Hose Ortega i Gaset postao je van svoje zemlje osobito popularan po svom najviše prevoĊenom

delu Pobuna masa, iz 1930. godine, i od mnogih proglašenom za Ortegu najuspeliju knjigu. Sigurno
je da ova ne spada u najdublje njegove spise, ali je razumljivo što je osvojila široka priznanja
svojom aktuelnošću koja se ni do danas nije ugasila. U Pobuni masa autor polazi od istorijske
ĉinjenice da je sudbina Evrope u naše doba predana u ruke ĉoveka-mase (taj termin je Ortegin) koji
je dugom i prirodnom evolucijom došao do vlasti. Upravo, narod daje vlast ĉoveku koji odgovara
njegovom pojmu prave sredine; njega se ĉovek-masa ne boji i u njega ima poverenja. Navodeći
Hegelove apokaliptiĉne reci: „Mase napreduju“, pisac zakljuĉuje da ĉovek-masa predstavlja tle na
kome se odigrava povest našeg razdoblja, da je on ĉinilac prvoga reda s kojim se mora raĉunati i da
odluka pripada njemu.
S retko nadahnutom gorĉinom Ortega formuliše da je konkretna ţivotna stvarnost jako zbrkana i
zamršena. Lucidnu glavu ima onaj ko se u njoj zna sigurno orijentisati, onaj ko raspoznaje pod
haosom svakog konkretnog ţivotnog stanja tajnu anatomiju trenutka, upravo onaj ko se ne gubi u
ţivotu. Jer ţivot je ponajpre haos, a ljudi hodaju kao meseĉari kroz svoju dobru ili zlu sudbinu.
„Ţiveti znaĉi osećati se izgubljenim - eto to je prava istina..., a onaj ko nju priznaje već je poĉeo
sebe da pronalazi, da otkriva svoju pravu stvarnost... On će instinktivno, kao brodolomnik, traţiti
nešto za šta bi se mogao uhvatiti, i taj njegov tragiĉni... pogled... srediće haos njegovog ţivota...
Misli brodolomnika su jedino ispravne misli. Sve ostalo je retorika, maskarada, obmana samog
sebe.“
S nepoštednom ponesenošću Ortega ustaje protiv opštih i mnogobrojnih laţi i varanja u društvu.
Skoro svi stavovi koji se javno zauzimaju u suštini su krivi, licemerni. Što je tragiĉnija maska koju
nosimo, ţivimo sve više lakrdijaški.
Ksenija Atanasijević
 Hose Ortega i Gaset
Pobuna masa
Preveo sa španskog
Branko AnĎić

Pogovori
Ksenija Atanasijević i Trivo InĎic

2013

Naslov originala:
Hose Ortega y Gaset, La rebeliôn de las masas

Oprema
Mile Grozdanić

Izdavač
Branko Kukić| Gradac K, Čačak-Beograd

Štampa
Štamparija Zuhra, Beograd, Vitanovačka 15

www.gradac.org.rs
mail: zaum@eunet.rs
Predgovor za Francuze
Ova knjiga - uz pretpostavku da je uopšte knjiga - potiče iz… U jednom madridskom dnevnom listu
započeto je njeno objavljivanje 1927, a sadrţaj joj je previše ljudski da joj vreme ne bi i te kako
naudilo1. U ljudskoj stvarnosti, uvek u pokretu, postoje naročito razdoblja ubrzanja, kad stvari
poteku vrtoglavom brzinom. Takva je i naša epoha, ona je doba nazadovanja i padova. Otud su
činjenice odmakle ispred knjige. Mnoge u njoj nagoveštene pojave ubrzo postadoše stvarnost, pa
čak i prošlost. Pošto je, štaviše, ta knjiga veoma čitana ovih godina van Francuske, ne malo njenih
formula dospelo je anonimno do francuskog čitaoca i sad su opšte mesto. Eto, dakle, sjajne prilike
za dobročinstvo najviše po meri našeg vremena: ne objaviti izlišne knjige. Sa svoje strane sam
učinio sve što beše moguće u tom smislu: ima već oko pet godina kako mi je izdavačka kuća Stok
predloţila svoju verziju; ali mi je postalo jasno da sistem ideja izloţenih na ovim stranicama nije
dostupan francuskom čitaocu i da bi, ispravno ili pogrešno, bilo korisno podvrći ga njegovom
razmišljanju i njegovoj kritici.
Nisam u ovo previše ubeĎen, ali to nije tako ozbiljno pitanje. Vaţno mi je, meĎutim, da čitalac ne
pristupi ovoj knjizi s neosnovanim iluzijama. Ona se, kao što rekoh, sastoji jednostavno od niza
članaka objavljenih u visokotiraţnim madridskim novinama. Te su stranice, kao i gotovo sve što
sam ikad napisao, bile namenjene nevelikom broju Španaca koje je usud naveo na moj put. Zar nije
malo verovatna mogućnost da moje reči, sada namenjene drugima, budu kadre da iskaţu
Francuzima upravo ono što im je cilj da izraze? Teško da se mogu nadati boljoj sudbini kad sam
ubeĎen da je govor - kao gotovo svi ljudski činovi - mnogo uzaludnija radnja nego što se obično
smatra. Jezik definišemo kao sredstvo za izraţavanje naših misli. Ako je iskrena, definicija je i
ironična, navodi na prećutnu rezervu, a kad se tako ne tumači daje kobne rezultate. Tako je to.
Jezik reĎe, ali takoĎe sluţi da se misli prikriju, da se laţe. Laţ bi bila nemoguća da izvorni,
uobičajeni govor nije bio iskren. Krivotvoreni novac je u opticaju jer ga podupire zdrava valuta. Na
kraju krajeva, prevara ispada krotki parazit naivnosti.
Ne; u toj definiciji najopasnije je što je obično doţivljavamo optimistički. Ona nam po sebi nikako
ne jemči da uz pomoč jezika moţemo dovoljno adekvatno da izrazimo sve naše misli. Niti se na to
obavezuje, niti nas podstiče da otvoreno spoznamo strogu istinu: da je - budući nesposoban da se
sporazume sa sebi sličnima - čovek osuĎen na potpunu samoću i iscrpljuće napore da dopre do
svog bliţnjeg. MeĎu tim naporima, jezik ponekad uspeva ponajbolje da izrazi štošta od našeg
unutrašnjeg ţivota. I ništa više od toga, mada obično nismo skloni tolikoj opreznosti. Naprotiv, kad
čovek započne da govori, to radi jer veruje da će biti kadar da kaţe onoliko koliko misli. To je, dakle,
ta iluzija. Ne pruţa jezik toliko. Kaţe, manje-više, deo naših misli i gradi nepremostivu branu ispred
saopštavanja ostalog. Prilično je prikladan za saopštenja i matematičke dokaze; kad je reč o fizici,
već zapada u dvosmislenosti i pokazuje se nedovoljnim. Ali ukoliko se razgovara o vaţnijim
temama, suštinski značajnijim za ljude, „stvarnijim―, povećava se njegova nepreciznost, nespretnost
i nejasnoća. Pokorno prihvatajući ukorenjenu predrasudu da se sporazumevamo kad govorimo,
pričamo i slušamo s toliko dobre volje da na kraju često zapadnemo u veće nesporazume nego kad
bi, ćuteći, nastojali da se meĎusobno proniknemo.
Previše se zaboravlja da autentičan govor ne samo da nešto kaţe, već to kazuje neko nekome. U
svakom govoru postoje pošiljalac i primalac koji nisu neosetljivi na značenje reči. Ono se menja kad
se oni menjaju. Duo si idem dicunt non est idem. Svaka reč je primerena2. Po svojoj suštini, govor je
dijalog i svi drugi njegovi oblici slabe mu efikasnost. Zato verujem da je neka knjiga dobra u onoj
meri u kojoj nam pruţa latentni dijalog, mogućnost da u njoj prepoznamo kako autor ume konkretno
da zamisli svog čitaoca i da osetimo kako se izmeĎu redova pomalja ruka od krvi i mesa koja nas
dodiruje, često pomiluje - ili uvek učtivo udari pesnicom.
Reč je zloupotrebljavana i zato se njen ugled srozao. Zloupotreba se i ovde, kao i kod toliko čega
drugog, svodila na nesmotreno korišćenje tog sredstva, bez svesti o ograničenjima. Već se dobra
dva veka smatra da je govor pričanje urbi et orbi; što će reći - čitavom svetu i nikom posebno.
Grozim se takvog izraţavanja i patim kad sasvim tačno ne znam kome se obraćam.
Priča se, mada se ne tvrdi da je sve baš tako bilo, o velikoj svečanosti u čast Viktora Igoa,
organizovanoj u Jelisejskoj palati; na godišnjicu su pozvani predstavnici svih drţava koji su se sjatili
da čestitaju slavljeniku. Veliki pesnik je u svečanoj pozi statue primao zvanice, lako nalakćen na
ivicu kamina. Drţavni izaslanici su jedan za drugim istupali pred ostalima i odavali počast bardu
Francuske. Vratar ih je zvonko najavljivao: „Predstavnik Engleske!― A Viktor Igo bi, zanesena
pogleda, glasom prepunim dramskog tremola odvraćao: „Engleska! Ah, Šekspir!― Vratar je
nastavljao: „Predstavnik Španije!―, a Viktor Igo: „Španija! Ah, Servantes!― Vratar: „Predstavnik
Nemačke!―, a tek će Igo: „Nemačka! Ah, Gete!―
Ali tada doĎe red na omalenog gospodina, debeljuškastog, nespretnog i neuglaĎenog. Vratar
povika: „Predstavnik Mesopotamije!―
Do tada neustrašiv i siguran u sebe, Viktor Igo kao da poče da okleva. Njegove uznemirene ţenice
baciše pogled unaokolo kao da po čitavoj vaseljeni tragaju za nečim što ne nalaze. Ali istog časa
postade jasno da je to našao i da opet vlada situacijom. I odista, istim patetičnim tonom, nimalo
poljuljanim uverenjem, odgovori debeljuškastom izaslaniku na ukazanu počast. „Mesopotamia! Ah,
Čovečanstvo!―
Ovo sam ispričao kako bih izjavio, bez Igoove pompe, da nikad nisam ni pisao ni govorio za
Mesopotamiju i da se nikad nisam obraćao Čovečanstvu. Taj običaj obraćanja Čovečanstvu - najviši
i stoga najviše prezira dostojan oblik demagogije - usvojili su tu oko 1750. zabludeli intelektualci,
oglušujući se o granice vlastitih mogućnosti. Pošto su po zanimanju bili ljudi od reci, logosa, koristili
su je bez zazora i bez predostroţnosti, ne shvatajući da je reč nafora s kojom se valja najpaţljivije
ophoditi.
II
Puka činjenica da je ova knjiga imala čitaoce širom Evrope mogla bi da obezvredi tezu da reč ima
skučeno polje uspešnog delovanja. Verujem, meĎutim, da je ta činjenica pre svega simptom nečeg
drugog, mnogo ozbiljnijeg: ona pokazuje da zapadni svet sve dublje zapada u uţasavajuču
istovetnost prilika. Ta istovetnost se ţalosno rasprostirala od doba kad se pojavila ova knjiga,
mehanizmom koji i sama opisuje. Kaţem ţalosno, jer ono što svaku zemlju tišti kao bolna okolnost
beskonačno umnoţava svoje obeshrabrujuće dejstvo kad njemu podvrgnut stvor uoči da širom
kontinenta nema mesta gde se ne dogaĎa ista stvar. Ustajao vazduh u jednoj zemlji ranije se
mogao provetriti otvaranjem prozora prema susednim zemljama. Sad takve mogućnosti nemamo jer
je i u drugim zemljama podjednako zagušljivo kao u našoj. Uţasni prince-sans-rire, Jov pita svoje
prijatelje, putnike i trgovce što lutaju po šaru zemaljskom: Unde sapientia venit et quis est locus
intelligentiae? - „Znate li mesto na ovom svetu gde počiva inteligencija?―
 U tom postepenom izjednačavanju prilika valja, meĎutim, razlikovati dve različite dimenzije
suprotstavljenih vrednosti.
To jato zapadnih naroda koje je poletelo put svoje istorije sa ruševina starog veka oduvek se
odlikovalo dvojakim oblikom ţivota. Evo šta se desilo: dok je svaki od tih naroda stvarao vlastite
osobenosti, meĎu njima ili iznad njih se slagala zbirka zajedničkih ideja, načina i htenja. I više od
toga. Treba razumeti da je ta sudbina koja ih je istovremeno postepeno pribliţavala i udaljavala -
zapravo paradoksalna. I to zato što kod tih naroda meĎusobno pribliţavanje nikako ne protivreči
njihovoj različitosti, već naprotiv: svako novo načelo jedinstva podsticalo je sve veću različitost.
Ideja hrišćanstva iznedrila je posebne, nacionalne crkve; sećanje na Rimsko carstvo nadahnulo je
stvaranje različitih oblika drţave; „obnova knjiţevnosti― u XV veku dovodi do različitih umetnosti
pisane reci; a nauka i centralističko načelo čoveka kao „čistog razuma― raĎa različite intelektualne
stilove koji udaraju drukčije pečate čak i na do krajnosti apstraktne matematičke radove. Konačno i
kao vrhunac, čak i ekstravagantna ideja XVIII veka - da svi narodi treba da se ravnaju po
identičnom ustavu – pobudila je romantično buĎenje osobenih nacionalnih svesti što je konačno
podstaklo svaki od tih naroda da se zaputi stazom vlastite, posebne sudbine.
A opet je za sve te takozvane evropske narode oduvek, još od XI veka, kako je tačno rekao Oton
III, ţiveti značilo kretati se i delovati u zajedničkom prostoru i u zajedničkoj sredini. Drugim recima,
za svaki narod ţiveti beše postojati zajedno s drugim narodima. A taj ţivot s drugima - konvivencija
- mogao je drage volje nekad biti na ratnoj nozi ili na putu mira. Unutarevropski ratovi su gotovo
uvek imali jedan poseban stil, više nalik na porodične svaĎe - izbegavaju konačno istrebljenje
neprijatelja i više liče na iskušavanje snage, na takmičenje za prestiţ - kao seoska momačka
nadmetanja - ili na zaĎevice naslednika oko porodične zaostavštine. Različitim načinima, svi teţe
istom. Eadem sed aliter. Kao što reče Karlos V za Fransiska I: „Moj roĎak Fransisko i ja se potpuno
slaţemo: obojica ţelimo Milano.―
Najmanje je tu vaţno da tom zajedničkom istorijskom prostoru na kojem se svi zapadni ljudi
osećaju kao kod kuće odgovara jedan fizički prostor, geografski prozvan Evropom. Istorijski prostor
o kojem govorim meri se domašajem trajne i delotvorne konvivencije - to je jedan društveni prostor.
Pa lepo, konvivencija i društvo su jednako vredni termini. Iz same činjenice konvivencije automatski
se stvara društvo. Ona neminovno luči iz sebe običaje, navike, jezik, pravo, javnu vlast. Jedna od
najvećih zabluda takozvane moderne misli - čije posledice još trpimo - jeste brkanje društva sa
udruţenjem koje mu je gotovo potpuno suprotno. Jedno društvo se ne stvara sporazumom volja.
Upravo suprotno, svako sporazumevanje volja pretpostavlja da društvo već postoji, da ljudi u njemu
zajedno ţive, pa se sporazum moţe ticati samo tačnog odreĎivanja ovog ili onog oblika te
konvivencije u već postojećem društvu. Pomisao da je društvo ugovorni skup, dakle zakonom
regulisan, apsurdnija je od pokušaja da se kola stave pred volove. Jer pravo, ono „pravo― pravo, a
ne predstava kakvu o njemu gaji filozof, pravnik ili demagog, samo je - ako mi dopustite pomalo
kićeni izraz - spontana izlučevina društva i ništa drugo. Ţelja da se pravom regulišu odnosi meĎu
ljudima koji prethodno ne ţive u konkretnom društvu deluje mi - izvinite zbog drskosti - kao vrlo
zbrkana i komična predstava o suštini prava.
Ne treba se, s druge strane, čuditi tolikoj rasprostranjenosti ovako zbrkanog i smešnog shvatanja
prava, jer grdna nesreća zapadnog čoveka, suočenog danas sa uţasnim javnim sukobima, jeste to
što je zatečen sa prevaziĎenim i nezgrapnim arsenalom pojmova kojima tumači šta je društvo,
kolektiv, individua, običaj, zakon, pravda, revolucija, itd. Dobar deo sadašnje zbrke proističe iz
raskoraka izmeĎu savršenstva naših predstava o fizičkim pojavama i skandaloznog zakašnjenja
„moralnih nauka―.
O tim stvarima ministar, profesor, slavni fizičar i knjiţevnik obično imaju predstave poput
prigradskog brice. Pa zar onda nije prirodno da prigradski brica daje ton našem dobu?
Ali, nazad na naš put. Ţeleo sam da naznačim kako su evropski narodi još odavno jedno društvo,
jedna zajednica, u istom smislu kao kad se te reči primenjuju na svaki pojedinačni narod obuhvaćen
tom zajednicom. To zajedničko društvo pokazuje sve odlike posebnog društva; postoje evropski
običaji, evropske navike, javno mnjenje, evropsko pravo, evropska javna vlast. Ali sve te društvene
pojave se javljaju u obliku odgovarajućem za stepen evolucije na kojem se nalazi evropsko društvo
koje, naravno, nije toliko uznapredovalo kao njegovi činioci, nacije.
 Na primer: oblik društvenog pritiska, dakle javna vlast, deluje u svim društvima, čak i u onim
primitivnim gde još ne postoje specijalizovani organi koji se njom sluţe. Ako se drţavom naziva taj
posebni organ kojem je povereno da sprovodi vlast, kaţe se da u izvesnim društvima nema drţave,
ali se ne kaţe da u izvesnim društvima nema javne vlasti. Kako ne bi bilo javne vlasti tamo gde ima
javnog mnjenja kad je ta vlast samo kolektivna prinuda potaknuta tim javnim mnjenjem? Nezgodno
je, dakle, poricati da već vekovima, i to sve ţešće, postoji evropsko javno mnjenje - pa čak i tehnika
uticanja na to mnjenje.
Savetujem zato čitaocu da zlobni podsmeh sačuva tek za poslednja poglavlja ove knjige gde se
poprilično smelo, uprkos suprotnim tendencijama aktuelnih pojava, dokazuje da je moguća i
verovatna jedna drţavna unija Evrope. Ne poričem da su Sjedinjene Evropske Drţave jedna od
najskromnijih postojećih maštarija i ne slaţem se s onim što drugi podrazumevaju pod tim. Sve u
svemu, opet je neverovatno da, s druge strane, jedna tako sazrela zajednica kakvu sačinjavaju
evropski narodi ne ide u susret stvaranju svog drţavnog artefakta kako bi njime dala oblik
sprovoĎenju već postojeće evropske javne vlasti. Ne mislim tako, dakle, zbog slabosti pred navalom
mašte niti zbog sklonosti prema nekakvom „idealizmu― kojeg mrzim i protiv kojeg se borim celog
veka. Istorijski realizam me je naučio da spoznam jedinstvo Evrope kao društva, i to ne kao kakav
„ideal― nego kao oveštalu, svakodnevnu činjenicu. Kad se, dakle, to jednom dokuči, nuţno se
nametne verovatnoća postojanja jedne opšte evropske drţave. Bilo kakav moţe biti povod da se taj
proces jednom okonča: pomaljanje kineskog perčina povrh Urala ili, moţda još pre, potres velike
islamske magme.
Obris ove nadnacionalne drţave biće, naravno, i te kako drukčiji od uobičajenih drţavnih obrisa
kao što je - kako se u ovim istim poglavljima namerava pokazati - bio veoma različit obris
nacionalne drţave od drţave-grada iz antičkih vremena. Pokušao sam na ovim stranicama da
oslobodim duhove kako bi bili kadri da ostanu verni istančanom poimanju drţave i društva koje nam
evropsko nasleĎe predlaţe.
Grčki i rimski um nikada nije lako shvatao stvarnost kao dinamičnu pojavu. Nije mogao taj um da
se otrgne od pojavnog ili od njegovog surogata, kao što dete u knjizi najbolje shvata ilustracije.
Uzaludni behu svi napori antičkih filozofa da premoste to ograničenje. U svim njihovim nastojanjima
i pokušajima da to dokuče deluje manje-više kao primer i uzor jedan otelovljeni predmet koji je, za
njih, „stvar― po sebi. Oni mogu domisliti samo jedno društvo, jednu drţavu gde jedinstvo ima vizuelni
sled; grad, na primer. Mentalna sklonost Evropljanina je tome suprotna. Sve pojavno mu deluje kao
puka maska, kao privid jedne potajne sile koja tu pojavnost neprekidno stvara i koja je u temelju
njene suštine. Tamo gde ta snaga, dynamis, deluje ujedinjujuće, postoji pravo jedinstvo, mada nam
se na prvi pogled čini da vidimo samo pojedinačne, razne manifestacije tog jedinstva.
Počinili bismo tipičnu grešku kad bismo jedinstvo javne vlasti otkrivali samo tamo gde je ta vlast
već preuzela poznatu i takoreći utvrĎenu masku drţave; kao u pojedinim evropskim nacijama.
Poričem kategorički da se presudna javna vlast koja u njima postoji svodi isključivo na unutrašnju ili
nacionalnu. Bio bi red da se već jednom uzme u obzir da još od pre mnogo vekova - barem četiri -
svi evropski narodi ţive po jednoj javnoj vlasti koja se zbog svoje čiste dinamike moţe označiti
jedino terminima mehaničkih nauka: „evropska ravnoteţa― ili balance of Power3.
To je prava evropska vlada što vodi stado marljivih, ratobornih naroda poput ovčica u njihovom
trku kroz istoriju, u bekstvu iz ruševina antike. Jedinstvo Evrope nije maštarija, već prava stvarnost.
Maštarija je upravo ono obrnuto: verovanje da su Francuska, Nemačka, Italija ili Španija nezavisne i
posebne stvarne celine.
Jasno je, naravno, da takvo shvatanje Evrope nije svima dostupno, jer Evropa nije nepomična
stvar, već jedna ravnoteţa. Još u XVIII veku istoričar Robertson je tu evropsku ravnoteţu nazvao
„the great secret of modern politics―4.
Odista, velika tajna i to paradoksalna! Jer je ravnoteţa, pa i ravnoteţa vlasti, stvarnost koja
suštinski počiva na postojanju pluraliteta. Ako tog mnoštva nestane, iščezava i to dinamičko
jedinstvo. Evropa je, u stvari, jedan roj: mnogo pčela, a samo jedan let.
Taj unitaristički karakter veličanstvenog evropskog mnoštva nazvao bih ja dobrom homogenošću,
onako plodnom i poţeljnom kao homogenost koja je navela Monteskjea da kaţe: „Evropa je samo
narod sastavljen od više naroda―, dok se Balzak izrazio romantičnije kad je govorio o „velikoj
kontinentalnoj porodici čiji svi napori teţe ne znam kojoj misteriji civilizacije―.
 III
To mnoštvo evropskih oblika koje neprestano cveta iz korena svog temeljnog jedinstva i opet se u
njega vraća i time ga odrţava, najveće je blago Zapada. Ljudi skučenog duha ne mogu shvatiti tako
istančanu i smelu ideju kao što je ova koja se neumorno podiţe na noge i akrobatski skače sa
potvrde mnoštva na priznavanje jedinstva i obrnuto. To su teške glave roĎene da čitavog ţivota trpe
orijentalnu tiraniju.
Po čitavom kontinentu trijumfuje danas jedan oblik homogenosti koji preti da sasvim proguta to
blago. Posvuda se ispilio čovek-masa o kome govori ova knjiga, tip čoveka sazdanog na brzinu,
sklopljenog tek na šturim i ubogim apstrakcijama i koji je, stoga, istovetan s kraja na kraj Evrope.
Njegova je zasluga što čitavim kontinentom caruje turoban vid zagušljive jednoličnosti. Taj čovek-
masa je čovek iz koga je prethodno isceĎena njegova vlastita istorija, nema on utrobu od prošlosti,
već je krotak i pokoran svim takozvanim „internacionalnim― disciplinama. Nije to pravi čovek, već
samo njegova ljuštura, sazdana od pukih idola fori; nedostaje mu „unutrašnjost―, njegova intimnost,
ona samo neotuĎivo njegova, jedno nepobitno „ja―. Zato moţe uvek da obmanjuje kako je ovo ili
ono. Ima samo neutoljivu glad i veruje u svoja prava, ali nikako u obaveze: to je čovek bez
plemenitosti koja obavezuje - sine nobilitate - snob.
Ovaj sveopšti snobizam koji se tako očigledno javlja kod današnjeg radnika zaslepio je duše; one
stoga ne shvataju da celu datu strukturu evropskog ţivota treba prevazići tako da se time ne ugrozi
ozbiljno njena unutrašnja mnogostrukost. Lišen vlastite, posebne sudbine, snob, meĎutim, ne oseća
da na ovom svetu postoji da bi učinio nešto odreĎeno i trajno. On nije kadar da shvati da postoje
posebne misije i naročite poruke. Zato je protivnik liberalizma, baš onako kao što je gluv čovek
izvan domašaja izgovorene reči. Sloboda je u Evropi oduvek značila osloboĎenje čoveka da bude
ono što istinski jeste. Podrazumeva se da se oni koji su svesni da nisu stvoreni za autentične misije
lako lišavaju tih sloboda.
Kako li su se olako i zdušno po čitavom svetu svi sloţili da udruţe snage u borbi i istrebljenju
starog liberalizma! Sumnjiva stvar. Jer ljudi se ne slaţu tek tako, sem u stvarima koje su ili malčice
zločeste ili malčice glupe. Ne tvrdim da je stari liberalizam sasvim razumna ideja: otkud bi to bio kad
je star i kad je izam!? Ali tvrdim da je to jedna mnogo dublja i jasnija društvena doktrina nego što
pretpostavljaju njeni zdruţeni kudioci koji je, pre svega, ne poznaju. U tom liberalizmu, štaviše, ima
oštroumne, pronicljive intuicije o vajkadašnjoj evropskoj suštini.
Moramo vrlo paţljivo saslušati Gizoa kad, na primer, kaţe da je evropska civilizacija bolja od
ostalih zato što u Evropi nikad nije apsolutno pobedila nijedna ideja, niti načelo ili grupa ili klasa i da
tome treba zahvaliti što se stalno razvijala i napredovala 5. Zna šta priča taj čovek. Izraz je
nedovoljan jer je negativan, ali njegove reči nam donose neposredne vizije. Kao što se na gnjurcu
zadrţavaju mirisi morskih dubina, vidimo da taj čovek u stvari dolazi iz dubine evropske prošlosti u
koju je umeo da zaroni. Neverovatno je, u stvari, da je u prvim godinama XIX veka, u vreme retorike
i velike zbrke, mogla biti sročena jedna knjiga poput Istorije evropske civilizacije. Današnji čovek još
iz nje moţe da nauči kako su sloboda i pluralizam recipročni i kako obe tendencije čine
nepromenljivu suštinu Evrope.
Gizo je, meĎutim, uvek dobijao loše kritike, kao uostalom doktrinari uopšte uzev. To mene čudi.
Kad vidim da nekom čoveku ili grupi olako i neprestano pljeskaju, u meni se raĎa ţestoka sumnja
da se iza izuzetnog dara u tom čoveku ili grupi krije i nešto i te kako nečisto. To je moţda moja
mana, ali nikako hotimična, več stvorena iskustvom. Kako bilo, imam hrabrosti da ustvrdim da je
ova grupa doktrinara kojoj se smeje čitav svet i koju izvrgavaju ruglu po mom mišljenju ono
najvrednije što je iznedrila politika Evrope XIX veka. Ti ljudi su jedini jasno videli šta valja činiti u
Evropi posle Velike Revolucije; oni su, štaviše, glavom i bradom oličavali dostojanstvo spram sve
veće lakomislenosti i vulgarnosti toga vremena. Od društva stvorena pravila da se individua zauzda
nisu više bila na snazi; pojedinac je morao da ih prekrši da bi vlastito dostojanstvo izvukao iz
dubine. Teško bi se to, ipak, radilo bez preterivanja, makar samo da bi se čovek odbranio od
prepuštanja orgijanju u koje je ogrezla njegova okolina. Gizo je umeo da bude, kao i Baster Kiton,
čovek koji se ne smeje6. Njemu nikada ne opada samokontrola. U njemu se saţima više naraštaja
nimskih protestanata koji su ţiveli u večnom oprezu i nisu mogli olako da plivaju nizvodno u glavnoj
društvenoj struji, nisu mogli da se opuštaju. U nagon se kod njih pretvorio utisak da opstanak znači
otpor, da valja i te kako zabiti pete u tle da bi se čovek suprotstavio bujici koja ga odvlači u
nepovrat. U vreme poput našeg, kad se svi prepuštaju kojekakvim „strujama―, dobro je uspostaviti
vezu sa ljudima koji se „ne daju odvući―. Doktrinari su jedan izuzetak intelektualne odgovornosti, tj.
onoga što najviše nedostaje evropskim intelektualcima od 1750. - nedostatak koji je ujedno jedan
od najjačih razloga sadašnje zbrke.
Ja, meĎutim, ne znam da li mogu reći, obraćajući se francuskim čitaocima, da je to doktrinarstvo
jedna poznata veličina poznatih domašaja. Uţasavajuća je činjenica da ne postoji nijedna jedina
knjiga koja nastoji da tačno odredi šta je ta grupa ljudi mislila 7, kao što nema ni - ma kako
neverovatno zvučalo - iole ozbiljnije knjige o Gizou, niti o Roje-Kolaru8. Istina je, doduše, da nijedan
od njih nije nikad objavio makar jedan sonet. Ali, na kraju krajeva, oni su ipak mislili, mislili duboko,
originalno, o najteţim problemima evropskog javnog ţivota. Oni su sazdali hvale najdostojniju
političku doktrinu čitavog stoleća.
Niti bi bilo moguće rekontruisati istoriju XIX veka kad se ne bi podrobno upoznao način na koji su
se veliki problemi postavljali pred tim ljudima9. Njihov intelektualni stil nije samo druge vrste, već i
drugog roda i druge suštine od svih ostalih stilova koji su pre i posle njih vladali Evropom. Zato ti
ljudi nisu naišli na razumevanje uprkos njihovoj klasičnoj jasnoći. Nije, meĎutim, nemoguće da
budućnost pripadne intelektualnim stremljenjima veoma nalik njihovim. U najmanju ruku, jemčim
onome ko se usuĎuje da sistematski i dosledno izloţi ideje doktrinara neočekivano umno
zadovoljstvo i jednu intuiciju društvene i političke stvarnosti potpuno različite od uobičajenih. U
idejama doktrinara je sačuvana najbolja racionalistička tradicija u kojoj se čovek obavezuje da traţi
apsolutne stvari; ali za razliku od beskrvnog racionalizma enciklopedista i revolucionara koji
apsolutno nalaze u pukim apstrakcijama, doktrinari otkrivaju u istorijskom ono pravo apsolutno.
Istorija je čovekova stvarnost. Nema druge. U njoj je postao takvim kakav je. Besmisleno i isprazno
je poricati prošlost jer je prošlost „priroda čovekova koja se u galopu vraća―. Niti prošlost postoji, niti
se dogodila zato da je poreknemo, već da je uključimo, saobrazimo10. Doktrinari su se gnušali
„prava čoveka― jer su to „metafizičke― apsolutne kategorije, apstrakcije i nestvarnosti. Istinska prava
su ona koja apsolutno jesu ovde jer su se stalno javljala i utvrĎivala u istoriji: takve su „slobode―,
zakonitost, sudstvo, „sposobnosti―. Da su danas meĎu nama, doktrinari bi priznali pravo na
nepolitički štrajk i na kolektivni ugovor. Jednom Englezu to bi izgledalo sasvim očito; ali mi, s
kontinenta, još nismo došli do tog stepena. Moţda još od doba Alkuina11 za njima kaskamo barem
pedesetak godina.
Slične su neznalice starog liberalizma današnji kolektivisti kad bez daljnjeg pretpostavljaju - kao da
o tome nema pogovora - da je taj liberalizam bio individualistički. O svim tim temama, kao što rekoh,
pojmovi su i dalje veoma zbrkani. Rusi iz ovih tek proteklih godina rado su nazivali Rusiju
„Kolektivom―. Zar ne bi bilo zanimljivo proveriti kakve sve ideje i predstave ta reč raspiruje u ponešto
maglovitom duhu ruskog čoveka koji tako često, poput italijanskog kapetana o kome govori Gete,
bisogna avere una confusione nella testa12? Zato molim čitaoca da uzme u obzir sledeće teze i to
ne da bi ih naslepo prihvatio, već da bi ih proradio, a potom o njima sudio:
Prvo: Individualistički liberalizam spada u cvet XIX veka: delimično nadahnjuje zakonodavstvo
Francuske revolucije, ali s njom i zamire.
Drugo: Karakteristična tvorevina XIX veka upravo beše kolektivizam. To je prvo što je, tek po
vlastitom roĎenju, iznedrio taj vek. Ta ideja je tokom stotinu godina stalno narastala dok nije
preplavila čitavo obzorje.
Treće: Ta ideja potiče iz Francuske. Prvi put se javlja kod okorelih reakcionara, De Bonalda i De
Mestra. Nju su, u suštini, smesta svi prihvatili, ako se izuzme Benţamen Konstan, jedan „zaostali― iz
prethodnog stoleća. Ali, ona pobeĎuje kod Sen Simona, Balanšea, Konta i posvuda klija 13. Na
primer: Neki lekar iz Liona, Amar, govoriće 1821. o „kolektivizmu― spram „personalizma―14. A
pročitajte i članke koje izmeĎu 1830. i 1831. objavljuje list L'Avenir protiv individualizma.
Ali nešto je vaţnije od svega toga. Kad napredujemo sa stolećem i stignemo do velikih teoretičara
liberalizma - do Stjuarta Mila ili do Spensera - iznenaĎuje nas što se njihova nadmena odbrana
individue ne temelji na dokazivanju da sloboda dobro čini i posebno zaokuplja pojedinca, već
upravo obrnuto, da ona koristi i dobro doĎe društvu kao celini. Agresivni naslov koji Spenser bira za
svoju knjigu - Pojedinac protiv drţave - bio je krivac što su ga tako potpuno pogrešno shvatili ljudi
koji čitaju samo naslove knjiga. Jer u toj knjizi individua i drţava znače samo dva organa jedne iste
stvari: društva. A raspravlja se samo o tome da li je za neke društvene potrebe bolje da ih izloţi ovaj
ili onaj organ. Ništa više. Nadaleko čuveni Spenserov „individualizam― neprekidno se praćaka u
kolektivističkoj sredini njegove sociologije. Na kraju krajeva se ispostavlja da Spenser, kao i Stjuart
Mil, podjednako okrutno postupa sa pojedincima i podvrgava ih društvu kao što postupaju i termiti
prema nekim svojim srodnicima koje tove da bi im, kad ustreba, posisali ţivotne sokove. Do te mere
je kolektiv bio preovladao, ta po sebi toliko očigledna osnova na kojoj su plesale njihove ideje!
Moja loengrinska krstaška odbrana starog liberalizma, kao što se vidi, sasvim je izlišna i
proizvoljna. Jer činjenica je da ja nisam nipošto jedan „stari liberal―. Otkrovenje kategorije
društvenog - nesumnjivo slavno i od suštinskog značaja - bilo je tada sasvim mlado. Ti ljudi su pre
napipavali no što su jasno sagledavali činjenicu da je zajedništvo realnost drukčija od pojedinca i od
prostog zbira pojedinaca, ali još nisu bili načisto u čemu se sastoji osobenost zajedništva i koja su
njegova prava svojstva. S druge strane, društvene pojave toga doba zataškavale su pravu
ekonomiju zajedništva jer je u to vreme zajedništvu odgovaralo da dobro tovi pojedinca. Čas
poravnanja još nije bio kucnuo, kao ni vreme pljačke i deobe u svakom redu.
Otud su „stari liberali― bez dovoljno opreza otvarali srce kolektivizmu kojeg su udisali. Ali kad čovek
jasno spozna šta valja u društvenom fenomenu, u činu kolektivnog po sebi, kao i šta je, nasuprot
tome, strašno, uţasno, moţe se svrstati samo uz jedan radikalno novi liberalizam, ne tako naivan i
znatno veštiji u vojevanju, uz liberalizam koji je proklijao i tek što nije procvetao na obzorju.
Nemoguće je ipak da, dalekovidi kakvi behu, ti ljudi ne opaze i ne naslute, s vremena na vreme,
teskobu koju nam je sačuvalo njihovo doba. Protivno opštem ubeĎenju, oduvek je normalno u istoriji
da prorokuje budućnost15. Prednacrt našeg doba vidimo još u delu Makolija, Tokvila, Konta.
Pogledajte samo šta je pre više od osamdesetak godina pisao Stjuart Mil: „Nezavisno od posebnih
doktrina pojedinih mislilaca, postoji u svetu snaţna i sve rasprostranjenija sklonost da se
prekomerno proširuje vlast društva nad pojedincem, kako snagom mnjenja, tako i
zakonodavstvom.― Pa lepo, pošto sve promene na šaru zemaljskom uvek najzad pojačavaju
društvenu snagu na uštrb moći pojedinca, taj zamah nikako nije zlo koje bi iščezlo samo od sebe,
već naprotiv - teţi svaki put da se usavrši. Sklonost ljudi da, bilo kao vladari ili kao graĎani, drugima
nature vlastito mišljenje i drţanje kao normu ponašanja snaţno podstiču neki od najboljih i
najrĎavijih poriva svojstvenih ljudskoj prirodi, tako da se ljudi uzdrţavaju da to čine samo onda kad
im nedostaje moć. A kako vlast ne opada već jača, moramo očekivati - osim ako se tom zlu ne
suprotstavi divovska ustava moralnih uverenja - moramo očekivati da će u današnjim svetskim
prilikama ta pojava samo jačati i ništa drugo16.
Kod Stjuarta Mila nas, meĎutim, najviše zanima njegova briga oko te rĎave homogenosti čije je
narastanje uočio posvuda na Zapadu. To ga je nagnalo da se povuče u veliku misao koju je
svojevremeno izrekao Humbolt još kao mladić. On kaţe da je za obogaćenje, utemeljenje i
usavršavanje humanog potrebno da postoji „raznovrsnost situacija― 17. Unutar svake nacije, i uzevši
zajedno skup nacija, potrebno je postojanje tih različitih okolnosti, tako da kad omane jedna, ostaju
na raspolaganju druge mogućnosti. Bezumno je igrati na jednu jedinu kartu kad je čitav evropski
ţivot u pitanju, kao što je bezumno graditi ga na jednom tipu ljudi, na jednoj te istoj „situaciji―.
Izbeći to bila je tajna uspeha Evrope sve do danas, a svest o toj tajni - jasna ili mucava - oduvekje
terala evropski liberalizam da se oglašava. Kontinentalna mnogostrukost se ogleda u toj svesti kao
pozitivna, a nikako kao negativna vrednost. Vaţno mi je da to razjasnim kako se ne bi pogrešno
protumačila ideja o evropskom nadnarodu koju ova knjiga postavlja.
Ako ovako nastavimo, suţavajući postojano „raznovrsnost situacija―, pravolinijski stiţemo do
Istočnog rimskog carstva (Bajo Imperio). To je takoĎe bilo doba masa i uţasavajuće homogenosti.
Već se za vreme vlade Antonina jasno uočava neobična pojava, nedovoljno osvetljena i proučena:
ljudi su postali glupi. Taj proces potiče iz ranijih vremena. Prilično tačno je rečeno da je stoik
Posidonije, Ciceronov učitelj, bio poslednji čovek starog veka kadar da otvorena i aktivna duha stupi
pred činjenice i da ih prouči. Posle njega glave su se zakrečile i - izuzev Aleksandrinaca - samo
ponavljaju ustaljene sheme.
Simptom i istovremeno najstrašniji dokaz tog kako homogenog tako i glupog oblika - i to jedno
zbog drugog - koji oţivljava širom carstva počiva tamo gde ga najmanje očekuju i gde ga, koliko mi
je poznato, niko nije traţio: u jeziku. I dok jezikom ne moţemo dovoljno jasno da iskaţemo sve što
bi svako od nas ţeleo reći, on nam, suprotno tome, otkriva, zaziva, i protiv naše volje, najtamnije
pojave društva koje njim govori. U nehelenizovanom delu rimskog naroda govorilo se takozvanim
„vulgarnim latinskim―, osnovom današnjih romanskih jezika. Taj vulgarni latinski se ne poznaje
dovoljno i on se upoznaje najvećim delom rekonstrukcijama. Ali se svakako dobro poznaju dve
njegove odlike - toliko dobro da nam teraju strah u kosti. Prva je neverovatno uprošćavanje
gramatike u poreĎenju sa klasičnim latinskim. Sočna sloţenost indoevropskog govora, koju je
očuvao jezik viših društvenih staleţa, zamenjena je plebejskim govorom, vrlo prostog mehanizma,
ali zato - ili upravo zato - teško pokretnim kao da je od predmeta a ne od reči; mucave i opisne
gramatike, prepune okolišanja i opisa kao dečja sintaksa. To i jeste, zapravo, detinji jezik
prenemaganja, lišen finih, izoštrenih rasuĎivanja i odraza pesničkog nadahnuća. To je jezik bez
svetla i bez topline, putem kojeg se ne da nazreti niti zagrejati duša, jedan tuţan jezik koji se razvija
četveronoške. A reči mu liče na izanĎale, bakarne novčiće, prljave i obezličene, kojima je dojadilo
prebrajanje po mediteranskim krčmama. Kako isprazne, opustošene ţivote, osuĎene na večnu
dosadu svakodnevice, otkriva taj sasušeni jezički artefakt!
Druga uţasavajuća odlika vulgarnog latinskog jeste upravo njegova homogenost. Izgleda da
lingvisti, po neustrašivosti prvi posle avijatičara, nisu osobito marili za činjenicu da se govorilo istim
jezikom u tako različitim zemljama kao što su Kartaga i Galija, Tingitanija i Dalmacija, Hispanija i
Rumunija. Poprilično plašljiv kakav sam već, budući da zadrhtim čim vetar zatalasa šiprag, ne mogu
da prikrijem da me podilaze ţmarci od te činjenice. Deluje mi prosto uţasno. Pokušavam, zapravo,
da sebi predstavim naličje onoga čije nam je lice delovalo tako umirujuće kao homogenost, nastojim
da dokučim ţivu stvarnost iza one činjenice koja joj je samo nepomična obrazina. Naravno, poznato
je da je u vulgarnom latinskom bilo afrikanizama, hispanizama, galicizama. Ali, to upravo pokazuje
da je trup jezika bio zajednički svima, identičan, uprkos razdaljinama, retkim meĎusobnim uticajima,
teškoćama komuniciranja i odsustvu bilo kakve literature koja bi ga učvrstila. Kako bi se Kelt
podudario s Belgijancem, ţitelj Hipona sa onim iz Lutecije, Mauritanac sa Dačaninom, da ne beše
sveopšteg poravnavanja, svoĎenja ţivota na njegove puke osnove, obezvreĎenja njihovih ţivota?
Vulgarni latinski počiva tu, u arhivama, kao jezivi fosil i svedočanstvo da je istorija jednom bila
ogrezla u agoniju u carstvu jednoobrazne vulgarnosti, jer je bila iščezla plodonosna „raznovrsnost
situacija―.
IV
Politikom se ne bavimo ni ja niti ova knjiga. Predmet o kojem se ovde govori prethodi politici i pre
pripada onom što je u njenim najdubljim temeljima. Moj rad je mračni, podzemni rudarski posao.
Misija takozvanog „intelektualca― je, na izvestan način, suprotna misiji političara. Proizvod
intelektualca teţi - mada često uzalud - da malo rasvetli stvari, dok ih delovanje političara počesto -
upravo suprotno - pravi još zbrkanijima negoo što po sebi jesu. Biti levičar, upravo kao i biti
desničar, samo je jedan od bezbroj načina koje čovek bira da ispadne glup: obojica su, meĎutim,
oblici moralnih paralitičara. Sem toga, ustrajati u takvom odreĎenju znatno doprinosi još večem
krivotvorenju sadašnje „stvarnosti― koja je već po sebi surogat jer su istumbana politička iskustva
koja tim odreĎenjima odgovaraju - kao što pokazuje činjenica da desničari danas obećavaju
revolucije, a levičari predlaţu tiranije.
Obaveza je da se objašnjavaju pojave vlastitog vremena.
O tome nema sumnje. Činio sam tako čitavog ţivota. Uvek samo bio u glavnoj matici. Ali danas se
govori - kao aktuelna uzrečica - da se, čak i po cenu mentalne jasnoće, svi ljudi danas moraju baviti
politikom sensu stricto. To, naravno, govore ljudi koji nemaju druga posla, pa svoj sud čak
potkrepljuju citirajući Paskala o nuţnom d'abêtissement18. Ali još odavno naučih da budem oprezan
kad neko navodi Paskala. To je osnovna mera opreznosti.
Integralno politiziranje, apsorpcija svega i svakog od strane politike jedna je ista stvar kao i pojava
pobune masa koja se ovde opisuje. Buntovna masa je izgubila svu sposobnost vere i saznanja.
Ona moţe primiti samo politiku, i to pomahnitalu, razularenu, raspuštenu politiku, jer bi ta politika da
nadoknadi saznanje, veru, mudrost, na kraju krajeva jedino što je po svojoj suštini podesno da se
smesti u samo središte ljudskog uma. Politika prazni čoveka od njegove osame i od ličnog ţivota,
pa je otud propovedanje integralne politizacije tehnika za socijalizovanje čoveka.
Kad nas neko upita šta smo u politici, ili nas - drsko nastupajući u stilu našeg vremena - tek tako
pripiše pojedinom političkom pravcu, valja drzniku, umesto odgovora, odvratiti pitanjem šta on misli
da su čovek i priroda, istorija, ili šta su to društvo i pojedinac, zajedništvo, drţava, običaj, pravo.
Politika hita da navuče zastore kako bi sve mačke postale sive.
 Potrebno je da evropska misao na sva ova pitanja baci novu svetlost. Zato je tu, a nikako da bi se
šepurila kao paun na akademskim skupovima. I nuţno je da to učini brzo ili, kako je Dante govorio,
da pronaĎe izlaz,

