Ne plašite se zla

Pathwork metod
transformisanja nižeg ja

Eva Pierakos
Izabrao i oblikovao
Donovan Thesenga
Contents
UVOD........................................................................................................................................ 7
Vi i ja i zlo.................................................................................................................................. 7
Eva i Pathwork........................................................................................................................10
Kako koristiti ovu knjigu .........................................................................................................10
I DEO.......................................................................................................................................11
ZNANJE 0 SEBI ........................................................................................................................11
POGLAVLJE 1 ..........................................................................................................................14
UPOZNAJ SEBE........................................................................................................................14
POGLAVLJE 2 ..........................................................................................................................16
VIŠE JA, NIŽE JA IMASKIRNO JA ..............................................................................................16
Prestanak samoobmanjivanja ................................................................................................17
POGLAVLJE 3 ..........................................................................................................................20
DOSTIZANJE STVARNIH PROMENA U OSEDANJMA ...............................................................20
Suočavanje sa životom ...........................................................................................................21
Temeljno samoistraživanje zahteva puno vremena ..............................................................22
Cena duhovnog rasta je visoka ..............................................................................................23
Tri vrste rada ..........................................................................................................................24
POGLAVLJE 4 ..........................................................................................................................26
OTKRIVANJE SOPSIVENIH MANA ...........................................................................................26
Zakon bratstva........................................................................................................................28
Tri glavne mane ......................................................................................................................29
Dnevni pregled .......................................................................................................................30
POGLAVLJE 5 ..........................................................................................................................31
OBRASCI .................................................................................................................................31
Da li ja imam obrazac? ...........................................................................................................33
Kako tragati za obrascima ......................................................................................................34
Dobrobiti od rastvaran ja obrazaca........................................................................................35
Sram .......................................................................................................................................37
POGLAVLJE 6 ..........................................................................................................................39
ZLOKOBNI KRUGOVI NEZRELE LJUBAVI ..................................................................................39
Dete želi isključivu ljubav .......................................................................................................39
Strah od kažnjvanja, strah od srede .......................................................................................40
Dve vrste svesnosti.................................................................................................................41
Ovekovečivanje neadekvatnosti i inferiornosti......................................................................42
Rastvaranje kruga...................................................................................................................43
POGLAVLJE 7 ..........................................................................................................................46
PRINUDA ZA PONOVNIM STVARANJEM I PREVAZILAŽENJE BOLA IZ DETINJSTVA................46
Nedostatak zrele ljubavi.........................................................................................................46
Pokušaji da se u odraslom dobu izleči bol iz detinjstva .........................................................47
Zabluda ove strategije ............................................................................................................48
Ponovno doživljavanje bola iz detinjstva ...............................................................................49
Kako zaustaviti ponovno stvaranje stanja iz prošlosti ...........................................................50
POGLAVLJE 8 ..........................................................................................................................54
IDEALIZOVANA SLIKA 0 SEBI ...................................................................................................54
Strah od bola i kažnjavanja ....................................................................................................54
Moralna maska idealizovanog ja ............................................................................................55
Prihvatanje sebe.....................................................................................................................56
Unutrašnji tiranin ...................................................................................................................57
Otuđenje od pravog ja ...........................................................................................................57
Napuštanje idealizovanog ja ..................................................................................................59
Dolazak kudi ...........................................................................................................................60
POGLAVLJE 9 ..........................................................................................................................61
LJUBAV, MOD I SPOKOJSTVO .................................................................................................61
Ljubav/Potčinjenost ...............................................................................................................61
Mod/Agresivnost ....................................................................................................................63
Spokojstvo/Povlačenje ...........................................................................................................65
Neophodnost emocionalnog rasta.........................................................................................66
POGLAVLJE 10 ........................................................................................................................70
SUOČAVANJE SA BOLOM DESTRUKTIVNIH OBRAZACA .........................................................70
Bol lažnih rešenja ...................................................................................................................70
Bolnost promene....................................................................................................................72
Bol od neispunjenja................................................................................................................73
Zaokret od izbegavanja ka realnosti ......................................................................................74
II DEO......................................................................................................................................77
VEZANOST ZA NEGATIVNOST .................................................................................................77
POGLAVLJE 11 ........................................................................................................................79
PRONALAŽENJE NESVESNOG "NE".........................................................................................79
Promena kroz opažanje ne-toka ............................................................................................79
Posmatranje polusvesnih misli...............................................................................................81
POGLAVLJE 12 ........................................................................................................................83
PRILAZ IZ NE-TOKA U DA-TOK ................................................................................................83
VI ste ti koji kažete ne ............................................................................................................83
Poređenje pozitivnog sa negativnim ......................................................................................85
Razgovor o problemu .............................................................................................................86
POGLAVLJE 13 ........................................................................................................................89
ULOGA EGA U ODNOSU NA PRAVO JA...................................................................................89
Potreba za jakim egom...........................................................................................................89
Dosezanje iznad ega ...............................................................................................................90
POGLAVLJE 1 4 .......................................................................................................................93
ŠTA JE ZLO? ............................................................................................................................93
Zlo kao ukočenost ..................................................................................................................93
Okrutnost ...............................................................................................................................94
Vezanost životne sile za negativne situacije ..........................................................................95
Ustrajnost zla: Zadovoljstvo povezano sa okrutnošdu ...........................................................96
POGLAVLJE 15 ......................................................................................................................100
SUKOB POZITIVNOG I NEGATIVNOG ZADOVOLJSTVA KAO IZVOR BOLA .............................100
Život i anti-život....................................................................................................................100
Želja za negativnim...............................................................................................................101
Samoovekovečujudi ciklusi ...................................................................................................102
Negativno orijentisano zadovoljstvo....................................................................................104
POGLAVLJE 16 ......................................................................................................................107
POZITIVNOST I NEGATIVN0ST - JEDAN ENERGETSKI TOK ....................................................107
Priroda destruktivnosti ........................................................................................................107
Zadovoljstvo od negativnosti ...............................................................................................108
Blokirana seksualna energija................................................................................................110
POGLAVLJE 17 ......................................................................................................................112
PREVAZILAŽENJE NEGATIVNOSTI .........................................................................................112
Tri koraka za pronalažen je izlaza.........................................................................................112
Uloge i igre ...........................................................................................................................114
Četvrti korak .........................................................................................................................114
III DEO...................................................................................................................................117
TRANSFORMACIJA ................................................................................................................117
POGLAVLJE 18 ......................................................................................................................121
MEDITACIJA NA TRI GLASA: EGO, NIŽE JA I VIŠE JA .............................................................121
Ego kao posrednik ................................................................................................................121
Meditativni stav ...................................................................................................................123
Promene koje nastaju usled Pathvrork meditacije ..............................................................123
Ponovna edukacija destruktivnog ja ....................................................................................124
POGLAVLJE 19 ......................................................................................................................128
SAMOIDENTIFIKACIJA I STANJA SVESNOSTI .........................................................................128
Vi ste integrator ...................................................................................................................129
Promena u identifikaciji .......................................................................................................131
Četiri stanja svesnosti ..........................................................................................................132
Strah nestaje ........................................................................................................................133
Širenje svesnosti...................................................................................................................134
POGLAVLJE 20 ......................................................................................................................137
RASTVARANJE STRAHA.........................................................................................................137
Zlo kao odbrana od patnje ...................................................................................................137
Problem lenjosti ...................................................................................................................138
Strah od osedanja svih osedanja ..........................................................................................139
Posvedenost tome da uđete u svoja osedanja i prođete kroz njih.......................................141
Iza kapije...............................................................................................................................143
POGLAVLJE 21 ......................................................................................................................145
POISTOVEDIVANJE SA DUHOVNIM JA RADI PREVAZILAŽENJA NEGATIVNOG NAMERAVANJA
..............................................................................................................................................145
Negativno nameravanje .......................................................................................................145
Nova nada ............................................................................................................................147
Sa kojim delom se identifikujete? ........................................................................................148
Napuštanje negativnog nameravanja ..................................................................................149
Izlaz.......................................................................................................................................150
POGLAVLJE 22 ......................................................................................................................153
PRELAZAK NA POZITIVNO NAMERAVANJE...........................................................................153
Ispitajte sve misli ..................................................................................................................153
Prelazak celog puta ..............................................................................................................155
POGLAVLJE 23 ......................................................................................................................157
PROCES VIZUELIZACIJE ZA RAST DO STANJA UJEDINJENJA ..................................................157
Poistovedivanje i obrasci ......................................................................................................157
Svesrdno predavanje............................................................................................................159
Unutrašnji i spoljašnji život ..................................................................................................160
Spoznaja božanskog života...................................................................................................161
Mod stvaranja.......................................................................................................................163
POGLAVLJE 24 ......................................................................................................................166
UNUTRAŠNJI PROSTOR, FOKUSIRANA PRAZNINA................................................................166
Pronalaženje unutrašnje stvarnosti .....................................................................................166
Stepeni fokusirane praznine ................................................................................................168
Pravo ja koje živi u pravom svetu.........................................................................................170
POGOVOR.............................................................................................................................172
ZLO JE TRANSFORMISANO; ZLO JE TRANSCENDIRANO; STANJE UJEDINJENJA ...................172
 Od mnogih varijacija, mit Svetog Đorda i Aždaje, je naprikladniji temi ove knjige -
transformsanju nižeg ja. Sveti Đordese suočava sa aždajom i njegovo koplje probija oklop
zveri u dovoljnoj meti da ubode njeno srce, uzrokujudi da ona oseti bol. Bol je rezultovao
pokajanjem i promenom srca, i tako da bi se odužila aždaja se transformiše od zveri koja je
terorisala selo u žestokog zaštitnika tog sela. Slično tome, mi ne ubijamo naše niže ja ved
umesto toga idemo u njegove dubine da bi oslobodili i izlečili izvorni bol koji je doveo do
pojave iskrivljenja naše pozitivne životne sile. Izlečenje izvornog bola oslobađa naša životnu
silu od nega- tivnosti.
 UVOD
Vi i ja i zlo

Ljudska priroda može da poseduje neograničenu količinu zla. ... Danas je kao nikada pre
važno da ljudska bida ne propuste da primete opasnost od zla koje se skriva unutar njih. Na
nesredu sve je to previše stvarno, što je razlog zašto psihologija mora insistirati na realnosti
zla i mora odbaciti bilo koju definiciju koja ga smatra beznačajnim ili stvarno nepostojedim.
(C.G. Jung, Aion. In Psyche and Simbol, edited by V.S. de Laszio, Doubleday, 1958, ps.
49-50.)

Kada sa shvati da je zlo u suštini božanski energetski tok, koji je trenutno iskrivljen zbog
pogrešnih ideja, koncepata i nesavršenosti, onda se ono više ne odbacuje u njegovoj suštini.
("Značaj zla i njegovo transcendiranje," Pathwork predavanje br. 184)

Vi niste zla osoba. Ja nisam zla osoba. Pa ipak na svetu postoji zlo? Odakle ono dolazi?
Ko je zao i kako je to postao?
Zle stvari učinjene na zemlji su počinjene od strane ljudskih bida. Ne možemo da
optužujemo biljke i životinje za postojanje zla. Ne možemo da zamislimo da je zlo neka
zarazna bolest koja utiče na nas. Ne možemo iskreno redi da zlo postoji usled opakih
uticaja koji dolaze iz spoljašnjeg prostora. Ljudska bida čine zle stvari.
Ali da li postoji zla sila koja dovodi u iskušenje ljudska bida i nagoni ih na izopačenost?
Da li, na primer, postoji đavo? Svi srednjovekovni hrišdani su verovali u đavola, a i mnogi
današnji hrišdani to još uvek čine. Holivudski filmovi ga često prikazuju u glavnoj ulozi.
Jungovi sledbenici bi verovatno rekli da među mnogim arheotipovima postoje i oni koji su
zli, bilo po svojoj nameri ili po svojim posledica- ma.
Jedno gledište je da postoje neinkarnirani duhovi koji imaju zle namere i koji dovode
ljudska bida u iskušenje da počine zlo. Međutim, takođe se kaže da ovi negativni duhovi
mogu samo da utiču na one koji ved imaju slabosti u nekoj oblasti i koji su stoga, na neki
način, otvoreni da budu dovedeni u iskušenje. Ili, drugim rečima, čak iako postoje "zli
duhovi," oni ne uzrokuju zlo. Ko to onda čini?
Neki poriču postojanje zla i kažu da su očigledna zla dela zapravo samo rezultat
pogrešnog vodstva. Da li to može biti istina? Da li je mogude da niko nema zlo u sebi?
Pogledajmo na holokaust Hitlerove Nemačke i ispitajmo šta tamo pronalazimo. Šta je
bila suština onoga što se dešavalo tokom holokausta? Muškarci i žene su planirali uništenje
miliona drugih muškaraca, žena i dece i to su sprovodili sa nemilosrdnom efikasnošdu. Šta
god da su njihova tobožnja opravdanja, oni su poklali svoje bližnje i ukrali njihovu imovinu,
a potom proglasili svoju pravednost. To su bila dela zla bez presedana. A oni koji su sledili
naredbe mora da su imali moralno slepilo za zlo da bi bili sposobni da hladnokrvno
sprovode takve zle naredbe. Opisati ove događaje kao "pogrešno vođene" izgleda plitko i
nedovoljno kao objašnjenje.

7
 Počeli smo ovaj uvod uveravajudi se da ni vi ni ja nismo zli. Ali ko je onda? Kako zla
osoba postane zla? Da li zlo postoji samo na mestima kao što je nacistička Nemačka ili "zlo
carstvo" Sovjetskog Saveza? Ili samo u srcima kriminalaca i gospodara droge, ali ne u
srcima ljudi koje poznajemo?
Ko je zao? Šta je zlo? Da li ja treba da budem zabrinut zbog toga? Molim vas ponovo
pročitajte citat Karla Junga kojim počinje ovaj uvod: "Danas je, kao nikada pre, važno da
ljudska bida ne propuste da primete opasnost od zla koje se skriva unutar njih."
Primetite da izgleda da Jung kaže da se zlo skriva unutar svih ljudskih bida. Da lije to
stvarno mogude?
"Zlo" je veoma jaka reč. Vedina ljudi želi da rezerviše ovu reč za Hitlere i svetske
kriminalce i ne želi daje primeni na sebe. Da li ovo važi za vas i za mene?
Prva definicija "zla" iz mog rečnika je: moralno nedopustivo, grešno, poročno." Ova
definicija jasno kaže da je neodgovarajude koristiti ovu reč da bismo rekli " zle bolesti i
smrti." Bolest i smrt su bolni aspekti ljudskog postojanja, ali sigurno nisu "moralno
nedopustivi." S druge strane, ispravno je koristiti ovu reč da bi govorili o "zloj instituciji
ropstva."
Pogledajmo frazu iz rečnika, "moralno nedopustivo." Činio sam stvari koje su moralno
nedopustive i ubeđen sam da ste ih i vi činili. Svi imamo karakterne mane, svi smo manje ili
više egocentrični, sebični i uskogrudi. I ove karakterne mane su me puno puta dovele do
toga da ne volim druge, da budem pun prkosa, ljubomoran i da delujem na takve načine
koji samo povedavaju sveukupnu svetsku bedu. Ali da li me to čini zlim?
Vi i ja sigurno nismo zli u potpunosti, ili u našoj suštini, ali mi imamo zlo u sebi.
Pathvrork poučava da se zlo, ili sklonost prema zlu, nalazi u svakoj ljudskoj duši. Ili, da
kažemo to na dragi način: zlo u svetu nije ništa drugo nego suma svih zlih tendcncija koje
postoje u svim ljudskim bidima.
Stoga sa ove tačke gledišta, reč "zlo" može da opiše kon- tinualno ponašanje koje ide
od proste sitničavosti i egocentričnosti s jedne strane, do nacističkog genocidnog sadizma s
druge strane. Oni koji se nalaze na početku ovog spektra mogu da kažu da nemaju ničega
zajedničkog sa ubieama koji se nalaze na kraju ovog spektra; ipak da li je istina da nemamo
ničeg zajedničkog sa njima? Upotrebidu drugi od sinonima iz rečnika, zar nismo svi mi
grešnici?
Pre trideset ili četrdeset godina reč "greh" je još uvek bila u upotrebi, ali od tog
vremena jedva da se i koristi (očuvala se među fudametalistima). Sada pre koristimo
psihološku terminologiju, koja umesto toga govori o našim ljudskim greškama i manama,
ali obično na načine koji stavljaju krivicu negde na drugo mesto, na roditelje ili na društvo
koji su odgovorni za to što smo mi takvi. Prema ovoj školi, do lične promene dolazi kada
shvatimo izvor negativnog programiranja koje su nam drugi učinili, osetimo sva osedanja
koja su u to uključena (pre svega gnev i tugu) i onda oprostimo spol- jašnjem izvora za
negativnost od koje još uvek patimo.
"Međutim, u psihološkom pogledu smo izgubili nešto što nam je stara religiozna ideja o
grehu dala. Naime, da smo mi odgovorni za našu sopstvenu negativnost, naše lične pro-

8
puste i izvršenja. Biti odgovoran je sasvim drugačije od biti kriv. To znači jednostavno
priznavanje da smo mi ponekad izvor bola, nepravde i nebrige prema sebi, drugima i
svetu." (Sušan Thesenga, Undefended self page 19)
Ako mogu da pristanem na ovaj stepen samoodgov- ornosti, da ja nisam samo žrtva
svetskog zla, ved da sam, na svoj način, inicijator negativnosti, ved sam napravio ogroman
korak u pravcu transformisanja svoje negativnosti.
Jednom kada sam napravio ovaj ogromni prvi korak, Šta je sledede? Šta još mogu da
uradim da transformišem tendencije prema zlu koje leže u meni? I religija i filozofija su
pokušale da odgovore na ovo pitanje.
Tradicionalna religija nam daje moralne poduke kako da živimo, kao što su: "čini drugima
ono što želiš da oni čine tebi" i "voli svog bližnjeg." Sigurno se možemo složiti da kada bi
svako sledio ova pravila svet bi bio mnogo prijatnije mesto za život. Ali mi ih veoma često
ne sledimo. Ja ih ne sledim, vi ih ne sledite. Ako prihvatamo da je taj princip u redu, zastoje
onda tako teško živeti u skladu sa njim? Kako da promenim svoje ponašanje? Šta mi je
potrebno da bih mogao više da volim? Odgovor koji daje tradicionalna religija previše
često izgleda ovako: trudi se više.
U tradicionalnim religijama, po recima Karla Junga: " Učinjen je svaki napor da se
podučavaju idealistička verovanja ili ponašanja za koja ljudi u svojim srcima znaju da ne
mogu da žive u skladu sa njima i takvi ideali se propovedaju od strane zvaničnika koji i sami
znaju da nikada nisu živeli u skladu sa tim visokim standardima i da nikada ni nede. Šta više,
niko se ne pita kakva je vrednost takve vrste učenja." (C. G. Jung, Memories, Dreanis,
Refleetions, Pantheon Books, 1973, page 330.)
Odgovori tradicionalne religije su bili tako razočaravajudi da mnogi ljudi koji bi se ranije
savetovali sa sveštenikom sada idu da posete psihoterapeuta. Koliko je moderna psiholigija
uspešna u rvanju sa problemom zla?
Članak o Abrahamu Maslou, ocu humanističke psihologije, kaže: "U svojim poslednjim
godinama, Maslou se rvao sa prirodom ljudskog zla.... izražavao je sumnju nad nesposob-
nošdu humanističke i transpersonalne psihologije da pretope našu "tamnu" stranu (koju je
Jung nazvao senka) u razumnu teoriju o ljudskoj prirodi. To je bilo problematično i za
samog Masloua, koji nije došao do krajneg zaključka u vezi toga za svog života." (Edvvard
Hoffman, Ph.D., "Abraham Maslow and Transpersonal Psychology", in "Common
Boundary," May/June 1988, p.5.)
Mi koji smo proučavali i praktikovali Patlnvork smo, uz osedaj olakšanja otkrili, da ova
učenja obezbeđuju presudnu nepoznatu kariku koja je dosada izmicala i religiji i psihologiji.
Ogromna vedina današnje duhovne literature se fokusira na suštinsku dobrotu ljudskih
bida, na našu božansku prirodu; i to je sigurno vredna poruka za vreme u kome živimo. Ali
šta demo da uradimo sa našom "tamnom stranom"? Odakle ona dolazi, zašto je tako
nepokorna, kako da postupamo sa njom?
Odgovori na ova pitanja su ti koji čine da Pathvvork poruka ima tako jedinstvenu
vrednost. Ova mudrost nas podučava da se u srcu svakog ljudskog bida može pronadi zlo u
nekom obliku, ali od njega se ne treba plašti ili ga poricati. Dat je metod pomodu koga

9
možemo jasno videti našu "tamnu stranu," shvatiti njene korene i uzroke, i što je
najvažnije od svega, transformisati je. Razultat de biti mir u srcu, a tek kada se on dostigne
postojade mir na zemlji.

Eva i Pathwork
Materijal koji je ovde sakupljen izvorno je izgovoren, nije napisan. Od 1957. do 1979.
Eva Broh Pierakos održala je 258 predavanja o prirodi psihološke i duhovne realnosti.
Tokom prvih deset godina Evinog rada oko nje se okupila grupa ljudi, učedi principe koji su
objašnjeni u lekcijama i pokušavajudi da ih primeni u praksi.
Patlnvork grupa se okupljala jednom mesečno u Njujor- ku. Eva bi govorila oko
četrdeset pet minuta. Predavanja su snimana, prepisivana i onda deljena članovima grupe.
1967. Eva je srela Dr. Džona Pierakosa, psihijatra i sust- varaoca škole terapije poznate
kao bioenergetika. Nekoliko godina kasnije oni su se venčali, a integracija njegovog i
njenog rada dovela je do velike ekspanzije Pathvvork grupe.
Mreža ljudi koji sada praktikuju i podučavaju Pathvvork širi se kroz vedi deo Sjedinjenih
Američkih Država, a grupe koje ga proučavaju postoje u mnogim oblastima sveta. Postoje
Patlrvvork grupe u Njujorku, Vašingtonu, Filadelfiji,
Njudžersiju, Merilendu, Virdžiniji, Mičigenu, Severnoj Karolini, Vermontu, Bostonu, Atlanti,
Čikagu, Los Anđe- lesu, San Francisku, San Diegu, Portlandu, Santa Feu i Skot- sdejlu.
Od 1972. godine Pathwork poseduje seoski centar, nazvan "Sevenoaks Pathwork
Center", blizu Medisona u Virdžiniji, 100 milja jugoistočno od Vašingtona.
Oblast gde se Pathwork sada najbrže razvija, jeste Južna Amerika, posebno Brazil, gde
se ubrzano obučavaju novi učitelji da bi izašli u susret velikoj potrebi za ovim radom.
Pathwork se takođe proširio u Kanadi, Meksiku, Australiji i mnogim zemlje Evrope,
posebno u Holandiji, Italiji, Engleskoj, Luksemburgu i Nemačkoj.
Pathvvork predavanja su prevedena na Francuski, Nemački, Italijanski, Španski,
Portugalski, Holandski i Ruski, a trenutno se prevode i na Kineski i Mađarski.

Kako koristiti ovu knjigu

"Ne plašite se zla" de se fokusirati na metod lične transformacije koji opisuju Pathwork
predavanja. To nije jednostavan metod, ali ukoliko se verno i hrabro sledi obedava izuzetno
dalekosežne rezultate.
"Ovaj put zahteva od osobe ono što je vedina ljudi najmanje voljna da da:
istinoljubivost prema samom sebi, izlaganje onoga što sada postoji, uklanjanje maski i
pretvaranja i doživljavanje svoje gole ranjivosti. To je težak zadatak, pa ipak to je jedini put
koji vodi do istinskog mira i punode." (Patliwork predavanje 204)
Preporučujem da ne pokušavate da pročitate ovu knjigu odjednom. Materijal je
izvorno predstavljen sa očekivanjem da se svako predavanje prvo pročita, a onda diskutije

10
celih mesec dana, pre nego što bi sledede predavanje bilo održano. Vedina materijala je
dosta sažeta i zahteva ponovno čitanje i misaone pokušaje da bi se primenio na sebi. Ako
imate nekoga sa kim možete da podelite ovu knjigu, čitajudi je zajedno i diskutujudi o njoj
dok napredujete, to bi bilo idealno. Ako ne, preporučujem vam da nakon čitanja svakog
poglavlja odvojite nešto vremena i učinite sve što je u vašoj modi da primenite principe na
sebe i svoj život, pre nego što pređete na sledede predavanje.
Selekcija predavanja i delova predavanja koji se ovde pojavljuju su primeri od 258
predavanja koliko je bilo održano. Predstavljena su hronološki i najbolje je da se čitaju na
taj način. Međutim, ukoliko vam neki deo knjige teško ide preporučujem da, umesto da
stavite knjigu na stranu, skočite napred do slededeg predavanja čiji vas naslov interesu) e.
Doslovan način prezentacije materijala vodi do određene količine ponavljanja u svakom
predavanju. Takođe, tokom perioda od dvadeset dve godine, koliko su se ova predavanja
prenosila, mnoge teme su ponavljane i detaljno razrađivane. Pripremajudi ovu knjigu
uklonio sam vedinu, ali ne i sva ponavljanja. Na kraju svakog održanog predavanja pos-
tojalo je vreme za pitanja i odgovore. Vedinu tog materijala sam uklonio iz ovog teksta, ali
sam izabrao da ostavim nekoliko primera.
Ova predavanja detaljno razrađuju metod posmatranja samog sebe i teoretsku
struktura koju možete koristiti da biste organizovali i shvatili ono što posmatrate. Onda je
potrebno marljivo raditi na tome da uklonite svoje maske i odbrane i da osetite i priznate
prava osedanja koja ste potiskivali i poricali. Jedan deo ovog posla osoba može uraditi
sama, ali za vedinu ljudi koji su dostigli ovu fazu puta, postaje veoma teško da nastave rad
u osamljenosti. Bide vam potrebni prijatelji, pomagači, saputnici da bi vam pomogli da
vidite neke svoje aspekte koje više volite da držite u senci.
Jednom kada zaista naučite da posmatrate sami sebe i kada imate dovoljno hrabrosti
da na svetlost iznesete svoju senku, svoje niže ja, bidete spremni i sposobni da počnete da
praktikujete pravu ličnu transformaciju. Posao nije brz i nije lak, ali de zaista promeniti vaš
život.

Donovan Thesenga

I DEO
ZNANJE 0 SEBI

Čovek ima mnogo omotača koji prekrivaju dubine njegovog srca. Covek poznaje tako
puno stvari, ali ne poznaje sebe. Zašto trideset ili četrdeset koža, poput goveđih ili
medvedih koje su tako debele i čvrste, prekrivaju dušu. Uđite u svoju sopstvenu suštinu i
tamo naučite da upoznate sebe. (Meister Eckhart)

Cesto je tragično videti kako čovek drsko upropaštava svoj sopstveni život i živote
drugih, a ipak ostaje potpuno nesposoban da vidi kako cela tragedija nastaje u njemu i

11
kako je on neprestano hrani i produžava. Ne svesno, naravno, jer je svesno angažovan u
oplakivanju nepouzdanog sveta koji se sve više i više gubi u daljini. Nasuprot tome, nesvesni
faktor je taj koji ispreda iluzije koje prekrivaju njegov svet. (C, G. Jung, Aioti, ss it appears in
Psyche & Symbol, edited by V. S. de Laszlo, Doubleday, p.8.)

Prvo poglavlje je izvod iz jednog od prvih Pathwork predavanja, Ono se bavi sredom,
primedujudi da je to nešto za čim svi žudimo, dok težimo da krivimo spoljašnje okolnosti za
bilo koje osedanje nesrede koje možda imamo.
Predavanje odmah izlaže doktrinu lične odgovornosti: "Duhovno nezrela osoba misli da
se sreda treba prvo stvoriti spolja; da spoljašnje okolnosti, koje ne moraju neophodno
zavisiti od nje, treba da se uklope sa njenim željama- a time de dodi i do unutrašnje srede.
Oni koji su duhovno zreli znaju da je upravo suprotno i da sreda ne zavisi od spoljašnjih
okolnosti ili drugih ljudi, bez obzira koliko duhovno nezreli ljudi bili ubedeni u ovu zabludu.
Duhovno zrela osoba zna da je sama sposobna da stvori sredan život, ne samo unutar sebe,
ved kao neizbežan rezultat toga i oko sebe."
Ova doktrina je prvi kamen temeljac na kome se zasniva Pathwork metod lične
transformacije. Nije potrebno da neko veruje u to da bi započeo sa svojim radom, ali je
neophodno da barem otvori svoj um prema mogudnosti da bi to moglo biti istina. Prema
ovoj ideji, kao i prema mnogim drugim koje de uslediti, od nas se traži da stavimo sa strane
stara uverenja i da otvorimo svoj um prema novim mogudnostima.
Ovaj put ne zahteva da verujemo u bilo kakve specifične dogme ili da postanemo
pripadnici bilo koje vere. Umesto toga date su nam ideje i metodi koje možemo probati, sa
kojima možemo raditi i koje možemo koristiti u praksi. Ako metode fancionišu, znademo
po rezultatima. Ako ideje donose plodove, ako nam pomažu da bolje shvatimo sebe i
živimo srednije i produktivnije, onda de one postati zaista naše; mi demo ih znati, a ne
samo verovati u njih.
Prvi ključ za sredu je znanje o sebi. Ovo može zvučati kao nesporna stvar; naravno svi
obrazovani ljudi de se složiti da je znanje o sebi neprocenjivo. Ali zašto ga je onda tako
teško dostidi? Možda zato što niko ne želi da čuje neprijatne istine o sebi, a ipak to su
najvažnije stvari koje treba da znamo. Predavanja koja slede u I delu ukazuju na to koliko je
za nas važno da znamo sve ove delove sebe na koje ne želimo da se obaziremo i više
volimo da ih zaboravimo.
U Jungovskoj psihologiji koristi se termin "senka" da označi onaj naš deo koji ne želimo
da nosimo u svesnom umu, koga guramo u tamu i nadamo se da demo ga zaboraviti. U
Pathwork sistemu ovaj kompleks karakternih mana i negativnosti je označen terminom
"niže ja." Ono što skriva niže ja je maskirno ja, idealizovana slika o sebi, slavljena slika o
onome što mi mislimo da treba da budemo i što se pratvaramo da jesmo.
Početne faze Pathvvorka se prvenstveno fokusiraju na učenje kako da prodremo u
maskirno ja, a onda kako da postanemo svesni nižeg ja koje se skriva ispod njega. Ova dva
omotača ličnosti skrivaju više ja, iskra unutrašnje božanstvenosti koja je srž svih nas.

12
 Početna predavanja traže od nas da neustrašivo istražimo one svoje delove koje najviše
želimo da sakrijemo i daju nam praktičan alat da to i učinimo. Prvo učimo kako da vidimo i
procenimo svoje svakodnevne aktivnosti i emocije - materijal koji je potpuno svestan i koji
samo čeka da se okrenemo i obratimo našu punu pažnju na njega. Onda učimo kako da
opazimo svoje nesvesne misli, osedanja i stavove. Pronadi dete začuđujude stvari;
pripremite se da budete iznenđeni.

D.T.

13
 POGLAVLJE 1
UPOZNAJ SEBE

Duboko u srcu svakog ljudskog bida je žudnja za sredom. Ali, šta je sreda? Ako pitate
različite ljude, dobidete različite odgovore. Duhovno nezreli ljudi de nakon kradeg razmi-
šljanja, redi da ako bi imali ovo ili ono ispunjenje i ako bi brige nestale onda bi bili sredni.
Drugim reč ima, sreda za njih znači zadovoljenje određenih želja. Pa ipak, čak i kada bi se
njihove želje ispunile ovi ljudi ne bi bili sredni. Osedali bi još uvek duboko ukorenjeni nemir.
Zašto? Zato što sreda ne zavisi od spoljašnjih okolnosti ili drugih ljudi, bez obzira na to
koliko duhovno nezreli ljudi želeli da veruju u ovu zabludu. Duhovno zreli ljudi to znaju.
Znaju da su sami potpuno odgovorni za svoju sredu ili nesredu. Znaju da su sposobni da
stvaraju sredan život, prvo unutar sebe, a onda takođe neizbežno, i u svom spoljašnjem
životu. Duhovno nezreli ljudi misle da sreda prvo treba da bude stvorena na spoljašnjem
nivou jer spoljašnje okolnosti, koje ne moraju nužno da zavise od njih samih, treba da se
uklope sa njihovim željama i kada se to desi sreda de uslediti. Duhovno zreli ljudi znaju daje
upravo suprotno.
Mnogi ljudi ne žele da priznaju ovu istinu. Lakše je kriviti sudbinu, nepravdu božanskih
modi, ili okolnosti koje su nastale uticajem drugih ljudi, nego kriviti sebe. Lakše je osedati se
poput žrtve. Na taj način osoba ne treba da traga, ponekad veoma duboko i uz maksimalno
poštenje, unutar sebe. Pa ipak velika je istina da se sreda nalazi u našim vlastitim rukama.
U vašoj je modi da pronađete sredu. Možete da pitate:"Šta treba da uradim?", ali hajde
prvo da vidimo šta sreda znači u duhovno zrelom smislu. Ona znači, jednostavno: Bog.
Mnogi ljudi se potpuno iskreno trude da pronađu Boga. Ali, ako bi ih upitali šta tačno
podrazumevaju pod tim, kako očekuju da de se to desiti, bilo bi im teško da daju smislen
odgovor. Pa ipak, naravno da postoji takva stvar kao što je "pronalaženje Boga". Zapravo to
je veoma konkretan postupak. Nema ništa nejasno, nerealno ili iluzorno u vezi toga.
Pronalaženje Boga zapravo znači pronalaženje svoje prave suštine. Ako pronađete sebe u
određenoj meri, vi ste u odgovarajudoj harmoniji. Uviđate i razumete zakone prirode,
sposobni ste da imate odnose sa drugim ljudima, da volite i da doživite sredu. Istinski ste
odgovorni prema sebi. Imate integritet i hrabrost da budete to što jeste čak i po cenu
neodobravanja od strane drugih ljudi. S''e to označava vaše pronalaženje Boga, ili kako god
da nazovemo ovaj proces. On takođe može biti nazvan i povratkom kudi nakon
samootuđenja.
Pronalaženje Boga je jedini način kojim se može pronadi sreda. A sreda može biti
pronađena baš ovde i baš sada. "Kako?" vi možete upitati. Prijatel j i moji, ljudi tako često
zamišljaju da je Bog put koji vodi izvan, daleko u univerzum, koga je nemogude dostidi. To
je daleko od istine. Ceo univerzum je unutar svake osobe, stoga Bog je unutar svake osobe.
Svako živo bide ima deo Boga u sebi. Jedini način da se dosegne ovaj unutrašnji božanski
deo je na tankoj i uzanoj stazi samorazvoja. Cilj je savršenstvo. Osnova tog cilja jeste
upoznavanje sebe!

14
 Upoznati sebe je zaista teško jer to znači suočiti se sa mnogim neprijatnim osobinama.
To znači dugo, zapravo neprestano, beskrajno traganje: "Ko sam ja? Šta moje reakcije, a ne
samo moja dela i misli, stvarno znače? Da li su moja delovanja podržana mojim osedanjima
i da li ja imam motive iza ovih delovanja koji ne odgovaraju onome što želim da mislim o
sebi ili onome što želim da drugi ljudi misle o meni? Da li sam do sada bio iskren prema
sebi? Šta su moje greške?"
Iako neki od vas mogu poznavati svoje slabosti, vedina ljudi ignoriše dobar deo njih, i to
predstavlja veliku prepreku čak i za one koji su dostigli određene visine na ovom uzdižudem
putu. Ne možete prevazidi nešto što ne poznajete. Svaka greška nije ništa više ili manje
nego lanac koji vas vezuje. Uklanjanjem svake nesavršenosti vi kidate okove i tako
postajete slobodniji i bliže sredi. Sreda je namenjena za svaku osobu, ali je nemogude
dostidi je bez uklanjanja uzroka nesrede. A to su vaše greške kao i bilo koje stremljenje koje
krši duhovni zakon.
Možete otkriti koliko ste napredovali na ovom putu sagledavjudi vaš život i probleme.
Koliko ste sredni? Šta vam nedostaje u životu? U onoj meri u kojoj nesreda i nezadovoljstvo
postoje u vašem životu u toj meri niste ispunili sopstveni potencijal.
Za one koji stvarno ispunjavaju sebe, postojade duboko i spokojno zadovoljstvo,
sigurnost i osedaj ispunjenosti. Ako to nedostaje, niste u potpunosti na pravom putu ili
niste dostigli oslobođenje koje dete obavezno doživeti nakon pre- vazilaženja početnih
teškoda na putu. Samo dete vi znati odgovor gde se nalazite. Niko drugi ne može niti treba
da odgovori na ovo pitanje umesto vas. Ako ste na pravom putu i imate duboki osedaj
zadovoljstva i ispunjenosti, a ipak još uvek postoje spoljašnji problemi u vašem životu, to
ne treba da vas obeshrabri. Jer spoljašnji oblici unutrašnjeg sukoba na kome možda baš
sada radite ne mogu biti prevaziđeni tako brzo.
Što više usmeravate unutrašnje duševne tokove u ispravne kanale, to de se više
odgovarajudi spoljašnji oblici menjati, postepeno ali sigurno. Sve dok ovaj proces ne
postigne potpuno dejstvo, spoljašnji problem se ne može automatski prevazidi.
Nestrpljenje de biti samo prepreka. Ako ste na pravom putu, vi dete živeti i osedati veliku
realnost Božjeg sveta u vašem svakodnevnom životu. On de postati isto toliko stvaran, ako
ne i više, nego vaše ljudsko okruženje. To više nede biti teorija i uprošdeno intelektualno
znanje. Živedete u ovom svetu i osetidete njegov uticaj.
Ja du se povudi sada, ali kažem svima vama: niko od vas nikada ne treba da se oseda
usamiljenim. Božja ljubav je sa svima vama. Budite u miru, sledite ovaj put. On de vam
doneti sredu.

15
 POGLAVLJE 2
VIŠE JA, NIŽE JA IMASKIRNO JA

Blagosloven je ovaj čas u kome mije dozvoljeno da vam govorim, prijatelji moji.
Svi znate da posedujete ne samo fizičko telo, ved takođe i raznovrsna suptilna tela, od
kojih svako predstavlja nešto različito. Vaše misli imaju nedvosmislene duhovne oblike, a
takvi oblici se stvaraju ne samo od misli, ved takođe i od osedanja, pošto je osedanje
zapravo samo "nemišljena misao" koja još nije postala svesna. Iako misao stvara drugačiji
oblik od osedanja, bez obzira na to, oboje stvaraju veoma defmisane i stvarne oblike. Svako
suptilno telo, kao i fizičko telo, ima auru - vibraciju i emanaciju tog tela. Ti oblici zaista
postoje u duhu. Oni fluktuiraju i menjaju se pošto se sve što je u duhu nalazi u stalnom
kretanju.
Aura fizičkog tela pokazuje bolest ili zdravlje tela i sva druga stanja fizičkog postojanja.
Emocionalne, intelektualne ili duhovne reakcije pokazuju se u auri odgovarajudeg suptilnog
tela.
Svako živo bide ima više ja ili božansku iskru. To je najfinije i najsvetlije od svih suptilnih
tela, sa najbržom frekvencijom vibracije, jer što je vedi duhovni razvoj to je brža vibracija.
Više ja je vremenom počelo da se okružuje raznim omotačima gušde materije, ne toliko
gustim kao što je fizičko telo, ali nemerljivo gušdim u odnosu na više ja. Tako je nastalo niže
ja.
Cilj duhovnog razvoja je uklanjanje nižeg ja tako da bi više ja opet postalo slobodno od
svih spoljašnjih omotača koje je steklo. Bidete sposobni da u sopstvenom životu sasvim
lako osetite, kod sebe ili kod drugih, da su određeni delovi višeg ja ved slobodni, dok su
drugi još uvek skriveni. Koliko toga je slobodno, a koliko skriveno i ispod koliko je slojeva to
skriveno zavisi od opšteg razvoja određene osobe. Niže ja se sastoji ne samo od
uobičajenih grešaka i ličnih slabosti koje variraju kod svake osobe, ved takođe od neznanja i
lenjosti. Ono mrzi da se menja ili pokori nekome. Ono ima veoma jaku volju koja ne mora
uvek biti manifestovana spolja. Ono želi da sve bude onako kako ono hode, a da ne plati
cenu za to. Veoma je ponosno i sebično i uvek puno lične taštine. Sve ove osobine su
uopšteno deo nižeg ja, bez obzira na druge individualne greške. Mi možemo veoma dobro
da odredimo koji misaoni oblici dolaze od višeg ja, a koji od nižeg ja. Takođe možemo da
odredimo koje želje i nastojanja višeg ja mogu biti pomešani sa stremljenjima od nižeg ja.
Kada su poruke višeg ja isprljane motivima nižeg ja tada se stvara nered u duši zbog koga
osoba postaje emocionalno bolesna. Na primer, osoba može želeti nešto sebično, ali zato
što iznutra ne želi da prizna daje to sebično, počinje da racionalno opravdava tu sebičnu
želju i da zaluđuje sebe. Mi možemo da vidimo ovu vrstu uobičajene samoobmane među
ljudskim bidima, jer oblici nastali od višeg ja imaju potpuno drugačiji karakter u odnosu na
one nastale od nižeg ja.
Postoji još jedan omotač. Na nesredu, ljudska bida još uvek ne prepoznaju njegov
značaj u dovoljnoj meri. Možemo ga nazvati maskirno ja. Maskirno jaje stvoreno na slededi

16
način: Kada shvatite da dete dodi u sukob sa vašom okolinom prepuštajudi se svom nižem
ja, vi možda još uvek nedete biti spremni da platite cenu njegovog uklanjanja. To bi prc
svega značilo da bi trebalo da se suočite s njim, sa onim što ono stvarno jeste, sa svim
njegovim motivima i nagonima, pošto možete pobediti samo ono čijeg ste postojanja
potpuno svesni. To znači hodanje uzanim, duhovnim putem. Mnogi ljudi ne žele da misle
toliko duboko. Umesto toga, oni reaguju emocionalno, bez razmišljanja o tome kako niže
ja može biti uključeno u njihovu reakciju. Podsvesni um oseda da je neophodno da prikaže
svetu koji ga okružuje drugačiju sliku o sebi da bi izbegao teškode, neprijatnosti i nezgode
svih vrsta. Na taj način ljudi stvaraju još jedan omotač koji nema ništa zajedničko sa
stvarnošdu, ni sa stvarnošdu višeg ja, niti sa prolaznom realnošdu nižeg ja. To je ono što
biste mogli nazvati falsifikatom ili prevarom. To je nestvarno.
Vratidu se na prvobitni primer. Niže ja nalaže osobi da bude krajnje nemilosrdna kako
bi ostvarila sebičnu želju. Nije teško za bilo koga, čak ni za one sa veoma ograničenom
inteligencijom, da shvate da ukoliko se prepuste toj želji naidide na neodobravanje i
izbegavanje od strane drugih ljudi. To je rezultat koji niko ne želi. Umesto prevazilaženja
sebičnosti sporim procesom razvoja, takva osoba često delu- je kao da je ved nesebična. Ali
zapravo je sebična i oseda sebičnost. Njeno povlađivanje mišljenju drugih i velikodušnost
su samo varka i uopšte nisu u skladu sa njenim istinskim osedanjima. Drugim recima,
ispravno delo nema podršku nepročišdenih osedanja i stoga je osoba izložena unutrašnjem
ratu. Ispravno delo postaje čin potrebe i prinude umesto čina slobodnog izbora. Takva
nadograđena vrlina se ne računa u pravom smislu. Dok osoba daje nešto, ona istovremeno
može mrzeti samu ideju davanja. Ne samo da su takve osobe sebične iznutra zbog svog
unutrašnjeg ubeđenja, ved su i neiskrene prema svojoj prirodi, kršedi vlastitu realnost i
živedi u laži.
Ne želim da kažem da je preporučljivo prepustiti se svojoj nižoj prirodi. Osoba mora da
se bori za prosvedenje i da teži razvoju kako bi pročistila svoja osedanja i želje. Ali ako to
nije dostigla, ne treba da postoji samoobmana. Osoba treba da ima jasnu i tačnu sliku o
neskladu između osedanja i delovanja. Na taj način maskirno ja ne može nastati.

Prestanak samoobmanjivanja

Čest je slučaj da takva osoba pokušava da veruje u svoju vlastitu nesebičnost. Na taj
način ona obmanjuje sebe u vezi svojih pravih osedanja i motiva, time što ih ne pokazuje i
što ne želi da ih vidi. Nakon nekog vremena klica zla de biti potisnuta u podsvest gde de
sazrevati i stvarati oblike koji imaju svoje posledice i koji ne mogu biti uklonjeni zato što ih
osoba nije svesna. Sebičnost je samo jedan primer. Postoje mnoge osobine i sklonosti koje
prolaze kroz ovaj isti proces, prijatelji moji.
Kada su ljudi emocionalno bolesni, to je uvek znak daje na ovaj ili onaj način stvoreno
maskirno ja. Oni ne shvataju da žive u laži. Izgradili su omotač nerealnosti oko sebe koji
nema ništa zajedničko sa njihovim stvarnim bidem i nisu iskreni prema svojoj pravoj
ličnosti. Kao što sam ranije rekao, biti u istini sa samim sobom ne znači da treba da se

17
prepuštate svom nižem ja, ved da ga budete svesni. Nemojte obmanjivati sebe ako još uvek
delujete iz potrebe da se zaštitite, a ne iz prosvedene vizije ili unutrašnjih ubeđenja. Budite
svesni da su vaša osedanja još uvek nepročišdena na ovaj ili onaj način. Tada imate dobru
osnovu na kojoj možete da gradite. Bide vam lakše da se suočite sa sobom na ovaj način
kada shvatite da ispod omotača nižeg ja živi vaše više ja. Vaša konačna i apsolutna realnost
koju dete pre ili kasnije morati da dostignete. Da bi to učinili prvo morate da se suočite sa
nižim ja, sa vašom prolaznom realnošdu. Nju ne treba prekrivati, jer to dovodi do još vede
udaljenosti između vas i apsolutne realnosti, vašeg višeg ja. Da biste se suočili sa nižim ja
morate po svaku cenu pocepati maskirno ja.
To možete učiniti kada sebi vizuelno predočite tri ja koje ovde opisujem.
Lagati sebe i ne razmišljati o svojim emocijama i istinskim motivima uopšte, ved
jednostavno dozvoljavati emocijama da se ispolje bez promišljanja, može ponekad delovati
adekvatno, ali zapravo to nije. Osoba koja želi da postane sredna, zdrava i da ima
unutrašnji mir, treba, da bi istinski ispunila život i da bi bila u harmoniji sa Bogom, a time i
sa unutrašnjim ja, da pronađe odgovor na slededa pitanja: Ko sam stvarno ja? Šta je moje
više ja? Šta je moje niže ja? Gde se nalazi maska, neistina?
Važno je da izvežbate unutrašnje oko kako bi sagledali sebe i draga ljudska bida sa ove
tačke gledišta. Sto više budete duhovno budni, to de vam biti lakše da ispravno razumete
sebe i druge. Kada dođete u dodir sa višim ja, kada vam se probudi intuicija putem
duhovnog razvoja, osetidete izrazitu razliku između maskirnog i višeg ja. Doživedete
neprijatno ispoljavanje maskirnog ja, pre svega vlastitog, bez obzira na to koliko maska
delo vala prijatno.
Tada jedino preostaje da ove istine prodru u podsvesne omotače ličnosti kako bi mogli
da prevaziđete unutrašnje opiranje. Ako želite da idete ovim putem i da se izlečite od
emocionalnih bolesti, važno je da ovo razumete. Treba da se suočite sa nižim ja koje
postoji u svakom ljudskom bidu, ali imajte u vidu da to niže ja nije konačno "ja" ili istinsko
ja. Više ja, koje je savršeno i koje čeka da izraste iz ovih omotača nesavršenosti, jeste
istinsko ja. Da li možda ima pitanja na ovu temu, dragi prijatelji?
PITANJE: Kako je mogude ukloniti ono što je niže ja ispoljilo u vidu bolesti fizičkog tela?
ODGOVOR: Pre svega, ne treba da pokušavate da na prvom mestu uklonite posledice.
Ako je vaše niže ja stvorilo bolest, ta bolest treba prvo da bude prihvadena. Treba da
pronađete korene, ili deo nižeg ja koji je doveo do bolesti.
Treba da se susretnete sa nižim ja i da ga potpuno istražite. Morate imati za cilj pročišdenje
i savršenstvo same po sebi. To činite iz ljubavi prema Bogu, koju imate u sebi, a ne da biste
izbegli trpljenje posledica. Istina, potrebno je puno unutrašnjeg savlađivanja i snage da bi
se prvo u dovoljnoj meri pročistili motivi, ali to je neophodna osnova. Dok to radite
istovremeno učite mnoge druge stvari. Duhovna snaga raste dok učite da budete potpuno
iskreni prema sebi. Kada vam motivi postanu čisti, bolest vas više nede ni upola toliko
zanimati, kao što de vas zanimati stanje vaše duše. U onoj meri u kojoj ego i pogodnosti
svega onoga što ide sa njim, gube značaj, u toj meri dete slediti veoma važan duhovni
zakon. Vaše duhovno zdravlje de se postepeno obnoviti. Taj zakon ima veze sa

18
napuštanjem ega čemu je Isus podučavao. Vratidete se u život samo postupajudi na taj
način. Dakle, počnite da susredete svoje niže ja hrabro, sa optimizmom, ponizno i u duhu
otkrida. Jednom kada otkrijete svoje niže ja i napustite sve maske i sve omotače, počedete
da radite na različitim aspektima nižeg ja. Učinidete to svakodnevnim posmatranjem i
testiranjem sebe, posmatrajudi iznova i iznova u kojoj meri vaši unutrašnji tokovi još uvek
odstupaju od onoga što biste vi želeli da budu. Dok to činite i dok postajete gospodar svog
nižeg ja, učite se pravom poštenju i vaši motivi za razvoj postaju sve čistiji. Vizija de vam se
proširiti, dostidi dete prosvedenost, a simptomi i problemi koje ste imali postepeno de
nestati. Ne treba da mislite prvo o bolesti, ved o korenu problema. To de doneti jedini
trajni uspeh. Ako zaista želite da pročistite sebe, a ne samo da se lišite neprijatnih
posledica koje su najuočljivije, dobidete pomod i vodstvo za borbu sa nižim ja, jer to niko
ne može učiniti sam.
Sada du vas napustiti, prijatelji moji. Idite svojim putem u miru, znajte da Bog postoji u
vama.

19
 POGLAVLJE 3
DOSTIZANJE STVARNIH PROMENA U OSEĆANJMA

Sve vas blagosiljam, prijatelji moji. Do sada ste jasno spoznali neophodnost ličnog
razvoja na ovom zemaljskom nivou, koji i postoji upravo iz tog razloga. Bez obzira koliko to
nekada može biti teško, samo oni koji ispunjavaju ovaj smisao mogu nadi mir u svojoj duši.
Obedao sam da du pokrenuti ovaj kurs da bi svako od vas mogao da nađe svoj put tako što
de naučiti kako da ide njime, gde da počne, i šta sve taj put zahteva. Prihvatite moje reči
kao meditaciju, zadržite ih u sedanju, jer nede biti dovoljno da ih samo jednom pročitate.
Treba da meditirate na ove pouke tako da ovo znanje može da konačno preraste
površinsko i intelektualno znanje i dosegne dublje oblasti vašeg bida. Samo tada de vam
doneti pravu dobrobit.
Svako zna da je važno biti pristojna osoba, ne činiti takozvane grešne delatnosti, pružati
ljubav, imati veru i biti ljubazan prema dragima. Ali to nije dovoljno. Pre svega, znati ovo i
zaista biti sposoban delovati u skladu sa tim, jesu dve različite priče. Možete biti u stanju
da se voljnim delo- vanjem uzdržavate od zločina, ali ne možete da prisilite sebe da nikada
ne osetite želju da povredite nekoga. Možete prisiliti sebe da se ljubazno odnosite prema
dragima, ali ne možete na silu da zaista osedate ljubaznost. Ne možete ni da prisilite sebe
da imate ljubav u srcu, niti da imate pravu veru u Boga. Sve što je povezano sa emocijama
ne zavisi od voljnog delovanja, niti od mišljenja. Menjanje osedanja podrazumeva spor
proces ličnog razvoja i otkrivanja sebe.
Možete razumeti da nemate dovoljno vere, ali to razumevanje i pokušaji da prisilite
sebe daje imate time što dete govoriti sebi "Moram imati veru", nede vas dovesti ni korak
bliže njoj, baš naprotiv. Površinski možete biti sposobni da ubedite sebe, ali to ne znači
daje vaša vera ili sposobnost da volite stvarna - a to je ono čemu je put namenjen, promeni
osedanja.
Postavlja se pitanje kako da promenite svoja najdublja osedanja. To je mesto odakle
treba da počnemo i gde treba da vam pokažem put. Pre svega, prijatelji moji, ne možete
ništa da promenite sve dok ne saznate šta je zaista u vama. Najveda prepreka na ovom
putu jeste ljudska sklonost ka samoobmani koja se odnosi na to kakvi su oni zaista. Ne
govorim samo o podsvesnom umu, za koji svi znate da postoji. Između svesnog i
podsvesnog uma postoji još jedan omotač, mnogo bliži svesnom umu. Ipak, još uvek ste
nesvesni ovog omotača zato što to želite. Izbegavate ga, mada se simptomi i znaci koji
ukazuju na njega nalaze upravo ispred vas. Ljudi beže od svesti o ovom omotaču pogrešno
smatrajudi da ono što ne znaju, to i ne postoji. Ne morate razmišljati baš na ovaj način, ali
osedanja ove vrste se nalaze u vama, čak i bez vašeg razumevanja. Čak i ako se okrenete od
vlastite unutrašnje stvarnosti, ona ipak postoji. Stanje u kome zanemarujete svoju
unutrašnju stvarnost može biti samo trenutno, ali je još uvek deo vašeg života i predstavlja
nivo vašeg razvoja. To je vaša realnost sada.

20
Setite se predavanja koje sam održao o višem ja, nižem ja i maskirnom ja. Ovo što sam
upravo opisao je deo maskirnog ja. Svi znate da je pogrešno činiti, misliti ili osedati
određene stvari. Ako ta osedanja još uvek postoje u vašem nižem ja, okredete se od njih,
misledi da ste tako uklonili ono što prepoznajete kao pogrešno. Ali izbegavanje ili poricanje
jeste najveda greška koju ljudsko bide može da učini, jer uzrokuje nebrojene probleme i
mnogo više unutrašnjih i spoljašnjih sukoba nego bilo šta drugo što spoznajete svesnim
umom.

Suočavanje sa životom

Spomenuo sam različite duhovne zakone koje ljudska bida neprestano krše. Proces koji
sam upravo naveo krši jedan od ovih zakona - zakon suočavanja sa životom. Suočiti se sa
životnom realnošdu znači biti sposaban suočiti se sa samim sobom i sa svim svojim
manama. Ako se ne suočite sa životom pre svega, nikada se nedete razviti. Bilo kakav
sistem koji pokušava da vas poduči načinima kako da preskočite ovu prepreku ne može biti
stvarno uspešan, jer je traženje takvih prečica takođe kršenje duhovnog zakona.
Svi ste nesvesno neprestano uključeni u ovaj štetan proces, iako su neki od vas ved
dostigli određenu meru samo- spoznaje. Svako ima makar jednu spoznaju o nekoj svojoj
unutrašnjoj sklonosti, činedi je tako zaista svesnom. Pa ipak, u mnogim drugim oblastima
svesni um još uvek beži od suočavanja sa unutrašnjom istinom. Možete čak poznavati svoje
nedostatke, ali sigurno ne poznajete sve svoje stvarne motive. Ne razumete zašto imate
određena mišljenja, ukuse, ili navike. Čak i vaše dobre osobine mogu delimično biti pod
uticajem nesvesnih grešaka ili pogrešnih unutrašnjih tokova. Sklonosti, u vezi čijeg
postojanja ste do sada varali sebe, treba da se shvate u smislu uticaja i povezanosti koje
imaju.
Ne postoji ništa u ljudskoj duši što dolazi isključivo od višeg ili nižeg ja, jer se sve stalno
meša. Pročišdenje znači razdvojiti, razumeti i ponovno smestiti u svest sve različite
sklonosti, tako pročišdavajudi osnovne dobre težnje od maski samoobmane i od uticaja
karakternih slabosti. Više ja u vama govori, "Želim da budem savršen. Znam da je to Božja
volja." Ali, neznanje nižeg ja čini da mislite da se savršenstvo može dostidi tako što dete
skrenuti pogled sa svojih mana i zanemariti ih. Niže ja uvek želi da mu je sve potaman. Ono
takode želi da bude na visokom položaju, ali iz drugih razloga nego više ja. Više ja želi da
napreduje zbog ljubavi prema Bogu, uz pomod prepoznavanja i prosvedenja, i svesno je da
dete samo onda kad postanete savršeni zaista biti sposobni da volite svoje bližnje. Ali niže
ja želi savršenstvo iz egoističnih razloga, iz oholosti i potrebe za obožavanjem. Svi vi bez
izuzetka, osedate na ovaj način. Ovo je primer kako i više ja i niže ja žele istu stvar, ali su nji-
hovi motivi sasvim različiti. Razdvajanje tih motiva i prepoznavanje njihovih glasova jeste
od najvedeg značaja za pročišdenie ličnosti, za dobrobit zdravlja i harmoniju u duši.
Nemojte misliti da vas okrivljujem, niti vi treba da krivite sebe kada prepoznate ove
sklonosti u sebi. Ja samo iznosim činjenice, a jedan od osnovnih zahteva na putu jeste da

21
prihvatite činjenicu da mnoge negativne sklonosti još uvek postoje u vama. Samo od ove
premise možete krenuti i pročistiti svoje motive.
Takođe treba da prepoznate razloge zašto vas niže ja odvrada od suočavanja sa samim
sobom. Jedan od razloga je taj što je prepoznavanje sebe kao nesavršenog neprijatno.
Drugi razlog je da je niže ja lenjo i nikada ne želi da radi. Potreban je rad da biste se suočili
sa onim što je u vama, posebno kada dođe do suočavanja sa neprijatnim stvarima. Tako,
dragi moji prijatelji, prvi korak u vašoj odluci da krenete putem samorazvoja i pročišden)a
jeste da vam ovo postane jasno. Ako to shvatite, nedete biti obeshrabreni kada budete
zaokupljeni prvim delom ovog neophodnog rada. Možete dostidi savršenstvo samo idudi
kroz svoje nesavršenosti, a nikako zaobilazedi ih.

Temeljno samoistraživanje zahteva puno vremena

Koračanje ovim putem ne znači stalno i glatko usavršavanje ličnosti i poboljšavanje

životnih uslova. To bi bilo potpuno nerealno. Neophodno je da se suočite sa činjenicom da
je put dug i da periodi iskušenja nede prodi tako brzo kao što biste želeli. Velika šteta
nastaje kada se ljudi navode da misle kako de slededi pravila različitih metafizičkih učenja,
njihovi problemi nestati, ili ako se čini da su nestali na neko vreme daje to znak uspeha.
Zamišljanje da de napredovanje ovim putem pročišden)a umanjiti teškode i probleme je
nezrelo i detinjasto. Sigurno je da de se problemi i teškode smanjiti i konačno nestati, ali
tek nakon dužeg vremena, i nakon toga što ste istinski razumeli svoje unutrašnje uređenje
i ponovo uspostavili svoje unutrašnje tokove. Na ovaj način dete rastvoriti unutrašnje
obrasce koji su direktno odgovorni za vaše sukobe, jednom kada đostignete određene
pobede nad sobom, u potpunosti dete shvatiti ovu istinu, ali de vam biti potrebno mnogo
vremena i godine rada. Tek tada de se iskušenja smanjiti po svom uti- caju i učestalosti,
harmonija de rasti u vašoj duši i vi dete istinski preuzeti brigu o sebi i postati svesni sebe.
Kada kažem "svesni sebe" mislim na to da poznajete svoje niže ja detaljno i potpuno, što
ne znači da ste ga ved prevazišli.
Meditirajte na činjenicu da možete očekivati da čete pronadi aspekte svoje ličnosti koji
vas mogu šokirati. Očekujte to i izađite tome u susret, umesto da se skrivate ili da to
izbegavate. Očekujte da, isto kao što ste imali iskušenja pre nego što ste krenuli ovim
direktnim putem, iskušenja de vam dolaziti još duže vreme. Jedina razlika je ta što de osoba
koja je na takvom putu, nakon uspešnog rada, razumeti da svako iskušavanje i sve nevolje
znače nešto specifično. Specifična lekcija o njenoj unutrašnjoj suštini biče prenesena osobi
tokom svakog perioda teškoda i nevolja. Tek nakon dužeg vremena vaš um de postati
uvežban, tako da dete sve brže i brže otkrivati u čemu se sastoji pouka. U trenutku kada
shvatite značenje ovih perioda, takvo iskušavanje de prestati. Sve dok ga ne razumete,
nastavljače da se javlja. Možda de biti umanjeno nakon izvesnog vremena, ali de se vradati

22
u istom ili sličnom obliku sve dok ne naučite lekciju. Oni koji su iskusili šta znači razumeti
poruku određene teškode, stvarno je razumeti do srži, znaju kakav je to blagoslov.

Cena duhovnog rasta je visoka

Još jedna misao za meditaciju: kada idete ovim putem morate se povinovati još
jednom duhovnom zakonu koji kaže da sve ima svoju cenu. Ko god pokuša da to izbegne
na kraju de platiti mnogo vedu cenu. Svaka osoba to radi na ovaj ili onaj način. Neki to čine
očiglednije, a drugi suptilnije i skrivenije. Mnogi ljudi to ne rade spolja, ali psihološki
gledano svi to činite, posebno kada pristupate ovom putu poluzatvorenih očiju. Shvatite da
tu postoji cena, ali cilj je vredan toga. Kada želite da kupite kudu ili neko lepo zdanje, mirite
se sa pladanjem adekvatne cene. Ne očekujete da dete dobiti palatu po ceni kolibe. Na
materijalnom nivou niste u sukobu sa ovom istinom, ali na emocionalnom, psihološkom i
duhovnom nivou neprestano želite da dobijete palatu po ceni kolibe, a ponekad čak ne
želite da platite nikakvu cenu.
Cena koju pladate idudi putem razvoja sigurno jeste visoka, ali apsolutno nema dragog
načina, na zemlji ili na nebu, da dobijete harmoniju, ljubav, sredu i potpunu unutrašnju
sigurnost. Cena je: nema samosažaljenja, nema samoobmane, apsolutno raskidanje sa
egom, vreme, napor, strpljenje, istrajnost i hrabrost. Ono što dete dobiti zauzvrat je zaista
sto puta vrednije, ali ne očekujte da dete viditi nagradu pre nego što ste krenuli. Pod
kretanjem podrazumevam period od bar dve godine ovakvog rada, pod uslovom da ne
radite sa pola srca. Drugim recima, govoredi simbolično, morate platiti celokupan iznos pre
nego što bilo šta dobijete. Ja znam da moje reči nisu ono što osoba koja je popustljiva
prema sebi želi da čuje. Ne postoji lak način niti magična formula pomodu koje možete
dostidi sredu za kojom svi tragamo. Ne mogu da vam obedam dragocene poklone neba
ovde na zemlji ako vi samo upotrebljavate-određene molitve. Ako bih vam rekao takve
stvari, bilo bi opravdano da budete sumnjičavi čak iako biste voleli da je tako. Ono što vam
nudim je pravo i stvarno. Svako od vas može to sam pronadi pokušavajudi i slededi moj
savet. Moj savet za početak je: meditirajte na ove reči. Razmotrite šta treba da bude cena i
šta možete očekivati i onda donesite odluku. Da li ste voljni da prihvatite ovaj put? "Ja sam
previše umoran," možete redi. Ali ja mogu da odgovorim da je to veoma kratkovido. Ako
ste umorni i slabi to je zato što su se vaše unutrašnje snage istrošile delajudi u pogrešnim
kanalima, tako da snaga ne može da se prirodno sama obnovi kao što je to slučaj kod duše
koja dobro funkcioniše. Ako biste samo započeli i ne biste bili užasnuti prvim borbama,
konačno biste uspeli da postavite svoj unutrašnji tok napravo mesto. Činedi to, oslobodili
biste u sebi divnu životnu snagu i zapalili iskru koja bi vam u potpunosti promenila život.
Ne mogu vam obedati da de svi problemi nestati jer su oni sastavni deo puta kojim morate
da krenete. Oni su izazov iz koga možete mnogo naučiti, ako se sa njima sretnete na zreo
način. Pa ipak, mogu da vam obedam da nakon što ste ispunili određene početne uslove,
više nedete biti u depresiji zbog svog života i životnih nedada. Mogu da vam obedam da de

23
umor nestati, da dete imati snage da prođete kroz teškode i da dete nositi svoj krst na pravi
način, znajudi zašto ga nosite.
Najveda slabost u životu jeste nemogudnost sagledavanja uzroka bilo čega što vam se
dešava. Samo na putu koji vodi unutar sebe dete pronadi uzrok, i sama ta činjenica de vam
dati snagu koja vam je neophodna. Dalje, mogu da vam obedam da dete nakon određenog
vremena provedenog na putu uživati u životu uprkos svim teškodama, čak i pre nego što
one stvarno nestanu. Okusidete život na način za koji niste bili sposobni pre. Mogu da vam
obedam da dete biti energetski oživljeni, prvo u intervalima, a kasnije sve postojanije. U
onoj meri u kojoj shvatite sebe i počnete da pravite red u svojoj duši, ova životna sila de
vas ispuniti. Život de vam biti lep u svoj svojoj realnosti. Zato ne odlažite ovaj posao. Bez
obzira koliko mislite da je kasno, nikada nije prekasno. Šta god da dostignete na ovoj zemlji
imade večnu vrednost. A kada govorim o dostignudima, mislim na pobedu nad svojim
nižim ja.

Tri vrste rada

Evo još jedne misli, prijatelji moji, u vezi ove početne odluke kojoj morate pridi
otvorenih očiju. Treba da razliku- jte tri vrste rada na sopstvenom pročišdenju. Jedna od
njih je spoljašnje ponašanje. Prepoznavanje svojih očiglednih grešaka i osobina, kao i bilo
kog događanja koje je na površini. Slededa faza, ci fclZC se često preklapaju, jeste
pronalaženje onog omotača ličnosti koji ne pripada direktno podsvesti, ali čijeg ste
postojanja nesvesni jer ga namerno izbegavate. Prema tom omotaču treba da se odnosite
na drugačiji način, koji du vam pokazati. Tredi i jednako važan omotač je podsvesni um. Ne
veru jte da je ono što je u podsvesti tako daleko i da nema uticaja na vas. Podsvest
konstantno vlada vama, a da to i ne znate. Veoma je mogude, polako ali sigurno, otkriti ono
što se nalazi u podsvesti, bar u određenoj meri. Primetite svoje sklonosti koje stoje u
neposrednom odnosu sa vašom svesnom voljom i koje direktno kontrolišete delovanjem
volje. Takođe dete otkriti sklonosti koje su povezane sa vašim emocijama i koje ne možete
prisiliti da deluju po vašem nahođenju. Svet emocija može da se promeni samo prirodnim
razvojem, a ne pritiskom ili voljnim delovanjem, osim na posredan način.
Pretpostavimo da vam duboko unutra nedostaju vera ili ljubav. Ne možete prisiliti sebe
da imate veru ili ljubav, bez obzira na to sa koliko napora to pokušavali. Ali ono Što možete
učiniti jeste da idete ovim putem, ovim stopama, da možda prevaziđete nedostatak
discipline koji vam otežava rad. Činedi tako, nedete raditi direktno na nedostatku ljubavi ili
vere, na primer, ali dete jednostavno upoznati sebe i pronadi zašto vam nedostaju ove
osobine. Kada postepeno dođete do razumevanja, ne prisiljavajudi sebe da imate veru ili
ljubav, pre ili kasnije ispunide vas životna sila i spontano dete ispoljiti ova osedanja bez
ikakvog napora. Ako vaše emocije počnu da se menjaju nakon nekoliko godina to možete
smatrati divnim uspeh om. Promena de se desiti tako prirodno da je možda u početku
nedete biti ni svesni.

