KONFLIKT

( u osnovnim i srednjim kolama )

Konflikt je, u najuem shvatanju, uvek sukob delovanja razliitih po smeru delovanja suprotnih
motiva. On je rezultat dinamikih psihikih zbivanja i zato izaziva frustraciju, posebno ukoliko
su suprotnosti vee a prepreke za njihovo ispoljavanje tee. Savremena Levinova teorija
konflikata svrstava ih u tri velike grupe : konflikti dvostrukog privlaenja, konflikti dvostrukog
odbijanja i konflikti istovremenog privlaenja i odbijanja. U drutvenim odnosima, konflikt je
stanje neslaganja i inkompatibilnosti izmeu vie ljudi (interpersonalni sukob) ili grupa ljudi i
nacija (socijalni konflikt). Konflikt izmeu pojedinaca ili grupa moe voditi fizikom nasilju, a
konflikt meu narodima vodi sukobima razliitog intenziteta.
Pojam konflikt je dobio naziv od latinske rei conflictus koja znai sudaranje. On je nezaobilazna
pojava u svakodnevnom ivotu. To je, dakle, oblik suaavanja dveju ili vie strana koje
doivljavaju, tokom sukoba/ sudaranja u kojem se nalaze, pretnje linim potrebama, interesima
i/ili vrednostima i neusklaenost svojih sa tuim. Zbog tenzije i suavanja svesti koje
prouzrokuje konfliktu se ne pristupa uvek na pravi nain. Primarna greka u pristupanju
konfliktu jeste ta da se on doivljava kao problem, dok je konflikt uvek bio neizbean proces koji
se ponavljao i iznova e se ponavljati na naem putu ka napretku, kako duhovnom tako
emotivnom, psiholokom, profesionalnom a naroito socijalnom. Uslovno reeno, svaku
promenu na bolje u ivotu moemo posmatrati kao uspeno prevazien unutranji i spoljanji
konflikt, i zato se umetnost uspenog prevazilaenja konflikta mora uvesti u rutinu odnosa s
ljudima (prevazilaenje konflikta vodi ka sinhronizaciji dve individue, individue i okoline, dve
grupe ljudi itd ) . Ono to ljudima predstavlja problem jeste upravo to to se ne mogu pomiriti sa
konstantim promenama. ovek je navikao da se bori za granice komfora u kojem se osea
sigurno. Kada se konformistiki stil ivota veine ljudi sukobi sa ambicijama , koje su prirodne,
ili, recimo, sa ivotnim prilikama, preprekama i sl. skoro uvek dolazi do unutranjih konflikta
koji individue sa okotalom unutranjou teko podnose i prevazilaze i mogu ih umnogome
sputati. Ipak, takva vrsta konflikta, iako vredna isticanja, nije tema ovog eseja te neemo dublje
ulaziti u nju.
U svakom sluaju, svaka vrsta konflikta se moe pretvoriti u pozitivno iskustvo ako su
suprotstavljene strane otvorene da ga tako doive.
Najee se konflikti kod uenika raaju jer se stvari ine drugaijima od onoga to jesu. Kant
je rekao: Vi i ja ne vidimo stvari onakvima kakve jesu mi vidimo stvari onakve kakvi mi
jesmo , to znai da konflikt jeste tu da bi izrodio pouku , pre svega o sebi a zatim o
drugom/drugima.
Prema duini trajanja konflikti mogu biti : kratkotrajni koji nastajiu kao rezultat uinjenih
greaka ili meusobnog nesporazuma koji se brzo uoavaju i razreavaju ; dugotrajni koji su
uslovljeni i praeni poremeajem meuljudskih odnosa, loom politikom kole, nivoom ivotnog
standarda i oni se sporo prevazilaze i razreavaju. Prema posledicama koje ostavljaju na