... studiate el passo

Mentre que l'Occidente non s’annera19
(Čistilište, XXVII, 62-63)

Samo se od toga moţe kako-tako očekivati rešenje kolosalnog problema koji sobom nose
današnje mase.
Ova knjiga ne pokušava tako nešto, čak ni izdaleka. Kao što se da naslutiti iz poslednjih reči, ona
je samo prvo pribliţavanje problematici savremenog čoveka. Da bi se o tome progovorilo ozbiljnije i
temeljnije nema drugog leka nego se porinuti u nepregledne dubine, navući skafander i spustiti se
do najskrovitijih ljudskih ponora. Ne treba, pri tom, biti ohol, već odlučan. Nameravam nešto slično u
sledećoj knjizi koja će se uskoro pojaviti na drugim jezicima, pod nazivom Ĉovek i ljudi (El Hombre y
la Gente).
Najplodnija i najdramatičnija pitanja iskrsavaju kad smo jednom dobro odredili danas dominirajući
tip čoveka, što ga nazvah čovek-masa. Moţe li se takav tip ljudi promeniti? Hoću reći: mogu li se
nadoknaditi teški nedostaci kojima obiluje, tako teški da će, ako se ne iskorene, neizbeţno dovesti
do propasti Zapada; jesu li te mane takve da se mogu popraviti? Jer, kao što će čitalac videti, reč je
upravo o hermetičkom čoveku, u sebi zakopčanom, koji uistinu nije otvoren prema bilo kojoj višoj
instanci.
Postoji i drugo presudno pitanje od kojeg, po mom mišljenju, zavisi mogućnost spasenja: mogu li
se uopšte mase, čak i pod pretpostavkom da i same to ţele, probuditi da povedu ţivot dostojan
individue? Ovde ne moţemo razvijati tu stravičnu temu jer je previše nevina. Izrazi kojima bi ga
trebalo omeĎiti još nisu u javnoj svesti. Nije čak ni ocrtana studija o odreĎenoj margini
individualnosti koju svaka epoha prošlosti ostavlja ljudskom ţivljenju. Jer samo duhovna lenjost
moţe navesti čoveka da zajedno s „naprednjacima― pretpostavi kako se - kretanjem kroz istoriju -
povećava i prostor koji ostaje čoveku da ispolji svoju individualnu osobenost, kao što je verovao
čestiti inţenjer, ali ubogi istoričar - Herbert Spenser. Ne, u tom pogledu istorija često nazaduje, a
moţe biti da u naše vreme struktura ţivota ponajpre i ponajviše onemogućava da čovek ţivi kao
persona, kao osobena ličnost.
Posmatrajući danas te nepregledne gomile ljudi po gradovima, koji tumaraju i roje se po njihovim
ulicama ili se tiskaju po svetkovinama i političkim zborovima, u meni se raĎa misao koja mi
neprekidno dodijava: moţe li danas dvadesetogodišnjak da svoj ţivot tako utemelji da ima
individualno obličje, ostvareno vlastitom preduzimljivošću i ličnim naporima? Kad bi pokušao da u
delo sprovede tu nameru, zar ne bi primetio da je ona - ako već nije neostvariva - barem vrlo malo
verovatna, jer nedostaje prostora u kojem bi se takav ţivot ostvario i kretao. Ubrzo će spoznati
koliko se nova namera spotiče o nameru prvog suseda, primetiće kako susedov ţivot pritiska njegov
vlastiti. Obeshrabrenje će ga dovesti do toga da se odrekne prvobitne namere i to s lakoćom
svojstvenom njegovom vremenu, odustaće od ličnih ţelja i potraţiće upravo suprotno rešenje:
smisliće jedan standard za svoj ţivot kojeg će tada sklopiti od svima zajedničkih ţelja. Da bi takav
ţivot postigao, videće da je nuţno traţiti ili zahtevati ga u zajednici s drugima. Otuda polazi
masovna akcija.
Stvar je uţasna, ali mislim da ne preterujem kad kaţem da se u takvim prilikama nalaze takoreći
svi Evropljani. Oni su zajedno, tavore u tamnici mnogo teskobnijoj nego što treba da bude za tušta i
tma zatočenika u njoj nagomilanih i niko ne moţe da makne ni rukom ni nogom po sopstvenoj volji
jer će se sudariti s telom do sebe. U takvim prilikama pokreti mogu biti samo zajednički, pa se čak i
disajni organi moraju uskladiti u propisanom ritmu. To bi bila Evropa, pretvorena u mravinjak. Ali čak
ni ova okrutna predstava nije nikakvo rešenje! Ljudski mravinjak prosto nije moguć jer je upravo
takozvani „individualizam― to što je obogatilo svet i sve na svetu, i upravo to bogatstvo je tako
basnoslovno rascvalo biljku ljudskosti. Kada bi ostaci tog „individualizma― iščezli, očas bi se
posvuda po Evropi pojavila ogromna glad Rimskog carstva, pa bi se mravinjak raščinio kao dahom
osvetničkog i zlokobnog boga. Ostalo bi mnogo manje ljudi, ali bi preostali barem malo više to bili.
 Pred zverskom patetikom tog pitanja koje se - hteli mi to ili ne - sve jasnije postavlja i već je tu,
pred očima, tema „društvene pravde―, uz sve uvaţavanje i poštovanje, bledi i tanji se, sve dok ne
sklizne u blagoglagoljiv i neiskren romantični uzdah. Istovremeno, to nas pitanje usmerava na
pouzdane puteve što vode do ostvarljive i pravične mere te „društvene pravde―, puteve koji će,
izgleda, zaobići bednu socijalizaciju i uputiće se pravo ka velikodušnom solidarizmu. Ovaj poslednji
pojam, meĎutim, nije operativan, jer se do dana današnjeg u njemu nije saţeo skup istorijskih i
socijalnih ideja da sačini čvrst sistem, pa izlučuje samo neko neodreĎeno čovekoljubije.
Prvi uslov poboljšanja sadašnjeg stanja je jasno predočavanje velikih teškoća da se izvede takav
poduhvat. Tek tad ćemo moći da krenemo kako dolikuje u napad na duboko potisnuto zlo. Veoma je
teško spašavati civilizaciju kad joj kucne čas da padne u šake demagozima. Demagozi su oduvek
bili glavni davitelji civilizacije. Pod njihovim rukama su klonule i grčka i rimska civilizacija, zadavljene
tim odvratnim sojem kojeg Makoli ovako ţigoše: „Oduvek su meĎu demagozima bili u svim
vremenima najgori primerci ljudskog roda.― Ali čovek se ne pretvara u demagoga tek tako što
jednog lepog dana istupi pred svetinu i gorljivo počne da joj se obraća. Ponekad to moţe biti samo
pošteno obavljanje duţnosti. Suštinska demagogija tinja u glavama demagoga i potiče iz njihove
neodgovornosti prema idejama kojima barataju; koje nisu sami stvorili, već su ih preuzeli od pravih
tvoraca. Demagogijaje oblik intelektualne degeneracije koja se pojavila u Francuskoj oko 1750.
godine kao rasprostranjena pojava evropske istorije. Zašto baš tada? Zašto baš u Francuskoj? To
je jedna od najbolnijih tačaka zapadnjačke sudbine, a posebno francuske.
Činjenica je da od toga časa Francuska, a uz nju i gotovo čitav kontinent, veruju da je najbolji
način za rešavanje krupnih problema čovečanstva - revolucionarni metod, podrazumevajući pod tim
ono što je već Lajbnic nazvao „opštom revolucijom―20, onu volju da se jednim jedinim udarcem
promeni sve, i to u svakom pogledu21. Zahvaljujući tom uverenju, ta divota od zemlje kakva je
Francuska dospeva u lošim prilikama do sadašnje konjukture, i to samo stoga što je ta zemlja
ubeĎena da poseduje pravu revolucionarnu tradiciju. A kako je biti revolucionaran već ozbiljna
rabota, koliko je ozbiljnije, paradoksalno, biti revolucionaran po tradiciji! U Francuskoj je, doduše,
odista izvedena jedna velika revolucija, a još pride i nekoliko burnih ili smešnih, ali ako se
pridrţavamo samo gole istine zapisane u analima vidimo da su te revolucije prvenstveno izvedene
da bi tokom čitavog veka, izuzev nekoliko dana ili nedelja, Francuska - više no ijedna zemlja -
proţivela više-manje pod raznim autoritarnim ili kontrarevolucionarnim političkim oblicima. Veliki
moralni pad francuske istorije za vreme dvadesetak godina drugog Carstva izričito ide na dušu
glupoj lakomislenosti revolucionara iz 184822. Raspaj23 je lično priznao da su mnogi od njih bili
njegovi pacijenti.
U revolucijama apstrakcije nastoje da se podignu protiv onog što je konkretno; otud je u suštini
revolucije njen neminovni neuspeh. Ljudski problemi nisu apstraktni kao problemi hemičara ili
astronoma. Pošto su istorijski, to su izričito konkretni problemi. Jedini način razmišljanja koji daje
kakve-takve izglede pouzdanog rukovanja tim problemom jeste „istorijski razum―. Kada se iz visine
sagleda javni ţivot Francuske tokom poslednjih sto pedeset godina, pada u oči da su matematičari,
fizičari i lekari u toj zemlji gotovo uvek grešili u svojim političkim procenama, dok su francuski
istoričari bili bolji pogaĎači. Fizičko-matematički racionalizam je, meĎutim, u to doba bio previše
slavan u Francuskoj da ne bi tiranisao javno mnjenje. Malbranš prekida da se druţi s prijateljem na
čijem stolu zatiče Tukididovu knjigu.
Terajući vlastitu osamu ulicama Pariza ovih proteklih meseci, dokučio sam da, izuzev kipova,
odista ne poznajem nikog u tom velikom gradu. Neki od njih su stari prijatelji, što me podsticahu u
ţivotu ili mi behu dugovečni učitelji. Pošto nisam imao sagovornika, s njima popričah o velikim
čovečanskim temama. Pojma nemam da li će ti Razgovori s kipovima jednom ugledati svetlost
dana, ali su oni zacelo bili melem na ranu tokom jedne bolne i jalove etape mog ţivota. Ima u njima
rasprava s markizom od Kondorsea, tamo na keju Konti, o opasnoj ideji napretka. S malom bistom
Konta, što je drţim u stanu u ulici Msje-l-Prens, govorio sam o duhovnoj vlasti nedovoljno
sprovoĎenoj i korišćenoj od strane knjiţevne vlastele i univerziteta, sasvim otuĎene od stvarnog
ţivota naroda. Istovremeno mi je pripala čast da prenesem strogu poruku te biste onoj drugoj,
velikoj bisti zvaničnog Konta na trgu Sorbone. Bilo je, naravno, prirodno da se ne oglušim opet o
reči našeg vrhovnog učitelja Dekarta, čoveka kome Evropa najviše duguje.
 Slučaj koji se poigrava mojim ţivotom hteo je da ove redove pišem na istom onom mestu u
Holandiji gde je 1642. stanovao novi pronalazač razuma. Danas je to mesto, po imenu Endegest,
čija stabla bacaju senku preko mog prozora - ludnica. Dvaput dnevno gledam iz bolne blizine kako
tuda promiču idioti i slaboumnici koji načas na vetrometini provetravaju svoju izgubljenu čovečnost.
Tri veka „racionalističkog― iskustva prisiljavaju nas da razmislimo o veličini i o ograničenjima tog
čudovišnog kartezijanskog razuma. To je isključivo matematički, fizički, biološki razum. Njegove
spektakularne pobede nad prirodom premašuju sve što se moglo čak i sanjati, ali istovremeno još
jače podvlače njegov neuspeh kad su u pitanju čoveku svojstveni problemi i ukazuju na potrebu
uklapanja u još radikalniji, drukčiji razum - „istorijski razum―.
Taj nam razum otkriva ispraznost svake opšte revolucije, svakog pokušaja da se društvo brzim
prevratom promeni i da se tako otpočne neka nova epoha u istoriji - kao što sn nastojali smetenjaci
iz 1789. Revolucionarnom metodu „istorijski razum― suprotstavlja jedino dostojni metod dugog
iskustva koje je Evropljanin dosad stekao. Ishitrene revolucije, tako licemerno širokogrude da što
pre proglase nova prava, oduvek su narušavale, gazile i u prah i pepeo slamale osnovno ljudsko
pravo: pravo na kontinuitet. Jedina drastična razlika izmeĎu čovečanske i prirodne istorije počiva u
činjenici da čovečanska istorija nikad ne moţe početi iznova. Psiholog Keler i drugi pokazali su da
se šimpanza i orangutan, strogo rečeno, ne razlikuju od čoveka toliko po inteligenciji koliko po
daleko slabijem pamćenju od nas. Siroto zverinje svako jutro nanovo uči ono što je proţivelo i
zaboravilo prethodnog dana. Njihov intelekt mora da radi na temelju oskudnog materijala stečenog
minimalnim iskustvom. Slično tome, današnji tigar je u dlaku isti kao tigar od pre šest hiljada godina,
jer svaki tigar mora da otpočne od nule svoje tigrovsko postojanje, kao da pre njega nije ţiveo
nijedan tigar. Ali čovek, zahvaljujući moći pamćenja, gomila prošlost, usvaja je i koristi. Čovek
nikada nije onaj prvi čovek: počinje, dakle, svoj ţivot od odreĎene visine do koje je došao
nagomilavanjem prošlosti. To je jedina ljudska dragocenost, njegova prednost i njegovo obeleţje. I
najmanja čestica tog blaga čini nam se valjanom i dostojnom da se sačuva: ono što je vaţno jeste
pamćenje grešaka, pamćenje koje nam omogućava da ih ponovo ne činimo. Prava čovečja riznica
je riznica njegovih zabluda, dugo vitalno iskustvo, hiljadama godina pretakano kap po kap. Otud
Niče odreĎuje natčoveka kao biće „s najduţim pamćenjem―.
Prekinuti kontinuitet s prošlošću, ţelja da se krene iz početka, znači krenuti naniţe i oponašati
orangutana. SviĎa mi se što se baš jedan Francuz, Dipon-Vajt, osmelio da tu negde oko 1860.
klikne: „Kontinuitet je ljudsko pravo, to je odavanje počasti svemu što čoveka razlikuje od zveri― 24.
Preda mnom je neki časopis gde upravo pročitah kako je svečano proslavljeno krunisanje novog
engleskog kralja. Kaţe se da je već poodavno engleska monarhija svedena na čisto simboličnu
instituciju. To je tačno, ali kad tako kaţemo puštamo da nam promakne ono najbolje, jer Monarhija
u britanskom carstvu zapravo nema nikakvu materijalnu i opipljivu funkciju. Nije joj svrha da vlada,
niti da rukovodi pravosuĎem, niti da zapoveda armijom. Ali nije stoga to jedna isprazna institucija,
bez ikakve duţnosti. Monarhija u Engleskoj ima jednu strogo odreĎenu i vrlo delotvornu funkciju:
ona simboliše. Zato je sada engleski narod tako očigledno prenaglašeno i neuobičajeno svečano
propratio svečanost krunisanja. Suočen sa trenutnim previranjima na kontinentu, ţeleo je taj narod
da potvrdi trajnost normi koje rukovode njihovim ţivotima. Opet nam je očitao lekciju. Kao uvek -
pošto je oduvek Evropa delovala kao zbrka mnogih naroda - oni s kontinenta, inventivni, ali lišeni
ozbiljnosti, nedozreli, uvek detinjasti i, najzad, iza njih... Engleska... kao dadilja Evrope.
Ovo je narod koji je uvek stizao pre budućnosti, koji je išao ispred svih u skoro svakom pogledu.
Praktično bismo mogli da izostavimo ono „skoro―. I eto gde nas taj narod nagna, pomalo drsko
poput dendija, da prisustvujemo njegovom drevnom ceremonijalu i da se i sami uverimo kako deluju
- jer nikad nisu ispali iz koloseka savremenosti - najstariji i najčudesniji alat i figure njegove istorije,
kruna i skiptar, koji su kod nas prepušteni pukoj slučajnosti. Englez ima obavezu da nas navede na
zakljuĉak da njegova prošlost, upravo zato što je prošla, pošto je prešla na njega, i dalje za njega
postoji. Iz budućnosti do koje još nismo dospeli posmatra nas jedra sveţina njegove prošlosti. Taj
se narod kreće po čitavom svom vremenu i odista je gospodar svojih vekova koje čuva u aktivnom
posedu. Eto, to znači biti jedan narod: moći danas nastaviti svoje juče ne odričući se zato
sutrašnjeg ţivota, moći postojati u pravoj sadašnjosti, jer je sadašnjost samo predstava prošlosti i
budućnosti, mesto u kojem prošlo i buduće zaista postoje.
 Simboličkim svečanostima krunisanja Engleska je, još jednom, revolucionarnom metodu
suprotstavila metod kontinuiteta, jedini koji u hodu čovečanskih problema moţe izbeći onaj patološki
lik koji od istorije pravi čuvenu, vekovnu borbu izmeĎu paralitičara i epileptičara.
V
Pošto se na ovim stranicama anatomski analizira danas dominirajući čovek, polazim od njegovog
spoljnjog izgleda, da tako kaţem, od njegove koţe, a potom uranjam malo prema njegovoj utrobi.
Otud prva poglavlja najpre zastarevaju. Vreme je promenilo svoju koţu. Čitajući ova poglavlja,
čovek se mora preneti u godine izmeĎu 1926. i 1928. U Evropi je već počela kriza, ali je još
nalikovala tolikim drugim. Ljudi se još osećaju bezbednim. Još uţivaju u obilju inflacije. A osobito se
pomišljalo: „Evo Amerike!― I to je bila ona Amerika basnoslovne prosperity.
Jedino što me posle svih ovih stranica što slede odista ispunjava ponosom jeste činjenica da
nisam počinio nepojmljivu optičku grešku svojstvenu tada gotovo svim Evropljanima, pa čak i
ekonomistima. Jer ne valja smetnuti s uma da se tada mislilo, i to veoma ozbiljno, da su Amerikanci
otkrili drukčiju ţivotnu organizaciju kojoj je svojstveno da zauvek zbriše te neprekidne i ponavljane
čovečanske rane - krize. Lično sam crveneo od stida pred činjenicom da se Evropljani, izumitelji
dosad najvišeg otkrića - smisla za istoriju - u toj prilici sasvim lišavaju upravo te osobine. Oveštalo
opšte mesto kako je Amerika sinonim za budućnost načas je zamaglila njihovu pronicljivost. Bejah
tada dovoljno hrabar da se suprotstavim toj zabludi i da ustvrdim da je Amerika umesto budućnosti
u stvari daleka prošlost, jer beše vid primitivizma. TakoĎe, protivno opštem uverenju, to vaţi mnogo
više za Severnu nego za Juţnu Ameriku, hispansku. Danas je čitava stvar mnogo jasnija, pa iz SAD
gospoĎice ne putuju na stari kontinent da se uvere kako u Evropi nema ničega zanimljivog, kako mi
je svojevremeno rekla jedna od njih25.
Podjednako silovito postupivši, u toj knjizi sam izdvojio jedan jedini činilac od ukupne problematike
koja za čoveka, a naročito Evropljanina, čini njegovu neposrednu budućnost: to je karakterizacija
prosečnog čoveka koja danas gospodari upravo svim ostalim. Zato sam bio prisiljen na odista krutu
askezu: na uzdrţavanje od izricanja svog suda o stvarima na koje sam usput nailazio. I više od
toga: često sam bio prinuĎen da stvari prikazujem u obliku najpodesnijem za osvetljavanje zadate
teme ove studije, a pri tome lošijem za uočavanje mog stava prema tim pitanjima. Dovoljan je jedan,
uostalom bitan primer. Odmeravao sam koliko je današnji prosečan čovek u stanju da produţi
modernu civilizaciju i koliko pristaje uz kulturu. Svako bi rekao da te dve stvari - civilizacija i kultura -
za mene ne dolaze u pitanje. A u stvari, upravo njih dovodim u pitanje takoreći od prvih tekstova
koje sam napisao. Ali ne bi trebalo da komplikujem stvari. Kakav god bio naš stav prema civilizaciji i
prema kulturi, anomalija koju predstavlja čovek-masa je tu, pred nama, kao prvorazredni činilac s
kojim valja računati. Zato je preko potrebno bilo da se grubo ocrtaju njegovi simptomi.
Francuski čitalac stoga ne treba previše da očekuje od ove knjige koja je, na kraju krajeva, samo
jedan pokušaj unošenja malo mira sred oluje26.
Hose Ortega i Gaset
Aglomeracije27
Ima jedan dogaĎaj koji je - dobar ili loš - najvaţnija stvar u evropskom javnom ţivotu današnjice.
To je dolazak masa dо potpune društvene moći (vlasti). Pošto po svojoj suštini mase niti smeju niti
mogu da upravljaju vlastitim postojanjem, a još manje da vladaju društvom, to znači da je Evropa
danas zapala u najteţu krizu koja moţe zadesiti narode, nacije i kulturu. Takva kriza nije samo
jednom nastupila tokom istorije. Poznati su njen izgled i posledice koje sobom nosi. Poznato je i
njeno ime. Zove se - pobuna masa.
Da bi sve bilo razumljivije, treba pre svega izbeći pripisivanje isključivo političkog smisla recima
„pobuna―, „mase―, „društvena vlast―. Javni ţivot nije samo politički, nego je ujedno, i čak pre toga,
duhovni, moralni, ekonomski, religiozni: uključuje sve kolektivne običaje, pa čak i kako se odeva i
kako se uţiva.
Moţda je najbolji način pribliţavanja ovoj istorijskoj pojavi osloniti se na vizuelno iskustvo,
podvlačeći onu odluku našeg doba koja je vidljiva i svima očigledna.
Lako uočljivu, mada ne i jednostavno podloţnu analizi, tu bili pojavu nazvao nagomilavanjem,
pojavom „punog―. Gradovi su puni ljudi. Kuće - prepune stanara. Hoteli - prepuni gostiju. Vozovi su
puni putnika, kafane posetilaca, šetališta šetača. Čekaonice glasovitih lekara krcate su bolesnicima.
Poprišta priredbi - sem ako te priredbe nisu zastarele - prepuna gledalaca. Na plaţama tušta i trna
kupača. Ono što ranije nije bio čest problem počinje to da bude i to gotovo neprekidno: naći mesto.
I ništa pride! Postoji li jednostavnija, očiglednija i postojanija činjenica današnjeg ţivota?
Produbimo li barem malo to, na prvi pogled, banalno zapaţanje, iznenadiće nas kako iz njega
neočekivano pokulja bogati mlaz pri kojem se bela dnevna svetlost, svetlost ovog našeg današnjeg
dana, rastače na čitav spektar raskošnih boja.
Šta, dakle, vidimo i šta nas toliko zaprepašćuje? Vidimo gomilu. Onaje prisvojila mesta i naprave
civilizacijom stvorene. Tek što malo promozgamo, kad nas iznenadi vlastito čuĎenje. Pa šta - zar to
nije ideal? Pozorište ima sedišta da se na njima sedi; dakle, da dvorana bude ispunjena. Isto je i sa
sedištima u vozovima i sa sobama u hotelima. Nesumnjivo je tako. Sasvim je izvesno, meĎutim, da
najčešće nijedna od tih ustanova ili prevoznih sredstava nisu bili prepuni, a sada su krcati. Povrh
toga, napolju čeka sve nestrpljivija gomila što ţudi da ih takoĎe koristi. Premda je ova činjenica
koliko logična toliko prirodna, sasvim je jasno da se ranije nije dogaĎala. Tako je došlo do te
promene, novine, koja barem u prvi mah opravdava naše iznenaĎenje.
Začuditi se, iznenaditi se jeste početak razumevanja. To je sport i luksuz svojstven intelektualcu.
Zato je njegov zaštitni znak pogled na svet očima razrogačenim od čuĎenja. Sve je na ovom svetu
za raširene zenice čudesno i neobično. Strana kakvom fudbaleru, ta zatravljenost je uţitak što
intelektualca vodi po svetu, večno omamljenog vizijama. ČuĎenje je njegova osnovna odlika. Zato
su još u antici Minervi pridodali sovu, pticu večito razrogačenih očiju.
Nagomilavanje, punoća, ne beše nekada tako česta pojava. Zašto je tako učestala danas?
Činioci tog mnoštva ipak nisu iznikli ni iz čega. Pre petnaest godina ţiveo je pribliţno isti broj ljudi
kao i danas. Beše sasvim prirodno da je taj broj posle rata opao. A tu, meĎutim, nailazimo na prvo
značajno zapaţanje. Pojedinci koji čine ova mnoštva postojali su i ranije, ali ne kao mnoštvo.
Rasejani širom sveta, u malim grupama ili kao usamljenici, ţiveli su za sebe, asocijalno, podalje od
drugih ljudi. Svako od njih - pojedinac ili nevelika skupina - imao je neko, moţda vlastito mesto u
prirodi, na selu, u gradu, u četvrti velegrada.
Danas ih, meĎutim, srećemo u gomilama: na sve strane vidimo samo mnoštva ljudi. Na sve
strane? Ne. Biće da ih vidimo na najboljim mestima koje je oblikovala profinjena ljudska kultura,
prethodno namenjenim isključivo malim grupama, jednom rečju i konačno - eliti.
Iznenada je svetina postala vidljiva. Gomila je zauzela najbolja mesta u društvu. Ako je ranije i
postojala, bila je nezapaţena, na dnu društvene lestvice. Danas se pomerila naviše i postala glavni
lik. Nema više pravih protagonista: tu je samo hor.
Pojam gomile, mnoštva, kvantitativan je i vizuelan. Provedimo ga bez ikakvih promena u
sociološku terminologiju. Tada se srećemo s pojmom društvene mase. Društvo je uvek dinamičko
jedinstvo dvaju činilaca: manjine i mase. Manjine sačinjavaju pojedinci ili grupe koje se posebno
ističu. Masa je zbir pojedinaca koji nisu naročito istaknuti. Pod masom se, dakle, ne podrazumeva
samo, ni prvenstveno, „radnička masa―. Masa je „prosečan čovek―. Na taj način se ono što beše
puki kvantitet pretvara u kvalitativnu odrednicu: mnoštvo. To je zajednička odlika, to je društveno
siroče, onoliko čovek koliko se ne razlikuje od drugih ljudi, već u sebi samo ponavlja tip toga roda.
Šta smo dobili tim prerastanjem kvantiteta u kvalitet? Vrlo jednostavno: shvatili smo tako genezu
gomile. Jer sasvim je očigledno i svima po sebi jasno da normalno stvaranje jednog mnoštva
pretpostavlja podudarnost ţelja, ideja i načina ţivota pojedinaca koji ga sačinjavaju. Moţe se reći da
se to dešava u svim društvenim grupacijama, koliko god probrane bile. To je, doduše, istina, ali
postoji i bitna razlika.