24
 Proučite sada ove reči, razmislite o njima duboko. Verujte mi prijatelji, sve ovo nije
tako teško kao što vam se možda sada čini, niti predstavlja čudo koje de vam doneti sredu,
a da od vas ne traži potpunu iskrenost, mod volje i postojan napor.
Želim još nešto da vam kažem u vezi ove faze pripreme i odlučivanja. Očekujte borbu
sa samim sobom. To de biti borba između višeg ja i nižeg ja, a vaš svesni ego de odrediti
koja de strana pobediti. To de biti duga borba, koja se u početku može ispoljiti preprekama
u sleđenju ovog procesa. Niže ja može poslati poruke kao što su: "Ne verujein u to," ili "To
mi nije potrebno," ili "Previše sam umoran," ili "Nemam vremena." Neophodno je da
prepoznate šta su ove poruke i odakle dolaze. Koristite ih kao početnu tačku da dublje
zaronite u svoju dušu. Pokušajte da jasno vidite šta je to što govori iznutra kada primate
ovakve skrivene izgovore i pretvaranja. Ako ste spremni na borbu, bidete sposobni da
gledate i slušate i izvojevadete prvu pobedu. Takođe, naučidete u izvesnoj meri kako da
razotkrijete svoju masku i pogrešne motive, što de vam dobro dodi kasnije kada niže ja
pokuša da vam se na druge načine ispreči na putu. Ono de jednostavno pokušati da zadrži
lične duševne tokove. Do tada dete ved mnogo više znati kako da postupate s njim.
Nemojte samo stavljati na stranu površne izgovore. Testirajte ih, radite s njima, ispitajte ih.
Mnogi od vas se plaše onoga što se može pojaviti iz nižeg ja. Važno je da naučite da
tumačite i prevodite takva nejasna osedanja u precizne misli. Ovaj strah je važan razlog
zbog kojeg se osoba stidi susreta sa samom sobom.
Detinjasto je zamišljati da ono što gajite u sebi nede postojati ako izbegavate da se
suočite s tim. Niže ja je nezrelo i u neznanju. Sama njegova priroda su greške i iskrivljenja.
Zato vam kažem: ne sramite se od onoga što je u vama! Svi znate daje niže ja samo
privremeni omotač i da ne čini vašu ličnost. Trenutno je tu da biste radili na njemu, ali to
niže ja niste zaista vi.
Vaše više ja, koje je delimično slobodno, ved se ispolja- va kroz dobre osobine, vašu
velikodušnost, ljubaznost, ili bilo šta drago što postoji u vama i što pripada višem ja. Ali čak
i tamo gde još uvek ne može da se manifestuje jer je skriveno duboko iza nižeg ja, više ja
još uvek postoji u svom blistavom savršenstvu. Kako ga možete dosedi ako ne prodre te
kroz niže ja? Zato ne budite uplašeni. Ne budite šokirani kada se prvi put suočite sa svojim
nižim ja, tamo gde do sada niste ni imali ideju da postoji. To je neophodna privremena
tvorevina, ali ona nikada, nikada ne predstavlja konačno ja. Činjenica je da dostizanje nivoa
na kome ste šokirani nekim od njegovih aspekata koje niste primetili ranije, predstavlja
znak napretka. To ukazuje na dobar napredak, jer bez prolaska kroz taj nivo, bolan kakav
može biti za neko vreme, ne možete dodi do slededih pobeda i uspeha. To je deo puta,
prijatelji moji. Ako meditirate na ove reci i u isto vreme pokušavate da budete svesni straha
od svog nižeg ja i posramljenosti zbog njega, i ako naučite da živite sa ovim znanjem, vi dete
pobediti. Tada dete se susresti sa svojim strahom na realan način i nedete se skrivati od
njega kao što se skrivate od nekih drugih stvari u sebi.
Ja du se sada povudi dragi moji prijatelji. Neka Bog blagoslovi sve moje drage prijatelje.
Neka mir bude u vama. Prebivajte u Bogu.

25
 POGLAVLJE 4
OTKRIVANJE SOPSIVENIH MANA

Donosim vam blagoslove, dragi moji prijatelji.

Ved sam vam govorio o teškodama na ovom putu i opasnostima koje donosi
predrasuda da de nekoliko meditacija ili čudesnih formula ukloniti sve vaše zemaljske
probleme.
Pogrešna je i pretpostavka da dete sleđenjem ovog puta koji vam pokazujem
zanemariti drage aspekte svog života. Neki misle da de posvedivanje određenog vremena i
napora duhovnom razvoju, oduzeti previše vremena neophodnog za svakodnevnu borbu
za zaradu. Mislite da vam nede ostati dovoljno snage za profesionalne napore i plašite se
da de vaše finansije ispaštati zbog toga. Drugi mogu verovati da im nede ostati dovoljno
vremena za uživanje, i tako dalje. Ovaj način razmišljanja je veoma pogrešan jer duhovni
razvoj uopšteno, a ovaj put naročito, nije dodatna aktivnost u životu koju jednostavno
dodajete na druge aktivnosti, na taj način umanjujudi snagu, vreme, napor i uživanje koji bi
vam inače bili na raspolaganju za druge obaveze i zadovoljstva. Upravo je suprotno,
prijatelji moji.
Ovaj put pročišdenja predstavlja osnovu vašeg života. To je tlo po kome hodate. Kada
odlučite da ga prihvatite, jednostavno pomerate tokove svog života u drugačije kanale.
Nakon nekog vremena, iako vaši preblemi nede nestati za jedan dan, to de dovesti do
buđenja nove životne iskre u vama, koja de vas snabdeti sa do sada nepoznatom snagom,
oštroumnošdu, vitalnošdu i sposobnošdu da uživate u životu kao nikada pre. Bidete
uspešniji u svojoj profesiji, dobidete više dobrobiti od svog slobodnog vremena, uživati više
u svemu što radite, dok je u ovom trenutku za vedinu vas život manje ili više jednoličan.
Onda dete videti da vredi prihvatiti ovaj put, čak i sa vaše sebične tačke gledišta, i čak iako
vaši osnovni sukobi još uvek nisu nestali.
Na ovom putu dete, pre ili kasnije, pronadi na koji način ste svojim dubljim osedanjima,
reagovanjima i mislima, ako ne i u svojim delima, kršili duhovne zakone. Ta spoznaja de
vam omoguditi da postepeno izmenite unutrašnje tokove i emocionalne reakcije i to de
automatski osloboditi snagu i životnu silu koje su ranije bile zaključane ili blokirane. Ne
obedavam vam čudo koje de vam biti dato kao nagrada sa neba, ved vam pokazujem
planski i logično da ovaj put: mora delovati jer je zasnovan na zakonu uzroka i posledice,
koji radi sasvim prirodno i impersonalno. Tražim od vas da ne posmatrate odluku da idete
ovim putem kao neku dodatnu aktivnost u životu, kao što je pohađanje nekih novih preda-
vanja koje mogu da vam oduzmu vreme i trud koje biste mogli da iskoristite za druge
neophodne ili poželjne stvari. Radije posmatrajte ovaj put kao osnovu svog života koja de
učiniti da vaš život bude dobro integrisana celina. Jer ako možete da resite svoje
unutrašnje probleme i ispravite greške koje činite, onda dete svakako modi da resite i svoje
spoljašnje probleme.

26
 Na isti način dete imati mnogo više od svih dobrih stvari u životu - srede, uživanja,
zadovljstva, ako vam duša ponovo postane zdrava, ako vaša unutrašnja reagovanja mogu
da se povinuju duhovnom zakonu. Samo tada dete biti sposobni za sredu. Jer, koliko je ljudi
sposobno za sredu? Veoma malo, prijatelji moji. Samo oni koji grle život svim svojim srcem,
bez strahova, samosažaljenja, bez bojazni da de biti povređeni, slede veoma važan duhovni
zakon. Samo oni koji to mogu da učine, sposobni su da dožive pravu sredu.
Tako de sve što činite u životu imati više ukusa, svesti i životne iskre ako sledite put
samospoznaje. To nede uzeti više vremena nego što je razumno u odnosu na vaše životne
okolnosti. Svi ste bez izuzetka u mogudnosti da uz malo snage, volje, odlučnosti i pravilnog
organizovanja svog svakodnevnog života, odvojite u prošeku pola sata dnevno za svoj
duhovni razvoj. Trošite vreme na svoje fizičko telo. Hranite ga, odmarate i čistite, i ne
smatrate da vam to oduzima vreme za druge dužnosti ili zadovoljstava. Prihvatate zdravo
za gotovo da je to očigledno neophodan deo života. Međutim, kada se postavi pitanje da li
da učinite isto za svoju dušu, strahovi, sumnje i osporavanja se ispreče na putu. Ali, to se
nede dogoditi ako se potrudite da razumno posmatrate duhovni napredak, prijatelji moji.
Ne razmišljate razumno o tome zato što ne procenjujete kakve su zaista ove sumnje. Imate
ih zato što ih podstiče vaše niže ja. Sve dok ne prepoznate mehanizam delovanja nižeg ja,
njegovo ispolja- vanje i neiskrena skrivanja iza različitih opravdanja, nedete biti u stanju da
ga savladate.
Ne samo da su one osobine koje se obično nazivaju manama i kojima neposredno ili
posredno povređujete druge, prepreka za vas, ved su to takođe i vaši strahovi koji se gen-
eralno ne smatraju manama. Ne shvatate da strahovi dovode do povređivanja, ne samo u
vašem vlastitom životu ved takođe i u životima drugih. Strahovi takođe prekrivaju vaše
svetio ljubavi, razumevanja i istine. Zbog toga napredovanje ovim putem nije samo stvar
prevazilaženja svojih karakternih slabosti. Prevazilaženje vlastitog straha je od jednake
važnosti, jer sve dok je strah prisutan u vašem srcu, vi povređujete druge ljude.
Obedao sam da du vam pokazati kako da stvarno krenete ovim putem. Postoji mnogo
načina i svaka osoba na njih reaguje drugačije. Dadu vam neka osnovna usmerenja s kojima
možete krenuti dalje u pravljenje svog plana.
Svi znate da je sticanje samospoznaje od najvede važnosti. Ali, kako to učiniti? Prvi
korak je da mislite o sebi što objektivnije, i o svojim dobrim osobinama i o manama.
Napravite spisak, kao što sam često savetovao, jer pisanje pomaže da se fokusirate i da
sažmete ono što ste do sada otkrili. To de sprečiti gubljenje znanja. Reči crno na belo mogu
da bace novo svetio razumevanja i povedaju nepris- trasnost u vašem posmatranju sebe.
Kasnije, kada budete imali više znanja o sebi i o svojim podsvesnim sklonostima, bidete
sposobni da sastavite delove svog prvobitnog znanja, pod uslovom daje ono jasno i sažeto
izraženo.

27
 Zakon bratstva

Nakon što ste to savesno uradili, slededi korak je da pitate nekog drugog, nekoga ko
vas dobro poznaje, da vam iskreno kaže šta misli o vama. Znam daje potrebna hrabrost da
se to učini. Smatrajte to prvim pokušajem prevazilažnja malog dela svog ponosa. Na taj
način dete postidi neke pobe- de koje de vas osloboditi jednog malog unutrašnjeg lanca.
Veoma je važno da ne radite ovaj posao sasvim sami. Istinsko otvaranje srca drugoj
osobi donosi duhovnu pomod koju ne možete dobiti na drugi način. To je zbog zakona
bratstva. Ljudi koji su uvek sami, bez obzira koliko naporno rade, sa koliko inteligencije
čitaju ili proučavaju, bez obzira koliko objektivnosti pokušavaju da imaju, bivaju zaključani
u određenom vakuumu koji sprečava potpuno razumevanje i procenjivanje sebe,
razumevanje koje se spontano javlja ako se otvore prema drugoj duši. Ostajudi sasvim
sami, na suptilan način kršite zakon bratstva.
Odsustvo sopstvene izolovanosti zahteva izvesnu količinu poniznosti, koja ne dolazi tako
lako u početku, ali nakon nekog vremena postaje poput druge prirode. Uskoro dete biti u
stanju da otvoreno govorite o svojim teškodama, slabostima, problemima i da primate
kritike. Ovo poslednje je od velike važnosti za dušu. Svako koje ved pokušao da se otvori
može potvrditi da samo razgovorom o problemu koji ste zadržavali u sebi, taj problem gubi
svoje uvedane proporcije i neke od svojih zastrašujudih aspekata. Biti ono što stvarno jeste,
bar prema jednoj osobi, uz minimum maski i pretvaranja, jeste veoma zdravo. U isto vreme
vi nudite ljubav dragoj osobi, kojoj više pomažete pokazujudi joj vlastitu ljudsku slabost,
nego pokušavajudi da izgledate superiorno. Vaš partner de učiniti isto za vas. Pokušajte da
ovo postignete sa prijateljem. Videdete nakon nekog vremena od kolike je to pomodi i
koliko plodova donosi. Dade vam hranu za misli; pomagadete jedno drugom i naučidete
puno u bratstvu, poniznosti i izdvojenom razumevanju.
Savetujem vam da pitate one koji vas stvarno dobro poznaju. Bez obzira na to u šta
veraju, poštovade vas zbog iskrenog napora da se poboljšate, da naučite nešto o svojim
manama, i što ih slušate. Možete ih pitati neposredno, sa objašnjenjem da dva para očiju
vide bolje nego jedan, i uver- avanjem da želite da postanete bolji i da nedete biti
povređeni ili ljuti na njih čak i ako kažu nešto što vama može izgledati nepravedno.
A kada vam prijatelji ili porodica kažu koje su vam mane, razmislite o njima na miru. Neko
od njih vam može redi nešto što de vam u početku izgledati sasvim nepravedno ili bolno.
Možete takođe, što se toga tiče, biti još više povređeni ako vam se kaže istina. Iako ste
iskreno ubeđeni daje kritika nepravedna, pokušajte daje i pored svega ocen- ite. Možda u
njoj ima samo zrno istine. Druga osoba vas može videti na nešto drugačiji način ili možda
samo na površinskom nivou. Ona možda nema potpuno poimanje onoga što se nalazi
ispod, razloga zbog kojih reagujete na određeni način, i svih složenih mehanizmima koji
deluju u duši. Ta osoba možda ne bira prave reči. Ali zrno istine u onome što kaže može
vam otvoriti nova vrata razumevanja. To možda nede ni biti nešto sasvim novo za vas, ali je
često neophodno iste mane ili osobine sagledati iz novih uglova, pod drugačijim svetlom,
da biste razumeli kako one deluju na vašu okolinu. Ako sve te mane, koje sve jasnije

28
počinjete da prepoznajete, unesete u svoju dnevnu meditaciju, i ako je vaša želja stvarno
iskrena, napravili ste najbolji mogudi početak.
Vežbajte posmatranje sopstvenih reakcija koje se javljaju prilikom rada na neprijatnim
stvarima koje pronalazite u sebi. To je od izuzetnog značaja. Započeo sam ovo predavanje
tvrdnjom da se niže ja konstantno opire vašim naporima. Na ovom mestu imate odličnu
priliku da posmatrate svoje neskriveno niže ja kako deluje i kako reaguje. Posmatrajte to
kao da ste neka treda osoba. Budite manje uključeni, napravite rastojanje između svog
posmatranja i reagovanja svog nižeg ja, ega, svoje taštine koji se uključuju kada radite s
neprijatnom stranom svoje ličnosti. Takvim prepoznavanjem i razumevanjem sopstvenih
reakcija, možda smejudi im se i ne shvatajudi sebe smrtno ozbiljno, napravidete slededi
korak napred. Ali, opominjem vas da ovakva svesnost nede dodi za jedan dan. To znači
konstantan rad, i nakon nekog vremena svakodnevnog rada, čak i samo pola sata dnevno,
vi dete napredovati. Dodi dete do tačke u kojoj dete sasvim jasno videti razliku između svog
pravog ja i svog malog povređenog ega, kada dete modi da mu se nas- mejete i da ne
budete suviše obuzeti njime. Jednom kada ovo postignete, otvoride se vrata za dalju
samospoznaju.
Počnite pravedi svoj vlastiti popis mana. Nakon što ste to učinili najbolje što možete, i
nakon što ste se raspitali o svojim manama kod nekog ko vas dobro poznaje, uporedite
zapažanja drugih sa svojim otkridima. Ovi napori su dobar početak za svakoga i nede biti
uzaludni, obedavam vam. Ako svakog dana radite na posmatranju sebe i meditirate na
neke važne reči koje vam ovde dajem sigurno dete biti uspešni, mnogo pre nego što se
stvarni rezultati ispolje u vašem životu. Osedanje dubokog zadovoljstva i mira de vas često
obuzimati.

Tri glavne mane

Sada du pomenuti tri glavne mane ljudskog karaktera. Glavne mane, od kojih direktno
ili indirektno potiču svi drugi nedostaci, jesu samovolja, ponos i strah. Veoma je važno da
ovo razumete. Možete smatrati da strah nije mana, ali ja vam kažem da jeste. Bezgrešna
osoba ne bi bila uplašena. Svi znate daje strah suprotnost ljubavi, ali to znanje samo po
sebi nede biti dovoljno da shvatite zašto je strah mana. Prvo treba da razumete da su ove
tri glavne mane međusobno povezane. Bilo bi veoma teško imati jednu ili dve, bez
prisustva one trede. Međutim, mogude je da jedna ili dve budu podsvesne, dok je treda
sasvim očigledna, čak i vama. Zbog toga je veoma važno da pišete svoj dnevni pregled i da
proveravate svoje reakcije na sve što ste osetili tokom dana, čak i na naizgled nevažne
događaje. Ako pokušate da precizno opišete svoje neprijatne unutrašnje reakcije, uvek
dete dodi do zaključka da je element straha prisutan u njima - strah da možda drugi ljudi
nede činiti ono što vi želite ili nede reagovati u skladu sa vašim željama. Drugim recima, ako
je prisutna jaka samovolja, automatski de postojati strah da ta samovolja nede biti
zadovoljena, ili da de vaš ponos biti povređen. Ako ne biste imali ponos, ne biste morali ni

29
da se plašite da de biti povređen. Ako ne biste imali samovolju, ne biste morali da se plašite
da ona nede biti zdovoljena.
Ako počnete da proveravate svoje raznovrsne svakodnevne utiske i reakcije, možete
opaziti gde se nalazi element straha i da li je, i u kojoj meri je povezan sa samovoljom i
ponosom. Posmatrajte svoje unutrašnje reakcije i analizirajte ih. Ne pokušavajte da
promenite sebe odmah, jer osedanja se ne mogu promeniti voljnim činom, ali de se
promeniti ako prvo naučite da ih posmatrate.

Dnevni pregled

Upražnjavanje dnevnog pregleda je modna alatka. Ne treba da budete samospoznati da

biste to dostigli. Svako to može učiniti. Sve što treba je da pregledate ili razmotrite dan i da
mislite na sve događaje koji su vam uzrokovali uznemirenje na bilo koji način, u bilo kom
obliku. Čak iako u početku ne možete da razumete razloge, samo zapišite događaj i 0110 što
ste osedali. Nakon što ste to činili neko vreme, pojavide se obrazac. Možda vam još uvek
nede dati ključ onog što je pogrešno u vašem unutrašnjem uređenju, ali dete bar videti
neka ponavljanja koja ukazuju na činjenicu da mora postojati nešto u vama što narušava
harmoniju. Ako se nesredni događaj ili osedanje iznova ponavlja, to je ključ za vašu dušu.
Ove pojave koje se ponavljaju, zajedno sa vašim reakcijama na njih, mogu imati više oblika;
ali tu sigurno postoji osnovni, izvorni problem koji možete naučiti da prepoznajete.
Za ovo vam nede trebati više od petnaest minuta svakog dana, što neosporno treba da
bude mogude za svakog. Ne treba da zapisujete sve što vas je uznemirilo tokom dana, ved
samo određene ključne reci. Radedi ovo redovno, uspedete u prevođenju nesvenog u
svesno i otkridete svoje vlastite unutrašnje sklonosti. Nakon što ste činili ovo neko vreme,
najverovatnije dete prepoznati obrasce u svom životu ki :h drugačije niste mogli postati
svesni. Prepoznadete ove obrasce po određenim konstantnim događajima i pojavama u
svom životu i po načinu na koji reagujete na njih. To je sve što treba da uradite za sada.
Nema magičnog trika u tome. Nakon što ste vodili dnevni pregled neko vreme, pročitajte
ponovo sve zabeleške i prisetite se događaja i svojih reakcija. Vidite da li možete da osetite
obrazac. Pitajte sebe: "Kako mogu da pronađem mesto u sebi na kome odstupam od nekog
božanskog zakona?" Tada počnite da razmišljate o svojim manama koje ste ved otkrili.
Uporedite i povežite ove obrasce sa listom svojim mana. Upitajte se šta osedate, šta su
vaše stvarne želje i da li su ova osedanja i želje zaista u skladu sa božanskim zakonom. To je
način da dođete u središte puta. Bez ove pomodi bilo bi izuzetno teško, možda i nemogude,
stedi znanje o sebi koje je suština i ključ ovog puta i bez kojeg ne možete dostidi božansko u
sebi. Potrebno je izuzetno malo vremena, i molim vas, za vaše dobro, učinite to.
Ja du se sada povudi, uz naročite blagoslove za sve vas, dragi moji. Božja ljubav vas
dodiruje. Budite u miru, budite u Bogu.

30
 POGLAVLJE 5
OBRASCI

Blagosloven je ovaj čas; sve vas blagosiljam, dragi moji prijatelji.

Svaka osoba tokom života, obično u najranijem det- injstvu, čak dok je još odojče,
formira određene utiske usled uticaja okoline ili usled naglih neočekivanih događaja. Ti
utisci su obično bazirani na zaključcima koje osoba donosi. Uglavnom su to pogrešni
zaključci. Osoba vidi i doživi neku nesredu, neku neizbežnu životnu teškodu i zatim general
izu- je ova dešavanja u verovanja. Formirani zaključci nisu promišljeni; oni su više poput
emocionalnih reakcija, opštih životnih stavova. Oni nisu potpuno lišeni određene logike, ali
je njihova logika veoma ograničena i pogrešna. Kako godine prolaze ovi zaključci i sklonosti
sve više tonu u podsvest, oblikujudi u izvesnoj meri život osobe o kojoj je reč.
Svaki takav zaključak naziva se obrazac. Možete redi da osoba ima i pozitivne, zdrave
obrasce utisnute u duši. To je istina samo donekle, jer tamo gde nisu napravljeni pogrešni
obrasci, sve misli i sva osedanja su u pokretu. Ona fluktuiraju, dinamična su, opuštena i
prilagodljiva. Pošto je ceo univerzum prožet brojnim božanskim silama i energetskim
tokovima, misli, osedanja i sklonosti koje nisu uslovljene obrascem teku harmonično sa
ovim božanskim silama i tokovima, spontano se prilagođavajudi neposrednim potrebama i
menjajudi se u skladu sa potrebom svakog trenutka i situacije. Ali misli i osedajni oblici koji
emaniraju iz obrazaca su statični i zakrčeni. Oni se ne povinuju i ne menjaju prema
okolnostima i tako stvaraju nered. Čisti tokovi koji teku kroz ljudsku dušu postaju
uznemireni i iskrivljeni. Dolazi do kratkog spoja. To je način na koji mi to vidimo. Način na
koji vi to vidite i osedate je kroz nesredu, teskobu, i zbunjenost nad mnogim očigledno
neobjašnjivim događajima u svom životu. Na primer, shvatate da ne možete da promenite
nešto što želite da bude drugačije ili se određeni događaji u vašem životu iznova i iznova
ponavljaju bez očiglednog razloga. To su samo dva primera, a postoje mnogi drugi.
Pogrešni zaključci koji formiraju obrazac donešeni su u neznanju ili polovičnom znanju i
zbog toga ne mogu da ostanu u svesnom umu. Kako osoba raste, novo intelektualno
znanje suprostavlja se starom emocionalnom "znanju." Stoga osoba potiskuje
emocionalno znanje sve dok ono ne nestane iz svesti. Što je više emocionalno znanje
skriveno, to zadobija vedu mod. Često ne razumete staje to što je učinilo da zadržite takav
utisak, iz koga ste formirali pogrešan zaključak. Vaš intelekt, vaš um kao celina je odrastao.
Promenio se pod uticajem onoga što ste naučili i pod utica- jem okoline i životnog iskustva.
Pa ipak, dok god je obrazac živ, vi se na dubljem emocionalnom nivou niste promenili.
U jednom trenutku svog detinjstva doživeli ste šok. Kada razmišljate o šoku, mislite na
iznenadni doživljaj sa jakim i neočekivanim uticajem, poput nesrede. Ali šok se takođe
može desiti, naročito deci, u postepenom otkridu da su stvari suprotne od njihovih
najdražih očekivanja. Na primer, dete živi s idejom da su roditelji savršeni i svemodni. Kada
shvati da to nije tako, to doživljava kao šok, iako do potpunog shvatanja može dodi kroz
seriju događaja sve dok novo otkride ne napravi trajan utisak. Kada dete shvati da njegovi

31
do tada prihvadeni koncepti o roditeljima, ili svetu kao takvom, nisu istina, ono gubi
sigurnost. Postaje uplašeno. Ono ne voli to otkride i sjedne strane, odgurade to neprijatno
znanje u podsvest jer se oseda krivim, a s drage strane, izgradide odbrane od ove "pretnje."
Bilo da se to dešava naglo ili kroz sporo razumevanje, ova "pretnja" se doživljava kao šok.
Svi znate da šok uzrokuje ukočenost. Telo, nervi i um postaju ukočeni, čak u toj meri da
privremeno izgubite sedanje ili imate drage simptome. Dete de doživeti šok jer roditelji,
svet, život, nisu ono što dete misli da jesu. Iako utisak koji je doveo do šoka može biti
objektivno ispravan, ipak, tok zaključivanja za koji je dete sposobno mora bito pogrešan.
Jer deca imaju sklonost da uopštavaju, ona projek- tuju svoja vlastita iskustva na sve druge
situacije. Roditelji su dete tu njegov svet, njegov univerzum, stoga ono što dete zaključi
nakon šoka mora biti primenjeno na sve drugo, na život uopšte. Ovo uopšteno
primenjivanje jeste pogrešan zaključak koji stvara obrazac.
Obrazac je stvoren kada su dečje s'hvatanje sveta i koncepti bili uništeni. Pogrešni
zaključci dolaze, pre svega, od generalizovanja. U realnosti, nemaju svi ljudi nedostatke
koje imaju roditelji. Nisu svi životni uslovi slični onima koje je dete otkrilo u svojoj
sopstvenoj okolini. Dete bira odbram- beni mehanizam s ograničenim razumevanjem sveta
i kao takav on je pogrešan. Tim više je pogrešan kada se primen- juje na ljude i situacije
drugačije nego što su one iz ranog okruženja. Na ovaj način nastaju obrasci, prijatelji moji.
Ali, bez pripreme nedete se setiti svojih emocija, reakcija, unutrašnjih sklonosti i
zaključaka. Ne možete ih se setiti jer ste osetili potrebu da sakrijete ovaj postupak kome
nedostaje racionalna logika i zbog toga što ste bili posramljeni jer vaši roditelji nisu bili ono
što ste vi mislili da treba da budu.
U svom dečjem umu pretpostavljali ste da je vaš slučaj jedinstven. Svi drugi su imali
savršene roditelje, savršene kudne uslove, samo ste vi jedini doživeli ovu šokantnu jedin-
stvenost koja treba da bude skrivena od svakoga, čak i od sebe, i naravno od svojih
roditelja ili drugih bliskih vama.
Sram nastaje zbog pogrešne ideje da je vaš slučaj jedinstven, i ceo misaoni i emocionalni
proces treba da bude skriven zbog tog srama. Kada ovi procesi ostaju skriveni, deo vaše
ličnosti ne može da raste. Ako je biljka ostavljena skrivena u zemlji sa posečenim korenjem,
ona ne može da raste. Isto je sa svakim emocionalnim tokom ili sklonošdu. Stoga nemojte
biti iznenađeni kada otkrijete da vaši obrazac-zaključci uopšte nisu u skladu sa vašom inače
odraslom inteligencijom.
Odojče ili jako malo dete zna samo za najprimitivnije emocije. Ono zna za ljubav i
zadovoljstvo kada je nešto po njegovoj volji. Ono zna za mržnju, ljutnju i bol kada nešto
nije po njegovoj volji. To je jednostavno tako. Tek znatno kasnije u životu osoba uči da
objektivno procenjuje umesto da sledi svoj vlastiti bol ili zadovoljstvo. Sve dok vaš obrazac
živi, nastavljate proces iz detinjstva jer u tom smislu vaš um ostaje detinjast, bez obzira na
to koliko je ostatak vaše ličnosti naučio ili se poboljšao. Vaša razvijena ličnost je sposobna
da zrelo prosuđuje na intelektualnom nivou, a u nekim slučajevima tamo gde obrazac ne
sužava percepciju, čak i emocionalno. Ali tamo gde je spori ili nagli šokantni utisak uticao
na dušu, osoba ne asimilira iskustvo svesno, i zbog toga njen um ostaje detinjast. Ostaje na

32
onom nivou na kojem je bio kada su obrazac-zaključci bili formirani i stavljeni u podsvest.
Kao posledica toga, deo inače zrelog bida ostaje nezreo. Zapravo ovaj deo nastavlja da
pravi iste zaključke emocionalno i nesvesno, isto onako kako je to det e činilo, i nastavlja to
da čini sve dok osoba ne postane sves- na obrazca.
Na primer, zamislite devojčicu koja plače kada želi pažnju, ali majka ne dolazi kada dete
plače daje ne bi "razmazila." Dete uči da majka ne dolazi kada ono plače, ved dolazi neki
drugi put, naizgled nepovezan sa dečjim plačom. Tako se donosi slededi zaključak: "Da bi
ispunila svoje potrebe ne smem pokazati da ih imam." Sa ovakvom majkom nepokazivanje
potreba može biti dobra strategija. Međutim, kada mala devojčica postane žena, takva
strategija de mnogo češde proizvesti suprotan rezultat. Pošto niko ne zna da ova žena ima
specifične potrebe, niko joj nede ni dati ono što joj je potrebno. S obzirom da ona uopšte
ne zna za svoj "obrazac," jer je davno potonuo u njenu podsvest, ona de idi kroz život ne
razumevajudi zašto je tako neispunjena. Ona nije svesna da deluje na takav način. Njen
život izgleda kao da potvrđuje takva pogrešna verovanja.

Da li ja imam obrazac?

Kako možete biti sigurni da li takav obrazac postoji u vama? Jedan pokazatelj jeste
nemogudnost prevazi laženj a određenih grešaka, bez obzira koliko truda ulagali. Zašto je
to tako da neki ljudi vole neke svoje mane? Oni to čine jer im zbog obrasca određene
greške izgledaju kao način da se zaštite od bola. Na primer, neko zna daje lenj. Ali možda
ne zna da odbijanje da ustane iz kreveta i da izađe napolje u svet pogrešno shvata kao
zaštitu od toga da ne bude povređen. "Ako ostanem u krevetu, niko me nede povrediti,"
može biti podsvesno rasuđivanje. Stoga, obrazac je osnova takve sklonosti.
Drugi siguran znak koji ukazuje na obrazac jeste ponavljanje određenih događaja u
nečijem životu. Obrazac uvek formira šablon ponašanja ili reakcija na ovaj ili onaj način. On
takođe privlači odgovarajudi šablon spoljašnjih okolnosti koje vam naizgled dolaze, a da vi
ništa niste učinili da biste ih prizvah. Svesno osoba može žarko da želi nešto što je sasvim
suprotno obrascu. Ali svesna želja je slabija od nesvesne, jer je nesvesno uvek jače.
Podsvesni um ne shvata da on sprečava istu onu želju koju osoba svesno ima, ali ne može
da je ispuni. Cena takve nesvesne pseudo-zaštite je frustracija zbog opravdane želje.
Veoma je važno da to razumete, prijatelji moji. Od jednake je važnosti da razumete da
spoljašnji događaji, određene situacije, određeni ljudi, mogu biti privučeni poput magneta
od strane osobe koja ima odgovarajude unutrašnje obrasce. Ovo nije lako uvideti, ali to je
tako. Jedini lek je da pronađete šta je obrazac, na osnovu čega je formiran i koji su bili
pogrešni zaključci.
Vi često ne primedujete ponavljanje i obrazac u svom životu, prijatelji moji. Navikli ste
na pretpostavku da su određeni događaji posledica slučajnosti, ili da vas neka sudbina
iskušava, ili da su drugi ljudi u vašem okruženju odgovorni za nesredu koja vam se iznova
događa. Stoga obradate mnogo više pažnje na sitne varijacije svakog događaja nego na

33
njegov osnovni karakter i propuštate da primetite zajednički činilac svih događaja zbog
svog obrasca.
Vedina psihologa je pronašla ove obrasce i pogrešne zaključke. Ali ono što oni često ne
znaju jeste da su ovi obrasci retko nastali u ovom životu, bez obzira koliko su rano bili
oformljeni. Obrazac je uglavnom stara struktura koja se prenosi iz života u život. To je
razlog zašto određeni događaji nede stvoriti obrazac kod nekog deteta ili osobe koja je
slobodna od specifičnog konflikta, dok de stvoriti obrazac kod osobe koja je donela takav
obrazac u ovaj život.
Kada postoje obrasci iz prethodnih života, osoba se ponovo rađa u okolini koja mora da
stvori podstrek za postojede obrasce, možda u smislu postojanja odgovarajudih obrazaca
kod roditelja ili drugih ljudi u okolini deteta koje raste. Samo na taj način obrazac de se
ponovo pojaviti. Samo ako postane problem osoba de obratiti pažnju na njega, umesto da
gleda na suprotnu stranu. Ako se obrazac ignoriše, životni uslovi slededeg života na zemlji
bide mnogo teži, sve dok sukob ne postane tako porazan da se spoljašnji faktori ne mogu
dalje okrivljavati. Tada osoba počinje da se okrede prema svojoj unutrašnjosti. Jedino
rešenje je osvestiti obrazac. Dajem vam nagoveštaj kako da počnete, ali nedete biti
sposobni da to sami u potpunosti sprovedete u praksu. Bide vam potrebna pomod. Ali ako
ste ozbiljni u svojoj želji da pronađete i rastvorite obrasce u svojoj duši, dalje vodstvo i
pomod de vam dodi i bidete vođeni do prave osobe sa kojom možete zajedno raditi na
ovom probelemu. Da biste to učinili bide vam potrebna, između ostalog, i poniznost, koja
je od suštinskog značaja za duhovni razvoj. Osobi koja konstantno okleva da radi sa drugim,
sigurno nedostaje poniznost, makar i samo u tom smislu.

Kako tragati za obrascima

Kako možete pronadi svoje lične obrasce? Nedete to učiniti radedi na simptomima, šta
god oni mogli biti, ved radedi sa simptomima. Takvi simptomi su vaša nesposobnost da
prevaziđete određene mane i sklonosti, nedostatak kontrole nad određenim dešavanjima
u životu koja vam dolaze redovno i po šablonu, vaši strahovi i opiranja specifičnim
situacijama, da pomenem samo nekoliko. Što više pokušavate da uklonite simptome, a da
prethodno niste razumeli njihove korene i izvor, to dete se više iscrpeti u bezuspešnim
naporima. Simptomi su jednostavno jedan deo cene koju treba da platite za svoje pogrešne
i neuke unutrašnje zaključke.
Počnite potragu za obrascima prisedajudi se svog života da biste pronašli sve probleme.
Zapišite ih. Uključite probleme svih vrsta. Treba da se prihvatite zadatka da sve sažeto
stavite na papir, crno na belo. Jer ako samo mislite o tome, nedete imati opšti pogled koji
je neophodan za poređenje. Ovaj pisani rad je neophodan. To što tražim sigurno nije
previše. Ne morate sve to učiniti u jednom danu. Odvojite dovoljno vremena, ako treba i
nekoliko meseci. Bolje je to učiniti polako nego uopšte ne početi. Onda, kada mislite o
svojim velikim i malim problemima, čak i o onim najglupljim, najbeznačajnijim, počnite da
tragate za zajedničkim činiocem. U mnogim slučajevima dete nadi postojanje zajedničkog

34
činioca, ponekad dete nadi i više od jednog. Ja ne kažem da se teškode ne mogu pojaviti
samo jednom u životu, nezavisno od bilo kakvog unutrašnjeg obrasca. To je mogude. To je
takođe bazirano na uzroku i posledici kao i sve ostalo u univerzumu, ali ne mora biti
povezano sa vašim obrascem. Ali budite pažljivi, prijatelji moji. Ne ostavljajte na stranu
neku pojavu površno je smatrajudi kao nepovezanu sa vašim ličnim obrascem, zato što to
tako izgleda na prvi pogled. Veoma je mogude, i vrlo verovatno da ne postoje takvi
događaji u vašem životu. Sva neprijatna iskustva su tu verovatno zbog vašeg obrasca i
povezanosti sa njim, možda na neki udaljeni način.
Možda nede biti lako pronadi zajednički činilac. Tak kada ste detaljno razumeli svoje
obrasce bidete u poziciji da prosudite koja su od vaših iskustava povezana sa njima. Sve do
tada imajte rezervu prema svom rasuđivanju, da tako kažem. Meditacijom, ozbiljnim
samotestiranjem, proveravanjem svojih emocionalnih reakcija u prošlosti i sadašnjosti, uz
pomod molitve, vi dete nakon dugog i napornog traganja, pronadi zajednički činilac. Ako
nešto izgleda nepovezano, nemojte ga olako odbaciti. Testirajte i možete doživeti izne-
nađenje. Ispostavi se da naizgled sasvim nepovezani događaji imaju zajednički činilac. Kada
ste to pronašli, napravili ste glavni korak napred u svom traganju, jer onda poscdujete ključ
za obrazac. Da biste došli do samog obrast ca, do svih iskrivljenih načina na koje je bio
formiran i do razumevanja svojih rakcija kada ste ga formirali, moradete da detaljnije
istražite svoju podsvest.

Dobrobiti od rastvaran ja obrazaca

Nemojte dozvoliti sebi da budete odvradeni svojim unutrašnjim opiranjem. To opiranje

je isto toliko pogrešno, u neznanju i kratkovido kao i sam obrazac. Sila koja vas tera da se
opirete je ista ona koja je stvorila obrazac. Bez vašeg znanja, ona je stvorila i nastavide da
stvara bedu za vas i suprostavljade se vašim svesnim željama. Zaista, ona uzrokuje da
izgubite ili da nikada ne dobijete nešto što bi s pravom moglo biti vaše. Tako, imajte
dovoljno mudrosti da vidite sve ovo i da procenite šta je stvarno vaše opiranje. Ne
dozvolite da budete nadvladani time. Kako možete biti duhovna osoba koja je razvijena i
odvojena 11 pravom smislu te reči, ako vas nadvladaju nesvesne sile i nelogični, pogrešni,
neuki zaključci koji su formirali tako bolan obrazac unutar vas? Obrazac je glavni faktor u
životu koji je odgovoran za svu vašu nesredu. Niko drugi nije odgovoran za to osim vas
samih. Istina, nekada niste znali za nešto bolje, ali sada znate. Sada ste opremljeni tako da
možete ukloniti izvor svoje nesrede. I molim vas, nemojte redi: "Kako ja mogu biti
odgovoran kada se drugi ljudi iznova i iznova ponašaju na određen način prema meni?"
Kao što sam rekao pre, vaš obrazac je taj koji privlači takve događaje, tako neizbežno kao
što posle dana mora dodi nod ovde na zemlji. To je poput magneta, poput hemijskog
zakona, poput zakona gravitacije. Sastavni delovi vaših reakcija formiranjem obrasca utiču
na univerzalne tokove koji ulaze u vašu ličnu oblast života na takav način da se određene
posledice moraju desiti, slededi uzrok koji ste prethodno pokrenuli.

35
 Ako nemate hrabrosti da zaronite u svoju podsvest, da se suočite sa svojim obrascem,
da ga rastvorite i tako da stvarno od sebe napravite novu osobu, nikada nedete biti
slobodni u ovom životu. Uvek dete biti okovani i vezani. Cena slobode je vaša hrabrost i
poniznost u suočavanju sa onim unutra. Kada ste preuzeli sve neophodne korake, pobeda
slobode je takva radost da, bez obzira na to šta se dešava izvan vas, ništa ne može da
naruši vašu sredu. Možete biti sasvim sigurni da oni obrasci koji ne budu rastvoreni u ovom
životu, morade biti rastvoreni u slededem. Ovo ne treba razumeti kao pretnju, to je samo
logična posledica. Kako nešto može biti pretnja ako je namenjeno da vas oslobodi
sopstvenih lanaca? Sto pre svojevoljno pronađete svoje obrasce, to de lakše biti vaše
oslobođenje. U to možete biti ubeđeni.
Pronadi, razumeti i rastvoriti obrazac jeste dug proces. Čak i nakon što ste ga razumeli,
preusmeravanje emocionalnih tokova i reakcija koji su dugo bili usmereni u jednom pravcu
zahteva vreme, napor i strpljenje. Možete se buniti protiv nesrede, ali kada shvatite da
njen uzrok nisu Bog i sudbina ved vi sami, možete se pobuniti protiv sebe i vi dete tako
takođe postati nestrpljivi sami sa sobom. Sa takvim tokovima nikada nedete pronadi i
razgraditi svoje obrasce. Morate biti u opuštenom stanju uma, a takvo stanje možete stedi
ako razumete i prihvatite dužinu traganja.
Kada tragate za obrascima ne pristupajte svojoj podsvesti tako što dete zauzimati
moralne stavove o njoj. Podsvest to ne voli i opirade se. Boride se protiv vas i učinide
teškim voljnoj svesnosti da izađe na kraj sa njom. Počnite misledi na svoje povređenosti,
sukobe i probleme. Smatrajte svoje pogrešne unutrašnje sklonosti neznanjem i greškom.
Zapravo, to je ono što mane zaista jesu! Počnite misledi -o svo j im navikama,
predrasudama, oskudnim emocijama u određenim oblastima života. Mislite o tome kako
reagujete emocionalno na određene stvari i kada i kako se ove reakcije ponavljaju u
obrascima tokom vašeg života. Počnite sa posmatranjem svojih razočarenja, koja
očigledno nemaju ničeg zajedničkog sa vašim akcijama ili reakcijama. Nešto kasnije, kada
prepoznate određeni stalni obrazac bidete sposobni da vidite povezanost sa svojom
unutrašnjom sklonošdu koja je sve do sada izbegavala vašu svesnost.
Ono što podrazumevam pod dubokom molitvom ili meditacijom ili dubokim
razmišljanjem jeste da sakupite sve što ste pronašli u vezi ovih potisnutih ili skrivenih
reakcija, bilo da se to tiče sklonosti koje iznova pronalazite, ili bilo da nailazite na sasvim
drugačije reakcije od onih spoljašnjih vama poznatih, i mislite o njihovom značenju,
posledicama koje imaju na vas i na druge, Uporedite ih sa duhovnim zakonima koje
poznajete. Mislite o njima i sa duhovne i sa praktične tačke gledišta. Radite sa ovim
znanjem koje ste otkrili, iznova ga osedajudi i doživljavajudi. Potom opet mislite o njemu što
objektivnije možete. Jednostavno, produbite svoje razmišljanje i primenite ga na znanje
koje ste pronašli, na ono koje se očigledno ponavlja, na ono koje je iznenađujude novo i na
razna prepoznavanja. Ne ostavljajete sa strane ovo iznova pronađeno znanje, jer onda
možete veoma lako skliznuti nazad u isti stari obrazac. Možete lako prevariti sebe i misliti
da, samo zato što ste pronašli važan i značajan deo znanja o svojoj duši, više ništa nije
potrebno. Možete imati teorijsko znanje, a još uvek nastavljati da reagujete na isti stari

36
način. Nije dovoljno da pronađete unutrašnje razumevanje o svojim skrivenim
tendencijama i reakcijama, i da ostavite to tako. Rad tek počinje nakon takvog
prepoznavanja. I to je meditacija ka dubini, na duboke emocionalne nivoe koje ste otkrili.
Ako zanemarite ovu meditaciju, možete zadržati ono što ste pronašli, ali postepeno to de
postati udaljenije, samo teorijsko znanje u vašem mozgu, dok ispod toga nastavljate da
reagujete kao i pre. U tom slučaju niste uspeli da integrišete i ujedinite pogrešne
emocionalne reakcije i zaključke sa intelektualnim znanjem. Emocije su više povezane sa
navikama nego sa spoljašnjim stremljenjima. Štaviše, one su tako neuhvatljive da uprkos
vašim naporima, stari obrasci mogu da nastave da rade, a da vi ne budete svesni ove
činjenice. Navikli ste da gurate neprijatno znanje u podsvest i ne možete se izvudi iz ove
navike za jedan dan. Za to je potrebna velika količina vežbe, koncentracije i napora. Treba
da uspostavite nove šablone navika dok ne prepoznate znake skrivenih stremljenja kojih
morate postati svesni. Treba da razvijete poseban osedaj za to, a to zahteva vreme,
naravno.

Sram

Sve što je povezano sa pogrešnim unutrašnjim obrascima uzrokuje kod osobe

izrazitu posramljenost. Sklonost ili zaključak sam po sebi ne mora biti posramljujudi,
objektivno govoredi. Možda ne bi bilo nikakvog opravdanja za sram kad bi on bio napolju,
na otvorenom. Ne biste osedali da on zaslužuje ovakvu reakciju ako biste ga videli kod
drugih. Nakon što ste skupili hrabrost da ga iznesete napolje na otvoreno, doživedete kako
ovaj osedaj zbunjenosti i pos- ramljenosti u potpunosti nestaje. Ali pre nego što ga iznesete
na otvoreno, dok se još uvek borite protiv njega, vi osedate sram veoma snažno. Možda
imate manu koja je mnogo više posramljujuda, ali pošto ste je davno otkrili, prihvatli ste je,
i više se ne osedate posramljenim zbog toga. Možete čak biti sposobni da razgovarate sa
drugima o tome otvoreno. Pa ipak, nešto što je mnogo manja mana uzrokuje jak stid, sve
dok to ne prihvatite. Recimo, otkrijete da ste bili pod veoma jakim uticajem ili zavisni od
jednog roditelja. To samo po sebi nije razlog za stid. O tome se priča svakog dana. Ali, vi ste
bili nesvesni ove činjenice do sada. Ignorisali ste koliko mnogo i na koji način ste bili pod
uticajem, i koliko još uvek zavisite od sličnih emocija. Ipak, kada se prvi put suočite sa
ovom spoznajom, to dovodi do snažnog osedaja posraml- jenosti. Ovo je tipična reakcija po
obrascu, prijatelji moji. Ako ovo predvidite, bide lakše za vas. Nedete biti pod emo-
eionalnim, subjektivnim utiskom da ste sami na ovom svetu ili da samo vi imate takva
osedanja. To je ono što vaše emocije veruju i zbog čega se osedate tako posramljanim. Ovo
verovanje je znak odvojenosti koju ste izgradili za sebe, sa svim svojim pogrešnim
odbranama od kojih patite u takvim momentima. Ali ako shvatite da svako prolazi kroz ovu
reakciju, daje to simptom koji treba očekivati, bidete sposobni da se suprostavite svojim
subjektivnim i pogrešnim emocionalnim utiscima tako što dete biti oprezni, umesto da
dozvoljavate sebi da budete nadvladani od njih. Samo na taj način oslobodidete se od zida
koji vas ograđuje u tamu, usamljenost i strah, u osedaj krivice i lažni sram. Jedino na takav

37
način možete evoluirati u slobodnu osobu, s uzdignutom glavom, umesto da budete
nadvladani i ugušeni od strane svojih pogrešnih utisaka i lažnog srama. Potreban je samo
trenutak hrabrosti da prođete kroz ono što izgleda tako sramno, da se suočite sa sobom
kakvi stvarno jeste. Onda dete otkriti da ste živeli 11 fantomskom svetu strahova i srama
koji uopšte nije realan.
Veoma često sram ne dolazi od toga što ste najednom razotkrili nešto veoma poročno i
gnusno. Ne! Često ste više posramljeni zbog nečega što je jednostavno budalasto. Ako
razumete da je rasuđivanje od koga se sada stidite, nekada davno kada ste formirali taj
obrazac, bilo u skladu sa mogudnostima vašeg razuma i mišljenja, onda je ono samo
relativno budalasto. A vi, inteligentno ljudsko bide kakvo jeste, ne možete da se pomirite
sa činjenicom da takva "budalasta" reakcija još uvek živi u vama. Sada ste na tački gde
počinjete da stvarno prepoznajete da je ovo bila vaša dedukcija, vaš zaključak godinama
sve do danas, i za vas je sada posramljujude da vidite da je ovaj deo uma, vašeg
"podzemnog uma", ali ipak vašeg uma, zapravo vaša reakcija. Bide vam lakše da to
prihvatite ako uzmete u obzir da ste u ovom pogledu ostali dete, jer ste ostavili ceo proces
rasuđivanja u tami svog podsvesnog uma. Od pomodi de biti i shvatanje da ne postoji
nijedna osoba koja nema svoje obrasce, i samim tim slične probleme. Ako biste razgovarali
sa detetom uzrasta između četiri i deset godina, ne biste bili iznenađeni takvim
rasuđivanjem. Shvatite to i prevazidi dete svoju postiđenost.
Pre nego što bilo šta možete promeniti, morate razumeti šta je to u vama što vam
donosi patnju. Tek tada, polako, postepeno, bidete u stanju da preusmerite svoje emocije,
rastvorite obrasce, i stvorite nove, produktivne oblike u svojoj duši, oblike koji su u skladu
sa božanskim zakonom.
Ja du se povudi sada uz naročit blagoslov za sve vas, dragi moji prijatelji. To je blagoslov
hrabrosti koji je svima vama tako potreban. Budite u miru. Budite u Bogu.

38
 POGLAVLJE 6
ZLOKOBNI KRUGOVI NEZRELE LJUBAVI

Pozdravljam vas, moji najdraži prijatelji. Neka Bog blagoslovi ovaj skup. Neka Bog
blagoslovi sve vas.
Sada du vam pričati o jednom od zlokobnih krugova koji je veoma uobičajen medu
ljudskim bidima. Prisutan je u svakoj ljudskoj duši u određenoj meri. On uglavnom živi u
podsvesti, mada neki delovi tog kruga mogu biti svesni. U ovom radu je važno da sledite taj
krug sve dok ga ne razotkrijete u potpunosti, jer ga drugačije ne možete rastvoriti. Moje
reči nisu toliko upudene vašem svcsnom umu ili intelektu, ved nivou osedanja u kome ovaj
zlokobni krug prebiva.
Čak iako ste svesni nekih delova ovog zlokobnog kruga, iskoristite ove reci da tragate
za dragim delovima kojih još uvek niste svesni. Možda među vama postoji nekoliko osoba
koje su potpuno nesvesne bilo kog dela ovog kruga. U tom slučaju, moje reči de vas voditi
da osvestite bar neki njegov deo. Ovo nede biti tako teško jer de vam mnogi od simptoma
lako pokazati da je, iako se nalazi u podsvesti, takav krug izuzetno prisutan u vama. Ipak,
nemojte misliti da ove reči znače da vi svesno mislite i reagujete u skladu sa ovim
zlokobnim krugom. Shvatite daje on skriven. Na vama je da na ovom putu pronalaženja
sopstvene suštine i samorazvoja, svojim radom osvestite ovu lančanu reakciju.
OsveŠeivanje ovih skrivenih tokova dade vam slobodu i pobedu.
Vedina mojih prijatelja shvata da nelogičan način mišljenja, osedanja i reagovanja
postoji u svakoj ličnosti, čak iako svesno možete znati i za bolju logiku. Sve što je u
podsvesti jeste primitivno, u neznanju i veoma često nelogično. Podsvest ima svoju
sopstvenu ograničenu logiku.
Zlokobni krug koji je predmet mog izlaganja večeras, počinje u detinjstvu, kada se svi
obrasci formiraju. Dete je bespomodno. Potrebno mu je da se neko brine o njemu. Ne
može da stoji na sopstvenim nogama, niti da donosi zrele odluke. Nije oslobođeno od
slabosti i sebičnih motiva i zbog toga je nesposobno za nesebičnu ljubav. Zrela odrasla
osoba razvija takvu ljubav pod uslovom da celokupna ličnost sazreva harmonično i da
nijedna od detinjastih reakcija ne ostane skrivena u podsvesti. Ako to nije slučaj, samo de
deo ličnosti rasti, dok de drugi veoma važan deo ostati nezreo. Postoji veoma mali broj
odraslih ljudi koji su emocionalno zreli u istoj meri kao što su i intelektualno.

Dete želi isključivu ljubav

Dete dolazi u dodir sa relativno nesavršenom okolinom koja izvlači njegove unutrašnje
probleme na površinu. U svom neznanju ono žudi za isključivom ljubavlju koja je nemoguda
za ljude. Ljubav koju želi da dobije je sebična. Ono ne želi da deli ljubav sa dragima, sa
bradom ili sestrama ili čak drugim roditeljem. Dete je često ljubomorno na oba roditelja.
Ako roditelji ne vole jedan drugog onda ono još više ispašta. Tako prvi sukob nastaje zbog

39
dve suprotstavljene želje. S jedne strane ono želi isključivu ljubav svakog roditelja. S druge,
ono ispašta ako se roditelji međusobno ne vole. Iako je kapacitet za ljubav bilo kog
roditelja nesavršen, dete ne shvata da je uprkos 'ovoj nesavršenosti, vedina roditelja
potpuno sposobna da voli više od jedne osobe. Ono se oseda isključenim i odbačenim ako
roditelj takođe voli i druge. Ukratko, isključiva ljubav za kojom dete žudi ne može biti
zadovoljena. Štaviše, kad god mu je zabranjeno da bude po njegovoj volji, ono to uzima
kao dodatni "dokaz" da nije dovoljno voljeno.
Ova frustracija uzrokuje da se dete oseda odbačenim, što za uzvrat uzrokuje mržnju,
ljutnju, neprijateljstvo i agresiju. Ovo je drugi deo zlokobnog kruga. Potreba za ljubavlju
koja ne može biti zadovoljena uzrokuje mržnju i neprijateljstvo prema istim onim ljudima
koje ono najviše voli. Uopšteno govoredi, ovo je drugi konflikt kod ljudskog bida koje raste.
Ako dete ne bi mrzelo nekoga koga istovremeno voli i ako bi volelo na svoj način i ne bi
želelo da dobije ljubav za uzvrat, ovaj konflikt ne bi mogao da nastane. Sama činjenica da
postoji mržnja prema osobi koja se istovremeno i puno voli stvara značajan sukob u
ljudskoj psihi. Evidentno je da se dete oseda posramljeno zbog ovih negativnih emocija,
stoga potiskuje ovaj konflikt u podsvest gde on nastavlja da se gnoji. Mržnja uzrokuje
stvaranje osedaja krivice jer se deca vrlo rano uče da je pogrešno, loše i grešno mrzeti,
naročito svoje roditelje prema kojima treba osedati ljubav i poštovanje. Osedaj krivice
nastavlja da živi u podsvesti, što kod odrasle osobe uzrokuje različite vrste unutrašnjih i
spol- jašnjih sukoba. Ljudi su nesvesni ovih konflikata sve dok ne odluče da pronađu ono
što je skriveno u njihovoj podsvesti.

Strah od kažnjvanja, strah od sreće

Osedaj krivice stvara sledede neizbežne reakcije. Osedajudi se krivom, dečja podsvest
kaže: "Zaslužujem da budem kažnjen." Tako u duši nastaje strah od kažnjavanja. Naravno,
to je skoro sasvim nesvestan proces. Ispoljavanja ovog procesa mogu se opaziti u različitim
simptomima koji, ako se ispitaju, dovode do lančane reakcije koju du sada opisati.
Sa ovim strahom od kažnjavanja uspostavlja se reakcija da kad god ste sredni i uživate
u zadovoljstvu, uprkos tome što je to prirodna težnja, osedate da to ne zaslužujete. Krivica
zbog toga što mrzi one koje najviše voli, ubeđuje dete da ne zaslužuje bilo šta dobro,
radosno ili nešto što pruža zadovoljstvo. Ono misli da ako ikada postane sredno, kazna koja
izgleda neizbežna, bide mnogo veda. Zato dete podsvesno izbegava sredu, misledi da na taj
način okajava greh i da izbegava još vede kažnjavanje. Ovo izbegavanje stvara situacije i
obrasce koji uvek uništavaju ono što osoba najviše želi u životu.
Strah od srede vodi osobu do različitih nezdravih reakcija, simptoma, napora,
manipulacija emocijama, i čak do delovanja koja posredno stvaraju obrasce koji izgledaju
kao da su se nehotično pojavili i da osoba uopšte nije odgovorna za njih. Tako nastaje
slededi konflikt. S jedne strane, osoba žudi za sredom i ispunjenjem. S druge strane, strah
od srede sprečava ispunjenje. Iako želja za sredom nikada ne može biti iskorenjena, zbog
ovog duboko skrivenog osedanja krivice, što više osoba želi sredu, to se više oseda krivom.

40
 Strah od kažnjavanja i strah od toga da se ne zaslužuje sreda stvaraju još složenije
reakcije. Podsvesni um misli: " Plašim se da du biti kažnjen od strane drugih, iako znam da
to zaslužujem. Mnogo je gore biti kažnjen od drugih, jer sam onda stvarno prepušten
njihovoj milosti, bilo da su to ljudi, ili sudbina, ili Bog, ili sam život. Ali, ako bi možda kaznio
sam sebe mogao bi bar da izbegnem poniženje, bespomodnost i degradaciju koji dolaze od
kažnjavanja od strane sila koje su van mene." Ovaj sukob ljubavi i mržnje, osedanja krivice i
straha od kažnjavanja postoji u svakom ljudskom bidu. Prinudna želja za
samokažnjavanjem zbog pogrešnih i neukih zaključaka postoji u nekoj meri u svakom
ljudskom bidu.
Tako osoba navlači na sebe kažnjavanje. To se može desiti na razne načine, bilo
fizičkom bolešdu koju proizvodi psiha, ili pomodu nesrednih slučajeva, teškoda, gubitaka, ili
konflikata u bilo kojoj oblasti života. U svakom slučaju, koja de oblast biti pod uticajem
zavisi od ličnog obrasca koji je dete formiralo i koji nosi tokom ovog života, sve dok ga ne
pronađe i eventualno razgradi. Ako na primer, postoji obrazac koji se odnosi na profesiju ili
karijeru, on de biti ojačan prisutnom željom za samokažnjavanjem. Teškode u toj oblasti de
se konstantno pojavljivati u životu osobe. Isto važi ako postoji obrazac koji je vezan za
ljubav i bračni život.
Stoga, ako i kada ne uspevate u svesnoj i opravdanoj želji, i kada posmatrajudi svoj
život pronađete da je ispunjenje te svesne želje konstantno ometano, kao da vi nemate
ništa zajedničko sa tim, kao da vas je zadesila neka teška sudbina, tada možete biti sigurni
da ne samo da obrazac i pogrešan zaključak postoje unutar vas, ved da je i potreba za
samokažnjavanjem takođe prisutna.
Slededa lančana reakcija ovog zlokobnog kruga je podel- jenost osobe koja se odnosi na
tokove njenih želja. Izvorni rascep između ljubavi i mržnje, koji je započeo zlokobni krug,
uzrokuje nove podele, kao što ste do sada jasno mogli da vidite. Jedno od ovih konfliktnih
osedanja je potreba za samokažnjavanjem. Ipak, sa druge strane, želja da se ne bude
kažnjen takođe postoji. Stoga skriveni deo psihe iznosi argumente: "Možda ja to mogu da
zaobiđem. Možda na neki drugi način mogu da okajem svoju veliku krivicu koja je nastala
zbog mržnje." Ovo umišljeno okajavanje prerasta u neku vrstu nagodbe. Osoba to čini
postavljajudi sebi veoma visoke standarde sa kojima je nemogude živeti u stvarnosti. Mali
unutrašnji glas govori: "Ako sam savršen, ako nemam grešaka niti slabosti, ako sam najbolji
u svemu što pre- duzmem, onda mogu okajati svoju prošlu mržnju i ljutnju." Pošto je ovaj
glas u jednom trenutku bio potisnut u podsvest, on nije umro. Još uvek živi u sadašnjosti.

Dve vrste svesnosti

Vi možete nešto prevazidi samo kada to iznesete na otvoreno. To je razlog zašto se

stara mržnja još uvek ZcldlZcl va u vama. To je takođe razlog zašto se konstantno osedate
krivim. Ako bi to bila stvar prošlosti ne biste osedali ovu snažnu krivicu sve vreme, čak iako
krivica nije svesna. Mislite da dete izbedi kažnjavanje tako što dete biti savršeni. Na taj

41
način se stvara druga svesnost. U stvarnosti postoji samo jedna svesnost. To je više ja koje
je večno, neuništivo. To je božanska iskra svakog ljudskog bida. Nemojte mešati ovu
svesnost sa drugom svesnošdu koja je veštački stvorena od prinude da okajete
pretpostavljeni greh ili stvarno osedanje. Umišljeni greliovi i stvarna osedanja ne mogu biti
okajani pomodu ove veštačke i suviše zahtevne svesnosti. U stvarnosti niko ne treba da
bude kažnjen. Kao što znate, način da se ukloni stvarno osedanje je znatno drugačiji i
mnogo je konstruktivniji. Ako budete naučili da razlikujete ove dve svesnosti, napravidete
veliki korak napred.
Druga prinudna svesnost postavlja zahteve koje je nemogude ispuniti. Šta se dešava
kada ne možete da dostignete ove ciljeve? Neizbežni rezultat mora biti osedanje
neadekvatnosti i inferiornosti. Pošto ne znate da su standardi vaše prinudne svesnosti
iracionalni, nerealni i da ih je nemogude ispuniti, i pošto iza svog zida odvojenosti verujete"
da drugi mogu da uspeju, a da samo vi to ne možete, osedate se potpuno izolovanim i
posramljenim, sa svojom tajnom krivicom ne samo zbog mržnje, ved i zbog toga što niste
sposobni da budete dobri i čisti.
Druga svesnost je motivisana slabošdu i strahom. Previše je ponosna da bi shvatila da još
uvek niste savršeni. Takođe, previše je ponosna da bi vam dozvolila da prihvatite sebe
kakvim ste sada. Zato ste primorani da se osedate inferiorno jer niste sposobni da živite u
skladu sa ovako visokim standardima. Sva osedanja inferiornosti koja su prisutna u ljudskoj
prirodi mogu se svesti na ovaj zajednički činilac. Sve dok se ova činjenica ne oseti i dok se
ne iskusi, ne možete napustiti osedanje inferiornosti. Treba da otkrijete ceo ovaj zlokobni
krug i da vidite nedostatak logike u njemu. Morate proživeti emocije koje su vas dovele do
toga da ga stvorite. Tek tada dete prekinuti lančanu reakciju deo po deo i stvoriti nove
koncepte unutar svog emocionalnog ja.
Kakve god racionalne razloge da koristite da biste objasnili svoja osedanja inferiornosti,
oni nikada nisu stvarni uzrok. Drugi zaista mogu biti uspešniji od vas u nečemu, ali to samo
po sebi nikada ne bi trebalo da vas učini da se osedate inferiorno. Kad ne bi bilo veštačkih
visokih standarda, ne biste osedali potrebu da budete bolji ili barem isto onoliko dobri kao
što su i drugi u svim oblastima svog života. Mogli biste smireno da prihvatite da su drugi
bolji ili da rade bolje u nekim oblastima života, dok vi imate prednosti koje možda drugima
nedostaju. Ne biste morali da budete isto toliko inteligentni, uspešni ili lepi kao što su drugi
ljudi. To nikada nije pravi razlog za vaša osedanja neadekvatnosti i inferiornosti! Ova istina
se može dokazati činjenicom da možete sresti najbriljantnije, najuspešnije ili najlepše ljude
koji imaju još vedi osedaj inferiornosti od onih koji su manje briljantni, manje uspešni, ili
manje lepi.

Ovekovečivanje neadekvatnosti i inferiornosti

Ova neadekvatnost i inferiornost služe da zatvore zlokobni krug. Opet, vaš

podsvesni glas govori: "Nisam uspeo. Znam da sam inferioran, ali ako bi samo primio veliku
količinu ljubavi, poštovanja i obožavanja od drugih, to bi bilo kao da sam dobio izvorno

42
zadovoljenje za kojim sam nekada žudeo, a koje mije bilo uskradeno, prisiljavajudi me na
mržnju i stvaranje celog ovog kruga. Obožavanje i poštovanje od drugih bili bi dokaz da
sam bio u pravu, jer je mogude sada primiti ono čega su me roditelji lišavali. Ja du takođe
pokazati da nisam toliko bezvredan kao što sumnjam da jesam, jer ne uspevam da živim u
skladu sa standardima svoje prinudne svesnosti."
Prirodno, ove misli nisu svesne. To je način na koji emo cije govore ispod površine.
Tako se krug zatvara tamo gde je i počeo, a potreba da se bude voljen postaje još više
prinudna nego što je to izvorno bila. Svi delovi lančane reakcije čine ovu potrebu još jačom.
Pored toga, uvek postoji sumnja da je mržnja bila neopravdana, što je i bila, ali u
drugačijem smislu. Osoba oseda u podsvesti da ako takva ljubav uopšte postoji, onda je
dete bilo u pravu, a vaši roditelji ili ko god drugi vam to nije dao, su bili u krivu. Tako žudnja
za ljubavlju postaje još više izražena i tenzija postaje još jača. Pošto ova potreba nikada ne
može biti ispunjena, a što više to postaje očigledno, to krivica postaje veda, svi delovi
zlokobnog kruga koji proizilaze iz nje postaju sve gori i gori kako život odmiče, uvek
stvarajudi više problema i sukoba. Samo kada želite ljubav na zdrav i zreo način i samo
kada ste voljni da volite u istoj meri kao što želite da budete voljeni, tada de vam ljubav
dodi.
Setite se da osoba kod koje je zlokobni krug jak nikada ne može preuzeti taj rizik sve
dok nastavlja da želi. nezrelu detinjastu ljubav. Sve dok ne može ništa da rizikuje za ljubav,
ona ne zna kako da voli na zreo način. Od deteta se ne očekuje da prihvati taj rizik, ali od
odrasle osobe se očekuje. Unutrašnje dete ima samo nezrelu želju i žudnju za ljubavlju i
želi da bude voljeno i negovano, cl a se brinu o njemu i da bude obožavano čak i od strane
ljudi koje ono nema nameru da voli zauzvrat. A sa onim ljudima koje ono možda ima
nameru da voli u nekom stepenu, odnos između voljnosti da daje i prinudne potrebe da
prima je veoma nejednak. Zbog ove osnovne nepravednosti, takva šema ne može da
funkcioniše. Jer božanski zakon je uvek pravedan i nepristrasan. Nikad ne primate više
nego što dajete. Kada dajete slobodno, možda nedete dobiti ljubav odmah od istog izvora
u koji ste je uložili, ali ona vam se pre ili kasnije mora vratiti, ovog puta u dobrodudnom
krugu. Ono što dajete mora vam se vratiti, pod uslovom da ne dajete u slabosti, sa
motivom da dokažete nešto. Ako su motivi za ograničenu ljubav koju dajete podsvesno
bazirani na ovom zlokobnom krugu, nikada nedete dobiti ljubav zauzvrat. Ljubav za kojom
žudite u pogrešnoj ideji da de vas to izlečiti nije odgovor. Drugim rečima, želite lek koji ne
odgovara vašoj bolesti, tako da de glad za ljubavlju ostati. Nikada nede biti umirena. To je
poput bunara bez dna. Tako se krug zatvara.

Rastvaranje kruga

Vaš zadatak u radu na ovom putu je da pronađete ovaj krug unutar sebe, da ga
iskusite, u smislu gde, kada i u odnosu na koga, on živi u vama. Sve ovo treba da postane
lično iskustvo pre nego što ga stvarno možete rastvoriti. Ako dozvolite da ovaj krug bude
samo puko intelektualno znanje, bez da ga emocionalno ponovo doživite, takvo znanje

43
vam nede pomodi. Da ponovim: ako ne možete da prepoznate različite delove zlokobnog
kruga u svojim emocijama, postojanje ove lančane reakcije bide samo još jedan deo
teorijskog znanja koje ste apsorbovali, potpuno odvojenog od vaših emocija. Jednom kada
pronađete ovaj krug u svom ličnom radu, možete ga prekinuti, ali tek nakon što ste shvatili
gde su pogrešne pretpostavke. Moradete da vidite da je bilo opravdano što ste kao dete
imali određena osedanja, sklonosti, potrebe i nedostatak kapaciteta, ali da je to sada
zastarelo. Takođe, treba da naučite da budete tolerantni prema svojim negativnim
emocijama. Treba da ih razumete. Treba da otkrijete gde u svojim emocionalnim
težnjama, zahtevima i željama odstupate od svog svesnog znanja. Možete savršeno dobro
znati, i čak propovedati, da treba da dajete ljubav i da ne budete zabrinuti da li dete je
primiti. Ali, u svojim emocijama još uvek odstupate od takvog intelektu- finog znanja. Ovaj
nesklad mora biti osvešden pre nego što se možete nadati da dete raskinuti krug. Tek kada
shvatite i potpuno apsorbujete sve ovo, i nakon razmišljanja o iracionalnosti do sada
skrivenih emocija, one de početi da se menjaju, polako, postepeno. Ne očekujte da de se
one promeniti u istom trenutku kada shvatite da u njima nema logike. Kada se suočite sa
ovim emocijama, njihovim neznanjem, sebičnošdu i nezrelošdu, a da pri tom niste posraml-
jeni, i primenite svoje svesno znanje na njih, hvatajudi sebe kada god padnete nazad u
stare, loše emoconalne navike, vaša podsvest de postepeno razotkriti sve više i više
pogrešnih zaključaka. Svaki Čin prepoznavanja pomodi de vam u raskidanju svog ličnog
zlokobnog kruga. Tako dete postati slobodni i nezavisni.
Ljudska duša poseduje svu mudrost i svu istinu koja joj je potrebna. Ali ovi pogrešni
zaključci to prekrivaju. Svešdu o njima i radom na njima, deo po deo, konačno dete dostidi
razvijanje svog unutrašnjeg glasa mudrosti koji vas vodi u skladu sa božanskom svesnošdu,
u skladu sa vašim ličnim planom. Kada svojim unutrašnjim i spoljašnjim reakcijama kršite
božanske zakone, vaša božanska svesnost vas neumoljivo vodi na takav način da povratite
red i ravnotežu u svoj život. Dešavade vam se situacije koje de vam izgledati poput kazne,
ali one su zapravo lek koji de vas vratiti na pravi kolosek. Gdegod i kadgod da odstupate,
ravnoteža mora ponovo biti uspostavljena. Tako dete kroz svoie teškode konačno dodi do
tačke kada dete promeniti svoje unutrašnje usmerenje. Vi dete se promeniti. To ne mora
biti promena u spoljašnjem svesnom delovanju, ved u vašim nesvesnim detinjastim
zahtevima i ciljevima.
Dragi moji prijatelji, radite na ovom zlokobnom krugu, i iskusite kako je on aktivan u
vašem ličnom životu.
Ima li nekih pitanja?
PITANJE: Šta se dešava detetu čija se mržnja i neprijateljstvo otvoreno ispoljavaju? Da li
takvo dete ipak ima osedaj krivice?
ODGOVOR: Takve spoljašnje manifestacije su česta pojava kod clece. Kadgod dete ima
takozvani izliv besa, ove emocije se probijaju napolje. Alije dete obavezno izgrđeno i
poučeno kako je to "loše." To učvršduje potrebu da se pravo značenje takvih izliva besa drži
sakrivenim. Iako je ta mržnja povremeno sasvim svesna, kasnije je ona često potisnuta.
Onda isti izlivi besa mogu da se nastave u unutrašnjosti i da budu prisutni kod odrasle

44
osobe bez obzira na njenu dob i da prestanu tek onda kada se zlokobni krug osvesti. Neki
ljudi mogu da razviju bolest koja de biti oblik dečjeg izliva besa, ili mogu da jednostavno
otežavaju život onima oko sebe. Svojom nesredom takvi ljudi konstantno nanose teškode
dragima s ciljem da nametnu svoju volju i svoju prinudnu detin- jastu potrebu da dobiju
dečju utopiju savršene ljubavi i brige. Ovo se može desiti u raznim stepenima. Ponekad je
veoma očigledno, a ponekad je mnogo suptilnije i skrivenije. Ljudi koji se tako ponašaju
obično kažu: "Vidiš, ja sam nesredan. Ti treba da se brineš o meni. Treba da me voliš." To je
izliv besa bez spoljašnje manifestacije deteta. Jednostavna činjenica da se tokom detinjstva
neprijateljstvo može povremeno otvoreno ispoljavati ne mora da znači da ono nede biti
kasnije potisnuto.
Budite blagosloveni svi moji prijatelji koji čitate ove reči. Ponesite ove blagoslove sa
sobom. Neka oni ojačaju vašu hrabrost i snagu volje na putu pronalaženja sebe. Ovo je
jedino mogude oslobođenje. Oslobođenje od svojih prinudnih visokih standarda koji vam
stvaraju osedaj krivice i osedaj da ne zaslužujete ono što Bog želi da imate: sredu, svetlost,
ljubav. Budite u mira dragi moji prijatelji. Budite u Bogu.