funkcionisanje mogu biti: konflikti koji ostavljaju posledice i koji ne ostavljaju posledice. Oni
koji ostavljaju posledice imaju za primer opadanje motivacije za uenjem, masovnog odsustva iz
kole i sl. a oni koji ne ostavljaju posledice imaju za primer sitne sukobe koji proiziklaze iz
razliitih osobina, ne ostavljaju posledice na ivot i rad kolske ustanove i posle razreavanja
sukoba uspostavljaju se zdravi odnosi, nema oseanja uvreenosti niti potrebe za osvetom.
Sociolozi konflikte najee dele na: vidljive, koji se ispoljavaju u obliku verbalnih, kritikih
sukoba na nastavi i drugim skupovima, a ogledaju se i u sukobu interesa pojedinih grupa ili
njihovih predtsavnika, ispoljavaju se u obliku albe ; nevidljive koje je tee otkriti jer su akcije
sukobljenih strana medjusobno prikrivene. Konfliknost interesa najee se izraava kroz oseaj
nepravde, nepoverenja u nastavnike. Skriveni konflikti izraavaju se posredno, preko opadanja
discipline, produktivnosti, namernim apsentizmom, ne izvravanjem zadataka, stvaranjem loe
radne atmosfere, raznih intriga i slino. Takoe, postoji podela i na : stvaralake konflikte koji
stvaraju pozitivne vrednosti u koli, koje se ogledaju u razbijanju i naputanju zastarelih ablona
i metoda i kojima se dolazi do boljih reenja, ostvaruje se konkurencija, a preko konkurencije i
pozitivna selekcija ideja, programa, sve to dovodi do uspenijeg kolovanja. Suprotni njima su
ruilaki tipovi konflikta koji se temelje na "koli medjuljudskih odnosa" na elu sa Eltonom
Mejom.Ta kola smatra da su konflikti u principu negativni, jer su praeni dezorganizacijom,
potresima, neizvesnostima, razoarenjem, padom uenja, pa ak i rasturanjem razreda.
Nerazumevanje nastaje preko odnosa predrasuda i predznanja, iskustva i sistema vrednosti. Zato
se Ttokom konflikta moramo truditi da jasno razlikujemo i razgraniimo sledee pojmove : ta
hou/elim da kaem, ta zapravo govorim, ta drugi uje, ta drugi veruje da je uo, ta drugi
kae/odgovara i ta ja verujem da je drugi rekao, koju nameru iza toga nasluujem.
Konflikt u koli nastaje , po pravilu , spontano.U poetku se nalazi u prikrivenom stanju i
pridobijanju podrke od jo drugih strana kako bi se suprotna strana bre porazila i odustala od
svojih zahteva. esto je uoljivo odbijanje druenja i saradnje, smanjenje zadnikih uea na
asovima, poveanje stresa, ogovaranje i slini propratni elementi i obrasci ponaanja. Izvori
konflikta su (najee) slaba komunikacija, razliite vrednosti, razliiti interesi, razliiti tipovi
linosti, iz kojih dalje proizilaze nejasne linije autoriteta i drutvenosti u razredima ili vie
odeljenja, zavisnost od jedne strane (osobe), ljubavne veze u koli i slino.
Faze konflikta/nivoi eskalacije konflikta su sledei:
neprijatnost - situacija nisu u harmoniji, moda je teko identifikovati problem, ali niste sigurni
zbog ega;
incident - dogodila se kratkotrajna otra razmena bez trajnih unutranjih reakcija koja vas ini
iritiranim, nezadovoljnim ishodom, uznemirenim ;
nesporazum - namere i injenice su zbrkane i pogreno protumaene a misli se esto vraaju na
problem ;
napetost - odnos je pred velikim uticajem negativnih krutih stavova, aci su poeli da opaaju
jedni druge u najgorem svetlu i taj njihov odnos postaje uzrok zabrinutosti;
kriza - emotivni naboj utie na vae ponaanje, ne moete normalno da funkcioniete, pomiljate
da napustite kolu ili nekoga povredite.
Tipovi komunikacije koji vode ka eskalaciji (poveanom nivou negativne energije i emotivnog