U grupama koje po suštini nisu gomila, a još manje masa, efektivnu podudarnost njihovih
pripadnika čine neka ţelja, ideja ili ideal koji po sebi isključuju većinu. Da bi nastala manjina - elita -
svaki njen član mora da se od mnoštva izdvoji iz posebnih razloga i to relativno individualnih. Tek
naknadno dolazi do podudaranja koje ga ujedinjuje u elitu sa drugim članovima; to podudaranje je
sekundarno, tek posle časa u kojem se svaki član elite već bio izdvojio od mase. Njihova
podudarnost je da se ne podudaraju s većinom. Ponekad je taj izdvajajući karakter skupa očit: tako
se, na primer, izvesne grupe Engleza nazivaju „nonkonformistima― samo zato što se slaţu da se ne
slaţu s nedoglednom masom; to udruţivanje manjine da bi se što više odvojila od većine uvek se
podrazumeva pri stvaranju bilo kakve elite. Govoreći o vrlo oskudnom broju slušalaca jednog
valjanog muzičara, Malarme je zgodno primetio da je ta publika već samim svojim prisustvom
izraţajno podvukla odsustvo mnoštva na koncertu.
Strogo uzev, masa se moţe definisati kao psihološka činjenica i nije nuţno da se čeka na pojavu
pojedinca u mnoštvu za njegovo odreĎenje kao pripadnika mase; kad je pred nama jedan jedini
čovek, moţemo tačno znati da li je on masa ili nije. Masa je sve ono što se po sebi ne procenjuje -
bilo po dobru ili po zlu - iz posebnih razloga, već se oseća „kao čitav svet― i pri tom je lišeno bilo
kakve nelagodnosti, nego se, naprotiv, sasvim dobro oseća istovetno sa svima ostalima. Zamislite
čoveka, skromnog čoveka, koji pokuša da utvrdi vlastitu vrednost i, pitajući se ima li kakvog
posebnog dara, konačno zaključi da ne poseduje nikakve izuzetne odlike. Takav čovek sebe
doţivljava kao mediokriteta, kao jednostavno biće, slabo nadareno za bilo šta, ali se nikako ne
oseća „masom―.
Kad se govori o „odabranim manjinama―, uobičajena zloba pretumba smisao tog izraza i pravi se
da ne zna kako čovek elite nije tek tako uobraţeno biće što veruje da je iznad ostalih, već stvor koji
od sebe traţi više nego drugi čak i kad mu ne polazi za rukom da ostvari sebi postavljene više
ciljeve. Najradikalnija podela svekolikog čovečanstva nesumnjivo je ona na dve klase spodoba: na
one koji od sebe zahtevaju mnogo, pa na pleća tovare i teškoće i obaveze, i na one koji od sebe ne
traţe ništa posebno; za ove poslednje ţiveti znači u svakom trenu biti ono što već jesu - bez
ikakvog napora da sebe usavrše, oni se prepuštaju matici ţivota kao plovak vodenoj struji.
To me podseća na ortodoksni budizam koji se sastoji iz dve različite vere: jedne - vrlo stroge i
sloţene; druge - pristupačnije i površnije. Prva je Mahajana - „velika kola― ili „velika brazda― - a
druga Hinajana - „mala kola― ili „mali put―. Odlučujuće je na koji od tih puteva čovek navrati svoj
ţivot, na put najviših zahteva ili na onaj drugi, minimalistički.
Podela društva na masu i elitu nije, dakle, podela na društvene klase, već na klase ljudi, pa se
stoga ne moţe izjednačavati s hijerarhijom viših i niţih društvenih staleţa. Jasno je da će se u višim
staleţima, kad to odista postanu, i dok to odista budu bili, naći verovatnije ljudi koji prihvataju „velika
kola―, dok su niţi staleţi redovito sačinjeni od osrednjih pojedinaca bez izuzetnih vrlina. Ali, strogo
uzev, u svakom društvenom staleţu se moţe naići na masu i na pravu elitu. Kao što ćemo se
uveriti, za naše vreme je karakteristično da preovladava masa i prosečnost čak i u, po tradiciji,
probranim grupacijama. Postepeni napredak nekvalifikovanih pseudointelektualaca, i
neprepoznatljivih i diskvalifikovanih samim kvalitetom njihovog duha, moţe se primetiti u duhovnom
ţivotu koji po suštini zahteva i pretpostavlja kvalitativno razlučenje. Isto se zbiva u preţivelim
skupinama muškog i ţenskog „plemstva―. Tome nasuprot, danas neretko moţemo sresti meĎu
radnicima, što ranije behu najčistiji primer onog što nazivamo „masom―? izuzetno disciplinovane
duhove u najboljem smislu te reči.
U društvu, dakle, postoje radnje, aktivnosti i najrazličitije funkcije koje - po vlastitoj prirodi posebne
- traţe nadarenost takoĎe posebnih izvršilaca. Takvi su primed izvesnog zadovoljstva umetničke
prirode, ili neki poloţaji u vladi, ili prosuĎivanje o političkim prilikama. Te posebne delatnosti su
nekad pripadale kvalifikovanim elitama - ili barem onima koji su verovali da su za to kvalifikovani.
Masa nije nastojala da se u njih mesa: shvatala je da bi za takvo uplitanje nuţno morala da stekne
tu posebnu obdarenost i da prestane da bude masa. Poznavala je svoju ulogu u jednoj zdravoj
društvenoj dinamici.
Ako se sad vratimo u početku nagoveštenim činjenicama, nepogrešivo će nam najaviti promene
stava mase. Izgleda da sve govori u prilog rešenosti mase da se progura u prvi red društvene
stvarnosti i da zauzme najbolja mesta, da preuzme najpodesnija sredstva i da se naslaĎuje uţicima
koji nekad behu povlastica retkih. Očito je, na primer, da javna zdanja nisu bila zamišljena da sluţe
mnoštvu; to se vidi već po njihovim malim dimenzijama. Gomila ipak u njih stalno pritiče. Pokazuje
očima i jezikom tu novu činjenicu: kako masa, ne prestajući to da bude, smenjuje elitu.
Verujem da niko neće jadikovati što danas ljudi više uţivaju nego ranije, jer za to imaju više ţelje i
više sredstava. Zlo je što se ta rešenost mase da preuzme aktivnosti svojstvene eliti ne pokazuje
samo na planu uţivanja, već je jedan opšti manir vremena. Zato smatram - najavljujući unapred ono
što ćemo kasnije videti - da političke novotarije poslednjih godina ne znače ništa drugo do političke
dominacije masa. Stara demokratija je ţivela razvodnjena popriličnom količinom liberalizma i
oduševljenja zakonima. Sluţeći tim načelima, pojedinac bi se obavezivao da u sebi odrţava jednu
strogu disciplinu. Pod okriljem liberalizma i sudske norme, manjine su mogle da deluju i da ţive.
Demokratija i zakon, legalna konvivencija, behu sinonimi. Danas smo svedoci jedne prekomerne
demokratije u kojoj masa deluje neposredno bez zakona, materijalnim pritiscima, namećući vlastite
teţnje i ukus. Pogrešno je nove prilike protumačiti tvrdnjom da se masa umorila od politike i da je
voĎenje politike poverila odreĎenim pojedincima. Upravo protivno. Tako nešto se ranije zbivalo, to
je bila liberalna demokrati]a. Masa je tada smatrala da se, na kraju krajeva, elita političara, uz sve
grehe i mane, nešto bolje nego ona razumevala u javne poslove. Nasuprot tome, danas masa
veruje da ima puno pravo da nametne i ozakoni svojaka fanska naklapanja. Sumnjam da je u
nekom dobu tokom istorije svetina tako neposredno uspevala da vlada kao u naše doba. Upravo
zato govorim o preteranoj demokratiji (hiperdemokratiji).
Isto se zbiva i na drugim planovima, osobito na intelektualnom. Moţda i grešim; ali kad pisac sebi
zada temu koju je dugo osmišljavao i proučavao, mora misliti da prosečni čitalac - inače nevičan toj
konkretnoj temi - ne čita zato da nešto nauči, već da pisca kritikuje ako se tekst ne podudara s
frazama kojih je prepuna njegova glava. Kad bi se pojedinci koji čine masu smatrali osobito
darovitim, ovde bismo imali samo slučaj lične zablude, a ne sociološki poremećaj. Danas je
osobeno da prost ĉovek, mada prepoznaje u sebi prostotu i proseĉnost, drsko istiĉe vlastito pravo
na proseĉnost i prostotu i posvuda ih nameće. Što bi rekli u Severnoj Americi: nepristojno je
razlikovati se! Masa uništava sve što je od nje različito, što je osobeno, jedinstveno, kvalifikovano i
odabrano. Ko god nije kao svi ostali, ko ne misli kao svi drugi, u opasnosti je da bude eliminisan. A
jasno je, taj „čitav svet― nikako nije baš „čitav svet―. Nekada je normalno bilo da „čitav svet―
obuhvata sloţeno jedinstvo mase i posebnih, specijalizovanih manjina. Sada je „čitav svet― samo i
isključivo masa.
Uspon istorijskog nivoa
To je sjajna činjenica svojstvena našem vremenu i opisana je ovde bez prikrivanja sve brutalnosti
njene pojave. Ta činjenica je, štaviše, apsolutno nova u istoriji naše civilizacije. Nikada se ništa
slično nije dešavalo tokom čitavog njenog razvoja. Ako bismo hteli da pronaĎemo sličnu pojavu,
morali bismo da je potraţimo izvan naše istorije i da zaronimo u jedan krug i ţivotnu sredinu sasvim
izvan naših; morali bismo da prodremo u antički svet i to u doba njegovog zalaska. Da sagledamo
istoriju Rimskog carstva - tu istoriju podrivanja, vladavine masa što apsorbuju i poništavaju
vladajuću elitu i stupaju na njeno mesto. I onda je takoĎe došlo do pojave nagomilavanja, punoće.
Zato je bilo potrebno - što je lepo opazio Špengler - izgraditi, baš kao i danas, ogromna zdanja.
Epoha masa je epoha masovnosti i kolosalnosti28.
Ţivimo pod brutalnom vladavinom masa. Savršeno; već dva puta smo tu vladavinu nazvali
„brutalnom―, čime smo dali obol boţanstvu fraziranja; a sada, s propisnom ulaznicom u ruci,
moţemo poletno da se pozabavimo našom temom i da zavirimo iza pozornice. Ili je moţda
izgledalo da ću se zadovoljiti tim, ma koliko tačnim, ali ipak samo spoljašnjim opisom, koji je tek
obrazina te čudnovate činjenice kad se na nju gleda iz prošlosti? Kad bih ovde napustio tu temu i
bez daljnjeg prekinuo svoj esej, čitalac bi s punim pravom pomislio da me je ovo čudovišno
nastupanje masa ka površini istorije samo nadahnulo da izreknem par jetkih, prezrivih opaski uz
nešto odvratnosti i ne manje gaĎenja; i to mene, za koga se zna da se zalaţem za radikalno
aristokratsko tumačenje istorije29. Radikalno stoga što nikad nisam rekao da bi društvo trebalo da
bude, nego mnogo više od toga: da čvrsto verujem, i to iz dana u dan sve više, da društvo jeste i da
je oduvek aristokratsko po svojoj suštini - ţelelo to ono ili ne. I, štaviše, da je onoliko društvo koliko
je aristokratsko i da prestaje da bude društvo ukoliko gubi aristokratska svojstva. Mora se, meĎutim,
shvatiti da govorim o društvu, a ne o drţavi. Ko još misli da se aristokratsko drţanje sastoji u
nehajnoj grimasi pred tim čudovišnim vrenjem masa - poput kakvog gospodičića iz Versaja! Jer
Versaj - naravno, onaj Versaj ačenja i klimoglava - ne predstavlja arištokrariju, već upravo suprotno:
smrt i truleţ jedne veličanstvene aristokratije. Samo je dostojanstvena ljupkost s kojom su svoju šiju
nudili giljotini ostala od aristokratskog drţanja tim ljudima: dočekivali su oštricu kao što čir dočekuje
hirurški noţ. Ne; onaj ko je kadar da oseti duboku misiju aristokratije mora biti uzbuĎen prizorom
mase baš kao što će vajar uzdrhtati pred netaknutom gromadom mermera. Društvena aristokratija
nimalo ne liči na onu vrlo ograničenu grupicu što prisvaja pravo da sebe svodi na „društvo―; za nju
se ţivot sastoji prosto u tome da jedni druge pozivaju ili ne pozivaju. Kao i sve drugo na ovom
svetu, i taj maleni „elegantni svet― ima svoju ulogu i svoju misiju; ali ta misija je sasvim ništavna i
neuporediva s divovskim zadatkom pravih aristokrata. Rado bih progovorio o smislu tog otmenog
ţivota, naizgled tako besmislenog; ali pred nama je druga i to mnogo veća tema. Naravno da je i to
„vajno društvo― takoĎe u duhu svog vremena. Grdno me je bacila u razmišljanje primedba mlade,
pomodne damice u punom cvatu, najsjajnije zvezde u sazveţĎu madridske elegancije, koja mi
jednom reče: „Ne podnosim bal bez barem osam stotina zvanica.― Ta rečenica mi je pomogla da
uvidim kako stil mase danas slavi pobedu na svakom ţivotnom području, pa se čak nameće i zalazi
u najskrovitije kutke - dosad rezervisane samo za happy few30.
Zato podjednako odbijam svako tumačenje našeg vremena koje ne otkriva skrivena pozitivna
značenja pod sadašnjom vladavinom masa, kao i tumačenja koja tu strahovladu prihvataju bez
ikakvog uţasavanja, kao blaţene neznalice. U svojoj najdubljoj suštini, svaka sudbinaje dramatična
i tragična. Ko nije osetio kako mu na dlanu titraju damari iskušenja vremena nije ni dospeo do srţi
sudbine, niti je učinio išta više do da tek ovlaš pomiluje njen nezdravi obraz. Snaţan i ţestok
moralni uspon masa, nametljiv, neukrotiv i varljiv poput svake sudbine unosi sastojak uţasa u naše
vreme. Kuda nas vodi? Da li je to konačno zlo ili moţda moguće dobro? Već je tu, ogroman, nadvio
se nad našim vremenom kao divovski, kosmički, upitnik koji se uvek javlja u varljivom obliku - bilo
nalik na giljotinu ili na vešala; ali ponekad pokušava da liči na slavoluk!
Činjenica koju moramo analitički raščlaniti ima dve stavke: 1. mase danas obavljaju delatnosti i
poslove svakodnevnog ţivota kojima su se nekad gotovo isključivo bavili predstavnici manjina; 2.
mase više nisu pokorne manjinama - niti ih slušaju, niti ih slede, već ih, suprotno, bez ikakvog
uvaţavanja odgurkuju u stranu i zauzimaju njihova mesta.
Pogledajmo podrobnije prvu stavku. Ţelim reći da mase uţivaju blagodati i koriste se sredstvima
koja su nekad izumele odabrane grupe koje su na njih polagale isključiva prava. Mase danas imaju
one ţelje i potrebe što nekad behu označene profinjenim, jer pripadahu manjini. Evo jednostavnog
primera: 1820. godine u Parizu ne beše više od desetak kupatila po privatnim kućama, što se vidi iz
memoara grofice De Boanje. Ili još više: mase danas i te kako znaju - i to poprilično uspešno - da
koriste tehnička sredstva kojima su nekad rukovali samo osposobljeni pojedinci.
Ne sluţe se te mase samo materijalnom već, što je mnogo značajnije, i pravnom i društvenom
tehnikom. Neke manjine su u XVIII veku došle do zaključka da svako ljudsko biće već po svom
roĎenju - dakle, bez ikakve posebne kvalifikacije - ima neka osnovna politička prava, takozvana
prava čoveka i graĎanina; ta svima svojstvena, zajednička prava su, strogo uzev, jedina postojeća.
Sva ostala prava, posledice kakvog posebnog dara, behu osuĎena kao privilegije. Ta misao u
početku beše puka teorema, ideja malobrojnih; a potom su ti malobrojni počeli u praksu da pretaču
tu svoju zamisao, da je naturaju i razglašavaju kao najuglednija manjina. Kroz čitav XIX vek,
meĎutim, masa koja se za ideju tih prava oduševljavala kao za ideal nikad ih nije prisvojila - niti ih je
sprovodila, niti vrednovala već je, u stvari, i dalje ţivela pod demokratskom upravom doţivljavajući
sebe kao u starom reţimu. „Narod― - kako se tada nazivao - „narod― je već dobro znao da je
suveren, ali u to nije verovao. Danas je taj ideal prerastao u stvarnost i to ne samo u zakonodavstvu
koje je spoljna strana javnog ţivota, već i u srcu svakog čoveka ponaosob, ma kakve bile njegove
lične ideje, pa makar bile i najnazadnije: dakle, ĉak i za onoga koji potire i gazi ustanove koje takva
prava ustoliĉuju. Po mom mišljenju, onaj ko ne shvata tu čudnu moralnu situaciju masa nije kadar
da sebi rastumači ništa od onog što danas počinje da se zbiva u svetu: vrhovnu vlast
nekvalifikovanog pojedinca, ljudske jedinke koja predstavlja opšti ljudski tip. Ta vladavina je od ideje
ili juridičkog ideala prerasla u psihološki činilac prosečnog čoveka. I upamtite: kad nešto što je bilo
ideal postane sastavni deo stvarnosti, neumitno prestaje da bude ideal. Raspršuju se tada čarolija i
čudovišna moč koje su atributi ideala i pomoću kojih taj ideal vlada ljudima. Stepenasta prava
velikodušnog demokratskog nadahnuća postadoše od teţnji i ideala - potrebe i nesvesne
pretpostavke.
Pa lepo: smisao tih prava beše samo da se iz ljudskih duša, iz njihovog unutrašnjeg ropstva,
izvuče na videlo izvesna svest o dostojanstvu i otmenosti. Zar to ne beše cilj? Da se prosečni čovek
oseti gospodarom svog ţivota i svoje sudbine? To je ostvareno. Zašto se, onda, ţale već više od
trideset godina svi ti liberali i demokrati i naprednjaci? Zar ne liče tako na dečicu koja ţele neku
stvar, ali ne i njene posledice? Ţelja je da prosečno biće bude svoj gazda; onda ne treba da čudi što
se tako i ponaša i što zahteva sve ugoĎaje, što bespogovorno nameće svoju volju, što odbija bilo
kakvo potčinjavanje, što ne sledi nikoga, što se samo stara za svoju ličnost i svoju razbibrigu, što
pazi na svoje ruho: ta to su neka neodvojiva svojstva što prate gospodsku svest! Danas ih nalazimo
kod mediokriteta, kod mase.
Ţivot prosečnog čoveka danas čini repertoar ţivotnih mogućnosti koji je nekad bio obeleţje
isključivo vladajuće manjine. Pa dobro: čovek - mediokritet - predstavlja poprište na kojem se odvija
istorija svakog doba; za istoriju je on isto što i nadmorska visina u geografiji. Ako se, dakle, prosečni
nivo nalazi na visini do koje je nekad dopirala samo elita, znači - jasno i glasno rečeno - da se
istorijski nivo iznenada podigao posle mukotrpnih, dugih priprema, ali potom ipak naglo, u jednom
naraštaju; opšte uzev, poboljšao se kvalitet ljudskog ţivota. Običan vojnik, pešadinac, nalikuje
danas na kapetana; ljudska vojska kao da se sastoji samo od kapetana. Dovoljno je uočiti svu tu
snagu i odlučnost, pa i otresitost kojom svaki pojedinac plovi kroz svoj ţivot, grabeći pri tome svaki
uţitak koji u prolazu moţe da ščepa, naturajući svoju volju.
U tom opštem podizanju istorijskog nivoa počiva sve dobro i sve zlo sadašnjosti i bliske
budućnosti.
Eto upravo sada jedne neočekivane primisli; za Evropu je novost ta činjenica da je prosečni nivo
kvaliteta ţivota danas ravan nivou negdašnjih elita, ali je u Americi, naprotiv, tako bilo još od
početka. Da bi jasno sagledao moju nameru, razmisli, čitaoče, o zakonskoj jednakosti! To
psihološko stanje da se čovek oseća svojim gazdom, i po svemu jednakim svakom drugom
pojedincu, ono što su u Evropi dokučile samo izuzetne, napredne grupe, u Americi u stvari postoji
još od XVIII veka, praktično - oduvek. I još čudnije li, nove podudarnosti! Kad se u Evropi pojavilo to
psihološko stanje prosečnog čoveka, kad je podignut nivo njegovog celokupnog ţivljenja, evropski
ţivot je u svakom području dobio ton i oblik koji mnoge nagnaše da kaţu kako se „Evropa
amerikanizuje―. Takvi ljudi nisu pridavali neki posebni značaj toj pojavi. Mislili su da je reč o lakoj
promeni običaja, o jednoj modi i, obmanuti spoljnim prividom, pripisivali su to kojekakvom
američkom utcaju na Evropu. Tako je, po mom mišljenju, samo pojednostavljeno i uprošćeno
pitanje koje je mnogo tananije, zanimljivije i dublje.
Moţda bi me učtivost sad mogla nagovoriti da priznam ljudima preko okeana da se Evropa odista
amerikanizovala i da su sve te promene odista nastale pod uticajem Amerike na Evropu. Ipak, ne:
istina se ovde sukobljava s učtivošću i mora odneti prevagu. Evropa se nije amerikanizovala, pa čak
ni pretrpela neki posebno jak američki uticaj. Danas se moţda sve to i dešava, ali se nije dešavalo u
neposrednoj prošlosti koja je iznedrila sadašnjost. Upravo oko tog pitanja se nakotila očajna zbrka
laţnih ideja koja nam, i jednima i drugima, pomućuje vidik - i Evropljanima i Amerikancima. Mase su
u Evropi pobedile i nivo ţivota se podigao presudno zbog unutrašnjih razloga, pošto se čitava dva
veka puk sve više i sve šire školovao uz istovremeno ekonomsko bogaćenje čitavog društva. Ali
ispalo je da se rezultat podudario s najpresudnijom odlikom američkog ţivota; i upravo zato, jer se
moralna situacija prosečnog Evropljanina podudarila s prilikama prosečnog Amerikanca, desilo se
da je Evropljanin prvi put shvatio američki način ţivota koji mu je ranije bio nedokučiva zagonetka i
prava tajna. Nije, dakle, reč o uticaju koji bi, uzgred rečeno, bio prilično neobičan, već o nečemu na
šta se ponajmanje sumnja: reč je o ujednačavanju, o usklaĎivanju nivoa. Uvek su Evropljani nekako
mrko podozrevali da je prosečan nivo ţivota viši u Americi nego na starom kontinentu. Mada ne baš
prostudirana, ta intuitivna predstava je ishodište oduvek široko prihvaćene ideje u koju se nikad nije
posumnjalo - da Amerika predstavlja budućnost. Jasno je da tako rasprostranjeno i ukorenjeno
uverenje ne moţe pasti s neba, kao što se kaţe da orhideje rastu u vazduhu, bez korena. Osnov
tog uverenja beše predstava o višem nivou prosečnog ţivota preko mora, u izrazitoj suprotnosti s
niţim nivoom američke elite u poreĎenju s evropskom elitom. Ali istorija se, kao i zemljoradnja,
hrani u dolinama a ne u visovima, u prosečnim društvenim nivoima, a ne s društvenih vrhunaca.
Ţivimo u doba ujednačavanja nivoa: imeci se izjednačavaju, ujednačava se kultura izmeĎu
različitih društvenih slojeva, polovi se ujednačavaju. Pa lepo: takoĎe se izjednačavaju i kontinenti. A
kako se Evropljanin nalazio na niţem ţivotnom standardu, on samo dobija tim izjednačavanjem; i
tako, gledano iz tog ugla, uspon masa znači jedno čudovišno narastanje ţivotne snage i
mogućnosti; upravo suprotno od onog što čujemo da se tako često govori o evropskoj dekadenciji.
A to je zbrkan i trapav sud, jer se ne zna o čemu je zapravo reč: o evropskim drţavama, o evropskoj
kulturi ili o onom što leţi u temelju svega i što je beskrajno vaţnije od svega ostalog - o evropskoj
vitalnosti. O evropskim drţavama i kulturi reći ćemo nekoliko reci malo kasnije - pa moţda se gore
pomenuti sud na njih i moţe odnositi - ali, što se vitalnosti tiče, treba smesta reći da je reč o teškoj
zabludi i da se dekadencija na nju ne odnosi. Drukčije rečeno, moţda će moja tvrdnja delovati
ubedljivije i manje neverovatno. Kaţem, dakle, da se danas prosečni Italijan, prosečni Španac,
prosečni Nemac manje razlikuju u pogledu ţivotne vitalnosti od tipičnog „Jenkija― ili Argentinca nego
pre tridesetak godina. A to je činjenica koju Amerikanci ne bi smeli da smetnu s uma.
Nivo vremena
Carevanje masâ predstavlja, dakle, pozitivan uspon ukoliko znači podizanje ukupnog istorijskog
nivoa i ako nam otkriva da se današnji prosečan ţivot dešava na višoj ravni od one na kojoj se još
juče kretao. I to nas navodi da uvidimo kako je ţivot moguć na različitim „visinama― što je, uprkos
olakom i nepromišljenom ponavljanju, iskaz pun smisla kad je reč o nivou jednog doba. Ovde valja
da se zadrţimo, jer nam je dopušteno da ustanovimo jednu krajnje neočekivanu osobinu
današnjice.
Kaţe se, na primer, da ovo ili ono doba nije na visini svog vremena. U stvari, ne onog apstraktnog,
hronološkog vremena što ujednačeno proriče, već vitalnog vremena, onog što ga svaki naraštaj
naziva „našim vremenima―. To vreme uvek ima izvesni nivo, visinu; današnjica moţe biti iznad
jučerašnjice ili joj moţe biti ravna ili se moţe ispod nje srozati. Predstava opadanja, sadrţana u
pojmu dekadencije, proističe iz ovakvog naslućivanja. Svako, takoĎe, oseća više-manje jasno kako
stoji njegov vlastiti ţivot spram nivoa vremena u kojem ţivi. Onako kako se danas ţivi, mnogi
osećaju da su brodolomnici što na jedvite jade plutaju po površini. Brzi tempo kojim se danas
odvijaju stvari, zamajac i snaga dešavanja, ne prijaju čoveku starinske ćudi, pa se njegovom
teskobom meri razlika nivoa kojim njegov ţivot pulsira i bȉ la doba u kojem ţivi; s druge strane, ko
ţivi intezivno u skladu s trenutnim oblicima ima svest o odnosu nivoa našeg vremena i visine raznih
minulih vremena. Kakav je taj odnos?
Pogrešno bi bilo pretpostaviti da čovek doţivljava sva minula vremena kao ţivot niţeg nivoa samo
zato što su minula. Valja se setiti stihova Horhea Manrikea:

Qualquiera tiempo pasado fué mejor31.

Ali, ni to nije tačno. Niti su sva vemena po nekom osećanju i doţivljaju niţa od bilo kojeg minulog,
niti su sva, po sopstvenom uverenju, vrednija od ranije upamćenih. Svako doba pokazuje kroz
istoriju različitu sliku o sebi spram te čudne pojave ţivotnog nivoa, pa me čudi kako mislioci i
istoriografi nisu nikad dosad uočili tako jasnu i tako bitnu činjenicu.
Utisak koji iskazuje Horhe Manrike zaista je najrasprostranjeniji, barem uzev grosso modo. U
većini epoha ljudi nisu verovali da je njihovo vreme iznedrilo ţivot višeg nivoa nego minula.
Naprotiv, ljudi su običavali da najbolja vremena vide u nekoj nejasnoj prošlosti kad se, po njihovom
mišljenju, ţivelo potpunije: „zlatno doba―, kako ga nazvaše učenici Grka i Rimljana; Alcheringa - što
bi rekli australijski uroĎenici. To otkriva da svet doţivljava ritam vlastitog doba kao nešto čemu
manje-više nedostaje punoće, kao opadanje, kao vreme u kojem se ne diše punim plućima; zato
poštuju prošlost, „klasična― vremena, doba u kojima je ţivot zamišljan kao nešto bogatije, šire,
savršenije i teţe nego što je ţivot u njihovom vremenu. Kad bi bacili pogled unazad, predočivši sebi
ta zlatna vremena, činilo im se da im nisu dorasli, nego da se, naprotiv, nalaze ispod tih vremena,
kao što bi stepen temperature, kad bi posedovao svest, osetio da ne sadrţi u sebi viši stepen. Od
150 godina pre Hrista u Rimskom carstvu se sve više pojačava taj utisak da ţivot slabi, opada, gubi
snagu i puls. Već je Horacije bio pevao: „Naši očevi, gori od naših dedova, izrodiše nas, još
izopačenije, a mi ćemo iznedriti još slabije pleme― (Ode, III knjiga, 6):

Aetas parentum peior avis tulit

nos nequiores, mox daturos
progeniem vitiosiorem.