45
 POGLAVLJE 7
PRINUDA ZA PONOVNIM STVARANJEM I PREVAZILAŽENJE BOLA IZ
DETINJSTVA

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Neka vas Bog blagoslovi. Neka božanski blagoslovi
dopru do vas i pomognu vam da prihvatite reči koje govorim.
U prošlosti smo razgovarali o strahu od ljubavi. Setieete se da sam pomenuo kako dete
želi da bude voljeno isključivo i bez ograničenja. Drugim rečima, dečja želja da bude vol-
jeno je nerealna.

Nedostatak zrele ljubavi

Pošto deca retko primaju dovoljno zrele ljubavi i topline, ona nastavljaju da gladuju za
tim tokom života sve dok se ovaj nedostatak i bol ne prepoznaju i pravilno ne tretiraju. Ako
to nije slučaj, odrasle osobe de idi kroz život podsvesno zahtevajudi ono što im je
nedostajalo u detinjstvu. To de ih učiniti nesposobnim da vole na zreo način. Možete videti
kako se ovo stanje prenosi sa generacije na generaciju.
Lek ne možete pronadi tako što želite da su stvari bile drugačije i da su ljudi naučili da
pružaju zrelu ljubav. Lek se nalazi isključivo u vama. Istina, da ste primili takvu ljubav od
svojih roditelja, vi biste bili bez ovog problema kojeg sada niste stvarno i potpuno svesni.
Ali, ovaj nedostatak zrele ljubavi ne treba da bude uznemirenje za vas i vaš život ako ga
postanete svesni, vidite ga, i ponovo uredite svoje podsvesne želje, žaljenja, misli i
koncepte usklađujudi ih sa realnošdu svake situacije. Time dete ne samo postati srednija
osoba, ved dete takođe biti sposobni da pružite zrelu ljubav drugima, svojoj deci, ako ih
imate, ili drugim ljudima u okolini, tako da dobronamerna lančana reakcija može da
započne. Ovakva realna korigovanja su suprotna vašem trenutnom unutrašnjem ponašanju
koje demo sada razmotriti.
Svi ljudi, uključujudi i mali broj onih koji su počeli da istražuju svoj podsvesni um i
emocije, po navici se ne obaziru na jaku vezu između dečjih žudnji i neispunjenosti i
sadašnjih teškoda i problema u odraslom dobu, jer samo veoma mali broj ljudi lično
doživljava - a ne samo da teorijski prepoznaje - koliko je ova veza jaka. Potpuna svesnost o
tome je od suštinske važnosti.
Mogu postojati izolovani, izuzetni slučajevi kada jedan roditelj nudi zrelu ljubav u
dovoljnoj meri. Iako je jedan roditelj može imati u nekoj meri, veoma je verovatno da je
drugi roditelj nede imati. Pošto je na ovoj zemlji zrela ljubav prisutna samo u nekom
stepenu, dete de patiti od nedostatka čak i u odnosu na roditelja koji je ima.
Mnogo češdi slučaj je da su oba roditelja emocionalno nezreli i da ne mogu da daju ljubav
za kojom dete žudi, ili je daju u nedovoljnoj meri. Tokom detinjstva, ova potreba je retko
svesna. Deca ne umeju da stave svoje potrebe u misli. Ne znaju da uporede ono što imaju
sa onim što drugi imaju. Ne znaju da možda nešto drugo postoji. Ona veruju da to treba

46
tako da bude. Ili, u ekstremnim slučajevima, osedaju se posebno izolovanim, verujudi da
niko drugi nema takvu sudbinu. Obe sklonosti nisu istinite. U oba slučaja stvarna emocija
nije svesna i stoga ne može biti pravilno procenjena i shvadena. Tako deca rastu, a da
nikada ne razumeju zašto su nesredna, niti da su uopšte i nesredna. Mnogi od vas gledaju
na svoje detinjstvo s ubeđenjem da su imali svu ljubav koju su želeli samo zato jer su imali
neku ljubav, ali retko sve ono što su želeli.
Postoje neki roditelji koji demonstrativno ispoljavaju ljubav. Oni mogi is kvari ti ili
razmaziti svoju decu. To može biti nadoknada i vrsta izvinjenja za duboko usađenu sumnju
da su kao roditelji nesposobni da zrelo vole. Deca osedaju istinu veoma precizno. Ona
možda nede misliti o tome ili svesno to posmatrati, ali iznutra jasno osedaju razliku između
zrele, prave ljubavi i nezrele, previše demonstrativne varijante koja se nudi u zamenu.
Roditelji su odgovorni za pravilno vodstvo, sigurnost i pružanje zdravog autoriteta.
Postoje roditelji koji se nikad ne usude da kazne ili sprovedu zdrav autoritet. Ovaj
nedostatak je nastao us led krivice, jer je stvarna, darežljiva, srdačna, umirujuda ljubav
odsutna iz njihovih vlastitih nezrelih ličnosti. Drugi roditelji mogu biti previše strogi, previše
kruti. Oni dominiraju zlostavljajudi dete i ne dozvoljavajudi njegovoj ličnosti da se razvija.
Oba tipa nisu odgovarajudi roditelji, a njihove pogrešne sklonosti, koje dete upija,
uzrokovade bol i neispunjenost.
Kod dece strogih roditelja, ljutnja i pobuna de biti otvoreni, i stoga znatno lakše uočljivi.
U drugom slučaju, pobuna je isto tako jaka, ali skrivena, i stoga mnogo teže uočljiva. Ako
ste imali roditelja koji vas je gušio ljubavlju, odnosno pseudo-ljubavlju kojoj je nedostajala
prava toplina, ili ako ste imali roditelja kojije svesno sve činio ispravno, ali mu je takođe
nedostajala prava toplina, kao dete vi ste to podsvesno znali i bili ste ljuti zbog toga. Niste
bili svesni toga jer kao dete niste mogli da shvatite šta nedostaje. Spolja vam je bilo dato
sve što ste želeli i što vam je bilo potrebno. Kako ste mogli da povučete suptilnu, graničnu
liniju između prave ljubavi i pseudo-ljubavi svojim detinjim intelektom? Činenica da vas je
nešto uznemiravalo, a da to niste mogli racionalno da objasnite učinila je da se osedate
krivim i neudobno. Zato ste to izgurali iz vidokruga Stoje dalje mogude.

Pokušaji da se u odraslom dobu izleči bol iz detinjstva

Sve dok bol, razočarenje i neispunjene potrebe iz vaših ranih godina ostaju nesvesni,
ne možete s njima da izađete na kraj. Bez obzira koliko mnogo volite svoje roditelje,
nesvesna ljutnja postoji u vama, što vas sprečava da im oprostite povređivanje koje su vam
naneli. Možete oprostiti i napustiti to samo ako prepoznate svoj duboko skriveni bol i
ljutnju. Kao odraslo ljudsko bide videdete da su vaši roditelji takođe samo ljudska bida. Oni
nisu tako bezgrešni i savršeni kao što je dete mislilo i nadalo se. Oni ne treba da budu
odbačeni sada jer su imali svoje vlastite sukobe i nezrelosti. Svetio zdravog razuma treba
da osvetli ove emocije za koje nikada sebi niste dozvolili da ih budete potpuno svesni.
Sve dok niste svesni ovog sukoba između vaše žudnje za savršenom ljubavlju svojih
roditelja i vaše ljutnje prema njima, obavezno dete pokušavati da izlečite situaciju u svojim

47
kasnijim godinama. Ova težnja se može ispoljiti u različitim aspektima vašeg života.
Konstantno ulazite u probleme i ponovljene obrasce koji imaju svoj izvor u pokušaju da
reprodukujete situaciju iz detinjstva da biste je mogli ispraviti. Ova nesvesna prinuda je
veoma jak faktor, ali je tako duboko skrivena od vašeg svesnog razumevanja 1
Najčešdi način kojim pokušavate da izlečite situaciju jeste vaš izbor ljubavnih partnera.
Podsvesno, znadete kako da u partneru izaberete osobine onog roditelja koji vam je
uskratio pravu i istinsku ljubav i naklonost. Ali dete takođe u svom partneru tražiti aspekte
drugog roditelja koji je bio bliži ispunjavanju vaših zahteva. Važno je da u partneru
pronađete aspekte oba roditelja, a još je važnije i još teže da pronađete one aspekte koji
predstavljaju roditelja koji vas je posebno razočarao i povredio. Tako iznova tragate za
roditeljima - na suptilan način koji nije uvek lako zapaziti - u bračnim partnerima,
prijateljima, ili u drugim ljudskim odnosima. U vašoj podsvesti dešava se slededa reakcija:
pošto dete u vama ne može da otpusti prošlost, da je pre- vaziđe, da oprosti, da je razume
i prihvati, isto to dete u vama uvek stvara slične uslove, pokušavajudi da na kraju pobedi i
konačno zagospodari situacijom, umesto da joj se potčinjava.

Zabluda ove strategije

Ova procedura je potpuno destruktivna. Na prvom mestu, iluzija je da ste bili poraženi,
i zbog toga je iluzija da sada možete pobediti. Iluzija je daje nedostatak ljubavi, iako je to
bilo tužno kada ste bili dete, zaista tragedija kao što to vaša podsvest još uvek oseda.
Jedina tragedije leži u činjenici da vi sprečavate svoju bududu sredu time što nastavljate da
reprodukujete stare situacije i onda pokušavate da zagospodarite njima. Prijatelji moji, ovo
je duboko nesves- tan proces. Naravno, to je tako daleko od vašeg uma dok se fokusirate
na svoje svesne ciljeve i želje. Bide potrebno mnogo "kopanja" da biste razotkrili emocije
koje vas iznova i iznova vode u situacije gde je vaš tajni cilj da izlečite rane iz detinjstva.
Pokušavajudi da reprodukujete dešavanja iz detinjstva, nesvesno birate partnera čije su
osobine slične onima koje je roditelj imao. Baš te iste osobine de onemuguditi primanje
zrele ljubavi za kojom i sada s pravom žudite, kao što ste to činili nekada. Slepo verujete da
de se ako probate jače i snažnije roditelj-partner sada potčiniti. U stvarnosti, ljubav se ne
može stedi na taj način. Samo kada prekinete ovo neprestano ponavljanje, više nedete
očajnički tražiti da budete voljeni od strane roditelja. Umesto toga, tragadete za
partnerom, ili za drugim ljudskim odnosom s ciljem pronalaženja zrelosti koja vam je
stvarno potrebna i koju želite. Ne zahtevajudi da budete voljeni kao dete, bidete jednako
voljni da volite. Međutim, za dete u vama to je nemogude, bez obzira na to koliko ste se
osposobili kroz svoj razvoj i napredak. Ovaj skriveni sukob pomračuje vašu dušu koja se
razvija.
Ako ved imate partnera, razotkrivanje ovog konflikta može vam pokazati koliko je
partner sličan vašim roditeljima u određenim nezrelim osobinama. Ali pošto sada znate da
je stvarno zrela osoba izuzetno retka, ove nezrelosti kod vašeg partnera više nede biti
tragične kao što su to bile dok ste konstantno tražili da opet pronađete svog roditelja ili

48
roditelje, što se naravno nikada nije moglo dogoditi. I sa svojom trenutnom nezrelošdu i
nekapacitetom ipak možete izgraditi zreliji odnos, oslobođen od dečje prinude da se
ponovo stvara i ispravlja prošlost.
Nemate pojma koliko je vaša podsvest preokupirana procesom ponovnog odigravanja
igre, samo nadajudi se "da de ovog puta biti drugači je." A to nikada nije tako! Kako vreme
prolazi, svako razočarenje ima sve vedu težinu i duša postaje sve više i više obeshrabrena.
Za one moje prijatelje koji još uvek nisu dosegli određenu dubinu u svojoj neistraženoj
podsvesti, ovo može da zvuči apsurdno i neprirodno. Ali, oni od vas koji mogu da vide mod
svojih skrivenih tokova, prinuda i obrazaca, ne samo da de spremno poverovati, ved de
uskoro iskusiti istinitost ovih reči u u svojim životima. Ved znate iz drugih otkrida koliko su
modni mehanizmi podsvesnog uma, koliko lukavo on sprovodi svoje destruktivne i
nelogične metode. Ako naučite da gledate na probleme i neispunjenost sa ove tačke
gledišta i sledite uobičajeni proces dozvoljavanja svojim emocijama da izađu na površinu,
dobidete mnogo dublje uvide. Ali bide neophodno, prijatelji moji, da ponovo iskusite
žudnju i povredu uplakanog deteta koje ste nekad bili, čak i ako ste bili sredno dete. Vaša
sreda je možda bila verodostojna i bez samoobmane, jer je mogude istovremeno biti sredan
i nesredan. Možete biti savršeno svesni srednih aspekata svog detinjstva, ali ono što
duboko boli i to nešto za čim ste puno žudeli, što čak niste ni znali šta je, toga niste bili
svesni. Prihvatili ste takvu situaciju kao istinu. Niste znali šta nedostaje, niti da nešto
nedostaje. Ova osnovna nesreda treba da se osvesti sada, ako stvarno želite da nastavite sa
unutrašnjim rastom. Treba da ponovo iskusite oštar bol od koga ste nekada patili, ali ste ga
izgurali izvan vidokruga. Sada treba da gledate na ovaj bol svesni razumevanja koje ste
stekli. Samo na taj način shvatidete pravu vrednost svojih trenutnih problema i videdete ih
u pravom svetlu.

Ponovno doživljavanje bola iz detinjstva

Kako sada možete ponovo doživeti bol koji se desio jako davno? Postoji samo jedan
način, prijatelji moji. Uzmite trenutni problem. Skinite sa njega sve nalepljene omotače
svojih reakcija. Prvi i najbliži omotač su racionalizacije tipa "dokazivanja" da su drugi krivi,
ili da su krive situacije, a ne vaši najdublji konflikti koji vas nagone da prihvatite pogrešnu
sklonost u odnosu na aktuelni problem sa kojim se suočavate. Slededi omotač može biti
gnev, ljutnja, teskoba, frustracija. Iza svih ovih reakcija pronadi dete bol jer niste bili
dovoljno voljeni. Kada u svom trenutno prisutnom problemu iskusite bol jer niste bili
voljeni, to de služiti da ponovo probudite bol iz detinjstva. Dok se suočavate sa sadašnjim
bolom, vratite se unazad i pokušajte da ponovo razmotrite situacije u odnosu sa svojim
roditeljima: šta su vam dali, kako ste se stvarno osedali u vezi njih. Postadete svesni da vam
je mnogo puta nedostajalo nešto što ranije nikada niste jasno videli jer niste želeli da
vidite. Razumedete da vas je to moralo povrediti kad ste bili dete, ali ste na svesnom nivou
zaboravili taj bol. Međutim, on upšte nije zaboravljen. Bol uzrokovan povredom u
sadašnjosti je isti taj bol. Sada, ponovo procenite svoj sadašnji bol i uporedite ga sa bolom

49
iz detinjstva. Na kraju dete jasno videti kako je to isti bol. Bez obzira na to koliko je istinit i
razumljiv vaš sadašnji bol, to je isti onaj bol iz detinjstva. Nešto kasnije videdete kako ste
doprineli stvaranju sadašnjeg bola svojom željom da ispravite bol iz detinjstva. Ali u
početku treba samo da osetite sličnost bola. Naravno, ovo zahteva priličan napor jer
postoje mnoge emocije koje prekri vaju sadašnji bol, kao i onaj iz prošlosti. Dok ne uspete
da iskristališete bol koji doživljavate, nedete modi ništa dalje da razumete.
Jednom kada možete da sinhronizujete ova dva bola i shvatite da su oni jedan te isti,
slededi korak je mnogo lakši. Tada dete posmatranjem obrasca, koji se ponavlja u vašim
različitim problemima, naučiti da prepoznate sličnosti između svojih roditelja i ljudi koji su
vam uzrokovali bol, ili koji vam uzrokuju bol sada. Emocionalno doživljavanje ovih sličnosti
de vas odvesti dalje na putu razrešenja ovog bazičnog konflikta. Puko intelektualno
procenjivanje nede doneti nikakvu korist. Kada osedate sličnost, dok u isto vreme
doživljavate sadašnji i pređašnji bol, polako dete shvatiti kako ste mislili da treba da
izaberete sadašnji situaciju jer duboko u sebi niste mogli da priznate "poraz."
Podrazumeva se da mnogi ljudi nisu svesni nikakvog bola, ni prošlog ni sadašnjeg. Oni
ga intezivno guraju izvan vidokruga. Njihovi preblemi se ne pojavljuju kao "bol." Za njih je
početni korak da postanu svesni daje bol prisutan i da boli u mnogo vedoj meri ako ga nisu
svesni. Mnogi ljudi se plaše bola i veruju da de on nestati ukoliko ga ignorišu. Oni biraju
takav način olakšavanja sebi samo zato što su njihovi konflikti postali isuviše veliki. Mnogo
je bolje kada neko izabere ovaj put sa mudrošdu i ubeđenjem da skriveni sukob, na duge
staze, pravi isto onoliko štete koliko i ispoljeni. Oni koji ga prihvate nede se plašiti da
razotkriju pravu emociju i osetide, čak i u prolaznom doživljavanju oštrog bola, da se u tom
trenutku on pretvara u zdrav, razvojni bol, oslobođen gorčine, tenzije, teskobe i frustracije.
Takođe, postoje ljudi koji tolerišu bol, ali na negativan način, uvek očekujudi da on
bude izlečen nečim izvan njih. Takvi ljudi su na neki način bliže rešenju jer de njima biti
veoma lako da uvide kako proces iz detinjstva još uvek delu- je. Spolja se roditelj koji
povređuje, ili oba roditelja, projek- tuju na druga ljudska bida. Oni ne treba da traže svoj
bol, samo treba da promene pristup prema njemu.

Kako zaustaviti ponovno stvaranje stanja iz prošlosti

Tek nakon doživljavanja svih ovih emocija i sinhronizo- vanja sadašnjosti i prošlosti,
postadete svesni kako ste pokušavali da ispravite situaciju. Potom dete videti frustrira- judu
beskorisnost nesvesne želje da ponovo stvorite bol iz detinjstva. Sa ovim novim
razumevanjem i uvidom nadgle- dadete sve svoje akcije i reakcije, posle čega dete
osloboditi svoje roditelje. Istinski dete ostaviti detinjstvo iza sebe i započeti novi unutrašnji
obrazac ponašanja koji de biti neu- po red ivo konstruktivniji i plodonosniji za vas i za
druge. Nedete više želeti da zagospodarite situacijom kojom niste mogli da zagospodarite u
detinjstvu. Nastavidete sa onog mesta gde se nalazite, istinski zaboravljajudi i opraštajudi
unutar sebe, čak i ne misledi da ste to učinili. Više vam nede biti potrebno da budete
voljeni kao što vam je to bilo potrebno kada ste bili dete. Prvo postajete svesni da je to

50
ono što još uvek želite, a potom više ne tražite tu vrstu ljubavi. Pošto više niste dete,
tražidete ljubav na drugačiji način, pružajudi je umesto daje očekujete. Međutim, mora se
uvek naglasiti da mnogi ljudi nisu svesni da je očekuju. Pošto je dečje nesvesno očekivanje
tako često dovodilo do razočarenja, oni su napustili sva očekivanja i svaku želju za
ljubavlju. Nema potrebe da kažem da to nije realno niti je zdravo, jer predstavlja
ekstremnu suprotnost.
Da bi donelo plodove i stvarne rezultate, ovo znanje mora idi iznad pukog
intelektualnog razumevanja. Treba da dozvolite sebi da osetite bol sadašnjih
neispunjenosti i bol od neispunjenosti iz detinjstva. Onda ih uporedite, poput dva zasebna
fotografska slajda. Oni postepeno nestaju jedan u dragom, preklapaju se i postaju jedan.
Uvid koji dobijate, jednom kada to iskusite tačno onako kako ovde opisujem, omogudide
vam da preduzmete dalje korake koji su vam potrebni.
Rad na ovom unutrašnjem sukobu od velike je važnosti za sve vas. Tako dobijate novu
perspektivu i razumevanje u potrazi za sobom. U početku ove reči vam mogu dati možda
samo povremen nagoveštaj, prolaznu treperavu emociju, ali one treba da vam budu od
pomodi i otvore vrata prema boljem poznavanju sebe, prema realnijem i zrelijem sagleda-
vanju svog života.
Da li ima nekih pitanja?
PITANJE: Teško mi je da razumem da neko neprestano bira za predmet svoje ljubavi
nekoga ko ima potpuno iste negativne osobine koje je imao jedan ili oba njegova roditelja.
Da li izabrana osoba stvarno poseduje negativne osobine, ili je to projekcija i reakcija?
ODGOVOR: Može biti jedno ili drugo, a može biti i oboje. Zapravo, u vedini slučajeva to
je kombinacija. Određene osobine se nesvesno traže i pronalaze i one su stvarno slične. Ali
postojede sličnosti su uvedane od strane osobe koja ponovo stvara situaciju iz detinjstva.
One nisu samo projektovane osobine, "viđene," a koje u stvarnosti ne postoje, ved su
skrivene u nekom stepenu i nisu ispoljene. One se ohrabruju i izrazito iznose na površinu
sklonošdu osobe koja ima unutrašnji problem koji ne prepoznaje. On ili ona gaji nešto u
drugoj osobi, provocirajudi reakciju koja je slična reakciji roditelja. Provokacija, koja je
naravno potpuno nesvesna, jeste ovde veoma jak faktor. Ljudska ličnost se sastoji se od
mnogih osobina. Neke od njih mogu biti sasvim slične osobinama koje ima roditelj osobe
koja iznova doživljava stanja iz prošlosti. Najistaknutija de biti slična vrsta nezrelosti i
nesposobnosti da se voli. Samo to je u suštini dovoljno modno da reprodukuje istu
situaciju.
Dotična osoba ne bi reagovala prema drugima kao što reaguje prema vama, jer ste vi ti
koji konstantno provocirate, tako reprodukujudi stanja slična onima iz svog detinjstva da
biste ih ispravili. Vaš strah, samokažnjvanje, frustracija, gnev, odbojnost, izbegavanje
davanja ljubavi i pažnje, sve ove osobine deteta u vama konstantno provociraju drugu
osobu i uvedavaju reakciju koja dolazi od onog dela koji je slab i nezreo. Zrelija osoba de
drugačije uticati na drage i izvudi de iz njih ono što je zrelo i celovito, jer ne postoji osoba
koja nema neke zrele aspekte.

51
 PITANJE: Kako mogu da razlikujem da lija provociram drugu osobu ili ona provocira
mene?
ODGOVOR: Nije neophodno pronadi ko je započeo, jer je to lančana reakcija,
zlokobni krug. Korisno je da počnete sa pronalaženjem vlastite provokacije, možda kao
odgovor na otvorenu ili skrivenu provokaciju druge osobe. Tako dete shvatiti da pošto ste
bili provocirani, vi ste provocirali drugu osobu. I pošto ste vi to činili, druga osoba reaguje
na isti način. Ali dok ispitujete vaš pravi razlog, ne onaj površni, razlog zašto ste pre svega
bili povređeni i stoga provocirali druge, u skladu sa večerašnjim predavanjem više nedete
smatrati to povređivanje tako katastrofalnim. Drugačije dete reagovati na povređivanje,
što de za posledicu imati automatsko smanjivanje osedaja povređenosti. Više nedete
osedati potrebu da provocirate drugu osobu. Takođe, potreba da reprodukujete situaciju iz
detinjstva se smanjuje, postadete manje povučeni i sve manje dete povređivati druge, tako
da oni nede morati da vas provociraju. Ako to čine, sada dete razumeti da su reagovali iz
neke slepe dečje potrebe, kao što ste i vi to činili. Sada možete videti kako pripisujete
drugačiju motivaciju provokaciji druge osobe nego svojoj vlastitoj, čak ako i kada shvatite
da ste vi inicirali provokaciju. Dok stičete drugačiji pogled na vlastitu povređenost,
razumevajudi njen pravi izvor, zadobidete istu odvojenost od reakcija druge osobe. Pronadi
dete potpuno iste reakcije u sebi i u dragima. Sve dok dečji konflikt ostaje nerešen u vama,
razlika izgleda ogromna, ali kada uvidite stvarnost, počinjete da prekidate ponavljajudi
zlokobni krug.
Stvarno uviđanje takvog uzajamnog dejstva oslobodide vas osedanja izolacije i krivice
kojima ste opteredeni. Konstantno fluktuirate između svoje krivice i optuživanja za
nepravdu onih oko vas. Dete u vama oseda da se razlikuje od drugih, da je u vlastitom
svetu i tako živi u štetnoj iluziji. Rešavanjem ovog konflikta, vaša svesnost o drugim ljudima
de se uvedati. Z<x ssdci ste tako nesvesni realnosti drugih ljudi. S jedne strane, okrivljujete
ih i preterano ste povređeni njihovim delovanjem, zato jer ne razumete sebe i samim tim
ne razumete ni druge osobe. S drage strane, istovremeno odbijate da postanete svesni
kada ste povređeni. Ovo izgleda paradoksalno, ali nije tako. Ličnim doživljavanjem inter-
akcija koje smo opisali u ovom predavanju, shvatidete daje ovo istina. Dok nekad možete
uvedavati povređenost, dragi put čak ni ne dozvoljavate sebi da znate da se ona uopšte
desila, jer se možda ne uklapa u sliku koju imate o nekoj situaciji. To može uništiti neku
vašu ideju, ili možda ne odgovara vašoj želji u datom trenutku. Ako situacija inače izgleda
povoljno i uklapa se u vašu unapred zamišljenu ideju, izostavljate sve što vas potresa,
dozvoljavajudi da se to gnoji ispod površine i stvara podsvesno neprijateljstvo. Cela ova
reakcija koči vaše intuitivne sposobnosti, bar u ovom specifičnom pogledu.
Neprestano provociranje koje se odvija među ljudskim bidima i koje je sada skriveno od
vaše svesnosti, jeste realnost koju dete veoma jasno videti. To de imati oslobađajudi uticaj
na vas i vašu okolinu. Ali, to ne možete uvideti sve dok ne razuinete obrasce u sebi o
kojima smo večeras govorili.
Ovo de biti sva pitanja za sada. Idite svojim putem, najdraži moji, i neka vas blagoslovi
koje donosimo obuhvate, i prožmu vaše telo, dušu i duh. Tako da možete otvoriti svoju

52
dušu i postati svoje pravo ja. Budite blagosloveni, prijatelji moji, budite u miru, budite u
Bogu.

53
 POGLAVLJE 8
IDEALIZOVANA SLIKA 0 SEBI

Pozdravljam vas. Neka vas Bog blagoslovi, najdraži prijatelji.

Sada želim da vam govorim o maskirnom ja, ili idealizo- vanoj slici o sebi.
Bol je deo ljudskog iskustva, počevši od samog rođenja, koje predstavlja bolan doživljaj
za novorođenče. Iako de se osedaji zadovoljstva takođe pojaviti, poznavanje bola i strah od
njega su uvek prisutni. Strah od bola stvara osnovni problem. Najznačajnija odbrana kojoj
ljudi pribegavaju u pogrešnom verovanju da de na taj način zaobidi nesredu, bol, ili čak i
smrt, jeste stvaranje idealizovane slike o sebi.
Od idealizovane slike o sebi očekuje se da bude način da se izbegne nesreda. Pošto
nesreda automatski, oduzima dete- tu osedaj sigurnosti, to se njegovo samopouzdanje sve
više umanjuje kako se nesreda povedava, iako se ova nesreda ne može objektivno izmeriti.
Ono sa čim je neka osoba sposobna da izađe na kraj bez poteškoda, a da to ne doživi kao
izrazitu nesredu, neka druga osoba, sa različitim temperamentom i karakterom, doživljava
kao veoma tešku nesredu.
U svakom slučaju, nesreda i nedostatak vere u sebe su međusobno povezani.
Pretvarajudi se da je nešto što nije, stvarajudi idealizovanu sliku o sebi, osoba se nada da de
ponovo uspostaviti sredu, sigurnost i samopouzdanje.
U stvarnosti, zdravo i istinsko samopouzdanje je mir uma. To je sigurnost i zdrava
nezavisnost, koja dozvoljava osobi da dostigne najviši nivo srede razvijanjem svojih
prisutnih talenata, vođenjem konstruktivnog života i ulaženjem u plodonosne ljudske
odnose. Ali, kako je samopouzdanje koje je uspostavljeno pomodu idealizovane slike o
sebi, u osnovi veštačko, ne može se postidi očekivani rezultat. Zapravo, rezultat je potpuno
suprotan i uznemirujudi, jer vam uzroci i posledice nisu očigledni.
Potrebno je da shvatite značenje, posledice i štete koje proizilaze od idealizovane slike
o sebi, da u potpunosti prepoznate njeno postojanje, a naročito oblike u kojima se man-
ifestuje u vašem slučaju. Ovo zahteva mnogo rada koji se mora nadograditi na sav
prethodni rad koji ste činili. Rastvaranje idealizovanog ja jeste jedini način da pronađete
svoje pravo ja, spokoj i samopoštovanje, i da živite život u potpunosti.
U prošlosti sam povremeno koristio termin maskirno ja. Maskirno ja i "idealizovana
slika o sebi" su jedno te isto. Idealizovano ja maskira pravo ja, pretvara se daje nešto što
nije.

Strah od bola i kažnjavanja

Kao dete, bez obzira na to kakve su bile okolnosti u kojima ste odrastali^ bili ste
indoktrinirani upozorenjima o važnosti dobrote, svetosti, savršenosti. Kada niste bili takvi,
često su vas kažnjavali na ovaj ili onaj način. Najgore kažnjavanje je verovatno bilo to što su
vam roditelji uskradivali pažnju. Bili su ljuti i imali ste utisak da vas više ne vole. Ne

54
iznenađuje da je "biti loš" izjednačeno sa kažnjavanjem i nesredom, a "biti dobar" sa
nagradom i sredom. Pošto je biti "dobar" i "savršen" postalo apsolutni imperativ, to je za
vas postalo pitanje života ili smrti. Dobro ste znali da niste toliko dobri niti savršeni koliko
svet naizgled očekuje od vas. Morali ste to da sakrijete, to je postalo vaša tajna krivica, i
počeli ste da gradite lažno ja. Mislili ste da dete se na taj način zaštititi i dostidi ono što ste
očajnički želeli - život, sredu, sigurnost, samopouzdanje. Svesnost o postojanju ove lažne
fasade vremenom je nestala, ali vi ste bili, i još uvek ste, prožeti krivicom zbog pretvaranja
da ste nešto što niste. Sve više se naprežete da zaista postanete to lažno ideal izovano ja.
Bili ste, i podsvesno ste još uvek ubedeni, da ako se budete dovoljno trudili, jednog dana
dete postati to drugo ja. Ali pomodu ovog veštačkog procesa pretvaranja u nešto što niste,
nikada ne možete postidi pravo usavršavanje, pročišdenje i rast, jer ste na lažnoj osnovi
počeli da gradite lažno ja i napustili svoje pravo ja. Zapravo, vi ga očajnički skrivate.

Moralna maska idealizovanog ja

Idealizovana slika o sebi može poprimiti mnoge oblike. Ona ne nalaže uvek
standarde opšte priznatog savršenstva. Veliki deo onoga što idealizovano ja zapoveda jesu
visoki moralni standardi, što još više otežava postavljanje pitanja njegove opravdanosti.
"Ali, zar nije u redu želeti da se bude uvek pristojan, pun ljubavi, razumevanja, nikad ljut,
bez grešaka, i pokušati dostidi savršenstvo? Zar to nije ono što se od nas očekuje?" Ovakvo
razmišljanje de učiniti da teško razotkrijete prinudnu sklonost koja poriče trenutnu nesa-
vršenost, ponos i nedostatak poniznosti koji vas sprečavaju da prihvatite sebe onakvim
kakvim ste sada, i iznad svega, pretvaranje koje rezultira sramom, strahom od izlaganja,
tajnovitošdu, tenzijom, naprezanjem, krivicom, teskobom. Potreban je određeni napredak
u radu na sebi pre nego što počnete da pravite razliku između istinske želje da postepeno
radite na svom razvoju, i lažnog pretvaranja koje je nametnuto zapovestima vašeg
idealizovanog ja. Otkridete duboko skriven strah koji kaže da de se vaš svet srušiti ako ne
živite u skladu sa standardima idealizovanog ja. Osetidete i upoznati mnoge druge aspekte
i razlike između pravog i lažnog ja. Takođe dete otkriti i šta vaše specifično idealizo- vano ja
zahteva.
Postoje mnoga lica idealizovanog ja, u zavisnosti od ličnosti, životnih okolnosti i uticaja
u ranom dobu, koja nisu i ne mogu biti smatrana dobrim, etičnim ili moralnim. Crte
agresivnosti, neprijateljstva, ponosa, prekomerne ambicije su slavljene ili idealizovane.
Istina je da ova negativna stremljenja postoje iza svih idealizovanih slika. Ali ona su
skrivena, i kako su u velikoj suprotnosti sa visokim moralnim standardima vašeg
specifičnog idealizovanog ja, uzrokuju dodatnu teskobu da de idealizovano ja biti uhvadeno
u svojoj prevari. Osoba koja slavi takve negativne tendencije, verujudi da one dokazuju
snagu i nezavisnost, superiornost i posebnost, bide duboko posramljena od idealizovanog
ja druge osobe koji je tipa "vrline" i koga ta osoba koristi kao fasadu, i smatrade to
slabošdu, osetljivošdu i zav- isnošdu u nezdravom smislu. Takva osoba u potpunosti zane-

55
maruje činjenicu da ništa ne čini osobu toloko osetljivom kao što to čini ponos; ništa ne
izaziva tako mnogo straha.
U vedini slučajeva postoji kombinacija ova dva stremljenja: previše strogi moralni
standardi pretna kojima je nemogude živeti i ponos zato što ste nepovredivi, posebni i
superiorni. Istovremeno postojanje ovih uzajamno isključivih pravaca predstavlja posebnu
teškodu za psihu. Nema potrebe da kažem da svesnost o toj kontradikciji ne postoji sve
dok se dobro ne uznapreduje u ovom specifičnom radu.
Hajde da razmotrimo neke od opštih posledica postojanja idealizovanog ja i neke od
implikacija. Postoje standarde i zahteve idealizovanog ja nemogude ispuniti, a ipak nikad
ne napuštate pokušaje da ih se držite, vi negujete u sebi unutrašnju tiraniju najgore vrste.
Ne shvatate nemogudnost toga da budete savršeni u meri u kojoj to vaše idealizovano ja
zahteva, nikad ne prestajete da bičujete i kažnjavate sebe, i doživljavate potpuni neuspeh
kad god se pokaže da ne možete da živite u skladu sa njegovim zahtevima. Javlja se osedaj
prezirne bezvređnosti kad god ne uspete da sledite ove nemogude zahteve i obuzima vas
patnja. Povremeno možete biti svesni te patnje, ali u vedini slučajeva niste. Čak i ako jeste,
ne shvatate njen značaj, nemogudnost onoga što očekujete od sebe. Kada pokušavate da
sakrijcte reakcije na vlastititi "neuspeh," koristite posebne metode koje vam pomažu da
sve to previdite. Jedna od najčešde upotrebljavan ih jeste projektovanje krivice za
"neuspeh" na spoljašnji svet, na druge, na život. Što više pokušavate da se pois- tovetite sa
idealizovanim ja, to de vam teže pasti razbijanje te iluzije kada vas život dovede u poziciju
da više niste u stanju da održavate ovu maskaradu. Mnoge lične krize su zasnovane na ovoj
dilemi, a ne na spoljašnjim teškodama. Teškode tada postaju dodatna pretnja, više nego
što je njihova objektivna težina. Postojanje tih teškoda jeste dokaz da vi niste vaše
idealizovano ja, i to vas lišava lažnog samopouzdanja koje ste prevarom pokušavali da
uspostavite stvaranjem idealizovanog ja.
Postoje neki tipovi ličnosti koji dobro znaju da ne mogu da se poistovete sa svojim
idealizovanim ja, ali to ne znaju na zdrav način. Oni očajavaju. Veruju da bi trebalo da budu
sposobni da žive u skladu sa njim. Ceo život im je prožet osedaj em neuspeha, dok ga
prethodni tip ličnosti doživljava samo na svesnijem novou kada spoljašnja i unutrašnja
stanja kulminiraju u pokazivanju fantoma idealizovanog ja - da je ono što stvarno jeste -
iluzija, pretvaranje, nepoštenje. To dovodi do kazivanja: "Ja znam da sam nesavršen, ali du
verovati da sam savršen." Lako je ne prepoznati ovu nepoštenost kada se ona racionalizuje
savesnošdu, časnim standardima i ciljevima, i željom da se bude dobar.

Prihvatanje sebe

Istinska želja da se poboljša vodi osobu ka prihvatanju svoje ličnosti kakva je sada. Ako
je ova osnovna pretpostavka upravljačka sila vaše motivacije za savršenstvom, bilo koje
otkride da ne uspevate da sledite svoje ideale nede vas baciti u depresiju, teskobu i krivicu,
ved de vas ojačati. Nedete imati potrebu da preuveličavate "rđavost" određenog

56
ponašanja, niti dete se braniti od njega uz opravdanje daje to greška drugih, života,
sudbine. Objektivno dete sagledati sebe i to de vas osloboditi. U potpunosti dete prihvatiti
odgovornost za pogrešnu sklonost, bududi da ste voljni da prihvatite posledice. Kada igrate
svoje idealizovano ja, to je ono čega se najviše plašite, jer preuzimanje odgovornosti za
sopstvene nedostatke jeste jednako kao da kažete: "Ja nisam moje idealizovano ja."

Unutrašnji tiranin

Najizraženiji pokazatelji da vaše idealizovano ja deluje jesu osedaj neuspeha,

frustracija, prinuda, kao i krivica i sram. To su emocije koje svesno osedate između svih
onih koje leže skrivene ispod površine.
Idealizovano jaje nastalo da bi dostigli samopouzdanje i stoga konačno sredu i najvede
zadovoljstvo. Sto je njegovo prisustvo jače, to više pravo samopouzdanje bledi. Pošto ne
možete živeti u skladu sa njegovim standardima, još manje mislite na sebe nego što ste
prvobitno činili. Očigledno je da pravo samopouzdanje može biti uspostavljeno samo kada
uklonite ovu ogromnu strukturu koja je nemilosrdni tiranin, vaše idealizovano ja.
Da, mogli bi da imate samopouzdanje ako biste stvarno- bili svoje idealizovano ja i ako
biste mogli da živite u skladu sa njegovim standardima. Kako je to nemogude, i pošto
duboko u sebi savršeno dobro znate da niste ni nalik onome što mislite da treba da budete
- sa ovim "super ja" gradite dodatnu nesigurnost i tako nastaje zlokobni krug. Izvorna
nesigurnost, za koju ste mislili da de biti izbrisana uspostavljanjem idealizovanog ja,
neprestano se povedava. Nagomilava se i postaje sve gora. Sto se više osedate nesigurno,
što su strožiji zahtevi idealizovanog ja, to ste manje sposobni da živite u skladu sa njima, i
osedate se još nesigurnije. Veoma je važno da uvidite kako ovaj zlokobni krug deluje.
Međutim, to ne možete da učinite sve dok ne postanete potpuno svesni na koje sve
nepoštene, suptilne, podsvesne načine ovo idealizovano ja postoji u vašem slučaju.
Zapitajte se u kojim pojedinačnim oblastima se to ispoljava. Koji su uzroci i posledice?

Otuđenje od pravog ja

Drastičan rezultat ovog problema je konstantno povedavanje otuđenosti od pravog

ja. Idealizovano jaje falsifikat. To je stroga, veštački konstruisana imitacija živog ljudskog
bida. Možete uložiti u njega mnoge osobine svog pravog bida, ali bez obzira na to, ono
ostaje veštačka konstrukcija. Što više ulažete svoju energiju, svoju ličnost, svoje misaone
procese, koncepte, ideje i ideale u njega, to više snage oduzimate središtu svog bida, koje
je isključivo odgovorano za razvoj. Središte vašeg bida je jedini deo vas, pravo vi, koje može
da živi, raste i postoji. To je jedini deo koji može pravilno da vas vodi. Samo ono raspolaže
svim vašim resursima. Ono je prilagodljivo i intuitivno. Samo su njegova osedanja istinska i
vredna čak i kada, za trenutak, još uvek nisu potpuno istinita, realna, savšena i čista. Ali
osedanja pravog ja funkcionišu u harmoniji koja je povezana sa onim šta ste sada, dok niste
sposobni da budete nešto više, u bilo kojoj situaciji vašeg života. Što više uzimate od tog

57
životnog središta da biste investirali u robota koga ste stvorili, to ste više otuđeni od svog
pravog ja, više ga slabite i osiromašujete.
Tokom ovog rada, ponekad dolazite do zagonetnog i često zastrašujudeg pitanja: "Ko
sam ja stvarno?" To je posledica nesklada i borbe između pravog i lažnog ja. Tek nakon
rešavanja ovog najhitnijeg i najdubljeg pitanja, vaš životni centar de reagovati i
funkcionisati sa svim svojim kapacitetima, vaša intuicija de početi da funkcioniše punom
snagom, postadete spontani, oslobođeni prinudnog delovanja, verovadete svojim
osedanjima jer de ona imati priliku da sazrevaju i rastu. Osedanja de postati isto tako
pouzdana kao i vaša mod razmišljanja.
Sve ovo je konačno pronalaženje sebe. Pre nego što se to može postidi treba predi
mnoge velike prepreke. Čini vam se da je to borba na život i smrt, još uvek verujete da vam
je idealizovano ja potrebno da biste živeli i bili sredni. Jednom kada shvatite da to nije tako,
bidete sposobni da napustite lažnu odbranu koja dovodi do održavanja i nego van ja ideal-
izovanog ja. Kada spoznate da je idealizovano ja bilo namenjeno rešavanju određenih
problema u vašem životu, pre svega ispunjavanju potrebe za sredom, zadovoljstvom i
bezbednošdu, videdete pogrešan zaključak te teorije. Jednom, kada napravite i korak dalje i
prepoznate štetu koju je idealizovano ja nanelo vašem životu, uvidedete kakav je to teret i
napustidete ga. Nikakvo ubeđenje, teorija ili reči koje čujete nede vas navesti da ga
ostavite, ved de to učiniti prepoznavanje onoga što je idealizovano ja trebalo da reši i kakvu
je štetu učinilo, i još uvek nastavlja da čini. To de vas učiniti sposobnim da rastvorite ovaj
obrazac svih obrazaca.
Treba da prepoznate, do najsitnijih pojedinosti, koji su vaši specifični zahtevi i
standardi, i dalje, da vidite njihovu nerazumnost, njihovu nemogudnost. Kada imate osedaj
velike teskobe i depresije, razmotrite činjenicu da možda vaše idealizovano ja oseda da je
osporavano ili da možda oseda pretnju, bilo od svojih vlastitih ograničenja, bilo od drugih,
ili od života. Prepoznajte samoprezir koji leži ispod teskobe ili depresije. Kada ste prinudno
ljuti na druge, razmislite o mogudnosti da je to samo spoljašnja manifestacija gneva prema
sebi jer ne živite u skladu sa standardima svog lažnog ja. Ne dopustite da vam to izmakne
uz izgovor da su spoljašnji problemi odgovorni za depresiju ili strah. Gledajte na ovo pitanje
iz novog ugla. Rad na sebi de vam pomodi, ali je skoro nemogude da to učinite sami. Tek
nakon što ste napravili suštinski napredak prepoznadete da su mnogi od ovih spoljašnjih
preblema neposredno ili posredno rezultat nesklada izmađu vaših mogudnosti i standarda
vašeg idealizovanog ja i toga kako se vi odnosite prema ovom sukobu.
Dok napredujete u ovoj fazi rada, videdete pravu prirodu svog idealizovanog ja: njegove
potrebe, njegove zahteve od vas i od drugih, kako bi se iluzija održala. Jednom kada u
potpunosti vidite da je ono što ste smatrali vrednim hvale zapravo ponos i pretvaranje,
dobidete suštinski uvid koji de vam omoguditi da oslabite uticaj idealizovanog ja. Tada, i
samo tada, shvatidete kakvo ste ogromno samokažnjavanje navukli na sebe. Jer kad god ne
uspete, a to se obavezno događa, osedate se tako nestrpljivo, tako razdraženo, da vaša
osedanja mogu da se sruče u bes i gnev prema samom sebi. Taj bes i gnev se često
projektuju na druge jer je suviše nepodnošljivo biti svestan mržnje prema sebi, sve dok

58
osoba ne razotkrije ovaj proces i vidi ga u u pravom svetlu. Čak i ako se ova mržnja isprazni
na drugima, posledice po sop- stvenu ličnost su još uvek prisutne i mogu da uzrokuju
bolest, nesredu, gubitak, ili spoljašnji neuspeh u različitim oblicima.

Napuštanje idealizovanog ja

Kada napravite prve korake prema napuštanju idealizovanog ja, doživedete osedaj
oslobođenja kao nikada pre. Bidete istinski iznova rođeni; vaše pravo ja de izroniti. Tada
dete biti u svom pravom ja, u svom unutrašnjem središtu. Onda dete istinski rasti, ne samo
po spoljašnjim ivicama koje su možda slobodne od diktature idealizovanog ja, ved u
svakom delu svog bida. To de promeniti mnoge stvari. Prvo de dodi do promena u vašem
reagovanju prema životu, događajima, sebi i drugima. Ova izmenjena reakcija de sama po
sebi biti dovoljno zapanjujuda, ali malo po malo, spoljašnje stvari de se takođe neizostavno
promeniti. Drugačija sklonost de imati nove posledice. Prevazilaženje idealizovanog ja znači
prevazilaženje važnih aspekata dualnosti života i smrti.
U ovom trenutku niste ni svesni pritiska svog idealizovanog ja, srama, poniženja,
izloženosti strahu i ponekad osedanjima napetosti i prinude. Ako imate povremene
nagoveštaje takvih emocija, još uvek ih ne povezujete sa nemogudim zahtevima svog
idealizovanog ja. Tek kada u potpunosti uvidite ova nemoguda očekivanja i njihove često
međusobno suprotstavljene imperative, napustidete ih. Početna unutrašnja sloboda
zadobijena na ovaj način dozvolide vam da vladate životom i da budete u životu. Više
nedete morati da se fanatično držite idealizovanog ja. Sama unutrašnja aktivnost
fanatičnog držanja stvara prožimajude raspoloženje opšteg držanja. To se ponekad
odražava u spoljašnjim sklonostima, ali mnogo češde je to unutrašnja osobina ili sklonost.
Dok napredujete u ovoj novoj fazi svog rada naslutidete i osetiti ovu unutrašnju stegnutost
i postepeno dete prepoznati štetu koju ona uzrokuje i koja onemogudava napuštanje
mnogih sklonosti. Ona čini suviše teškim prelaženje kroz bilo koju promenu koja bi
dozvolila da život donese sredu i zdravo raspoloženje. Zaustavljeni ste unutar sebe i time
idete protiv života u jednom od njegovih osnovnih aspekata.
Reči nisu dovoljne; morate naslutiti šta mislim. Tačno dete znati kada ste oslabili svoje
idealizovano ja potpunim razumevanjem njegovog delovanja, uzroka i posledica. Tada dete
dobiti veliku slobodu davanja sebe životu jer više ne morate da se skrivate od sebe i od
drugih. Bidete sposobni da se ispoljite u životu, ne na nezdrav, nepromišljen način, ved na
zdrav način kao što priroda sebe ispoljava. Tada i samo tada dete spoznati lepotu življenja.
Ne možete pristupiti ovom najvažnijem delu svog unutrašnjeg rada na sebi sa
uopštenim konceptima. Kao i obično, vaše najbeznačajnije svakodnevne reakcije, posma-
trane sa ove tačke gledišta, proizvešde neophodne rezultate. Nastavite svoje preispitivanje
i nemojte biti nestrpljivi ako je za to potrebno vreme i relaksirani napor.

59
 Dolazak kući

Razlika između pravog i idealizovanog ja često nije pitanje količine ved kvaliteta.
Njihova izvorna motivacija je različita. Nede biti lako da to vidite, ali dok prepoznajete
zahteve, kontradikcije, uzročno-posledične nizove, razlika u motivaciji de vam postepeno
postati jasna.
U svemu ovome elemenat vremena je važan faktor. Idealizovano ja želi da bude
savršeno, u skladu sa svojim specifičnim zahtevima, baš sada. Pravo ja zna da to nije
mogude i ne pati zbog te činjenice.
Naravno da niste savršeni. Vaše sadašnje jaje skup svega onoga što vi jeste u ovom
trenutku. Naravno da imate svoju osnovnu egocentričnost, ali ako ovladate njom, možete
je pobediti. Možete naučiti daje razumete i umanjite je svakim novim uvidom. Tada dete
zaista iskusiti da što ste više egocentrični, to imate manje samopouzdanja. Idealizovano ja
veruje baš u suprotno. Njegovi zahtevi za savršenstvom su podstaknuti čisto egocentričnim
razlozima, a ta ista egocentričnost čini dostizanje samopouzdanja nemogudim.
Velika sloboda dolaska kudi, prijatelji moji, jeste pronalaženje puta do svog pravog ja.
Izraz "dolazak kudi" često je korišden u duhovnoj literaturi i učenjima, ali je veoma
pogrešno shvaden. Obično se tumači kao povratak u duhovni svet nakon fizičke smrti.
Međutim, mnogo više se podrazumeva pod dolaskom kudi. Možete umreti puno puta, život
za životom ovde na zemlji, a da još niste pronašli svoje pravo ja i da ne možete da dođete
kudi. Možete biti izgubljeni i ostati izgubljeni sve dok ne pronađete put u središte svog bida.
S drage strane, možete nadi svoj put kudi ovde i sada dok ste još uvek u telu. Kada sakupite
hrabrost da postanete svoje pravo ja, čak iako to izgleda mnogo manje nego što je
idealizovano ja, otkridete daje to zapravo mnogo više. Tada dete unutar sebe imati mir koji
potiče od toga što ste došli kudi. Tada dete nadi sigurnost. Slomidete gvozdeni bič
poslodavca kome je nemogude udovoljiti i saznadete šta zaista znače mir i sigurnost.
Jednom zauvek prestadete da ih tražite na pogrešan način.
Sada najdraži moji primite našu ljubav, našu snagu i naše blagoslove. Budite u miru,
budite u Bogu.

60
 POGLAVLJE 9
LJUBAV, MOĆ I SPOKOJSTVO

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Neka vas Bog blagoslovi. Neka blagosloven bude
ovaj čas.
Želeo bih da govorim o tri glavne božanske osobine: ljubavi, modi i spokojstvu, i o tome
kako se one ispoljavaju u svojim iskrivljenim oblicima.
Kod zdrave osobe ova tri principa deluju jedan uz drugi, u savršenoj harmoniji,
smenjujudi se u skladu sa specifičnom situacijom. Oni dopunjavaju i ojačavaju jedan dru-
gog. Među njima postoji fleksibilnost tako da nijedna od ove tri osobine ne može da bude
u suprotnosti ili da ometa neku drugu.
Međutim, kod izvitoperene ličnosti, ove osobine se uzajamno isključuju. Jedna
protivreči drugoj tako da dolazi do sukoba. To se dešava zato što je osoba nesvesno
izabrala jednu od njih za rešavanje određenih životnih problema. Stavovi potčinjenosti,
agresivnosti i povlačenja su iskrivljenja ljubavi, modi i spokojstva. Sada bi želeo da detaljno
govorim o tome kako oni deluju na psihu, kako formiraju pretpostavljeno rešenje i kako
dominantni stav stvara dog- matične, stroge standarde, koji se onda ugrađuju u idealizo-
vanu sliku o sebi.
Kao dete, ljudsko bide se suočava sa razočarenjem, bespomodnošdu i odbacivanjem, i
stvarnim i umišljenim. Ova osedanja stvaraju nesigurnost i nedostatak samopouzdanja,
koje osoba želi da prevaziđe, na nesredu često na pogrešan način. Da bi savladali teškode,
koje su stvorene ne samo u detinjstvu, ved i kasnije u životu kao posledica pribegavanja
pogrešnim rešenjima, ljudi se sve više i više upetljavaju u zlokobni krug. Nesvesni da samo
"rešenje" koje preduzimaju donosi probleme i razočarenja, još upornije nastavljaju sa onim
što smatraju da je rešenje. Sto su manje sposobni da to čine, to više sumnjaju u sebe, a što
više sumnjaju u sebe, to više moraju zalutati u pogrešno rešenje.

Ljubav/Potčinjenost

Jedno od ovih lažnih rešenja jeste ljubav. Osedanje je: "Samo kad bi bio voljen, sve bi
bilo u redu." Drugim rečima, od ljubavi se očekuje da reši sve probleme. Naravno, to nije
tako, naročito kada osoba preispita način na koji bi ova ljubav trebalo da bude data. U
realnosti, uznemirena osoba koja prihvata takvo rešenje je jedva sposobna da iskusi ljubav.
Da bi primila ljubav takva osoba razvija nekoliko tipičnih ličnih stavova i obrazaca
unutrašnjeg i spoljašnjeg ponašanja i reagovanja koji imaju tendenciju da učine osobu
slabijom i još bespomodnijom nego što stvarno jeste. Poprimajudi sve više osobina
uzdržanosti da bi dobila ljubav i zaštitu koji naizgled obedavaju bezbednost od uništenja,
osoba se povinuje stvarnim ili umišljenim zahtevima drugih puzedi i gmižudi do tačke
prodavanja svoje duše, da bi primila odobravanje, simpatiju, pomod i ljubav. Takvi ljudi
podsvesno veruju da samopouzdanje i stajanje iza svojih želja i potreba dovodi do gubljena

61
jedine vrednosti u životu: da se o njima brinu kao o detetu, ne isključivo u finansijskim
smislu ved i emocionalno. Takvi ljudi ispoljavaju nesavršanstvo, bespomodnost i
potčinjenost koji nisu istinski. Oni koriste ove lažne slabosti kao oružje i način da konačno
pobede i zagospodare životom.
Da bi izbegli razotkrivanje prevare, ove stavove ugrađuju u idealizovanu sliku o sebi.
Takvi ljudi veruju da su svi ti stavovi pokazatelji njihove vrline, svetosti, nesebičnosti.
Kada se "žrtvuju" da bi konačno dobili jakog zaštitnika koji ih voli, ponosni su na svoju
sposobnost da se nesebično žrtvuju. Ponosni na svoje "poštenje," nikada ne izražavaju
znanje, uspeh, snagu. Nadaju se da de time prisiliti druge da se postave zaštitnički prema
njima i da ih vole. Postoji izuzetno mnogo oblika ovog lažnog rešenja i treba ih pažljivo
pronadi tokom rada kojim se bavite. Nije ih lako uočiti jer su ti stavovi duboko ukorenjeni i
naizgled postali prirodni deo osobe "koja voli". Osim toga, oni često mogu biti opravdani
naizgled stvarnim potrebama. Na kraju, njima se uvek suprostavljaju suprotna kretanja
drugih lažnih rešenja koja su takođe uvek prisutna u duši, iako ne dominiraju. Na isti način,
drugi tipovi koji koriste lažna rešenja pronadi de aspekte potčinjenosti u svojoj psihi. Mera
u kojoj lažno rešenje dominira varira kod svake osobe. To isto važi i za to koliko je ono
suprostavljeno drugim "rešenjima."
Osobi kod koje dominira stav potčinjenosti bide teže da otkrije ponos koji preovlađuje
u svim ovim stavovima. Kod dragih tipova ponos je sasvim na površini. Dragi tipovi mogu
biti ponosni zbog svog ponosa, mogu biti ponosni zbog svoje agresivnosti i cinizma; ali
jednom kada to vide, to više ne može biti prekrivano "ljubavlju," "poštenjem," ili bilo kojim
drugim "svetim" stavom. Potčinjavajudi tip de morati da pronicljivo sagleda ove stavove da
bi pronašao način na koji ih je idealizovao. Može se javiti reakcija rez- ervisane kritike i
prezira prema svim ljudima koji drže do sebe, čak i kada je u pitanju samo zdrava
samopouzdanost, a ne agresivnost koja nastaje od iskrivlje»e modi. Potčinjavajudi tip može
i da obožava agresivnost kod dragih i da im zavidi na toj agresivnosti koju još uvek prezire,
a istovremeno da se oseda superiornim u "duhovnom razvoju" ili "moralnim standardima,"
i može čežnjivo da misli ili kaže: "Kada bih ja bio takav, postigao bih mnogo više u životu."
Činedi to, takva osoba naglašava "vrlinu" koja je sprečava da ima ono što "manje dobri"
ljudi dostižu. Ponos mučeništva usled sopstvenog žrtvovanja otežava otkrivanje onoga što
je ispod površine. Samo veoma istinoljubiv uvid u stvarnu prirodu ovih motiva razotkriva
izvornu sebičnost i egocentričnost koje preovlađuju u ovom stavu, isto koliko i u drugim
stavovima koji su povezani sa lažnim rešenjima. Ponos, licemerje i pretvaranje su prisutni u
svima njima kada su ugrađeni u sliku o sebi. Potčinjavajudem tipu de biti teže da pronađe
ponos, dok de agresivnom tipu biti teže da pronađe pretvaranje, jer agresivni tip pretvara
"poštenje" u nemilosrdnost, cinizam i agresivnu odlučnost u vlastitu korist.
Potreba za zaštitničkom ljubavlju može biti donekle opravdana za dete, ali ako i dalje
postoji u odraslom dobu, ta potreba nije više opravdana. U ovom traženju da se bude
voljen postoji elemenat: "Ja moram biti voljen, tako da mogu da verujem u svoju vlastitu
vrednost. Onda mogu biti voljan da volim zauzvrat." To je izrazito sebična i jednostrana
želja. Posledice ovakvog stava su ozbiljne.

62
 Potreba za takvom ljubavlju i zavisnošdu čini vas bespomodnim. U sebi ne gajite
sposobnost da stojite na vlastitim nogama. Umesto toga, koristite svu svoju psihičku snagu
da biste živeli u skladu sa ovim idealom sebe kao i da biste prisilili druge da se povinuju
vašim potrebama. Drugim rečima, vi se povinujete kako bi se drugi povinovali vama;
potčinjavate se da bi dominirali, iako se takva dominacija mora uvek manifesta vati u
mekoj, slaboj bespomodnosti.
Nije čudno da osoba koja je utonula u ovakav stav postaje otuđena od pravog ja. Pravo
ja treba da bude poreknuto, jer njegovo potvrđivanje izgleda drsko i agresivno. To treba da
bude izbegnuto po svaku cenu. Ali poniženje naneto osobi takvim poricanjem sebe ima
svoje posledice u samopreziru i mržnji sebe. Pošto je ovo bolno, na stranu što je
suprotstavl- jeno idealizovanoj slici o sebi koja preporučuje skromnost, to se projektuje na
druge. Emocije prezira i ljutnje prema drugima su opet u suprotnosti sa standardima
idealizovanog ja , što znači da one takođe treba da budu skrivene. Ovo dvostruko skrivanje
uzrokuje inverziju i ozbiljne posledice po ličnost, koje se takođe ispoljavaju u fizičkim
simptomima svih vrsta.
Gnev, bes, sram, snažna uznemirenost, prezir i mržnja prema sebi postoje iz dva
razloga. Prvo, nastaju kao rezultat poricanja pravog ja i zbog poniženja što je osoba
sprečena da bude ono što stvarno jeste. Ona tada veruje da svet sprečava samospoznaju i
zloupotrebljava i iskorišdava nečiju "vrlinu." Ovo je čista projekcija. Drago, postoje zato što
je osoba nesposobna da živi u skladu sa diktatima svog specifičnog idealizovanog ja "koje
voli druge," što znači da osoba ne sme nikada da vređa, prezire, mrzi, krivi, pronalazi
greške kod drugih, i tako dalje. Kao rezultat toga, osoba nije tako "dobra" kao što bi trebalo
da bude.
Ukratko, ovo je slika osobe koja je izabrala "ljubav," sa svim njenim podkategorijama
samilosti, razumevanja, opraštanja, ujedinjenja, komunikacije, bratstva i žrtvovanja, kao
kruto, jednostrano rešenje. Ovo je iskrivljenje božanske osobine ljubavi. Idealizovana slika
o sebi ovog tipa ličnosti imade odgovarajude standarde i zahteve. Osoba uvek mora biti u
pozadini, nikad se ne isticati, uvek povlađivati, nikad pronalaziti greške kod drugih, voleti
svakoga, nikada ne prepoznavati svoje vlastite istinske vrednosti i dostignuda, i tako dalje.
Na površini, ovo zaista izgleda kao veoma bez- grešana slika, ali prijatelji moji, to je samo
karikatura prave ljubavi, razumevanja, opraštanja, ili samilosti. Otrov skrivenih motiva
uništava i iskrivljuje sve ono Što bi stvarno moglo biti istinsko.

Moć/Agresivnost

U drugoj kategoriji je onaj koji traži mod. To je osoba koja misli da de mod i nezavisnost
od drugih resiti sve probleme. Ovaj tip, isto kao i drugi, može se pokazati u mnogim
varijacijama i podkategorijama. Može biti dominantan ili potčinjen od strane jednog ili
druga dva stava. Ovde dete koje raste veruje da jedini način da bude bezbedno jeste da
postane tako jako i neranjivo, nezavisno i bez emocija, da ga niko i ništa ne može dotadi.

63
Slededi korak je odsecanje svih ljudskih emocija. Kada one ipak izbiju na površinu, dete se
oseda duboko posramljenim zbog bilo koje emocije i smatra je slabošdu, bilo daje to
stvarna ili umišljena slabost. Ljubav i vrlinu de takođe smatrati kao slabost i licemerje, ne
samo u njihovim iskrivljenim oblicima kao kod potčinjavajudeg tipa, ved takođe i u njihovim
stvarnim i zdravim oblicima. Toplina, naklonost, komunikacija, nesebičnost: sve to je
vredno prezira i kad god primeti impuls takve vrste, agresivni tip se oseda duboko
posramljenim, baš kao što je potčinjavajudi posramljen zbog ozlojeđenosti i drskih osobina
koje tinjaju ispod površine.
Nagon za mod i agresivnost mogu se ispoljiti na mnoge načine i u mnogim oblastima života
i ličnosti. Mogu biti usmereni u najvedoj meri na dostignuda, kada de se osoba sa nagonom
za mod takmičiti i pokušati da bude bolja od svih drugih. Svako takmičenje de biti
doživljeno kao povreda uzvišenog, specifičnog položaja koji je osobi potreban za ovo lično
rešenje. Ili, to može biti opštiji i manje defmisan stav u svim ljudskim odnosima neke
osobe. Veštačko nego- vanje agresivnosti nije ništa više stvarno nego bespomodna mekoda
potčinjavajude osobe; tip modi je isto toliko nepošten i licemeran, jer takvoj osobi takođe
treba ljudska toplina i naklonost, i bez toga pati od izolovanosti. Ne priznajudi patnju, ovaj
tip ličnosti je isto tako nepošten kao i drugi tipovi. Ova specifična idealizovana slika o sebi
namede standarde božanskog savršenstva koje se odnosi na nezavisnost i mod. Verujudi u
potpunu samodovoljnost, takva osoba ne oseda potrebu ni za kim, nasuprot prostim
ljudima koji je osedaju. Niti su ljubav, prijateljstvo ili pomod priznati kao nešto što je važno.
Ponos je kod ove slike veoma očigledan, ali nepoštenje de se teže otkriti, jer se takav tip
ličnosti skriva pod racionlnim objašnjenjem kako je tip "dobrice" licemeran.
Pošto idealizovana slika o sebi zahteva takvu mod i nezavisnost od osedanja i ljudskih
emocija kakvu nijedno ljudsko bide ne može da ima, to se konstantno pokazuje da osoba
ne može da živi u skladu sa ovim idealizovanim ja. Takav "neuspeh" dovodi do napada
depresije i prezira prema sebi, koji opet treba da budu projektovani na druge, da bi osoba
ostala nesvesna bola od takvog samokažnjavanja. Nesposobnost da se bude idealizovana
slika o sebi uvek ima ovu posledicu. Kada se pažljivo preispitaju žalite vi bilo koje ide-
alizovane slike o sebi, svemod je uvek sadržana u njoj. Ipak, ove emocionalne reakcije su
tako suptilne i neuhvatljive, i tako prekrivene racionalnim znanjem, da je potrebno veoma
pažljivo posmatranje određenih osedanja, u određenim okolnostima, da bi se stekla svest o
tome. Samo rad koji činite može izvudi na površinu postojanje nekog od ovih stavova u
vama. Oni se mogu mnogo lakše pronadi kada je jedan tip veoma dominantan. U vedini
slučajeva, stavovi su skriveniji i u sukobu su sa stavovima drugih tipova.
Slededi simptom koji ispoljava agresivan tip ličnosti koji misli daje mod rešenje, jeste
veštački izgrađen pogled "kako su svet i ljudi stvarno loši." Osoba koja traži dokaz ovog
negativnog pogleda dobij a mnogo potvrda i ponosi se što je "objektivna" i što nije
lakoverna, i to joj služi kao razlog da ne voli nikoga. Idealizovana slika u ovom slučaju
zapoveda da je ljubav zabranjena. Voljenje ili povremeno pokazivanje nečije istinske
prirode, jeste grubo narušavanje idealizovane slike o sebi i donosi duboku posramljenost.
Nasuprot njemu, potčinjavajudi tip je ponosan na to što voli svakoga i što smatra dobrim

64
sva ljudska bida. Ta perspektiva je neophodna za održavanje i upražnjavanje stava
potčinjenosti. U stvarnosti, ličnost ovog tipa ne mari da li su drugi dobri ili loši sve dok je
oni vole, cene, štite i dok joj odobravaju. Procenjivanje drugih zavisi od toga, bez obzira na
to koliko dobro to može biti "objašnjeno." Kako svi poseduju i vrline i mane, šta de biti
izdvojeno zavisi od dominantnog stava druge osobe prema onome ko se potčinjava.
Onaj koji traži mod nikada ne sme biti neuspešan u bilo čemu. Nasuprot
potčinjavajudem tipu koji slavi neuspeh, jer time pokazuje svoju bespomodnost i primorava
drage da mu daju ljubav i zaštitu, osoba koja traži mod ponosi se time što nikada nije
neuspešna. U određenim kombinacijama lažnih rešenja neuspeh može biti dozvoljen jer u
nekim specifičnim oblastima potčinjenost može biti stav koji preovlađuje. Isto tako,
potčinjavajudi tip može u pojedinim slučajevima pribedi rešenju tipa modi. Oba su
podjednako kruta, nerealna i nemogude ih je realizovati. Oba "rešenja" su stalan izvor bola
i razočarenja, i stoga uvek dovode do gubitka samopoštovanja.
Ranije sam naglasio da kod osobe uvek postoji mešavina sva tri "rešenja," iako jedno može
biti dominantno. Iz tog razloga osoba ne može da se prepusti čak ni izabranim zahtevima
nekog rešenja. Šta više, ako bi bilo mogude da nikada ne bude neuspešna, ili da voli
svakoga, ili da bude potpuno zavisna od drugih, to postaje sve više i više nemogude kada
diktati idealizovane slike o sebi istovremeno zahtevaju od osobe da voli i da bude voljena
od strane svakoga i da sve pobedi. Da bi dostigla taj cilj osoba treba da bude agresivna i
često nemilosrdna. Idealizovano slika o sebi može stoga zahtevati od osobe da sa jedne
strane bude uvek nesebična da bi dobila ljubav, i sa druge strane, da bude uvek sebična da
bi dobila mod. Povrh svega, osoba treba da bude i potpuno ravnodušna i udaljena od svih
ljudskih emocija da ne bi bila uznemirena. Možete li da zamislite kakav je sukob u duši,
koliko duša mora biti rastrzana! Šta god da uradi - pogrešno je i izaziva krivicu, sram, osedaj
neadekvatnosti, a s tim i uznemirenost i prezir prema sebi.