naboja) su sledei: prekidanje i nesluanje, ignorisanje, "TI" govor (npr. "Ti si zapoeo svau!",
"Ti si pogreio!" itd.) , prebacivanje teita konflikta na suprotstavljenu stranu (okrivljivanje) .
Tipovi komunikacije koji vode ka deeskalaciji konflikta su : aktivno sluanje, pokazivanje
interesovanja, odravanje teita konflikta na problemu i opcijama za reavanje istog, "JA" govor
( "Ja sam hteo..." , "Ja sam eleo/oekivao da ti postupi na sledei nain..." itd.) .
Kada govorimo o ponaanju u konfliktu jasno moemo izdvojiti nekoliko tipova ponaanja koji
se razlikuju kod razliitih tipova linosti, pa postoje :
ajkula kojom ovladava agresivan takmiarski duh ("Bie po mome ili nikako, nema razgovora o
tome") ;
irafa koja je otvorena za saradnju ("Meni odgovara predlog","ta je tvoj izbor?", "Hajde da se
dogovorimo!" ) ;
lisica koja tei kompromisu ("Hajde da vidimo ta je sredina.", "Svako mora neeg da se
odrekne." ) ;
kornjaa koja se povlai pred konfliktom ili ga porie ("Sukob? Kakav sukob?" , "Ne vredi da se
nerviram zbog toga." ) i
meda koji od poetka pribegava prilagoavanju ("Kako god ti kae, meni je svejedno.", "Diem
ruke." ) .
Takoe, postoje obrasci i razliite eme po kojima svako od nas svesno ili nesvesno doivljava
konflikt i postavlja se u njemu u odnosu na suprotstavljenu stranu, i to su:
JA+ TI- : Ja sam u pravu ali ti nisi i ja u ti rei gde ti je mesto; problemi su zbog tebe i ti si kriv,
a ne ja i da tebe nema ja ne bih imao problema pa u okuati da te se reim. (tip ponaanja u
konfliktu : ajkula) ;
JA+ TI+ : Ja sam u pravu i, kad bolje pogledam, nema razloga da i tvoj stav ne sagledam kao
ispravan. U redu je da ima drugaije miljenje, zajedno emo reiti probleme. ( tip ponaanja u
konfliktu : irafa i lisica ) ;
JA- TI- : Ja nemam stavove koji su u redu ali ni ti i poto je tako neemo nita postii. Sve
jedno mi je ta e ispasti iz ovoga. Zato bi se trudili kad nema smisla? (tip ponaanja u konfliktu
: kornjaa ) ;
JA- TI+ : Ja nemam stavove koji su u redu ali ti ima. Vidim da si jai i zato uradi kako ti kae.
Bie najbolje ako se ja povuem sa svojim zahtevima i eljama, samo mi reci ta treba da radim.
(tip ponaanja u konfliktu : meda ) .
Ishodi konflikta mogu biti razliiti ( i zavise od mnotva sloenih faktora) : najei ishod je beg
ili borba, zatim to moe biti nezadovoljstvo , uenje i konstruktivno reavanje konflikta.
Neki ishodi konflikta mogu biti destruktivni ( najee svi kod kojih suprotstavljene strane
odstupaju od eme JA + TI+ , stepeni destrukcije/samodestrukcije variraju) : u sluajevima
nerazumevanja prirode konflikta, niske frustraciona tolerancije ( "kratak fitilj") ,egocentrinosti,
zabluda da smo uvek u pravu i zabluda da svi razmiljamo na isti nain u istom sistemu
vrednosti, niskog samopotovanja, raznih prisila i tako dalje.
Koraci koji vode reavanju sukoba su sledei :
1. direktan kontakt - slaete se da se ne slaete oko neega
2. prihvatate pokuaj da se olabavi vor sukoba - postajete svesni da svako ima svoj udeo i da ste

svi odgovorni
3. obe strane iznose svoje vienje sukoba - vano je obezbediti direktnu komunikaciju i aktivno
sluanje svih uesnika
4. odreivanje osnovnog predmeta sukoba - razmiljanje o korenu problema
5. odreivanje potreba i interesa koji lee u osnovi sukoba - ide se dublje u razloge, interese i
potrebe koji stoje u osnovi neslaganja i nastajanja sukoba; takav proces nam omoguava da
preformuliemo postojei problem i vidimo ga kao zajedniki
6. umnoavanje moguih reenja - vano je da obe strane u sukobu shvate da predlaganje
moguih reenja jo uvek ne znai prihvatanje istih; prihvatie se samo ono reenje kojim su obe
strane zadovoljene( Ova faza moe biti izuzetno oputajua i obeavajua.Najee raspoloenje
oscilira od nepoverenja do dobre volje ,od opiranja do velikodunosti, od stegnutosti do
kreativne saradnje)
7. odabir reenja kojim su zadovoljni svi uesnici sukoba - obezbeuje se da svi uesnici sukoba
izau kao pobednici iz njega
8. konkretizacija dogovora - proverite da li je odabrano reenje realno i ostvarivo
9. rezervna procedura - napraviti jos jednu opciju reenja ukoliko iz nekog razloga dodje do
zastoja u realizaciji dogovora.
Postoje tri tehnike reavanja konflikta koje su delotvorne kratkotrajno ili dugotrajno ali nisu sve,
najjednostavnije reeno, poeljne jer ne donose sve harmoniju i obostrano zadovoljstvo.
Prepoznajemo sledee : donoenje zajednike odluke - direktno pregovaranje strana
(medijacija) ; samostalno donoenje odluke - svako za sebe, esto pobedjuje najglasniji ;
arbitraa - trea strana je ta koja ima reenje, reenje je nametnuto.
Istraivanja i iskustva govore da e se konflikti uspeno reavati ako uescnici : poseduju
spremnost nalaenja zajednikog interesa, iskreno ele otkloniti nesporazume, odlue sluati
sagovornike, pruaju jedni drugima verodostojne informacije, nastupaju otvoreno, uvaavaju
tudje potrebe, prihvataju novine i promene, iskazuju poruke u prvom licu ("JA" govor), pokazuju
vrstinu i elastinost, odlunost i strpljivost, jasno formuliu izvor konflikta, jasno iznose zato je
vano da se prekine konflikt, dre se teme i ne pozivaju se na stare nereene situacije, ukoliko ih
emocije ne ponesu (ljutnja ,bes), ne pitaju "Ko?", ve "Zato i ta?", ne trae ko je kriv,ve ko je
odgovoran .
Ako doete u situaciju u kojoj ste Vi onaj koji e konflikt morati da rei izmedju neke grupe ili
pojedinaca potrebno je jasno definisati ciljeve, navesti jasan i transparentan sistem nagraivanja.
Naravno, uvek je u konfliktu zdravo koristiti humor, prihvatite izazov i osmehnuti mu se, jer
konflikt jeste izazov vie nego to je prepreka, za one koji ga zaista razumeju i svaki konflikt se
moe smatrati kao ansa za razvoj i unapreenje linosti.
Za kraj, predloila bih jednu dobro poznatu igru koja se koristi esto kao uvod u radionice koje
za temu imaju nenasilnu komunikaciju a za svrhu isticanje metoda reavanja konfliktnih situacija
u neformalnom obrazovanju uenika osnovnih kola i srednjokolaca. Ovaj postupak je blizak i
mojim kolegama jer ukljuuje u svoju realizaciju poznavanje knjievnosti za decu i omladinu i
stoga dvostruko pouava. Naime, radi se o tome da se subjektima da zadatak da napiu kratak rad