Dva veka docnije, u Rimskom carstvu ne beše dovoljno prosečno odrešitih Itala da budu kadri za
centurionsku sluţbu, nego je za nju bilo nuţno unajmiti Dalmatince, a potom varvare sa obala
Dunava i Rajne. Istovremeno, ţene su sve manje raĎale i Italija je počela da gubi stanovništvo.
Da vidimo sad kako izgledaju razdoblja kad je preovladavao utisak sasvim suprotan ovome. Reč je
o vrlo neobičnoj pojavi za koju nam je veoma stalo da je precizno odredimo. Kad su se, još pre
tridesetak godina, političari obraćali svetini, obično bi dizali glas protiv ove ili one vladine mere,
ovakve ili onakve prekomernosti, tvrdeći da ne odgovaraju duhu vremena. Čudno je prisetiti se da
se ista ta fraza javlja već kod Trajana, u njegovom čuvenom pismu Pliniju. Tu mu Trajan savetuje
da ne proganja hrišćane na temelju anonimnih dostava: Nec nostri saeculi est. Postojala su, znači, i
takva razdoblja u istoriji kad se verovalo da je upravo to vreme doba pune, konačne ispunjenosti,
najvišeg, kad se ispunjava prastara ţudnja i ostvaшје negdašnja nada. To je „ispunjenje doba― -
potpuna zrelost istorijskog ţivota. Pre tridesetak godina u Evropi je zaista vladalo mišljenje da je
ljudski ţivot najzad postao ono što bi morao biti, ono što je još od vajkada bilo predmet ţudnje i ono
što bi taj ţivot zauvek trebalo da bude. Vremena ispunjenja uvek odaju utisak da su rezultat mnogih
drugih, pripremnih vremena, onih doba bez ispunjenosti ţivota, doba manje vrednih od onog što se
nad njima uzdiţe u času svoje zrelosti. Posmatrana sa visine jednog takvog doba ispunjenosti, ta
pripremna vremena odaju utisak kao da se u njima ţivelo od puke čeţnje i neostvarene iluzije; kao
da su to vremena neispunjenih ţelja, vatrenih prethodnica, onog „još-пе― osećanja i bolnog
raskoraka izmeĎu jasnih teţnji i stvarnosti koja im nikako ne odgovara. Tako je XIX vek gledao na
ţivot u srednjem veku. Eto konačno dana kad izgleda da se stara, reklo bi se pokatkad
hiljadugodišnja ţelja, ispunjava: stvarnost zbraja ţelje i povinuje im se. Dospeli smo do
naslućivanog nivoa, do postavljenog cilja, do vrhunca u jednom vremenu! Ono „još-пе― smenjeno je
sa - „najzad―.
Takvo osećanje sopstvenog ţivota imali su naši očevi i svi ţitelji njihovog veka. Da se ne zaboravi:
naše doba dolazi posle jednog doba ispunjenosti ţivota. Zato će onaj koji još stoji na drugoj obali,
privrţen toj neposrednoj, sveobuhvatnoj prošlosti, i posmatra sve kroz njenu optiku, neizostavno
potpasti pod opsenu da sadašnjost doţivi kao pad posle izobilja - kao dekadenciju.
Stari ljubitelj istorije, zadrti osluškivač pulsa vremena, ne da se, meĎutim, opčiniti takvom optikom
koja mu nudi sjaj pretpostavljenog izobilja.
Kao što rekoh, za postojanje „doba ispunjenosti― suštinski je da se makar samo jednog dana
ispune prastare ţelje, one što se iz veka u vek provlače poput vajne nade, noseći sobom doţivljaj
teskobe. Ta vremena ispunjenih ţelja su, zapravo, vremena koja su sobom zadovoljna. Ponekad,
kao u XIX veku - i prezadovoljna32. Ali danas nam postaje jasno da su ti vekovi tako ispunjeni
samozadovoljstvom, iznutra mrtvi. Pravo ţivotno ispunjenje ne poĉiva ni u zadovoljstvu ni u
ispunjenju cilja, niti u plovidbi niz vetar. Već je Servantes govorio da je put uvek bolji od odredišta.
Vreme koje je svojim ţiteljima ispunilo sve ţelje, svoj vlastiti ideal, više ne pobuĎuje nikakve druge
ţudnje pa je otud zdenac njegovih čeţnji presahnuo33. Drugim rečima rečeno, čuveno ispunjenje
ţelja u stvari je konačni kraj, epilog. Ima stoleća koja - nemoćna da oţive svoje ţelje - umiru od
zadovoljstva, kao što srećni bumbar umire posle svadbenog leta.
Otud nije iznenaĎujuća činjenica da je kroz etape takozvane ispunjenosti uvek provejavala i neka
sasvim osobena tuga.
Tako postepeno ostvarivan skup ţelja koje su se u XIX veku izgleda konačno ostvarile, naĎenu
sebi ime „moderne kulture―. Takvo ime već po sebi uznemiruje: zabrinjava već sama činjenica što
neko doba sebe proziva modernim, dakle konačnim, poslednjim, pred kojim su sva druga tek mrtva
prošlost, skromne pripreme, tek strele mlako hitnute u prazno, što promašuju metu 34.
Zar se već ovde ne uočava bitna razlika izmeĎu našeg i upravo proteklog, prethodnog vremena?
Naše vreme zaista nema doţivljaj konačnosti već, naprotiv, oseća da takva konačna, u sebe
sigurna doba, zauvek iskristalisana - uopšte ne postoje. Naslućuje, takoĎe, da je prihvatanje nekog
tipa ţivota - na primer, „moderne kulture― - kao konačnog, puka zaslepljenost i neverovatna
uskogrudost. Osetimo li to, primetićemo kako smo se oslobodili stega i iskoračili iz zatvorenog,
omeĎenog prostora i da se nalazimo pod zvezdanim nebom pravog, dubokog, strasnog,
nepredvidivog sveta u kojem je sve moguće: i najgore i najbolje.
Ţalosna beše ta vera u modernu kulturu: to beše saznanje da sutra treba u glavnim crtama da
ponovi danas, da se napredak sastoji u večitom napredovanju na istovetnom putu, na onom po
kojem smo već hodili. Takav put je poпајрге tamnica, jer se u nedogled produţava, ali nikad ne
stiţe do slobode.
Kad bi tamo, s početka Rimskog carstva, poneki uglaĎeni provincijalac poput Lukana ili Seneke
dolazio u Rim i spazio veličanstvene carske graĎevine, znamenje konačne moči, steglo bi mu se
srce u grudima: više ništa novo ne moţe da se desi u ovom svetu. Rim beše večan; ako postoji seta
nad ruševinama što se kao para diţe iz mrtva je, ne manje potresna seta je obuzela tananog
provincijalca. Iako beše sasvim suprotnog značenja, to je seta nad zdanjima za večna vremena.
Spram takvog emotivnog stanja zar ne liči doţivljaj našeg doba na razuzdanost dece što diţu
halabuku pri izlasku iz škole? Sada više ne znamo šta će se sutra desiti u svetu i to nas zapravo
potajno raduje; jer je upravo ta nepredvidivost, taj horizont zauvek otvoren svim mogućnostima -
onaj pravi ţivot, istinska ţivotna ispunjenost.
Ovakva dijagnoza - razume se, bez druge strane medalje - suprotna je jadikovkama nad
dekadencijom kojima vrve raspekmeţene stranice tekstova naših savremenika. Reč je o optičkoj
varci proistekloj iz više razloga. Da vidimo neke od njih. Najpre, najočiglednija: ona proističe iz
činjenice što ljudi odani - po mom mišljenju - preţiveloj ideologiji, sagledavaju u istoriji samo politiku
ili kulturu, previĎajući da je to isključivo površinski sloj istorije; da je istorijska stvarnost pre svega i
mnogo dublje od pomenutog, puka ţelja za ţivotom, moć slična kosmičkim silama; ne baš
istovetna, dakle ne prirodna, ali zacelo posestrima one sile što pokreće more, oploĎava zverinje,
rosi cveće i drveće, nagoni zvezde da trepere.
Protiv te dijagnoze o dekadenciji preporučujem sledeće obrazloţenje:
Dekadencija je, jasno, komparativni pojam; pada se od jednog višeg na neki drugi, niţi sloj. Lepo:
to poreĎenje moţe da se sprovede sa najrazličitijih gledišta. Za proizvoĎače ćilibarskih muštikli svet
propada jer se više gotovo uopšte ne puši na ćilibarske muštilde. Druga gledišta će biti vrednija
poštovanja od ovog, ali, strogo uzev, i ona su jednostrana, pristrasna i površna s obzirom na ţivot
čiju vrednost zapravo treba da procenimo: samo je jedno opravdano i prirodno gledište - smestiti se
u samo središte tog ţivota, osmatrati ga iznutra i videti da li takav ţivot sebe smatra srozanim, dakle
umanjenim, oslabljenim i bljutavim.
Ali, čak i iznutra posmatran, kako se prepoznaje da je neki ţivot degradiran po vlastitom uverenju?
Za mene nema ni najmanje sumnje kad treba reći šta je presudni simptom: nikako se ne moţe
nazvati dekadentnim onaj ţivot koji sebi ne pretpostavlja nijedan prethodni, nikakav ţivot ljudi
minulih vremena, već koji sebe najviše ceni. Eto, tome je teţio moj izlet u probleme nivoa ţivljenja u
različitim vremenima. A upravo naše vreme u tom pogledu odaje veoma čudnovat utisak: koliko mi
je poznato, nema mu ravna kroz čitavu istoriju.
Po salonima u prošlom veku neizbeţno je dolazio onaj tren kad bi se gospe i njihovi pripitomljeni
pesnici meĎusobno zapitali: „U kom dobu biste voleli da ţivite?― I svako od njih bi, na krilima mašte
vlastitog ţivota, započeo lutanje po stazama i bogazama prošlosti u potrazi za vremenima u kojima
bi lako i komotno ocrtao obris vlastitog postojanja. I mada je o sebi još imao predstavu ispunjenosti,
taj XIX vek je ostao vezan za prošlost uz uverenje da počiva na plećima te prošlosti i da, u stvari,
predstavlja njen vrhunac. Otud se još veruje u relativno klasične epohe - u Periklov vek, u
renesansu - gde su se kalile današnje vrline. To bi sasvim dostajalo da u nama rodi sumnju u
vremena ispunjenosti; ta doba okreću glavu unazad, bacaju pogled u prošlost koja u njima treba da
se ispunjava.
E, lepo: šta bi iskreno odgovorio bilo koji čovek današnjice kad bi mu se postavilo slično pitanje?
Mislim da nema ni tračka sumnje: svekolika prošlost, i to bez izuzetka, odavala bi mu utisak
stešnjenog prostora u kojem bi teško mogao da diše. Čovek danas oseća, dakle, da mu ţivot više
vredi nego bilo kada ranije ili, obrnuto rečeno, da je čitava prošlost teskobna u odnosu na ţivot
kojim čovek danas ţivi. To saznanje o sadašnjosti potire svojom elementarnom jasnoćom sva
nagvaţdanja o dekadenciji koja nisu baš plod razboritog rasuĎivanja.
Mi, dakle, sopstveni ţivot doţivljavamo kao nešto što je šire od ţivota ljudi u svim prethodnim
epohama. Kako moţe onda da nam deluje dekadentno? Naprotiv: upravo zbog boljeg ţivota kojim
ţivimo, srozalo se čitavo naše poštovanje i sve naše uvaţavanje prošlosti. Zato se prvi put srećemo
s jednom epohom koja briše svekoliki klasicizam, koja u prošlosti ne nalazi vlastiti model ili normu i
koja - mada dolazi povrh toliko vekova neprekidnog razvoja - liči ipak na novi početak i na
detinjstvo. Bacimo pogled unazad i slavna renesansa će nam delovati tek kao teskobno, palanačko
doba ispraznih poza i - što da ne kaţemo? - pomodarstva.
Ovako sam već jednom saţeo tu situaciju: „Taj ozbiljni rascep izmeĎu minulog i sadašnjeg doba
jeste opšta činjenica naše epohe i od nje nam proističe manje-više zbrkana sumnja koju raĎa to
posebno uzbuĎenje, osobeno za ţivot ovih godina. Osećamo da smo, kao ljudi današnjice, ostali
sami na svetu; da počivši nisu pomrli tek šale radi, već konačno; da nam više ne mogu pomoći.
Ostaci tradicionalnog duha su iščileli. Uzori, norme, pravila više nam ne sluţe. Svoje probleme
moramo rešiti bez aktivne podrške prohujalih vremena, u punoj savremenosti - bili ti problemi
umetnički, naučni ili politički. Evropljanin je ostao prepušten sam sebi, bez mrtvih da mu se naĎu pri
ruci; kao Peter Šlemil, izgubio je vlastitu senku. A to se redovno dešava tačno u podne.―
Na kom nivou se, sve u svemu, nalazi naše doba?
Nije to ona ispunjenost jednog doba, a meĎutim, to naše vreme sebe smatra superiornijim u
odnosu na sva prethodna vremena, na sve prethodne ispunjenosti. Nije lako formulisati predstavu
koju o sebi ima naše vreme: ljudi koji danas ţive veruju da njihovi ţivoti vrede više od bilo kakvih
ţivota drugih vremena, istovremeno smatrajući svoje doba početkom nečega, iako nisu sasvim
načisto čega, jer sumnjaju da je njihovo doba moţda neka vrsta agonije. Pa onda, kako se izraziti?
Moţda ovako: naše je doba vrednije od svih prethodnih, ali manje vredno od samog sebe. Vrlo
snaţno i istovremeno nesigurno kakva ga sudbina čeka. Ponosno na vlastitu snagu, ali istovremeno
njom zastrašeno.
Narastanje života
Carstvo masa i podizanje nivoa, visina vrednosti vremena što ga najavljuje, samo su simptomi
mnogo potpunije i opštije činjenice. Ta činjenica gotovo da je groteskna i neverovatna s obzirom na
svoju očiglednu jednostavnost: prosto, svet je iznenada narastao, a s njim i sam ţivot; ţivot je
postao svetski; hoću reći da ţivot današnjeg prosečnog čoveka sadrţi ţivot cele planete. Ţivot
pojedinca nenadano je postao univerzalni ţivot. Već dobru godinu Seviljci iz časa u čas u svojim
novinama slede sudbinu polarne ekspedicije; drugim rečima, po ţarkoj andaluţanskoj ravnici
promicali su strujom nošeni lednici. Nijedan komadić ove Zemlje nije više sveden isključivo na svoje
geografski odreĎeno mesto, nego višestruko ţivotno deluje na druga mesta širom planete. Ako se
povinujemo načelu fizike koja govori da su stvari tamo gde dejstvuju, ipak moramo priznati danas
da se bilo koja tačka na globusu po svom dejstvu nalazi istovremeno posvuda, da ima ubikvitetno
dejstvo. Ta blizina onog što je daleko, ta prisutnost onog što je odsutno, čudovišno je proširila
obzorja svakog ţivota.
A svet je takoĎe narastao i u vremenskom pogledu. Preistorija i arheologija pokazaše istorijska
područja nedokučivog trajanja. Čitave civilizacije i carstva čija se imena donedavno nisu ni
naslućivala naše pamćenje je usvojilo kao da su novi kontinenti. Ilustrovani časopisi i filmski ekrani
pribliţiše te beskrajno udaljene parčiće sveta očima najobičnijeg čoveka.
Ali to narastanje sveta u prostoru i vremenu po sebi ništa ne bi značilo. Fizički prostor i vreme su,
sa stanovišta svemira, potpuno besmisleni; otud je kult čiste brzine kojem se trenutno posvećuju
naši savremenici opravdaniji nego što se obično veruje. Nije brzina, stvorena iz vremena i prostora,
manje besmislena od svojih sastojaka, ali sluţi za njihovo uništenje. Jedna besmislica se ne moţe
drukčije pobediti nego drugom. Za čoveka je bilo pitanje časti pobediti kosmičko vreme i prostor
kojima sasvim nedostaje smisao35. Zato se ne treba čuditi našem detinjastom ushićenju kad
nagnamo u pogon „čistu brzinu― kojom ubijamo vreme i uvrćemo šiju prostoru. Poništavajući ih,
oţivljavamo ih i omogućavamo njihovu vitalnu upotrebu. Moţemo biti na više mesta nego ikad,
uţivati u dolascima i odlascima, i u manje ţivotnog vremena potrošiti više kosmićkog vremena.
To suštinsko narastanje sveta konačno se ne sastoji od povećanja dimenzija, već od većeg broja
stvari koje obuhvata. Svaka stvar - uzimajući tu reč u njenom najširem mogućem smislu - jeste
nešto što se moţe poţeleti, nameravati, činiti, raščlaniti, naći, uţivati ili odbaciti: sve reči koje znače
ţivotne aktivnosti.
Uzmimo, na primer, bilo koju od naših aktivnosti; recimo - kupovinu. Zamislimo dva čoveka, jednog
savremenika i drugog iz XVIII veka, podjednako bogata srazmerno vrednosti novca u tim epohama i
uporedimo stvari koje se jednom i drugom nude na prodaju. Razlika je takoreći kao iz bajke.
Količina kupovnih mogućnosti koje su pred današnjim čovekom praktično je neograničena. Nije lako
ni zamisliti nešto što bi čovek poţeleo, a čega nema na trţištu i obratno; nemoguće je da čovek i
zamisli, a kamoli poţeli, sve što se nudi na prodaju. Moglo bi se reći da savremeni čovek,
srazmerno proporcionalnom imetku, ne bi mogao da kupi više robe od čoveka XVIII veka. To nije
tačno; danas se moţe kupiti mnogo više jer je industrija omogućila da se snize cene skoro sve robe.
Ali, najzad, uopšte me se ne tiče da li je to tačno ili ne; jer, pre svega, to samo podvlači ono što
ţelim da kaţem.
 Kupovanje se okončava kad padne odluka, kad se kupac odluči šta će da kupi; upravo iz istog
razloga, kupovinaje pre svega jedan izbor, a izbor počinje obaveštavanjem o mogućnostima koje
pruţa trţište. Odatle sledi da ţivotnu aktivnost „kupovine― pre svega čini doţivljavanje tih
mogućnosti kupovanja kao takvih. Kad se govori o našem ţivotu, obično se smetne s uma ono što
mi se čini suštinskim: naš ţivot je svakog časa i više od svega svest o onom što nam je moguće.
Ako bismo svakog trena pred sobom imali samo jednu mogućnost, bilo bi besmisleno tako je
nazivati. Ona bi pre bila puka nuţnost. Ali naš ţivot, ta čudnovata pojava, ima izuzetnu sposobnost
da pred sobom pronalazi različite ishode koji - upravo zato što su različiti - poprimaju odlike
mogućnosti izmeĎu kojih se valja odlučiti36. Koliko vredi reći da ţivimo, toliko vredi i reći da se
nalazimo i u jednom području s odreĎenim mogućnostima. To područje se obično zove splet
okolnosti. Čitav ţivot se svodi na egzistiranje unutar tog spleta okolnosti ili sveta 37. Jer to je prvobitni
smisao ideje „sveta―. Svet je zbir naših ţivotnih mogućnosti. On, dakle, nije nešto strano niti izvan
našeg ţivota, već je njegov istinski opseg. Predstavlja sve što bismo mogli biti; dakle, naš ţivotni
potencijal. Da bi se ostvario, taj potencijal mora da se konkretizuje ili, drugim rečima, na kraju
krajeva postajemo samo neznatni deo onoga što moţemo biti. Zato nam svet izgleda tako
ogromnim, a mi u njemu tako krhki i mali. Svet, ili naš moguć ţivot, uvek je više od naše sudbine ili
našeg stvarnog ţivljenja.
Ali sada mi je vaţno samo da primetim kako je narastao potencijal ljudskog ţivota. Taj potencijal
računa na beskonačno više prilika nego ikad ranije. Na intelektualnom planu susreće više puteva za
moguće uobličavanje ideja, više problema, više podataka, više naučnih disciplina, više gledišta. Dok
su se zanati i zanimanja u primitivnom ţivotu mogli na prste nabrojati - pastir, lovac, ratnik, vrač -
program mogućih delatnosti danas je beskonačno veći. Slično se desilo i u domenu uţitaka, premda
— a pojava ima veću teţinu nego što se smatra - njihov skup nije toliko u ekspanziji kao u ostalim
ţivotnim planovima. Za prosečnog čoveka, meĎutim, gradskog ţitelja - a upravo gradovi su
predstavnici savremene egzistencije — mogućnosti za uţivanje su, barem od početka ovog veka,
nečuveno porasle.
Narastanje ţivotnog potencijala se, meĎutim, ne ograničava samo na ono što je dosad rečeno.
Ono se takoĎe dešavalo i u neposrednijem i tajnovitijem smislu. Stalna i opštepoznata je činjenica
da se u pogledu fizičkog i sportskog napora ostvaruju delà koja mnogo premašuju sva dostignuća iz
prošlosti. Nije dosta diviti se svakom od njih ponaosob i priznati rekord. Valja zapaziti i utisak što
njihova učestalost ostavlja na duh. To nas uverava da ljudski organizam danas poseduje veće
sposobnosti nego što ih je ikad imao. A slično se dešava i u nauci. Za svega nekoliko petoletki
nauka je neverovatno proširila svoje kosmičko obzorje. Ajnštajnova fizika se kreće u tako ogromnim
prostorima da stara Njutnova fizika u njima zauzima tek mansardu 38. A to narastanje u širinu se
duguje intenzivnom narastanju naučne preciznosti. Ajnštajnova fizika se bavi i najneznatnijim
razlikama koje su ranije bile zapostavljane i ostavljane izvan računice zbog prividne beznačajnosti.
Pa najzad je i sam atom, još juče granica sveta, danas toliko narastao da se pretvorio u čitav jedan
planetarni sistem. A pri svemu tome ne navodim to kao primer značaja koji taj uvid moţe imati za
usavršavanje kulture - sad me to ne zanima - već govorim o porastu subjektivnih snaga koje
pretpostavlja takav razvoj. Ne tvrdim da je Ajnštajnova fizika tačnija od Njutnove, već da je čovek-
Ajnštajn kadar za veću naučnu tačnost i da ima veću duhovnu slobodu 39 od čoveka-Njutna, kao što
današnji bokserski šampion jače udara nego ikada ranije.
Kao što bioskop i fotografija dovode pred oči današnjeg prosečnog čoveka najudaljenija mesta
planete, novine i razgovori mu prenose novosti o tim intelektualnim dometima, a njih mu potvrĎuju i
raznorazni novoizumljeni aparati što ih vidi u svakom drugom izlogu. Sve to ostavlja u njegovoj
svesti utisak neizmerne moći.
Ne ţelim ovim da ustvrdim kako je danas ţivot bolji nego ikad. Nisam govorio o kvalitetu
sadašnjeg ţivota, već samo o njegovom narastanju, o kvantitativnom ili potencijalnom napretku.
Verujem da sam time tačno dočarao svest sadašnjeg čoveka, njegov ţivotni ton za koji je bitno da
se oseća obdarenim većim mogućnostima nego ikad, dok mu čitava prošlost deluje patuljasto.
Beše neophodno dati takav opis da bi se predupredile sve one mutne teorije o dekadenciji, a
naročito o dekadenciji Zapada, što su se namnoţile poslednje decenije. Setimo se samo onog mog
razmatranja što mi i dalje izgleda koliko prosto toliko očito. Nema vajde naklapati o propasti ako se
tačno ne kaţe šta to propada. Da li se ta pesimistička reč odnosi na kulturu? Da li propada
evropska kultura? Ili se dekadencija odnosi samo na evropske nacionalne organizacije?
Pretpostavimo da je tako. Da li bi to bilo dovoljno da se govori o sveopštoj dekadenciji Zapada? Bilo
kako? Ne, jer su delimične slabosti, i odnose se samo na drugorazredne činioce istorije - na kulturu
i na nacije. Samo je jedna apsolutna propast: ona što smanjuje vitalnost i postoji samo kad se oseti.
Otud sam se zadrţao da razmotrim pojavu kojoj se obično posvećuje nedovoljno paţnje: svest ili
onaj osećaj jedne epohe koji ona ima o nivou ţivota u njoj.