Spokojstvo/Povlačenje

Hajde sada da razmotrimo tredu božansku osobinu, spokojstvo, izabranu kao rešenje i
stoga iskrivljenu. U početku, osoba može biti tako rastrzana između prva dva aspekta da
izlaz treba da nađe pribegavajudi povlačenju od unutrašnjih problema, a satnim tim i od
života kao takvog. Ispod povlačenja, ili lažnog spokojstva, duša je iskidana na pola, ali više
nije svesna toga. Izgrađena je tako čvsta fasada lažnog spokojstva da, sve dok okolnosti to
dozvoljavaju, osoba ostaje uverena da je dostigla pravo spokojstvo. Međutim, kada je
dotaknu životne oluje i kada se posledice rasplamsalog unutrašnjeg sukoba konačno
pojave, pokazade se koliko je to spokojstvo bilo lažno. Pokazade se daje sve zaista bilo
izgrađeno na pesku.
Naizgled povučeni tip i onaj koji želi mod imaju nešto zajedničko: odvojenost od svojih
osedanja, nevezanost za druge i jak nagon za nezavisnošdu. Iako mnoge podsvesne
motivacije mogu biti slične: strah od povređivanja i razočarenja, strah od zavisnosti od
drugih i osedanje nesigurnosti, zahtevi idealizovanih slika o sebi ova dva tipa ličnosti veoma

65
se razlikuju. Dok onaj koji traži mod slavi neprijateljstvo i agresivan borilački duh, povučeni
tip je potpuno nesvestan takvih osedanja i šokiran je njima kad god ona izađu na površinu
jer narušavaju diktate povučenog rešenja. Ovi diktati su: "Moraš izgledati dobronamerno i
odvojeno od svih ljudskih bida, da poznaješ njihove slabosti i dobre osobine, ali da nisi
uznemiren njima i da nisi pod njihovim uticajem." Kad bi to bila istina to bi zaista bilo
spoko- jstvo. Ali nijedno ljudsko bide nikada nije tako spokojno. Stoga su takvi diktati
nerealni i nemogude je ispuniti ih. Oni takođe sadrže ponos i dvoličnost: ponos jer ova
odvojenost izgleda tako božanska u svojoj pravdi i objektivnosti. U stvarnosti, pogled
osobe može biti isto tako obojen onim što drugi misle, kao što je to slučaj kod
potčinjavajudeg tipa. Ali pošto je suviše ponosna da prizna da uzvišena osoba može biti
dodirnuta takvim ljudskim slabostima, takva osoba pokušava da se uzdigne iznad svega
toga. To nije mogude. Pošto ovaj tip isto toliko zavisi od drugih kao i druga dva tipa,
nepoštenje je zapravo isto. I pošto spokojna nezavisnost ovog tipa nije istinska i ne može
nikada ni biti sve dok govorimo o ljudskim bidima, takva osoba nede modi da dostigne
standarde i naredbe specifične idealizovane slike o sebi što je čini da oseda istu meru
krivice, uznemirenosti i prezira prema sebi kao što je to slučaj i kod druga dva tipa kada ne
ispunjavaju svoje specifične standarde.
Tri glavna tipa ličnosti su ovde ukratko opisani, na veoma uopšten način. Naravno,
mogu postojati mnoge varijacije. Tiranija idealizovanog ja de se manifestovati u skladu sa
snagom, intenzitetom i raspodelom ovih "rešenja." Sve ovo treba da se otkrije u ličnom
radu na sebi. Ne sme se nikada zaboraviti da takvi stavovi idealizovanog ja nisu sve što
postoji u osobi. Stav može biti prisutan u jačem stepenu u nekim oblastima života i ličnosti,
i u manjem stepenu u drugim; a u nekim oblastima života može biti potpuno odsutan.
Najvažniji deo ovog rada jeste da osetite emocije, da ih stvarno doživite. Nemogude je lišiti
se idealizovane slike o sebi koja zaustavlja život ako samo prosuđujete svojim intelektom i
na odvojen način posmatrate ono što je u vama. Treba da postanete izrazito svesni ovih
suprotstavljenih težnji, a to de biti bolno.

Neophodnost emocionalnog rasta

Bol koji je oduvek bio u vama, ali koji je bio skriven, od koga ste se "štitili" tako što ste
ga projektovali na druge, na život, na sudbinu, postade svesno iskustvo koje vam je apso-
lutno neophodno. Na prvi pogled ovo de izgledati kao vradanje bolesti. Verovadete da ste u
još goroj situaciji nego što ste bili na početku, ali to nije tako. Sam vaš napredak učinio je
mogudim da sve do sada skrivane emocije postanu svesne, tako da ih zaista možete
analizirati. U suprotnom ne bi mogli da rastvorite modnu strukturu svog tiranina, svoju
idealizovanu sliku o sebi, sa svim nepotrebnim povredama koje vam zadaje. Toliko ste
uslovljeni emocionalnim reakcijama na koje ste navikli, toliko ste uključeni u njih da ne
možete da vidite ono što vam je pred očima. Dok iščekujete nova i skrivena prepoznavanja,
propuštate da vidite naizgled nevažne emocionalne reakcije prema određenim situacijama

66
samo zato što su one postale deo vas. Ali baš ove emocionalne reakcije de vam doneti
ključ, jednom kad na njih fokusirate svoju pažnju. To bi bilo nemogude ako niste uzne-
mireni. Stoga, uznemirenje de se obavezno pojaviti i to je trenutak kada možete postidi
sklad.
Prijatelji moji, počnite da sagledavate svoje emocije u ovom svetlu. Tada dete videti
kakve vam sve nemogude zahteve postavlja idealizovana slika o sebi. Videdete da je vaša
idealizovana slika o sebi ta koja sve to zahteva, a ne Bog, život ili drugi ljudi. Takođe dete
početi da shvatate da su vam, zbog ovih zahteva prema sebi, potrebni drugi ljudi da vam
pomognu da sa tim izađete na kraj. Zbog toga nesvesno tražite od drugih ono što nisu
sposobni da daju. Time postajete mnogo više zavisni nego što treba da budete, uprkos
svim vašim težnjama za iskrivljenom nezavisnošdu bilo agresivnog ili povučenog tipa.
Takođe treba da pronađete uzroke i posledice ovih stanja. Sagledadete svoj život i
svoje sadašnje i prošle probleme na nov način i razumedete da ste vi stvorili mnoge, ako ne
i sve teškode, samo zbog vašeg "rešenja."
Nije dovoljno da intelektualno razumete da što ste više uključeni u svoja lažna rešenja,
to se vaše pravo ja manje ispoljava, ved to treba da iskusite. Do takvog iskustva mora dodi
ako dozvolite svojim emocijama da izađu na površinu i radite na njima. Tada i samo tada,
dete početi da osedate unutrašnju vrednost svog pravog ja. Samo tada dete modi da
napustite lažne vrednosti svog idealizovanog ja. To je uzajamni proces: dozvoljavajudi sebi
da uvidite lažne vrednosti, koliko god taj proces bio bolan, vaše prave vrednosti de
postepeno izroniti i više vam nede biti potrebne lažne vrednosti. Kako vas idealizovano ja
udaljava od pravog ja, potpuno ste nesvesni svojih pravih vrednosti. Tokom života
nesvesno se fokusirate na lažne vrednosti: ili na one koje vam nedostaju, ali mislite da
treba da ih imate dok se istovremeno pretvarate da ih stvarno imate, ili se koncentrišete
na vrednosti koje su potencijalno prisutne, ali još nisu razvijene u dovoljnoj meri da bi se s
pravom mogle nazvati vašim. Pošto idealizovano ja ne priznaje daje ovim vrednostima još
uvek potreban razvoj, vi ih ne razvijate, a ipak ih predstavljate kao da su ved potpuno zrele.
Zato što koristite sve svoje napore u koncentrisanju na ove lažne ili nezrele vrednosti,
propuštate da vidite one prave. Zato što ne možete da vidite prave vrednosti, plašite se da
napustite lažne, u strahu da dete ostati bez ičega. Tako se vaše stvarne vrednosti ne
računaju. Ne osedate da one postoje, ili zbog toga što su u suprotnosti sa zahtevima vašeg
idealizovanog ja, ili zbog toga što sve što dolazi prirodno i bez napora ne izgleda stvarno.
Uslovljeni ste da se naprežete da dostignete nemogude i ne vidite da nema potrebe da se
trudite, jer je ono što je stvarno vredno ved tu. Ali, kada ne koristite ove vrednosti, one
često ostaju nekultivisane. To je velika šteta, prijatelji moji, jer na kraju krajeva, vi ste
uspostavili ideal i - zovanu sliku o sebi zato što niste verovali u svoju pravu vrednost. Zato
što gradite idealizovano ja i pokušavate da to budete, ne možete da vidite šta je u vama
stvarno vredno prihvat anj a i poštovanja.
Odvijanje ovog procesa je bolno u početku jer emocije teskobe, frustracije, krivice,
srama, i drugih sličnih osedanja, treba da budu intezivno doživljene. Ali dok hrabro nastavl-
jate, dobijate sasvim drugačiji pogled na sve. Na kraju, videdete svoje pravo ja p,o prvi put,

67
videdete njegova ograničenja. U početku de biti šokantno da treba da prihvatite ova
ograničenja koja su veoma daleko od idealizovanog ja. Ali dok učite da to činite, počedete
da vidite vrednosti koje nikada niste istinski spoznali ili kojih niste bili svesni. Tada de
osedanje snage i samopuzdanja učiniti da vidite i život i sebe na potpuno drugačiji način.
Postepeno, proces rasta u pravo ja de se odvijati u vama. To de ojačati pravu nezavisnost, a
ne onu lažnu, tako da vam to koliko vas dragi cene više nede biti merilo za vlastiti osedaj
vrednosti. Potvrđivanje od strane drugih poprima tako veliku važnost samo zato jer vi ne
procenjujete sebe pošteno. Tako potvrđivanje od dragih postaje zamena za to. Dok
počinjete da verujete svom vlastitom ja i da ga volite, ono što dragi ljudi misle o vama nede
vas ni izbliza toliko zanimati kao ranije. Bidete sigurni iznutra i nedete morati da gradite
lažne vrednosti sa ponosom i pretvaranjem. Više se nedete oslanjati na idealizovano ja,
kome ne možete stvarno verovati i koje vas zbog toga slabi. Sloboda koja se zadobija
skidanjem ovog tereta ne može se opisati rečima.
Ali, prijatelji moji, ovo je spor proces, koji se ne događa preko nodi. On dolazi od
postojanog unutrašnjeg preispitivanja i analize sopstvenih problema, stavova i emocija.
Dok napredujete na ovom putu, pravo ja sa svojim istinskim vred- nostima i kapacitetima
de evoluirati kroz proces unutrašnjeg i prirodnog rasta. Vaša individualnost de postati sve
jača i jača. Vaša intuitivna priroda de se ispoljiti bez prepreka, sa prirodnom i pouzdanom
spontanošdu. Ovo je način kako da najbolje iskoristite svoj život. Ne bez grešaka, ne tako
što dete biti pošteđeni neuspeha, ne isključujudi mogudnost da dete praviti greške.
Neuspehe i greške dete praviti na sasvim drugačiji način nego ranije. Sve više i više dete
kombinovati božanske osobine ljubavi, modi i spokojstva na zdrav način, nasuprot
iskrivljenom načinu.
Ljubav nede biti cilj koji opravdava sredstvo, potreba koja vas spašava od uništenja.
Ona de prestati da bude sebična, a vaš sopstvena sposobnost za ljubav de se kombinovati
sa modi i spokojstvom. Ili, da kažem to drugačije, komuniciradete u ljubavi i razumevanju
dok ste zaista nezavisni. Nedete koristiti ljubav, mod i spokojstvo da bi stekli
samopoštovanje. Pošto je prava i nesebična, ljubav više nede ometati zdravu mod, koja nije
mod ponosa i prkosa, niti mod trijumfa nad drugima, ved mod vladanja sobom i svojim
teškodama bez dokazivanja ičega bilo kome. Kada želite nadmod iskrivljujudi osobinu modi,
činite to da biste pokazali svoju superiornost. Kada dobijete nadmod pomodu zdrave modi
vi to činite radi rastenja. Povremeno odsustvo nadmodi nede predstavljati pretnju kao što
je to bio slučaj dok ste imali izvitoperenu mod. To nede umanjiti vašu vrednost u vlastitim
očima. Tako dete zaista rasti sa svakim životnim iskustvom. Učidete i dobiti pravu mod, a ne
onu lažnu. Nede postojati nikakva izvitoperena ambicioznost, prinuda i žurba.
Zdravo spokojstvo nede uzrokovati da se skrivate od emocija, iskustva, života i
sopstvenih sukoba; ljubav i mod u svojim izvornim božanskim oblicima dade vam zdravu
odvojenost u posmatranju sebe, tako da dete zaista postati objektivniji. Pravo spokojstvo
nije izbegavanje iskustva i emocija koji mogu biti bolni za trenutak, ali koji vam mogu dati
važan ključ kada postoji hrabrost da se ide kroz njih i da se pronađe ono šta je iza njih.

68
 Ljubav, mod i spokojstvo mogu idi raku pod ruku. Zapravo, kada je osoba zdrava, oni se
međusobno dopunjavaju. Ali mogu uzrokovati najvedi unutrašnji rat ako su izvitopereni.
Neka vam ove reči daju podstrek, ne samo za dalje razmišljanje, ved za uvid i
razumevanje. Napravite slededi korak prema svetlu i slobodi. Nastavite na svom putu
srede. Dobijte sve više snage i neka vam naši blagoslovi i ljubav pomognu i ojačaju vas.
Budite blagosloveni, dragi moji. Budite u miru. Budite u Bogu.

69
 POGLAVLJE 10
SUOČAVANJE SA BOLOM DESTRUKTIVNIH OBRAZACA

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Neka Bog blagoslovi svakog od vas. Blagosloven je
ovaj čas. Vedina mojih prijatelja koji napreduju na ovom putu približavaju se određenoj
oblasti svojih duševnih problema u kojoj se suočavaju sa bolom. Da biste razumeli značenje
ovog bola, želeo bih da vam dam opšti pregled procesa da biste ga mogli prekinuti.
Prvo hajde da ponovimo: dete pati zbog nesavršenosti roditeljske ljubavi i naklonosti.
Ono takođe pati zbog toga što nije potpuno prihvadeno u svojoj individualnosti. Pod ovim
podrazumevam uobičajenu praksu odnosa prema dete- tu samo kao detetu, a ne kao
prema posebnoj osobi. Patite zbog ovoga, iako možda nikada nedete biti svesni toga ovako
precizno. To može ostaviti isti ožiljak kao i nedostatak ljubavi ili pažnje, i uzrokovati isto
toliko frustracije koliko i nedostatak ljubavi ili čak okrutnost.
Opšta raspoloženje u kome odrastate utiče na vas poput stalnog manjeg šoka koji često
ostavlja više rana nego neko traumatsko iskustvo. To je razlog što je kasnije često lakše
izlečiti posledice nekog traumatskog iskustva nego posledice konstantnog manjeg šoka.
Stalno neprihvatanje vaše individualnosti, kao i nedostatak ljubavi i razumevanja, uzrokuju
ono što se naziva neurozom. Vi prihvatate ovo raspoloženje kao da se ono samo po sebi
podrazumeva, uzimate ga zdravo za gotovo. Verujete da treba da bude tako, ali ispaštate
zbog toga. Kombinacija patnje i verovanja da je to nepromenljiva činjenica, uslovljava
razvijanje destruktivne odbrane.
Izvorni bol i uznemirenost sa kojima dete nije moglo da izađe na kraj bivaju potisnuti.
Stavljeni su van svesnog stanja, ali tinjaju u podsvesti. U to vreme počinju da se stvaraju
destruktivni obrasci i odbrambeni mehanizmi. Obrasci koje stvarate jesu odbrambeni
mehanizmi. Kroz njihove pogrešne zaključke tragate za načinom da se borite protiv
nepoželjnih uticaja koji su stvorili izvorni bol. Lažna rešenja su način borbe protiv sveta,
bola i svega onoga što želite da izbeg- nete.

Bol lažnih rešenja

Kada vaše lažno rešenje podrazumeva povlačenje od osedanja, od ljubavi, od življenja,

to je odbrana od povređivanja. Tek nakon znatnog unutrašnjeg preispitivanja videdete
koliko je to nerealan i "kratkovid" lek. Želedete da to promenite i radije dete prihvatili bol,
nego otuđenje od sebe zbog toga što ne osedate ništa, ili veoma malo. Nastavljajudi sa
radom i hrabro prolazedi kroz prolazne periode obeshrabrenja i opiranja, dodi dete do
tačke kada de se čvrsti oklop polomiti i kada više nedete biti mrtvi izunutra. Međutim, prva
reakcija nede biti prijatna. Ona ne može da bude prijatna. Sve potisnute negativne emocije,
kao i potisnuti bol prvo de udi u svest i tada de vam izgledati daje vaše povlačenje bilo
ispravno. Tek kada se probijete kroz to dobidete nagradu u vidu dobrih, konstruktivnih
osedanja.

70
Ako je vaše lažno rešenje potčinjavanje, slabost, bespomodnost i zavisnost kao način da
dobijete nekoga ko de brinuti o vama, ne isključivo materijalno, ved emocionalno, to je
jednako kratkovido i nezadovoljavajude rešenje. Neprestana zavisnost od drugih stvara
strah i bespomodnost. To dodatno umanjuje vašu veru u sebe. Kao što rešenje povlačenja
umrtvljuje osedanja i oduzima vam punodu života i njegov smisao, tako vam rešenje
potčinjavanja oduzima nezavisnost i snagu i stvara isto toliko izolacije kao i povlačenje,
iako se to dešava kroz drugačiji unutrašnji kanal. U osnovi ste hteli da izbegnete bol
dovodedi sebi jaku ličnost koja je u stanju da se brine o vama. U stvarnosti, nanosite sebi
još više bola jer nikada ne možete nadi takvu osobu. Ta osoba morate biti vi sami.
Činedi sebe namerno slabim, vi sprovodite snažnu tiraniju nad drugima. Nema jače
tiranije od one koju slaba osoba sprovodi nad jakom osobom, ili nad delom svojom okoli-
nom. To je kao-da ta osoba konstantno govori: "Ja sam tako slaba. Ti treba da mi
pomogneš. Ja sam tako bespomodna, ti si odgovoran za mene. Greške koje ja činim se ne
računaju jer ne znam za bolje. Tu nema pomodi. Moraš stalno da mi udovoljavaš i da mi
dozvoliš da sa svim izađem na kraj. Ne možeš da očekuješ da ja preuzmem punu
odgovornost za moje delovanje ili odsustvo delovanja, za moje misli i osedanja ili njihovo
odsustvo. Ja mogu da budem neuspešna jer sam slaba. Ti si jak i stoga moraš sve da
razumeš. Ti ne možeš da budeš neuspešan, jer bi tvoj neuspeh uticao na mene."
Samosažaljenjem i popustljivošdu prema sebi slaba osoba namede stroge zahteve svojim
bližnjima. To postaje očigledno ako se neizrečena očekivanja i značenja emocionalnih
reakcija preispitaju i prizovu u svest.
Pogrešno je shvatanje da je slaba osoba bezopasna i da manje povređuje od
dominantne i agresivne osobe. Sva lažna rešenja donose neizrecivi bol i samoj osobi i
drugima. Povlačedi se odbacujete druge, uskradujete im ljubav koju želite da im date i koju
oni žele da prime od vas. Potčinjava- judi se, vi ne volite ved samo očekujete da budete
voljeni. Ne vidite da drugi takođe imaju svoje slabosti, mane i potrebe. Odbacujete taj deo
njihove ljudske prirode i time ih povređujete. Agresivnim rešenjem, odbijate ljude i
otvoreno ih povređujete lažnom superiornošdu. U svakom slučaju, nanosite bol drugima i
time još više povređujete sebe. Rane koje nanosite sebi moraju doneti posledice, i tako
lažna rešenja koja su bila namenjena tome da uklone izvorni bol, samo donose još više
bola.
Sva lažna rešenja su ugrađena u idealizovanu sliku o sebi. Pošto je priroda
idealizovanog ja veličanje sebe, ono vas odvaja od drugih. Kako je njegova priroda
odvojenost, ono vas izoluje i čini vas i one sa kojima ste u odnosu, usamljenim. S obzirom
daje njegova priroda prevara i pretvaranje, ono vas otuđuje od sebe, od života, od drugih.
Sve ovo vam obavezno donosi bol, povrede, uznemirenost, prazninu. Izabrali ste taj put
kao izlaz iz bola i frustracije, ali on ne samo daje dokazano neadekvatan, ved zapravo
donosi još više onoga što želite da izbegnete. Da bi se jasno prepoznala ova činjenica i
povezale karike potreban je aktivan rad i iskreno preispitivanje.
Perfekcionizam koji je tako duboko usađen u vama i u vašem idealizovanom ja
onemogudava prihvatanje sebe i drugih, prihvatanje života u njegovoj realnosti, i stoga ste

71
nesposobni da se suočite sa životom i da resite probleme koje on donosi. To uzrokuje da
iskustvo življenja u pravom smislu, prolazi pored vas.
Ako ste bar u manjoj meri postali svesni nekih svojih obrazaca, lažnih rešenja i prirode
svog idealizovanog ja, možete imati nagoveštaj na koji način ste postali perfek- cionisti i
otuđeni od sebe. Stoga shvatate razmeru štete koju ste naneli sebi i drugima. Možda ste
blizu vrata koja otvaraju put u novi unutrašnji život, gde ste emocionalno voljni da
napustite sve odbrane. Ako još uvek niste, uskoro dete se približiti ovoj fazi, pod uslovom
da nastavite da radite sa unutarnjom rešenošdu.
Jednostavna vežba stalnog posmatranja svojih nerealnih, nezrelih emocija i reakcija slabi
njihov uticaj i započinje proces njihovog automatskog rastvaran)a. Kada se one u izvesnoj
meri rastvore, psiha je spremna da prede prag, ali je sam čin prelaska u početku bolan.

Bolnost promene

Kada prelazite ovaj važan prag, očekivadete da novi konstruktivni obrasci odmah
zamene stare destruktivne obrasce. Takvo očekivanje je nerealno i nije u skladu sa istinom.
Konstruktivni obrasci ne mogu imati čvrstu osnovu pre nego što iskusite i prođete kroz
izvorni bol, frustraciju i sve ono od čega bežite. Ono od čega ste se okrenuli treba biti
uviđeno, osedeno, doživljeno, shvadeno i prihvadeno pre nego što se deo koji je nezdrav i
nerealan ne rastvori, pre nego što nezrelo ne sazri i pre nego što se zdrave ali potisnute
snage ne dovedu u svoje odgovarajude kanale tako da bi konstruktivno radile za vas. Što
više odlažete ovaj bolni proces, to de on biti teži i duže de trajati kada konačno budete
spremni da pređete iz detinjstva u zrelost. Taj bol je zdrav razvojni bol, i svetio je na vidiku
ako i kada prevaziđete svoje opiranje prema ovom procesu. Snaga, samopouzdanje i
mogudnost da u potpunosti živite sa svim svojim konstruktivnim obrascima koji počinju da
rade, jesu dovoljna nadoknada za sve godine destruktivnog i neproduktivnog života, kao i
za bol koji nastaje prelaskom praga ka emocionalnoj zrelosti.
Možete li da zamislite da ste pošteđeni bola zbog koga ste izgradili destruktivne obrasce?
Koristili ste ih da biste pobegli od nečega što se desilo u vašem životu. Nije bitno da li je to
nešto bilo stvarno ili izmišljeno. To je umišljeni proces bežanja i gledanja u stranu od
nečega što postoji ili je postojalo, tako da se niste suočili i izašli na kraj sa svojom
realnošdu, ved ste uzrokovali bolest svoje duše. Zato na tome treba raditi sada. To je razlog
što ste vi koji ste napravili svoje prve korake preko praga, zbunjeni bolom koji doživljavate.
Cesto ne razumete sasvim zašto je to tako. Možda imate neke maglovite ideje i polovične
odgovore, ali ovo predavanje de vam pomodi da steknete detaljnije razumevan- je svega
ovoga.
Intelektualno, svi znate da ovaj put nije bajka u kojoj pronalazite svoja vitoperenja,
izvrdavanja i pogrešne koncepcije, i nakon što to učinite, dolazi sreda. Istina je, naravno, da
de vam oslobađanje od okova svojih grešaka i izvitopereni a sigurno doneti sredu. Ali dok
ne dostignete taj nivo, treba da upoznate mnoge delove svoje duše pre nego što vaša psiha
ne bude zaista spremna da učini najbolje od života. Čak i nakon toga, kada jc oštri bol

72
pravilno tretiran i kada više nije prisutan, postoje nerealna i često nesvesna očekivanja da
de vam sada život uvek pružiti sve što želite. Ne, prijatelji moji. Realnost je mnogo bolja. U
stvarnosti, naučidete da izađete na kraj sa nedadama i teškodama, i da im ne podležete.
Nedete jačati svoje destruktivne odbrane. To de vas za uzvrat snabdeti oruđem kojim dete
izvudi maksimum dobrobiti i srede iz svakog životnog iskustva.
Nepotrebno je redi da se to nikada ne može postidi destruktivnim odbrambenim
mehanizmima i obrascima. Ponovidu ovde ono što sam često govorio: Prvo, spoljašnji
negativni događaji de nastaviti da vam dolaze, kao rezultat vaših starih ukorenjenih
obrazaca, ali dete se suočiti sa njima na drugačiji način. Dok učite da tako postupate,
postadete svesni mnogih prilika za sredu koje ste u prošlosti ignorisali. Na ovaj način
počinjete da menjate obrasce, dok nesredni spoljašnji događaji vrlo postepeno nestaju. Ali,
kada se nalazite na početku ovog nivoa, ne očekujte trenutno ispunjenje i sredu u svakom
pogledu. Prvo treba da sagledate svoje mogudnosti, prilike i nezavisnu sposobnost da
birate, umesto da budete sasvim bespomodni i da čekate da vam sudbina donese sredu.
Do sada ste morali da razumete kako ste na mnogo načina uzrokovali sopstvenu
nesredu svojim destruktivnim i nerealnim izvrdavanjima i odbranama. Sada dete shvatiti, uz
novi osedaj snage, da možete da dođete do vlastitog ispunjenja i srede. To ne može biti
učinjeno intelektualnim ražurne vanj em. To je unutrašnji proces koji se prirodno razvija.
Pošto sada duboko poimate da vas nikakva neljubazna sudbina ili okrutni Bog ne
kažnjavaju ili zanemaruju, shvatidete da ste vi ti koji možete da donesete ispunjenje za
kojim vaša duša čezne intenzitetom kojeg niste bili ni svesni kada ste započeli ovaj put.
Ova svesnost može da se javi tek nakon potpunijeg razumevanja svih lažnih rešenja i
koncepcija, čije de vas dubine učiniti svesnim vaših potreba. Najvažniji rezultat ovog puta
jeste razumevanje vlastitih motiva i posledica koje iz njih proizilaze, kao i osedaj snage,
nezavisnosti, samopouzdanja i pravednosti koje ovo razumevanje daje osobi. Koliko de
vremena biti potrebno dok ne dosegnete prve početne nivoe sa ovom novom snagom i da
tu snagu kasnije uvedate, zavisi od vaših napora, vaše unutrašnje volje, i prevazilaženja
uvek prisutnog opiranja koje nestaje nakon prepoznavanja njegovih iskrivljenih puteva.

Bol od neispunjenja

Sada, prijatelji moji, kada nailazite na ovaj bol, da lije to stvarno samo bol koji ste
doživeli kao dete? Da lije to zaista samo uznemirenost od koje je dete patilo zbog roditelja i
ništa više? Ne, to nije tačno u potpunosti. Istina je da su ovaj izvorni bol i frustracija uticali
na prilagodljivost vaše psihe i tako vas učinili nesposobnim da se pravilno suočite sa njima.
To je dovelo do toga da se okredete na drugu stranu i da tražite nezadovoljavajuda
"rešenja." Ali bol koji sada doživljavate jeste mnogo više sadašnji bol od neispunjenja,
uzrokovan vašim neproduktivnim obrascima. Svesno još uvek ne možete da ih razlikujete.
Možda niste svesni ni izvornog bola iz detinjstva. Možda vam treba vremena i pos-
matranja sebe da biste uopšte i razlikovali bol. Nakon što to učinite, videdete da mnogo

73
oštrije boli vaš očaj zbog sebe i života sada, a ne u prošlosti. Prošlost je važna samo zato što
je uzrokovala uspostaviljanje neproduktivnih metoda, odgovornih za vaš sadašnji bol.
Ako se ne stidite bola ved idete kroz njega, postajudi svesni njegovog značaja,
shvatidete da vaše sadašnje neispunjene potrebe uzrokuju bol. Bi dete frustrirani zbog
svoje nesposobnosti da u ovom trenutku dođete do ispunjenja. Još uvek ne možete da
vidite šta treba da radite. Osedate se uhvadenim u sopstvenu zamku, ne vi dodi način da iz
nje izađete, tako da postajete zavisni od spoljašnje intervencije nad kojom nemate
kontrolu. Tek nakon što ste hrabro postali svesni svih ovih utisaka i reakcija postepeno dete
videti izlaz i time smanjiti svoju bespomodnost i povedati nezavisnu snagu i snalažljivost.
U prcdhodnom predavanju smo govorili o ljudskim potrebama. Ne možete u
potpunosti biti svesni svojih pravih potreba pre nego što razotkrijete svoje različite
"zaštitne omotače." Možete poznavati neke od svojih nerealnih, nametnutih potreba, ali
tek nakon potpunijeg razumevanja sebe postepeno čete postati svesni osnovnih, golih
potreba koje ste držali po strani. Kada doživljavate bol, pre prelaženja praga u emocionalnu
zrelost i produktivne obrasce, imate mogudnost, ukoliko tako izaberete, da postanete
izravno svesni ovih potreba. To je neizbežno ukoliko želite da izađete iz sadašnjeg stanja
neproduktivnog življenja.
Dok idete kroz proces u kojem postajete svesni svojih potreba i frustracije zbog
njihovog neispunjenja, prvo dete pronadi jaku potrebu da budete voljeni poput deteta
kome treba ljubav i naklonost. Međutim, ne može se redi da je potreba da se bude voljen
dečija i nezrela. To je slučaj samo kada odrasla osoba zaključa svoju dušu i odbija da
uvedava sopstveni kapacitet za pružanje ljubavi, tako da potreba da primi ljubav ostaje
izolovana i prekrivena. Kroz svoje destruktivne obrasce gurate u podsvest bolnu potrebu
da primite ljubav. Zahvaljujudi ovoj nesvesnosti i odbrambenim mehanizmima različitih
vrsta, sposobnost da dajete ne može nikada rasti unutar vaše psihe.
Ipak, tokom rada na sebi, ne samo da ste postali svesni onoga što je skriveno, ved kao
što sam ranije rekao, počeli ste da razgrađujete određene destruktivne obrasce. To raz-
građivani e, koje izgleda kao da se slučajno desilo,uzrokuje da vaša sposobnost da pružate
ljubav izađe na površinu, iako toga možda još uvek niste svesni. Dok se suočavate sa
bolom, vi zapravo doživljavate ogroman pritisak svojih potreba. S jedne strane, suočavate
se sa potrebom da primite koja ostaje nezadovoljena sve dok destruktivni obrasci pre-
ovladavaju. Potrebno je vreme da bi se dobila neophodna snaga i prilagodljivost koje de
dovesti do ispunjenja potrebe da se primi ljubav. S druge strane, potreba da se daje ne
može pronadi izlaz sve dok se ne dostigne ovaj nivo. Tako se stvara dvostruka frustracija
koja stvara ogroman pritisak. Taj pritisak je ono što je tako bolno, i izgleda da vas rastrže.

Zaokret od izbegavanja ka realnosti

Međutim, prijatelji moji, nemojte verovati da ovaj pritisak i sva ova frustracija nisu
postojali pre nego što ste ih postali svesni. Postojali su, ali su nalazili druge izlaze, možda u
fizičkoj bolesti, ili u drugim simptomoma. Kako postajete svesni jezgra, pritisak i bol mogu

74
se još izraženije osedati, ali proces izlečenja mora biti takav. Tako okredete svoju svest ka
izvoru problema, usmeravate pažnju na njihov koren. Menjate svoj stav izbegavanja u
spremnost da se suočite sa realnošdu. Stvarni bol treba doživeti u svim njegovim nijansama
i varijantama. Treba da postanete svesni da imate potrebu i da dajete i da primate. Treba
da osetite i da posmatrate uznemirenost koja nastaje zbog nepronalaženja izlaza,
akumuliranog pritiska, trenutnog osedanja bespomodnosti jer ne možete da nađete
olakšanje i iskušenja da opet izbegavate. Dok se borite u ovoj fazi i postajete jači, više
nedete bežati od sebe i od očiglednog rizika življenja. Dolazide vam prilike, videdete ih i
iskoristiti. One de vas poučiti da još više rastete i jačate sve dok vaše potrebe ne budu
delimično ispunjene, a potom postepeno sve više i više, dok sazrevate i menjate svoje
obrasce.
Morate razumeti da je ovaj period prolazna faza. Svesni ste svoje potrebe da primate,
što je samo po sebi zdravo. Ali ova potreba je postala prenaglašeno jaka i stoga nezrela, jer
je potiskujete kao što činite i sa posledičnom frustracijom koja nastaje zbog nedostatka
zdravog osedaj a ispunjenosti usled primanja. Ako ne primate dovoljno, vaši zahtevi ne i
zinemo rastu što je naročito izraženo kada ih niste svesni.
Zahvaljudi napretku i rastu koji se dešava u vama, zrela potreba da dajete takođe
raste. Ne možete da pronađete izlaz za nju zato što destruktivni obrasci još uvek deluju;
možda satno delimično, možda u izmenjenom obliku. Možda pokušavate da napravite
kompromis između starih i novih, poželjenih načina. Međutim, ne zaboravite da delotvorni
rezultati mogu da dođu tek kada novi obrasci postanu vaš sastavni deo i gotovo
automatska reakcija. Stari obrasci postoje godinama, decenijama, a često i duže. Sada, dok
učite da se menjate iznutra, spoljašnja promena ne dolazi odjednom. U ovom periodu,
unutrašnji pritisak može postati veoma jak. Međutim, ako shvatate o čemu se radi i imate
hrabrosti da prođete kroz to, sigurno dete izadi kao jača, srednija osoba, bolje opremljena
za život u pravom smislu te reči. Pazite se da ponovo ne upadnete u izbegavanje. Nemojte
verovati da je ovaj prolazni period, u kome se subeavate sa nagomilanim unutrašnjim
pritiskom, sa pratedom bespomodnošdu, neadekvatnošdu i zbunjenošdu, konačni rezultat.
To je tunel kroz koji morate prodi, prijatelji moji.
Nakon što to učinite, vaš osedaj snage, adekvatnosti i lične prilagodljivosti de
postepeno rasti - uz povremene povratke na staro stanje, naravno, ali ako postignete da
svaki taj povratak služi kao sredstvo daljeg napretka, dalje pouke, novi obrasci de se
uspostaviti u vašem unutrašnjem bidu i učinide da uvidite mogudnosti na koje se do sada
niste obazirali. Tada dete imati hrabrosti da prihvatite ove mogudnosti, umesto da ih u
strahu odbacujete. Tako i samo tako, ispunjenje de dodi.
Veoma je važno da sve ovo shvatite i dubinski prihvatite, prijatelji moji. Ako učinite
tako, to vam mora pomodi.
Budite blagosloveni najdraži prijatelji. Neka ove reči budu ključ i pomod za vaš dalji rast
i oslobođenje. Neka vam pomognu da postanete ono što jeste, da zaista budete osobe koje
jeste, sa svim bogatstvom, snagom, genijalnošdu, kreativnošdu i životnom silom koji su

75
prisutni u vama i čekaju da im bude dozvoljeno da slobodno deluju. Budite u miru. Budite u
Bogu.

76
 II DEO
VEZANOST ZA NEGATIVNOST

Osoba koja želi da zna odgovor na problem zla, kakvog ga danas shvatamo, ima
potrebu pre svega za znanjem o sebi; to jest o najvedem mogudem znanju o svojoj punodi.
Ona mora da zna koliko dobra može učiniti i za kakve zločine je sposobna i mora se paziti
da ne smatra da je jedno stvarnost, a drugo iluzija. Oboje su elementi unutar njene prirode
i oboje de sigurno izadi na videlo ukoliko poželi, kao što bi trebalo, da živi bez samoobmane
i iluzije o sebi.(C. G. Jung, Memories, Dreanis, Rctlections. Panthenon Books, 1973. p.330)

Nema sumnje da je zdravorazumnost neadekvatna kao fdozofska doktrina, jer su zle

činjenice koje ona sigurno odbija da objasni, istinski deo realnosti; na kraju krajeva one
mogu biti najbolji ključ za smisao života i verovatno jedini "otvarači" naših očiju za dublje
nivoe istine. (William James, The Varleties of Religious Experience. Mentor, 1958. p
137-138.)

Prvi deo ove knjige je postavio scenu - učedi nas kako da se pažljivije posmatramo, da
prepoznajemo iracionalno i nesredno dete koje živi u svakom od nas i da vidimo maske,
samoobmane i lažna rešenja koja smo prihvatili u našim pokušajima da zadobijemo
prednost u životu.
Drugi deo se pažljivije usredsređuje ne naše lično zlo kao izvor sve naše nesrede.
Nije lako gledati sopstveno zlo. Za to je potrebna velika hrabrost i takođe velika
samilost prema nama samima.
Negde u sredini ove knjige možete dodi u iskušenje da je ostavite i da joj se ne
vratite. Trebalo mi je jako dugo vremena da zaista krenem ovim putem i sedam se kako bi
puno puta užasnuto bacio predavanje, stvarajudi neki svoj sop- stveni razlog da mu ne
verujem. Shvatio sam da gledanje svojih sopstvenih mana i nedostataka nije bilo jedno od
najvedih životnih zadovoljstava.
Bilo mi je teško da se pokrenem od teorijskog do ličnog i praktičnog. Verovao sam da je
važno da volim ljude; čak sam ponekad to i propovedao; a ipak sam pronašao da sam u
praksi često bio indiferentan prema patnji drugih, pun prkosa prema mojim prijateljima i
povremeno okrutan čak i prema svojoj ženi i deci. Šta više, često nisam obradao pažnju na
ovu neharmoničnost i propuštao sam da vidim kontradikcije između onoga u što sam
tvrdio da verujem i mog stvarnog ponašanja.
Jedan od razloga što sam bio doveden u iskušenje da ostanem u slepilu je bilo to što
sam želeo da izbegnetn bol, i emocionalni i fizički, kao što svi to činimo. Kako je tužno bilo
da otkrijem da moram da budem voljan, ako zaista tražim istinu, da osetim bol koji sam
godinama uspešno potiskivao!
A šta je nagrada za ovaj rad? Prvo, otkrivanje da sreda dolazi od življenja u istini, bez
maske, bez pretvaranja. Drugo, otkrivanje da kroz kapiju osedanja mog bola dolazi život

77
pravog zadovoljstva gde više nema povlačenja od života zbog straha od doživljavanja bola.
Postoje još mnoge druge nagrade iznad ovih; ovde je opis iz jednog Pathvvork predavanja:
"'Postoji stanje u kome možete živeti bez bolnih, mučnih zbunjenosti, gde možete
funkcionisati na nivou unutrašnje elastičnosti, zadovoljstva i sigurnosti; gde ste sposobni za
duboka osedanja i blaženo zadovoljstvo; gde ste sposobni da se susretnete sa životom
kakav jeste, bez straha i gde ste stoga sposobni da pronađete d a j e život, čak i njegovi
problemi, sredan izazov." (Pathvvork predavanje 204)
Mnogi duhovni putevi podučavaju da način na koji se treba baviti sa velikim i' malim
negativnostima koje svi imamo jeste da se uzdignemo iznad njih, da ih transcendi- ramo.
Izgleda da je iza toga ideja da ako okrenemo našu pažnju prema istini, dobru i lepoti, niže
ja de odumreti. Pathvvork tvrdi da "metod uzdizanja" ne funkcioniše; da predstavlja
priželjkivanje i poricanje i da vodi do potiskivanja, a zatim i do nepriznatog ispoljavanja
potisnutog materijala. Pathvvork podučava da se niže ja mora trans formisati, a ne
transcendirati.
Predavanja iz drugog dela pristupaju ovoj temi sa nekoliko različitih gledišta. Ona
naglašavaju važnost pronalaženja nesvesnog "ne-toka" koji sabotira naše svesne želje;
opisuju neuravnoteženost između ega i pravog ja i kako se ona treba ispraviti; ukazuju
kako je ukočenost osobe prema bolu glavni uzrok lične negativnosti i kako to što smo
naučili da povežemo princip zadovoljstva sa negativnošdu ovekovečuje niže ja. Nijedno od
ovih predavanja, uzeto samo za sebe, ne opisuje funkcionisanje nižeg ja na adekvatan
način, ali sve one zajedno treba da vas snabdeju sa modnim razumevanjem njegove
prirode i pokretačkom silom za njegovo transformisanje.
D.T.

78
 POGLAVLJE 11
PRONALAŽENJE NESVESNOG "NE"

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Donosim blagoslove za sve vas. Neka blagosloven
bude ovaj čas. Neka vam ovo predavanje pomogne da opet otkrijete više o sebi, da pro-
širite i podignete svoju svesnost, da ojačate svoje razume- vanje stvarnosti.
Univerzum se, sve do određenog nivoa razvoja ili sves- nosti, sastoji od dva osnovna
toka: da-toka i ne-toka. Da-tok obuhvata svaku konstruktivnu energiju jer je u saglasnosti
sa istinoljubivim shvatanjem, koje mora podržavati ljubav i jedinstvo. Ne-tok je
destruktivan jer nepažljivo odstupa od istinoljubivosti, time podržavajudi mržnju i
razjedinjenost. Ovo opšte objašnjenje odnosi se na svakodnevni individualni život kao i na
velike koncepte u istoriji stvaranja.
Lako jc i apsolutno mogude otkriti da- i ne-tokove unutar vas, u vašim svakodnevnim
životima, ako naučite da razumete i tumačite jezik svoje podsvesti. Da bi se to postiglo
potrebna je određena tehnika, isto kao i u učenju bilo kog novog jezika.
Da-tok je često uočljiviji od ne-toka, jer je on uglavnom svestan. Kad god ste
uznemireni zbog dugotrajne neispun- jenosti, možete biti sigurni da oba toka izrazito
deluju postavljajudi kočnice. Svesno, da-tok je jači i zaklanja nesvesni ne-tok. Sto se ne-tok
više udutkuje sa pogrešnom idejom da de na taj način biti uklonjen, to on više odlazi u
podsvest, gde nastavlja da radi svoj posao. A što se to više dešava, da-tok postaje više
užurban i izbezumljen. Ovi tokovi vuku ličnost u dva suprotna smera, stvarajudi sve jaču i
jaču tenziju i pritisak. Način da se eliminiše ovaj kratak spoj jeste da se otkrije ne-tok,
shvate njegove pogrešne premise i tako postepeno napusti verovanje u neophodnost
njegovog postojanja.
U onim oblastima života gde stvari idu lako, gde izgleda da ste sredni, gde ste vedinu
vremena ispunjeni bez bilo kakvih problematičnih i zbunjujudih kriza, možete biti sigurni da
postoji veoma malo ne-toka i da da-tok dominira bez protivrečnog, skrivenog podzemnog
toka. Drugim rečima: ne samo da je da-tok površinski stav, ved je to takođe stav vašeg
celog bida, koje je nepodeljeno i u harmoniji sa realnošdu. Niste podcijeni u motivaciji i
želji.

Promena kroz opažanje ne-toka

Ali, u onim oblastima gde ste iznova i iznova "nesredni," ne-tok funkcioniše u ovom ili
onom obliku. Naravno, razlozi mogu biti različiti kod svake osobe, ali podsvesni uzroci
treba da budu jasno defmisani da bi se prekinulo njihovo delovanje. Mnogi od vas su počeli
da ih opažaju bar delimično.
Bilo koji cilj kome svesno težite, a ipak ga ne dostižete, jeste dokaz da neopaženi
ne-tok funkcioniše. Nije dovoljno da razumete svoje obrasce i pogrešne koncepcije, niti
razloge zašto i kako su nastali u specifičnim okolnostima vašeg detinjstva. Iako je to važan

79
posao, to je samo jedan korak. Jedini način da dođe do promene jeste kroz opažanje kako
ne-tok nastavlja da radi, čak sprečavajudi samu promenu za kojom da-tok tako žarko žudi.
Pretpostavimo da želite neko ispunjenje u svom životu, ispunjenje koje vam je do sada
nedostajalo. Možda ste svesni jake želje za tim ispunjenjem i na svom pathworku ste otkrili
određene nesvesne pogrešne koncepcije, lažne osedaje krivice i destruktivne stavove koji
sprečavaju to ispunjenje. Možda ste čak otkrili i strah od samog ispunjenja koje želite, i kao
posledicu toga svoj suptilni stav odbacivanja tog ispunjenja. Strah može biti zasnovan na
potpuno iluzornoj premisi i stoga biti nepotreban. On može biti prisutan zahvaljujudi vašoj
detinjastoj želji da ne platite cenu koju željeno ispunjenje zahteva. To može biti osedanje
da ne zaslužujete tu sredu. To može biti puno drugih razloga ili kombinacija svih njih. Šta
god daje, vi ste u suštini otkrili šta vam stoji na putu. Možete doživeti ovo otkride kao jez-
gro nastalo u datom vremenskom trenutku, koje je poput nekog paketa uznemirenja. Ali
moji prijatelji retko shvataju da ovaj paket nastavlja da emituje svoje uticaje uprkos tome
što je otkriven. A to je važan deo rada, bez koga se ne može dostidi pravo oslobođenje.
S obzirom na sve ovo, neophodno je da obnovite svoje napore u svakodnevnom
opažanju delovanja ne-toka. Njegove manifestacije mogu biti tako prefmjene, raspršene, i
skoro previše lukave da bi se uhvatile. Ali, ako ste odlučni da to učinite, ono što je nekad
bilo nejasno, tako da je bilo skoro nemogude da se formuliše, postade očigledno. Pojavide
se sa jasnim konturama. Otkridete kako se lagano grčite pri pomisli o ispunjenju kad god se
ono približi stvarnosti. Možete opaziti nejasno osedanje uobičajene nelagodnosti koju ste
navikli da gurate u stranu, kada mislite o ispunjenju. Da lije to osedanje straha ili lažne
krivice da vi to ne zaslužujete? Šta god da je, pokušajte da sakupite ove nejasne, maglovite
emocionalne utiske i jspitate ih na dnevnoj svetlosti svesnosti. Ispitajte daleku fantaziju
kadaje očigledno da samo da-tok funkcioniše. Da li u toj fantaziji želite ono što je
nemogude tako što ne uzimate u obzir ljudske nesavršenosti? Ili, da li suptilno osedate da
život treba da vam pruži idealno ispunjenje bez potrebne promene, prilagođavanja i
odricanja sa vaše strane? Ovaj rasprostranjeni stav može biti izuzetno suptilan i možda de
vam biti potrebna sva pronicljivost da ga otkrijete. Kada to učinite, pronadi dete razlog za
postojanje ne-toka.
Kada postanete svesni neprestanog funkcionisanja ne- toka, čak i pre nego što u
potpunosti razumete njegovo prisustvo, pronadi dete olakšanje od osedaja bespomodnosti
i izlaz de vam biti na vidiku. Shvatidete zašto vam se život nije promenio uprkos detaljnom
prepoznavanju obrazaca i lekcija iz detinjstva. Sada dete opaziti destruktivna osedanja u
službi ne-toka: strah, krivicu, gnev, frustraciju, neprijateljstvo i tako dalje. Ova osedanja
nastavljaju da tinjaju, ali mogu biti vešto maskirana, opravdana očiglednim stvarnim
provokacijama i "uspešno" projektovana na druge. Otkrivanje svih ovih mehanizama je
učenje jezika podsvesti.
Hajde da budemo još precizniji u vezi opažanja ne-toka. Možete biti sigurni da on
postoji ako frustracija ostaje u vašem životu uprkos tome Što ste pronašli određene
obrasce. Takođe, možete biti sigurni u njegovo postojanje ako ste očajnički u vašem
da-toku; ako se plašite da ispunjenje nede nikada dodi; ako verujete da je vaš život mračan

80
bez toga. Kada ste na ovaj način utvrdili da ne-tok mora postojati, sada se postavlja pitanje
njegovog doživljavanja, ne samo jednom, ved kad god on deluje.
Da biste postali svesni njegovog postojanja, praktikovan- je dnevnog pregleda je, kao
što ste i naučili, od ogromne pomodi i treba se primenjivati u tu svrhu. Posmatranje i ispi-
tivanje emocionalnih reakcija mora se uvedati i po širini i po dubini, umesto da se
smanjuje. Ako napredujete u pravom smeru, sada dete primetiti više stvari a ne manje,
nasuprot pogrešnoj ideji da de biti manje stvari koje dete videti zbog vašeg napredka.
Detaljno istraživanje vaših emocija je zahtev broj jedan.
Da biste na produktivan način posmatrali ono što podsvest izražava, važno je da
razdvojite zdrav deo sebe od nezdravog, zbunjenog, upletenog dela. Ovakvo odvojeno
posmatranje nečeg mračnog i neobičnog jeste veoma zdrav postupak na stazi oslobođenja.
Kada vaš da-tok posmatra ne- tok bez izbezumljenog samooptuživanja, tada postaje
mogude da prevedete ne-tok u sadržajan ljudski jezik. Ovo sadržajno formulisanjc
prethodno nejasnih osedanja je od neprocenjive vrednosti i ja sam to često naglašavao na
ranim nivoima ovog puta.

Posmatranje polusvesnih misli

Pogrešno ste ubeđeni da razumevanje onoga što se dešava u vašoj podsvesti

jednostavno znači pronalaženje do sada nepoznatih elemenata. Ne morate da čekate nešto
udaljeno i sasvim skriveno. Pre svega, posmatrajte one omotače koji su vam lako dostupni
kada fokusirate pažnju na njih. To su pol us vesne misli, nejasni i difuzni stavovi i
izražavanja, koji su poput vaše drage prirode i koji se tako lako previđaju jer su postali deo
vas. Ali, polusvesna osedanja, reakcije i koncepti, nisu jasno formulisani u misli. Ako
posmatrate ove polusvesne reakcije u problematičnim oblastima vašeg života, naučidete
sve što treba da znate o sebi. To je važan deo učenja jezika podsvesti.
Polusvesni materijal sadrži vaše neposredne emocionalne reakcije kao i fantazije.
Njihovo upoređivanje često pokazuje nesklad i kontradikcije, kao i nezrela očekivanja.
Što jasnije vidite kako gurate na stranu ili se povlačite od samog onog ispunjenja kome
težite, dok posmatrate to na delu iznova i iznova, to bliže dolazite eliminisanju ne-toka.
Slabite ga samim posmatranjem.
Od izuzetne važnosti je da obratite više pažnje na ne-tok u njegovom pravom obliku.
Određeni tip meditacije vam može pomodi u tome. Postanite veoma tihi i opušteni i
počnite sa posmatranjem svog procesa razmišljanja, i svoje početne nesposobnosti da to
činite. To konačno vodi do toga da ostanete bez misli za neko krade vreme i da postanete
potpuno prazni. U stanju praznine je mogude da do sada zadržavani i potiskivani materijal
izađe na površinu, ako ste odlučni i želite to dovoljno jako, a da se pri tom ne stidite napora
koji je neophodan da bi dostigli taj cilj. Iako je to u početku teško, ovaj napor de nakon
nekog vremena uspostaviti kanal do onog dela vas koji ranije niste mogli da dodirnete. U
početku dete videti razorne elemente kako ispli- vavaju, a onda dete biti sposobni da
dodirnete i konstruktivne elemente koji su duboko skriveni unutar vas.

81
 Vaša podsvest neprestano govori, prijatelji moji. Ona govori, ali je vi ne čujete i ne
komunicirate sa njom, i stoga propuštate veoma važan deo svog rada. Tako često tragate
za intelektualnim razumevanjem pogrešnih koncepcija previđajudi postojano prisustvo
ne-toka i način na koji on deluje. To treba da postane vaš zadatak, sa glavnim naglaskom
na samoposmatranju. Ako svakog dana posvetite malo vremena ovoj izuzetno važnoj
stvari, rezultati de biti veoma čudesni. Upitajte se:
(1) Šta je moj cilj sada? Gde sam nezadovoljan? Šta bi želeo da je drugačije?
(2) Koliko puno to želim?
(3) U kojoj meri postoji nešto u meni što to ne želi? Ili se plaši toga? Ili iz bilo kog razloga
kaže ne, tome?
(4) Kako mogu da opazim različite oblike i manifestacije ne-toka u svom svakodnevnom
životu?
Ako jasno formulišete ova četiri pitanja i počnete da istinoljubivo odgovarate na njih,
vaš rad na ovoj stazi de biti izuzetno dinamičan i napredak de vas zapanjiti i očarati.
Budite blagosloveni svi vi, u telu, u duši i u duhu. Budite u miru, najdraži moji prijatelji.
Budite u Bogu.

82
 POGLAVLJE 12
PRILAZ IZ NE-TOKA U DA-TOK

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Neka vas Bog blagoslovi. Neka je blagosloven ovaj
čas.
Mnogi ljudi veruju da pozitivni stav prema životu znači ignorisanje negativnog u sebi,
ali to je daleko od istine. To je pogrešno razumevanje procesa rasta i razvoja. Nemogude je
prihvatiti istinoljubivi koncept i zameniti stari neistinoljubivi. sve dok osoba jasno ne
razume zašto je stari koncept neisti- noljubiv. Osoba nikada ne može dobiti istinski
podsticaj da se transformiše sve dok ne vidi destruktivnu prirodu lažnog obrasca i ne
proceni posledice koje on ostavlja na samoj osobi i drugim ljudima. Videvši to, prizvadete
sve svoje snage da bi ostvarili promenu. Nejasno znanje o uopštenim principima ovog
procesa nije dovoljno kada radite sa duboko ukorenjenim ne-tokom.

VI ste ti koji kažete ne

Kada otkrijete na koje specifične načine kažete "ne" nekoj posebnoj želji ili željenom
ispunjenju, postižete glavnu tranziciju u celokupnom razvoju i pogledu na život. Nakon
takvog otkrida nikada više nedete biti isti. Po prvi put dete razumeti činjenicu da ne zavisite
od okolnosti koje su van vaše kontrole, da niste progonjena žrtva nepravedne sudbine, da
ne živite u svetu haosa u kome zakon džungle izgleda najprikladnije. Takva otkrida moraju
da vas udalje od pogrešnog koncepta božanstva 11a nebu koje kažnjava ili nagrađuje, ili od
podjednako pogrešne ideje da ne postoji red i uzvišena inteligencija u univerzumu. Kada
otkrijete da vi govorite "ne" istoj onoj stvari koju najviše želite, tada više ne možete biti
nesigurni i uplašeni i ne možete se vezivati za pogrešnu ideju da ste nesredni i inferiorni.
Istina božanskog reda de iznenada dodi veoma blizu tako da je možete shvatiti, i to je zaista
divno iskustvo, mada u početku možda nedete biti sposobni da ga zadržite. To znači
proširenje i produbljenje vašeg shvatanja i razumevanja. Postajete svesniji činjenice da
vaša nesreda i neispunjenje nisu posledice udaljenog uzroka, ved neposredna posledica
uzroka koji vam se nalazi pred očima, ako odlučite da ga vidite. Naravno, potrebna je vežba
da biste postali svesni skrivenih emocionalnih reakcija i suptilnih, neuhvatljivih, nejasnih
emocionalnih kretanja. Ali, jednom kada se vaš um navikne na posmatranje ovih reakcija,
takva svesnost nije daleko. To "ne" koje vi, i samo vi, možete da prepoznate je isto toliko
očigledno kao i bilo koji drugi predmet u vašem spoljašnjem okruženju koji želite da
razumete, dodirnete i vidite.
Pronalaženje tog "ne" ne sme biti površno, slatkorečivo priznanje. Dozvolite sebi da
osetite njegov uticaj i značenje tako što dete prvo priznati da uopšte postoji, a onda usta-
novite zašto postoji i na kojim specifičnim pogrešnim konceptima se zasniva. Kada se to po
prvi put uvidi, beznađe i rezigniranost de napraviti mesto pravoj, nenametnutoj nadi i
pozitivnom stavu prema životu.

83
 Pre nego što dobijete jasnu sliku specifičnih oblasti njegovog delovanja, ne-tok de
delovati protiv samog vašeg napora da ga otkrijete i promenite. Neki moji prijatelji su ved
otkrili da u trenutku kada su se uspešno izborili i prevazišli opiranje radu u nekoj određenoj
fazi, naišli su na odgovarajude "ne" koje se odnosi na opštu životnu situaciju. Dok na
svesnom nivou užurbani, fanatični, beznadežni "da" viče, uzvikuje i drhti, podzemni "ne"
podriva sve napore i čini da ceo proces zaista izgleda beznadežno. Povedava se iskušenje
da osoba zavara sebe u pogledu toga šta se stvarno dešava, da sve projektuje ili potisne.
Ne-tok čini da sedanje osobe na stare pobede izbledi; da pravilna procedura molitve, med-
itacije i dnevnog pregleda bude zaboravljena; da osoba zaboravi da precizno formu liše
zabune, pitanja bez odgovora i nejasna osedanja nelagodnosti i da radi na njima kada se
ispreče na putu; da osoba zaboravi da traži pomod; da zaboravi da jača svoju unutrašnju
volju kako bi prevazišla sve prepreke u vezi viđenja istine o sebi i o tome koliko je voljna da
se menja; da osoba zaboravi da opaža unutrašnje "ne" koje se javlja tokom ovih napora; da
zaboravi da radi na ovom "ne" na jedini produktivni način, odnosno sa željom da vidi i
razume istinu o tome.
Otvaranje prema istini je odlučujudi korak ka dovođenju ličnosti u da-tok. Promena, kao
što je transformacija karaktera, pogrešnih otisaka ili obrazaca, nije moguda sve dok osoba
ne razume zašto je takva promena zaista poželjna. Zato put može biti grubo podeljen na
dve osnovne faze: prva, pribavljanje božanske pomodi radi prepoznavanja istine; druga,
angažovanje božanske pomodi radi dobijanja snage, izdržljivosti i sposobnosti za promenu.
Pošto su ove dve osnovne želje deo velikog da-toka, one moraju biti pažljivo negovane u
svakodnevnom življenju, reagovanju, mislima i osedanjima.
Kada smo pre nekog vremena govorili o obrascima, takođe sam pomenuo i dušinu
supstancu koja registruje pogled na život i stavove koje osoba ima prema životu. Kada ovi
stavovi proizilaze iz istinoljubivog otiska i konstruktivni stav preovlađuje, tada je dušina
supstanca oblikovana na takav način da je život osobe pun značenja, ispunjen i sredan.
Kada su otisci zasnovani na pogrešnim zaključcima, oblici u dušinoj supstanci stvaraju
nepovoljne, destruktivne situacije. Ukratko, sudbina muškarca ili žene nije ništa više ili
manje nego konačan zbir njihovih ličnosti, onoga što izražavaju i emaniraju, što za uzvrat
određuje kako je dušina supstanca oblikovana u smislu realnosti i nerealnosti. Ljudska
svesnost je vajar, dušina supstanca je materijal koji svesnost oblikuje. Celokupna ličnost,
svi njeni nivoi, jeste ta koja određuje sudbinu. Ako osoba ima zdrave, konstruktivne,
realistične, istinoljubive koncepte na nekim nivoima ličnosti, dok neki drugi nivoi izražavaju
suprotno, takva kontradikcija negativno utiče na dušinu supstancu, čak i onda kada je
pozitivan stav jači i svestan, dok negativan ostaje skriven. Stoga je od suštinske važnosti da
se skrivene oblasti dušine supstance otkriju, da bi se posmatranjem otisaka razumelo zašto
željeno ispunjenje još uvek nedostaje u životu.
Tek nedavno, i po prvi put, jedan broj mojih prijatelja je otkrio daje u tim skrivenim
oblastima postojalo "ne" koje ranije nisu mogli da osete. Uprkos tome, bili su ubeđeni da
su svim srcem želeli ono što je ostajalo neispunjeno, ili da sigurno nisu želeli neko loše
iskustvo. Sugestija da možda postoji nesvesna suprotna težnja zvučala bi im besmisleno.

84
 Takva "ne" su direktno povezana sa prvobitnim obrascem, sa lažnim konceptom koji je
oblikovao obrazac u dušinoj supstan- ci. Ova osnovna pogrešna koncepcija čini da osoba
odbacuje ono što najviše želi, suptilno delujudi na takav način da izgleda kao da se obrazac
neizbežno potvrđuje. Na primer, ako imate pogrešnu koncepciju da ste neadekvatni i da ne
možete uspeti, ovo ubeđenje de učiniti da se ponašate na takav način da dete zaista
delovati neadekvatno. Šta više, plašidete se uspeha jer de ga vaše ubeđenje da niste
sposobni da živite sa njim učiniti zastrašujudim. Jednom kada pronađete to specifično "ne,"
kao i ponašanje koje iz njega proizilazi i vaše očigledno i suptilno izražavanje u toj oblasti,
shvatidete da vam uspeh nedostaje ne zato što ste neadekvatni, ved ste neadekvatni jer
mislite da to zaista jeste i plašite se bilo kog događaja koji bi to vaše uverenje mogao
dovesti u pitanje.
Promena duboko ukorenjenog ne-toka u da-tok može se desiti samo onda kada se ceo
ovaj proces detaljno shvati; kada se suptilno bežanje od željenog cilja posmatra i konačno
promeni u: "Ja želim ovaj cilj svim svojim srcem. Tu ne postoji ništa čega bi se plašio."
Meditacija na to zašto tu nema razloga za strah, zašto je stari strah bio pogrešan i zašto je
novi prihvadeni stav prema životu potpuno bezbe- dan, jeste poslednji korak u prelasku iz
ne-toka u da-tok. To treba učiniti kroz svakodnevnu meditaciju, stvarajudi u dušinoj
supstanci novi oblik, ovog puta prilagodljiv, lak i istinoljubiv, koji konačno briše onaj stari
krut, težak i neisti- noljubiv oblik.

Poređenje pozitivnog sa negativnim

Na ovom putu ste naučili da posmatrate svoj život u svetlu napretka koji ste ved
napravili i da odredite ne samo na koji način ste prevazišli stare prepreke, ved i šta još osta-
je da se postigne. Kada ispitujete još uvek neispunjene oblasti svog života, tragajudi za
prožimajudim ne-tokorn, takođe je od pomodi upoređivanje ovih oblasti sa oblastima
života u kojima ste ispunjeni. Razmotrite prožimajudi da- tok: suptilno, ali očigledno
izražavanje sigurnosti da je neka dobra stvar vaša, da de uvek lako biti vaša, da vam ne
predstavlja teškodu i ne izaziva strah da je možete izgubiti. Mudro je takođe, istražiti
oblasti u kojima osedate da zaslužujete, gde ste voljni da platite cenu, da dajete i da onda
shvatite da se, zapravo, vaši stavovi u zdravim oblastima veoma razlikuju od vaših osedanja
i očekivanja u neispunjenim oblastima. Takvo poređenje jeste koristan napor koji de doneti
puno razumevanja. Osetite očiglednu razliku između svoj ih pristupa, emocija i suptilinih
izražavanja u zdravim, ispunjavajudim i srednim životnim situacijama i onih u kojima
neprestano pronalazite frustrirajudi, nesredni obrazac.
Ne možete izadi iz ne-toka sve dok ste ubedeni da nemate uticaja na taj problem i da
ste nemodni da promenite svoje teškode. Ali kada shvatite da ste vi konačni odlučujudi fak-
tor, vaša volja i odlučnost, tada je kraj patnje blizu. Recite: "Želim da izađem iz toga. Da bih
to učinio, želim da u potpunosti znam šta mi ograničava put u ovom trenutku. Znam da de
mi konstruktivne sile univerzuma pomodi i voditi me od trenutka kada odlučim da uradim
nešto u vezi toga. Bidu spreman da vidim šta mi dolazi." Nastavite svoje aktivnosti u ovom

85
pravcu i ono što je izgledalo nemogude, postade mogude. Opuštena meditacija,
koncentracija i minimum dnevnog posmatranja sebe ne mogu se izostaviti. To su oruđa;
učenje da ih upotrebite na odgovarajudi način jeste deo vašeg razvoja.
Često sam pominjao da ništa samo po sebi nije ispravno ili pogrešno, zdravo ili
nezdravo, konstruktivno ili destruktivno. Isto važi i za osedanje, doživljavanje i izražavanje
stava "ja želim" u odnosu na neko ispunjenje. Samo postojanje takvog stava nije garancija
daje ta želja izraz da-toka. Osim postojanja suprotne želje na nesvesnom nivou, takvo "da"
može nastati iz pohlepe i straha, od suviše snažnog priželjkivanja, a pohlepa i strah su
proizvodi ne-toka.
Ako ne bi postojao ne-tok, tada ne bi postojala sumnja da to možete imati, i stoga ne bi
postojao ni strah da to nedete imati. Ne biste morali da budete pohlepni, jer ako ste u har-
moniji sa kosmičkim silama, da-tok de delovati kao prirodan, lagan i smirujudi tok unutar
vas. Tada stav "ja želim" može biti izražen u da-toku, sa punodom i celovitošdu lišenim
teskobe, sumnje i pohlepe.
Stavovi "da" ili "ne," "ja želim" ili "ja ne želim," mogu biti ispoljavanja i da-toka i
ne-toka, a šta oni tačno izražavaju može se odrediti ako se ove želje pažljivo posma- traju,
ako osoba osluškuje da li u njima postoji neka oštra ili uznemirujuda emocija. Često sam
govorio da je kontakt sa božanskom iskrom, ili vašim pravim ja, proizvod ovog path- worka.
Neki od mojih prijatelja počinju da doživljavaju ovaj neopisivi događaj. Bezbednost,
sigurnost, ubeđenost u istinu, harmonija i pravednost pravog ja su vredni sveg napora koji
ulažete u prevazilaženje opiranja. On vas može zaista voditi. Ali ego-um se tako često
ispreči na putu. On veruje da samo on postoji i odlučuje. Ego -um sada mora dozvoliti
uzvišenijem umu da određuje vaš život. Neka vaše najdublje ja, viša inteligencija unutar
vas, odgovori na zbunjenosti i vodi vas do istine o sebi koju treba da znate. Neka vas ojača
kako bi mogli da promenite svoje pogrešne obrasce i pomogne vam da se poput klatna
zaljuljate iz ne-toka u da- tok koji uvek ispunjava svoje obedanje.

Razgovor o problemu

Dodatni izvor pomodi je razgovor o problemu. To se pokazalo kao istina u ranijim

fazama rada, i od jednake je važnosti i u ovoj fazi. Razgovor o tome šta želite, šta su vam
prepreke i koliko su one prisutne, o razlozima za posmatran- je ne-toka, ima terapeutsku
vrednost koja je izvan vašeg sadašnjeg razume van ja. Dok govorite drugoj osobi stvari
počinju da se oblikuju i poprimaju jasnodu koja im je nedostajala dok ste samo mislili o
njima, ili ih čak zapisivali. Takođe, uvid koji neutralni posmatrač može da ima i na koji može
da vam ukaže, nemogude je dostidi sam, jer ste previše čvrsto upleteni. Razgovor o
problemu popušta pritisak koji oslobađa dragocenu energiju i dobij a se nova perspektiva.
Nešto unutar vas počinje da se menja, a da to i ne znate. Nešto se pokrede kada: a)
namerno dodirnete svoje božansko ja tragajudi za odgovorima i vodstvom, b) kada
razgovarate o oblasti koja vas pritiska. Posledice ove dve važne aktivnosti može doživeti
svaka osoba koja sledi ovaj savet.

86
 Da bi se da-tok izrazio u nekoj oblasti života i ličnosti, vaše bide mora biti celovito, u
jednom komadu. Svesnost ne može biti podeljena tako da razni nivoi izražavaju različite
ciljeve, mišljenja, koncepte i emocije. Da-tok se ne može manifestovati tako što dete redi
sebi da uđete u njega. Mnogi sistemi pokušavaju da na silu uspostave da-tok u svesti.
Ljudima se daje lažna nada, postiže se prolazni uspeh koji ne može biti stvaran i trajan sve
dok svi nivoi bida nisu ispunjeni jednim izražavanjem, sve dok više nema oblasti koje
pothranjuju sumnje i strahove i koje ne znaju i ne izražavaju istinu. Niti se ovo može desiti
sve dok se neki delovi karaktera istinski ne transformišu, ili "ponovo rode," prema Isusovim
rečima.
Kada dostignete ovo stanje jedinstva sa samim sobom, sa svojim najdubljim božanskim
ja, u harmoniji da-toka, tada nedete imati čega da se plašite. Stojadete na čvrstom tlu.
Ništa vam ne stoji na putu da imate ispunjen i bogat život. Ovo nisu prazna obedanja.
Dato vam je oruđe koje vam je potrebno, ali vi i samo vi ga morate koristiti. Vi koji
postojano napredujete, boredi se protiv unutrašnjeg "ne," koji svakodnevno radite na sebi,
primedujete rastude ubeđenje da izlazite iz tamnice i mraka u slobodu i svetio istine. Onaj
ko tvrdi daje učinio sve što je mogao, ali nije uspeo, ne govori istinu, ved podleže
samoobmani. On je možda napravio velike napore u manje važnim oblastima, ali odbija da
vidi istinu tamo gde ona najviše boli, tamo gde osobi još uvek nedostaje oslobođenje.
Ima li nekih pitanja?
PITANJE: Ja osedam da imam ne-tok i unutra i spolja; svuda je "ne". Možete li da mi
pomognete da razumem zašto je to tako?
ODGOVOR: Da, i mogu da ti pomognem da izađeš iz toga. Razlog je slededi: ti se plaSiš
da ako ne kažeš "ne," moraš da se suočiš sa određenom neadekvatnošdu i sramom. To
naravno nije prava neadekvatnost ili sram, ali ti podsves- no tako misliš. Izgleda da to "ne"
eliminiše potrebu za pažljivijim posmatranjem. Možda još uvek nisi sposoban da to osetiš,
ali deš biti ako nastaviš sa svojim pathvvorkom. Jednom kada to učiniš bide ti lakše da
zaustaviš tog unutrašnjeg neprijatelja, to "ne."
Savet kako da nastaviš je slededi: uzmi bilo koje od mnogobrojnih malih "ne" na koja
nailaziš u radu u svom svakodnevnom životu i unesi ga u svoju meditaciju na neuzne-
miren, miran i opušten način. Takva meditacija može biti nešto poput ovoga, ali koristi
svoje reči: "Zašto kažem ne? Imam mod da ne kažem ne- I ja sada kažem da stvarnoj i
istinskoj želji da pronađem svako svoje specifično ne." Svaki put uzmi po jedno ne. "Svim
srcem kažem da želji da razumem to ne." U početku deš osetiti jak negativni nagon protiv
toga, ali očekujudi to bideš spreman i nedeš mu dozvoliti da te razuveri. Nastavi govoredi,
"Istina me ne može povrediti, iako se nešto budalasto u meni buni protiv nje. Uprkos tome
ja kažem da. To ne nema mod nad načinom na koji ja usmeravam svoju volju i napore. To
isto ne mi je donelo tako puno destruktivnosti i bede i više mu ne dozvoljavam da vlada
mnome. Uzimam uzde u svoje ruke." Radi ovo svakodnevno određeno vreme i otvori se
prema onome što dolazi.
Ako meditiraš na takav način, angažujudi božanske sile unutar svog bida, zaista deš doživeti
veliku transformaciju. Prvi put de biti teško, ali ako istraješ postade lakše i donede sve više i

87
više rezultata. Molim te seti se kako si mnogo puta na ovom putu bio u svirepom i
zastrašujudem ne, ali nakon što bi to prevazišao, pojavilo bi se olakšanje i oslobođenje,
obnovljena energija, uvedano razumevanje i zdravlje, i takođe znanje i sigurnost da je ono
čega si se ranije plašio bilo sasvim bez osnove. Sve to je bilo umanjeno strahom i opiranjem
koje si gajio. Iskoristi znatan napredak koji si ved napravio, umesto da dozvoliš sebi da
ponovo sklizneš u inertnost. Tada deš iskusiti najvedu pobedu i oslobođenje do sada! Ako
budeš sledio ovaj savet, zaista deš napraviti transformaciju od krive koja ide na dole, od
ne-toka, do graditeljskog, životnog toka, do da-toka.
Svi ste vi blagosloveni, najdraži prijatelji. Neka ove reči budu više od reči, neka ne
ostanu samo teorija, neka postanu oruđe jer su tome namenjene. Tako dete konačno
dozvoliti sebi da budete sredni, nedete se više grčiti u strahu bežedi od ispunjenja. Budite u
miru. Budite u Bogu!

