BITKA I O BICI

„Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju, nisam došao da donesem mir nego
mač.“ (Jevanđelje po Mateju 10: 34)
„Propisuje vam se borba, mada vam nije po volji! – Ne volite nešto, a ono može biti
dobro za vas, nešto volite, a ono bude zlo po vas. – A Allah zna, a vi ne znate.“ (Kuran 2: 216)
Bhagavad Gita počinje bitkom u kojoj kralj stoji nasuprot svojih učitelja, rođaka i treba
da se bori protiv njih.
U svim svetim spisima pominje se bitka, mnoštvo bitaka ili uputa da se u bitku krene. U
većini tih priča, čovjek koji je upućen u tu bitku nekako bi da je izbjegne, da ne ide u nju, plaši
se.
Nema napretka ako u jednom trenutku ne preispitamo sve svoje odnose, ako ne srušimo
sve staro. Moramo da preispitamo sve uloge koje smo stvorili prema porodici, učiteljima, svijetu
oko nas... Shvatajući zašto su se stvorile te uloge, kako su se razvijale i kako su to samo uloge, a
ne mi, stvara se razumijevanje i one polako nestaju ili gube na snazi. To je smrt naših
neprijatelja, jer te uloge, ta mala JA koja vode naše živote su neprijatelji našem unutrašnjem
rastu. Ona nas drže u vječitom krugu istog postojanja.
Suočavanje sa tim ulogama koje smo razvili u raznim odnosima je bitka. To nije vanjska
bitka, iako je jedna od zamki upravo to – projektovanje ka van. Možemo mi spolja da se sa svima
posvađamo, ali osim vanjskih neprijatnih okolnosti, unutar nas neće biti napretka i veoma brzo
ćemo upasti u neki drugi isti odnos, ne bi li naučili.
Bitka mora da bude unutar nas. Za početak je moguće samo posmatrati neki odnos,
strpljivo i dovoljno dugo dok ne počnemo da sagledavamo svoj obrazac ponašanja koji se
ponavlja. To je tek pripremanje za bitku, koja počinje onog momenta kada pokušamo da
promijenimo obrazac. Sve unutar nas počinje da se opire i buni – svi oni strahovi zbog kojih smo
nekada davno i izgradili tu ulogu iza koje bi se osjećali sigurnima.
Nastaje prava bitka i to treba izdržati. Sve gori i ruši se. I ne znaš da li u tebi postoji nešto
što to može da preživi. Ali to je bitka na sve ili ništa. Znaš da moraš da je vodiš i ideš u nju, pa
šta bude.
Iluzija je da bitka može da se mimoiđe. To se jasno vidi u stihovima Bhagavad Gite 18:
59 „Prigrliš li samoljublje, misleć – Boriti se neću! – rješenost je zalud tvoja, jer priroda nagnaće
te.“
 Mi smo uslovljena bića, koja ne mogu u ovom stanju postojanja da upravljaju svojim
mislima, emocijama, čak ni tjelesnim podražajima. Svaki put kada se spolja dešava nešto što
nama ne odgovara, nije nam ugodno ili se samo razlikuje od našeg mišljenja, u nama počinje da
se odvija bitka. Razlika je samo što je to tada nesvjesna bitka, koju prividno dobijemo tako što
prebacimo krivicu na nekog spolja, na neku konkretnu osobu ili situaciju.
Bitka na koju se poziva u svetim spisima je ona u koju čovjek sa Bogom kreće, sa
svjesnošću da ona mora da se prođe bez obzira na strah, jer je to jedini način da se nešto u nama
promijeni. Krišna u Bhagavad Giti kralju kaže da je blagoslovljen kome takav rat dopadne.