To nas dovodi do razgovora o „ispunjenosti― tom osećanju kojim neke epohe obiluju spram drugih
vekova što, naprotiv, svoje vreme vide kao doba opadanja sa nekih viših vrhunaca, sa oveštalog,
sjajnog zlatnog veka. A završio bih primedbom kako je očigledno da naše doba odlikuje jedno
čudno predubeĎenje kako vredi više od svih drugih minulih vremena. I više od toga: naše vreme ne
poznaje i ne shvata prošlost, ne priznaje klasične, normativne epohe, već o sebi gaji predstavu
jednog novog ţivota, nadmoćnijeg od ţivota u svim prethodnim vremenima, nesvodivog na minule
ţivote.
Sumnjam da se naše vreme moţe dobro dokučiti bez oslanjanja na tu činjenicu. Jer upravo tu
počiva čitav problem. Da o sebi ima predstavu kao o vremenu dekadencije, druge epohe bi se našoj
učinile superiornijima, a to bi značilo da bi te druge epohe bile na većoj ceni i u većoj milosti, a
načela u njima iznedrena bila bi oboţavana. Naše vreme bi imalo jasne i čvrste ideale, makar
nesposobno da ih ostvari. Ali, istina je upravo suprotna: ţivimo u vremenu kad vlada uverenje
izuzetne sposobnosti da se sve ostvari, ali se ne zna šta valja ostvariti. Naše vreme gospodari svim
stvarima, ali ne gospodari sobom. Ono je izgubljeno u vlastitom izobilju. Sa više sredstava, sa više
znanja, više tehnike nego ikad, sadašnji svet ispada da je najnesrećniji od svih svetova: prepušten
na milost i nemilost svim strujama.
Otud to čudno dvojstvo prepotencije i nesigurnosti koje se gnezdi u svakoj današnjoj duši. Za nju
se moţe reći isto što i za regenta, vojvodu Orleanskog, u doba maloletnosti Luja XIV: da je svim i
svačim obdaren sem darom da te darove koristi. Mnogo toga je već izgledalo nemogućim još u XIX
veku, nepokolebljivom u veri u napredak. Danas, prosto zato što smo ubeĎeni da je baš sve
moguće, predosećamo da je takoĎe moguće i ono najgore: nazadovanje, varvarstvo, dekadencija 40.
To po sebi ne bi bilo nešto loše: značilo bi da ponovo stičemo dodir sa onom suštinskom
nesigurnošću tako bitnom u svačijem ţivotu, sa onim nemirom istovremeno bolnim i ugodnim što
počiva sklupčan u svakoj minuti ako smo kadri da je do dna preţivimo, do te malene, pulsirajuće
klice. Obično odbijamo da opipamo taj damar straha što svakog iskrenog časka otkucava majušno
prolazno srce; prisiljavamo se da povratimo našu sigurnost i da opet postanemo neosetljivi za veliku
dramu naše sudbine, obasipajući je običajima, navikama, frazama - čitavim uspavljujućim
arsenalom. Zato je, dakle, korisno da prvi put posle gotovo tri veka iznenadimo sebe svešću da
nemamo pojma šta će se već sutradan desiti.
Svi koji su spram egzistencije ozbiljni, a prema ţivotu odgovorni, osetiće neku vrstu nesigurnosti
koja ih podstiče na oprez. Rimsko pravilo vojničke sluţbe nalagalo je da straţari legije drţe kaţiprst
na usnama kako bi sprečili da ih san obuzme i ostali načuljenih ušiju. Nije loš taj pokret što kao da
nameće veći mûk nego što je noćna tišina, kako bi se moglo čuti tajnovito dozrevanje budućnosti.
Sigurnost onih epoha ispunjenosti - kakva je tek minuli vek - jeste optička varka što vodi nebrizi za
budućnost, prepuštenu isključivo mehaničkim silama svemira. Isto tako, i naprednjački liberalizam,
kao i Marksov socijalizam, pretpostavljaju da će se ona, po njima optimalna budućnost, neizostavno
ostvariti, nuţnošću analognom astronomskoj. Ta ideja ih štiti od njihove vlastite savesti, pa zato
ispuštaju iz ruku kormilo istorije, popušta im paţnja, i gube vičnost i delotvornost. I tako im ţivot
uteče iz ruku i postade sasvim neobuzdan, pa danas besciljno i razulareno tumara. Pod maskom
velikodušnog futurizma, naprednjak i ne haje za budućnost; ubeĎen je da više nema ni iznenaĎenja
ni tajni, ni zapleta ni suštinskih noviteta; načisto je sa sobom da će svet ići pravo napred bez
skretanja i bez uzmaka. Zato odvlači svoj nemir od budućnosti i usredsreĎuje se na konačnu
sadašnjost. Ne treba da nas čudi, dakle, što se čini da današnjem svetu nedostaje projekata,
naslućivanja i ideala. Nikog nije bilo briga da ih pripremi. Takvo je bilo dezerterstvo vodećih
manjina, da se uvek nalaze na poleĎini pobune masa.
I tako opet doĎe vreme da o njoj progovorimo. Pošto smo ukazali na povoljne strane pobede
masa, valja nam sad da se okrenemo njenom naličju, inače mnogo opasnijem.
 Jedan statistički podatak
Ovim ogledom bih pokušao da donekle rasvetlim dijagnozu našeg vremena, našeg sadašnjeg
ţivota. Okončan je prvi deo koji se ovako moţe saţeti: kao skup mogućnosti, naš ţivot je
veličanstven, bujan, nadmoćan nad ţivotima u svim vremenima koje istorija dosad poznaje. Ali
samim tim što su mu okviri danas širi, a zapremina veća, naš ţivot je prevazišao sve tokove, norme,
načela i ideale što ih je u nasleĎe ostavila tradicija. Naš ţivot je više ţivot nego svi drugi ţivoti i otud
sloţeniji od svih drugih. Ne moţe se usmeravati pomoću lekcija prošlosti41. Mora sam izumeti
vlastitu sudbinu.
A sad valja upotpuniti dijagnozu. Ţivot je, pre svega, mogući ţivot, on je ono što mi moţemo
postati. Okolnosti i odluke su dva radikalna činioca našeg ţivota. Prilike - mogućnosti - su nešto što
nam je ţivotom dato i nametnuto. To je ono što nazivamo „svetom―. Ţivot ne bira svoj svet, već
naprotiv, ţiveti znači naći se u jednom odreĎenom, omeĎenom svetu: današnjem svetu. Naš svet je
zapravo dimenzija sudbine koju obuhvata naš ţivot. Ali ta ţivotna sudbina ne nalikuje mehaničkom
usudu. Nismo poput puščanog metka, čija je putanja apsolutno unapred odreĎena, ispaljeni u
postojanje. Upravo je suprotne prirode ta sudbinska odreĎenost u koju padamo dolaskom na ovaj
svet - jer svet je uvek konkretno ovaj, sadašnji. Umesto da nam nametne jednu odreĎenu ţivotnu
putanju, nameće nam više njih i tome dosledno nagoni nas da - biramo. IznenaĎuje nas uslovljenost
našeg ţivota! Ţiveti znači sudbinski biti prinuĎen sprovoditi u delo slobodu, odlučivati o tome šta
ćemo konkretno biti na ovom svetu. Naša delatnost odlučivanja nema ni časka predaha. Čak i kad
se, očajnički, prepustimo toku zbivanja, odlučili smo da ne odlučujemo.
Pogrešno je, dakle, reći da u ţivotu „odlučuje skup okolnosti―. Upravo suprotno: te okolnosti uvek
stvaraju nedoumicu - uvek novu - koja nas tera da zauzmemo stav, da odlučujemo. Ali samo naš
karakter uvek odlučuje.
Sve to vaţi i za kolektivni ţivot. I u njemu, pre svega, počiva čitavo obzorje mogućnosti, a potom
odlučnost odabira i rešenja kako će stvarno izgledati zajednički ţivot. Karakter društva izlučuje tu
odluku; drugim rečima: tip ljudi koji u tom društvu preovladava. U našem društvu preovladava
čovek-masa; on je taj koji odlučuje. Ne treba reći da je tako bilo već u razdoblju demokratije i opšteg
prava glasa. Kad postoji opšte pravo glasa ne odlučuju mase, već je njihova uloga da se priklanjaju
odluci jedne ili druge manjine. Te manjine su predstavljale svoje „programe― - sjajne li reči! Programi
behu, zapravo, programi zajedničkog ţivota. Njima se pozivala masa da prihvati jedan projekt
odlučivanja.
Danas stvar stoji sasvim drukčije. Ako se pogleda javni ţivot u zemljama gde je pobeda masa
potpunija nego igde - a to su sredozemne drţave - iznenaĎuje činjenica da se u njima politički ţivi iz
dana u dan; odista čudnovato. Vlast počiva u rukama predstavnika masa. Ovi su tako moćni da su
zbrisali svaku moguću opoziciju. Toliko gospodare javnim ţivotom, tako neosporno i bez ostatka, da
je teško pronaći u istoriji tako svemoćne vlade kakva je ova. A ipak, javna vlast, hoću reći vlada, ţivi
od dana do dana; ne predstavlja se kao čvrsta budućnost, niti kao početak nečega čiji se razvitak ili
evolucija daju zamisliti. Sve u svemu, vlada ţivi bez programa ţivota, bez ikakvog projekta. Ne zna
kuda ide jer, strogo uzev, i ne ide, nema zacrtan put, unapred odreĎenu putanju. Kad takva javna
vlast pokuša sebi da naĎe opravdanje i svrhu, nikako se ne poziva na bilo šta u budućnosti, već se,
nasuprot tome, zatvara u sadašnjost i savršeno iskreno kaţe: „Ja sam nenormalni oblik vladavine,
nametnut okolnostima.― Drugim rečima, vlast prema zahtevima sadašnjice, a nikako po planovima
za budućnost. Zato se njeno delovanje svodi na izbegavanje sukoba - iz časa u čas; takva vlada ne
teţi rešavanju tih sukoba, već da im izmakne po svaku cenu i na svaki način, pa makar time
nagomilavala probleme već za sledeći trenutak. Uvek tako izgleda javna vlast kad je imaju i
sprovode neposredno mase: ona je svemoćna, ali beznačajna. Čovek-masa ţivi ţivotom bez cilja i
plana i prepušten je uticaju ćudi. Zato ništa ne stvara, premda su mu mogućnosti i snage ogromne.
A takav tip ljudi odlučuje u naše vreme. Treba, dakle, pobliţe odrediti njegov karakter.
Ključ za takvo odreĎenje počiva na početku ovog ogleda, kad je postavljeno pitanje: Otkud doĎoše
ta mnoštva koja danas ispunjavaju i preplavljuju poprište istorije?
Veliki ekonomist Verner Sombart je pre nekoliko godina podvukao jedan prost podatak kojeg,
začudo, nisu bili svesni ljudi zaokupljeni savremenim zbivanjima. Već je ta prosta činjenica dovoljna
da rasvetli našu predstavu o današnjoj Evropi ili barem, ako to ne uspe, da nas postavi na put
saznanja. To je ovaj podatak: od VI veka, kad počinje evropska istorija, pa sve do 1800. godine -
dakle, tokom dvanaest vekova - Evropa nikad nije premašila niti dostigla broj od 180 miliona ţitelja.
E, lepo: a od 1800. do 1914. - dakle, za nešto više od jednog veka - evropsko stanovništvo se
uvećalo od 180 do 460 miliona. Pretpostavljam da kontrast ovih brojki ne ostavlja mesta nikakvoj
sumnji što se tiče dara za razmnoţavanje čovečanstva u prošlom veku. Ljudska masa se za samo
tri naraštaja tako namnoţila da je kao bujica navalila na poprište istorije i sasvim ga preplavila. To
će, ponavljam, biti po sebi dovoljno da se shvati otkud pobeda masa i sve ono što se u toj pobedi
odraţava i naslućuje. S druge strane, valja dodati tu činjenicu kao najkonkretniji dodatak narastanju
ţivota o kojem sam prethodno govorio.
Ovaj nam podatak istovremeno pokazuje kako je neosnovano naše divljenje kojim smo pratili
izrastanje novih zemalja poput Sjedinjenih Američkih Drţava. Zadivljuje nas njeno uvećanje i
podatak da je za jedan vek dospela do stotine miliona stanovnika; za čuĎenje je, iskreno rečeno,
bila plodnost Evropljana! Eto nam još jedan razlog da ispravimo iskrivljenu predstavu o
amerikanizaciji Evrope, Odlika koja se čini tako svojstvenom Americi - brzina porasta broja
stanovnika - čak za nju nije ni karakteristična. U prošlom veku Evropa je mnogo više narasla od
Amerike. Amerika je nastala od evropskog viška.
Pa iako statistički podatak Vernera Sombarta nije bio u toj meri poznat koliko je zasluţivao,
dovoljno je bila rasprostranjena nejasna predstava da se evropsko stanovništvo veoma uvećalo;
zato se na njoj nije posebno insistiralo. Ali mene ne zanima brojkama izraţeno povećanje
stanovništva, već neočekivana i vrtoglava brzina na koju brojke ukazuju. Ta brzina porasta nas
interesuje. Ta vrtoglava brzina znači da su se mase povećavale i tako nasumice bacale u istoriju, da
je taj tempo veoma oteţavao da budu nakljukane tradicionalnom kulturom.
I zasta, današnji prosečni Evropljanin ima mnogo zdraviju i mnogo jaču dušu od svog pretka iz
prošlog veka, ali mnogo jednostavniju. Otud on često ostavlja utisak primitivca, neočekivano
iskrslog usred jedne oveštale civilizacije. U školama kojima se toliko dičio XIX vek masama se
mogla predavati jedino tehnika modernog ţivota, ali im se nije mogao preneti odgoj. Data su im
oruĎa da bi mogli intenzivnije da ţive, ali ne i osetljivost za velike istorijske zadatke. Ţestoko im je
urezan ponos i moć što poseduju moderna sredstva, ali im duh nije obogaćen. Otud mase ne ţele
da se petljaju s duhom, a novi naraštaji se spremaju da preuzmu upravljanje svetom kao da je taj
svet neki raj bez ikakvih tragova prošlosti i bez starih, sloţenih problema.
Prošlom veku, dakle, pripada slava i odgovornost što je na svetlost istorije pustio toliku svetinu. Ta
činjenica nam po sebi da je najprikladnije gledište da pravedno moţemo suditi o tom veku. Nečeg
izuzetnog, neuporedivog, mora da je u njemu bilo kad su u njegovoj klimi raĎale takve ţetve ljudskih
ţivota. Lakomisleno i neozbiljno je dati prednost načelima koja su nadahnjivala bilo koje drugo
doba, ako se prethodno ne raščisti ko je odgovoran za tu izuzetnu pojavu i ko je pokušao da je
prisvoji. Čitava istorija nam se javlja kao ogromna laboratorija u kojoj su zakuvani svi mogući
eksperimenti ne bi li se došlo do formule javnog ţivota što bi pospešila rast čovečje biljke. I ako se
zanemare svekolike finese, iskustvo kaţe da se evropski soj utrostručio podvrgavanjem ljudi dejstvu
ta dva principa: tehnike i liberalne demokratije.
Ta nametljiva činjenica nas prisiljava, sem ako nismo sišli s uma, da izvedemo sledeće zaključke:
prvo, da je liberalna demokratija, utemeljena na tekovinama tehnike, najviši dosad poznat oblik
javnog ţivota; drugo, da taj tip ţivota moţda nije najbolji mogući, ali da bismo smislili neki bolji treba
da sačuvamo suštinska načela takvog ţivota; treće, da je pravo samoubistvo povratak na ţivotne
oblike koji su ispod ţivota XIX veka.
Kad ovo jednom postane potpuno jasno, onako kako traţi jasnoća same činjenice, valja nam se
okrenuti protiv XIX veka. Ako je očigledno da je taj vek sadrţavao nešto posebno i neuporedivo, nije
manje tačno da je zacelo patio i od nekih nedostataka i to bitnih, jer je iznedrio jednu kastu ljudi -
buntovničku kastu čoveka-mase - koji su ugrozili čvrstinu samih načela kojima su dugovali vlastiti
ţivot. Ako takav tip ljudi i dalje bude gospodario Evropom, i ako konačno bude i dalje vodio glavnu
reč, biće dovoljno trideset godina da naš kontinent opet zapadne u varvarstvo. Pravne i tehničke
nauke rasplinuće se podjednako lako kao što lako padaju u zaborav tajne zanata 42. Čitav ţivot ce
se zgrčiti. Sadašnje obilje mogućnosti će se pretvoriti u nedostatke, oskudicu, odbojnu nemoć; u
pravu pravcatu dekadenciju. I to stoga što je pobuna masa samo ono što je Ratenau nazivao
„vertikalnom invazijom varvara―.
 Eto, zato je vaţno da se upozna i sasvim ispita taj čovek-masa u kome su sadrţane najveće
mogućnosti dobra i zla.
Početak raščlanjavanja čoveka-mase
Kakav je taj čovek-masa što danas preovladava u javnom ţivotu kako političkom, tako i
nepolitičkom? Zašto je takav kakav jeste i kako je takvim postao?
Treba zbirno odgovoriti na ta pitanja jer se odgovori na njih meĎusobno dopunjuju. Čovek koji
danas namerava da se stavi na čelo evropskog ţivota veoma se razlikuje od čoveka koji je na tom
mestu bio u XIX veku: ipak, upravo XIX vek ga je iznedrio. Kakav pronicljivi umje mogao tu oko
1820. ili 1850. ili čak 1880. predvideti ozbiljnost sadašnje istorijske situacije - i to prostim
rezonovanjem a priori. Ništa novo se zaista ne dešava što nije bilo predviĎeno već stotinak godina
ranije. Hegel je apokaliptički govorio: „Mase uzimaju maha!― A Ogist Kont je najavljivao: „Bez nove
duhovne moći naša epoha, naša revolucionarna epoha, proizvešće pravu katastrofu!― A sa svoje
hridi u Engadinu, Niče je uzvikivao: „Vidim kako narasta plima nihilizma!― Pogrešno je reći da se
istorija ne moţe predvideti. O njoj su proricani tačni sudovi nebrojano puta. Kad budućnost ne bi
jednim delom bila dostupna prorocima, ne bi mogla, kad jednom prohuji i postane prošlost, ni da
bude shvaćena, ideja da je istoričar „prorok unazad― saţima čitavu filozofiju istorije. Jasno je da se
moţe predvideti jedino opšta struktura budućnosti; upravo otud jedino što odista moţemo dokučiti
od prošlosti i sadašnjosti. I zato, ako ţelite jasno da sagledate svoje doba, posmatrajte ga izdaleka.
Sa koje udaljenosti? To je barem jednostavno: sa takve udaljenosti da vam pogled ne pada baš na
Kleopatrin nos.
Kako ţivot izgleda tom čoveku svetine, ţivot koji je XIX vek iznedrio zajedno sa sve većim
izobiljem? Ostavlja mu, kao prvo, izgled svekolike materijalne udobnosti i lakoće. Nikad prosečni
čovek nije tako lako mogao da rešava svoje ekonomske teškoće. Dok se relativno smanjuju oni
ogromni posedi i imanja, a sve teţi postaje ţivot industrijskog radnika, prosečni čovek bilo koje
društvene klase svakodnevno ima sve širi ekonomski horizont. Svakim danom pridodaje po još
jedan novi luksuz svom arsenalu ţivotnog standarda. Njegov poloţaj je iz dana u dan sve sigurniji i
sve samostalniji od drugih uticaja. Ono što bi nekad bilo smatrano milostivim darom sudbine kojoj bi
valjalo ponizno zahvaliti, pretvorilo se u pravo na kojem se nikome ne zahvaljuje, već se ono
zahteva. Od 1900. godine počinje i industrijski radnik da proširuje vidike svog ţivota i da ga više
obezbeĎuje. On, meĎutim, za to mora i te kako da se izbori. Njemu se dobrobiti ne nude na tanjiru
kao onom prosečnom čoveku, niti mu ih nude društvo i drţava, čuda od organizacije.
Toj ekonomskoj bezbriţnosti i sigurnosti pridodaje se i fizička: komfor i javni red. Ţivot teče po
udobnim, ušorenim stazama na kojima ga, kako se čini, ne vrebaju ni nasilje ni opasnosti.
Takva potpuna sloboda i neograničeni horizonti neminovno su u najdubljim slojevima tih prosečnih
duša ostavili onaj utisak o ţivotu koji naši stari tako pronicljivo i draţesno saţimaju izrekom „Široka
je Kastilja―. Drugim rečima, u svakom osnovnom i presudnom vidu, ţivot se novom čoveku
predstavio bez ikakvih prepreka. Razumevanje te činjenice i njen značaj automatski iskaču u prvi
plan kad se čovek priseti da je ta ţivotna lakoća potpuno nedostajala svetini minulih vremena. Za
njih je, naprotiv, ţivot bio nesnosna sudba i to u ekonomskom i u fizičkom pogledu. Svoj put od
roĎenja do smrti smatrali su nagomilanim preprekama, mukotrpnim za podnošenje, kojima su se
hteli-ne hteli nuţno prilagoĎavali i smeštali na teskobnom prostoru koji im je preostajao.
Još jasnija je oprečnost prilika ako sa materijalnog preĎemo na graĎansko i moralno područje. Za
prosečnog, običnog čoveka od druge polovine XIX veka nema nikakvih društvenih prepreka niti
ogranjčenja. Drugim rečima, ni u ovim oblicima javnog ţivota ne nailazi se po samom roĎenju na
okove i sputavanja. Ništa ga ne primorava da zauzdava svoj ţivot. I za takvog čoveka je „široka
Kastilja―. Ne postoje ni staleţi ni kaste. Pravno i graĎanski uzev, nema povlašćenih. Prosečni čovek
uči da su pred zakonom svi ljudi jednaki.
Još nikada tokom čitave istorije čovek nije bio u prilici i ţivotnoj sredini koja bi makar izdaleka
nalikovala onim što su presudne za današnji ţivot. Reč je, u stvari, o suštinskoj novini po ljudsku
sudbinu, novini koja je tekovina XIX veka. Stvara se novo poprište za čovekov ţivot i to u fizičkom i
društvenom pogledu. Taj novi svet omogućavaju tri načela: liberalna demokratija, naučno
eksperimentisanje i industrijalizam. Poslednja dva načela svode se na jedno: tehnika. Nijedno od tih
načela nije izum XIX veka, već potiču od dva prethodna stoleća. Čast XIX veka se ne temelji na
tome što je izumeo ta načela, nego u činjenici da ih je uveo u ţivot, u primenu. Svi to znaju. Nije,
meĎutim, dovoljno da to priznamo, već i da prihvatimo neumitne posledice te činjenice.
Po svojoj suštini, XIX vek je bio revolucionaran. Ta revolucionarnost ne počiva u raskošnim
prizorima barikada koje same po sebi nisu suština revolucije, već u činjenici da je običan čovek
postavljen – a to je ogromna društvena masa - u bitno drukčije ţivotne uslove, čak bitno suprotne
od onih u kojima se oduvek kretao. Javni ţivot je naglavačke pretumban u XIX veku. Revolucija nije
samo ustanak protiv postojećeg poretka, već uspostavljanje novog poretka koji zaobilazi
tradicionalni poredak. Zato nije preterivanje reći da je čovek XIX veka, barem što se posledica po
javni ţivot tiče, čovek sasvim različit od drugih ljudi. Čovek XVII veka se, naravno, razlikuje od
čoveka XVI veka, ali su ipak svi oni srodni, slični, pa čak i identični po suštini ako se suprotstave
osobinama novog čoveka. Za „rulju― svih epoha „ţivot― je prvenstveno značio ograničenja, obaveze,
zavisnost; jednom rečju - pritisak. Moţe se čak reći i tlačenje, pod uslovom da se pod tom rečju ne
podrazumeva samo pravno i društveno ugnjetavanje, zaboravljajući pri tom kosmičko. Jer je to
kosmičko tlačenje uvek postojalo sve do ovih poslednjih stotinu godina, do vremena kad je počelo
širenje naučne tehnike - kako fizičko, tako i administrativno - i to praktično neograničeno. Nekada je
čak i za bogataša i moćnika svet bio poprište siromaštva, mukâ i opasnosti43.
Svet koji od roĎenja okruţuje novog čoveka ne prisiljava ga da se bilo čega odriče, u bilo kom