88
 POGLAVLJE 13
ULOGA EGA U ODNOSU NA PRAVO JA

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Dati su vam blagoslovi i vodstvo tako da lakše
pronađete svoj put i postignete cilj sa manje borbe i opiranja.
Šta je cilj? Što se vas tiče, cilj je samo jedna stvar: da postanete svoje pravo ja.
Prvo želim da govorim o tome kako se unutrašnje ja ili pravo ja razlikuje od
spoljašnjeg ja odnosno ega. Kakvi su njihovi međusobni odnosi? Postoje mnoge zbunjujude
teorije u vezi funkcionisanja ega. Prema nekima ego je suštinski negativan i nepoželjan i
duhovni cilj je otarasiti ga se. Druge teorije, naročito one koje karakteriše psihoanalitičko
razmišljanje, kažu da je ego važan, da tamo gde nema ega ne može biti mentalnog zdravlja.
Ovo su dva sasvim suprotna mišljenja. Koje mišljenje je ispravno, a koje je pogrešno?
Hajde da ukratko ponovimo suštinu pravog ja. Vaše unutrašnje ja je integralni deo prirode,
povinuje se prirodnim zakonima. Stoga je neverovanje ovom najdubljem ja nerazumno, jer
se prirodi može verovati u potpunosti. Ako vam priroda izgleda kao neprijatelj, to je samo
zbog toga jer ne razumete njene zakone. Unutrašnje ja, ili pravo ja, jeste priroda; to je
život; to je stvaranje. Mnogo je tačnije ako definišemo pravo ja na ovaj način nego da
kažemo da je to "deo" prirode. Pravo ja i priroda su jedno isto.
Kad god delujete iz svog pravog ja tada ste u istini i sredni ste. Najkreativniji i
najkonstruktivniji doprinosi životu dolaze od unutrašnjeg ja. Sve što je veliko i darežljivo,
sve što je lepo i mudro i što podržava život dolazi od unutrašnjeg ili pravog ja.

Potreba za jakim egom

Ako je sve to tako, šta je onda funkcija ega, pod razume vaj udi pod ovom reči spoljašnji
nivo ličnosti? Ego nivo vam je dostupniji i njega ste više svesni. Ego je deo koji misli, deluje,
razlikuje i odlučuje. Osoba čiji ego nije dovoljno odrastao, čiji ego je slab, nije sposobna da
gospodari životom ili da izlazi na kraj sa životnim situacijama. A osoba čiji je ego
prenaglašen ne može dodi do pravog ja. Drugim rečima, oba ekstrema, i slabost ega i
njegova preuveličanost, obavezno sprečavaju dostizanje pravog ja.
Ne može se redi da neka osoba ima preveliki ego, a da neka druga ima suviše mali ili
slab ego. Iako je to povremeno tako, znatno češde postoji neravnoteža: ego je nedovoljno
razvijen u nekoj oblasti ličnosti, a previše razvijen u drugoj. Na ovaj način priroda pokušava
da ponovo uspostavi ravnotežu. Prevelika razvijenost može biti pokušaj prirode da ispravi
uznemirenje koje nastaje od previše slabog ega.
Samo kada je ego dovoljno razvijen, može biti adekvatno raspodeljen. To može da zvuči
kontradiktorno, prijatelji moji, ali nije tako. Jer ako je ego nerazvijen, vaši napori da to
nadoknadite stvaraju slabost i odstupanje koji mogu da dovedu do još više slabosti. Sve
dok ego nije dovoljno jak nedostaju vam osobine koje su karakteristične za vaše spoljašnje

89
ja, a to su osobine da mislite, razlučujete, odlučujete i delujete na odgovarajudi način u bilo
kojoj situaciji sa kojom se suočavate u spoljašnjem svetu.
Svako ko teži da dosegne pravo ja odbacujudi razvoj zdravog ega, čini to iz siromaštva.
Takvi ljudi još uvek ne poseduju svoje spoljašnje ja. Oni to mogu činiti iz lenjosti jer je
razvijanje ega jako teško, i nadaju se da mogu izbedi ovaj važan korak. Ali ova greška je,
kao i sve greške, skupa. Ona zapravo odlaže dostizanje cilja. Samo kada u potpunosti
posedujete svoje spoljašnje ja, svoj ego, on može biti adekvatno raspoređen i tada možete
dosegnuti svoje pravo ja.
Samo kada je ego zdrav i jak možete znati da on nije konačni odgovor, krajnja oblast
postojanja. Tek kada posedujete jak i zdrav ego koji nije prenaglašen, tada možete da
koristite taj ego da biste ga nadišli i dosegli naprednija stanja svesnosti.
Na ovom putu učite da kroz meditacije koristite sve osobine svog ega da biste se uzdigli
iznad njega. Ono što apsorbujete iz spoljašnjosti mora prvo prodi vaše ego osobine. Drugim
rečima: vi se prvo iskazujete svojim ego osobinama i koristite ih da razumete istine koje
kasnije doživljavate na dubljem nivou svesnosti.

Dosezanje iznad ega

Postoje mnoga ljudska bida koja ne shvataju da iznad ega nešto može postojati. Njihov
krajnji cilj je da kultivišu jak ego, bez obzira da li to razumeju na taj način. Njihove težnje ih
mogu voditi do iskrivljenja u obliku previše razvijenog ega. To je šlepa ulica: umesto da
transcendira stanje modnog ega, osoba koristi svoje energije da ga još više uveda.
Prijatelji moji, izuzetno je važno da shvatite zakon koji kaže da u potpunosti treba da
dostignete odredeno stanje i da u potpunosti budete u njemu pre nego što možete da ga
odbacite da biste prešli na više stanje. Ljudi često previđaju taj zakon, i šta više, u
potpunosti ga ignorišu. Uprkos otkridu mnogih duhovnih i psiholoških zakona, čovečanstvu
još uvek nije dovoljno jasna važnost ovog zakona.
Njegova suština se može donekle videti i u temi o kojoj razgovaramo: uloga ega u odnosu
na pravo ja. Pravo ja zna da univerzum nema ograničenja; da apsolutno savršenstvo zaista
postoji i da je dostižno za svaku osobu; da neograničena ekspanzija osobina i snaga, kako u
univerzumu tako i kod osobe, čini ovo savršenstvo mogudim.
Dete koje se rada ne poseduje ego. Bez ega je sasvim jasno mogude opaziti ovu poruku
od pravog ja. Ali bez ega, značenje poruke mora biti iskrivljeno. Možda ste unutar sebe
pronašli i doživeli dečju težnju za savršenstvom, za svemodi, za vrhunskim zadovoljstvom,
krajnjim blaženstvom koje ne zna za oskudicu, neispunjenost ili frustraciju.
Kada nema ega, ove težnje su nerealne, čak i destruktivne. Neki od vas su ved u svom
radu iskusili da prvo treba ove želje ili težnje odbaciti pre nego što im se možete izno va
vratiti i ostvariti ih.
Drugim rečima, svako od vas koji ste na ovom putu treba da prihvati svoja ograničenja
kao ljudskog bida, pre nego što može da shvati da ima neograničeni izvor modi na dohvat
ruke. Svi treba da prihvatite svoje vlastite nesavršenosti, kao i životne nesavršenosti, pre

90
nego što možete da doživite da je apsolutno savršenstvo koje dete konačno ostvariti vaša
sudbina. Ali to možete razumeti tek nakon što odbacite det- injasta iskrivljenja ovog
znanja. Samo onda kada ego na adekvatan način deluje u oblasti u kojoj vaša ličnost i telo
sada žive možete dubinski razumeti svoje prave osobine, mogudnosti i potencijal.
Kada govorim o krajnjem cilju savršenstva, neograničene modi, vrhunskog
zadovoljstva, ne mislim da de se ova spoznaja desiti u udaljenoj bududnosti kada više ne
budete posedovali telo. Ne govorim o ovom stanju što se tiče vremena ved kvaliteta; ono
se može desiti bilo kog trenutka, u momentu kada budete probuđeni za istinu. Buđenje
prema istini je mogude samo onda kada ste prvo pronašli, a zatim i otpustili detinjaste
iskrivljene težnje o apsolutnom savršenstvu, apsolutnoj moči i apsolutnom zadovoljstvu.
Kod nedovoljno razvijenog ega, ove želje ne samo da su iluzorne ved su i sebične i
destruktivne. One treba da budu napuštene pre nego što mogu biti dostignute.
To je isti onaj zakon koji određuje kako rad iz obilja proizvodi obilje, ali rad iz
siromaštva i potrebe stvara još više siromaštva i potrebe. Zdrav, jak ego poznaje
realnost i nije uznemiren što ispunjenje možda još uvek nije mogude - zbog prepreka
prema pravom ja. Slab ego smatra sebe uništenim kada njegove želje za svemodi nisu
ispunjene; stoga je njegova želja negativna. On de se držati zakona i stanja malog ega,
tako iskrivljujudi više zakone. Zbog potrebe i slabosti ego se odriče snage i punode
koje dolaze kada on na adekvatan način postupa sa neposrednim sada,
transcendirajudi ga na taj način.
Najdraži moji prijatelji, ovo predavanje je od velike važnosti za sve vas. Ne samo
da de vam raspršiti zbunjenost u vezi očiglednih kontradikcija u filozofskim idejama o
životu, ved de vas, što je mnogo važnije, snabdeti osnovnim ključem za vaš lični razvoj.
Može vam olakšati otpuštanje koje se može desiti samo onda kada verujete svom naj-
dubljem ja kao integralnom delu prirode i stvaranja.
Kada budete osedali i doživljavali svoje pravo ja, tada nedete prenaglašavati svoje
ego osobine. Niti dete ostaviti važne nerazvijene sposobnosti ega da dremaju
ncprimedene.

Ima li nekih pitanja u vezi ove teme?

PITANJE: Zar ego nije povezan sa samovoljom?
ODGOVOR: Naravno, pogrešne ideje kao i samovolja su prirodno rezultat ego
sveta, a ne pravog ja. Ali ego ima mod da napusti i samovolju i pogrešne ideje. Samo ego to
može da učini. Ego igra neophodnu ulogu u razumevanju da on ima pogrešne ideje; da on
ima samovolju. Na egu je da održava ili da odbaci ovo dvoje. Ego je sposoban da sam
zameni pogrešne ideje sa istinoljubivim idejama. To znači otpuštanje nategnute, teskobne
samovolje i zamena opuštenom, pokretnom, fleksibilnom voljom, koja je zasnovana na
diskriminativnoj modi razmišljanja i prizivanju svojih intuitivnih nivoa da bi se dobilo
unutrašnje vodstvo od pravog ja.
PITANJE: Tamo gde sam nesposoban da napustim svoju samovolju i gde sam stoga
nesposoban da se prepustim i verujem Bogu jeste mesto gde je moj ego prekomerno razvi-

91
jen. Tamo gde se plašim odgovornosti jeste mesto gde je moj ego nedovoljno razvijen. Da
li je tako?
ODGOVOR: Da, tamo gde se ne usuđuješ da doneseš vlastite odluke, gde se oslanjaš na
ved gotova pravila, tamo tvoj ego nije dovoljno razvijen. I ovde imaš veoma dobru
ilustraciju onoga o čemu sam govorio u ovom predavanju: jedno iskrivljenje stvara
suprotno iskrivljenje. Zato što je tvoj ego nerazvijen u oblastima koje si pomenuo, nešto u
tebi pokušava da dostigne individualnost koju istovremeno poričeš kada odbijaš lični izbor i
odgovornost. Samo što to čini birajudi pogrešan način. Pošto je ceo proces slep i nedostaje
mu svest, bira se samovoljan, pogrešan način dostizanja individualnosti umesto prave
nezavisnosti. Zbog toga tvoja unutarnja psiha oseda da treba da se opušta, dok se stezanje
pojačava. Tvoja psiha želi da se opusti na pogrešan način. Ne oslanja se na to da
diskriminišudi ego donese svoje odluke. Umesto toga ti biraš naređenja drugih u svojoj
poslušnosti pravilima.
PITANJE: Veoma mije teško da napustim zavisnost koju osedam prema bilo kojoj osobi
koja na neki način predstavlja mog oca ili majku. Sasvim sam svestan toga. Ali ono što si
večeras rekao o odbijanju da napustimo detinjastu želju za svemodi, san o vrhunskom
zadovoljstvu - čini mi se daje to važan faktor. Mislim da sve do danas to nisam dovoljno
shvatao. Možeš li možda da mi objasniš kako ovo dvoje deluju zajedno, otežavajudi mi da
ih napustim?
ODGOVOR: Sada je, naravno, veoma važno za tebe da u svom radu detaljno pronađeš u
kojim oblastima ne želiš da napustiš svemod, vrhunsko zadovoljstvo, spokoj za kojim duh
teži, stanje gde teškode ne postoje. Ti žudiš za ovim stanjem mnogo više nego što znaš. Ne
želiš odgovornost jer ti ona još uvek izgleda kao teret. Jednim delom svog bida veraješ da
se može održavati detinjasto stanje u kome nema odgovornosti koju imaju odrasli.
Jednostavnim insistiranjem da tvoji roditelji nastave da se brinu o tebi, veruješ da se to
detinjasto stanje može produžiti. Samoposmatranjem moraš pronadi na koje se specifične
načine to manifestuje u tvojim emocionalnim reakcijama.
Nešto duboko u tebi se buni i želi da sve detinjaste želje budu ispunjene. Ne želiš da
napustiš ni jednu od ovih želja, ne razumevajudi da su te želje u ovom obliku neispunjive. U
isto vreme, na jednako dubokom unutrašnjem nivou, plašiš se posledica ove slabosti i
zavisnosti. Stoga kao osoba koja je slaba i zavisna iznutra, kako možeš dozvoliti sebi da ih
napustiš? Jer jedini način da izgledaš jak u vlastitom viđenju sebe jeste insistiranje na tim
željama, a ne njihovo napuštanje. Slabost stvara strah, a strah stvara nepoverenje. Stoga
se ne možeš osloboditi i prepustiti univerzalnom toku koji de te dovesti do stanja gde više
ja dostiže ove prvobitno detinjaste želje na drugačijem nivou. Moraš prvo- odlučiti da
postaneš jak, odgovoran ego, ego koji je dovoljno zreo na svim nivoima.
Blagoslovi dolaze do svakog od vas. Ovi blagoslovi su realnost koja vas obuhvata. To je
univerzalna ljubav koja reaguje na vaše hrabre napore u ličnom razvoju. Budite u miru,
budite u Bogu.

92
 POGLAVLJE 1 4
ŠTA JE ZLO?

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Neka vam ovo predavanje bude pomod i blagoslov.
Neka vam ove reči budu svetlost i razjašnjenje u vašem traganju za oslobođenjem.
Vedina zapadnih religija ima dualistički pristup prema velikom pitanju zla; kažu da je zlo
sila koja je odvojena od dobrog. Prema ovoj ideji ljudi treba da naprave izbor između dobra
i zla. Religiozno gledište prepoznaje opasnost od zla, od njegove modi koja poražava život i
od nesrede i patnje koje ono donosi. S druge strane, postoje i filozofije koje smatraju da zlo
ne postoji, daje to iluzija. Ova suprostavljena učenja oslikavaju velike istine, ali njihova
isključivost na kraju pretvara istinu u neistinu. Zapravo, poricanje postojanja zla je isto
toliko netačno kao i verovanje da postoje dve odvojene sile dobra i zla. Morate se boriti
između ove dve alternative da biste pronašli pravi odgovor. Ovo predavanje de vam
pomodi u tom naporu.

Zlo kao ukočenost

Zlo jeste, ili nastaje od ukočenosti u duši. Zašto je zlo ukočenost? Kada se setite
odbrambenih mehanizama koji deluju u ljudskoj psihi, povezanost između ukočenosti i zla
postaje sasvim jasna. Deca koja se osedaju povređeno, odbačeno i bespomodno, izložena
bolu i lišavanju, često pronalaze da je kočenje osedanja njihova jedina zaštita od patnje. To
jc često koristan i sasvim realan zaštitni uređaj.
Isto tako, kada su deca zbunjena zato što uviđaju kontradikciju i konflikt oko sebe, u
njihovoj psihi se pojavljuju jednako kontradiktorne emocije. Deca ne mogu da izađu na kraj
ni sa jednim ni sa drugim. Ukočenost je takođe zaštita protiv njihovih vlastitih
kontradiktornih nagona, impulsa i reakcija. Pod takvim okolnostima, ona može biti spas. Ali
kada takva ukočenost postane druga priroda i održava se dugo nakon što se bolne
okolnosti promene i kada osoba više nije bespomodno dete, to je, u najmanjoj meri,
početak zla.
Ukočenost i neosetljivost prema vlastitom bolu za uzvrat znače jednaku ukočenost i
neosetljivost prema drugima. Kada se blisko ispitaju nečije reakcije, često se može
primetiti da je prva spontana reakcija prema drugima osedaj za njih i saosedanje, sažaljenje
ili empatija, učešde duše u odnosu na druge. Ali druga reakcija sprečava taj emocionalni
tok. Nešto klikne unutra i izgleda da kaže ne, što znači da se zaštitni omotač bezosedajnosti
formirao. U tom trenutku osoba postaje odvojena, očigledno bezbedna ali odvojena.
Kasnije odvojenost može biti prekomerno nadoknađena lažnom sentimentalnošdu,
dramatizacijom i neiskrenom preuveličanom simpatijom. Ali to su samo zamene za
ukočenost. Ukočenost uspostavljena prema sebi, neizbežno se širi i na druge baš kao što se
i svaki stav prema sebi obavezno prenosi i na druge.

93
 Možemo razlikovati tri nivoa ukočenosti. Prvi, ukočenost prema sebi, kao zaštitni
mehanizam. Drugi nivo je ukočenost prema drugima. Na ovom nivou, pasivni stav
indiferentnosti je taj koji omogudava osobi da posmatra tuđu patnju, a da pri tome ne
oseda nelagodnost. Mnogo zla u svetu uzrokovano je ovim stanjem duše. Upravo zbog toga
što je manje grubo, ovo stanje mnogo više povređuje na duge staze, jer aktivna okrutnost
izaziva brže kontra reakcije. Pasivna indiferentnost nastala iz ukočenih osedanja može biti
neprimedena jer se lako maskira. Ona dozvoljava osobi da neprimetno sledi najsebičnije
impulse. Indiferentnost možda nije toliko aktivno zla kao što je to okrutnost sprovedena u
delo, ali je na duge staze isto toliko destruktivna.

Okrutnost

Tredi nivo ukočenosti je aktivno ispoljena okrutnost. Ovaj nivo nastaje iz straha od
drugih koji izgleda da očekuju takvo delovanje, ili od nesposobnosti da se izađe na kraj sa
prigušenim besom, ili od suptilnog procesa ojačavanja zaštitnog mehanizma, odnosno
ukočenosti. U početku to može izgledati neshvatljivo. Ali, kada dobro razmislite o tome,
shvatidete da ljudi ponekad mogu biti skoro sasvim svesno, na granici odluke: "Ili du da
dozvolim svojim osedanjima da dosegnu do drugih i da sa njima budu u empatiji, ili, da bih
uklonio ovaj snažan naboj toplih osedanja, moram da se ponašam na sasvim suprotan
način." Takvo razmišljanje ubrzo prođe, svesna odluka se zaboravi, a ono što ostane je
prinudna sila koja nagoni na okrutno delovanje.
U svim ovim primerima može se iznova i iznova videti kako povređivanje,
destruktivnost i zlo nastaju od poricanja spontanog pravog ja, i njegovim zamenjivanjem
sekundarnim reakcijama koje su, na ovaj ili onaj način, uvek povezane sa strahom.
Granica između pasivne ukočenosti i aktivne okrutnosti je često veoma tanka i
nesigurna i veoma zavisi od spoljnih okolnosti. Ako ljudi shvate ove procese ne samo
intelektualno, ved duboko u sebi, onda su oni adekvatno opremljeni da se suoče sa
okrutnošdu, koja često izaziva očaj, sumnju i zbunjenost.
Aktivna okrutnost koči osobu koja je izvršava u još vedoj meri; ona ne samo da
sprečava priliv spontanih pozitivnih osedanja, ved takođe odbija strah i krivicu.
Cin nanošenja bola drugima kod osobe koja ga vrši istovremeno ubija njenu vlastitu
sposobnost da oseda. Stoga je to jači mehanizam koji se koristi da bi se dostigla ukočenost.
Morate uvek praviti razliku između aktivnih dela bilo indiferentnosti ili okrutnosti, i
emocionalnih sklonosti. Indiferentnost ili ukočenost ne moraju biti aktivni; mogude je
osetiti odvojenost i ukočenost bez delovanja. Možete učiniti sve što je u vašoj modi da
pomognete drugima, možda ponekad i preterati, samo zato što na svesnom nivou ne želite
da budete indiferentni. Želja da povredi te drage može da postoji samo kao emocija i da
nikada ne bude ostvarena. Pa ipak, kada se osedate krivim, ne pravite razliku između ovih
osnovnih manifestacija, tako da nema razlike da li osedate ili delujete destruktivno. Zato se
ovaj problem poriče i gura van svesnosti, tamo gde više ne može biti rešen. Priznavanje,
pri- hvatanje i suočavanje sa emocijom, bez obzira na to koliko ona bila nepoželjna, nikada

94
ne može povrediti ni vas ni druge i konačno de dovesti do rastvaranja negativnog osedanja.
Pogrešno izjednačavanje impulsa sa delom i stoga njihovo poricanje, dovodi do velikog
uznemirenja osobe, posredno utičudi i na druge, bez mogudnosti promene sve dok proces
ostaje nesvestan.
Posmatrano u ovom svetlu, postade jasno da ukočenost u svom ekstremnom vidu
postaje aktivna okrutnost. Razlika između ovo dvoje jeste samo u stepenu. Izuzetno je
važno, prijatelji moji, da ovo shvatite. Jer oni koji su najviše šokirani, uplašeni i nesposobni
da se suoče sa postojedom okrut- nošdu u svetu, i koji najviše pate od same činjenice da
ona postoji su neizbežno ukočili sebe na neki način i shodno tome pate od osedaja krivice.
Mora da postoji uzajamni odnos između ukočenosti neke osobe i njenog pristupa ili stava
prema zlim aspektima života. Neko može biti previše optereden, neko može biti previše
sentimentalan, dok drugi mogu biti previše tvrdi i indiferentni prema postojanju zla. Sve
preterane reakcije povezane su sa ukočenošdu koja je na neki način uspostavljena u psihi.
U nekom trenutku je ova ukočenost izgledala kao jedina dostupna zaštita; kasnije je bila
nesvesno održavana.

Vezanost životne sile za negativne situacije

Često se postavlja pitanje zašto postoje destruktivnost, bolest, rat i okrutnost.

Odgovori koji su dati često nisu dovoljno shvadeni, a kada su u nekoj meri i shvadeni, nešto
nedostaje. Mislim da je vedina mojih prijatelja sada spremna da to shvati na dubljem
nivou. Često sam govorio da pogrešne koncepcije stvaraju razdor i to je savršeno tačno. Ali
postoji još jedan dodatni elemenat bez koga ni jedna pogrešna koncepcija, ma koliko
snažna bila, ne bi imala mod. Taj elemenat je: sama negativnost, kakva je prisutna u
destruktivnom stavu, ima mnogo manje destruktivnih posledica nego destruktivnost koja
je udružena i kombinovana sa pozitivnim životnim principom. To je ono što čini
manifestacije na ovom zemaljskom planu posebno ozbiljnim i teškim. Drugim rečima, kada
se pozitivna sila meša sa neg- ativnošdu ili destruktivnim stavom, to spajanje stvara zlo.
Prava destruktivnost nije samo iskrivljenje istine i konstruktivnih univerzalnih modi, ved
iskrivljenje mora biti prožeto modnim životnim principom i njegovom konstruktivnom
modi. Ako pozitivni životni princip ne bi bio uključen i nepažljivo korišden, onda bi zlo ili
destruktivnost veoma kratko trajali.
Najbolji način na koji možete primeniti ono što ovde kažem i izvudi više od ovog
predavanja osim nejasnog, apstraktnog principa jeste da posmatrate sebe sa sledede tačke
gledišta: svi koji ste na ovom putu pronašli ste odredene traume i bolove koje ste trpeli
kao dete. Neki od vas su počeli da shvataju, bar u manjoj meri, da se u trenutku kada su bili
povređeni desio specifičan proces. Erotski princip ili princip zadovoljstva je stavljen u
službu vaše traume, patnje, bola. Sve emocije koje nastaju od ove izvorne traume, u skladu
sa karakterom i temperamentom, takođe se kombinuju sa principom zadovoljstva. Ovo
spajanje stvara sve lične teškode, sve nepoželjne okolnosti.

95
 Mnogobrojne duše koje naseljavaju ovu zemlju zajedno stvaraju opšti razdor
čovečanstva. Kada shvatite koliko puno ljudi, bez obzira na njihovo spoljašnje delovanje,
može da iskusi princip zadovoljstva samo u fantazijama o okrutnosti razumedete daje to
stvarni nukleus rata - okrutnosti u celini. To ne treba da učini da se osedate krivim. Treba
da vas presveti i oslobodi da dozvolite svojim unutrašnjim procesima da se transformišu.
Jer je pogrešno primenjena i pogrešno shvadena trauma ta koja je stvorila takvo stanje.
Okrutnost bez principa zadovoljstva nikada ne bi mogla da ima stvarnu mod. Nedostatak
svesnosti o ovoj kombinaciji okrutnosti i zadovoljstva ni na koji način ne ublažava posledice
koje ona ima na opšte raspoloženje ljudskog postojanja.

Ustrajnost zla: Zadovoljstvo povezano sa okrutnošću

Ako doživljavate okrutnost, vaš princip zadovoljstva je povezan sa okrutnošdu. Često su

krivica i sram zbog toga toliko jaki da se ceo svet mašte poriče, i to se nekada svesno čini.
Ovaj proces se mora osvestiti i shvatiti sa opšte tačke gledišta, jer ako se zaista shvati,
krivica i sram de biti uklonjeni. Kako razumevanje raste, princip zadovoljstva de postepeno
reagovati na pozitivne događaje.
Kombinacija principa zadovoljstva i okrutnosti može biti i aktivna i pasivna.
Zadovoljstvo se doživljava bilo u nanošenju ili u trpljenju okrutnosti, ili u oba slučaja.
Pričvršdivanje principa zadovoljstva za stanje gde on najjače deluje u zajednici sa
okrutnošdu, stvara povlačenje od ljubavi, ograničava je i čini stvarno iskustvo ljubavi
nemogudim. Ljubav postoji samo kao nejasna žudnja koja se ne može ostvariti niti
održavati. Pod takvim okolnostima ljubav nije primamljivo, zadovoljavajude iskustvo koje
može da bude za drugi deo ličnosti. Žudnja za zadovoljstvom ljubavi i neznanje o činjenici
da osoba odbacuje njeno stvarno doživljavanje zato jer se plaši povezanosti principa
zadovoljstva sa negativnošdu često stvara duboko beznađe. Beznađe se može shvatiti i
brzo ukloniti kada se ova specifična činjenica detaljno razume.
U manje očiglednim slučajevima, kada dete doživljava ne tako jako izraženu okrutnost,
ved nejasno odbacivanje ili neprihvatanje, princip zadovoljstva de se povezati sa sličnom
situacijom, tako da de uprkos svesnoj želji za prih- vatanjem, tok zadovoljstva biti aktiviran
samo u spoju sa odbacivanjem. Postoje mnogi stepeni i varijacije toga. Postoje, na primer,
situacije u kojima dete doživljava dcli- mično prihvatanje i delimično odbacivanje. Tada se
princip zadovoljstva povezuje sa sličnom ambivalencijom i stvara sukob u stvarnim
odnosima.
Prvi slučaj povezivanja okrutnosti sa principom zadovoljstva čini odnos tako opasnim da
se on često sasvim odbacuje. Ili je tako zastrašujudi da ste sasvim zbunjeni. Tada se osedate
nesposobnim da prođete kroz njega. Ili, ukočeni ste jer sram od želje da nanosite ili trpite
okrutnost može sprečiti svu spontanost i učiniti da se povlačite i kočite sva osedanja.
Najdraži prijatelji, izuzetno je važno da shvatite ovaj princip. On važi kako za jednu osobu
tako i za čovečanstvo u cei ini. Uopšteno govoredi, on nije dovoljno shvaden jer se
psihologija i duhovna nauka nisu dovoljno stopile, U psihologiji su učinjeni nejasni pokušaji

96
da se ovaj faktor shvati, i jeste shvaden u izvesnoj meri, ali njegov ogroman značaj za
sudbinu civilizacije i njenu evoluciju nije shvaden. Svet je sada spreman da razume ovu
životnu činjenicu.
Evolucija znači da svaka osoba, kroz proces ličnog suočenja i samospoznaje, postepeno
promeni unutrašnju orijentaciju principa zadovoljstva. U svojim spontanim reakcijama sve
vedi broj osoba de reagovati na pozitivne događaje, situacije i stanja.
Svi znate da takva unutrašnja promena ne može biti ostvarena neposrednom
namerom. Direktno izražavanje vaše volje može i mora idi u pravcu podržavanja i
održavanja patlnvorka kao takvog, koji povedava sposobnost da razumete i kultivirate volju
i hrabrost da posmatrate sebe i pronađete i prevaziđete opiranje. Dok to činite, dok
koristite svoju volju i sposobnosti ega na ovaj konstruktivan način, dešava se prava
promena, što neki od vas počinju i da doživljavaju. Ta promena kao da nema ničega
zajedničkog sa svim predhodnim naporima, kao da je to sporedan proizvod, kao da je to
razvoj koji nema veze sa tim. To je prava stvar! To je način na koji se napredak i rast
moraju dešavati.
Postepeno, kroz proces rasta, ljudi de jedan za drugim pravilno orijentisati duševne
tokove, duševne snage. Izražavanje kosmičkog kretanja unutar psihe de se tada udružiti sa
čistim pozitivnim stanjima i okolnostima. Pozitivna, ili osedanja zadovoljstva više nede biti
izvlačena iz negativnih okolnosti. Vi ste sada navikli na to i stoga gušite spajanje osedanja
zadovoljstva i negativnih događaja.
Morate se suočiti sa tim, umesto da to gušite, poričete i gledate u stranu. Dok se suočavate
i shvatate o čemu se radi bez krivice ili srama, moradete da tokom razvoja naučite da svaka
nesavršenost mora biti prihvadena i shvadena pre nego što se može promeniti. U onoj meri
u kojoj ste uspeli da se suočite sa svojim sukobom i da ga razumete, u toj de meri princip
zadovoljstva tedi drugačijim kanalima. Dok se to dešava, postadete prilagodljiviji sa manje
tenzije i teskobe, bidete opušteniji i nedete stagnirati.
Svi vi, prijatelji moji, pokušajte da pronađete svoj specifični "brak" između toka
zadovoljstva i negativnog stanja. Kako budete pronalazili taj brak unutar svojih duševnih
sila, tako dete spoznavati i savršeno razumeti određene spoljne manifestacije svojih
problema. Oslobođenje od problema usled njegovog razumevanja može se desiti samo
onda kada imate hrabrosti da se suočite sa ovim brakom. Dok postajete sposobni da jasno i
koncizno formulišete kako su pozitivne i negativne sile kombinovane u vašem slučaju,
jasno dete videti tačan obrazac koji stoji iza vaše neispunjenosti. Videdete zašto se skrivate
od sebe i od života; zašto se povlačite od vlastitih osedanja; zašto gušite i zašto čuvate
stražu nad najspontanijim i kreativnim snagama unutar vas. Videdete zašto blokirate
osedanja, ponekad uz puno bola, a onda pokušavate da to racionalizujete i opravdate.
Pokušajte da pronađete dva činioca o kojima sam govorio:
Prvo, otkrijte kako ste ukočili sebe; pronađite oblasti u kojima ste razvili bezosedajnost
prema vlastitom bolu. Budite budni u ophođenju prema drugima i tragajte za trenucima
kada dete imati neposredno, trenutno osedanje samilosti ili empatije, a onda se brzo
zatvorite i postanete odvojeni i bezosedajni.

97
 Drugo, okrijte na koji su način život i princip zadovoljstva povezani sa negativnim
stanjem. U kojoj meri se to man- ifestuje, možda samo u vašim fantazijama, i kako vam to
uskraduje samoizražavanje, ujedinjenje, iskustvo, neustrašivo stanje samospoznaje i
srodnog duha.
Da li ima nekih pitanja?
PITANJE: Želeo bih da podrobnije shvatim brak između sila ljubavi i okrutnosti. Na
primer, u slučaju dece koja se osedaju odbačenim od njihove majke, da li taj brak znači da
osoba ne može da doživi zadovoljstvo, a da ne iskusi i osvetu, neku vrstu sadističke želje
prema majci? To se možda dešava samo u fantaziji, nikad u stvarnosti, i osoba je obično
nesvesna da partner predstavlja majku?
ODGOVOR: Da, to može biti upravo tako. Ili može biti da se zadovoljstvo doživljva
samo ako osoba ponovo bude odbačena, ili malo odbačena, ili u strahu da može dodi do
odbacivanja.
PITANJE: Ali, oni nisu doživeli zadovoljstvo kada su bili odbačeni.
ODGOVOR: Naravno da nisu. Ali dete koristi princip zadovoljstva da bi učinilo
negativni događaj, patnju, podnošljivijim. To se dešava nesvesno, nenanierno i skoro
automatski. Princip zadovoljstva se nenanierno kombinije sa negativnim stanjem. Jedini
način pomodu koga se to može utvrditi jeste istraživnje fantazija date osobe. Na taj načinje
brak i uspostavljen. Automatski refleksi su tada pokrenuti prema situaciji koja kombinuje
prisutni tok zadovoljstva sa bolnim događajem.
PITANJE: I dete želi da ponovo proizvede to odbacivanje?
ODGOVOR: Ne svesno, naravno. Niko u stvari ne želi da bude odbačen. Problem je
što ljudi svesno žele da budu prihvadeni i voljeni, ali nesvesno, ne mogu da reaguju na
kompletno prihvatajudu i povoljnu situaciju. U takvim slučajevima princip zadovoljstva je
ved odveden u negativni kanal i može se vratiti u ispravan kanal samo uz pomod svesnosti i
razumevanja. Sama priroda ovog konflikta jeste da princip zadovoljstva funkcioniše na
način koji ljudi svesno najmanje žele. Ne može se redi da osoba nesvesno želi odbacivanje,
ali refleks je ved uspostavljen u vremenu kada je takav način funkcionisanja činio da život
deteta bude podnošljiviji. Da li razumeš?
PITANJE: Ne razumem sasvim kako se zadovoljstvo uopšte može doživeti kada je
neko odbačen, osim u slučaju osvete. To mogu da razumem.
ODGOVOR: Možda možeš da zamisliš ono što se često srede, da kada ljudi postanu
previše sigurni u to da su prihvadeni i voljeni, gube iskru zainteresovanosti. To se takođe,
racionalizuje tvrdnjama da je to neizbežan zakon, da se dešava iz navike ili usled nekih
drugih okolnosti. Ali ne bi moralo da bude tako kada ne postojali faktori o kojima smo
razgovarali u ovom predavanju. Varnica, zainteresovanost, dinamički tok postoji samo
kada postoji nesigurna ili nesredna situacija. To se može često videti. Ponekad se negativno
stanje manifestuje samo u fantazijama. Te fantazije, kada se detaljno ispitaju, na ovaj ili
onaj način su povezane sa patnjom, poniženjem ili neprijateljstvom. To se onda zove
mazohizam ili sadizam. Da li sada razumeš?
PITANJE: Mislim da sada razumem.

98
 ODGOVOR: Nema sumnje, najdraži moji, da de svako od vas ko to zaista želi,
pronadi sve više i više lepote, mira, dinamičnog života i unutrašnje sigurnosti koji postoje u
samospoznaji koju ste počeli da negujete. Stoga doživljavate trenutke večne sadašnjosti
umesto da se okredete od njih. Svaki takav trenutak mora vam doneti odgovore. Ako u svo-
jim meditacijama prizovete ovu jednostavnu činjenicu, meditacije de biti plodonosnije kako
budete napredovali. Ono što de vam dolaziti u bududnosti bide još više oslobađajude nego
ono što ste ved počeli da doživljavate.
Budite blagosloveni, budite u miru, budite u Bogu.

99
 POGLAVLJE 15
SUKOB POZITIVNOG I NEGATIVNOG ZADOVOLJSTVA KAO IZVOR BOLA

Pozdravljam vas, najdraži prijatelji. Dajem vam blagoslove za svaki vaš korak, za svaki
vaš napor koga se prihvatate na svom putu oslobođenja.
Kao uvod u ovo predavanje, želeo bih da govorim o značenju bola i njegovom pravom
uzroku. Bol je rezultat sukoba. Pojavljuje se kada kod neke osobe istovremeno postoje dva
suprotna pravca. Pravac univerzalnih kreativnih sila je prema svetiti, životu, rastu,
razvijanju, afirmisanju, lepoti, ljubavi, uključivanju, ujedinjenju, vrhunskom zadovoljstvu.
Uznemirenje nastaje kad postoji drugi pravac koji se suprostavlja prethodnom. Ono što
stvara bol nije uznemirenje samo po sebi, ved neuravnoteženost i posebna vrsta tenzije
koja nastaje od suprotnog pravca. To je ono što uzrokuje patnju.

Život i anti-život

Princip koji ovde objašnjavam važi na svim nivoima. On je zaista lako uočljiv na fizičkom
nivou. Fizički sistem, poput svih drugih sistema ili nivoa, takođe teži punodi i zdravlju. Kada
uznemirujuda sila vuče u suprotnom pravcu od pravca univerzalnih kreativnih sila tada
nastaje bol usled povlačenja u suprotnim smerovima.
Kada se neko bezuspešno bori protiv uznemirenja, a pri tome želi zdravlje, tada on
negira da takođe želi i bolest. Pošto se težnja za bolešdu potiskuje i ignoriše, borba za
zdravlje postaje sve napetija. To je izvor bolesti. Kada bi osoba bila svesna da želi bolest
isto koliko i zdravlje, borba bi odmah prestala, jer se želja za bolešdu ne može održavati,
samo se želja za zdravljem može održavati. Nesvesnost je ta koja pravi raskorak između
uzroka i posledice. Uzrok je negativna želja; posledica je uznemirenje u sistemu.
Rastrzanost se nastavlja i nastaje bol.
Ali kada se ovaj proces shvati u potpunosti, i kada se prolazne, još uvek neizbežne
posledice negativne želje prihvate, osoba može dozvoliti sebi da uđe u taj sada postojedi
bol i on mora prestati. To nije destruktivan način prihvatanja bola, ili samokažnjavajudi
mazohistički elemanat koji sam po sebi pomaže i produžava negativnu želju. To je potpuno
prihvatanje onoga što jeste - i sa tim bol prestaje. To je, na primer, princip bezbolnog
porođaja. To je princip koji je Isus Hrist objasnio kada je rekao, " ne opirite se zlu."
Nešto slično postoji na mentalnim i emocionalnim nivoima. Kada se ta borba u
potpunosti shvati i prihvati kao prolazna manifestacija - prihvadena kao takva kakva jeste
bez konačnosti, a ipak uz svesnost o tome da su njene posledice pravedne, tada mentalni
ili emocionalni bol prestaje. To se ne dešava kada se želi nešto negativno, jer kao što smo
videli, takva želja jednostavno stvara novi pravac, koji je suprotan onom izvornom i
pozitivnom. Niti se to dešava gubljenjem aflrmativnog principa, ved pomodu razumevanja
sadašnjosti. Tada mentalni i emocionalni bol prestaje, baš kao što fizički bol prestaje kada

100
se sila koja vuče na suprotnu stranu ukloni. Sve ovo se može proveriti i provereno je širom
sveta. Svi koji ste na putu samospoznaje ste to, bar povremeno, iskusili.
Na duhovnoj ravni je drugačije, dragi prijatelji. Zato što je duhovna ravan uzrok, dok su
sve ostale ravni ili sfere svesnosti posledice. Duhovna ravan je izvor pozitivnog pravca. Ona
ne sadrži, niti može da sadrži negativan pravac. Negativni pravac stvara razne stavove koji
nisu kompatibilni sa izvorom sveg života. On sam je napravljen od takvih stavova. Duhovna
ravan je čisto jedinstvo, stoga sukob, suprotstavljajudi smerovi i posledično tome bol jesu
nezamislivi i nelogični.
Veoma je važno da shvatite da samo jedan deo ličnosti želi negativnost i da to nikada
ne čini celokupna ličnost. Uvek de postojati drugi deo psihe koji se žestoko protivi
negativnoj želji, tako da bol mora nastati. Na psihičkom kao i na emocionalnom i na
mentalnim nivoima, mogude je privremeno prihvatiti negativnost kao prolazno stanje, uz
razumevanje da je to posledica nenamernog uzroka i trenutno uznemirenje. Kroz ovakvo
razumevanje i prihvatanje osoba prestaje da se bori. Prihvata negativnost ali je ne smatra
konačnim stanjem i to čini sa objektivnim stavom.
Bol i patnja su uvek rezultat rastrzanosti osobe od strane dve tendencije koje su
zapravo životni i anti-životni pravci. Oni se takođe mogu nazvati ljubav/mržnja kao i
pozitivni i negativni pravci. Spoljašnji omotači ličnosti moraju ispaštati sve dok se ne
dostigne jedinstvo. Jedinstvo postoji isključivo u potpunoj realnosti kosmičkog kreativnog
principa. Veoma je važno, prijatelji moji, da shvatite ovo što ovde govorim, jer to
razumevanje mora otvoriti nova vrata.

Želja za negativnim

Velika je razlika biti ili ne biti svestan negativnih želja. Postoje, naravno, stepeni
svesnosti. Mogude ih je biti svestan povremeno i plitko, ili imati neki važan uvid u njihovo
postojanje ali razblažiti tu svesnost. Sto ste više svesni namerne želje za negativnim to dete
imati više kontrole nad sobom i životom i manje dete se osedati poput žrtve, bespomodno i
slabo.
Kada živo bide nije svesno svoje želje za negativnim, patnja mora biti neograničeno
veda nego bilo koja patnja ili bol koji mogu nastati kada je neko svestan da je to sam želeo.
Nedostatak takve svesnosti mora stvoriti psihičko raspoloženje u kome se osoba oseda
izdvojenom kao žrtva. Razdvojenost između uzroka i posledice u nečijoj svesnosti mora
stvoriti zbunjenost, sumnju i beznađe. U trenutku kada ste postali svesni da želite
negativno, vi barem znate šta je uzrokovalo vaše spoljašnje teškode i neželjene situacije.
Čak i pre nego što ste sposobni da napustite negativne želje, zato što još uvek ne shvatate
razlog njihovog postojanja, samo saznanje da ste vi stvorili neželjene manifestacije u svom
životu de vas učiniti slobodnijom osobom.
Oni koji su ved napravili početne prodore u svesnost o svojim negativnim željama
moraju pažljivo da prošire tu svesnost i da je povežu sa neželjenim situacijama u svom
životu. Ovaj osnovni korak se ne sme prevideti. Jer zaista je mogude biti svestan, bar u

101
nekoj meri, negativne želje i bez obzira na to ignorisati da je negativna želja neposredni
uzrok mnogobrojnih manifestacija u vašem životu protiv kojih se teško borite. I to je tačno
vaš bol. Borite se protiv nečega što ste sami sebi nametnuli, i što nastavljate da namedete,
dok u isto vreme, uvek mora postojati nagon prema svetlu, prema punodi, prema ljubavi,
uključenju i konstruktivnosti, prema lepoti i razvijanju. Vaše poricanje pravca punode i
zaborav tog poricanja, neznajudi da želite dve suprotne stvari u isto vreme, zbunjuju vas i
nanose vam bol.
Oni koji su prepoznali svoje negativne želje dobili su novu snagu i nadu. Jer onda vidite,
u početku kao princip i kao mogudnost, kakav vaš život može da bude kada više nemate
negativne želje, čak iako još uvek ne znate zašto ih uopšte gajite. Samo znanje da ih imate,
a zatim i njihovo povezivanje sa neželjenim rezultatima mora dati novu nadu i perspektivu.
Oni koji još uvek nisu stekli ovu svesnost treba da daju sve od sebe da pronađu svoje
negativne želje. Na površini, vedina ljudi ne može da razume kako je mogude da gaje neg-
ativne želje. Meditirajte i istinski želite da pronađete šta je u vama. To je još teže učiniti
kada osoba aktivno poriče one aspekte u životu koji ostavljaju nešto da bude željeno, i ne
želi da pogleda u ono što nedostaje, patedi zbog nečega. Ova vrsta poricanja, onoga što
stvarno osedate i onoga što vam nedostaje, onemogudava da u vašem životu ikada dođe do
prave ispunjenosti.
Upitajte se, " Da li sve doživljavam do maksimuma svojih potencijala? Šta me
uznemirava možda i više nego što priznajem?" To bi bilo prvo podesno pitanje za one koji
imaju sklonost da beže od svojih neispunjenosti, poricanja, prikrivanja i lažiranja situacije.
A tada naravno, postoje i oni koji su baš izrazito svesni svoje patnje i onoga što im
nedostaje, ali su odvojeni od svog unutrašnjeg mehanizma koji želi negativni rezultat.
Rad na ovom putu se nastavlja tako što postajete svesni namernih negativnih želja, ili
izbegavanja pozitivnih rezultata, što se na kraju svodi na isto. To je, kao što možete da
vidite, glavna prekretnica na delom putu vaše evolucije. Ona uspostavlja razliku između
toga da se osedate poput bespomodne slamke na vetru i toga da doživljavate sebe kao
nekoga koje nezavistan i ko vlada samim sobom. Princip ciklusa ili krugova, bilo da su
dobronamerni ili zlokobni, je uvek princip samoovekovečivanja. Nezavisnost je pozitivno
samoovekovečivanje pokrenuto stvarnom svešdu.

Samoovekovečujući ciklusi

Kada steknete uvid u svoju psihu u nekom stepenu, videdete da su i pozitivni i

negativni stavovi samoovekovedujudi. Uzmimo za primer bilo koji zdrav stav. Kada ste
druželjubivi, konstruktivni i otvoreni, sve stvari idu lako. Nemorate da naporno radite
na njima. One ovekovečuju same sebe. Nemorate čak ni da trošite energiju na bilo
koju posebnu vrstu meditacije. Sami po sebi, vaše pozitivne misli, stavovi i osedanja
stvaraju još više pozitivnih misli, stavova i osedanja. Oni za uzvrat, stvaraju ispunjenje,
produktivnost, mir i dinamičnost. Princip je potpuno isti i u negativnim situacijama.

102
Samoovekovečujude sile, u ovom slučaju, mogu se promeniti samo pomodu smišljenog
procesa koji pokrede nešto novo.
Dalje je važno da razumete i predstavite sebi da sfere svesnosti funkeionišu tačno
u skladu sa pravcima o koj ima smo pričali. Drugim rečima, pozitivni princip i pravac su
sfera realnosti, sfera u kojoj postoji neograničeno samoovekovečivanje bez obzira na
koji način ste svesni postojanja takve punode i neiscrpnog obilja. Nivo ličnosti koji želi
negativno i teži tom stneru stvara novi svet, ili psihičku sferu, koja prekriva izvornu
pozitivnu sferu. Obrasci i oblici - proizvodi stavova, misli i osedanja- stvaraju ovaj
negativni svet. Postoje mnoge varijacije, stepeni i mogudnosti prema snazi negativnih
želja, svesnosti o pozitivnim i negativnim željama i ravnoteži medu njima. Možete
dobiti nagoveštaj ovog upoređujudi vlastitu pramenu u svesti sa svojim pred- hodnim
nesvesnim poricanjem pozitivnog iskustva, ili čak svoje direktne želje za negativnim.
Videdete da ova razlika stvara drugu sferu svesnosti, drugačiji svet, sa vlastitim :
posebnim ukusom i atmosferom.
Fizički, materijalni svet u kome živite manifestuje i pozitivno i negativno i
predstavlja njihovu kombinaci ju. Sve to
postoji u vama i oko vas, van vremena i prostora. Vi možete i morate deseci ove svetove
unutar svoje psihe tako što dete ih postati izrazito svesni. Oni su proizvod izražavanja vaših
ličnosti, vaših različitih sfera svesnosti. Morate idi kroz njih, sloj po sloj, unutar sebe. Tamo
gde ste relativno slobodni od negativnih želja, bide sasvim jednostavno i lako da shvatite,
osetite i doživite svet istine, gde sve što je dobro postoji i samoovekovečuje se. Stoga ne
postoji potreba za borbom, sumnjom, strahom ili lišavanjem. Pronadi dete da u ovim
oblastima neustrašivo otvarate svoje srce za pozitivno, dinamičko iskustvo, koje se večno
krede prema daljem razvoju i vedoj sredi, jer ne zaustavljate ovo kretanje svojim zas-
trašenim umom, držedi ga pod nadzorom i dovodedi ga u zastoj. Ove sfere postoje; one ne
samo da egzistiraju duboko unutar psihe gde možete da osetite večni život celokupnog
postojanja, ved se takođe, manifestuju i u vašem spoljašnjem životu. Svakako je korisno biti
ih svestan, jer ih tako možete pravilno porediti.
Naravno, uvek postoji i glavni problem, oblast psihe u kojoj postoji strah od pozitivnog,
a samim tim i njegovo negiranje. Zbog toga se patnja i lišavanje manifestuju u vašem
spoljašnjem životu. Morate u potpunosti doživeti ovu sferu unutar svoje svesti da biste je
mogli transcendirati ličnom transformacijom. Morate je skroz proživeti, ne poricanjem ili
borbom protiv nje, ved tako što dete je videti i prihvatiti, učedi da razumete njenu prirodu.
To je ono što se podrazumeva kada se kaže da treba prodi kroz nešto. Kada je ona
ustanovljena i potvrđena kao privremena realnost, samo tada se može dosedi svet
samoovekovečujudeg dobra koji leži ispod nje, gde više ne morate da dosežete, shvatate i
želite, nego znate daje to ved vaše, čak i pre nego što ste ga dostigli.
Kad god ste odvojeni od drugih, od svojih bližnjih, morate biti u negativnom svetu, u
samoovekovečujudoj neg- ativnosti koju sejete kroz svoje destruktivne želje. Stoga morate
patiti jer poričete i ignorišete puno značenje takve borbe. Borba varira od osobe do osobe,
a kod određene osobe varira od faze do faze i čak povremeno od časa do časa, jer u

103
različita vremena različiti pravci želja nailaze. Oni se izmcnjuju u prevlasti u bilo kom datom
trenutku.
Tako u vama uvek mora postojati neprestana borba u kojoj jedna strana teži prema
punodi i ujedinjenju sa svojim bližnjima na razne načine, prema ljubavi i razumevanju,
prema poštovanju, davanju i primanju. Ali ipak uvek postoji druga strana koja negira i
poriče prethodni pravac, koja ga se plaši i pruža mu otpor. Stoga nastaje specifičan bol, i
što je vede poricanje to je vedi bol.
Bol je pogoršan kada nastane borba sa drugom osobom. Jer ne zaboravite, prijatelji
moji, da je dovoljno bolno to što naizmenično želite i ne želite da imate odnos sa drugima i
da ih volite, sa jedne strane, i da ih mrzite, odbacujete i povlačite se sa druge strane. To
postaje beskrajno kompliko- vanije kada se u ovaj sukob uključi i druga osoba sa svojim
parametrima, koja vodi sličnu borbu unutar sebe.

Negativno orijentisano zadovoljstvo

Oba smera, i pozitivni i negativni, povezani su sa principom zadovoljstva. Ta

povezanost je ono što čini tako teškim napuštanje negativnog smera i postizanje promene.
Pozitivno i negativno orijentisani princip zadovoljstva vas rastržu. To vam samo po sebi
nanosi bol, ali to nije slučaj samo kod vas. To takođe postoji i kod onih koji su zajedno sa
vama uvučeni u sukob i za koje ne možete da se odlučite da li da ih volite ili da ih odbacite.
Kada bi oni bili u savršenoj ravnoteži i slobodni od takve unutrašnje podel- jenosti, na njih
sigurno ne bi uticala vaša borba. Njihova harmonija sa univerzalnim silama i visok stepen
svesnosti bi ili zaštitili od vaše negativnosti i proizilazede tenzije između pozitivnih i
negativnih stremljenja. Kada bi, na primer, bilo mogude da tako razvijeno bide uđe u odnos
sa običnom osobom koja je oštedena ovom borbom, obična osoba bi još uvek osedala bol
zbog svoje vlastite podeljenosti. Situacija se znatno komplikuje kada je i druga osoba u
sličnoj poziciji, jer onda borba nije dvostruka, nego se povedava i postaje četvorostruka.
Zamislite mnogobrojne matematičke mogudnosti koje nastaju iz takve situacije, sa svim
svojim psihološkim posledicama nerazumevanja, pogrešnog prosuđivanja i povređivanja,
što za uzvrat stvara dalju negativnost.
Zamislimo dve osobe, A i B. Osoba A odmah izražava pozitivan pravac prema udruživanju.
Osoba B je uplašena i stoga se povlači i odbacuje osobu A. Kao posledica toga, osoba A
opet postaje ubeđena da su zdrava duševna kretanja prema udruživanju rizična i bolna i
tako se vrada negativnom i poricanju. Pošto je to izuzetno bolno stanje, princip
zadovoljstva se vezuje za njega, činedi bol podnošljivijim. U međuvremenu, bol od izolacije
kod osobe B postaje nepodnošljiv i ona se prihvata rizičnog poduhvata da izađe napolje
dok je osoba A u tamnoj rupi. Tako se to nastavlja i nastavlja, ponekad u grubim
suprotnostima, mada povremeno postoji i prolazno slaganje. Ponekad se pozitivni smer
osobe A srede sa negativnim smerom osobe B; neki drugi put je obrnuto; a opet neki drugi
put oba negativna smera su napolju, oboje se povlače i ljute jedan na drugog. Neki put,
obe osobe se privremeno usude da budu u pozitivnom, ali pošto negativni princip još uvek

104
postoji u njima, pozitivna pozicija je samo privremena, toliko nesigurna i uplašena, toliko
podeljena, odbrambena i osetljiva tako da de ove negativne emocije o pozitivnom pravcu
proizvesti negativne rezultate pre ili kasnije. Oni se onda pripisuju pozitivnom poduhvatu
umesto problematičnim emocijama u vezi pozitivnog. Neizbežno je da negativni pravac
mora opet preuzeti inicijativu nakon takvih perioda uzajamne pozitivnosti, sve dok se
negativna, destruktivna i lišavajuda strana u potpunosti ne shvati i eliminiše.
Negativni i destruktivni pravac ne bi bio tako žestok i težak za prevazilaženje kada
princip zadovoljstva ne bi bio povezan sa njim. Nađete se u poziciji da ne želite da se razd-
vojite od nepouzdanog zadovoljstva koje izvlačite iz prepuštanja destruktivnim osedanjima
i stavovima. To se može jedva primetno, potajno i nenamerno pojaviti kada osoba krene
zdravim i konstruktivnim pravcem.
Uzmimo slededi primer koji može biti koristan za sve vas. Pretpostavimo da ste na
svom putu prema samospozna- ji stekli snagu i samopouzdanje. Tamo gde ste se osedali
nesigurnim i krivim dok ste doživljavali frikcije sa drugom osobom, sada doživljavate novi
unutrašnji mir, sigurnost u sebe i snagu i prilagodljivost za koje niste ni znali da postoje. Na
stari način, možda biste reagovali. podčinjavajude da biste ublažili svoju krivicu, ili sa
neprijateljskom agre- sivnošdu da biste ublažili preziranje samog sebe zbog svoje
nesigurnosti. Šta god da ste činili, kako god da ste reagovali sa svojom negativnošdu i
sumnjom u sebe, bili ste vezani za negativno orijentisan princip zadovoljstva. Uživali ste u
svojim ranama. Sada ste napredovali. Doživljavate sebe na novi način. Umesto da
izaberete sumnju u sebe, vi dobijate uvid u to zašto se druga osoba ponaša na takav način.
Ovakvo razumevanje vas trenutno oslobađa, čini vas jakim i daje vam više objektivnog
uvida u sebe i u drugu osobu. Drugim recima, samoovekovečuj uči princip uvida i
razumevanja je pokrenut.
Ali tada se negativni princip zadovoljstva, koji još uvek postoji zato jer nije u potpunosti
prepoznat, vezuje za vaše razumevanje negativnosti druge osobe. Počinjete da navodite
sebe da se sve više i više zadržavate na negativnos- ti i slepilu te osobe. Ne pravite odmah
razliku između dve vrste zadovoljstva. Prva vrsta nastaje kada sa odvojenošdu vidite šta
postoji kod drugog i to vas oslobađa. Draga vrsta nastaje kada se sa zadovoljstvom
upuštate u tuđe pogreške i to vas zaslepljuje. Onome što ste prvo primetili kod drugog
pridajete značaj dok se stari negativni princip zadovoljstva ponovo pojavio u novom ruhu.
Na tom mestu gubite harmoniju i slobodu jer se ponovo upuštate u negativno zado-
voljstvo. Ovo je primer kako se to pritajeno može desiti kad god još uvek postoje stari
koren i koji se ne posmatraju.
Ovde, prijatelji moji, nastavak puta postaje jasniji i sažetiji. Imate neposredno oruđe da
krenete i otkrijete ono što sam ovde objasnio.
Svi budite blagosloveni. Primite ovu toplu reku ljubavi koja je svuda oko vas. Otvorite
se. Jer ova ljubav je istina a ova istina je život. A ovaj život je vaš ako zatražite. Hrabri koraci
koje svi vi preduzimate imaju značenje. Neka vam je to uvek na umu. Svako priznanje
nečega negativnog što postoji u vama doprinosi mnogo više univerzalnom procesu

105
celovitosti nego bilo koja druga stvar koja se može zamisliti. Tako, nastavite ovim putem.
Budite blagosloveni. Budite u miru. Budite u Bogu.

106
 POGLAVLJE 16
POZITIVNOST I NEGATIVN0ST - JEDAN ENERGETSKI TOK

Pozdravljam vas, najdraži moji prijatelji. Neka vas blagoslovi kreativne inteligencije,
koja postoji svuda oko vas i unutar vas, ojačaju i prosvete tako da ove reč i odjeknu u vama
i posluže vam kao pomod da uspešno nastavite na putu pronalaženja svog pravog ja.
Mnogi od vas su- sada našli određeni sloj unutar sebe gde se nalaze licem u lice sa
svojom destruktivnošdu. Preporučujem vam da učinite više od otkrivanja same emocije i
priznavanja trenutnog neprijateljstva. Pri tome mislim na otkrivanje opšte, prožimaj uče,
suštinske, ustajale destruktivnosti koja je sve do sada bila uspavana i prekrivena. Sada ste
u stanju kada možete da posmatrate sebe dok mislite, osedate i destruktivno se ponašate,
dok ste ranije u najboljem slučaju samo teoretski bili svesni te destruktivnosti i mogli ste
samo da pretpostavite njeno postojanje po neprijatnim manifestacijama u vašem životu.
Sada ste zaokupljeni problemom kako da izađete iz ovog stanja.
Zbunjeni ste jer ne želite da budete takvi. Dobro znate da je ovo stanje sasvim
beskorisno i besmisleno. Pa ipak, nalazite se u situaciji da niste sposobni da napustite
destruktivnost.

Priroda destruktivnosti

Nije lako dostidi stanje svesti u kome možete da vidite sebe kako mislite, osedate i
đelujete destruktivno; kada ste svesni da vam to uzrokuje patnju, ali ste još uvek
nesposobni i nevoljni da napustite takav način postojanja. Mogu da kažem da je to veliki
uspeh, ako se to tako može redi, kada je neko svestan da se nalazi u takvom stanju. Ali da
bi se izvršio drugi deo ove faze vaše evolucije, naime napuštanje destruktivnosti, priroda
destruktivnosti se mora bolje razumeti.
Celukupni problem dualističkog koncepta života ljudskog roda ima mnogo zajedničkog
sa tim što ljudskom rodu nedostaje razumevanje sopstvene destruktivnosti. Ljudska bida su
upudena da misle o destruktivnoj sili kao o nečemu što je suprotno konstruktivnoj sili. Čak i
oni koji teoretski sasvim dobro znaju da takva podela ne postoji imaju tendenciju da misle:
"Ovo su moja negativna osedanja. Želeo bih da umesto njih imam pozitivna." Ili mislite da
kada se negativne emocije rasprše, pojavide se nova skupina osedanja, kao da se taj novi
komplet osedanja sastoji od sasvim drugačije energije ili psihičkog materijala. Kada
govorite o dve sile, dve grupe osedanja, to je samo jezička konstrukcija, način izražavanja
dve različite vrste iskustva. Pa ipak, ta konstrukcija je izražavanje pogrešnog shvatanja koje
deluje unutar celokupne ljudske svesnosti.
Zaista, postoji samo jedna mod. Veoma je važno da ovo shvatite, prijatelji moji,
posebno kada se bavite sa svojom ličnom destruktivnošdu i negativnošdu. Postoji jedna
životna sila koja daje energiju svakom izražavanju života. Ta ista životna sila može da teče
na konstruktivan, pozitivan i afir- mišuči način, ili može da se pretvori u destruktivan,

107
negirajudi tok. Da biste razumeli ovaj proces na svojstven i personalan način, ja du ga
razmotriti sa tačke gledišta osobe koja posmatra svoj sopstveni život. Nedu govoriti o
opštim duhovnim principima, ved du ih samo dotadi kada to bude bilo potrebno za
razumevanje celokupne teme. Prvo du ponoviti daje životna sila sama po sebi, kada nije
izmešana sa nečim, potpuno konstruktivna, potpuno pozitivna i afir- mišuda. Stoga ona
proizvodi potpuno zadovoljstvo za bilo koju svesnost koja živi, oseda i opaža. Sto je više ova
svesnost razvijena, to de punije biti zadovoljstvo koje ona može da doživi od čiste životne
sile i kroz čistu životnu silu, bez obzira na koji god način da se to izražava.
Svaki živi organizam - novorođena beba, biljka, delija - teži da spozna ovu
potencijalnost u prirodi. Kada je ovaj prirodni tok poremeden, struja energije koja želi da se
izrazi je blokirana i sprečena da teče prema svojoj sudbini. Različita stanja i uslovi
zaustavljaju ovaj prirodni tok. Oni mogu biti i spoljašnji i unutrašnji, ili oboje. Kada deca
naiđu na uslove u spoljašnjem okruženju koji sprečavaju prirodan tok životne sile, obim
nastale štete de zavisiti od toga koliko su ona slobodna od unutrašnjih blokada. Ako
unutrašnje blokade postoje i leže uspavane zato što nisu bile elimin- isane u prethodnim
postojanjima, onda de spoljašnji negativni uslovi stvoriti ozbiljne blokade, zamrzavajudi
plovedu energetsku struju i pretvarajudi je u očvrslu psihičku masu. Kada ne postoje
prethodne blokade, spoljašnji negativni uslovi de stvoriti samo prolazno uznemirenje u
toku životne sile. Istrajni ljudski problemi u životu nastaju od takve blokirane energije. Do
prevazilaženja blokada može dodi tek kada se odnos između unutrašnjih i spoljašnjih
negativnih uslova koji su odgovorni za blokadu detaljno shvati. Dečji nerazvijeni ego ne
može na adekvatan način da postupa sa negativnim uslovima. Spoljašnje negativno stanje
stoga ne može nikada biti potpuno odgovorno za kondenzovanje energije i paralizu
životnog toka. Ono može biti samo krajnji aktivirajudi faktor, dovodedi uspavano negativno
unutrašnje stanje na površinu.
Mesto u duši gde spoljašnja negativna stanja aktiviraju uspavano unutrašnje negativno
stanje je isto ono mesto gde se pozitivna životna sila pretvara u destruktivnu silu suprot-
stavljenu životu. Osedanja se izmenjuju iz ljubavi u strah i neprijateljstvo, iz poverenja u
nepoverenje i tako dalje. Konačno, negativna mod postaje tako nepodnošljiva da se
osedanja koja su sa njom povezana takođe koče.
Kada se ljudska bida nalaze na putu ličnog prepoznavanja, veoma je važno da razumeju
da se negativna emocija ne može zameniti drugačijom pozitivnom emocijom. Ona se mora
ponovo preobratiti u svoje izvorno stanje. Kako da to izvedemo, prijatelji moji? Svaki
pojedinac mora nadi način da ponovo preobrati ovaj energetski tok u njegovo izvorno
stanje. Svaka životna manifestacija koju doživljavate kao neprijatnu, problematičnu ili
teskobnu je rezultat ponavljanja izvornog događaja u ovom životu, kada je pozitivna sila
zadovoljstva bila blokirana, ometana ili sprečena i stoga se pretvorila u nezadovoljstvo.

Zadovoljstvo od negativnosti

108
 Ne može se tvrditi da je u ovom nezadovoljstvu, zadovoljstvo potpuno odsutno. Kada
se u svom pokušaju da pre- vaziđete negativnost nađete u neugodnom položaju, izuzetno
je važno da duboko u sebi osetite aspekt zadovoljstva usled te negativnosti, bez obzira na
to koliko bola osedate u svojoj površinskoj svesnosti. Teškoda u oslobađanju od destruk-
tivnosti postoji, naravno, zbog drugih razloga koje smo ved proverili: želje da se kazni ili da
se koristi prisilni tok koji kaže, "Ako sam dovoljno nesredan, to de pokazati svetu koliko je
pogrešno ne dati mi ono što želim." Ali ovi razlozi ne sadrže najdublju teškodu u
rastvaranju negativnosti. Neophodno je da se intuitivno nasluti, a zatim i da se oseti, da su
u vašoj negativnosti, paradoksalno, istovremeno prisutni i zadovoljstvo i nezadovoljstvo.
To je veoma razumljivo kada posmatrate proces u duhu objašnjenja koje sam dao.
Nemogude je da princip zadovoljstva bude potpuno odsutan iako to tako izgleda u njegov-
om iskrivljenom obliku. Njegovi osnovni sastojci moraju uvek biti prisutni bez obzira na to
koliko je teško opaziti izvornu prirodu životnog toka u njegovom iskrivljenom obliku. Iz tog
razloga se transformisanje negativnosti čini toliko teškim. Negativnost se može napustiti
onda kada se shvati da se samo oblik izražavanja mora promeniti, tako da se identični
životni tok može sam preobratiti. Kada shvatate da se bolni aspekti negativnog izražavanja
mogu odbaciti, dok aspekti zadovoljstva postaju sve jači, negativnost se može sama
transformisati. Kada shvatate da novi skup emocija nede dodi niotkuda, ved da de se isti tok
drugačije ispoljiti, tada de se ono što je izgledalo teško dogoditi samo od sebe.
Ako budete meditirali na ovo postadete svesni uživanja koje je povezano sa vašom
destruktivnošdu. Umesto da se osedate krivim zbog ovog uživanja i da ga potiskujete,
bidete u poziciji da dozvolite destuktivnom toku da se razvije, izrazi i preusmeri. Spojenost
ili povezanost između uživanja i destruktivnosti je poslužila kao instrument za široko
rasprostranjenu krivicu koju ljudska bida osedaju u vezi svih doživljavanja zadovoljstva. To
je za uzvrat odgovorno za kočenje svih osedanja. Ali kako se uživanje može osloboditi od
destruktivnosti ako se oboje smatraju jednako pogrešnim? Pa ipak, ljudska bida ne mogu
da žive bez uživanja makar morala da ga imaju u tajnosti, jer život i uživanje su jedno te
isto. Kada je uživanje povezano sa destruktivnošdu, destruktivnost se ne može napustiti. To
se doživljava kao da bi se sam život napustio. Ovo dovodi do situacije gde se, na jednom
nivou vašeg unutrašnjeg života jednako držite i uživanja i destruktivnosti, osedajudi se kriv-
im i u isto vreme uplašenim od oboje. Na površinskom nivou svesti, ukočeni ste i osedate
malo ili ništa.
Nije dovoljno da ovo znate samo uopšteno; morate se prisetiti vaših specifičnih
okolnosti. Koja spoljašnja manifestacija vam u ovom trenutku uzrokuje neprestanu patnju?
To nije samo trenutno iskustvo uzrokovano bivšim stanjem koje se onda rastvara kada se
pojave novi uslovi. Ne, to su problemi u vašem životu sa kojima ne možete da izađete na
kraj. Da bi se zaista otklonila ovakva stanja, koja mi nazivamo obrascima i koja zauvek
ponovo kreiraju slične prilike i nove situacije, blokirana i paralisana energija se mora pono-
vo učiniti tekudom. A to se može desiti samo onda kada počnete, kao prvi korak u ovoj
specifičnoj fazi vašeg razvoja, da prepoznajete aspekt uživanja u svojoj destruktivnosti.
Morate osetiti uživanje koje je povezano sa nezadovoljstvom usled problema.