na temu odreene prie sa konkretnik problemom i zato se obino biraju bajke zbog svoje
preciznosti i tipinih , jasno odreenih likova, kao to su Pepeljuga , Crvenkapa , Sneana i
sedam patuljaka , a i zbog toga to su obino svi subjekti odlino upoznati sa pojedinostima
prie. Zatim se podele u grupe u zavisnosti od toga koliko likova sa razliitim stavovima
uestvuje u konfliktu u bajci i svaka grupa dobije zadatak da napie svoj stav o situaciji i
konfliktu iz perspektive razliitih likova. Tako e ako smo izabrali bajku Pepeljuga jedna
grupa pisati iz perspektive same Pepeljuge, druga iz ugla njene maehe, trea iz ugla polusestara,
etvrta iz ugla pomonica koje su je odvele na bal, peta iz ugla princa, esta iz ugla Pepeljuginog
oca itd. S obzirom na to da je veina bajki ispriana iz ugla idealizovanog pozitivnog lika koji je
uz to uvek i glavni mi zapravo znamo samo jednu stanu prie i sagledavanja problema. Na ovaj
nain, subjekti ne samo da e bolje pojmiti i razumeti strukturu knjievnog dela, motivaciju i
karakterizaciju likova, ve e se na praktinom i zanimljivom primeru uiti da se konfliktne
situacije moraju sagledati uvek iz vie uglova i da se, kada se konflikt javi ili prepozna, mora
ui u kou osobe sa kojom si u konfliktu kako bi bolje razumeo njen poloaj koji nikada nije
lak, i da bi se shvatilo zato ona reaguje na nain na koji reaguje. Nakon toga, primenom
aktivnog sluanja i odgovaranjem konstruktivnom povratnom informacijom subjekti sami ue
kako da sukobe u kojima se nau ne pretvore u svau ve konstuktivan konflikt.
Iz priloenog kratkog filma Conflict (Garry Badin, 1983. ) koji daje jednu
univerzalnu i uvek aktuelnu sliku konflikta, i to destruktivnog, uviamo i shvatamo kako
konflikt uvek poinje iz istih razloga i ima iste etape i faze, kao i tipove uesnika . Takav se
konflikt u kojem uestvuju subjekti nesposobni za empatiju, saradnju i kompromis od
najbanalnije mogue svae, sporekanja ili nesporazuma moe razviti u ozbiljan problem sa
fatalnim posledicama, u najekstremnijem sluaju ak i u rat .
Zato je bitno poduavati decu i adolescente sutini i reavanju konfliktnih situacija, kako bismo
kasnije imali svet u kojima je ljudima dogovor koji podrazumeva obostranu korist imerativ za
ouvanje opteg socijalnog i politikog mira.

Ema Hodi