pogledu, već naprotiv, umesto zabrana i uzdrţavanja, podstiče njegove apetite koji, u načelu, mogu
beskonačno da rastu. I tako se dogaĎa - što je vrlo vaţno - da taj svet s kraja XIX i s početka XX
veka uz posedovanje svih savršenstava i svih prostranstava kojima odista gospodari, povrh toga još
uverava narod da mu sasvim izvesno sleduje još bogatija, još prostranija i savršenija budućnost i
uţivanje u spontanom i neiscrpnom napretku. Čak i dan-danas, uprkos nekim znacima pukotina u
tom sveopštem, nerazrušivom uverenju u svetlu budućnost, čak i danas ima veoma malo sveta koji
sumnja da za pet godina automobili neće biti još udobniji i jeftiniji nego što su danas. Veruje se u to
isto kao u sutrašnji izlazak sunca. PoreĎenje je po formi: jer, u stvari, kad se čovek svetine suoči sa
tim svetom tehnički i društveno savršenim, veruje da ga je sazdala majka priroda, i nikad ne
pomišlja na genijalne napore izuzetnih pojedinaca koji su uloţeni u njegovo stvaranje. Ponajmanje
će dopustiti i samu pomisao da se sva ta sredstva i pomagala i dalje oslanjaju na izvesne zamršene
ljudske vrline čijim bi slabljenjem - makar i najmanjim - veoma brzo došlo do stropoštavanja čitave
te veličanstvene graĎevine.
To nas navodi da ukaţemo na dve prve odlike savremenog čoveka-mase što počivaju na
psihološkom dijagramu: slobodno širenje njegovih ţivotnih prohteva i stoga i njegove ličnosti... i
druga - suštinska nezahvalnost prema onom što je omogućilo da lagodno i bez napora ţivi. Obe
osobine sačinjavaju poznatu psihologiju razmaţenog deteta. I zaista, niko ne bi pogrešio ko bi se
tom psihologijom posluţio kao vizirom za sagledavanje duše današnjih masa. Nov pripadnik svetine
jeste naslednik drevne, genijalne prošlosti, kako po nadahnućima tako po uloţenom naporu, ali ga
je svet koji ga okruţuje razmazio. Razmaziti znači ničim ne ograničiti prohteve, dati nekom utisak da
mu je sve dopušteno i da nema nikakvih obaveza. Čovek tako stasao nije iskusio vlastita
ograničenja. U naporu da izbegne sve spoljne pritiske, sve sudare s drugim bićima, najzad počinje
da veruje kako samo on postoji na svetu i navikava se da na druge ne računa, a naročito da ne
računa na bilo koga eventualno nadmoćnijeg od njega. Taj osećaj tuĎe superiornosti mogao je da
mu predoči samo neko ko bi ga, kao jači od njega, prinudio da se zaustavi, da se odrekne nekog
prohteva i da se jednom zadovolji onim što ima. Tako bi naučio onu osnovnu disciplinu: „Tu
prestajem ja, a počinje neko drugi čije su mogućnosti veće od mojih. Na svetu, izgleda, postoje
dvojica: ja i neko nadmoćniji od mene.― Toj osnovnoj mudrosti ţivotna sredina je svakodnevno učila
običnog čoveka minulih vremena, jer negdašnji svet je bio tako neuko organizovan da su se u
njemu često dešavale katastrofe, bez ikakve bezbednosti, obilja i stabilnosti. Nove mase se,
meĎutim, nalaze pred krajolikom prepunim mogućnosti, osećaju se povrh toga sigurnima. Sve im je
to na raspolaganju bez trunke prethodnog napora, kao što zatičemo sunce u nebeskim visinama
iako ga tamo nismo na grbači izneli.
Nijedan ljudski stvor ne zahvaljuje drugom što diše vazduh, jer taj vazduh ne postoji ničijom
zaslugom: pripada prosto skupu onoga „što je tu―, onom što nazivamo „prirodnim― jer nikad ne
manjka. Vrlo su naivne te razmaţene mase kad smatraju da je ta materijalna i društvena
organizacija koja im stoji poput vazduha na raspolaganju istog porekla samo zato što takoĎe nikad
ne manjka i gotovo je podjednako savršena kao da je dar prirode.
Moja teza je, dakle, ovakva: upravo je savršenstvo s kojim je XIX vek organizovao neka područja
ţivota povod što mase uţivalaca ne smatraju to ţivotnom organizacijom već prirodnim proizvodom.
Tako se objašnjava i odreĎuje besmisleno duševno stanje svojstveno današnjim masama: ništa ih
se drugo ne tiče sem njihovog blagostanja dok istovremeno kidaju sve veze sa uzrocima tog
blagostanja. Pošto u preimućstvima civilizacije ne vide čudesne izume i tvorevine koje moţe odrţati
samo veliki, osmišljeni napor, veruju da se njihova uloga svodi na to da ih samo neodloţno
zahtevaju kao da im je to prirodno pravo. U pobunama izazvanim oskudicom mase obično traţe
hleba, a sredstvo kojem obično pribegavaju da ostvare svoj cilj je - uništavanje pekara. To moţe biti
simbol ponašanja - u širim i sloţenijim odnosima - današnjih masa prema civilizaciji koja ih hrani44.
Plemeniti život i prosti život ili napor i tromost
Najpre smo ono što nas ţivot poziva da budemo, a okolina u kojoj smo roĎeni utiskuje u našoj duši
njene osnovne crte kao po kalupu. Ţiveti, u suštini znači biti u odnosu prema svetu. Opšti izgled koji
nam on pruţa biće i opšti izgled našeg ţivota. Zato tako uporno i ističem da svet na koji su došle
današnje mase pokazuje izričito novo obličje u istoriji. Dok je u prošlosti ţivot prosečnog čoveka bio
večiti sudar sa mnoštvom tegoba, opasnosti, nemaštinom, sudbinskim ograničenjima i zavisnošću,
novi svet se javlja kao poprište praktično neograničenih mogućnosti, bezbedno područje na kojem
niko ne zavisi ni od koga. Oko tog prvog utiska formira se duša savremenog čoveka, kao što se oko
onog suprotnog utiska formirala duša preĎašnjeg; pošto se taj osnovni utisak preobraţava u
unutrašnji glas koji neprekidno romori iz najdubljih ponora čovečje duše i tvrdoglavo joj potura
definiciju ţivota koja je istovremeno zapovest. Ako smo nekad mislili da ţivot znači osećaj
ograničenosti i otud nuţdu računanja s tim ograničenjima, novi glas viče: „Ţivot ne poznaje nikakve
granice; zato se mirno prepustite sebi. Praktično ništa nije nemoguće, ništa nije opasno i, u načelu,
niko nije nadmoćniji od bilo kog drugog.―
To osnovno iskustvo iz korena preobraţava tradicionalnu strukturu čoveka-mase. On je oduvek
trpeo osećanja da je po sebi ograničen materijalno i višim društvenim slojevima; tako su njegove oči
videle ţivot. Ako bi i uspeo da poboljša svoj poloţaj, ako bi se društveno uzdigao, pripisivao bi taj
uspon srećnoj igri sudbine koja mu je lično bila naklonjena. Ako ne tome, uspeh bi pripisivao
divovskom naporu čiju je skupu cenu samo on znao i cenio. Ali u oba slučaja, reč je bila o izuzetku
od redovnog ţivotnog toka, a taj izuzetak poticao je od nekog posebnog razloga.
Ali nova masa gleda na potpuno osloboĎen ţivot kao na redovno i prirodno stanje ničim posebnim
prouzrokovano. Ništa ga spolja ne podstiče da sebi postavi granice i da tako u svakom času računa
s drugim činiocima, naročito s činiocima koji su nadreĎeni. Još donedavno, kineski zemljoradnik je
bio ubeĎen da dobrobit njegova ţivota zavisi od ličnih vrlina koje krase cara. Zato je njegov ţivot bio
neprekidno zavisan od tog nadreĎenog činioca. Ali ĉovek koga analiziramo je stekao naviku da
svojevoljno ne traţi nikakve ĉinioĉe izvan sebe. Zadovoljan je sobom onakvim kakav jeste. Naivan,
premda ne nuţno i uobraţen, kao da je to nešto najprirodnije tvrdiće da je dobro sve što u sebi
zatiče: mišljenja, apetiti, sklonosti, ukusi. Što da ne, kad ga - kako videsmo - ništa i niko ne nagoni
da shvati da je čovek drugog reda, veoma ograničen, nimalo kadar ni da stvori niti da očuva tu
organizaciju koja njegovom ţivotu pruţa onu širinu i zadovoljstvo na kojima temelji potvrĎivanje
svoje ličnosti.
Nikada čovek-masa ne bi zazivao bilo šta van sebe da ga okolnosti na to nisu silom prinudile.
Kako ga okolnosti danas ne prisiljavaju, večiti čovek-masa, sebi dosledan, odustaje od takvog
zazivanja i oseća se gospodarom svog ţivota. Odabranog čoveka, čoveka elite, naprotiv, nagoni
unutrašnja potreba da se svojevoljno obraća nekoj normi koja ga prevazilazi, nadrasta, i u čiju se
sluţbu stavlja slobodnom voljom. Valja se prisetiti da smo na početku razlikovali čoveka elite od
običnog čoveka i to ovako: prvi zahteva mnogo više od sebe, a drugi ne zahteva od sebe ništa, već
je sobom zadovoljan i štaviše - očaran45. Protivno najčešćem uverenju, odabrani ljudi, a ne masa,
ţive suštinski podreĎeno. Takvi ljudi ne spoznaju vlastiti ţivot sve dok ga ne stave u sluţbu kakvih
viših ciljeva. Kad im takvi ciljevi nedostaju, postaje im nelagodno i smišljaju nove norme, još teţe i
stroţije, kojima se pokoravaju. Takav je ţivot kao disciplina - plemeniti ţivot. Otmenost, plemenitost,
se definišu po zahtevima i obavezama, a nikako po pravima. Noblesse oblige. „Plebejski je ţiveti
samo po vlastitom ukusu: plemenitost teţi poretku i zakonu― (Gete). Prednosti plemstva nisu s
početka povlastice i naklonosti, već, sasvim suprotno, osvajanja. U početku se pretpostavlja da
povlašćeni svakog časa budu kadri da osvoje te povlastice ako bude nuţno ili ako im neko te
povlastice bude osporavao. Prisvojena prava ili privilegije nisu, dakle, pasivno imanje niti prost
uţitak, već omeĎuju obris dometa do kog doseţe snaga ličnosti. Opšta prava, poput „prava čoveka i
graĎanina― su, naprotiv, pasivni imetak; čisto pravo da se uţiva i koristi, velikodušni dar sudbine
svakom ţivom čoveku, dobijen bez trunke napora, osim ako disanje i zdrav razum nisu napor.
Rekao bih, stoga, da se bezlična prava imaju, a lica - odrţavaju.
Ţalosno je kako se u običnom rečniku ofucala i srozala tako podsticajna reč kakva je „plemstvo―.
Pošto za mnoge znači „krvno plemstvo―, ono se po pravu nasleĎa pretvara u nešto nalik opštim
pravilima, pa tako stiče neka obeleţja pasivnosti i statičnosti koja se primaju i prenose kao neţivi
predmet. Ali po suštinskom smislu reci, u etimološkom smislu, reč „plemstvo― (nobleza u romanskim
jezicima) je bitno dinamičkog obeleţja. Nobilis (noble) znači „poznat―, dakle podrazumeva se poznat
čitavom svetu, slavan - što znači da prevazilazi anonimnu svetinu. Podrazumeva neki izuzetni trud
koji je razlog takve slave. Nobilis (noble), dakle, jeste isto što i onaj koji se trudi, nadilazi. Plemstvo,
ili slava naslednika, već je čista povlastica. Sin je poznat zato što mu je otac bio slavan. Poznat je
po odrazu, pa nasledno plemstvo, u stvari, ima posredni karakter, to je svetlost odraţena u
ogledalu, mesečina, kao delo pokojnih. Samo onaj podstrek koji osećaju naslednici ţeljni da se
odrţe vlastitim naporima na istim visinama sa svojim precima jeste ono ţivo, autentično, dinamično.
Uvek, čak i u tako degradiranem smislu, noblesse oblige. Prvi plemić sam sebe obavezuje, a
nasleĎe obavezuje naslednika. Ima, meĎutim, izvesne protivrečnosti u prenošenju plemenitosti od
prvog plemića do njegovih potomaka. Kinezi su postupili logičnije: oni su okrenuli rodoslovlje, pa
kod njih otac ne oplemenjuje sina, nego je sin taj koji - postavši plemić - prenosi to plemstvo
unazad, na svoje pretke, i tako svojim izuzetnim zaslugama oplemenjuje svoju lozu skromnih
predaka. Zato se u Kini stepen plemstva dodeljuje prema broju prethodnih naraštaja, pa tako neki
sinovi oplemenjuju samo svog oca, a drugi - s višim rangom - svoje plemstvo prenose po pet ili
deset kolena unazad. Preci ţive od veličine i delà sadašnjeg čoveka čije je plemstvo stvarno, vidi se
na delu; sve u svemu, on jeste plemić, a nije bio46?
Sve do Rimskog carstva „plemstvo― ne poprima formalni smisao. Tek tada se taj termin
suprotstavlja naslednom plemstvu - već u dekadenciji.
Za mene je plemstvo sinonim ţivota provedenog u radu i stalnom ulaganju napora da čovek
prevazilazi samog sebe, da nadmaša ono što je i trudi se da dosegne ono što je sebi postavio kao
viši cilj. Tako se plemeniti ţivot suprotstavlja običnom ţivotu, učmalom, koji se tromo zatvara u
sebe, osuĎen na trajnu statičnost, kao da ga nikakva spoljna sila ne nagoni da iz sebe istupi. Zato
tu vrstu ljudi ne nazivamo masom po tome što je tako mnogobrojna, već stoga što je troma.
Kako se kroz ţivot napreduje, postaje sve jasnije - dosadno jasnije - da većina muškaraca i ţena
nije kadra ni za kakav napor osim nametnutog, što je nuţna reakcija na neku spoljnu potrebu; zato
se u našem iskustvu još bolje ističe, kao usamljeni spomenici, ono malo poznatih ljudi koji su
spremni za spontane i dobrovoljne napore. To su odabrani ljudi, plemeniti, jedini aktivni a ne samo
reaktivni; za njih je ţivot večna napetost, neprestani trening; a trening je isto što i askesis. To su
askete47.
Ne čudi ova očigledna digresija. Da bi se sadašnji čovek-masa - onoliko masa kao i uvek, ali koji
danas ţeli da zameni elitu - definisao treba ga suprotstaviti čistim oblicima koji se u njemu mešaju:
normalnoj masi i pravom plemiću.
Sad moţemo brţe nastaviti, jer smo u ruke dobili ono što verujem da je ključ ili psihološka
jednačina za rešavanje danas preovladavajućeg ljudskog tipa. Sve što sledi je samo posledica ili
dodatak te osnovne strukture koju moţemo definisati ovako: Kad je svet ponikao iz XIX veka
automatski proizveo novog čoveka, obdario ga je izuzetnim prohtevima i moćnim sredstvima da te
prohteve zadovolji - ekonomskim, zdravstvenim (higijena, prosečno zdravlje bolje nego ikad),
graĎanskim i tehničkim (pod tim podrazumevam ogromni zbir pojedinačnih saznanja sasvim
praktične namene koja su danas na raspolaganju praktično svakom čoveku i za kojima je uvek
ţudeo u prošlosti). Pošto je sve te moći smestio u njega, XIX vek ga je prepustio samom sebi; tada
se obični čovek, vladajući se po sopstvenoj prirodi, zatvorio u sebe. Zato se nalazimo pred masom
jačom od mase bilo kojeg doba, ali koja je, za razliku od tradicionalne mase, hermetički zatvorena u
sebe, toliko da je nesposobna da obrati paţnju na bilo šta i na bilo koga, uverena da je sebi
dovoljna - jednom rečju: neposlušna48. I ako sve bude kao dosad, biće svakim danom sve očitije da
se u Evropi - što se odraţava na ceo svet - ni u jednom području masama ne dâ upravljati. U teškim
časovima koji se pribliţavaju našem kontinentu moguće je da će, iznenadno prepadnute, mase
načas dobrovoljno prihvatiti da u nekim izričitim stvarima slede nadmoćnu manjinu.
Ali čak i ta dobra volja biće osuĎena na neuspeh. Jer samo tkivo duše čoveka-mase satkano je
kao hermetično i nepokorno, pošto mu već od roĎenja nedostaje sposobnost da se obazire na ono
što ga prevazilazi, bilo da je to neki čin ili osoba. Ţeleće da poĎu za nekim, ali neće biti kadri.
Ţeleće da saslušaju, ali će otkriti da su gluvi.
S druge strane, uzaludno je nadati se da će obični čovek današnjice - ma koliko porastao njegov
ţivotni standard u odnosu na prethodne vekove - sam od sebe moći da upravlja civilizacijskim
procesom; kaţem procesom, a ne napretkom. Jednostavni proces odrţanja sadašnje civilizacije je
krajnje sloţen i zahteva nemerljivu istančanost. Loše moţe upravljati tom civilizacijom ovaj obični,
prosečni čovek koji je samo naučio da koristi mnoštvo oruĎa te civilizacije, ali čija je bitna odlika da
ne poznaje korene načela te civilizacije.
Ponavljam čitaocu koji je dovde strpljivo čitao: nije valjano pridavati jedno političko značenje svim
ovim izlaganjima. Politička aktivnost, najdelotvornija i najupadljivija od čitavog javnog ţivota, dolazi
naposletku, kao posledica drugih aktivnosti, intimnijih i neuhvatljivijih. Stoga politička nepokornost
ne bi bila tako ozbiljna kad ne bi proisticala iz jedne dublje i presudnije intelektualne i moralne
nepokornosti. I zato, dok ne raščlanimo nju, teoremi ovog ogleda će i dalje nedostajati ona krajnja
izoštrenost.
Zašto se mase u sve mešaju i zašto to čine isključivo nasilno
Desilo se, rekosmo, nešto neobično paradoksalno, a ipak prirodno: zato što mu je čitav svet bio
otvoren, a ţivotne mogućnosti široke, običan prosečan čovek je zatvorio svoju dušu. Elem, tvrdim
da pobuna masa proističe iz tog duševnog zapečaćenja, a da su te pobunjene mase gigantski
problem današnjeg čovečanstva.
Znam da mnogi moji čitaoci ne misle kao ja. To je prirodno da prirodnije ne moţe biti, i samo
povrĎuje teoremu. Jer čak i kad bi se moje mišljenje na kraju pokazalo potpuno pogrešnim, opet bi
zauvek ostala činjenica da mnogi od tih nesaglasnih čitalaca nisu ni pet minuta razmišljali o tako
zamršenoj materiji. Kako onda da misle kao ja? Ali samim tim što veruju da imaju pravo na
sopstveno mišljenje o predmetu bez ikakvog prethodnog napora da to mišljenje oblikuju, oni
pokazuju primernu pripadnost onom besmislenom soju ljudi koji sam nazvao „pobunjena masa―. To
znači upravo imati zapečaćen, hermetički duh. U ovom slučaju, biće reči i o intelektualnoj
hermetičnosti. Pojedinac u svom duhu zatiče pregršt već gotovih ideja. On odlučuje da će se njima
zadovoljiti i smatra sebe intelektualno potpunim. Pošto izvan sebe ne nalazi ništa što mu nedostaje,
konačno se smešta u tom repertoaru. I evo mehanizma zapečaćenja.
Čovek-masa veruje da je savršen. Da bi čovek elite sebe smatrao savršenim, mora biti naročito
uobraţen. Vera u sopstveno savršenstvo nije mu data kao sastavni deo njegovog bića, niti je to
nešto izvorno svojstveno njemu, nego potiče iz uobraţenosti, i čak i za njega samog poprima
karakter umišljenosti, privida, i deluje mu problematično; otud uobraţen čovek nuţno traţi druge
ljude i u njima potvrdu ideje koju o sebi ţeli da ima. I tako ispada da čak ni u tom izopačenom
slučaju, čak ni „zaslepljen― taštinom, plemenit čovek nije u stanju da o sebi ima predstavu
savršenstva. Tome nasuprot, mediokritet naših dana, novi Adam, uopšte i ne pomišlja da sumnja u
sopstvenu celovitost. Kao i Adamovo, njegovo poverenje u sebe je rajsko. UroĎena hermetičnost
njegove duše uskraćuje mu ono što bi bio preduslov za otkrivanje vlastite nedovoljnosti: poreĎenje s
drugim ljudima. Da bi se poredio, trebalo bi bar na časak da iskorači iz sebe samog i da se
usredsredi na bliţnjeg. Ali mediokritetska duša nije kadra za takva iskoračenja - za taj najviši sport.
Nailazimo, dakle, na većitu razliku izmeĎu glupaka i mudraca. Pametan čovek se uvek zaustavi
nadomak gluposti; ali to zaustavljanje je napor da se izbegne vrebajućoj gluposti i u tom naporu se i
sastoji inteligencija; glup čovek, naprotiv, u sebe nikad ne sumnja: sebi deluje razborito, i otud mu
ona zavidna mirnoća kojom se gnezdi u svom duhovnom siromaštvu. Kao što nema te sile koja će
neke insekte isterati iz njihove rupe, ni glupak se ne da izmestiti iz svoje gluposti, niti je moguće
načas ga izvući iz zaslepljenosti i malo ga prošetati, nagnavši ga da svoju ubogu viziju suoči sa
tananijim, tuĎim gledištima. Glupak je takav za čitav ţivot i u njegovu glupost se ne moţe prodreti
jer nema pukotina. Zato je Anatol Frans govorio da je glupak mnogo pogubniji od zlikovca, jer
zlikovac neki put predahne od zla, ali glupak od gluposti - nikad49.
Nije reč o tome da je čovek-masa glup. Naprotiv, današnji pripadnik mase je oštroumniji nego ikad,
krase ga mnogo veće intelektualne sposobnosti. Ali te sposobnosti mu ništa ne pomaţu; uistinu,
nejasno saznanje da ih poseduje samo mu sluţi da se još dublje zatvori u sebe i da ih ne koristi.
Jednom zauvek, on prihvata tu hrpu tema, predrasuda, izanĎalih ideja, praznih fraza koje je slučaj u
njemu nagomilao i, smelošću koju jedino naivnost opravdava, pokušava bilo gde da ih ugura. To
sam još u prvom poglavlju označio kao jednu od bitnih crta našeg doba: ne smatra prost čovek
svetine da nije takav i da je izuzetan, već proglašava i vaspostavlja pravo na prostotu i prosečnost.
Današnja vlast intelektualne prostote i osrednjosti nad javnim ţivotom moţda je sasvim nov činilac
sadašnje situacije - neprihvatljiv za čitavu prošlost. Barem u evropskoj istoriji, od njenih prapočetaka
do naših dana, prosečni čovek nikad nije verovao da bi mogao imati „ideje o nečemu―. Imao je
verovanja, tradiciju, iskustva, posledice, duhovne navike, ali nikad nije sebi laskao da poseduje
teoretska mišljenja o tome kako stvari zapravo stoje ili kako bi trebalo da stoje - u knjiţevnosti ili u
politici, na primer. Planovi i delà političara su za njega bili dobri ili loši, prihvatao ih je ili odbacivao,
ali se njegovo drţanje svodilo na reagovanje - pozitivno ili negativno - na stvaralačku aktivnost
drugih. Nikad mu nije padalo na pamet da idejama nekog političara suprotstavi svoje ideje; niti da
sudi o „idejama― jednog političara prema idejama koje je smatrao da ima. Isto je tako bilo u
umetnosti i drugim vidovima javnog ţivota. UroĎena svest o svojim granicama, osećaj da nije
merodavan za teoretsko mišljenje50, potpuno su ga sputavali u tome. Automatska posledica toga
beše da svetini nikad nije bilo ni na kraj pameti da makar izdaleka odlučuje u bilo kom području
javne delatnosti koje je većinom teoretskog karaktera.
Danas, naprotiv, prosečni čovek ima spisak „ideja― o svemu što se dogaĎa i što teba da se dogaĎa