109
 Blokirana seksualna energija

Pošto se tok zadovoljstva u životnoj sili u vašem životu pre svega manifestuje u onome
što se odnosi na seksualnost, destruktivna, blokirana energija, stoga sadrži blokiranu sek-
sualnu energiju. Iz toga sledi da spoljašnji problemi moraju biti simbolični izrazi ili
predstavnici toga kako je seksualna energija prvobitno blokirana od strane spoljašnjih
uslova. Bol usled ove blokade je uzrokovao destruktivnost koja u isto vreme sadrži aspekte
principa uživanja. Stoga, svaka teška situacija u životu predstavlja seksualnu fiksaciju u naj-
dubljem delu psihe od koje se plašite i bežite. Zato što se ne suočavate sa ovim i
nastavljate sa tim da živite, spoljašnji uslovi postaju nerazrešivi; postajete sve više i više
otuđeni od unutrašnjeg uzroka koji se još uvek oživljava pomodu principa uživanja.
Vi koji ste na ovom putu morate se stoga vratiti unazad, u ono što se dešavalo, i dozvoliti
sebi da osetite uživanje u destruktivnosti. Tada i samo tada dete zaista razumeti bolnu
spoljašnju situaciju koja, naizgled, nema ničega zajedničkog sa vašim emocionalnim
životom ili sa bilo kakvim seksualnim problemima. Cesto sam napominjao da u vašim naj-
skrivenijim seksualnim fantazijama leže tajne vaših sukoba, kao i ključevi za njihovo
rešavanje. Kada pronađete paralelu između spoljašnjeg problema i toka zadovoljstva u
vašoj seksualnosti, modi dete da zaleđenu energiju učinite ponovo tekudom. Ovo de vam
omoguditi da rastvorite negativnost odnosno destruktivnost, a to je naravno od suštinske
važnosti za eliminaciju spoljašnjeg problema u vašem životu.
Nesposobnost da osetite uživanje u nezadovoljstvu je rezultat vaše borbe protiv sebe i
toga što ne volite sebe zbog ovog specifičnog iskrivljenja. Kao posledica toga, tu su por-
icanje, potiskivanje i dalje otuđenje od jezgra u kome se ova stanja još uvek mogu doživeti i
postepeno izmeniti.
Svaki problem mora imati takvo jezgro, gde je izvorni tok bio blokiran i stoga iskrivljen i
gde zadovoljstvo/nezadovoljstvo podela proizvodi nesvesno učvršdivanje doživljavanja
zadovoljstva za negativnu situaciju. Vi se onda borite protiv ovoga iz različitih razloga sa
daljom posledicom da spoljašnji problemi počinju da se oblikuju i onda ponavljaju i
ponavljaju. Oni se ne mogu prevazidi sve dok se ovo jezgro ne doživi. To važi za sve uporne
probleme, bez obzira na to da li izgleda da imaju ili nemaju veze sa seksualnošdu.
Sve ovo može izgledati kao teorija ako ste još uvek daleko od ove tačke, ali jednog dana
to može biti prekretnica u vašem unutrašnjem, a samim tim i u spoljašnjem životu, na kojoj
odbacivanje destruktivnosti više nede predstavljati problem. Jer osoba ne može uspeti u
tome tako što de to nasilno odbaciti svojom površinskom voljom, bez dubokog
razumevanja unutrašnjih sila koje sačinjavaju samu destruktivnost. Da, volja naravno mora
biti prisutna u principu, ali u isto vreme, kao što sam rekao i u mnogim drugim prilikama.
spoljašnja volja treba samo da se iskoristi u smislu oslobađanja unutrašnjih modi koje de
učiniti da razvoj bude prirodan, organski i harmoničan proces. Tako destruktivnost rastvara
samu sebe. To nije smišljen proces kao kad neko pomeri neki predmet, niti se
konstruktivna osedanja proizvode sličnim aktom volje. To je evolucijski proces unutar vas,
baš ovde i sada.

110
 Ima li nekih pitanja?
PITANJE: Šta čini opažanje zadovoljstva tako jedinstvenim i specifičnim u odnosu
na nezadovoljstvo?
ODGOVOR: Poznato je da se plašite uživanja kada ste još uvek puni sukoba i
problema koji su takve prirode da ih ne razumete. Bilo ko na ovom putu ko ide dovoljno
duboko da testira svoje reakcije otkride ovu zastrašujudu činjenicu: više ste uplašeni od
uživanja nego od bola. Vama koji se još uvek niste uverili u ovu činjenicu to može izgledati
neverovatno, jer se svesno bunite protiv nezadovoljstva i želite da je što dalje od vas. U
nekom stepenu to je i tačno, jer se nezadovoljstvo ne može istinski želeti. Ne možete resiti
ovu dihotomiju sve dok ne odete duboko u svoje psihičke procese i osetite uživanje u
nezadovoljstvu.
Plašite se potpunog zadovoljstva iz veoma važnog razloga: vrhunsko zadovoljstvo
kosmičkog energetskog toka mora izgledati nepodnošljivo, zastrašujude, poražavajude i
skoro uništavajude kada je osoba još uvek vođena nega- tivnošdu i destruktivnošdu. Ili
drugačije rečeno, u onom stepenu u kome je osoba oštetila svoj integritet, a nečistoda,
nepoštenje, varanje i zloba još uvek postoje u psihi, u tom stepenu čisto zadovoljstvo mora
biti odbacivano. Stoga je negativno zadovoljstvo jedini način na koji živo bide uopšte i može
da doživi malu količinu zadovoljstva. Kada vi koji ste na ovom putu pronađete da se
duboko unutar sebe plašite uživanja kao od neke opasnosti, morate se upitati, "Gde nisam
pošten sa životom ili sa samim sobom? Gde varam?
Gde oštedujem svoj integritet?" Ove oblasti precizno pokazuju gde, zašto i u kom stepenu
čisto zadovoljstvo mora biti odbačeno. Kada ustanovite da se unutar sebe plašite i da
odbacujete uživanje i da nije život taj koji vas lišava uživanja, možete učiniti nešto
postavljajudi sebi prikladna pitanja i posledično tome pronalazedi elemente oštedenja
unutar vas. To je izlaz. Kada pronađete gde kršite svoj osedaj pristojnosti i poštenja,
možete otključati vrata koja su vam sprečavala pristup transformaciji negativnog
zadovoljstva i koja su vas prisiljavala da odbacujete zadovoljstvo koje nije pomešano sa
bolom.
Neka vaše razumevanje raste tako da možete da osetite svoja vlastita iskrivljenja i kako
su ta iskrivljenja vredna životna energija koja se može aktivirati na način koji sam vam ovde
opisao.
Budite blagosloveni; uhvatite snagu i mod koji teku u vama. Iskoristite ih, putujte ovim
putem do samog središta vlastitog unutrašnjeg bida. Budite u Bogu.

111
 POGLAVLJE 17
PREVAZILAŽENJE NEGATIVNOSTI

Pozdrav i blagoslovi svim mojim prijateljima.

U skorašnjim predavanjima smo govorili o negativnom kreiranju, procesu koji se odvija
u svakom živom bidu. Da ste slobodni od negativnog kreiranja, ne biste bili ljudi; ne biste
živeli na ovoj ravni svesnosti koja izražava određeni stepen razvoja. Ljudski rod je slobodan
u određenom ste- penu, tako da ljudi kreiraju sasvim konstruktivno, takođe. Ali varirajudi
stepeni negativnog kreiranja še još uvek odvijaju u psihi. To znači da je zadatak ljudskog
roda na ovoj Zemlji da se izbori protiv svog negativnog kreiranja i da postane slobodniji od
njegovih zamki. To nije lako, jer fasci- nacija bilo kog kreativnog procesa obuzima ljude,
tako da oni žele da ostanu u tome. Moj zadatak sada je da vam pomognem da se korak po
korak dalje oslobodite od držanja za svoju negativnu upetljanost sa iskrivljenim kreativnim
procesima.
Postoji ogromna razlika između intelektualnog verovan- ja u ovu filozofiju i očigledne
spoznaje da vi kreirate negativno, daje baš ona nesreda koju tako osuđujete uzrokovana
negativnim stavovima u kojima tajno uživate i koje želite da sačuvate. To ne znači da
bolesti koje vidite u društvu stvarno ne postoje. One postoje. Ali one ne bi mogle da zaista
utiču na vas da vi duboko i još uvek nesvesno ne doprinosite istim tim bolestima društva
koje toliko osuđujete.
Možda je teško poverovati u ovu istinu kada ste još uvek na samom početku puta. Ali
jednom kada se stvarno budete uključili u njega, moradete videti daje upravo tako. Vi nika-
da niste nevina žrtva, a samo društvo nije ništa drago nego suma ili proizvod konstantnog
negativnog stvaranja i kreiranja od strane vas i mnogih drugih ljudi. Ova spoznaja je u
početku šokantna i bolna, ali samo onoliko dugo koliko vi ostajete nevoljni da napustite
negativnost. Ako nedete da je napustite ne treba vam iluzija da drugi to čine. Nadate se da
dete dodi do blaženstva, a da se ne sretnete sa onim aspektom u vama koji čini dostizanje
blaženstva nemogudim. Nadate se da postanete ljudsko bide koje zaista prihvata i poštuje
sebe, a da ne napustite sve ono što zaista ošteduje vaš integritet. Tako živite u iluziji da
vam to drugi čine, drugi kojima možete da pripisujete krivicu za vaše tobožnje mučenje.
Ovo je jedna od veoma čestih igara pretvaranja koju su mnogi od vas razotkrili u raznim
oblicima.

Tri koraka za pronalažen je izlaza

Želeo bih da govorim o tri koraka za pronalaženje izlaza iz lavirinta vlastite iluzije i
negativnog kreiranja u koji ste izgleda tako nerazrešivo i nemilosrdno uhvadeni. Očigledno,
prvi korak mora biti pronalaženje, priznavanje, prihvatanje i posmatranje vlastitih
negativnih stavova.

112
 Dragi korak je da, duboko u sebi, ispitate svoja osedanja i reakcije prema ovom
negativnom stvaranju i prema svojim smišljenim i izabranim namerama. Onda dete videti
da vam se to sviđa, da nalazite neku vrstu uživanja u tome i da ne želite da ga napustite.
Tredi korak je bolan rad kroz tačne posledice i grananja vašeg negativnog stvaranja, bez
prikrivanja bilo kakvog detalja, posledice ili sporednog efekta. Spoznaja i precizno
razumevanje povređujudih posledica na vas i druge moraju postati veoma jasni. Nede biti
dovoljno ako ublažite krivicu za svoje negativno kreiranje govoredi sebi da vi samo
povredujete sebe. Morate razumeti da ne možete povrediti sebe a da pri tom ne povredite
i druge isto kao što ne možete povrediti druge a da pri tom ne povredite i sebe.
Nezamislivo je da bilo šta što štetno utiče na vas ne utiče na isti način i na druge, takode.
Mržnja prema sebi, na primer, uvek se mani- festije kao nesposobnost da se voli, ili čak kao
prinuda da se mrze drugi.
Tredi korak se sastoji od uviđanja da zadovoljstvo koje dobijate iz vašeg negativnog
stvaranja nikada nije vredno preterane cene koju pladate za njega, jer sve ono što najviše
osuđujete u sebi i u svom životu je njegov neposredan rezultat. Žrtvujete sredu, mir,
samopoštovanje, unutrašnju sigurnost, ekspanziju i rast, uživanje na svim nivoima va|eg
bida i smisaono i neustrašivo postojanje.
Još jedan aspekt tredeg koraka je dostizanje razumevan- ja da uživanje koje izvlačite iz
destruktivnosti u svojim osedanjima i stavovima nije ono što se treba napustiti. Zapravo,
isto uživanje de biti preneto na pozitivno kreiranje, gde se možete radosno i bez osedaj a
krivice ekspandirati bez pladanja ogromne cene koju sada pladate za negativno kreiranje.
Precizan rad na uzroku i posledici, viđenje rezultata i povezanosti, jeste ono što de
omoguditi da poželite da napustite negativnost. Nije dovoljno da budete svesni svoje
namerne destruktivnosti. Morate priznati da ne želite da je napustite.
U drugom koraku ste još uvek udaljeni od posledica. Možete videti daje vaša
destruktivnost uzrok i priznati je, ali još uvek ne vidite vezu sa onim što osuđujete u svom
životu. Karika koja povezuje uzrok i posledicu je još uvek odsutna. Sve dok se ova karika ne
uspostavi, ne možete zaista želeti da napustite negativnost. Morate videti ogromnu cenu
koju pladate da biste zaista bili motivisani da želite da je napustite. Drugi korak je možda
najteže dostidi; on se sigurno sastoji od najdrastičnijih promena u opažanju sebe i životnih
procesa. Ali rad u tredem koraku je jednako važan, jer bez motivacije nede dodi do
promene. Pa ipak, tredi korak nije ni upola toliko težak kao što je dragi korak i u njemu
nikada nema toliko opiranja kao u drugom koraku.
Kada usled kreiranja na pozitivan način počnete da otkrivate istu fascinaciju kao i od
negativnog kreiranja, ali ovog puta nepokvarenu patnjom, krivicom, strahom i samookriv-
Ijivanjem, svet se otvara prad vama sa takvom lepotom i svetlom da ne postoje reči koje bi
to opisale. Osetidete slobodu toga što ste kreator svog izabranog života.

113
 Uloge i igre

Da biste olakšali otkrivanje ove povezujude karike pozitivne fascinacije sa kreiranjem,

bide vam potrebno da prepoznate destruktivnost i negativnost iza raznih vrsta fasada:
pretvaranja, odbrana, igara i smicalica, idealizovanih slika o sebi, specifičnih oblika
poricanja koje koristite da biste prikrili svoju destruktivnost. Sve ove maske su licemerne.
One uvek pokazuju suprotno od onoga što odbacujete ili ne volite u sebi.
Da biste se sakrili od drugih, i pre svega od sebe samih, proizvodite nešto što izgleda
suprotno od onoga što želite da sakrijete. Takva uloga postaje poput vaše drage prirode, ali
ona nema nikakve veze sa vama. To je jednostavno navika koju ne možete da odbacite sve
dok ste nevoljni da pogledate šta je iza nje. Izuzetno je važno da se oslobodite iluzija o
sopstvenoj slici koju projektujete u svet, a u čiju genijalnost tako energično pokušavate da
ubedite sami sebe. Veštačka priroda ove uloge u koju se upuštate mora se razotkriti. Vama
uvek izgleda da ste dobri na neki način, čak iako se samo pretvarate da ste žrtva. Sve to
morate precizno razmotriti i razumeti da biste videli da niste ono što se pretvarate da
jeste.
Pa ipak, ta uloga sadrži iste one aspekte koje tako pažljivo pokušavate da sakrijete. Ako
se pretvarate, a vaša uloga je da ste progonjeni mržnjom i nepravednim optužbama drugih,
u tom pretvaranju leži sama mržnja. Uloga nikada nije suštinski drugačija od onoga Što
skriva. Pretvaranje da ste žrtva mržnje drugih jeste u stvari sama mržnja. To je samo jedan
primer. Sama igra se mora otkriti, ne samo da bi se pokazalo šta ona skriva, ved da bi se
razotkrili njeni stvarni aspekti i značenje. Negativna kreativna energija je potpuno
uključena u ovoj predstavljenoj slici. Predlažem vam da sada odvojite nešto vremena i da
identifikujete različite uloge koje ste izabrali. Imenujte ove uloge jednostavnim rečenicama
koje opisuju ono što su one namenjene da prenesu. Postarajte se, ukoliko možete, da
opazite kako je uloga od koje se očekuje da bude sasvim anđeoska isto toliko destruktivna
kao ono što skriva iza sebe. Zaista, ne bi moglo biti drugačije, jer ne možete sakriti energije
duševnih tokova, ne možete ih učiniti drugačijim tako što se pretvarate bez obzira koliko
teško pokušavali.
Uloga ili igra koju prihvatate u iluziji da de to ukloniti vašu namernu destruktivnost
jeste prvi sloj sa kojim se morate suočiti. Onda možete početi da preduzimate korake koje
sam skicirao. Ponekad se ovi koraci preklapaju.

Četvrti korak

Što više uvida imate u apsolutno gubitničku igra koju igrate sa životom kada se držite
lažnih uloga koje prekrivaju destruktivne stavove, to dete više biti motivisani da sve to
napustite. Ojačadete svoju volju. To de vas voditi do četvrtog koraka, koji je stvarni proces
ponovnog kreiranja dušine supstance. Vašom meditacijom, molitvom i formulisanjem
osmišljenih misli o istini u vezi cele stvari i njihovim utiskivanjem u vaš psihički materijal,
ponovno kreiranje počinje i nastavlja se kako postajete sve veštiji. Postadete svesni svog

114
pokušaja da preuveličavate i razvlačite stare povrede, da sasvim namerno kažnjavate druge
zbog onoga što su vam roditelji učinili ili što vi mislite da su vam učinili, i svog odbijanja da
vidite njihove neuspehe kao bilo šta drugo osim namernog dela mržnje protiv vas. Kada
onda uvidite da vam to pruža zadovoljstvo da se zadržavate na svemu tome unutar sebe i
da ne menjate svoj pogled i stav, ili svoja osedanja, možete početi da ponovo kreirate. Kada
vidite lažnost svog pretvaranja, tada možete podsetiti sebe da poželite da vidite staje ispod
vaše specifične fasade krivice i mučeništva, u kom god obliku da se to pojavljuje.
Osedanje da ste povredeni u početku izgleda sasvim stvarno i potrebno je dublje
ispitivanje da biste otkrili da ono uopšte nije stvarno, ved stvar navike. To su isto i uloge
koje igrate. Svako objektivno priznavanje pretvaranja omoguduje vam da želite da budete u
dubljoj istini, da odbacite ove laži i da izađete u susret životu sa stvarnim i poštenim
stavovima. Sprovođenje ove namere i prizivanje modi u vama da vam pomognu u tome,
jeste četvrti korak.
Drugi deo četvrtog koraka je postavljanje konciznih pitanja svom najdubljem bidu: "Koji
pristup mogu da koristim da živim svoj život bez pretvaranja? Šta to znači imati bolje
načine reagovanja na životna iskustva?" U odgovora na ova pitanja pojavide se nešto novo.
U ovom procesu ponovnog kreiranja, zdrave, prilagodljive, adekvatne i istinoljubive
reakcije cc se bez sumnje pojaviti od vaše prave prirode, kojoj ne treba skrivanje. Kada
kreirate formulišite svoje rečenice veoma sažeto. Izjavite da ono što činite ne funkcioniše,
zašto ne funkcioniše i da želite da delujete na drugačiji način. Ove izjave, ako se zaista žele,
imaju veliku kreativnu mod.
Ovo su koraci pročišdenja u najdubljem i najhitnijem smislu. Pročišdenje je nezamislivo
bez prolaženja kroz ova četiri koraka. Pročišdenje je takođe nezamislivo bez primanja
aktivne pomodi. Previše je teško učiniti to sam. Potpuna je iluzija nadati se, svesno ili
nesvesno, da se suočavanje sa ovim aspektima vašeg postojanja može izbedi, preskočiti,
zaobidi ili zbrisati pomodu nekih magičnih "duhovnih" sredstava. Samospoznaja,
samoostvarenje ili dostizanje vašeg duhovnog središta ili koji god naziv da koristite da biste
opisali cilj svog života, ne može se desiti sve dok se ne suočite sa svojim najdubljim
negativnostima i licemerjem. Postoje mnogi ljudi koji žele da dostignu duhovne visine, ali
koji gaje neizraženu iluziju da se suočavanje sa onim o čemu sam ovde govorio može izbedi.
Oni idu od nemila do nedra- ga i kad god se suoče sa svojom vlastitom neprijatnom istin-
om, oni pobegnu.
Kad god destruktivni stavovi ostaju neprimedeni i nedo- taknuti, vi živite u bolnoj
ambivalenciji. Jer nikada ne možete idi u jednom pravcu kada želite da budete negativni.
Uvek postoji pravo ja koje se glasno buni u ime konačne realnosti i vuče u suprotnom
smeru. Ujedinjenje unutrašnjih pravaca može se desiti samo onda kada je osoba zaista i
istinski konstruktivna bez skrivenih destruktivnosti.
Da biste doživeli sebe kao večnog, što suštinski i konačno jeste, treba da razmotrite i
ispitate mogudnost pozitivnog kreiranja. Tada dete videti da je pozitivno kreiranje mnogo
prirodnije i lakše: to je organski proces. Negativno kreiranje i destruktivni stavovi su
veštački i neprirodni, iako ste vi sada toliko navikli na njih da vam oni izgledaju prirodnije.

115
Za pozitivno nije potreban napor. Na prvi pogled izgleda daje odbaciti negativno, koje je
postalo vaša druga priroda, previše naporno. Izgleda naporno zato jer još uvek veru- jete
da napuštanjem negativnosti stvarate pozitivnost kao nešto sasvim novo. Ako bi to bilo
tako, zaista bi bilo sasvim nemogude kreirati u najvedem broju slučajeva. Ali u trenutku
kada shvatite da pozitivno kreiranje ved postoji u vama i da se može razviti i razotkriti u
trenutku kada dozvolite da se to desi, odbacivanje negativnosti postaje oslobođenje od
teškog tereta koji vas je vukao dole celog života, i u mnogim životima pre ovog.
Kada kažemo da je Bog u vama, mi mislimo upravo to. Ne samo da vam je uzvišenija
svesnost sa neograničenom mudrošdu dostupna u bilo kom momentu kada vam je to
potrebno, ne samo da postoje modi kreativne snage i energije, osedanja blaženstva, radosti
i vrhunskog zadovoljstva koje su vam dostupne na svim nivoima, ved takođe, baš ispod
mesta gde ste bolesni sa svojom negativnošdu, postoji novi život u kome su sve reakcije na
sve mogude nepredviđene okolnosti jasne, jake i sasvim zadovoljavajude i ispravne u
svakoj situaciji. Prilagodljivost i kreativnost reagovanja ved sada postoje iza lažnih uloga
pretvaranja, iznad zahvata destruktivnosti. Ispod vaše spoljašnje umrtvl- jenosti kipeda
oživljenost ved postoji. U početku, ona de zablistati samo povremeno. Konačno, ona de se
manifestovati kao vaše postojano unutrašnje raspoloženje.
Mislim da vedina vas može da oseti značaj ovog predavanja naročito ako ga primeni na
svoj vlastiti život i ne prihvati samo kao teoretsko razmatranje. Tada de se pokazati da je
ono od životne važnosti u ličnoj evoluciji. Budite blo- gosloveni. Svima koji su ovde dajemo
ljubav i snagu.

116
 III DEO
TRANSFORMACIJA

Postoji jedna velika i univerzalna želja ljudskog roda izražena u svim religijama, u
umetnosti i filozofiji i svom ljudskom životu; želja za prevazilaženjem samog sebe. (Beatrice
Hinkle, The Re-creating of the Individual. Harcourt, Brace, 1923)

Mnogi ljudi pristupaju putu kao što je Pathvvork iz istog razloga iz koga drugi idu na
neki oblik psihoterapije - zbog nesrede i nezadovoljstva svojim životom. Dugi započinju put
jer tragaju za odgovorima na krajnja pitanja. Svi koji hodaju tim putem moraju se baviti i
psihološkom i emocionalnom i duhovnom stranom. Psihološki rad, ako se dovoljno dugo
bavite njime, mora postati duhovni rad. A da bi duhovni rad bio zaista delotvoran, on se
takođe mora baviti sa psihom tragaoca. Ova istina nije nova; ovde je njeno izražavanje od
strane Mejstera Ekharta, teologa i mistika iz četrnaestog veka:
Da bi se došlo do Boga u svoj njegovoj veličanstvenosti, osoba prvo mora da uđe u svoje
jezgro, jer niko ne može da upozna Boga ko nije prvo upoznao sebe. Idite u dubine duše, na
tajno mesto Najvišeg, do korena, do visina: jer sve što Bog može učiniti tamo je fokusirano.
(Meister Eckhart. Trans. R. Blakney)

Krajnji cilj Pathvvorka nije samo sticanje znanja o sebi; ved promena, transformacija; a
ova promena je i psihološka i duhovna. Prethodni delovi ove knjige su nas poučili kako da
ispitamo sebe i kako da prodremo ispod maske naše ideal izovane slike o sebi. Ako tada
imamo hrabrosti da počnemo da osedamo sva svoja potisnuta osedanja, konačno demo
saznati da je naša sopstvena negativnost ta koja uzrokuje životne probleme. Takvo znanje
je neophodno ako želimo da istinskoj i dubokoj promeni damo šansu da se pojavi; i u
tredem delu sada skredemo našu pažnju na to kako možemo uticati na ličnu
transformaciju.
Promena se dešava na dva nivoa. Prvi je u osnovi psihološki i emocionalan, u kome
učimo da postanemo drugačija vrsta ljudskog bida - pošto smo prethodno prozreli i
napustili svoje samoporažavajude i sabotirajude stavove, verovanja, strahove i ponašanja.
Drugi nivo je pretežno duhovan; ori obuhvata radikalnu promenu identiteta, iznad ličnosti,
čak ako možemo redi, iznad okvira ljudskog bida.
Do psihološke i emocionalne promene u velikoj meri dolazi jednostavno usled sticanja
znanja o sebi. Počinjemo jasno da vidimo neka od naših samoporažavajudih ponašanja, da
toliko jako osedamo njihov bol, da ih jednostavno napuštamo; ona nestaju. Ili preciznije,
energija koja je bila vezana u negativnosti opet postaje dostupna za pozitivna životna
izražavanja.
Kasnija Pathvvork predavanja se fokusiraju na to kako da se bavimo sa negativnim
obrascima koji ostaju zaglavljeni i otporni, čak iako izgleda da smo ih potpuno analizirali i
shvatili, potpuno osetili, ovladali njima i odrekli ih se. Ova završna faza rada u velikoj meri

117
zavisi od pravilnog kori- šdenja specifične vrste meditacije. U Pathvvork meditaciji, osoba
mora prvo naučiti kako da se spusti ispod uobičajenog nivoa brbljanja uma i kako da onda
prebiva na mestu duboke tišine. Na ovom mestu tišine osoba može naučiti da jasno čuje
glas nižeg ja deteta i može da razgovara sa njim. Ovde osoba može takođe kontaktirati i
zamoliti za mudrost i snagu višeg ja. Osedaj identiteta osobe počinje da se menja u ovoj
fazi rada.
Predavanja kažu: " Pathwork nije psihoterapija, iako se neki njegovi aspekti moraju
baviti sa nekim oblastima sa kojima se takođe bavi i psihoterapija. U okviru Pathworka,
psihološki pristup je samo sporedna stvar, način prolaska kroz prepreke. Od suštinske
važnosti je baviti se zbun- jenošdu, unutrašnjim pogrešnim koncepcijama, pogrešnim
razumevanjima, destruktivnim stavovima, otuđenim odbra- nama, negativnim emocijama i
paralisanim osedanjima, što takođe pokušava i psihoterapija i što čak postavlja za svoj
krajnji cilj. Nasuprot tome, Pathvvork ulazi u svoju najznačajniju fazu tek nakon što je ova
prva faza završena. Druga i najznačajnija faza sastoji se od učenja kako da aktiviramo vedu
svesnost koja prebiva unutar svake duše." (Pathwork Lecture 204. "What is the Path?")
Šta je "veda svesnost"? Ili šta se stvarno podrazumeva pod sintagmom "osedaj
identiteta počinje da se menja"?
Postoje različiti nivoi ljudske svesnosti i na tim nivoima su potrebne različite vrste rada
u dugom procesu buđenja, osvešdenja i prosvedenja. Kada prvo počnemo da izlazimo iz
našeg budnog sna, našeg svesnog transa, moramo probiti svoje lične iluzije i ponovo
integrisati ove svoje delove koje smo gurali u senku. Moglo bi se redi da je to proces
"uvedanja" jer se mi integrišemo i posedujemo više svoje ličnosti. Ponovo smo
identifikovali kao naše one aspekte koje smo prethodno poricali.
Kako se rad nastavlja osoba konačno dolazi do faze koju je Abraham Maslou nazvao
samospoznaja. Izgleda da vedina terapija veruje daje ovaj nivo najdalji do koga osoba može
idi; da njegovo potpuno dostizanje predstavlja uspešan kraj procesa rasta. Ali postoje dva
nivoa iznad njega: transper- sonalni i nivo ujedinjenja.
Na transpersonalnom nivou osoba počinje da doživljava da postoje oblasti koje su
iznad ljudskih i da ona može stupiti u kontakt sa tim oblastima. Kao što Ken Vilber kaže,
"pro- sečna osoba de verovatno slušati u neverici ako joj se ukaže da ona u najdubljim
skrivenim mestima svog bida poseduje ličnost koja transcendira njenu individualnost i koja
je povezuje sa svetom iznad konvencionalnog prostora i vremena." (Ken Wilber, No
Boundary. Center Publications, 1979. p. 123.) Ali zaista, osoba može u trenucima doživljavanja
vrhunca, ili lične transeendencije, ili duboke meditacije stvarno doživeti sebe kao bide koje
živi na ovoj duhovnoj ravni postojanja. Sa ovog nivoa, sa koga dolaze sva prava otkrovenja,
je Eva Pierrakos primila Patlrvvork. Najpraktičniji rezultat dostizanja ovog nivoa svesnosti
za duhovnog tragaoca je to što može dobiti vodstvo u svom životu; osoba se može
povezati sa ovom vedom mudrošdu i primiti od nje instrukcije o tome kako da živi svoj život
na takav način da dostigne vedu ispunjenost.
Rad na ovom nivou sve više prelazi u iskorak u nazad od nečijih individualnih ličnih
briga i osoba počinje da uči kako da ih mirno posmatra. Ona pronalazi miran i spokojan

118
centar unutar sebe, koji postoji sve vreme, čak i kada ima izlive besa ili napade teskobe.
Dolazi do suptilne promene. Više ne radim na ponovnoj identifikaciji svojih delova kojih
sam se ranije odricao. Umesto toga, sada sam angažovan u procesu prestanka
identifikovanja, otkrivajudi sve jasnije i jasnije da, iako "ja" imam "probleme," postoji
dublje ja koje se nalazi ispod nivoa problema, koje prethodi problemima, koje mirno
postoji čak i kroz život i smrt.
Kako se produžava vremenski period tokom koga živim na ovom nivou, iskustvo primanja
vodstva počinje da se menja po kvalitetu. Više ne osedam tako puno da mi neko drugi
govori. Umesto toga, sve više osedam da jedan moj deo govori drugom mom delu. Nije da
mi neka "Veda Svesnost" šalje poruku, ved mi sve više izgleda da sam ja ta Veda Svesnost.
Ovo može biti veoma zbunjujude, čak i sablasno za neko vreme; tokom vremena to de se
osetiti kao divan i veličanstven povratak kudi, prepun zadovoljstva.
Predavanja iz ovog dela se bave meditacijom, rastvaranjem strahova, identifikacijom sa
duhovnim ja i pravljenjem tranzicije do pozitivnog nameravanja. Onda, nakon ovog
detaljnog ispitivanja lične negativnosti, završavamo sa predavanjem koje gleda na
ogromnost unutrašnjeg prostora i koje opisuje kako ovaj unutrašnji prostor može biti
ispunjen Svetim Duhom.
D.T.

119
120
 POGLAVLJE 18
MEDITACIJA NA TRI GLASA: EGO, NIŽE JA I VIŠE JA

Pozdrav, svim mojim prijateljima ovde. Ljubav i blagoslovi, pomod i unutrašnja snaga
vam pristižu da vas podrže i pomognu vam da otvorite svoje najdublje bide. Nadam se da
dete nastaviti i kultivirati ovaj proces, tako da možete oživeti svoje celokupno bide,
stvarajudi celovitost u sebi.
Postoje mnoge vrste meditacija. Religiozne meditacije se sastoje od recitovanja skupa
molitvi. Postoji meditacija u kojoj se najviše naglašava povedanje modi koncentracije. Drugi
tip meditacije bavi se kontempliranjem i razmišljanjem o duhovnim zakonima. Postoji
takođe meditacija u kojoj se ego ostavlja da bude pasivan i bez volje, a božanskom se
dozvoljava njegov vlastiti tok. Ovi i drugi oblici meditacije mogu imati manje ili više
vrednosti, ali moj predlog prijateljima koji rade sa mnom jeste da radije iskoriste dostupnu
energiju i vreme za suočavanje sa onim delom sebe koji unuštava sredu, ispunjenje i
celovitost. Nikada nedete modi da ostvarite celovitost kojoj zaista težite, bez obzira da li
vam je ovaj cilj jasan ili ne, ako zaobilazite ovo suočavanje. Ovakav pristup uključuje
davanje glasa neposlušnom aspektu egoističnog, destruktivnog ja koje poriče sredu,
ispunjenje i lepotu iz bilo kog razloga.
Da biste zaista razumeli dinamiku, značenje i proces meditacije i izvukli maksimalnu
dobrobit od nje, moraju vam biti jasni određeni psihički zakoni. Jedan od njih je da
ako želite da meditacija zaista bude efikasna, tri osnovna sloja ličnosti moraju biti aktivno
uključena u nju. Ova tri osnovna nivoa ličnosti možemo zvati:
(1) nivo svesnog ega, sa svim svesnim znanjem i btenjem;
(2) nesvesni egoistični dečji nivo, sa svim svojim neznanjem, destruktivnošdu i potragom
za svemodi;
(3) nadsvesno univerzalno ja, sa svojom superiornom mudrošdu, modi i ljubavi kao i sa
svojim dubokim razumevanjem događaja u ljudskom životu
U efikasnoj meditaciji svesni ego aktivira oboje, i nesvesno, egoistično, destruktivno ja
i nadsvesno, superiorno univerzalno ja. Mora se odvijati stalna interakcija između ova tri
novoa, zahtevajudi pri tom veliku budnost od strane vašeg svesnog ego ja.

Ego kao posrednik

Svesni ego mora biti odlučan da dozvoli nesvesnom egoističnom ja da se razotkrije,

razvije, manifestuje u svesnosti i izrazi. To nije teško kao što izgleda, ali nije ni lako. Teško
je, prijatelji moji, isključivo zbog straha da neko nije tako savršen, napredan, dobar,
racionalan, idealan kao što bi želeo da bude ili se pretvara da jeste, tako da na površini
svesnosti ego postaje skoro ubeđen da je on idealizovana slika o sebi. Ovom površinskom
ubeđenju se neprestano suprostavl- ja nesvesno znanje da je ta slika neistinita, sa
rezultatom da se potajno cela ličnost oseda kao prevarant i užasnuta je od izlaganja. Kada

121
je ljudsko bide sposobno da dozvoli egoističnom, iracionalnom, destruktivnom delu da se
manifestuje u unutrašnjoj svesnosti i prizna ga u svim njegovim specifičnim detaljima to je
značajan pokazatelj prihvatanja sebe i rasta. Ovo samo de sprečiti opasnu indirektnu
manifestaciju koje osoba nije svesna jer nije povezana sa njom, tako da izgleda kao da
nepoželjni rezultat dolazi spolja.
Tako svesni ego mora da dosegne u dubinu i da kaže, "Šta god daje u meni, šta god
daje skriveno, a što bi trebalo da znam o sebi, kakva god negativnost i destruktivnost da
postoji treba da bude na otvorenom. Ja želim da to vidim, posvedujem se tome da vidim
bez obzira na povređenost moje taštine. Želim da budem svestan kako namerno odbi-
jam da vidim svoju ulogu kad god sam u škripcu i kako se stoga previše koncentrišem na
greške drugih." Ovo je jedan pravac za meditaciju.
Drugi pravac mora biti prema univerzalnom višem ja, koje ima modi koje prevazilaze
ograničenja svesnog ja. Ove više modi treba dozvati da biste prevazišli opiranje i
razotkrili destruktivno malo ja. Sama volja ega može biti nesposobna da to izvrši, ali vaš
svesni ego koji odlučuje može i mora zahtevati pomod od viših modi. Od univerzalne
svesnosti takođe treba tražiti da vam pomogne da razumete izražavanja destruktivnog
infanta na ispravan način, bez preuveličavanja, tako da ne idete od njegovog potpunog
ignorisanja do toga da od njega pravite monstruma. Osoba može lako da osciluje od
spoljašnjeg preuveličavanja sebe do skrivenog unutrašnjeg samopotcenjivanja. Kada se
destruktivni infant razotkrije, osoba može da postane žrtva verovanja da je to
destruktivno ja konačna, tužna realnost. Za potpunu perspektivu pri otkrivanju
egoističnog infanta, osoba mora da neprestano traži vodstvo univerzalnog ja.
Kada infant počne da se slobodnije izražava zato jer mu ego to dozvoljava i prima ga kao
nepristrasni, zaintereso- vani, otvoreni slušalac, sakupite taj materijal za dalje proučavanje.
Šta god da se razotkrije, njegovo poreklo, rezultati i dalja grananja treba da bude istraženo.
Upitajte se koje su skrivene pogrešne koncepcije odgovorne za mržnju, prkos, zlobu ili bilo
koje drugo negativno osedanje koje izlazi na površinu? Kada se ove pogrešne koncepcije
prepoznaju, krivica i mržnja prema sebi se proporcionalno smanjuju.
Drugo pitanje koje treba da postavite jeste, koje su posledice kada se zbog trenutnog
zadovoljstva prepuštate destruktivnim impulsima? Kada se pitanja poput ovih jasno
odrade, destruktivni aspekti slabe, opet u srazmeri sa razumevanjem specifičnog uzroka i
posledice. Bez ovog dela Pathvvorka, zadatak je samo polovično urađen. Meditacija se
mora baviti sa celim problemom nesvesne negativnosti korak po korak.
Uzajamno dejstvo je trostruko. Ego koji posmatra mora u početku da želi i posveti se
tome da dosegne do negativne strane i da je izloži. On takođe ima zadatak da traži pomod
od univerzalnog ja. Kada se infant razotkrije, ego treba da opet traži pomod od
univerzalnog ja da bi ojačao svesnost za nastavak rada na istraživanju skrivenih pogrešnih
koncepcija i ogromne cene koja se plada za njih. Univerzalno ja vam može pomodi, ako mu
dozvolite, da prevaziđete iskušenja da se iznova i iznova prepuštate destruktivnim
impulsima. Takvo prepuštanje ne mora se neminovno ispoljiti u delo- vanju, ved se može
manifestovati u emocionalnim stavovima.

122
 Meditativni stav

Takva meditacija zahteva puno vremena, strpljenja, istra- jnosti i odlučnosti. Setite se
da kad god ste neispunjeni, kad god postoje problemi, kad god postoji sukob u vašem
životu, vaš stav ne treba da bude da se sa mukom koncentrišete na druge ili okolnosti van
vaše kontrole, ved da zavirite unutar sebe i istražite uzroke usađene u vlastitom
egocentričnom dečjem nivou. Ovde je meditacija apsolutni preduslov: to znači integrisanje
sebe; mirno, tiho htenje da znate o ovoj specifičnoj okolnosti i njenim uzrocima. Onda
morate tiho čekati na odgovor. U ovom stanju uma, mir de vam dodi čak i pre nego što
shvatite zašto imate specifičnu negativnost. Ovaj istinoljubivi pristup životu de vam ved dati
određenu meru mira i samopoštovanja koji su vam nedostajali sve dok ste druge smatrali
odgovornim zbog onog što ste morali da ispaštate.
Ako se takva meditacija kultivira, otkridete jednu stranu sebe koju ranije niste
poznavali. U stvari, upoznadete dva aspekta: najviše univerzalne modi de se razotkriti da bi
vam pomogle da otkrijete svoju najrazorniju, neuku stranu, kojoj je potrebno shvatanje,
pročišdenje i promena. Kroz vašu spremnost da prihvatite svoje niže ja, više ja de postati
prisutnije u vama. Zapravo, vi dete ga sve više doživljavati kao svoje pravo ja.
Mnogi ljudi meditiraju, ali zanemaruju dvostranost napora i stoga propuštaju
integraciju. Oni mogu zaista spoznati neke od univerzalnih modi koje ulaze u igru kad god
je ličnost dovoljno slobodna, pozitivna i otvorena, ali zarobljene, negativne i zatvorene
oblasti ostaju zanemarene. Spoznate univerzalne modi nede same po sebi prisiljavati na
integraciju sa nerazvijenim delom ličnosti. Svesni ego se mora odlučiti za ovu integraciju i
boriti se za nju, inače univerzalno ja ne može dopreti do blokiranih oblasti. Nepotpuna
integracija sa univerzalnim ja može voditi do još vede samoobmane ako se svesnost
obmanjuje stvarno postojedom delimičnom integracijom sa božanskim modima pri čemu
ona postaje još više sklona da se ne obazire na zanemarenu stranu. Tako dolazi do
neravnomernog razvoja.

Promene koje nastaju usled Pathvrork meditacije

Kada idete kroz ceo proces dešava se ogromno jačanje vašeg celokupnog ja.
Nekoliko stvari počinje da se dešava unutar vaše ličnosti, prijatelji moji. Na prvom mestu,
vaša svesna ego-ličnost postaje jača i zdravija. Bide jača u dobrom, opuštenom smislu sa
više odlučnosti, svesnosti, smisaone usmerenosti i vedom modi koncentracije sa
izoštrenom pažnjom. Drugo, kultiviradete mnogo vede samoprihvatanje i razumevanje
realnosti. Nerealna mržnja i osedaj odvratnosti prema sebi de nestati. Takođe, prestade i
nerealna potraga za posebnošdu i savršenstvom. Lažni duhovni ponos i taština kao i lažno
samoponižavanje i sram de nestati. Kroz postojano aktiviranje viših modi osoba se oseda
sve manje i manje usamljeno, bespomodno, izgubljeno, beznadežno, ili prazno. Smisao
univerzuma sa svim svojim čedesnim mogudnostima razotkriva vam se iznutra, dok vam

123
stvarnost ovog šireg sveta pokazuje put da prihvatite i promenite svoje destruktivno
unutrašnje dete.
Ova postepena promena vam omogudava da prihvatite sva svoja osedanja i da
dozvolite energiji da teče kroz vaše bide. Kada prihvatite svoju malu, nevažnu, lošu stranu
bez mišljenja da je to celokupna krajnja stvarnost, tada lepota, ljubav, mudrost i
neograničena mod višeg ja postaju stvarniji. Rad na nižem ja vodi do uravnoteženog
razvoja, objedinjenja i dubokog osedaja vlastite stvarnosti. Iz toga mora nastati realna,
osnovana ljubav prema samom sebi.
Kada vidite istinu u sebi i to postane vaša druga priroda da želite i posvedujete se toj
istini, primetidete ružnu stranu u vama, koju ste do tog trenutka odbijali da vidite.
Istovremeno primedujete ovu veliku, univerzalnu, duhovnu mod koja je u vama i koja je
zapravo vi. Iako može izgledati paradoksalno, što više prihvatate nesvesnog malog infanta
u vama, bez gubitka osedaja lične vrednosti, to dete bolje opaziti veličinu svog najdubljeg
bida, pod uslovom da zaista ne koristite svoja otkrida o nižem ja da biste kažnjavali sami
sebe. Niže ja želi da navede svesni ego da ostane unutar uskih granica neurotičnog
kažnjavanja sebe, beznađa i morbidne predaje, koji uvek prekrivaju neizraženu mržnju.
Svesni ego mora sprečiti ovo ratno lukavstvo koristedi sve svoje znanje i sredstva.
Posmatrajte ovu naviku samokažnja- vanja, beznađa i kapitulacije u sebi i suprostavite joj
se, ne tako što dete je opet odgurati u podzemlje, ved tako što dete koristiti ono što znate.
Prilikom razgovora sa ovim delom sebe upotrebite sve znanje svog svesnog ega. Ako to nije
dovoljno tražite od modi koje su iznad vaše svesnosti da dođu i pomognu vam.
Dok upoznajete oboje, i najniže i najviše u vama, otkrivate funkciju i kapacitete, ali
takođe i ograničenja svesnog ega. Na svesnom nivou funkcija ega je da želi da vidi potpunu
istinu i o najnižem i o najvišem u vama, da želi sa svom svojom snagom da promeni i
napusti destruktivnost. Ograničenje je da ego ne može da sve to sprovede sam ved se mora
okrenuti ka univerzalnom ja da bi dobio pomod i vodstvo i mora čekati strpljivo i bez
sumnje ili nestrpljivog navaljivanja. Ovo čekanje treba biti sa otvorenim stavom prema
tome na koji način se pomod može manifesta vati. Sto osoba ima manje pretpostavki, to de
brže pomod dodi i bide lakše prepoznatljiva. Pomod od univerzalne svesnosti može dodi na
sasvim drugačiji način od onog koji očekujete.

Ponovna edukacija destruktivnog ja

Do sada smo razgovarali o dve faze procesa meditacije: prvo, prepoznavanja

nesvesnog destruktivnog egoističnog ja, a potom razumevanja skrivenih pogrešnih
koncepcija, uzroka i posledica, značenja i cene koja treba da se plati za postojede
destruktivne stavove. Treda faza je ponovna orijentacija i edukacija destruktivnog dela
ličnosti. Destruktivni infant sada nije više sasvim nesvestan. Ovaj infant sa svojim
pogrešnim verovanjima i tvrdoglavim opiranjem mora biti ponovo ori- jentisan. Međutim,
ponovna edukacija se ne može desiti sve dok niste potpuno svesni svakog aspekta
infantovih destruktivnih verovanja i stavova. To je razlog zašto je prvi deo meditacije,

124
razotkrivanje, faza istraživanja, tako fundamentalna. Podrazumeva se da prva faza nije
nešto što se odradi, a onda druga i kasnije treda faza mogu da počnu. To nije sekvencijalni
proces; faze se preklapaju.
Ono što du sada redi se mora uzeti sa velikom pažnjom, inače nedete shvatiti
suptilnosti koje su u tome sadržane. Ponovna edukacija se može veoma lako pogrešno
shvatiti što može voditi prema obnovljenom gušenju i potiskivanju destruktivnog dela koji
počinje da se razvija. Morate se pažljivo pobrinuti i smišljeno ciljati da to izbegnete, a ipak
da ne dozvolite da vas destruktivni deo proguta. Najbolji stav prema razvijanju
destruktivnog dela je stav odvojenog posmatranja, neprosuđivanja i neuznemirenog
prihvatanja. Što se on više razvija, to se više morate podsedati o tome da niti je istina o
njegovom postojanju konačna, niti su njegovi destruktivni stavovi konačni. To nisu jedini
stavovi koje imate, niti su apsolutni. Iznad svega, vi imate mod da promenite bilo šta. Može
vam nedostajati inicijativa za promenu kada još niste potpuno svesni štete koju destruk-
tivni deo vas pričinjava vašem životu kada je neprimeden. Stoga je drugi važan aspekt ove
pathvvork meditacije da duboko i naširoko tragate za indirektnim manifestacijama. Kako
se neizražena mržnja ispoljava u vašem životu? Možda tako što osedate da nešto ne
zaslužujete i što ste uplašeni ili što kočite svoje energije. To je samo jedan primer; sve indi-
rektne manifestacije treba ispitati.
Važno je podsetiti se da gde god je život, tu je stalno kretanje, čak iako je ovo kretanje
privremeno paralisano: materija je paralisana životna supstanca. Zaleđeni blokovi
energije u vašem telu su trenutno otvrdnuta, nepokretna životna supstanca. Ova
životna supstanca se uvek može ponovo učiniti pokretnom, ali samo svesnost to može
učiniti. Jer životna supstanca je ispunjena svesnošdu, isto kao i energija; bilo daje
energija trenutno blokirana i zaleđena ili bilo da je svesnost trenutno pomračena.
Meditacija pre svega mora značiti da deo vas koji je ved svestan i pokretan zapravo,
namerava da učini blokiranu energiju i pomračenu svesnost ponovo pokretnim i
svesnim. Najbolji način da se to učini jeste da dozvolite zaleđenoj i pomračenoj
svesnosti da se izrazi. Ovde vam je potreban prijemčiv stav, umesto reakcije da je ono
što dolazi razarajude i katastrofalno. Paničan stav prema vlastitom destruktivnom
infantu koji se razvija, čini više štete nego sam destruktivni infant. Morate naučiti da ga
čujete, da ga razumete, da mirno primite njegova izražavanja bez mržnje prema sebi,
bez odbacivanja infanta. Samo sa takvim stavom možete shvatiti uzroke njegove
skrivene destruktivnosti. Tek tada proces ponovnog obrazovanja može početi.
Stavovi poricanja, panike, straha, samoodbacivanja i zahtevanja savršenstva koje
obično imate čine da bilo koji deo ove meditacije postane nemogud. Oni ne
dozvoljavaju razvoj, ne dozvoljavaju istraživanje uzroka onoga što ste otkrili, oni sigurno
ne dozvoljavaju ponovnu edukaciju. Stavovi prihvatanja i razumevanja su ti koji
omogudavaju svesnom egu da uspostavi povoljnu dominaciju nad jako destruktivnom i
stagnirajudom psihičkom materijom. Kao što sam mnogo puta rekao, ljubaznost,
čvrstoda i duboka odlučnost neophodni su u borbi protiv vlastite destruktivnosti. To je
paradoks: treba da se identifikujete sa destruk- tivnošdu, a ipak da budete odvojeni od

125
nje. Treba da prihvatite da ste to vi, ali takođe treba da znate da postoji još jedan deo
vas koji može da kaže konačnu reč ako vi to izaberete. Za to vam je potrebno da
proširite ograničenja svojih svesnih ego izražavanja tako da u bilo kom trenutku možete
redi: "Ja du biti jači od svoje destruktivnosti i nedu biti ometan od strane nje. Ja
odlučujem da de moj život biti najbolji i najispunjeniji i da ja hodu i mogu da prevaziđem
blokade koje uzrokuju da želim da ostanem nesredan. Ova moja odlučnost de prizvati
uzvišenije modi koje de me učiniti sposobnim da doživim sve više i više blaženstva zato jer
ja mogu da napustim uživanje u negativnosti, koje sada u potpunosti prepoznajem." To je
zadatak svesnog ega. Samo tada on može pokrenuti modi vodstva, mudrosti, snage i novog
unutrašnjeg osedanja ljubavi koje dolazi od prožetosti univerzalnim ja.
Ponovna edukacija treba da ide kroz odnos tri interaktivna nivoa, isto kao što je to bilo
neophodno da bi se destruktivna strana osvestila i istražilo njeno dublje značenje. Ponovna
edukacija zavisi i od napora svesnog ega, od njegovih instrukcija i dijaloga sa neukim
egoističnim detetom, i od intervencije i vodstva univerzalnog, duhovnog ja. Svako de na
svoj način uticati na postepeno sazrevanje ovog infan- ta. Ego utvrđuje svoj cilj da promeni
svesnost negativnog unutrašnjeg deteta tako što to želi i što se posveduje tome. To je
njegov zadatak. Potpuno izvršavanje ovog zadatka omogudava se smišljeno aktiviranim
duhovnim prilivom iz dubine ličnosti. Ovde svesnost opet mora prihvatiti dvostruki pristup.
Jedan pristup je aktivnost koja uspostavlja njenu želju da transforiniše samoporažavajude
aspekte, vođenje dijaloga i mirno, ali strogo poučavanje neukog deteta. Drugi pristup je
više pasivan, strpljivo čekanje konačne, ali uvek postepene, manifestacije univerzalnih
modi. One dovode do unutrašnje promene kada osedanja vode novim, prilagodljivoj im
reakcijma. Tako de dobra osedanja zameniti ona koja su bila negativna ili mrtva.
Požurivanje i pritiskanje dela koji se opire je isto toliko beskorisno i nedelotvorno kao i
prihvatanje njegovog direktnog odbijanja da se promeni. Kada svesni ego ne prepoznaje da
postoji deo ličnosti koji u stvari odbija svaki korak prema zdravlju, razvoju i dobrom životu,
mehanizam koji se suprotstavlja tome često može biti užurbani, nestrpljivi pritisak. Oboje
potiču od mržnje prema sebi. Kada se nalazite u neugodnom položaju i osedate se
bespomodno, prihvatite to kao znak da tragate za onim delom u vama koji kaže, "Ja ne
želim da se menjam. Ne želim da budem konstruktivan." Pokrenite se i pronađite ovaj glas.
Ovde iznova upotrebite meditativni dijalog da istražite i da dozvolite najgorem u vama da
se izrazi.
Ovo je jedini način na koji meditacija može da pokrene vaš život prema rešavanju
problema, prema rastu i ispunjenju i prema razvoju vaših najboljih potencijala. Ako to
učinite, prijatelji moji, dodi de vreme kada verovanje životu više nede zvučati kao nejasna,
udaljena teorija koju ne možete da primenite u praksi. Umesto toga, vaša vera u život, kao i
ljubav prema sebi u najzdravijem smislu te reči, ispunjavade vas sve više i više.
Ovo su veoma važni koncepti koje treba da shvatite, koristite i posmatrate unutar sebe.
Kada se trostruka interakcija odvija unutar ličnosti tu je uvek prisutna harmonična
mešavina između želje i stanja bez želja; između učešda i odvojenosti; između aktivnosti i
pasivnosti. Kada ova ravnoteža postane postojano stanje, tada destruktivni infant odrasta.

126
On nije ubijen ili uništen. On nije proteran. Njegove zaleđene modi se rastvaraju u živu
energiju koju dete stvarno osetiti, prijatelji moji, kao novu životnu silu. Infant ne sine biti
ubijen. On se mora poučiti tako da može biti spašen, oslobođen i da može da odraste. Ako
radite na ovom cilju postojano dete se približavati ujedinjenju ega i univerzalnog ja.
Ovo je modan materijal. Budite blagosloveni, budite u miru, budite u Bogu.

127
 POGLAVLJE 19
SAMOIDENTIFIKACIJA I STANJA SVESNOSTI

Pozdravi i blagoslovi se prosipaju na sve vas u obliku velike i veličanstvene duhovne sile
koju možete koristiti i apsorbovati u onom stepenu u kome se zaista otvorite prema njoj sa
svim svojim srcem i umom.
U ovom predavanju du govoriti o svesnosti iz novog i drugačijeg ugla. Možda je teško za
ljudska bida da shvate da svesnost prožima ceo univerzum. Svesnost ne zavisi samo od
ličnosti nekog bida. Ona prožima sve što postoji. Ljudski um je sklon da misli da je svesnost
isključivo sporedni proizvod ličnosti i čak da se isključivo vezuje za um. To nije tačno.
Svesnost ne mora imati fiksni oblik. Svaka čestica materije sadrži svesnost, ali u neživoj
materiji svesnost je očvrsla, baš kao što je i energija očvrsla u neživim predmetima.
Svesnost i energija nisu isto, ali su međusobno zavisni aspekti manifestovanog života.
Kako evolucija napreduje, ova statična stanja se umanjuju dok svesnost i energija
postaju oživljeniji i pokretniji. Svesnost postaje svesnija; energija dobij a vedu kreativnu
mod da se krede i pravi oblike.
Svaka osobina koja je poznata ljudskom razumevanju, svaki stvaralački stav i svaki
aspekt ličnosti su samo jedna od mnogobrojnih manifestacija svesnosti. Svaka mani-
festacija koja još uvek nije integrisana u cei inu treba biti ujedinjena i sintetisana u jednu
harmoničnu celinu.
Potreban je značajan napredak u vašoj imaginaciji da biste shvatili koncept koji
pokušavam ovde da vam prenesem. Možete li da za trenutak zamislite da mnoge poznate'
osobine, za koje ste od uvek pretpostavljali da mogu postojati samo kroz osobu, nisu osoba
sama po sebi, ved su slobodno plutajude čestice sveopšte svesnosti? Nije važno da li su ove
osobine dobre ili loše; uzmimo na primer ljubav, istrajnost, tromost, lenjost, nestrpljenje,
ljubaznost, tvrdoglavost ili zlobu. Sve one moraju biti ugrađene u manifes- tujudu ličnost.
Samo tada može dodi do pročišdenja, harmonizacije i obogadenja manifestujude svesnosti,
stvarajudi tako preduslove za evolucijski proces ujedinjavanja svesnosti.
Ljudsko bide je skup različitih aspekata svesnosti. Neki aspekti su ved pročišdeni.
Neki su ođuvek bili čisti i samim tim su deo osobe koji čini integrisanu ceiinu. Drugi
aspekti svesnosti su negativni i destruktivni i tako odvojeni, poput udova koji odstupaju
od glavne strukture. Zadatak svakog ljudskog bida je da u svakoj inkarnaciji sintetiše,
ujedini i stopi ove različite aspekte svesnosti. Ako zaista pokušate da shvatite ono što
ovde kažem možete pronadi da je to novi način za objašnjenje ljudskog postojanja.
Naravno, to ne važi samo za nivo ljudske svesnosti, ved takođe i za viša stanja svesnosti
gde borba više nije tako oštra ili bolna. Uvedana svesnost o višim stanjima svesnosti
neizmerno olakšava proces sinteze. Smetnja ljudskom rodu je opšti nedostatak
poimanja onog što se dešava, slepilo mnogih osoba koje učestvuju u borbi i njihovi
namerni pokušaji da održe svoje slepilo.

128
 U onom stepenu u kome borba i tenzija postoje u ličnosti, u tom stepenu de razni
aspekti svesnosti biti raspareni jedni od drugih. Živo bide je nesvesno značenja ove
borbe i pokušava da se identifikuje sa jednim, ili nekoliko od ovih aspekata, bez znanja
o tome ko ili šta je pravo ja. Gde se nalazi? Staje to? Kako se može pronadi u lavarintu
nesklada? Da li ste vi ono najbolje u vama? Ili ste ono najgore u
vama? Ili ste neki od mnogobrojnih aspekata između? Bez obzira da li osoba to zna ili ne,
ova tekuda unutrašnja borba i traganje postoje. Što je ta borba više svesna, to je naravno
bolje. Bilo koji put ličnog razvoja mora se pre ili kasnije suočiti sa ovim pitanjima - sa
dubokim problemom lične identifikacije.

Vi ste integrator

Identifikacija sa bilo kojim od prethodno pomenutih aspekata je ljudska greška. Vi niste

vaše negativne osobine, niste ni vaša samokažnjavajuda nametnuta svesnost, niste čak ni
vaše pozitivne osobine. Iako ste uspeli da integrišete pozitivne osobine u punodu svog bida,
to nije isto kao kada se identiflkujete sa njima. Preciznije je redi da ste vi onaj deo vas koji
je upravljao ovom integracijom pomodu određivanja, odlučivanja, delovanja, mišljenja i
htenja, tako da ste mogli da apsorbujete u sebe ono što predhodno nije bilo inte- grisano.
Svaki aspekt svesnosti poseduje svoju vlastitu volju, kao što to znaju oni koji rade
pathvvork. Sve dok ste slepo uključeni u borbu i stoga potopljeni u njoj, svaki od ovih
različitih aspekata de vas kontrolisati za uzvrat, jer pravo ja koje bi moglo da drugačije
odredi vašu identifikaciju još nije pronašlo svoju mod. Slepo poistovedivanje vas orobljava i
deaktivira vašu kreativnu energiju. Ovaj nedostatak doživljavanja sebe vodi u očaj.
Ako osoba slepo veruje da ona nije ništa drugo ved njeni destruktivni aspekti, ona
postaje zapletena u naročitu vrstu unutrašnje borbe. S jedne strane postojade
samounuštenje, samokažnjavanje i jaka mržnja prema sebi kao reakcija na doživljavanje
sebe samo kao negativnog. S druge strane, kako zaista možete želeti da napustite ove
negativne osobine ili da se u potpunosti suočite sa njima i istražite ih kada veru- jete da su
one vaša jedina stvarnost? Razapeti ste između stavova, "Moram da ostanem kakav jesam,
da se ne menjam i ne poboljšavam, jer to je moj a jedina realnost, a ja ne želim da
prestanem da postojim," i "Ja sam tako užasan, tako loš i tako dostojan prezira da nemam
pravo da postojim i stoga moram da se kaznim tako što du prestati da postojim." Jako je
bolno suočiti se sa ovim konfliktom kada se veruje da je to stvarnost, stoga se cela stvar
odlaže.
Tada vodite nestvaran život pretvaranja i to pomera vaš osedaj identiteta na vašu
masku. Borite se da niko ne vidi vaše pretvaranje i ne pomišljate da ga napustite jer jedina
druga alternativa je bolna borba koju sam upravo opisao. Nije čudo da ljudska bida imaju
tako puno otpora. A opet to je velika šteta, jer ništa od toga nije prava stvarnost. Postoji
pravo ja koje se ne izjednačuje niti sa vašim negativnim aspektima, niti sa vašim
nepopustljivim samouništenjem, niti sa pretvaranjem koje sve prekriva. Pronalaženje ovog
pravog ja je naš glavni interes.

129
 Pre nego što se univerzalno ja može u potpunosti mani- festovati u vama, jedan njegov
aspekt koga možete odmah shvatiti vam je ved dostupan baš sada: vaše svesno ja u svom
najboljem izdanju, kakvo postoji baš sada. To je sadašnja ograničena manifestacija vašeg
duhovnog bida, ali to ste zaista vi; to je "ja" koje vam je potrebno da biste izašli iz
zbunjenosti. Ova ved manifestovana svesnost postoji u mnogim oblastima vašeg života, ali
vi je uzimate zdravo za gotovo. Još je niste upotrebili u oblasti konflikta gde nastavljate da
budete slepo kontrolisani lažnim ličnim identitetom, odnosno njegovim posledicama.
"Ja" koje je sposobno da donese odluku, na primer, da se zaista suoči sa ovim
konfliktom i da posmatra njegova razna izražavanja jeste ja sa kojim se možete bezbedno
poistoveti- ti. U onom stepenu u kome se osoba probudi i stekne svesnost o sebi, u tom
stepenu de takve odluke biti mogude. I obrnuto, u onom stepenu u kome se takve odluke
donose i biraju odgovarajudi stavovi, u tom stepenu se svesnost budi i širi. Neposredno
dostupna svesnost svakog ljudskog bida obično se ne koristi u potpunosti tamo gde postoji
najveda patnja i konflikti. Potpuni obim njenih modi nije stavljen u službu ove borbe za
identitet. Kada živo bide počne da to čini na sistematičan način, dešava se glavna promena i
dostiže se nova etapa razvoja. U onoj meri u kojoj vaše svesno ja može da koristi svoje ved
postojede znanje o istini, svoju ved postojedu mod da sprovodi dobru volju, svoj ved
postojedi kapacitet da bude pozitivano, predano, istinoljubivo, hrabro i istrajno u borbi da
pronađe svoj identitet i svoju ved postojedu sposobnost da bira stav sa kojim de se suočiti
sa problemom, tačno u tom stepenu svesnost se širi i postaje prožeta duhovnom
svesnošdu.
Duhovna svesnost se ne može manifestovati kada ved postojeda svesnost nije u
potpunosti upotrebljena za vođenje života. Kada postojedu svesnost možete u potpunosti
da koristite, tada nova inspiracija i nove oblasti vizija, razumevanja i izražene mudrosti
izviru iz vaših dubina. Ali sve dok sledite liniju manjeg otpora, predavajudi se slepoj
upetljanosti, napuštajudi pronalaženje pravog ličnog identiteta i slepo se zadovoljavajudi
tobožnjim postojanjem, ostajete zaglavljeni u staroj rutini reagovanja iz navike i verovatno
njenog opravdavanja. Prepuštate se prinudnom, negativnom, beznadežno cirkularnom
razmišljanju i vaša sadašnja svesnost ne može u potpunosti biti korišdena. Kao posledica
toga, svesnost se ne može ekspandirati, niti može pretvarati i sintetisati negativne aspekte
sa kojima se pogrešno identifikuje. Ona, takođe, ne može uvesti dublje aspekte duhovnog
ja. Sve dok se postojede vrednosti 11 potpunosti ne iskoriste, dodatne vrednosti se ne
mogu realizo- vati. To je životni zakon koji važi za sve nivoe postojanja. To je veoma važna
stvar koju treba da shvatite, prijatelji moji.
KIscis. se identifikujete sa jednim, ili čak grupom aspekata i verujete da su ti aspekti vi,
tada se potapate u njima. Na samom početku kada sam započeo držanje predavanja,
koristio sam termine više ja, niže ja i maska ja. To su veoma skradeni termini koji, naravno,
sadrže mnoge podele i varijacije. Oni su prikladan okvir karakteristika pomodu kojih se
aspekti mogu klasifikovati u jednoj od ove osnovne tri kategorije.
Prava volja za dobrim je, suvišno je redi, izražavanje višeg ja. Ali takođe, postoji još
jedna volja za dobrim ko ja se lako može pomešati sa ovom prethodnom, iako uopšte nisu

130
iste. To je volja da se bude dobar radi izgleda, radi poricanja aspekata nižeg ja, jer svesno,
odlučujude, birajuče ja ne prihvata izazov da se suoči sa negativnim aspektima. Demonski,
destruktivni aspekti su očito izražavanje nižeg ja. Ali džinovska krivica koja preli da kazni
ove destruktivne aspekte sa totalnim uništenjem nije izražavanje višeg ja, iako se lako
može predstavljati da jeste. To je, zapravo, još destruktivnije nego sama destruktivnost i u
potpunosti dolazi od prethodno pomenute lažne lične identifikacije. Ako verujete da ste
vaš demon, izgleda vam da nema drugog izbora nego da uništite sebe; ipak vi se plašite
uništenja i tako zadržavate demona. Ali ako posmatrate demona, možete početi da se
identifikujete sa onim delom vas koji posmatra.
Nikada ne smete zaboraviti da osoba nije u potpunosti uključena u ovu borbu, inače bi
bilo nemogude da se izdigne iznad nje. Postoje mnogi aspekti vašeg bida gde koristite mod
svog kreativnog razmišljanja, gde širite svoj um i tako gradite na produktivan način. Ali,
sada smo usredsređeni na one oblasti gde se ne ekspandirate i gde niste produktivni.
Sve dok su ljudska bida nesposobna, ili radije nevoljna, da prepoznaju svoje destruktivne
aspekte, ona moraju ostati izgubljena u njima i stoga ne mogu dostidi pravilnu ličnu
identifikaciju. Iako je vaša želja da sakrijete destruktivne aspekte još više destruktivna nego
ono što skrivate, ona u isto vreme ukazuje da vi želite da budete slobodni od
destruktivnosti. Prema tome želja da sakrijete destruktivnost je pogrešno shvadena i
protumačena poruka višeg ja. To je pogrešan način primene i interpretacije čežnje
duhovnog ja. Hajde sada da dalje govorimo o tome kako svesno ja može biti više aktivirano
i iskorišdeno, tako da ga možete ekspandirati i napraviti mesta da duhovna svesnost prodre
u njega. Svako na ovom putu koje marljivo i savesno radio na skidanju maske, napuštanju
odbrana i prevazilaženju opiranja izlaganju očigledno sramotnih sklonosti, doživeo je kako
priznavanje negativnih osobina stvara novu slobodu. Zašto je to tako? Očigledan odgovor
je da je prosta činjenica što imate hrabrosti i poštenja da to učinite sama po sebi
olakšavajudi i oslobađajudi faktor. Ali postoje stvari koje idu iznad toga, prijatelji moji.

Promena u identifikaciji

Kroz sam čin priznavanja, dešava se suptilna ali značajna promena u identifikaciji. Pre
takvog priznavanja bili ste slepi za neke ili sve destruktivne aspekte i stoga ste bespomodno
bili kontrolisani od njih, pokazujudi da ste verovali da su oni vi. Niste bili u stanju čak ni da
priznate ove neprihvatljive aspekte, jer ste se identifikovali sa njima. Ali u trenutku kada
priznate ono što je prethodno bilo neprihvatljivo; umesto identifikacije sa njima, počinjete
da se identifikujete sa onim delom vas koji može i odlučuje da učini priznanje. Tada pre-
vlada jedan drugi deo koji može da učini nešto u vezi njih, čak iako u početku može samo
jednostavno da posmatra i opipava tragajudi za nekim dubljim razumevanjem skrivenih
dinamičkih procesa. Sasvim je drugačija situacija kada se identifikujete sa ružnim
osobinama od situacije kada identifikujete te ružne osobine. U trenutku kada ih
prepoznate, prestajete da se poistovedujete sa njima. To je razlog zastoje tako

131
oslobađajude priznati ono najgore u svojoj ličnosti, nakon što ste pobedili uvek prisutno
opiranje da to učinite. Bide još lakše jednom kada budete mogli da napravite jasnu razliku.
U trenutku kada identifikujete, posmatrate i jasno artikulišete svoje destruktivne
aspekte, pronašli ste svoje pravo ja sa kojim se možete bezbedno identifikovati. Ovo pravo
ja može učiniti mnoge stvari, pre svega ono što činite sada: identifikovanje, posmatranje i
artikulisanje. Sada više ne morate tako nemilosrdno da proganjate sebe sa mržnjom.
Izgleda da nema načina da izbegnete mržnju prema sebi sve dok zanemarujete ovaj
izuzetno važan proces identifikovan- ja sebe sa svojim pravim ja, koji takođe ima mod da
prepozna i prihvati nove stavove, bez pogubnog osuđivanja samog sebe. Mogude je
negativno suditi u istinoljubivom duhu, ali postoji ogromna razlika između verovanja da je
ono što osuđujete jedina istina vašeg postojanja i shvatanja da deo vas koji može da prizna
prisustvo destruktivnosti ima druge opcije i daje bliže vašoj konačnoj stvarnosti.
Koliko stav prema sebi mora biti drugačiji kada shvatite da ljudska bida nose negativne
aspekte sa sobom da bi ih integrisala i sintetisala. To omogudava istinoljubivost bez
beznadežnosti. Kakvo dostojanstvo vam to daje kada uzmete u obzir da vi prihvatate ovaj
važan zadatak radi evolucije.
Kada dođete u ovaj život, donosite sa sobom negativne aspekte zbog smisla koji smo
upravo pomenuli. Postoje određeni zakoni koji određuju kakve aspekte donosite sa sobom.
Svako ljudsko bide ispunjava neki ogroman zadatak na univerzalnoj lestvici evolucije. Ovaj
zadatak vam daje veliko dostojanstvo, stoje mnogo važnije od prolazne patnje koja se
nagomilava zbog toga što ne znate ko ste. Samo kada prvo preuzmete odgovornost za
negativne aspekte možete dodi do divne spoznaje da vi niste oni, ved da nosite nešto u
sebi zašta ste preuzeli odgovornost u evolucijskom smislu.
Samo tada možete dodi do slededeg koraka, a to je integracija.

Četiri stanja svesnosti

Ponovidu četiri stanja svesnosti koje smo davno pomenuli:

(1) poluuspavano stanje kada ne znate ko ste i slepo se borite protiv onoga što mrzite u
sebi, bilo svesno, pulusvesno ili nesvesno;
(2) prvo stanje buđenja, kada možete da priznate, posmatrate i artikulišete ono što vam
se ne sviđa; kada možete da osetite da je to samo jedan vaš aspekt, a ne tajna konačna
istina o vama;
(3) svesnost da pravo ja ili "ja" koje posmatra i artikuliše, može takođe da napravi nove
odluke i izbore, i da može da traga za prethodno nesludenim opcijama i mogudnos-
tima, ne pomodu magije, ved isprobavajudi stavove koji su ranije bili potpuno negirani i
ignorisani. Neki primeri takvih novih stavova su: postavljanje pozitivnog cilja
samoprihvatanja bez gubljenja osedaja proporcije; istraživanje novih puteva; učenje na
greškama i neuspes- ima; neodustajanje kada se uspeh ne pojavi odmah; vera u
neznane potencijale koji se mogu manifestovati samo dok svesnost prihvata ove nove

132
 metode. Stav prihvatan- ja novih načina opažanja za koje vaša svesnost upravo postaje
sposobna vodi direktno do;
(4) konačnog shvatanja onih prethodno negiranih i mrskih aspekata, što znači njihovo
rastvaranje i integraciju. Istovremeno, uvek ekspandirajuda svesnost integriše se sa još
više duhovne realnosti koja se sada može razviti u još vedoj meri. To je ono što se
podrazumeva pod pročišdenjem. U onoj meri u kojoj vodite svoj život na takav, način,
u toj meri de globalna svesnost koja prožima univerzum postati manje izdeljena u
odvojene čestice i više ujedinjena.
Kada prihvatite ovo što sam ovde rekao shvatidete nekoliko veoma važnih činjenica.
Pre svega, videdete ogromnu sveopštu važnost prepoznavanja iskrivljenih demonskih
osobina. Prihvatidete potpunu odgovornost za njih, što de vas, paradoksalno, osloboditi od
poistovedivanja sa njima. Upoznadete svoje pravo ja i prepoznadete da su ovi negativni
aspekti samo delovi koji odstupaju od glavne strukture, koje onda možete integrisati u
sebe dok ih rastvarate. Njihova bazična energija i neiskrivljena priroda mogu postati deo
svesnosti koju manifestujete.
Na taj način, bez obzira na to koliko je realnost nepoželjna, možete raditi na njoj,
prihvatiti je, istraživati i ne biti uplašeni od nje. Prema tome, kapacitet da posmatrate,
artikulišete, procenjujete i birate najbolje mogude stavove da biste se bavili onim što
posmatrate, jeste istinska mod vašeg pravog ja i ona ved postoji u vama baš sada. Sloboda,
otkride i znanje o sebi jesu prvi koraci prema spoznaji vede univerzalne, božanske svesnosti
u vama. Sve dok to ne učinite, najdublja duhovna svesnost ostaje samo princip, teorija i
potencijal koji de biti spoznat tek u bududnosti. Možete verovati 11 nju intelektom, ali je ne
možete zaista spoznati u sebi sve dok ne iskoristite svesnost koja vam je dostupna sada, ali
koju ostavljate neiskorišdenu gde god postoje takozvani problemi. Kroz prepoznavanje ova
četiri stanja i kroz rad na njima na način koji sam ovde skicirao, vaš svesni um se može
dovoljno proširiti i pustiti unutra još uvek nemanifestovanu mudrost, istinu, ljubav,
energiju, snagu osedanja i kapacitet da se transcendiraju bolne suprotnosti, što de
obogatiti i preusmeriti vaš život ka stvaranju više srede i zadovoljstva.

Strah nestaje

U momentu kada dođe do samoidentifikacije, duboki i očigledno beskrajni strah ljudske

duše nestaje. Cesto se ovaj strah ne doživljava svesno. Postajete ga svesni samo kada ste
na pragu ovih stanja, kada pravite promenu od toga da ste izgubljeni, slepi i zbunjeni u vezi
toga ko ste, do prvih nagoveštaja identifikacije sa svojim pravim ja. To je prolazni period
koji može trajati nedeljama ili tokom mnogih inkarnacija. Ovaj teror možete sakrivati od
samog sebe ili se suočiti sa njim. Što se više suočavate sa njim, pre dete izadi iz njega.
Skrivanjem ne dobijate ništa, jer teror de ostaviti neizbrisive tragove u vašem životu.
Skriveni strahovi nisu ništa manje bolni i ograničavajudi nego stvarni doživljaj straha.
Zapravo, istina je upravo suprotna.

133
 Teror postoji samo zato jer ne znate da postoji pravo ja koje je iznad onih vaših
aspekata koje mrzite. Zbog ovog terora neprestano oklevate čak i da identifikujete ono što
mrzite. Sve dok vam nedostaje hrabrost da istražite da li je vaš strah opravdan ili ne, ne
možete saznati da on nije opravdan i da ste vi mnogo, mnogo više nego ono što se plašite
da jeste. Ljudsko bide je često na samom rubu da poželi ovaj korak. Ali taj rub se doživljava
kao ponor i stoga oklevate i produžujete lažno postojanje. Kada se ne radi na tome, strah
ostaje u duši; onda se on poriče i potiskuje, a potisnuti str ali ima dodatne štetne posledice
na ličnost, koja postaje sve više i više otuđena od svog pravog jezgra.
Kada konačno donesete odluku i posvetite se suočavanju sa svojim strahovima, teror
nestaje i shvatate da možete da saznate ko ste zaista. Takođe, pronalazite da je život pun,
bogat, otvoren i neograničen. U trenutku kada doživite sebe kao onog koji posmatra, a ne
kao onog koji je posmatran, više nema nikakve potrebe da uništite sebe ili da ograničavate
svoj identitet na varljivu masku mrskog demona ili sitničavog, sebičnog egoiste.
Poistovedivanje sa pravim ja uklanja strah od uništenja, ne samo od smrti, ved od uništenja,
što je drugačije.
Sada demo se vratiti svesnom umu kakav ved postoji u vama u ovom trenutku. On je
sada sposoban da prizna i pos- matra ličnost, ili aspekt ličnosti i ima mnogobrojne izbore.
Stav koji dete zauzeti prema svojim nerzavijenim, nepoželjnim osobinama jeste ključ za
širenje vaše svesnosti.

Širenje svesnosti

U današnje vreme se mnogo priča o konceptu proširivanja svesnosti. Često se veruje

daje to magični proces koji se desi odjednom. Ali nije tako. Da bi se dostigla prava duhovna
svesnost neophodno je da pre svega obratite pažnju na još uvek neiskorišdeni materijal
koji je u vama. Svaki minut depresije ili teskobe i svako beznađe ili neki drugi negativni stav
prema nekoj situaciji sadrži razne opcije. Ali potreban je čin unutrašnje volje s vaše strane
da biste probudili uspavane snage i učinili ih dostupnim. Kada se ved postojedi potencijali
koriste, postepeno i organski razvija se mnogo veda mod duhovne svesnosti.
Ljudi često idu kroz razne duhovne prakse i čekaju na čudesnu manifestaciju uzvišene
svesnosti, dok su njihov um i mod razmišljanja zapetljani u istim negativnim stavovima,
osedanjima i mislima. Oni moraju ili biti razočarani ili živeti u iluziji. Nikakve vežbe, napori,
ili nade za milošdu koja de delovati spolja ne mogu vam doneti istinsku svesnost i pravu
manifestaciju vašeg duhovnog ja.
Kreativna energija koja je prisutna u mislima i misaonim procesima je potpuno potcenjena
od vedine ljudskih bida. Stoga su i procesi kreiranja i oblikovanja života zanemareni.
Korišdenje ove kreativne modi je izazovan i fascinirajudi poduhvat. Upravo sada možete
istražiti dubine svog svesnog uma i tragati za novim, 'boljim i kreativnijim pristupima
teškodama i za realističnijim i konstruktivnijim. načinima reagovanja. Ne morate reagovati
na način na koji to činite; imate mnoge mogudnosti mišljenja i usmeravanja vaših misli,
misaonih procesa i šablonskih stavova prema novim ciljevima. U onom stepenu u kom se

134
identifikacija sa vašim pravim ja nije desila, a vi se još uvek tajno identifikujete sa onim
aspektima u sebi koje najviše mrzite i zbog kojih se opirete čak i posmatranju, u tom istom
stepenu vaša svesnost je nesposobna da iskoristi svoje opcije i mogudnosti.
Kada počnete da se pitate, "Koji stav biram prema onome što sada posmatram u sebi i
što mi se ne sviđa?" napravili ste jedno od najznačajnijih otkrida u ovoj sadašnjoj fazi svoje
evolucije. Za to nije potreban prodor dubljeg duhovnog ja. To jednostavno znači korišdenje
onoga što ste sebi ved učinili dostupnim tokom vekova i milenijuma evolucije.
Kakav izbor imate dok posmatrate svoje destruktivne stavove i namere? Možete da
izaberete ono što ste do sada radili, ali samo nesvesno - da budete potpuno užasnuti i bez-
nadežni, da mislite daje nemogude da ikada budete drugačiji i da je to sve što postoji u
vama, ili da jednako pogrešno, mislite da imate mod da napravite trenutnu i drastičnu
promenu. Ovaj stav nije ništa više pozitivan od prethodnog. Zato što nije realan on mora
voditi do neizbežnog razočaranja i do očigledno još opravdanije negativnosti. Nerealna
bez- nadežnost i nerealna čudesna nada jesu dva ekstrema koji vode u zlokobni krug.
Ali, zar vam nisu dostupne i druge opcije? Zar nije mogude da svojim umom kakav je sada
izaberete drugačije modalitete? Recite: "Veoma je verovatno i predvidljivo da du zaboraviti
i ponovo postati upleten u staro slepilo i njegove uslovljene reflekse. Ali, to ne treba da me
odvrati. Moradu opet da se borim i da iznova i iznova tragam da bi našao odgovore. Ali ja
to mogu, i učinidu to, i na taj način du postepeno izgraditi novu snagu, izvore i energije.
Nedu biti odvraden činjenicom cla građenje lepe zgrade zahteva strpljenje. Nedu biti toliko
detinjast da očekujem da se to može učiniti odjednom. Ja to želim i iskoristidu sve svoje
modi da to učinim, ali du biti strpljiv i realan. Želim da me vode duhovne modi u meni, ali
ako još uvek ne mogu da opazim vodstvo zato jer su u početku ovog poduhvata moje
energije previše guste, a moja svesnost previše tupa, ja du verovati, čekati i istrajavati.
Želim da dam sve svoje najbolje životu. Pokušavadu da iznova i iznova identifikujem,
posmatram i artikulišem ono što ne volim, a da se pri tom ne identifikujem sa tim. Tragaču
za novini načinima razumevanja svega toga, tako da du to konačno prevazidi."
Takav stav vam je na dohvat ruke. To nije magija. To je dostupan izbor. Sada možete
započeti sa stavom da biste želeli da posmatrate i identifikujete, umesto da budete sto-
pljeni. sa onim što do sada čak niste želeli ni da priznate. Ovi i drugi stavovi i opcije postoje
u svakoj mogudoj dilemi i teškodi. U vama postoji znanje koje možete upotrebiti za ono što
posmatrate. Ako koristite ovo dostupno znanje vi čete ga proširiti, isto kao i obim vaših
stavova i osedanja.
Što više to činite, to de se više beskrajno veda i neograničena svesnost, do sada
potopljeno duhovno ja, integrisati u vaš svesni um i vi dete postati ta svesnost. Kao što sam
prethodno rekao, to se nabolje dešava u trostrukom dijalogu: dijaloga svesnog ja sa
demonskim aspektima, dijalogu svesnog uma sa božanskim ja i dijalogu između božanskog
ja i demonskog ja. U sve ove tri mogudnosti, obe strane naiz- menično govore i slušaju, kao
u svakoj značajnoj konverzaciji. Stoga, što više opažate i posmatrate na ovaj način, to de
vam lakše biti da napravite slededi skok: spoznaju svog istinskog duhovnog identiteta. Tada

135
dete zaista znati da ste vi ova neverovatna, lepa, beskrajna svesnost, gde se nalazi sva mod
i gde nemate čega da se plašite.
Prijatelji moji, ovo predavanje zahteva da se na njemu marljivo radi. U početku se ne
može primiti puno ovog materijala jer je težak. On zahteva od vas da usmerite um i da
koristite svoju dobru volju i takođe da kroz meditaciju kontaktirate više oblasti duhovne
realnosti i modi da vam pomognu da apsorbujete i iskoristite ono što sam rekao.
Budite blagosloveni, budite u miru, budite u Bogu.

136
 POGLAVLJE 20
RASTVARANJE STRAHA

Pozdravljam vas, najdraži moji prijatelji.

Svi znamo koliko je važno da se suočite sa onim aspektima, osedanjima, ubeđenjima i
stavovima kojih ste ili sasvim nesvesni ili nedovoljno svesni. Ukoliko ne gajite ovakvu
svesnost, nemogude je osloboditi središte svog najdubljeg bida, jezgro iz koga sav život
izvire. Hajde sada da pokušamo da vidimo gde je vaša unutrašnja osnova još uvek
prekrivena. Koliko ste je otkrili? Koliko ste svesni onoga što se stvarno dešava u vama,
nasuprot veštačkim objašnjenjima koje uvek imate pri ruci?
Uklanjanje iluzija o sebi u početku izgleda nesavladljivo teško, pošto sva ljudska bida
nejasno veruju da je skrivena istina neprihvatljiva i da su stoga i oni sami neprihvatljivi. Ova
dvostruka iluzija se mora ukloniti: odgovarajude skriveno verovanje kao i prekrivač koji
stavljate preko njega. A to je uvek najteži deo pathworka.

Zlo kao odbrana od patnje

Da biste nastavili ovu fazu rada na sebi, neophodno je da na dubljem nivou shvatite
odakle dolaze negativni stavovi i destruktivnost. Sta je pravi izvor zla? Znate, i često ste čuli
od mene da govorim kako poricanje vaših ranjivosti, vašeg srama usled osedanja
bespomodnosti i vašeg osedanja da niste voljeni stvara zlo i destruktivne stavove i
osedanja. Drugim rečima, zlo je odbrana od patnje.
Stoga je očito da sada treba više da se zainteresujete za povrede i patnje koje ste tipeli
u svom ranom životu i od kojih ste se do sada branili. Vi koji ste naučili da ponovo
emocionalno doživite prošla osedanja možete potvrditi kao doživljenu realnost ono što
sam godinama ponavljao, da vas poricanje izvornog doživljaja prisiljava da ga iznova i izno-
va ponovo doživljavate. Vi ponovo stvarate poreknuti doživljaj i tako uvedavate
akumulirani bol i povređenost. Morate iskusiti još puno ovog ponovnog doživljavanja, ali
se sada to može učiniti na bezbedan način.
Veliki deo onoga od čega ste patili kao deca, a posebno opseg vaše nesrede, jeste još
uvek samo intelektualno znanje za vas. Ne osedate koliko ste zaista bili nesredni kao dete i
dugo vremena su mnogi od vas verovali baš suprotno u vezi svog detinjstva. Intelektualno
sticanje ovog znanja je neophodna priprema za njegovo doživljavanje. Bez takve
intelektualne svesnosti o istini o vašem dctinjstvu odbrane se ne mogu dovoljno oslabiti za
bezbedno ponovno doživljavanje na emocionalnom nivou. Kada su odbrane još uvek jake,
one blokiraju put emocionalnom doživljaju, tako da je pokušaj da dođete do osedanja
ugušen. Sada ste zaista spremni, prijatelji moji, da se otisnete u dubine svog bida. Tamo
možete odbaciti svoje ukočenosti i slobodno se prepustiti svim akumuliranim osedanjima
koja sve do sada nikada nisu mogla da napuste vaš sistem. Ona se pre nisu mogla

137
transformisati u svoj prirodni energetski tok upravo zbog toga jer ste zaključali kapije da
ne biste osetili svoja osedanja.

Problem lenjosti

Pre nekog vremena, bio sam upitan da govorim o problemu lenjosti. Postoji tesna
povezanost između problema lenjosti i osedanja koja nisu u potpunosti doživljena.
Nemojte gledati na lenjost kao na stav koji se može napustiti pomodu volje samo kad bi se
osoba konačno pribrala da bude razumna i konstruktivna. To uopšte nije pitanje morala.
Lenjost je manifestacija apatije, stagnacije i paralize, rezultat ustajale energije u dušinoj
supstanci. Troma dušina sup- stanca je rezultat osedanja koja nisu u potpunosti doživljena
ili izražena i stoga nisu potpuno shvadena, u smislu njihovog značenja i pravog izvora. Kada
osedanja nisu ovako doživljena, shvadena i izražena, ona se akumuliraju i zaustavljaju tok
životne sile. Nije dovoljno da zaključite da mora biti da u sebi imate neka prošla osedanja
koja su morala logično dovesti do sadašnih okolnosti. Takvo deduktivno znanje je često
neophodan prolaz da biste dozvolili sebi dublje iskustvo. Pa ipak, znanje samo po sebi,
može biti i prepreka kada zamcnjujete osedanje sa znanjem. U ovom slučaju, jedinstvo ove
dve funkcije je prekinuto na isti način kao kada osedate, a ne znate šta osedanja znače,
zašto i kako se dešavaju, niti kako ona još uvek upravljaju vašim životom.
Još uvek postoje mnoge odbrane od potpunog doživljavanja akumuliranih osedanja u
vama, prijatelji moji, uprkos svom vašem napretku. Kada imate to na umu, to de vam
pomodi da fokusirate svoju pažnju i svesnost na ove odbrane da biste ih sve više i više
prevazilazili. Možete planski da smanjujete prag odbrane od svojih duboko akumuliranih
iskustava koja su postala otrovna jer nisu oslobođena. Ova bolna iskustva se ne mogu
otpustiti ukoliko se ne osete, spoznaju, izraze i prožive što je više mogude.
Da ponovim: sve što je zlo, destruktivno i negativno u ljudskoj prirodi rezultat je
branjenja od doživljavanja bolnih, nepoželjnih osedanja. Ovo poricanje blokira energiju.
Kada osedanja stagniraju, tada i energija stagnira, a ako energija stagnira ne možete da se
kredete. Kao što znate, osedanja su pokretni energetski tokovi. Sve dok energija slobodno
teče osedanja se neprestano transformišu iz jedne u drugu grupu ili tip osedanja.
Nedoživljavanje osedanja zaustavlja kretanje ovih tokova i stoga zaustavlja životnu
energiju. Kada je unutar duše prirodni energetski tok zaustavljen, nalazite se u poziciji da
osedate lenjost, nalazite se u stanju gde je kretanje mogude samo usled bolnog prisiljavanja
od strane spol- jašnje volje. Tako, prijatelji moji, kada zateknete sebe u stagnaciji, lenjosti,
pasivnosti, ili inerciji i kada ništa ne želite da radite, što se često meša sa duhovnim
stanjem samog postojanja, imate dobar pokazatelj da u vama postoje osedanja koja su
stvorila psihičku toksičnost jer ste neradi da ih doživite i priznate.
Stagnacija energetskih tokova hvata u zamku ne samo osedanja ved i koncepte, takođe.
Donosite opšte zaključke na osnovu samo jedne pojave i držite se lažnih verovanja koja iz
toga proizilaze. Retko se dešava da umrtvljena osedanja ne uključuju takođe i umrtvljene
opšte utiske o životu. Oni mogu postojati u najdubljim delovima duše, potpuno skriveni od

138
svesnosti. To je ono što sam pre neku godinu nazivao "obrascima" koji se održavaju u psihi.
Pomogao sam vam da pronađete ove obrasce i videli ste kako ste bili prisiljeni da ponovo
doživljavate pogrešne koncepcije i umrtvljena osedanja. Iznova i iznova ste uhvadeni u
ciklus ponovnog stvaranja prošlosti na ovaj ili onaj način sve dok ne možete da sakupite
hrabrost da izaberete da sada proživite ono što zbog svojih odbrana niste proživeli ranije.
Ne možete izadi iz ovih ponavljajudih ciklusa, bez obzira koliko vaše namere bile dobre i
koliko se puno trudili, sve dok zaista u potpunosti ponovo ne doživite svoja ranija osedanja.
Pomenuli smo mnogo puta da je dualistička podcljenost, koja nije ništa drugo osim iluzija
opažanja, prepreka za ljudski rod. Ova iluzija ima mnogo lica, jedno od njih je podcljenost
same ljudske svesnosti. Ljudska bida mogu da osedaju jednu stvar, veruju u drugu i deluju
bez znanja o tome kako ove funkcije vladaju nad njima. Nedostatak svesnosti o tome šta
osedate i šta stvarno verujete stvara još jednu manifestaciju podeijenosti. Kada
ujedinjujete znanje i osedanje, radite na ispravljanju i integraciji, što se manifestuje kao
divno novo buđenje i osedaj punode.
Kada se osedanja ne doživljavaju u njihovom potpunom intezitetu, unutrašnji životni
tok mora postati nepokretan. Ljudi postanu neobjašnjivo paralisani. Njihovo delovanje
postane neuspešno. Izgleda kao da ih život sprečava da dostignu svoje ciljeve i želje.
Nailaze na zatvorena vrata pri pokušaju da ostvare svoje talente, potrebe i ličnosti.
Takozvana lenjost može biti jedna manifestacija ove paralize. Nedostatak kreativnosti ili
osedanje opšteg očaja može biti druga manifestacija. U ovom slučaju, ljudi često mogu
koristiti trenutni događaj ili teškodu da bi opravdali svoje unutrašnje stanje. Istina je da vas
osedaj uzaludnosti i zbunjenosti u vezi života i vaše uloge u njemu mora obuzeti kada se
opirete da doživite osedanja koja skrivate. Nastavljate da ih skrivate jer se zavaravate da de
vas izbegavanje osedanja manje povrediti nego njihovo izlaganje. Postoje mnoge druge
manifestacije. Nesposobnost da osedate zadovoljstvo ili da u potpunosti doživljavate život
je jedna od najrasprostranjenijih posledica.

Strah od osećanja svih osećanja

Potpuno doživljavanje osedanja vam je isto toliko dostupno koliko imate voljnosti i
spremnosti da se u to upustite. Ova osedanja su često akumulirana vekovima ili
milenijumi- ma, ne samo dekadama. Svaka životna inkarnacija predstavlja zadatak vašeg
čišdenja pomodu njihovog doživljavanja i razumevanja. Vi ste pročišdeni onda kada više
nema otpadnog materijala. Nakon završetka ovog životnog ciklusa, stanja, okolnosti i
okruženje vašeg slededag života u koji ste privučeni neumoljivim zakonom života, dade
vam priliku da iznesete na površinu bilo kakav prethodno akumulirani otpadni materijal.
Ali sedanje na prethodne inkarnacije je pomračeno tako da imate samo prošla iskustva iz
ovog života kojima se možete približiti.
Pomračenje sedanja je sporedni proizvod ciklusa života i smrti u koji je uhvaden svako
ko poriče doživljavanje osedanja. Kada nastavljate sa poricanjem i odbijate da osetite
iskustva koja ste proživeli baš u ovom životu, vi ove- kovečujete proces pomračenja

139
 sedanja. Tako ovekovečujete ciklus umiranja i rađanja, a ovaj proces se uvek manifestuje
kao prekid u kontinuitetu svesnosti. Nasuprot tome, elimi- nišete ovaj diskontinuitet
svesnosti, a time i ceo ciklus umiranja i rađanja, tako što proživljavate štagod da se
akumuliralo u ovom životu kadgod je mogude ponovo uspostaviti karike sedanja. Ako se
osedanja iz ovog života dožive u potpunosti, sva nataložena materija prethodnih života de
biti automatski obrađena jer je sadašnja trauma nastala samo zbog toga što su prethodni
bolovi bili poreknuti.
Možete to učiniti, prijatelji moji, ako verujete u proces i usudite se da se oslobodite, da
se zaista oslobodite. A tu je opet problem. Ne možete se osloboditi ako se vaše najdublje
bide brani od doživljavanja svojih osedanja, za koja znate da postoje u vama. Zapravo,
branite se od uspostavljanja karike između ovih osedanja, svog unutrašnjeg znanja i svojih
sadašnjih obrazaca delovanja. Na paralizu, koja se često smatra lenjošdu, i u vezi koje
često morališete kao da je to tako, stoga treba gledati kao na veoma indirektan simptom.
Lenjost je zaštita od kretanja dušine supstance koje preti da iznese osedanja za koja mislite
da možete da nastavite da ih izbegavate, a da pri tom ne blokiratp sam svoj život. Tako je
lenjost istovremeno i posledica i odbrana. Kretanje pokrede ono što je ustajalo. Potpunim
razumevanjem ovoga možete pravilno usmeriti svoju unutrašnju volju i nameru prema
prevazilaženju ove samonametnute zaštitne stagnacije, tako što dete skupiti hrabrost da
osetite ono što treba da se oseti.
Istinsko spokojno stanje za kojim svaka duša nesvesno žudi nije oprezna pasivnost koja
mora izbedi kretanje i koja čini da kretanje izgleda nepoželjno. Istinsko duhovno stanje
postojanja je veoma aktivno stanje, iako je to mirno i relaksirano stanje u isto vreme. To je
radosno kretanje i delovanje. Samo pasivnost strašljivog ja stvara bes, kao suprotnost
stagnaciji. Toje kao da se osoba teško bori protiv stagnacije namedudi prinudno delovanje,
a onda postane još više otuđena od istine o svojoj stagnaciji i od razloga za stagnaciju, što
je strah od osedanja svih osedanja, uključujudi i strah. Tek kada se ova istina potpuno oseti i
razume, kada prestanete da se borite protiv nje i rastvorite ono što je uzrokuje tako što
doživljavate svoja osedanja, možete izadi i iz besa prekomerne aktivnosti i iz paralize.
Drugim rečima, morate osetiti strah koji leži u lenjosti i u svim vrstama stagnacije.
Ovaj strah se nalazi u svakome, čak i u onima medu vama koji nisu naročito lenji i koji
nisu svesni drugih simptoma koje taj poreknuti strah stvara. Ovom osnovnom ljudskom
stanju straha mora biti dozvoljeno da se izrazi spolja. Morate mu dozvoliti da vas obuzme,
u pravom okruženju naravno. A kada ga doživite, pronadi dete dva osnovna elementa u
njemu. Prvi element su stanja iz detinjstva koja su bila tako bolna da ste mislili da ne
možete sebi dozvoliti da ih osetite, tako da ste ih odsekli od sebe. I drugi još važniji i
značajniji elemenat je strah od s traiia, stran od doživljavanja straha. To je mesto gde se
nalazi stvarna povreda.
Pre nekoliko godina u predavanju o fenomenu samoovekovečivanja sam vam govorio, i
na primerima objasnio, kako se poreknuto osedanje uvedava i umnožava. Na primer:
poreknuti strah stvara strah od straha, a onda strah od osedanja straha od straha i tako
dalje. Isto važi i za druga osedanja. Poreknuti gnev stvara gnev zbog toga što ste gnevni.

140
Onda kada se to porekne, osoba postane još više gnevna zato što nije sposobna da prihvati
gnev i tako dalje. Frustracija je sama po sebi podnošljiva kada potpuno uđete u nju. Ali
kada ste frustrirani zato jer "ne bi trebalo" da budete frustrirani, a onda ste još više
frustrirani zato jer to poričete, bol se proširuje. Ovaj proces je izuzetno značajan jer on
jasno ukazuje na neophodnost direktnog osedanja, bez obzira na to koliko nepoželjna
osedanja mogla biti. Ako uvedavate svoj bol jer poričete osedanje svog bola, ovaj
sekundarni bol mora postati gorčiji, izopačeniji i nepo- dnošljiviji. Ako prihvatite i osetite
bol, proces rastvaranja automatski počinje. Mnogi od vas su u svom pathvvorku nebrojeno
puta doživeli ovu istinu. Isto važi i za strah, gnev, frustraciju, ili bilo koje drugo osedanje.
Tako, kada osedate strah od svog straha i možete da dozvolite sebi da uđete u sam taj
strah, on de veoma brzo ustupiti mesto drugom poreknutom osedanju. Poreknuto
osedanje, koje god da jeste, bide lakše podneti nego njegovo poricanje, strah. A sam strah
je podnošljiviji nego strah od straha. Na taj način, možete napredovati do jezgra akumuli-
rane otpadne energije poreknutih osedanja. Borba protiv vaših osedanja i odbrana od njih
stvara ceo dodatni sloj doživljaja koji je otuđen od vaše srži i koji je stoga veštački i bolniji
nego izvorno iskustvo protiv koga se taj sloj bori.

Posvećenost tome da uđete u svoja osećanja i prođete kroz njih

Svesno ja treba da sakupi sve svoje sposobnosti, sve svoje izvore i sve što ima da bi se u
potpunosti odlučilo da doživi strah od dubokih, bolnih i zastrašujudih osedanja u vama. Kao
što sam vam često govorio, "Jedini izlaz je da uđete u svoja osedanja i prođete kroz njih."
Važno ja da sada fokusirate svoju meditaciju. Oni među vama koji su postali ubeđeni u
veliku mod koju tako generišete naučili su da specifično fokusiranje i svesno usmerenje
koje dajete svojim meditacijama priziva unutrašnje vodstvo u pravoj i uravnoteženoj meri,
koje se onda može primeniti na vaš život. Pravilan pristup je dvostruk. Prvo treba da se
posvetite tome da uđete u sebe, a ne da obilazite okolo. Dobrovoljna posvedenost da
uđete u svoja osedanja i prođete kroz njih treba da bude pokretačka snaga u ovoj
specifičnoj meditaciji. Objavljivanje i izjavlji- vanje da je to ono što želite i namaravate da
učinite mora stvoriti novo stanje u vašoj dušinoj supstanci. Tada možete tražiti specifično
vodstvo koje de odmah pokrenuti jedan deo nepokretne materije. Lenjost koja čini da
izbegavate, odlažete i odugovlačite nestade u ovom trenutku u dovoljnoj meri da bi se
pokrenuo novi energetski priliv. Dobrovoljni stav posvedenosti de stvoriti nevoljni
energetski priliv i aktivirati vodedu mudrost vašeg duhovnog ja. Izjavljivanje, u vašim
meditacijama, da nameravate i želite da doživite sva akumulirana osedanja i da se lišite
otpadaka je najbolji i najefikasniji način za početak. Kao dodatak pravilnoj ravnoteži i
proračunu vremena, unutrašnje i spoljašnje vodstvo de biti uspostavljeno baš na način koji
je potreban za vašu ličnu situaciju. Naučidete da postanete usklađeni sa ovim vodstvom i
da ga osetite, umesto da ga propuštate i da budete slepi i gluvi za njega. Jer ono uvek
postoji kao potencijal, ne samo za ovu fazu puta, naravno, ved za svaku posebnu,

141
specifičnu fazu kroz koju je neophodno da prođete. Spoljašnje voljno ja mora dobrovoljno
igrati svoju ulogu tako da onda nevoljno ja može prevladati.
Ovo nevoljno ja manifestuje se na dva sasvim različita načina: kao upravo pomenuta
viša mudrost i vodstvo i površinsko ja koje se često previja u bolu, ali poriče doživi- javanje
nataloženog bola iz davne prošlosti. Prvo pomaže i vodi ovo drugo.
Kroz ovaj meditativni pristup oslobađa se energija koja se može usmeriti u ovu
najznačajniju svrhu. Vi često ubeđujete sebe da vam nedostaju vreme i energija da uđete u
dubine svojih osedanja. U isto vreme trošite puno energije na druge aktivnosti koje mogu
izgledati daleko važnije u datom trenutku. Bez obzira koliko su vitalno važne druge
aktivnosti, one nikada ne mogu biti važnije od ovog istraživanja, jer izvršenje ovog životnog
zadatka je pravi razlog života. Štaviše, to je ključ za produktivnost vašeg života u ovom
trenutku.
Dragi važan aspekt meditacije je prizivanje vere da vas "ulazak u osedanja" nede
uništiti. Bez tog čina vere nedete imati hrabrosti da to učinite. Dragim rečima, ako od
početka ne shvatite bezbednost i vrednost ovog procesa, vaša nesklonost da doživljavate
bolna osedanja de vas nepažljivo voditi do toga da proizvedete veštačku sumnju u vezi
bezbednosti procesa. Zajedno sa tim dolazi i veštačka iluzija da se "ulaženje u osedanja"
može izbedi, a da ipak možete dostidi integraciju, zdravlje i pun život. Izbegavanje osedanja
uvek stvara dualističke paradokse lažne sumnje i lažne nade.
Pre mnogo godina u predavanju nazvanom "Ambis iluzije" govorio sam o tome da put
samospoznaje i ujedinjenja sadrži mnoge trenutke kada je neophodno da dozvolite sebi da
padnete u ono što izgleda kao ambis bez dna. Padanje u ambis preti da uništi postojanje.
Tada sam rekao da se sve do određenog trenutka u toku svoje evolucije osoba nalazi
zgrčena ispred ambisa, pridržavajudi se i ne usuđujudi se da skoči. Ona je izuzetno bedna u
ovom stanju, jer još uvek veruje daje lažna bezbednost ove zgrčene i strašljive pozicije
bolja od uništenja. Tek kada konačno stekne dovoljno vere da rizikuje i da skoči može
shvatiti da ona zapravo pluta.
Mnogi takvi trenuci su neophodni da bi se uvek iznova došlo do otkrida da je bezbedno
skočiti.
Isto važi za dozvoljavanje sebi da padnete u očigledan ambis svojih blokiranih, bolnih i
zastrašujudih osedanja. Dok to ne učinite, ostadete u zgrčenoj, neudobnoj poziciji u kojoj je
zaista sasvim nemogude živeti i uživati. Vera koja je neophodna da biste skočili može se
aktivirati poštenim suočavanjem sa delom stvari i ispitivanjem šta je u opasnosti. Treba da
razmotrite osnovno pitanje koje se može sumirati na slededi način: "Da li stvarno postoji
rupa bez dna koja se sastoji od negativnosti, destrukcije i zla u samoj osnovi ljudskog
postojanja? Ili da li su to aspekti iskrivljenja koji ne bi trebalo da postoje?" Postoje mnogi
trenuci kada se vera ljudskog bida testira. Treba da se suočite sa neskladom između onoga
što tvrdite da verujete i onoga u šta stvarno verujete. Ako verujete u krajnju duhovnu
prirodu ljudskog roda, onda nemate čega da se plašite. Ako ne verujete, neophodno je da
budete svesni ove skrivene sumnje i suočite se sa njenom pravom prirodom. Kada iznesete
svoje sumnje na otvoreno, to de vas barem zaštiti od iluzorne prirode vaše vere u ljudski

142
rod i njegovu duhovnu sudbinu. Ako onda istupite sa ubeđenjem da zaista verujete daje
ljudska priroda krajnje loša, destruktivna, zastrašujuda i haotična, istinski motiv i razlog za
takvo verovanje mora se takođe ispitati. Takvo suočavanje sa onim u šta osoba zaista
veruje nasuprot onome šta ona misli da veruje mora se uvek pošteno odraditi. Ovo važi za
bilo koju važnu stvar. Pomod i vodstvo takođe mogu i treba da se aktiviraju kroz meditaciju
za ovu specifičnu svrhu.
Takođe, izjavite u svojoj meditaciji da želite da budete svesni svojih specifičnih metoda
izbegavanja i da više ne želite da zavaravate sebe u tom pogledu. Bolje je nastaviti da
izbegavate da skočite u ambis i da znate da to činite i zašto to činite, nego poricati svoj
strah od toga i pretvarati se da niste uplašeni. Kada slobodno priznate svoj strah, više ste u
dodira sa sobom nego kada ga poričete. Suočavanjem sa opravdanošdu straha često
možete pronadi daje pravi razlog koji stoji iza straha sram i njegov partner ponos.
Poreknuti ponos i sram često stvaraju strah. Ideja da je ponižavajude imati određena
osedanja ili biti u određenim ranjivim stanjima, zajedno sa idejom da ne bi trebalo da
budete tamo gde jeste i osedanjem daje vaša prošla patnja u detinjstvu nastala usled toga
jer na vredite i ne zaslužujete da budete voljeni, sve to stvara tendenciju da poričete stanje
u kome se nalazite. Pritisak od ovog poricanja onda stvara strah, a strah za uzvrat zahteva
da osoba izmisli teorije da bi opravdala strah. Ako ljudi ubede sami sebe da je zaista
opasno da doživljavaju svoja osedanja, njihovo ubeđenje može dovesti do sloma i krize koji
su jednostavno rezultat ovog dubokog ubeđenja. Strah može dovesti osobu u akutno
stanje krize. Ali pravi skriveni uzrok tog osedanja su često samo sram i ponos i pogrešna
koncepcija daje bol u detinjstvu postojao zbog lične neadekvatnosti koja je previše bolna
da bi je osoba izložila.
Prelaženje barijere zbunjenosti, poniženja, srama i ponosa često rastvara strah. Morate
se suočiti i pošteno pogledati u oči ovim stvarima. Samo na taj način možete nesmetano
dozvoliti sebi da uđete u sebe. Meditacija je uslov bez koga put postaje nepotrebno težak.
Takav pristup i stav de izgraditi raspoloženje koje vam je potrebno da biste ušli u ambis
strave, usamljenosti, beznađa, bola i gneva koji su stvoreni patnjom koju ste morali da
podnosite. Svaka suza koja nije isplakana je prepreka. Svaki protest kome nije dat glas, sedi
u vama i čini da ga izrazite tamo gde tome nije mesto. Sva ova osedanja izgledaju poput
rupa bez dna, ali jednom kada skočite u njih sigurno dete pronadi da duboko unutar vas
postoji božansko jezgro koje prebiva u vama i čije ste vi izražavanje. To je svetlost, toplota,
oživljenost i bezbednost. Sve ovo su potpune realnosti koje možete doživeti samo onda
kada idete kroz prethodno poreknutu realnost izbegavanja osedanja.

Iza kapije

Vaše duhovno ja sa svom svojom sredom, bezbedošdu i mirom je baš iza tuge i bola.
Ono se ne može aktivirati direktnim aktom volje, niti delovanjem i postupcima koji
izostavljaju neophodnost doživljavanja svih osedanja. Ali vaš duhovni centar se neumoljivo

143
manifestuje kao sporedni proizvod usled direktnog akta volje da idete kroz svoja poreknuta
osedanja.
Završidu ovo predavanje tako što du vam redi da strah nije stvaran. On je zaista iluzija,
ali morate prodi kroz njega i osetiti ga. Iza kapije osedanja vaših slabosti leži snaga; iza
kapije osedanja bola leže zadovoljstvo i sreda; iza kapije osedanja straha leže sigurnost i
bezbednost; iza kapije osedanja usamljenosti leži kapacitet da imate ispunjenje, ljubav i
drugarstvo; iza kapije osedanja mržnje leži sposobnost da volite; iza kapije beznađa leže
istina i opravdana nada; iza kapije prihvatanja nedostataka iz vašeg detinjstva leži vaša
ispunjenost u ovom trenutku. Kada doživite sva ova osedanja i stanja, od suštinske je
važnosti da se ne zavaravate verovanjcm da su ona uzrokovana bilo čime što doživljavate ili
što ne možete da doživite sada. Štagod da sadašnjost donosi to je samo rezultat prošlosti
koja još uvek prebiva u vašem sistemu.
Iza ovih kapija pronadi dete pravi život. Sva mnogobrojna iskušenja koja vam daju znake da
sledite puteve koji podrazumevaju da je mogude pronadi vašu duhovnu stvarnost, a da pri
tom ne prođete kroz ove kapije su puko priželjkivanje. Ne postoji put oko onoga što se
akumuliralo u vama i što je otrovalo ceo vaš sistem - vaš duhovni, psihološki i često takođe
vaš fizički sistem. Ovaj otrov se može ukloniti samo doživljavanjem onoga što ste se nadali
da dete modi da izbegnete. Tada novi energetski priliv prodire u uvek vedoj meri. Mnogi od
vas su u nekom stepenu doživeli ovo o čemu sada govorim i na tome se zasniva njihov rast.
Ali, svi treba da idete dalje u ovom pogledu. Samokažnja- vanje zbog mržnje i prkosa, zbog
okrutnosti i pohlepe, zbog sebičnosti i jednostranih zahteva prema drugima mora se
otpustiti tako da možete udi u užas svog straha, srama i bola. Kada prestanete da se borite
protiv toga, postadete stvarni, otvoreni i zaista živi.
Sve vas blagosiljam.

144
 POGLAVLJE 21
POISTOVEĆIVANJE SA DUHOVNIM JA RADI PREVAZILAŽENJA NEGATIVNOG
NAMERAVANJA

Blagoslovi i pozdravi svima koji ste ovde. Neka vas mod duha oživi, neka živi u vama i
neka se izražava kroz vas. Tada dete biti u stvarnom svetu i vaš život de imati značenje.
Svaki korak koji preduzmete u tom smeru stvara novu energiju. Vi koji ste zaista spremni
da saznate ko ste i da se žrtvujete tako što dete napustiti stare destruktivne obrasce
mišljenja i reagovanja, otkridete neprocenjivo blago unutar sebe. Tada reč žrtvovanje
zaista postaje smešna, jer ne napuštate ništa, a dobij ate sve.
Dok stičete vedu mod opažanja i usklađivanja kao rezultat vašeg ubrzanog razvoja,
znate da je duhovna realnost mnogo veda od realnosti stvari koje možete da dodirnete ili
vidite. Duhovna energija koja se stvara na taj način postaje samoovekovečujuda. To je
uočljivo u vašim sopstvenim životima kao i u vašim odnosima sa drugima. Naravno, čak i
kada ste puno napredovali još uvek treba da se bavite sa svojim odbranama i
nerastvorcnim negativnostima, opiranjem, iskrivljenjima i tamom. Kao i obično, ovi aspekti
se prvo moraju priznati i prihvatiti pre nego što ih možete napustiti. Nemogude je otpustiti
nešto što ne znate da imate ili nedete da izrazite.

Negativno nameravanje

Sada bi želeo da govorim o potrebi da budete svesni svog prethodno prikrivenog, ali
sada svesnog negativnog nameravanja. U prošlosti ste možda prihvatili teoriju da vi,
takođe, imate niže ja, da imate greške i karakterne nedostatke. Možda ste se čak i suočili
sa mnogim od njih i bavili se njima na pošten i konstruktivan način. Ali to nije isto kao
pronalaženje svog negativnog nameravanja.
Važna činjenica ljudske psihologije je da čega god se ljudi plaše, oni to podsvesno žele;
štagod da doživljavaju, oni to takođe podsvesno žele. Ceo pathvvork je zasnovan na ovoj
istinitoj životnoj činjenici. Mnogi od vas se sada zaista nalaze licem u lice sa osnovnim
negirajudim stavom prema životu: stavom koji izražava želju da se ne daje, ne voli, ne
doprinosi, ne pruža, ne prima i ne živi dobro i plodonosno. To može zvučati besmisleno
svesnom umu koji ništa više ne želi nego sva moguda ispunjenja koja se mogu zamisliti. Ali
postoji ovaj drugi deo duše, u skrivenom delu psihe, koji kaže baš suprotno. On želi da
mrzi, da bude pakostan, da se povlači, čak i kada to uzrokuje patnju i lišavanje.
Prepoznavanje ovog dela duše je od najvede važnosti. To ne mora biti znatan deo
ličnosti. U stvari, može biti daje relativno mali deo vaše svesnosti zaključan u negaciji, dok
mnogo bitniji deo ličnosti teži ka suprotnom. Ali bez obzira koliko mali bio u odnosu na
oslobođene, pozitivne aspekte ličnosti, negativni deo ima magnetnu mod nad životom
osobe, upravo iz razloga jer nije svesno prepoznat.

145
Kada postanete svesni ovog negativnog nameravanja, počinjete da uviđate koliko
uništavajude ovaj stav deluje na vas i vaš život. Uprkos znanju koliko je to destruktivno i
besmisleno, još uvek ste nesposobni, to jest nevoljni, da odbacite ovaj stav. Potreban je
veliki napor za prevazilaženje opiranja pre nego što možete da prihvatite ovu, u početku
šokantnu spoznaju o svom životu. U stvari, veliki deo opiranja sa kojim se suočavate kod
sebe i kod svojih prijatelja jeste zasnovan upravo na tome što ne želite da vidite postojanje
takve besmislene destrukcije i negativnosti unutar vas.
Ali kada je konačno vidite, to je blagoslov. Tada možete da radite na toj negaciji života.
Postoje brojni "razlozi" za negativnost, ako ih tako možemo nazvati, kojih ste ved sasvim
svesni. Pored toga, možete pronadi da još uvek ne možete da se pokrenete sa te tačke. A
ipak sama činjenica da znate da ste vi ti koji želite izolaciju, usamljenost, mržnju, prkos i da
budete bez ljubavi, a da ne optužujete neku sudbinu koja vas je nevinog zadesila, jeste
ključ za pronalaženje sledede karike u lancu vaše evolucije.
Sada bi bilo korisno da napravimo jasnu razliku između negativnosti i negativnog
nameravanja. Negativnost se sastoji od širokog opsega osedanja, uključujudi
neprijateljstvo, zavist, mržnju, strah, ponos, gnev, da ne nabrajamo dalje. Ali kada
govorimo o negativnom nameravanju, mi izričito mislimo na nameru da se držimo stanja
koje negira život i prirodu osobe. Sama reč namera ukazuje da je osoba ta koja je
odgovorna i koja pravi smišljene izbore, namerava da čini, deluje i ponaša se na određeni
način. Sada čak i kada otvoreno priznate najdestruktivnije, najokrutnije i najsvirepije
stavove, vi odajete utisak da ne možete a da ne budete takvi. Međutim, kada pronađete
svoje negativno nameravanje, ne možete se više zavaravati da vam se negativnost samo
"dešava." Pre ili kasnije dete morati da se suočite sa činjenicom da je vaš život razultat
vaših izbora. A izbor podrazumeva mogudnost da prihvatite drugačiji stav. Dragim recima,
možete zaista otkriti na dubokom nivou da ste slobodni. Čak i vaša sadašnja uzana
ograničenja su rezultat slobodno izabranog kursa koji sledite i koji dete nastaviti da sledite
sve dok ne izaberete da ga promenite.
Svesnom umu, takvo negativno nameravanje može izgledati besmisleno, ali budite
sigurni da negativno nameravanje zaista postoji. Da bi se ova činjenica priznala i da bi se
obimno i detaljno radilo na njoj potrebna je značajna borba, napor i strpljenje, kao i
unutrašnje prevazilaženje opiranja. Ne govorim o povremenim nejasnim nagoveštajima
prepoznavanja koji se onda ostave sami sebi. Istinsko bavljenje svojim negativnim
nameravanjem je najveda kriza u životu osobe i predstavlja bazičnu promenu. To nije nešto
što se može lako stedi.
Pogledajmo sada na neke osnovne etape i progresije ove promene. Možete krenuti
takvim putem bez ikakve svesnosti o svojim tvrdoglavim negativnim nameravanjima. Kao
što sam ranije rekao, kad biste se suočili sa ovom činjenicom, vi ne biste verovali u nju, a
kamoli da je osetite i posmatrate unutar sebe. Možete biti svesni nekih grešaka i
destruktivnih stavova, nekih neurotičnih ponašanja i osedanja, ali ne postoje reči koje bi
dovoljno naglasile da to uopšte nije isto kao kada ste svesni svog negativnog nameravanja.

146
 Kada vaš pathvvork dobro napreduje i kada dobijate dublje i poštenije uvide u sebe
možete da prihvatite više svojih i dobrih i loših osedanja. Dobijate snagu i objektivnost.
Svojom obnovljenom posvedenošdu da se iznova i iznova suočavate sa istinom u sebi, što
aktivira najčistije duhovne energije, konačno dete otkriti svoju nameravanu negaciju svih
dobrih stvari u životu. Pronadi dete da što se više frustrirano osedate jer ne dostižete ono
što tako žudno želite, to je vede vaše negativno nameravanje, a manje ste naklonjeni da se
time pozabavite. Ovaj uzajamni odnos je izuzetno važan. Isto važi za sumnje: što se više
plašite da se ono što želite nede materijalizovati, to manje vere imate u svoj život i manje
ste povezani sa svojom vlastitom negativnom voljom.

Nova nada

Izuzetno je teško priznati da osoba namerno bira kurs poricanja, prkosa i mržnje čak i
po cenu patnje. Ali jednom kada se to učini, otvaraju se vrata prema slobodi, čak i pre nego
što je osoba stvarno spremna da zakorači kroz njih. Čak i pre nego što je osoba spremna da
napravi nove izbore, sama dostupnost drugom putu, drugom pristupu života i ponovnom
investiranju energija i sredstava, donosi nadu, ali ne lažnu nadu, ved realno očekivanje.
Vi se tako kačite za lažne nade, prijatelji moji. Zapravo investirate svoje najbolje
energije u neurotična rešenja zasnovana na nadama koje se ne mogu ispuniti ili na
potpunoj iluziji. Postoji stvarna, realna nada koju je mogude ostvariti: nada koja se nede
obavezno završiti razočarenjem i iluzijama. Ova nada polako ali sigurno raste u
manifestovanu realnost i činjenicu, što dovodi do ličnog ispunjenja i spoznaje onog
najboljeg u vama, i stoga do pristupa svemu onom što život ima da ponudi. Samo pomislite
na sve potencijale koje život može da ponudi. Oni su beskrajni i mogu biti vaši ako
zatražite.
Međutim, iako je važno otkriti postojanje svog negativnog nameravanja, svesnost o
tome nije isto kao i napuštanje negativnog nameravanja. Ponekad se može desiti da
spoznaja destruktivnog ili iskrivljenog stava dovede do njegovog automatskog eliminisanja,
ali to se ne dešava uvek. U skoro svačijem radu iznova i iznova postaje evidentno daje
uprkos saznanju o tome koliko je besmisleno i destruktivno nečije negativno nameravanje,
potrebno mnogo više od pukog prepoznavanja da bi došlo do promene uma, volje i
nameravanja.
Ved smo ulazili u mnoge pogrešne koncepcije i verovan- ja, motive i razloge zašto je to
tako. Radili smo na mnogim od njih. Postoji strah od nepoznatog; strah da de osoba biti
povredena i ponižena; strah od bola i odbijanje da se doživi bol, prošli i sadašnji. Negativni
stav je prema tome odbrana od stvarnih osedanja. Pridržavanje za negativni pravac volje
takođe nastaje usled odbijanja da prihvatite odgovornost u životu; ili usled odbijanja da se
bavite okolnostima koje nisu dovoljno idealne. To je unutrašnje insistiranje na prisiljavanju
vaših "loših roditelja" da postanu "dobri roditelji" uz korišdenje vaše bede kao oružja protiv
njih. Negativno nameravanje je takođe način da se kazni život uopšte. Neki od vas su

147
možda dovoljno istraživali, proveravali i radili na ovim osedanjima, reakcijama i stavovima,
pa ipak još uvek uporno nastoje da ih se pridržavaju. Zašto?
Takođe smo radili na uzroku ove negacije. To je često jedini način na koji dete može da
sačuva svoju ličnost. Kada se unutrašnje opiranje ne bi održavalo, osoba bi se osedala
ugroženom: dete izjednačava napuštanje opiranja sa predajom, sa napuštanjem svoje
individualnosti. Mnogi od vas su svesni ovoga i znaju koliko je nepodesno kada se
nekadašnji opravdani stav prenese u sadašnjost gde više nije opravdan i gde je potpuno
destruktivan.
To može zvučati skoro nezamislivo onima među vama koji još uvek nisu sami otkrili da
osoba može priznavati postojanje besmislenog, rasipničkog stava koji samo donosi
nepoželjne rezultate, a ipak insitirati na njegovom zadržavanju. Zašto ovo očigledno
besmisleno opiranje postoji, čak iako znate da uzrokuje samo bol i vama i drugima? Mora
postojati modniji razlog koji očigledno ide iznad bilo kog od prethodno pomenutih uzroka i
koji je isto toliko istinit kao i oni. Mnogi od vas su zaglavljeni u ovoj specifičnoj tački i
trebaju pomod da bi krenuli dalje.

Sa kojim delom se identifikujete?

Da bi se radilo na ovom uskom grlu, treba se fokusirati na pitanje identifikacije. Sa

kojim deiom sebe se identifikujete? Takva identifikacija nije nešto što svesni ego bira. Još
jednom, to je nešto što morate otkriti svojim posmatrajudirn umom. Na koji način ste se
identifikovali sa raznim delovi- ma svog bida?
Na primer, ako se isključivo identifikujete sa egom, tim svesnim, voljnim i delujudim
delom sebe, automatski je nemogude da dođe do promena koje se nalaze iznad oblasti
ega. Do unutrašnje promene najdubljih stavova i osedanja se ne može dodi pomodu veoma
ograničenih funkcija ega. Osoba se mora identifikovati sa dubljim, širim i efikasnijim
aspektom sebe da bi uopšte i poverovala u mogudnost takve promene. Svaka duboka
promena nastaje tako što se ego posveti tome da želi promenu i da veruje da de procesi
nevoljnog duhovnog ja dovesti do promene. Ako ne postoji identifikacija sa duhovnim ja,
takva vera i neophodno raspoloženje neuznemirenog pozitivnog očekivanja ne mogu pos-
tojati. A ako to ne postoji, osoba ne može čak to ni želeti, jer ubeđenost u neuspeh bi
pokazala nemodnost ega na previše neprijatan način. Tako je za ograničeni ego bolje da
kaže, "ja ne želim" nego da kaže, "ja ne mogu."
Identifikacija može biti veoma pozitivna i konstruktivna ili veoma negativna i
destruktivna. Razlika nije određena vašom identifikacijom sa ovim ili onim aspektom
ličnosti, kao daje neki od njih loš, a neki dobar. Identifikacija sa bilo kojim aspektom ličnosti
je ili poželjna, zdrava i plodonosna, ili suprotno od toga. Na primer, možete misliti, "Kako
može biti destruktivno da se identifikujem sa višim ja?"
Ako se identifikujete sa višim ja, a da pri tome niste zaista svesni svog nižeg ja, maskirnog
ja, svojih odbrana, svojih nepoštenih obrazaca i svog negativnog nameravanja, onda vaša

148
identifikacija sa višim ja postaje bežanje i iluzija. Pod takvim okolnostima to uopšte nije
istinoljubivo ili stvarno iskustvo. To je više poput davanja praznih obedanja u vezi filozofije
u koju verujete na čisto intelektualnom nivou. Veoma je dobro da znate da ste božanska
manifestacija sa potencijalno neograničenom modi da promenite sebe i svoj život, da ste
sami duh univerzuma u manifestovanom obliku. To je istina. A ipak to je poluistina kada
ova vrsta identifikacije previda deo vas kome su potrebni vaše ispitivanje i iskrena pažnja.
Na isti način, jedna stvar je identifikovati se sa svojim nižim ja ili svojim maskirnim ja, a
sasvim druga stvar je pos- matrati i identifikovati. Kada se identifikujete sa svojim nižim ja,
vi verujete da je to sve ono što vi jeste. Kada ga identifikujete, posmatrate, priznate i
prihvatite, vi ne verujete da je to sve ono što vi jeste. Kad bi bilo tako, ne biste mogli da ga
identifikujete, posmatrate, procenjujete, analizirate i menjate. Jer onaj deo vas koji čini
sve to posmatranje je sigurno odgovorniji, ima više modi i aktivniji je i stvarniji od onog
dela koji se posmatra, procenjuje i menja. U trenutku kada identifikujete nešto dobro, loše
ili nevažno, vi ste više onaj deo koji čini identifikaciju nego bilo šta drugo što se
identifikuje. Drugim rečima posmatrač je stvarniji i odgovorniji nego ono što se posmatra.
Ovo je ogromna razlika između identifikovanja nečega i identifikovanja sa nečim. Kada
se maskirno ja i niže ja ili negativno nameravanje identifikuju, ima prostora da se prava
osedanja, uključujudi i bol, pošteno dožive i više nema potrebe da se bol poriče. To je tako
jer de vas energija koja se više ne ulaže za poricanje dovesti do istine. A kada zaista možete
da osetite svoja osedanja, onda se možete identifikovati sa duhovnim ja.
Niže ja treba biti identifikovano; sa duhovnim ja se treba identifikovati. Ego pravi
identifikaciju, ali se dobrovoljno predaje tako da se može integrisati u duhovno ja.

Napuštanje negativnog nameravanja

Kada napušta negativno nameravanje, osoba ved doživljava sebe kao nešto više od
nižeg ja koje treba biti rastvoreno. To jest, njegove energije u njihovom sadašnjem obliku
se rastvaraju, ponovo preobradaju, menjaju i kanališu na novi i bolji način. Besmisleno
odbijanje da se napusti negativna volja postoji jer je osoba potpuno identifikovana sa ovim
svojim aspektom bez obzira na svoje druge razvijene aspekte gde to možda uopšte ne važi.
Drugim rečima, to nije celokupno stanje. Nije istina redi daje osoba ili sasvim identifikovana
sa nižim ja ili nije uopšte. To je uvek kombinacija: neki aspekti ličnosti su slobodni i u tim
oblastima se može osetiti duboka duhovna identifikacija. U isto vreme još uvek
neidentifikovani aspekti nižeg ja, osedanja koja još uvek nisu doživljena, stvaraju delimično
zastrašujudu poto- pljenost u niže ja, za koje osoba veruje da je njena jedina realnost.
Takođe, u isto vreme može da postoji i treda identifikacija, a to je identifikacija sa egom
kao jedinom razložnom i pouzdanom funkcijom. Ovo je način na koji su ljudi podeljeni što
se tiče identifikacije.
Kada postoji tajno poistovedivanje sa nižim ja, makar ono bilo samo delimično, njegovo
napuštanje se doživljava poput samouništenja. Tom delu ličnosti koji je destruktivan,
okrutan, pun mržnje i prkosa izgleda da je ovo pravo ja. Sve drugo mu izgleda neprirodno i

149
lažno posebno kada se aktuel- na lažna glazura koristi za prikrivanje realnosti nižeg ja.
Napuštanje mržnje, prkosa i negativnog nameravanja izgleda poput napuštanja nečijeg
sopstvenog bida. Takvo očigledno samouništenje se ne može rizikovati, čak iako postoje
obedanja koja ukazuju da de vam sreda i ispunjenje priticati usled ovog žrtvovanja. U
najboljem slučaju, izgleda vam da ova sreda postoji za nekog drugog, a ne za vas. Kakvo
dobro mogu doneti sreda, ispunjenje, zadovoljstvo, samopoštovan- je i obilje ako neko
drugi treba da ih doživi? Ovo je vaše neartikulisano osedanje i raspoloženje.
To je najteži deo koji treba prevazidi. Ili, možda bi bilo ispravni)e redi da je to drugi
najteži deo. Prvi je početno angažovanje da shvatite istinu o sebi. To uključuje mentalno
posmatranje i priznavanje svojih pravih misli, doživljavanje svih osedanja i njihovo
priznavanje na svim nivoima. Drugi je ispetljati se iz identifikacije sa svojim nižim ja.
Kada doživljavate sebe kao stvarnog samo u nižem ja, u bilo kom stepenu da je to
istina, tada ne možete napustiti niže ja. Odbijanje da to učinite je volja za životom postavl-
jena na pogrešnom mestu. Živite u iluziji da iznad vaših najnegativnijih aspekata ni jedan
deo vas više ne postoji. Osedate se stvarnim i punim energije samo kada se negativnost i
destruktivnost manifestuju, bez obzira na to koliko vam okolina to uskradivala i prisiljavala
vas da doživite ovu energiju kao postojedu samo unutar sebe. Spoljašnja umrtvi- jenost i
ukočenost izgledaju kao rezultat toga što ste prethodno "napustili" zlo, ali uopšte ga niste
napustili.
Prijatelji moji, neka vam se ovo ureže u pamdenje: vaše opiranje da napustite ono što
najviše mrzite u sebi nastaje usled vaše pogrešne identifikacije.

Izlaz

Kako nameravate da pronađete izlaz? Prva stvar koju treba učiniti je da se upitate: "Da
li je ovo stvarno sve ono što ja jesam? Da li je istina da moja realnost prestaje da postoji
kada napustim svoje negativno nameravanje i svoju negativnu volju? Da li sam to sve ja?"
Sama činjenica da pošteno postavljate ova pitanja de ved otvoriti vrata. Čak i pre nego što
odgovori dođu, a oni de konačno nagrnuti, činjenica da su ova pitanja postavljena de vam
dozvoliti da dođete do drage faze u ovom napredovanju gde dete shvatiti da je deo koji
postavlja pitanje ved iznad vašeg pretpostavljenog identiteta. Ovako ved uspostavljate novi
most. Nadalje više nede biti tako teško da pronađete glas u sebi koji odgovara na novi
način, iznad ograničenog obima nižeg ja koje ste nekad tako ljubomorno čuvali.
Krenite sa probnim pitanjima, pitanjima koja su postavljena sa dobrom voljom i u
dobroj nameri. To je početni korak da pronađete izlaz iz svog zatvora nepotrebne patnje.
Kada to učinite, više niste identifikovani sa nižim ja koje ne poznaje ništa iznad ovih uskih
zidova i koje izvlači svoj identitet, ili realnost, iz toga što je negativno. Umesto toga,
dolazite do tačke gde možete da ga identifiku jete i da budete njegov posmatrač.
Identifikacija sa posmatračem tada postaje prvi korak udaljavanja od vašeg uobičajenog
doživljavanja sebe.

150
 Pretpostavimo, na primer, da ste odrasli sa navikom da doživljavate sebe kao osobu
koja je ohola, hladna i koja prezire druge. Napuštanje ovog stava vam izgleda poput
umiranja. Ali umiranja u čemu? Umiranja u vaše pravo ja gde se nalaze vaša prava osedanja
i vaše pravo bide. Ako ste voljni da osetite svoja osedanja bez obzira na njihovu prirodu,
znadete ko ste vi stvarno. Ako niste voljni, morate ostati u tom zlom, ukočenom i
ograničenom "ja." Ovde leži vaš izbor.
Ne može se tvrditi da dete kada napustite svoje negativno nameravanje odmah
doživeti blaženstvo. Doživedete svoja stvarna osedanja, neka od njih sasvim bolna. Ali de
biti mnogo lakše da podnosite bol nego stav koji sada održavate. Svojom prirodom on de
vas nositi u nova i bolja stanja, poput same reke života.
Morate se posvetiti tome da vidite istinu o sebi, šta stvarno osedate, mislite i jeste. Ako
je posvedenost sebi cilj, onda ne možete da ne uspete da spoznate sebe. Doživedete nove
dubine osedanja. Čak dete rado primiti bol jer je on stvaran, on je pokretan i on je potpuno
vi.
Prvi odgovori na vaša pitanja koje dete primiti možda čak i nede dodi od vašeg dubljeg,
duhovnog ja. Prvi odgovori mogu dodi od vašeg svesnog uma. Svoju sposobnost da for-
mulišete nove mogudnosti i odgovore i da koristite znanje o istini koje ste ved integrisali u
svoju svesnost dete osedati bezbedno i veoma stvarno. U isto vreme, to de vam dati novi
ključ da koristite uređaj koji vam je na dohvat ruke na načine koji su drugačiji od vaših
starih urezanih navika.
Takve nove misli mogu uzeti u obzir da isprobavanje pozitivnog nameravanja može biti
interesantno i poželjno za vas. U početku biste mogli da se igrate sa formiranjem novih
misli, meredi nove mogudnosti i alternative u načinu na koji podešavate svoj aparat za
razmišljanje. Ovo je uzbudljiv napor i u principu vas ne obavezuje da sledite bilo koji pravac
delovanja. On jednostavno znači davanje nove slobode veoma krutom umu. Možete uvek
iskoristiti svoje pravo da se vratite tamo gde ste bili, nikada niste prinuđeni od strane
života ili bilo kog drugog. To je uvek vaš izbor. Ovo znanje de učiniti da očigledni rizik
isprobavanja novih misaonih pravaca izgleda manje konačan. Jednostavno istražite kakav je
osedaj pokrenuti pozitivno nameravanje. Dok koristite ovu novu slobodu, gradite drugi
most prema vedem izražavanju svoje ličnosti. Malo po malo možete postati mirni i slušati
unutar sebe. Opazidete uvek prisutni nadolazedi glas istine i Boga. On de se povedavati u
intezite- tu i frekvenciji sve dok ne shvatite da ste vi sve što postoji. Ne postoji ništa što vi
niste, prijatelji moji. Ovo može zvučati veoma udaljeno, ali to nije tako daleko kao što
možda sada izgleda.
Vi koji činite sebe dostupnim novim mogudnostima u shvatanju, opažanju i formiranju
novih unutrašnjih stavova iskusidete bogatstvo univerzuma, bogatstvo njegovog najdubljeg
bida. Novo delovanje i novo spoljašnje iskustvo izviru iz toga. Vi koji ostajete ograničeni
unutar svojih starih mogudnosti morate ostati u stanju nezadovoljstva bez obzira na to
koliko ste možda razvijeni u odnosu na druge. Ne postoji stanje mirovanja. Ako ste još uvek
u zastoju ograničavate sami sebe. Samo kada zaista nastavite da se ekspandirate možete
zaista pronadi sebe.

151
 Lepa zlatna sila želi da pronađe svoj put kroz oblake. Oblaci se razilaze sve više i više. U
kom god stepenu da pre- duzimate korake prema tome da je samo želite, u tom stepenu
oblaci postaju tanji. U onoj meri u kojoj se skrivate iza negacije i sumnje, koje su najjače
odbrane od izlaženja iz vaše ukorenjenosti, u toj meri zlatno sunce i sila na mogu da prođu.
Ali oni su tu. Nemojte verovati da treba da postanete drugačija osoba. Vi postajete
najbolje od onoga što ved jeste. Kada to postanete vi dete ga prepoznati, doživedete da
vam je to ved poznato i osetidete kako je to bezbedno, koliko puno ste to vi. To je ono
najbolje u vama. Ne izdajete svoju realnost, ne postajete nešto čega treba da se sramite.
Pokušajte da verujete u ovo. Krenite po malo. Neka svetio uđe u vas i prihvatite da
realnost nije sumorna. Realnost je lepa. Univerzum je pun ljubavi. Istina je ljubav, a ljubav
je istina. Pronadi dete slobodu svog vlastitog duha u istini i ljubavi. Sve vas blagosiljam!

152
 POGLAVLJE 22
PRELAZAK NA POZITIVNO NAMERAVANJE

Pozdravljam vas, Bog vas blagoslovio. Fokusirajte se na dimenziju koja sada želi da vam
razotkrije svoju punodu i obilje. Možete se obogatiti ako to izaberete. To je pitanje
fokusiranosti i namere. Tražite od unutrašnjeg vodstva da vam pomogne u tom naporu
tako da vam ovo predavanje bude od pomodi kao dalji korak u vašem traganju.
Želeo bih da iznova razmotrim pokušaj da promenite negativno nameravanje u
pozitivna izražavanja, ali ovog puta na dubljem nivou i sa novim pristupom. Mnogi od vas
koji radite pathwork su konačno svesni onoga što su prethodno ignorisali, poricali i
potiskivali. To je izuzetno bitno za bilo koji put samospoznaje, suočavanja sa samim sobom
i pročišdenja. Ali nije dovoljno, prijatelji moji, da budete svesni toga; potrebno je mnogo
više.
Rekao sam i da je osnovni razlog za teškodu u promeni negativnog nameravanja u
pozitivno, to što se osoba tajno skoro u potpunosti identifikuje sa destruktivnim delom.
Stoga, napuštanje tog dela ličnosti izgleda rizično, opasno i uništavajude. Postavlja se
pitanje šta učiniti da bi se prome- nio suptilni, unutrašnji osedaj identiteta. Kada osoba ne
priznaje svoja negativna izražavanja ona se zamrzavaju u gnojnu ranu krivice i sumnje u
sebe, što bi značilo: "Kad bi se saznala istina o meni, svi bi znali da sam potpuno loš. A
pošto je to moje pravo ja i pošto ne želim da prestanem da postojim, ja ne mogu da želim
da napustim sebe. Sve što mogu da učinim je da se pretvaram da sam drugačiji."
To je uništavajude raspoloženje unutar duše u kome zbunjenost raste, a istinski osedaj
sebe se sve više gubi. Teoretski ispravno intelektualno znanje ne doprinosi mnogo
ublažavanju ovog bolnog i uznemirujudeg stanja. U ovom predavanju demo se detaljnije
baviti procesom koji dovodi do promene.

Ispitajte sve misli

Prvi korak je da shvatite da vaše negativno nameravanje nije zaista nesvesno u

strogom smislu te reči. To uopšte nije duboko potisnuti materijal, ved svesni stav i
izražavanje, samo što ste izabrali da ga ignorišete, sve dok konačno niste "zaboravili" da
postoji. Podržavano, namerno gledanje u stranu od nečega konačno dovodi do toga da
stvarno ne vidite ono što je prisutno sve vreme. U trenutku kada oko počne ponovo da se
fokusira, materijal odmah postaje primetan. Takav materijal nije zaista nesvestan. Ova
razlika je izuzetno važna.
Do sada je vedina vas prihvatila, suočila se i priznala jedan deo ovog negativnog
nameravanja, ali to nije sve; još uvek ignorišete neke druge delove. Da biste potpuno
osvestili i ostale aspekte i da biste doveli do promene od negativnog u pozitivno
nameravanje, neophodno je da ispitate one "male, nevažne" svakodnevne misaone
obrasce koji su toliko puno postali deo vas da veoma retko obradate pažnju na njih. A ipak,

153
svi misaoni procesi imaju ogromnu mod i moraju se proveriti. Mnoge misli i automatske
reakcije se potcenjuju i prikrivaju. Njihova značajna mod se ignoriše. Tako možete
ignorisati reakciju zle volje, zavisti ili okrivljujude mržnje uprkos tome što ste svesni svoje
negativne namere u ostalim pogledima. Ove male reakcije po navici i misli moraju se
ispitati.
Na primer, možete priznati iracionalni gnev ili ljutnju. Možete spolja tvrditi da su ove
reakcije iracioanlne, ali deo vas se još uvek oseda opunomodeno da ima ovakva osedanja
jer taj deo oseda da se prema njemu nepravedno ophodi. Još uvek reagujete u odnosu na
prošlost i donosite svoje reakcije u sadašnjost. Bol i muke iz prošlosti mogu zaista biti
potisnuti u pravom smislu te reči. Da biste ih direktno doživeli, neophodno je da radite na
svojim odbranama veoma temeljno. Odbrana je uvek negativno nameravanje, na ovaj ili
onaj način, koje nije zaista nesvesno. Bol iz prošlosti, koji odbijate da doživite, postaje
sadašnja iskrivljena reakcija. Morate da prepoznate šta ove reakcije stvarno jesu.
Pretpostavimo da ste ljuti i ozlojeđeni u sadašnjoj situaciji. Kao što sam rekao,
generalno možete znati i priznati daje to vaše negativno osedanje, ali emocionalno još uvek
osedate da ste u pravu. Ovde može postojati bolna zbunjenost: jedan deo vas oseda da su
vaši zahtevi i reakcije neopravdani; drugi deo se oseda tako lišenim i zahteva da on reaguje
kao da svet treba da se vrti oko vas i sprečava vas da celu sliku vidite na objektivan način.
Ono što je neophodno u ovoj fazi jeste da izvučete misao koja se gnoj i u vama i ispitate
je onim delom vas koji je zreo. Treba da sledite ovu misao celim putem i da iskoristite sva
svoja sredstva i pažnju i da idete dalje u razumevanje samog sebe. Tada de se vaša
negativna osedanja sa iskrivljenim mislima koje stoje iza njih sresti sa istinoljubivim, zrelim i
realnim mislima. Ove zrele misli ne smeju oterati one prethodne u ponovno skrivanje. To
treba strogo izbegavati, a vi koji ste na ovom putu do sada ste dovoljno naučili da ne
dozvolite sebi da dođete u iskušenje i upadnete u ovu zamku. Proces mora biti svesni
dijalog. To je proces integracije koji de konačno ujediniti rascepljenost i uspostaviti
identifikaciju sa vašim zrelim, konstruktivnim i pravim ja.
Nije dovoljno samo priznati postojanje pogrešnih, destruktivnih, zlih i nerealnih
stavova. Slededi korak je da morate precizno znati zašto su ovi stavovi negativni i na koji
način oni iskrivljuju istinu. Tada možete razumno razmisliti
0 realnim situacijama, umesto svog detinjastog i iskrivljenog pogleda na njih. Ako prvo
možete da izrazite potpuno neracionalnu želju i nameru iza destruktivnog stava, a potom
izrazite na koji se način ova namera suprostavlja realnosti, pravičnosti i istini; tada dete,
kakva god da je negativnost u pitanju, napraviti drugi važan korak prema promeni te
namere u pozitivno nameravanje. Uklonidete nepotrebnu odbranu ili krhki zid, koji vas
sprečava da iskusite život.
Vaše odraslo razmišljanje treba da se izrazi pored dečjeg destruktivnog razmišljanja u
vezi stvari u koju ste tako emotivno uključeni. To možete učiniti, ako zaista želite. Vaši
misaoni procesi obično funkcionišu sasvim dobro ako i kada tako želite. Misaoni procesi su
obično najviše razvijeni i mogu se staviti u službu procesa pročišdenja.

154
 Apsolutno je neophodno da poznajete grananja i značaj svojih pogrešnih stavova; na
primer, zašto su vaši gnev, neprijateljstvo, ljubomora, zavist i nepravedni jednostrani
zahtevi zaista nepravedni. Tek tada dete shvatiti da zdrav gnev može biti opravdan. Kada to
shvatite, tada možete da ga doživite čisto, bez osedaja krivice, sumnje u sebe, slabosti
1 zadržavanja rđavih posledica. Iako osedaj gneva i povredenosti može biti opravdan, sve
dok jasno ne znate da lije vaš gnev opravdan ili ne, uvek dete biti zbunjeni. Uvek dete
oscilovati između krivice i ljutnje, negacije i odbacivanja sebe, drugih i života, između
straha i odgovornosti. S jedne strane, pokušavadete da ublažite sumnje u sebe tako što
dete energično pronalaziti argumente; s druge strane bidete paralisani strahom i slabošdu i
nesposobni da steknete samopouzdanje. Bidete jednako slabi i zbunjeni u situacijama gde
izražavate svoje iracionalne, dečje zahteve, a onda i svoje namere kada se ovim zahtevima
ne izađe u susret, ili u situacijama gde treba da zaštitite svoja prava radi istine. Često oba
ova izražavanja postoje u jednoj istoj situaciji, što još više dovodi do zabune. Um ne može
sam da reši ove konflikte. Prvo se moraju priznati destruktivni elementi; ali se zatim um
mora suočiti sa njima i suprotstaviti im se, shvatiti ih i ispraviti.
Ako se inteligencija odrasle osobe koristi samo da opravda bolnu zbunjenost, izgradi
odbrambene slučajeve, opravda nečiju vlastitu situaciju, ili da zaštiti osobu od priznavanja
destruktivne namere, onda se time ništa ne dobij a. Ali ako se um odrasle osobe koristi da
rasvetli iracionalne zahteve, objašnjavajudi da su oni nerealni i nepravedni i pokazujudi da
emocionalne reakcije koje iz njih proizilaze dokazuju destruktivnost svega toga, onda de se
puno dobiti, a istina o situaciji de se pojaviti.

Prelazak celog puta

Ovo je rad koji vas očekuje u slededoj fazi na putu. Dobro ste napredovali đelimično
priznajudi negativno nameravanje. Ali. ponekad takvo priznavanje postaje samo po sebi
suptilno izbegavanje. Samo priznavanjem destruktivnog osedanja iznova i iznova, bez
daljeg napredovanja i ispitivanja da biste shvatili zašto i kako je to pogrešno, vi jednos-
tavno otvarate samo još jedna mala sporedna vrata. Izgleda vam kao da radite pravu stvar,
ali vi odbijate da zaista idete dalje, da idete celim putem.
Iskušenja zla su izuzetno suptilna. Svaka istina se može staviti u službu iskrivljenja. To je
razlog zašto je potrebno mnogo budnosti. To je takođe razlog zašto ispravno delovan- je
nikada samo po sebi nije garancija da ste istinoljubivi i da ste u harmoniji sa univerzalnim
zakonom. Ne postoji jedna formula koja vas može zaštititi od zla; to može učiniti samo
iskrenost srca. Ova iskrenost i dobra volja moraju se nego- vati iznova i iznova. To dolazi od
duhovnog čišdenja, tako što radite dnevni pregled i meditaciju, i od posvedenosti Božjem
svetu istine, ljubavi, poštenja i integriteta. Kada postoji spremnost da poštujete pristojnost,
istinu, ljubav i pravednost više od očiglednih prednosti strašljivog, sujetnog malog ega,
vaše oslobođenje de zaista idi sigurnim putem. Kada se to čini na unutrašnjim nivoima sa
kojim sada dolazite u dodir kroz ovaj rad, a ne samo površno, na nivou spoljašnjeg bida,
pročišdenje postaje veoma duboko.

155
 Dovedite nivo osedanja i nivo uma do toga da budu zajedno. Testirajte značenje svog
osedajnog iskustva i opravdanost i realnost koji se nalaze iza osedanja. Saznajte da lije
pretpostavka koja obrazuje osnovu osedajne reakcije opravdana. Svaki destruktivni stav je
izražavanje osnovnog rasuđivanja zasnovanog na ličnim predrasudama, a ova rasuđivanja
moraju biti veoma jasna što se tiče njihove tačnosti ili pogrešnosti.
Sumnja se može eliminisati samo kada napravite mesto za stav poverenja i kada ga
isprobate. Ako samo priznate svoje nepoverenje, a da ne odete dalje i saznate šta ono
znači, zašto je pogrešno i kako bi eventualno moglo biti drugačije, morate ostati u
postojedem stanju. Morate ispitati razmišljanje i zaključke prisutne unutar prkosa,
nepoverenja, ljubomore, neprijateljstva i tako dalje, jer su ovi zaključci samo u vašem umu.
Ljudska bida imaju različite vrste misli svakog dana i svakog časa u svojim životima. Ona
ne obradaju pažnju na njih, ali ove misli znače puno. Misli imaju veliku mod. Sve misli
stvaraju. Vaše misli, baš kao i osedanja, stvaraju delovanje i iskustvo. One stvaraju stanje
tela, uma, duše i duha.
Došlo je vreme, prijatelji moji, kada sve više i više vas može da napravi ovaj prelazak,
tako što pravite realne korake pomodu kojih se zlo transformiše. Dozvolidete sebi da u
potpunosti doživite sva osedanja i dadete mod svojoj svesnosti da vlada životom koji želite
da imate. Ovo je pozitivno kreiranje na delu. To se može učiniti. Tražite pomod od svog
unutrašnjeg vodstva da vam na svakom koraku puta da budnost i svesnost, tako da ne
gurate u podzemlje ono na čemu se mora raditi. Dok to činite, ne samo da dete u svakom
delu svog bida znati, ved dete i osedati i doživljavati daje ono čega se plašite iluzija i daje
univerzum bogato i sredno mesto.
U vašoj meditaciji nakon ovog predavanja izrazite svoje poverenje u univerzum; mislite da
zaista možete imati obilje, sredu i ispunjenje u svom životu, u svojoj inkarnaciji, i da
ispunjenje donosi dubok mir. Sve vas blagosiljam, dragi moji.

156
 POGLAVLJE 23
PROCES VIZUELIZACIJE ZA RAST DO STANJA UJEDINJENJA

Pozdravljam vas i blagosiljam. Ovo predavanje je još jedan korak koji je namenjen da
vam pomogne na veoma specifičan način. Individualizovana ličnost u procesu rasta i
ekspanzije mora uvek evoluirati prema novim stanjima sves- nosti i iskustva. Svaka etapa je
sve dublja i oslobađa novu kreativnu supstancu kojom se mogu stvarati poželjna životna
iskustva i svetovi. Na ovaj način osobi postaju dostupna mnoga obilja univerzuma.
Znate daje vizualizacija od suštinske važnosti za procese kreiranja i ispravljanja
iskrivljenja koje činite u svojoj meditaciji. Sve dok ne možete da vizualizirate stanje koje
želite da dostignete, gotovo je nemogude da ga dostignete. Međutim, izuzetno je teško
vizualizirati novo stanje ukoliko ne postoji neki uzorak takve vrste. Stoga je od suštinske
važnosti za utiskivanje željenog koncepta u vaš um da nabavite prototip od osobe koja je
ved dostigla željeno stanje. Ova mapa, ili prototip je prvi korak. To je ideja koja se kasnije
materijalizuje. Bez ideje, materijalizacija je potpuno nemoguda.
Stavovi, način života i obrasci ponašanja imaju naročitu, može se redi skoro zaraznu,
mod da utiču na nas. To važi i za pozitivne i za negativne stavove i obrasce ponašanja. Čak i
osedanja i stanja koja ona stvaraju mogu biti zarazna. Poznato je da mišljenja nekih ljudi
mogu toliko uticati na druge tako da ih i oni prihvate. Ovaj proces uticaja na drage kroz
osobe od uzora vodi do imitacije, želje da se sa njima
izjednačimo i poistovedivanja sa njima. Sve ovo može postojati na sasvim svesnom i
promišljenom nivou, ili na veoma suptilnim i nesvesnim nivoima koji su ispod praga
svesti, u zavisnosti od toga koje su osobe izabrane za identifikaciju, da se od njih
prihvata, ili da se imitiraju kao prototipi za novo stanje rasta.
Stoje duša slobodnija i manje opteredena iskrivljenjima, pogrešnim konceptima,
negativnošdu i destruktivnim impulsima, to njeni izbori postaju pouzdaniji. To važi i za
svesne i za nesvesne izbore osoba sa kojima želimo da se identifiku- jemo i takođe za
specifične osobine za koje odlučujemo da ih imitiramo ili da ih odbacimo. Sposobnost
pravljenja takvih izbora u velikoj meri zavisi od čistode stanja svesnosti koje je ved
dostignuto od strane onoga koji bira. Kao i uvek, u početku je najteže. U ovom slučaju,
nečija sopstve- na iskrivljenja mogu voditi do biranja lažnih heroja i u isto vreme učiniti
osobu potpuno šlepom za stvarno poželjne aspekte eventualne osobe za uzor, usled
nedostatka ideja. Samo postepeno osoba može izgraditi pravilne ideje tako da može
postati sposobna da prepozna poželjne osobine koje se. onda mogu koristiti kao dalje
putne mape.
Individualne ličnosti biraju svoje roditelje i okruženje na osnovu ovog principa dok
putuju od jedne do drage inkarnacije.

Poistovećivanje i obrasci

157
 U onom stepenu u kome su roditelji i dete zdrave i pročišdene duše, u tom stepenu
dete identifikuje sa pozitivnim aspektima svojih roditelja. Dete de prepoznati koje osobine
kod roditelja, a kasnije i kod drugih osoba od autoriteta, treba da iskoristi za svoj plan, a
koje osobine treba da odbaci. Ono to može učiniti samo u onom stepenu koliko je
prijemčivo kroz svoju vlastitu mod da sazna istinu.
Negativna identifikacija vodi do stvaranja "obrazaca." Termin "obrazac" koristimo u
pathvvorku da označimo pogrešne koncepte i uopštavanja koji oblikuju veoma ograničene i
fiksne zatvorene sisteme. Svesna i/ili nesvesna identifikacija koja formira unutrašnji
obrazac uvek stvara ograničenu viziju koja sprečava osobu da vidi dostupne alternative.
Ova lažna vizija isključuje tako puno važnih faktora. Onih nekoliko preostalih faktora koje
osoba može da vidi su stoga toliko van konteksta da su percepcija života osobe i njena
rekacija na život nerealne.
Pozitivna identifikacija nikada ne vodi do stvaranja obrasca. Umesto toga vodi do
vizualizacije koja je fleksibilan, realan, široko otvoreni sistem koji ima mnoge alternativne
načine pomodu kojih se svesnost i kreativno delovanje mogu širiti. Veoma je važno da
razmislite o ovome i da zaista shvatite ovo što sada govorim. Na duhovnom putu dolazite
do mesta gde morate znati da vam je potrebna pozitivna identifikacija sa realnim,
otvorenim i oslobađajudim prototipom. Potrebno je da prepoznate spoljašnje modele koji
vam mogu poslužiti kao uzor. Ako još uvek to ne možete, onda prvo treba da izgradite
unutrašnji koncept, tako da možete i vizualizirati iznutra, i spolja prepoznavati osobe koje
vam mogu biti uzor. Kasnije dete i sami postati nečiji uzor i inspirisadete druge na njihovom
putu kada oni budu spremni da vide istinu i da razumeju sebe u skladu sa svojim
potencijalima. Prava osoba za uzor vas inspiriše da vizualizirate slične osobine i stavove koji
su uspavani unutar vašeg dubljeg ja i koji se onda mogu potpuno izraziti.
Ranije sam pomenuo da vas blokade i magle stvorene usled iluzije i iskrivljenja čine
slepim za prave osobe koje de vam poslužiti za uzor ili bar za neke od njihovih osobina. One
uzrokuju da budete slepi zato što je vaš koncept onoga što stvarno postoji kod ovih
primera ili odsutan, ili pogrešno shvaden, tako da tumačenje onoga što vidite može biti
potpuno pogrešno. Istinoljubivo opažanje osoba za uzor može postojati samo onda kada
ste ved relativno slobodni, otvoreni i svesni sebe; tada de se odjednom nešto pokrenuti u
vama. Spontana, skoro automatska, prirodna želja da se razvijete u istom pravcu kao i vaš
primer bujade u vama. Nedete imitirati nešto što je strano vašoj sopstvenoj prirodi.
Osnovne univerzalne osobine postoje i izražavaju se na različite načine od strane svake
jedinstvene individue; tako da se vi ne takmičite da napravite kopiju neke osobine, ved je
prilagođavate svojoj jedinstvenoj individualnosti. Negde duž vašeg puta dete dobiti
dovoljno svesti o sebi tako da dete modi da imate podsvesno razumevanje o tome na šta se
treba ugledati. Bidete budni za takve stvari i koristidete ovu viziju da upotpunite sebe.
Kao i u svakoj oblasti razvoja i ovde takođe postoji red i određena odstupanja u skladu
sa duhovnim zakonom. Tamo gde postoje blokade i gde su stoga osobe za uzor odsutne i/ili
neprepoznatljive, psiha treba da kroz pathvvork rad nauči da bira pozitivne, realne osobe
kao putokaze. Morate obratiti pažnju na ovu potrebu i zamisliti unutrašnju viziju toga

158
kakva je osoba koja je ujedinjena, harmonična, integrisana i koja izražava kontakt i
ujedinjenje sa božanskim ja. Kada postoje takvi koncepti, unutrašnja vizuelizacija može
početi, što de vas onda učiniti sposobnim da sretnete i prepoznate spoljašnje likove koji de
vam dalje pomodi, uticati na vas i inspirisati vas da postanete najbolje od svoje ličnosti.
U ovom predavanju želim da vam dam neke smernice i početni nagoveštaj za čim da
tragate, sa čim da se uskladite i na šta da se spremite da biste prepoznali svoje još uvek
uspavane potencijale. Nacrtadu sliku kako izgleda, i spolja i iznutra, dodi do tačke gde se
osoba zaista ujedinjuje sa unutrašnjim božanskim ja, sa nepresušnim bogatstvom koje je
unutrašnje jezgro svakog ljudskog bida: samim centrom svog postojanja. Ovo predavanje je
samo kratak pregled koji opisuje određena osnovna stanja i izražavanja koja se bezbedno
mogu generalizovati i primeniti na sve vas koji ste dostigli stanje gde se vaše božansko ja
neprestano izražava i ostvaruje. Pokušadu da vam dam ideju i viziju tako da možete početi
da gledate sa osveženim očima i možda prepoznate kod drugih ono za Šta ste ranije bili
slepi.

Svesrdno predavanje

Kada pojedinci dođu do stanja da smišljeno i svesno biraju da se predaju božanskoj

volji i realnosti, tada je postavljen temelj određenih životnih promena koje de se pojaviti u
njihovim unutrašnjim i spoljašnjim životima. To je predavanje sveprožimajudoj svesnosti
prisutnoj u svakom bidu. Može se nazvati kojim god imenom da želite: Bog, univerzalna
svesnost, pravo ja, duhovno ja - bilo koje ime da date onome što transcendira mali ego.
Kada se osoba u potpunosti preda svim srcem, tada određene stvari počinju da se dešavaju
u njenom životu. Očigledno, ovo stanje se ne dostiže tako što se pređe oštro definisana
linija, ved kroz postepen proces. Pre nego što opišem ovaj proces, želim da vam kažem da
ne smete biti obmanuti činjenicom da ste možda svesno ved napravili takvo predavanje, a
da se ipak nikakve vede unutrašnje ili spoljašnje promene nisu desile u vašem životu.
Neki od vas mogu biti veoma predani Bogu na svesnom nivou, ali još uvek uopšte ne
shvataju da postoje i drugi nivoi gde to nije slučaj. Možete pronadi daje veoma lako
verovati samo na svesnom nivou daje ovo predavanje Bogu ono što želite. Svesno možete
imati puno dobre volje i stvarno to želeti. Ali sve dok zaista ne doživite protivrečne nivoe
unutar sebe gde to ne želite, ili gde to želite samo svojim egom koji poništava sam čin
samopredavanja, želedete da odustanete. Sve dok ne priznate svoje suprotnosti, strah,
samovolju i ponos, svesno predavanje de uvek biti osujedeno. Sve dok ne priznate oprečni
nivo ega koji se nalazi skriven iza vaše dobre volje, možda čak nedete ni razumeti zašto
određeni rezultati još uvek nedostaju, uprkos vašem svesnom predavanju istini, Bogu,
ljubavi. Ova svesnost je izuzetno važna i patlrvvork se bavi sa njom na veoma intezivan
način da bi vam pomogao da izbegnete jednu od najpodmuklijih prepreka:
samoobmanjivanje.
Tražimo i izvlačimo onaj negativni deo ličnosti koji kaže, "Ja nedu." Učimo se hrabrosti,
poniznosti i poštenju da izložimo taj deo koji čak kaže, "Ja želim da se opirem. Želim da

159
budem pun prkosa. Želim da sve bude onako kako ja hodu ili inače..." Samo kada se
skrivene pukotine vaše dušine sup- stance potčine i izlože, možete početi, često sa puno
borbe, da menjate ovaj negativni nivo, ovaj tamniji deo ličnosti. Kada taj deo ostaje
skriven, nalazite se u rascepu i ne razumete zašto vaši pozitivni napori ne postižu rezultate.
Tada dolazi trenutak kada dete pobediti u ovoj specifičnoj borbi. Na ovom nivou možete
svesrdno zagrliti predavanje božanskoj svesnosti i možete joj verovati. Ali, to ne dolazi u
jednom potezu. U početku se svaki put morate boriti za ovo predavanje. Potrebna vam je
samodisciplina da biste podsetili sami sebe. Iako je opiranje prestalo, spoljašnje ja je još
uvek uslovljeno da funkcioniše na stari način i automatski izbija na prvo mesto u umu. U
ovoj fazi je potrebno da steknete novi obrazac navika. To zahteva vreme. Možda dete se
kada ste stvarno u problemu, u stanju krize, setiti da se opustite i prepustite Bogu. Ali u
običnom životu, u vašim svakodnevnim poslovima, to vam se ne dešava. Možda to možete
učiniti tamo gde ste relativno slobodni, ali još uvek pronalazite svoju staru tvrdoglavost,
nepoverenje i zaboravnost tamo gde problemi istrajavaju. Jedino na postepen način
dolazite do stanja gde je novi obrazac navika uspostavl jen, gde je čin predavanja osobe
ostvaren, gde se to manifestuje i prožima sve vaše misli i opažanja, odluke i akcije,
osedanja i reakcije. Vratidemo se na ovo.

Unutrašnji i spoljašnji život

Prvo du govoriti o odnosu između unutrašnjeg i spoljašnjeg života. Među ljudima ima
puno zbunjenosti u vezi ove teme. Postoje oni koji tvrde da je samo unutrašnji život važan.
Oni sprečavaju neizbežno kretanje od unutrašnjeg prema spoljašnjem životu jer ne vide
ograničenja i netačnost ove ideje. Ako ujedinjenje i božanski procesi zaista napreduju,
onda se unutrašnja sadržina mora izraziti u spoljašnjoj formi. Ukratko, spoljašnji život mora
biti ogledalo unutrašnjeg života u svakom mogudem pogledu. Ali ako vaša svesnost
ignoriše ovu istinu, ili čak prihvata suprotno verovanje, da spoljašnje nije važno, tada
sprečavate tok celog procesa. Ako se to dešava, blistavija energetska materija ne može da
se izrazi na nivoima grublje materije i daje time pročisti.
Pogrešna ideja da spoljašnji nivo nije važan ograđuje zidom unutrašnju duhovnu istinu i
lepotu, odvajajudi je od materijalne realnosti. Osoba koja ima ovakav pogrešan koncept
počinje da vidi podeljenost između ovo dvoje koji su zapravo jedno. Mnogi pokreti i
duhovne škole propovedaju asketizam i poricanje spoljašnjeg života pod plastom da to
unapređuje unutrašnji duhovni život. Ovo iskrivljenje je reakcija na jednako iskrivljeni
suprotni ekstrem čiji stav je da je spoljašnja forma mnogo važnija od unutrašnje sadržine, i
koji čak može da negira da unutrašnja realnost ili sadržina uopšte i postoji. Umesto toga,
on tvrdi da su samo spoljašnji oblici važni. Pravi unutrašnji rast se takođe mora konačno
manifestovati i spolja, iako se to ne mora neophodno desiti onom brzinom određenom od
strane osobe koja je orijentisana prema spolja i koja očekujudi trenutnu promenu čini
greške u prosuđivanju. Naravno, mogude je da izražena spoljašnja forma ne bude direktno
izražavanje unutrašnje sadržine. Stoga morate biti pažljivi u svojim procenama.

160
 Ova dva iskrivljenja su pogrešne reakcije, a svaka pokušava da eliminiše onu drugu
svojim pogrešnim razumevanjem. Ovaj fenomen se može pojaviti na svim predmetima sve
dok je svesnost uhvadena u zamku dualističke iluzije. Tokom različitih era i civilizacija, usled
različitih kulturnih uticaja, neka od ovih suprotnih iskrivljenja mogu biti prihvadena sve dok
se klatno ne odljulja na suprotnu stranu. Samo zaista povezana, samospoznata i ujedinjena
osoba izražava spoljašnju formu kao neizbežnu posledicu unutrašnje sadržine.
Kada spoljašnja forma postoji bez unutrašnje sadržine, to je prolazni pokrivač koji se
mora srušiti, čak iako podseda na slavno savršenstvo božanske realnosti i njena izražavanja.
Opet, to je proces koji se ponavlja u mnogim oblastima tokom ljudskog razvoja. Međutim,
zakon je da se svi lažni prekrivači moraju raspasti i srušiti se. Kada spoljašnja forma postoji
bez povezanosti sa unutrašnjom organskom sadržinom, ona se mora dezintegrisati. Ako
ona postoji na pogrešnim pretpostavkama zasnovanim na izgledu, na brkanju spoljašnjeg
života sa unutrašnjim, onda se spoljašnja forma mora prvo srušiti pre nego što se može
ponovo izgraditi organsko izražavanje unutrašnjeg kretanja i sadržine. Tek kada se
spoljašnja forma sruši i unutrašnji liaos izloži i temeljno ukloni, unutrašnja lepota može
izgraditi spoljašnju lepotu, unutrašnja harmonija može izgraditi spoljašnju harmoniju, a
unutrašnje obilje može izgraditi spoljašnje obilje. Jasna vizija ovog principa je takođe
neophodna za kreiranje vizualizacije vašeg sopstvenog napretka koji se onda može
manifestovati u spoljašnjem životu kao rezultat unutrašnjih procesa.

Spoznaja božanskog života

Sada du govoriti o specifičnim manifestacijama koje se dešavaju u ego svesnosti osobe

koja je ved duboko učvršdena u procesu spoznaje božanskog života. Kakvi su unutrašnji i
spoljašnji stavovi, manifestacije i izražavanja takve osobe? Sve odluke, bilo da su velike ili
male, donose se na osnovu predavanja osobe, gde se malo ja predaje božanskom ja. Ono
se sklanja u stranu i dozvoljava unutrašnjoj mudrosti da ga prožme. U ovom procesu ličnost
shvata da ne postoji ništa što nije važno. Svakoj misli i interpretaciji i svakom načinu
reagovanja daje se šansa da budu prožeti višom svesnošdu.
U ovoj fazi je prevazideno opiranje da se obrati pažnja na sve što se dešava, stvorena je
nova navika tako da se božanski proces sada samoovekovečuje. Ova navika je toliko
postala deo osobe da deluje čak i u onim retkim slučajevima kada ličnost zaboravi da
uspostavi kontakt, kada možda stara ranjiva oblast još uvek plamti i gura osobu u
pogrešnom pravcu. Unutrašnja ličnost je dovoljno slobodna da se može manifestovati i
poslati upozorenje, neslaganje, savet i onda ostaviti odluku spoljašnjoj ličnosti da li da sledi
ili ne takav savet. Ovo je ved stanje milosti. Poverenje i vera su uspostavljeni kao rezultat
ponovljenog dokazivanja da božanska realnost donosi istinu, mudrost, vrlinu i sredu. U
početku se božanskoj volji ne veruje. Ona se brka sa roditeljskim autoritetom koji ni je
dostojan poverenja, koji je često proglašavao da je nešto dobro za dete, a što se kasnije
pokazalo da nije. U ovoj fazi takva zbunjenost više ne postoji. Ličnost je potpuno svesna

161
daje božanska volja zaista u saglasnosti sa svim što srce može poželeti. Ovo poverenje
postepeno raste svaki put kada prevaziđete svoje opiranje i uđete u očigledan ambis
predavanja, napuštajudi usku samovolju.
Ovaj samoovekovečujudi božanski proces dovodi do revolucionarne promene u delom
bidu. Mogu dotadi samo neke od njegovih manifestacija. Misli istine de se pojaviti u vašem
bidu ne suprotstavljajudi se ograničenim mislima koje još uvek sledite po navici. Čudete
unutrašnji glas koji de vas podučavati sa mudrošdu i duhom ujedinjenja koje spoljašnja
ličnost ne može da proizvede. Prema ovoj mudrosti, ne postoji nikakva potreba da se mrzi i
da osoba odbacuje sebe ili druge. Odgovori i otkrovenja de pokazati jedinstvo i ujedin-
jenost svega, što de u potpunosti ukloniti strah, teskobu i očajanje.
Pradavanje znanja ograničenog ega znanju dublje ličnosti, da bi se iskoristila sva
energija, hrabrost, poštenje i samodisciplina koji de učiniti da dublje znanje postane
samoovekovečujude, vodi do krajnje ispunjenosti. Bez ove suštinske osnove, nikakva sreda,
zadovoljstvo ili ispunjenost ne mogu trajati dugo. Čak i dok oni egzistiraju ispunjenost
postaje nepodnošljiva i konačno se ne može prihvatiti. Napustite vaše učešde u negativnim
reakcijama, u tvrdoglavim mišljenjima vašeg malog uma i u lenjosti koja vas prisiljava da
podlegnete starim navikama vašeg odvojenog ja. Tako dete dobiti pravi život. Čekajte
strpljivo, ali budite spremni da primite božansku mudrost koju možete aktivirati ako to
poželite. Kada se ovo stanje uspostavi, ili kada je u procesu neprestanog produbljivanja i
jačanja, onda odredene manifestacije počinju da se pojavljuju, unutra i spolja.
Pronadi dete ogromnu sigurnost. To je sigurnost koja se može dobiti samo kada
otkrijete realnost duhovnog sveta u sebi i svuda oko sebe. Tada dete upoznati duboki mir
značenja svog života i celokupnog života. Intuitivno dete znati povezanosti i bidete prožeti
osedajem ispunjenosti i bezbednosti koji premašuje svaki opis. Sve ovo više nede biti
teorijsko verovanje koga se držite ili koje poričete, ved doživljena činjenica koju možete
prepoznati iznova i iznova.
Uvek postoji izlaz iz svake tame i stoga nikada nema razloga za očajavanje. Znadete da ste
uvek sposobni da iskoristite bilo koje iskustvo za uvedanje blaženstva u svom životu. Crne
tačke postaju prilike za još više svetlosti i više nema potrebe da se izbegavaju, bilo da je u
pitanju bol, krivica, strah ili bilo šta drago. Iznova i iznova dete doživljavati široko otvoreni
sistem stvaranja.
Znadete koje su vaše kreativne modi i iskoristidete ih, umesto da se osedate kao
bespomodni predmet u nepokretnom svetu. Mir i znanje o pravednosti života dolaze od
spoznaje da su vaš svet, iskustvo i život, vaša kreacija. To otvara mnoga nova vrata. Više ne
živite u dvodimenzionalnom svetu sačinjenom od isključivosti. Koristite prilike višestrane
realnosti koje su vam na dohvat ruke.
Samopouzdanje i neustrašivost u kojima tada živite neminovno oslobađaju ogromne
količine energije i srede. Dok nestaje strah od gneva i mržnje jer možete da prihvatite svoj
vlastiti gnev i svoju vlastitu mržnju, oni prestaju da postoje. Energija je sada slobodna za
druga, bolja izražavanja. Sada postajete sposobni da doživite zadovoljstvo i sredu i više
nema potrebe da ih odbacujete. Umesto da kreirate usamljenost, vi kreirate odnose:

162
blaženstvo najintimnijeg odnosa sa jednim supružnikom i zadovoljstvo dubokih, otvorenih
prijateljstava. Zadovoljstvo vas više nede plašiti jer sada znate svakom porom i delijom svog
bida da ga zaslužujete. Svaka vaša pora i delija izražava svesnost koja je sada u harmoniji sa
vašom božanskom svesnošdu.
Mnogi od vas se sada nalaze u privremenom stanju gde doživljavaju nove radosti i
zadovoljstva za koje nikada nisu ni znali da postoje. Život vam se otvara kao nikada ranije.
Ali takođe se nalazite u poziciji gde ne možete da podnesete previše toga. To je zato jer se
niste u potpunosti predali božanskoj svesnosti, ili se niste u dovoljnoj meri suočili sa
negativnim aspektima u sebi kojih se još uvek držite. Stoga se plašite zadovoljstva koje
postaje više zastrašujude zbog sivila koje još uvek želite i stvarate, sivila koje znači da ne
osedate ni zadovoljstvo ni bol. Često želite da brižljivo očuvate ovo stanje sivila, a da to ni
ne znate. Sivilo je ono što vam daje udobnost, ali vas na duže staze ostavlja praznim.

Moć stvaranja

Neizbežna manifestacija neprestanog procesa spoznaje vašeg dubljeg ja je neverovatna

kreativnost koja cveta iz unutrašnjeg života. Kreativni ste u idejama, alternativama,
talentima, bogatstvu osedanja, sposobnosti da živite i da se odnosite sa druguma.
Pronalazite blago svojih kreativnih modi, bogatstvo svojih osedanja i ispunjenost
sopstvenog bida. Samo prolazedi kroz prazninu možete pronadi tu punodu. A za to je
potrebna hrabrost koja dolazi kada se molite ili kada meditirate da biste je stekli. Morate
želeti punodu i predati joj se. Ova punoda osedanja, ovo bogatstvo kreativnih ideja i
sposobnost da živite u sada, sa svim njegovim uzbuđenjem i mirom, proširide se i
produbiti. Ona se nede sastojati od uzajamno isključivih suprotnosti, ved od različitih
aspekata jedne iste punode. Periodi u kojima vam se čini da ste je izgubili javljade se sve
rede i bide manje opaki.
Pošto sada imate mod da stvarate, možete kreirati dublje intuitivno razumevanje sebe,
drugih i života. Vaš stav opuštenosti u vezi svakog vašeg dela uklanja potrebu da prekrivate
ili da bežite od bilo čega u sebi i stoga vas mora učiniti svesnim drugih ljudi na njihovim
najdubljim nivoima. Čitate njihove misli i shvatate dublje povezanosti unutar i između njih
tako da im možete pomodi, imati empatiju za njih i voleti ih. Ne morate da se ikada plašite i
branite od drugih destruktivnim odbranama svog ega.
Unutrašnje jedinstvo sa večnim ja omogudava upotrebu vlastite kreativne sposobnosti
za istraživanje bilo koje oblasti univerzalne istine koju zaista želite da razumete. Sada znate
kolika je mod misli i svesnosti i možete je fokusirati kao rezultat samodiscipline koju ste
naučili. Tako možete kultivirati kreativnu prijemčivost da iskusite večno stanje iznad fizičke
smrti. Ovo opažanje nije pouzdano sve dok ga tražite usled svog vlastitog straha od smrti.
Ono je pouzdano samo kada se ne plašite smrti jer možete sada da umrete, baš kao što
možete da budete i u bolu. Kadgod želite nešto zato jer se plašite njegove suprotnosti,
rezultat ne može biti pouzdan. Možete kreirati samo iz punode, a ne iz potrebe i straha.

163
 Teškoda je u početnom kreiranju punode. Traženje suprotnosti od onoga čega se plašite
je izbegavanje i vodi do rascepa umesto do ujedinjenja. Mora se krenuti upravo suprotnim
putem. Morate umreti mnogo puta, baš sada, svakog dana u vašem životu, da biste otkrili
večnost života. Samo tada dete živeti neustrašivo.
Kako možete iskusiti ove male smrti? Tačno sledite proces koji sam opisao: otpustite
mali ego, male misli, negativne reakcije u koje ste tako puni uložili. Za njih treba da umrete.
Mali ego sa njegovim malim ulaganjima mora umreti. Na taj način možete transcendirati
smrt i intuitivno doživeti realnost nadolazedeg života.
Kada živite bez straha od smrti zato jer ste je doživeli tako puno puta, znadete da je
pricip fizičke smrti isti. Pronalazite da je to istina tako što privremeno otpuštate manje ja,
samo da bi probudili vede ja, koje se onda ujedinjuje sa manjim ja. Tako zamislite, čak ni
malo ja vašeg ega ne umire. Ono se uvedava i ujedinjuje sa vedim ja, nije napušteno. Ali
izgleda kao da je napušteno i vi morate biti spremni da delujete na takav način.
Kada se to dešava, večnost de se u određenoj meri mani- festovati u vašem životu baš
sada. Ona de se manifestovati ne samo tako što uklanja strah od umiranja, ved takođe i u
mnogo neposrednijem i praktičnijem smislu. Ona de vas održavati vitalnim i mladolikim,
dajudi vam na neki način unapred ukus bezvremenosti i večitosti pravog života.
Druga spoljašnja manifestacija je obilje. Pošto je pravi duhovni život neograničeno
obilje, morate početi da ga man- ifestujete u nekom stepenu kada spoznate svoje
božansko ja. Ako u svojoj svesnosti možete da napravite mesta za spoljašnje obilje kao
odrazu unutrašnjeg obilja, vi dete ga kreirati i doživeti. Ako želite da ga doživite zato jer se
plašite siromaštva, vi takođe stvarate rascep. Obilje koje stvarate iz straha nije zasnovano
na realnosti i njegova klimava struktura se mora opet srušiti tako da onda možete dozvoliti
sebi da budete siromašni i da rastvorite iluziju siromaštva. Tek nakon toga, pravo,
ujedinjujude bogatstvo može da raste. Samo kada prvo možete da budete siromašni
možete dozvoliti sebi da budete bogati kao spoljašnje izražavanje unutrašnje sadržine.
Tada nedete želeti da budete bogati radi modi, radi toga da budete uspešni u očima drugih,
ili iz pohlepe i straha, ved da biste bili pravo božansko izražavanje obilja koje je priroda
univerzuma.
Druga spoljašnja manifestacija neprestanog procesa spoznaje božanskog života je
uravnoteženost u svemu: ravnoteža između zaštite svojih prava i popuštanja drugima, na
primer. Spontano znanje kada je ovo ili ono podesno dolazi iznutra. Ili uzmite u obzir
pravilnu ravnotežu između prave nesebičnosti i pogrešne sebičnosti. Sve ove ravnoteže
dualnosti de postati elementi u spontanom ujedinjenju i harmoniji. Intuitivno znanje o
tome kada, kako i zašto, de dodi, ne zato što ste vi to odlučili svojim umom, ved kao
izražavanje unutrašnje istine i lepote, koje na podesan i lep način obogaduju izražavanje na
spoljašnjem nivou.
Postojade ravnoteža i lepota u vašem celokupnom držanju - uljudnost i otmenost za
koje nikada nedete morati da se plašite da de biti ismejane ili zloupotrebi]ene. Postojade
reci bez traga prinude, red u svim stvarima u vašem životu. Red i lepota su povezani i
međusobno zavisni. Postojade velikodušnost, davanje i primanje u jednom nadolazedem

164
toku. Pojavide se duboka sposobnost da budete zahvalni i da cenite druge, sebe i ceo
kreativni univerzum.
Nova sloboda da budete mekani i ranjivi učinide vas zaista jakim i uklonidc lažni sram.
Istovremeno, cloživedete novu slobodu da budete jaki i samopouzdani, čak ljuti, bez lažne
krivice. Imadete znanje i delovadete iznutra jer ste u stalnom kontaktu sa mudrošdu,
ljubavlju i istinom o vašoj unutrašnjoj božanskoj realnosti.
Emocionalna usamljenost, koja je samoizabrana sudbina mnogih ljudi, postepeno
počinje da nestaje među vama, prijatelji moji. U vašem razvoju učite da budete stvarni, da
funkcionišete bez maski i pretvaranja. Posledica toga je da se osedate udobnije u bliskoj
intimnosti. Dok istovremeno prestajete da se plašite sindroma bol/zadovoljstvo, prava
ekstaza i duboko stapanje na svim nivoima moraju vam dati najdublju ispunjenost koju
ljudsko bide može da doživi. Napreaovadete prema novim visinama i dubinama iskustva,
gde istražujete unutrašnji univerzum u savršenom skladu. Usamljenost i mučenje usled
sukoba zbog potrebe za bliskošdu i straha od nje više nede postojati. Takvi odnosi se tope
na svim nivoima. Obilje univerzuma se izražava u svim oblastima života. Osetidete ga u
deljenju, poštovanju, toplini, lakodi i udobnosti usled kojih možete postati prisni i stopiti se
sa drugom osobom, ili u davanju i primanju od druge osobe. Sigurnost vašeg vlastitog
osedanja de vas učiniti jednako sigurnim u to da ste voljeni.
Doživedete duboko zadovoljstvo usled davanja, pomaganja, ispunjavanja zadatka i
posvedenosti tome što činite.
Radovadete se nadolazedem kreativnom procesu koji funkcioniše u tome.
Sve ovo su merila za vas, prijatelji moji. Ova merila ne treba koristiti da kritikujete sebe
u nestrpljenju i netoleranciji. Ovo su merila koja možete koristiti da biste iskreirali
smišljenu unutrašnju vizualizaciju u vezi bilo kog i svih ovih životnih izražavanja. A onda
dete možda biti još jače motivisani da dalje tragate za onim što vam sprečava prolaz. Ovo
predavanje de vam dati mnoga orada za vaš rad.
Ljubav univerzuma se širi nad svima vama i doseže duboko u vaša srca, moji najdraži
prijatelji. Blagosiljam vas, budite u Bogu.

165
 POGLAVLJE 24
UNUTRAŠNJI PROSTOR, FOKUSIRANA PRAZNINA

Dragi moji prijatelji, blagosloveni ste u tein, duši i duhu. Vaš put je blagosloven, svaki
korak na njemu. Možete ponekad sumnjati u to kada hodanje njime postane teško. Ali
kada se to desi, to nije zato što su vam blagoslovi uskradeni. To je zato što se susredete sa
delovima svog unutrašnjeg pejzaža koji moraju biti uspešno pređeni. Prelazak teškog
unutrašnjeg terena je neophodan da biste shvatili njegovo značenje za sopstveno bide i
tako rastvorili barikade koje vam se ispreče na putu.
Povremeno smo govorili o ovom unutrašnjem krajoliku. Pominjao sam unutrašnji
prostor koji je stvarni svet. Termin "unutrašnji prostor" se danas u svetu često koristi kao
suprotnost spoljašnjem prostoru. Vedina ljudskih bida misli o unutrašnjem prostoru samo
kao o simboličnom opisu stanja uma neke osobe. To nije tako. Unutrašnji prostor je
ogromna stvarnost, pravi svet. To je zapravo pravi univerzum, dok je spoljašnji prostor
samo slika u ogledalu, njegova refleksija. To je razlog zašto se spoljašnja stvarnost ne može
nikada sasvim shvatiti. Život se nikada ne može razumeti i eksperimentalno apsorbovati
ako se posmatra samo spolja. To je razlog zašto je život frustrirajudi i često zastrašujudi za
tako puno ljudi.
Mogu da vidim da je teško razumeti kako unutrašnji prostor može biti svet sam po
sebi. Razlog za ovu teškodu leži n ograničenom vreme/prostor kontinuumu vaše trodi-
menzionalne stvarnosti. Sve što vidite, dodirujete i doživljavate opaža se iz određenog
veoma ograničenog ugla. Umje fokusiran, naviknut, uslovljen da deluje u određenom
pravcu i stoga nije sposoban da u ovom trenutku opazi život na bilo koji drugi način. Ali
ovaj način opažanja realnosti nije jedini, ispravan, ili potpun način.

Pronalaženje unutrašnje stvarnosti

Cilj svake duhovne discipline jeste prepoznavanje života na ovaj drugi način, način koji
ide iznad spoljašnje refleksije, način koji se fokusira na nove dimenzije koje treba da se
pronađu u unutrašnjem prostoru. U nekim disciplinama ovaj cilj može biti direktno
pomenut, ili ne mora nikada biti pomenut kao takav. Ali kada se dostigne određena tačka
razvoja i pročišdenja, budi se nova vizija, ponekad naglo, ponekad postepeno. Čak je i
naglost vizije samo iluzija, jer je ona zapravo rezultat mnogih napornih koraka i unutrašnjih
borbi. Prepoznato je da je svaki atom duplikat spoljašnjeg univerzuma, kao što znate. Ovo
prepoznavanje je veoma značajno. Možda možete da zamislite da baš kao što je vreme
promenljiva veličina, jer zavisi od dimenzije iz koje se doživljava, tako je i sa prostorom. Baš
kao što stvarno ne postoji objektivno, fiksno vreme, isto tako ne postoji ni objektivni, fiksni
prostor. Vaše pravo bide može živeti, disati i kretati se, i prelaziti ogromna rastojanja
unutar atoma u saglasnosti sa vašim spoljašnjim dimenzijama. Kada se duh povuče u
unutrašnji svet, odnos dimenzija se menja, baš kao što se i odnos prema vremenu menja.

166
To je razlog zašto vam se čini da gubite kontakt i svesnost o takozvanim "mrtvim" ljudima.
Oni žive u unutrašnoj stvarnosti, koja je za vas još uvek samo apstrakcija. Ipak stvarna
apstrakcija je spoljašnji prostor. Prilikom fizičke smrti, duh, ono što je živo, povlači se u
unutrašnji svet, a ne kao što se često pretpostavlja na nebo. On se ne podiže izvan tela, on
ne pluta u spoljašnjem prostoru. Ako ponekad izgleda da ekstrasenzorno opažanje otkrije
takav uvid, to je opet samo zbog slike u ogledalu unutrašnjeg događaja.
Na isti način, vedina ljudi je od pamtiveka tražila Boga na nebu. Kada je Isus Hrist
došao, On je poučavao da Bog živi u unutrašnjim prostorima. To je takođe razlog zašto se
svi meditativni procesi i vežbe fokusiraju na unutrašnji prostor.
U davnoj prošlosti sam predložio meditativnu vežbu u kojoj ne mislite, u kojoj činite
sebe praznim. Oni među vama koji povremeno pokušavaju ovu vežbu doživljavaju koliko je
teško to učiniti. Um je ispunjen sopstvenim materijalom i nije lak poduhvat utišati ga.
Postoji nekoliko načina da se to učini. Istočne religije se obično približavaju tome pomodu
duge prakse i discipline. Ovo, zajedno sa osamljenošdu i spoljašnjim tišinom, može
konačno proizvesti unutrašnju tišinu.
Naš pristup na ovom putu je drugačiji. Ova učenja ne žele da vas izvedu van vašeg
sveta. Nasuprot, cilj je da budete u vašem svetu, na najbolji mogudi način. Da razumete,
prihvatate i kreirate na najproduktivniji, najkostruktivniji način. To se može učiniti samo
kada u potpunosti znate i shvatate sebe i kada prelazite, kao što sam rekao, teške
prostore, koji vas moraju učiniti bolje opremljenim za delovanje u ovoj trodimenzionalnoj
stvarnosti. Onda ne postoji rascep između unutrašnjih i spoljašnjih prostora. Dok
unutrašnja istina vlada, opažanje spoljašnje istine se uvedava. Dok razumevanje o sebi
raste, raste i razumevanje o svetu. Dok učite da u sebi ponovo oblikujete ono što je
nesavršeno i pogrešno, u isto vreme učite da ponovo izgradite i transformišete svoj
spoljašnji život. Dok učite o svojoj večtioj lepoti kao božanskoj manifestaciji, vaša vizija se
ekspandira tako da više cenite lepotu Stvoritelj evog dela. Dok mir nastaje unutar vas,
počinjete da budete u miru sa ovim svetom, čak i kada ste okruženi nepoželjnim
iskustvima. Drugim rečima, ne zahtevate spoljašnje uslove apsolutnog izolovanja da biste
dostigli unutrašnji prostor. Idete drugim pravcem u kome idete pravo kroz ono što izgleda
kao najveda prepreka: nesavršenosti u vama i oko vas. Prilazite im, bavite se njima, sve dok
one ne izgube svoj zastrašujudi aspekt. To je vaš put.
Fokusiranje na unutrašnju prazninu je dodatna vežba koja je od velike pomodi, ali koja
nikada ne sme biti jedini pristup samospoznaji, baš kao što bavljenje sa spoljašnjim
negativnim stanjima u vašem svetu nikada ne sme biti jedini pristup vašem sopstvenom
spasenju kao i spasenju celog sveta.
Fokusirana praznina raste, i namerno i spontano, dok uklanjate unutrašnje prepreke. U
početnim etapama vi doživljavate baš to: prazninu, ništavilo. Ako vaš um može da se umiri,
naididete na prazninu; to je ono što čini pokušaj tako zastrašujudim. Izgleda da to potvrđuje
sumnju da ne postoji ništa unutar vas, da ste zaista samo vaša spoljašnjost, smrtno ja. Iz
tog razloga je um tako zaposlen i bučan - da bi sakrio tišinu koja naizgled nagoveštava
ništavilo.

167
 Još jednom vam je potrebna hrabrost da prođete kroz tunel nesigurnosti. Potrebno je
da rizikujete i da pristanete na veliku tišinu koja je, u početku, bez značenja, bez bilo čega
što zamenjuje život ili svesnost.
Verujem da je vedina vas ved doživela kako glas vašeg višeg ja šalje svoje inspiracije
kroz vaš um, ne neophodno odmah nakon meditacije ili molitve, ved nešto kasnije, često
kada najmanje mislite o tome. Upravo je to trenutak kada je vaš um dovoljno opušten i
dovoljno slobodan od samovolje da dozvoli višem ja da se manifestuje. Isto važi i za doživl-
javanje unutrašnjeg univerzuma, stvarnog sveta.
Fokusirana praznina de vas dovesti u dodir sa svim nivoima vašeg bida. Ona dozvoljava
izranjanje onoga što je skriveno - iskrivljenja, greške, materijal nižeg ja i konačno stvarnost
vašeg višeg ja i ogromni svet večnog života u kome on prebiva. Postoje mnoge etape i faze
kroz koje treba prodi. Kasnije faze se mogu desiti samo kada dođe do pročišdenja i
integracije. Nefokusirana praznina je umanjenje svesnosti. Fokusirana praznina je
uvedavanje svesnosti. Nefokusirana praznina je neobradanje pažn je, nejasno lutanje uma
koje može voditi do bezumne praznine. San ili druga stanja nesvesnosti su krajnje faze.
Fokusirana praznina je izuzetno koncentrisana, svesna i potpuno prisutna.
Ako se fokusirate na unutrašnji svet, a pri tom isključite spoljašnji svet, ne samo da
stvarate rascep, ved takođe i stanje u kome gubite smisao svoje inkarnacije. Kako možete
ispuniti svoj zadatak, štagod on bio, ako ne koristite spoljašnji svet u tu svrhu? Ne biste
došli u ovu dimenziju, da to nije bilo neophodno za vas. Zato treba daje iskoristite i da uvek
dovodite spoljašnja i unutrašnja stanja u značajan međusobni odnos. Na ovom putu učite
to da radite. Sva vaša spoljašnja iskustva se odnose na vašu ličnost, na razne nivoe vaše
ličnosti. Vaše unutrašnje bide uvek stvara spoljašnja stanja, istinu koju na ovom putu ubrzo
naučite da prepoznate. Ako odnos spoljašnjeg prema unutrašnjem nije stalan način života,
neravnoteža mora stvoriti nepovoljna stanja. Možete videti kako ponekad u vašem svetu
ljudi koji spolja čine puno dobrih dela isto tako lako izgube svoj put kao i oni koji nikada
nisu ni pomislili na druge. Spoljašnja dobra nam- era i dobra dela moraju imati unutrašnji
fokus da bi se izbe- glo neharmonično stanje i opasni rascep.

Stepeni fokusirane praznine

Fokusirana praznina vas konačno dovodi do večnog svet- la. Možda možemo
kategorisati određene osnovne faze, čak iako je to suviše pojednostavljeno. U stvarnosti
ove faze se često preklapaju i nisu tako jasno raspodeljene kao što je ovde skicirano radi
lakšeg objašnjenja.
(1) Doživljavate buku i zaposlenost uma.
(2) Uspevate da utišate buku, suočavate se sa prazninom, ništavilom.
(3) Prepoznavanja u vezi sebe, povezanost između nekih aspekata ličnosti i spoljašnjih
doživljaja postaje jasna. Novo razumevanje, i sa njim do sada neprepoznati nivoi
materijala nižeg ja se pojavljuju. Ova faza je ustvari zrak božanskog vodstva, a ne samo
doživljavanje nižeg ja. Prepoznavanje nižeg ja je uvek manifestacija vodstva višeg ja.

168
(4) Direktna manifestacija poruka od višeg ja, ili ono što vi zovete otvaranje vašeg kanala.
Primate savet, ohrabren- je, reči namenjene da vam daju hrabrost i veru. U ovoj fazi
božansko vodstvo još uvek deluje prvenstveno kroz vaš um. Nije neophodno potpuno
emocionalno i duhovno iskustvo. Manifestacija vas može uzbuditi i obradovati, ali ova
reakcija je rezultat znanja koje je vaš um apsorbovao i za koje misli daje ubedljivo.
(5) U ovoj fazi se pojavljuje direktno, potpuno, duhovno i emocionalno iskustvo. Celo vaše
bide je ispunjeno sa Svetim Duhom. Vi znate, ne samo indirektno kroz svoj um, ved
direktno kroz celo svoje bide. Znanje stečeno posredstvom uma je u stvari uvek
indirektno znanje. To je preneseno znanje. Umje instrument koji je neophodan
ljudskim bidima da bi funkcionisala na ovom nivou svesnosti. Direktno znanje je
drugačije.
Ove faze imaju mnoge podele, mnoge stepene. Postoje neograničene mogudnosti za
doživljavanje stvarnog sveta. Jedna je potpuno znanje, koje utiče na svako vlakno bida, na
svaki nivo svesnosti. Doživljavanje stvarnog sveta se može takođe desiti kroz vizije drugih
dimenzija, ali takve vizije nikada nisu samo stvari koje neko vidi. One su uvek potpuno
iskustvo koje utiče na celu osobu.
U stvarnom svetu, kao suprotnost vašem fragmentisanom svetu, svako čulno opažanje
je potpuno. Viđenje nikada nije samo viđenje, to je istovremeno slušanje, kušanje,
osedanje, mirisan je, i mnoga druga opažanja o kojima ništa ne znate na vašem nivou
postojanja. U ovoj petoj fazi viđenje, slušanje, opažanje, osedanje i znanje su uvek
sveobuhvatni. Oni sadrže svaki kapacitet koji je Bog stvorio. Teško možete zamisliti
bogatstvo, raznovrsnost, neograničene mogudnosti ovih kapaciteta.
Fokusirana praznina je idealno stanje za ispunjenost Svetim Duhom. Sveti Duh je ceo
Božji svet u svom njegovom sjaju, u svoj njegovoj veličanstvenosti. Njegovo bogatstvo se
ne može preneti l judskim jezikom. Nema načina da se opiše šta postoji kada se strah,
sumnja, nepoverenje, a samim tim i patnja, smrt i zlo prevaziđu. Fokusirana praznina dakle
nije ništa drugo nego vrata prema punodi koja postoji samo u svetu duha.
Praktikovanje lokusirane praznine se nikada ne srne pre- duzimati sa stavom trenutnih
očekivanja, u stvari, potrebno je da uopštc nemate očekivanja: očekivanje je tenzija, a ten-
zija sprečava neophodno stanje potpune unutrašnje i spoljašnje opuštenosti. Takođe,
očekivanja su nerealna, jer mogu prodi inkarnacije razvoja pre nego što ljudsko bide može
dodi negde blizu ovih iskustava. Tako, postojanje bilo kakvih očekivanja de uzrokovati
razočarenje, koje za uzvrat, aktivira lančanu reakciju daljih negativnih emoci ja, kao što su
sumnja, strah i obeshrabrenje.
Govorim o ovoj temi jer želim da vas pripremim za važan postupak unutar meditacije.
Govorio sam o ovome u prošlosti u vezi raznih načina meditacije, posebno što se tiče
utiskivanja i izražavanja. Mnoge od vaših meditacija se bave sa utiskivanjem, i treba da
nastavite da to činite. Ovaj aspekt utiskivanja je čišdenje uma i služi tome da se um pretvori
u konstruktivnu alatku. Tada alatka postaje kreativni činilac.
Aspekt izražavanja je počeo u nekom stepenu da se man- ifestuje kod onih čiji su kanali
otvoreni, možda samo povremeno. Ali treba da znate da postoje dalje etape, dalje faze i

169
mogudnosti, i treba da im priđete sa strpljenjem, poštovanjem i poniznošdu. Treba da
shvatite da de ova iskustva otvoriti ogromne unutrašnje prostore u kojima postoje mnogi
svetovi, mnogi univerzumi, mnoge sfere, beskrajne ravnice, planine, mora neopisive
lepote. Treba da znate da ovi unutrašnji prostori nisu apstrakcije ili simbolička izražavanja;
oni su mnogo više stvarni i dostupni nego vaš spoljašnji opredmedeni svet za koji verujete
da je jedina stvarnost. Unutrašnji prostor je zasnovan na drugačijim dimenzijama, na
drugačijoj relativnosti između vremena, prostora, kretanja i dimenzija. Čak i nejasno,
maglovito razmatranje ovog koncepta de promeniti vašu perspektivu i kreirade novi pristup
daljem radu na vašem putu.
Ne treba da trošite sate praktikujudi fokusiranu prazninu. To nije smisao. Ali možete je
pokušati u nekom stepenu svaki put kada se molite i meditirate, nakon što iskoristite svoj
um da napravite otisak u vašoj dušinoj supstanci i uskladite se sa božanskom namerom.

Pravo ja koje živi u pravom svetu

Duh može da prodre u materiju u onom stepenu u kome su duhovna istina, duhovni
zakon i duhovno zdravlje uspostavljeni. Lična odgovornost je zaista ključ za ovo. Kada
ličnost postaje jača, više života može da prodre u materiju; više duha može da se rodi u
mesu. Dok rastete zadobijajudi individualnost, sve više vašeg pravog bida se rađa u vašoj
fizičkoj manifestaciji. Na površinu može izadi više talenata o kojima ranije niste ništa znali.
Odjednom se manifestiije nova mudrost, novo razumevanje i kapacitet da osedate i volite;
do sada nesludena snaga se širi iz vas. Sve ovo su manifestacije vašeg pravog ja koje živi u
unutrašnjem prostoru - pravom svetu. Dok pravite mesta za ove aspekte, oni de se
progurati u život materije i vi dete tako ispuniti svoju ulogu 11 evolucijskom planu. Ovi
stavovi ne rastu od spolja; oni vam nisu pridodati. Oni su rezultat vašeg spoljašnjeg
ispoljenog bida, koje pravi mesta za unutrašnje, još uvek neispoljeno bide. Ovo se dešava
kroz proces rasta, kroz težak rad koji preduzimate na ovom putu. A nakon određene tačke
u razvoju, on može biti potpomognut fokusiranjem na unutrašnju prazninu sve dok ne
otkrijete da je praznina iluzija. To je punoda, bogati svet slave. Iz ovog unutrašnjeg izvora
možete primiti sve što vam je potrebno i prevesti ga u spoljašnje iskustvo.
Približavajudi se praznini bez straha, takođe uklanjate prepreku za život. Fokusiranje na
unutrašnji prostor, pre svega, znači približavanje onome što izgleda kao praznina. Kroz ovu
prazninu dosežete punodu duha, celokupnost života u njegovom čistom, neometenom
obliku. Ovo gradivo života sadrži sve mogudnosti izražavanja, manifestovan- ja. Sreda usled
doživljavanja ove stvarnosti je veda od ijedne druge. U ovoj sredi je vaše jedinstvo sa
Stvaraocem, gde ste vi zaista jedno.
Možete videti, pri jatelji moji, da ništa u vašoj ličnosti, ni jedan njen aspekt, nije
beznačajan u smislu stvaranja i evolucije. Ne postoji takva stvar kao "samo psihološki
aspekt." Svaki stav, svaki način razmišljanja, osedanja, postojanja i reagovanja direktno se
reflektuje na vaše učešde u vedem planu stvari. Znajudi to možda de vam biti lakše da date

170
vedu vrednost svom životu, svom patlnvorku, svojim naporima. Naučidete da ujedinite
nepotrebnu dualnost - duhovne nasuprot svetovnim interesima.
Napravite mesta za neometani život, za neopteredeni duh! Neka on ispuni svaki deo
vašeg bida, tako da konačno saznate ko ste zaista. Svi ste blagosloveni, najdraži moji.

171
 POGOVOR
ZLO JE TRANSFORMISANO; ZLO JE TRANSCENDIRANO; STANJE UJEDINJENJA

Znaj da po prirodi svako živo bide želi da postane poput Boga. Cilj prirode nije hrana niti
pide, niti odeda, niti udobnost, niti bilo šta drugo u čemu je Bog izostavljen. Sviđalo vam se
ili ne, znali ili ne znali, priroda tajno traži, traga i pokušava da pronađe trag po kome se
Bog može nadi. (Meister Eckhart. Trans. R. Blakney)

Može vam biti primamljivo da mislite daje rad na nižem ja neophodan samo tokom
ranijih faza duhovnog puta i da kako osoba istražuje transpersonalne oblasti i krede se
prema stanju ujedinjenja, razmatranja nižeg ja mogu biti ostavljena iza sebe. Ali to nije
slučaj.
Predavanja objašnjavaju kako su samovolja, ponos i strah glavni koreni ličnog zla. Od
ovo troje, ljudima je najteže da shvate kako je strah izvor zla. Ali uz samo malo razmišljanja
osoba može videti kako strah od toga da ne budemo povređeni od drugih veoma lako vodi
do povređivanja drugih. Jer, kao što smo naučili, zlo je odbrana od patnje, bilo stvarne ili
one koje se plašimo.
Iznad ovoga, strah je koren zla jer je potpuno nesaglasan sa krajnjom realnošdu.
Uistinu, univerzum je dobronameran i stoga nema čega da se plašim. Uistinu, univerzum je
jedan i stoga nema nikoga spolja ko može da me povredi.
Strah je najveda prepreka u kasnijim fazama duhovnog razvoja. Na ovom nivou to nije
strah od toga da demo biti povređeni od dragih. Umesto toga, strah je od predavanja
nečijeg osedaja postojanja kao odvojene ličnosti. Kao što Mejster Ekhart kaže, cela priroda
žudi i teži iskustvu da postane slična Bogu i dostigne stanje jedinstva sa svim što postoji.
"Prosvetljenje" je doživljavanje potpune spoznaje tog jedinstva sa Bogom.
Iako može da zvuči čudno, prosvetljenje ne treba tražiti, ono je ved ovde i osoba ne
treba da putuje da bi ga našla. Umesto toga, moramo sve jasnije i jasnije da sagledamo
metode koje koristimo da pobegnemo od prosvetljenja. Bez obzira na to koje su naše
metode bežanja, uzrok bežanja je strah. Mi se plašimo onog što želimo. Plašimo se gubitka
našeg odvojenog osedaja identiteta; plašimo se smrti ega pogrešno verujudi da de to
značiti kraj postojanja.
Vedina duhovnih puteva pokušava da kroz razna duhovna praktikovanja dovede
tragaoca do stanja ujedinjenja; i oni ponekad uspeju u dostizanju ovog cilja. Ali postoji
opasnost koja je prisutna na takvim putevima, a to je da je mogude dostidi ovaj cilj
transcendiranja ljudskog stanja, a ipak još uvek ostavljati delove sopstvene ličnosti
zaglavljene u nižem ja. U ovom našem veku postoje mnogi primeri duhovnih učitelja koji su
dostigli suštinsku transcendenciju, ali za koje se ispostavilo da još uvek nisu obavili veliki
deo transformacije svog nižeg ja.
Predavanja nam govore da vedina duhovnih trag alaca pokušava preranu
transcendenciju, uzrokovanu neuspehom da jasno vide svoje niže ja i željom da budu iznad

172
onoga gde se sada stvarno nalaze. Iz tog razloga Pathvvork naglašava potrebu za
horizontalnim kretanjem transformacije; potrebu za neprestanim ispitivanjem sebe da bi
se pronašlo niže ja i onda radilo kroz njegov materijal, transformišudi ga umesto da
pokušavmo da ga transcendiramo.
Ali kao što je takođe naglašeno u mnogim predavanjima u ovoj knjizi, nakon određene
tačke posao se ne može obaviti sve dok osoba ne nauči da promeni svoj osedaj identiteta.
Da ga promeni od personalnog u transpersonalni; od svesnosti malog ega do vede
svesnosti. Ijednom kada je ta promena u potpunosti učinjena, ispravno je redi da je došlo
do transeendeneije. To je rad u vertikalnom pravcu, umesto u horizontalnom. Naravno,
potrebna su oba. Pronalaženje pravilne ravnoteže između horizontalnog i vertikalnog,
između transformacije i transeendeneije, je jedan od najsup- tilnijih i najvažnijih aspekata
rada na sebi.
Tako, da upotrebimo njihove definicije iz rečnika, "promena u kompoziciji ili strukturi,
karaktera ili stanja" (transformacija) i "uzdidi se nad ili idi iznad ograničenja"
(transcendencija) su oboje potrebni. Treba da u potpunosti prihvatimo naše ljudsko stanje,
a onda da malo po malo otkrijemo da smo više nego samo ljudi.
Biti čovek znači imati slabosti i nesavršenstva, ali to nije razlog za očajavanje. Mi živimo
u srednjoj oblasti, ni na nebu ni u paklu. To je stanje našeg postojanja. Unutar ovog stanja
imamo plemenitost i smisao. Naš smisao je upravo da naučimo da pošteno ispitamo sebe,
da jasno vidimo naše nesavršenosti, da odlučimo da se menjamo, da naučimo kako da se
menjamo i onda da marljivo i hrabro nastavimo da radimo na ličnoj transformaciji. To je
naša plemenitost. To je ono čemu je ljudsko stanje namenjeno.
Dok nastavljamo putem lične transformacije, počinjemo više da volimo i postajemo
mudriji. Stvari su nam jasnije, a naša hrabrost, sreda i samilost se uvedavaju. Život se
otvara, postaje širi i dublji. Bol, tugu i izazove demo još uvek imati, ali učimo se da ne
budemo slomljeni njima.
Ali, vi možete redi, zar nas smrt nede konačno slomiti? Smrt se doživljava kao poraz koji
slama samo ako se osoba još uvek potpuno identifikuje sa svojim u koži učaurenim egom.
Jer de čak i smrt izgubiti svoj oštar bol dok upoznajemo da smenjivanje života i smrti nije
ništa više zastrašujude od smenjivanja sna i budnog stanja.
Drugim recima, dok prihvatamo naše ljudsko stanje sa njegovim nedostacima i
nesavršenstvima, i imamo hrabrosti da se suočimo i da transformišemo svoje niže ja, mi
jačamo sve do tačke gde možemo da shvatimo da smo više nego samo ljudi. Rođenje i smrt
su glavni sastojci ljudskog stanja. Drugim rečima, neprestani rad na transformaciji nižeg ja
konačno vodi do sposobnosti da se transcendira niže ja. A konačna transcendencija u
stanje jedinstva s Bogom je ono o čemu Mejster Ekhart govori.
Put je izazovan. Kao što je Hrist rekao, biser velike vrednosti se mora kupiti po cenu
svega što imate. Ali putovanje je konačno potpuno bezbedno.
Kao što nam predavanja govore, iznova i iznova: "Nemate čega da se plašite."

Donovan Thesenga

173
 Svako poglavlje u ovoj knjizi je uređena verzija path- work predavanja. Neka su samo
malo skradena, a neka su znatno skradena. Pošto naslovi poglavlja nisu uvek isti kao kao
originalni naslovi predavanja ovde dajemo listu brojeva poglavlja i odgovarajudih brojeva
predavanja.

Sva ova predavanja u originalu na engleskom jeziku možete nadi na internet adresi
www.pathwork.org

174
 Eva Pierakos je rođena u Beču ranih dvadesetih godina. Njen otac je bio Jakob
Vaserman, veoma poznati romanopisac u Nemačkoj literaturi. Bilaje mlada žena prepuna
duha, veoma svesna svog tela i postala je profesionalna plesačica. U to vreme je bila udata
za Hermana Broha, dragog poznatog Austrijskog romanopisca. Eva je bila polu Jevrej i
tokom Hitlerovog vremena napustila je Austriju i nastanila se u Švajcarskoj na nekoloko
godina. Na njeno iznenađenje tamo je počela da razvija interes za duhovne oblasti. 1939.
godine je otišla u Sjedinjene Američke Države i nastanila se u Njujorku, gde je nastavila da
radi na svojoj transformaciji i pročišdenju.
1957, dok je živela na Menhetnu, Eva je počela da održava serije predavanja o prirodi
psihološke i duhovne realnosti. Ovaj rad se nastavio sledede dvadeset i dve godine, sve do
njene smrti 1979. godine. Evin rad je privukao veliki broj učitelja, terapeuta, psihologa,
iscelitelja i duhovnih tragalaca. Srela je Dr. Džona Pierakosa, osnivača Energetike Jezgra i
udala se za njega. Radedi sa njim Eva je razvila kompletan sistem lične transformacije. Kada
je umrla ostavila je iza sebe bogato nasleđe od dvesta pedeset i osam Patlnvork
predavanja, i hiljade studenata i sledbenika njenog učenja.
Donovan Thesenga je bio bioenergetičar kada se susreo sa radom Eve Pierakos 1973.
godine i ubrzo je postao član vodede grupe okupljene oko Eve. 1976. godine donirao je 130
jutara svog razvojnog centra u Virdžiniji, koji se tada zvao "The Center for the Living Force,"
Evinom neprofitabilnom udruženju. Donovan je bio jedna od tri osobe koje su menadžirale
poslove grupe odmah nakon Evine smrti i zalagao se da se ime pokreta promeni u
Pathvvork. Takođe je bio jak zagovornik štampanja predavanja u obliku knjige i postao je
urednik cele serije Patlnvork knjiga koje su tada izdate. Kasnije se bavio pionirskim radom
na razvijanju Pathvvork treninga u Južnoj Americi. Sada živi i radi u "Sevenoaks Pathvvork"
centru, blizu Medisona u Virdžiniji. Njegova žena, Sušan Thesenga, autor je knjige "The
Undefended Self."

175