u vaseljeni. Izgubio je zato naviku da sluša. Zašto bi slušao kad u sebi nosi odgovore na sva
pitanja? Nije pravi čas za slušanje već, naprotiv, za sudove, za odluke, za izjave. Nema tog pitanja
u javnom ţivotu u koje se prosečni čovek gomile neće umešati, onako gluv i slep kakav jeste, i
nametnuti svoje „mišljenje―.
Ali, zar to nije ipak korisno? Zar nije ogroman napredak činjenica da i mase imaju „ideje―, to jest da
su obrazovane? Na neki način. „Ideje― čoveka svetine nisu autentične ideje, kao što i njihovo
posedovanje ne znači kulturu. Ideja je jedan „šah― istini. Ko ţeli da ima ideje, mora prethodno ţudeti
za istinom i prihvatiti pravila igre koja ona nameće. Ne moţe se govoriti ni o idejama ni o mišljenjima
ako se ne prihvati neka instanca koja njima upravlja, jedan niz načela kojima u diskusiji valja pribeći.
Ta načela su načela kulture. Ne tiče me se kakva su ta načela. Tvrdim samo da nema kulture ako
nema normi na koje se naši bliţnji mogu pozvati. Nema kulture gde nema načela graĎanskog prava
kojima se valja obratiti. Nema kulture gde nema poštovanja nekih osnovnih intelektualnih postavki
na koje se pozivamo u raspravi51. Nema kulture gde nema nikakvog saobraćajnog reda da vodi
glavnu reč u ekonomskim odnosima. Nema kulture gde estetičarske polemike ne priznaju potrebu
da opravdaju umetničko delo.
Kad sve to nedostaje, nema ni kulture; u najuţem smislu reči, postoji samo - varvarstvo. Okanimo
se iluzija: upravo varvarstvo počinje pohod po Evropi zbog sve veće pobune masa. Putnik što
prispeva u varvarsku zemlju zna da na tom području ne vladaju načela na koja bi se mogao
pozivati. Nema čak ni samosvojnih varvarskih načela. Varvarstvo znači odsustvo svake norme i bilo
kakve mogućnosti da se u njoj potraţi pribeţište.
Bogatstvo i siromaštvo neke kulture mere se većom ili manjom preciznošću njenih normi. Kad su
nepreciznije, ureĎuju ţivot samo na grosso modo; gde su preciznije, zadiru u sve pore ţivota do
najmanjih pojedinosti52.
Svakom je jasno da se u Evropi već godinama zbivaju „čudne stvari―. Uzmimo, na primer, da meĎu
te čudne stvari ubrojimo izvesne političke pokrete, kao što su sindikalizam i fašizam. Ne kaţe se da
deluju čudnovato samo zato što su novi; Evropljanin se tako uroĎeno oduševljava svakom
novotarijom, da mu je istorijska sudbina zato vrlo uzbudljiva, jedna od najuzbudljivijih koju
poznajemo. Ne pripisuje se, dakle, novini čudnovatost tih činjenica, već čudnovatom izgledu tih
novina. Pod znakom sindikalizma i fašizma u Evropi se prvi put javlja tip čoveka koji neće da daje
razloge i nema potrebe da bude u pravu, već koji je jednostavno rešen da nametne svoje mišljenje.
Eto, tu je novost: u tom pravu da se ne mora biti u pravu, razlog bezrazloţnosti. U tome vidim
najopipljiviji pokazatelj novog načina postojanja masa, rešenih da upravljaju društvom bez ikakve
sposobnosti za to; u političkom ponašanju najgrublje se otkriva struktura te nove duše; ključ joj je u
intelektualnoj hermetičnosti. Prosečni, obični čovek otkriva u sebi „ideje―, ali mu nedostaje
sposobnost njihovog stvaranja i razvijanja. Čak i ne sluti kako je tanana sredina u kojoj ţive ideje.
Ţeli da donosi sudove, ali neće prihvatiti uslove i pretpostavke procesa donošenja sudova. Zato su
njegove „ideje― samo nagoni za rečima, kao u muzičkim romansama.
Imati neku ideju znači verovati da čovek poseduje i njene razloge, pa prema tome biti uveren da
uopšte neki razlog postoji, neki univerzum inteligibilne istine. Stvarati ideje, donositi sudove isto je
što i obraćati se toj višoj instanci, oslanjati se na nju, usvajati njen Kodeks i, shodno tome, odluku
prema njemu donetu; znači, dakle, verovati da je dijalog najviši oblik zajedničkog ţivota, jer se u
njemu odmeravaju razlozi i pobude naših ideja. Ali čovek-masa bi bio izgubljen kad bi se upustio u
diskusiju i nagonski odbija obavezu da se prikloni tom nadreĎenom načelu koje se nalazi izvan
njega. Zato je u Evropi „novo― da „treba dokrajčiti diskusiju―, kao što je nova i mrţnja prema bilo
kakvom obliku zajedničkog ţivota koji po sebi navodi na priklanjanje nekim objektivnim normama,
od razgovora parlamenta, a preko nauke. To, dakle, znači odricanje od zajedničke kulture kao
zajednice podvrgnute normama i povlačenje u varvarsku zajednicu. Ukida se sve redovno
postupanje i prelazi se neposredno na nametanje ţelja. Duhovna hermetičnost koja je, kako
videsmo prethodno, nagnala masu da se meša u sve javne poslove, navodi je, takoĎe - neminovno
– na jedan jedini postupak: na neposrednu akciju.
Istog dana kad se jednom pristupi rekonstrukciji našeg vremena, primetiće se da su prve note te
čudnovate melodije odzvanjale tu oko 1900, sred onih francuskih sindikalističkih i realističkih grupa
što izumeše način i reč action directe (direktna akcija). Čovek neprekidno pribegava nasilju:
ponekad to jednostavno beše zločin, i to nas ne zanima. Ali drugi put nasilje beše sredstvo kojem
se pribegavalo kad se prethodno sva ostala iscrpe u odbrani razuma i pravde. Biće za iskreno
ţaljenje što ljudska sudbina stalno iznova vodi tom obliku nasilja, ali se ne moţe poreći da to nasilje
predstavlja najveću počast razumu i pravdi. Kao da to nasilje nije samo ogorčeni razum. Sila beše,
zapravo, ultima ratio. Uvreţilo se pomalo budalasto, ironično tumačenje tog izraza koji veoma
pravilno izraţava prethodno podvrgavanje sile racionalnim normama. Jer civilizacija je u suštini
samo pokušaj svoĎenja sile na ultima ratio. Sada počinjemo to trezveno da uviĎamo jer „direktna
akcija― znači prevrat poretka i obznanu nasilja kao prima ratio; ili još tačnije, kao unica ratio (jedini
razum). Ta norma ukida sve posrednike izmeĎu naših namera i njihovog sprovoĎenja u delo, kao
što predlaţe poništenje svih normi uopšte. To je Magna Carta varvarstva.
Valja podsetiti da se masa, kad god bi se iz ovog ili onog razloga uplitala u javni ţivot, uvek
mešala „direktnom akcijom―. To beše, dakle, oduvek prirodan način delovanja masa. Tezu ovog
ogleda snaţno potkrepljuje očita činjenica da nam se danas, kad neposredno uplitanje masâ u javni
ţivot nije više slučajno nego redovno, „direktna akcija― čini kao sluţbeno priznata norma.
Čitava ljudska zajednica pada ničice pred ovim novim reţimom koji ukida sve posredne instance.
U društvenom kontekstu kao izlišno se ukida „dobro vaspitanje―. Kao „direktna akcija―, knjiţevnost
se sastoji iz uvreda. Seksualni odnos se svodi na minimum formalnog delà opštenja.
Načini ophoĎenja, norme, učtivost, obzir, pravda, razum! Čemu sve to? Zašto toliko komplikovati
ţivot? Sve se to stiče u reči „civilizacija― koja kroz poreklo pojma civis - graĎanin - otkriva svoje
ishodište. Sve to sluţi da se omogući graĎanski ţivot, zajednica. Ali ako se iznutra prouči svaka od
nabrojanih komponenti civilizacije biće jasno da sve imaju zajedničko jezgro. Sve te osobine, u
stvari, odaju snaţnu ţelju ljudi da jedni na druge meĎusobno računaju. Civilizacija je, pre svega,
volja za ţivotom u zajednici s drugima. Čovek je onoliko varvarin i necivilizovan koliko se ne obazire
na druge ljude. Varvarstvo je sklonost ka razgraĎivanju zajedničkog ţivota. Zato je u svim
varvarskim vremenima karakteristično osamljivanje, izdvajanje, komadanje, nakot bezbrojnih malih
podeljenih i meĎusobno neprijateljskih grupa.
Liberalna demokratija je politički oblik koji pokazuje najveću volju za zajednicom. Ona dovodi do
krajnosti геšenost čoveka da se oslanja na svog bliţnjeg i predstavlja prototip „indirektne akcije―.
Liberalizam je načelo političkog prava po kojem se javna vlast - čak i kad je svemoćna - ograničava
sama sobom i nastoji, po cenu sopstvenog opstanka, prokrčiti jednu pukotinu u Drţavi kojom vlada,
da bi tako omogućila onima koji niti misle niti osećaju kao ona - mesto pod suncem. I to uprkos
činjenici da je vlast većinska, pa dakle i jača. Liberalizam - valja na to danas podsetiti - jeste najviši
oblik velikodušnosti: on je pravo koje većina daruje manjini, pa je zato najplemenitiji poklič koji je
odjeknuo šarom zemaljskim. Liberalizam proklamuje odlučnost da se ţivi u zajednici s protivnikom;
štaviše, da se ţivi u zajednici sa slabijim protivnikom. Beše neverovatno da se ljudski soj mogao
vinuti do nečeg tako lepog, tako paradoksalnog, tako elegantnog, tako akrobatskog i
protivprirodnog; stoga nije čudo što je taj isti ljudski soj najednom rešio da to načelo napusti.
Previše je teško i previše sloţeno ispunjavati duţnosti liberalizma u toj meri da uhvati korena na
zemlji.
Ţiveti u zajednici s neprijateljem! Vladati zajedno s opozicijom! Nije li takva blagonaklonost
takoreći nepojmljiva? Lice današnjice ništa jasnije ne optuţuje od činjenice da su sve malobrojnije
one zemlje gde je dopušteno postojanje opozicije. Gotovo posvuda homogena masa pritiska teško
javnu vlast i gnječi, potire sve opozicione grupe. Masa - ko bi samo to rekao kad vidi njeno jedinstvo
i plebejsko lice? - ne ţeli da ţivi zajedno s ljudima koji joj ne pripadaju. Na smrt mrzi sve što joj ne
pripada.
Primitivizam i tehnika
Vaţno mi je da ovde podsetim kako se bavimo analizom sadašnje situacije koja je po svojoj suštini
dvosmislena. Zato sam već na početku nagovestio da svi vidovi današnjice, a naročito pobuna
masa, pokazuju dvostruko lice. Bilo koji od tih vidova ne samo da dopušta, već zahteva dvojako
tumačenje - za i protiv. Ta dvosmislenost ne počiva u našem sudu već u samoj stvarnosti. Nije stvar
u tome da nam se moţe učiniti s jednog gledišta dobrom, a s drugog lošom, već sadašnja situacija
u sebi nosi tu dvoliku silu pobede i pošasti.
Ovaj ogled nije uputno opteretiti čitavom metafizikom istorije. Očito je, ipak, da je izgraĎujem na
podzemnim temeljima mojih filozofskih uverenja, izloţenih ili nagoveštenih na drugim mestima. Ne
verujem u apsolutnu odreĎenost - determinizam - istorije. Naprotiv, smatram da čitav ţivot, pa
prema tome i istorijski, sačinjavaju samo trenuci koji su meĎusobno svaki ponaosob relativno
neuslovljeni prethodnim; i tako stvarnost obleće, okleva, piétine sur place53, ne znajući da li da se
odluči za ovu ili onu od mnogih mogućnosti. Ta metafizička neodlučnost daruje svemu što ţivi one
odlike treperenja i ustreptalosti koje je nemoguće pobrkati s nečim drugim.
Pobuna masa zaista moţe da bude prelaz ka novoj organizaciji ljudskog roda kojoj nema ravne, ali
takoĎe moţe da bude katastrofa po taj rod. Nema razloga za poricanje istinskog napretka, ali valja
ispraviti tvrdnju da je taj napredak obezbeĎen. Činjenicama više odgovara kad se misli da nema
nikakvog obezbeĎenog napretka, nikakve evolucije, bez istovremenih pretnji nazadovanja,
regresije. U istoriji je sve moguće, upravo sve - pobedonosni, neograničeni napredak, ali i
povremene etape nazadovanja. Bio individualan ili kolektivan, ličan ili istorijski, ţivot je jedini entitet
svemira čija je tvar opasnost. On je sačinjen od zavrzlama; on je, u punom smislu reči, drama54.
Kao opštepoznata istina, to sve poprima u „kritičnim trenucima― poput našeg doba veći intenzitet.
Tako simptomi novog ponašanja što se pomaljaju pod sadašnjom vladavinom masa, a koje smo
zajednički nazvali „indirektnom akcijom―, mogu nagovestiti i neko buduće savršenstvo. Jasno je da
svaka kultura u svom nastupu vuče i teţak teret sparušenih tkiva, zatrovanih ostataka, trošnog
materijala, koji šteti njenom ţivotu. Postoje mrtve institucije, preţivele vrednosti i kultovi, nepotrebno
zamršena rešenja, norme koje su dokazale da su bespredmetne. Svi ti činioci indirektne akcije -
civilizacije – zahtevaju jednu epohu pomahnitalog pojednostavljenja. Frak i grudnjak iz vremena
romantizma sada su osvećeni komotnom odećom i košuljama bez gornjeg delà odela. Tu je
pojednostavljenje u higijeni i boljem ukusu: otud predstavlja savršenije rešenje, kao uvek kad se sa
skromnijim sredstvima više postigne. I drvo romantičarske ljubavi takoĎe traţi potkresivanje kako bi
pootpadale laţne magnolije od kojih su oteţale njegove grane; valja poseći nabujali bršljan i
isprepletane volute, zavijutke i mrsidbe koje mu uskraćuju sunce.
Javni ţivot, a naročito politički, osetio je - sve u svemu - preku potrebu da se svede na
autentičnost, a evropsko društvo neće biti kadro za gipki skok koji od njega traţe optimisti ako se
prethodno ne ogoli do čiste suštine i ne dovede u saglasnost sa samim sobom. Oduševljenje koje
osećam za taj proces ogoljavanja, sticanja autentičnosti, svest da je to nuţno ako ţelimo da
overimo put za poštovanja vrednu budućnost, nagna me da ponovo traţim slobodu mišljenja spram
čitave prošlosti. Budućnost je ta koja mora vladati nad prošlošću i od te budućnosti moramo dobiti
nareĎenje kako da se vladamo prema minulim vremenima55.
 Ali potrebno je izbeći veliku pogrešku vladara XIX veka: nedostatak svesti o odgovornosti koja im
je omogućila da ne budu oprezni i pripravni. Dopustiti da se sklizne niz pogodan obronak što ga
nudi sled dogaĎaja, otupeti svest o opasnosti i nesigurnosti što se uvek, pa i u najsrećnije doba
negde skriva, znači upravo ne ispuniti očekivanja odgovornosti koju nam nalaţe naša misija. Danas
valja pobuditi preterano osećanje za odgovornost kod onih koji su kadri da je osete i valja što hitnije
osvetliti pogubnu stranu sadašnjih predznaka.
Negativnosti bi, nesumnjivo, lako nadmašile prednosti našeg javnog ţivota kad bi se on
procenjivao samo u odnosu na sadašnjost a ne i na ono što se nagoveštava i obećava za
budućnost.
Svako obogaćenje konkretnih ţivotnih mogućnosti izlaţe se opasnosti da samo sebe uništi kad se
sudari s najstrašnijim problemom što se pojavio u evropskoj sudbini. Opet ga formulišem: dokopao
se društvene uprave takav soj ljudi kojeg ne zanimaju načela civilizacije. Nije reč o ovoj ili onoj
civilizaciji, već - kako se moţe danas prosuditi - ne haje on ni za jednu. Taj soj se očigledno zanima
za anestetike, automobile i tu i tamo još štošta. Ali upravo to potvrĎuje njegovu suštinsku
ravnodušnost prema civilizaciji. Jer ipak su to sve tekovine kulture, pa oduševljenje s kojim se
prihvataju još očitije podvlači nehaj prema načelima koja su te tekovine stvorile. Dosta nam je da
upozorimo na tu činjenicu: otkad postoje nuove scienze, prirodne nauke - dakle, od vremena
renesanse - pojačavalo se bez predaha oduševljenje za njih. Još konkretnije: proporcionalni broj
osoba koje su se posvećivale tim čistim naučnim istraţivanjima povećavao se sa svakim
naraštajem. Prvi slučaj opadanja - ali ponavljam: srazmernog - desio se kod današnjeg pokoljenja
koje ima izmeĎu dvadeset i trideset godina. Laboratorije čiste nauke počinju vrlo teško da privlače
nove studente. A to se dešava istovremeno kad industrija doseţe svoj najveći razvoj i kad svet
pokazuje sve veću glad za aparatima i melemima koje i nauka nudi.
Kad ne bih otišao previše u širinu, moglo bi se pokazati da slična nepravilnost vlada i u politici, u
umetnosti, kao i u domenima morala, vere i svakodnevnim područjima ţivota.
Šta za nas znači ta paradoksalna situacija? Ovaj ogled nastoji da pripremi odgovor na to pitanje.
Znači, eto, da danas vladajući čovek jeste primitivac, jedan Naturmensch iznenada ponikao sred
civilizovanog sveta. Svet jeste civilizovan, ali njegovi ţitelji to nisu. Oni u svetu čak i ne vide
civilizaciju, već je koriste kao da je dar prirode. Novi čovek ţeli automobil i koristi ga, ali smatra da je
to bogomdani plod, pao iz rajskog vrta. U svojoj dubini nema pojma kakav je umetnički, gotovo
neverovatan karakter civilizacije i neće svoje oduševljenje aparatima preneti i na načela koja ih
omogućuju. Kad sam ranije rekao, citirajući Ratenauove reči, da prisustvujemo „vertikalnoj invaziji
varvara―, moglo se, kao obično, pomisliti da je to puka fraza. Sada se vidi da taj izraz moţe biti
samo istinit ili pogrešan, ali nikako fraza, dakle to je jedna formalna definicija koja u sebi saţima
čitavu sloţenu analizu. Čovek mase je, zapravo, primitivac koji se kroz kulise ušunjao na staru
pozornicu civilizacije.
Danas se iz sata u sat govori o čudesnom napretku tehnike, ali ne primećujem da čak ni najbolji
poznavaoci ove teme govore potpuno svesno kako budućnost moţe da postane dramatična. Čak i
Špengler, tako prefinjen i dubok - mada istovremeno manijački - deluje mi što se toga tiče kao
neumeren optimist. Eto, on veruje da će se na „kulturu― nadovezati „civilizacija― pod kojom, pre
svega, podrazumeva tehniku. Ideja koju o „kulturi― i uopšte o istoriji ima Špengler toliko je daleko od
polazišta ovog ogleda da nije lako govoriti o njegovim zaključcima, čak ni da bismo ih ispravljali.
Samo prelazeći preko razlika i preciznog tumačenja reči, da bismo oba gledišta sveli na zajednički
imenitelj, mogli bismo ovako označiti njihovo razmimoilaţenje: Špengler veruje da opstanak tehnike
ne dolazi u pitanje čak ni onda kad iščezne zanimanje za načela kulture. Ja ne mogu da se odvaţim
da u to poverujem. Tehnika je po svojoj suštini nauka, a nauke nema ako ne pobuĎuje zanimanje
po sebi, a ne iz kakve neposredne koristi; a ljude ne moţe zanimati ako se i dalje ne budu
oduševljavali opštim principima kulture. Ako taj ţar zgasne - kao što se, izgleda, dešava - tehnika će
preţiveti samo toliko koliko potraje sila inercije kulturnog zamaha koji ju je stvorio. Ţivi se pomoću
tehnike, ali ne od tehnike. Ona samu sebe niti hrani niti sama od sebe diše, nije causa sui već
koristan, praktičan talog površnih i nepraktičnih zanimanja56.
Prelazim, dakle, sada na činjenicu da sadašnje zanimanje za tehniku ne jamči ništa, a ponajmanje
napredak ili opstanak tehnike. Dovoljno je tehnicizam smatrati jednom od najosobenijih odlika
„moderne kulture―, tj. kulture koja sadrţi materijalno upotrebljivu vrstu nauke. Zato sam ostao samo
na dve osobine - liberalnoj demokratiji i tehnici - kad sam rezimirao onu sasvim novu fizionomiju
ţivota, utemeljenu XIX vekom57. Ali ponavljam da me zaprepašćuje kako se olako, govoreći o
tehnici, previĎa da je njeno vitalno jezgro čista nauka i da su uslovi opstanka tehnike i njene
trajnosti upravo oni što omogućavaju bavljenje čistom naukom. Da li se uopšte pomišljalo šta sve
treba da ţivi u dušama pravih naučnika da bi i dalje to mogli biti? Da li se ozbiljno misli da će nauke
biti sve dok ima dolara? Ta misao koja mnoge ljude uspokojava samo je dokaz više primitivizma.
Nikakav posao nije skupiti pregršt sastojaka, tako različitih meĎusobno; promešati ih i dobiti koktel
fizičko-kemijske nauke! Čak ako se zadovoljimo najpovršnijim razmišljanjem na tu temu, ispostavlja
se jasno kao dan da je od čitavog šara zemaljskog, fizičko-hemijska nauka mogla da ponikne i da
uhvati korena samo u četvorouglu izmeĎu Londona, Berlina, Beča i Pariza, a povrh toga - samo u
XIX veku. To nam pokazuje da je eksperimentalna nauka jedna od najneverovatnijih tvorevina
istorije. Čarobnjaci, sveštenici, ratnici i pastiri su se kotili gde i kako su hteli; ali ovaj redak soj
eksperimentatora da bi opstao zahteva već na prvi pogled neobičniji skup uslova od onih koji su
potrebni da se rodi jednorog! Tako retka i nesvakidašnja pojava morala bi da nas nagna da bar
malo razmislimo o više nego krhkom, veoma isparljivom karakteru naučnog nadahnuća 58. Greši
onaj ko misli da bi Severnoamerikanci mogli nastaviti nauku ako bi Evropa iščezla!
Veoma je vaţno do dna istraţiti to pitanje i najpreciznije odrediti koje su vitalne istorijske
pretpostavke eksperimentalne nauke, a time i tehnike. Ali čak i kad se pitanje jasno postavi, ne
očekuje se od čoveka-mase da bude uveren. Taj čovek-masa ne haje za razloge, a uči se samo na
vlastitom iskustvu.
Jedno zapaţanje mi razbija iluziju u pogledu delotvornosti takvih pridika koje moraju biti tanane
već zbog samog racionalnog karaktera. Nije li besmisleno što u današnjim okolnostima prosečni,
obični čovek ne oseća spontano, i bez pridika, strastan ţar za te nauke i njihov najbliţi rod -
biološke nauke? Pogledajmo kako je to danas: dok je očito da su svi vidovi kulture došli pod znak
pitanja - i politika, i umetnost i društvene norme, pa i sam moral - samo jedan od njih svakodnevno
neumitno potvrĎuje privlačnu snagu za čoveka-masu: empirijska nauka. Svakodnevno stavlja na
tanjir po neki novi izum koji prosečni čovek odmah počinje da koristi. Svakodnevno se proizvede
neko novo sredstvo za umirenje, nova vakcina, koju prosečni čovek smesta uţiva. Svi znaju da će
se - ne popusti li naučno nadahnuće - utrostručenjem ili udvostručenjem laboratorija automatski
namnoţiti bogatstvo, blagodati, zdravlje, dobra. Moţemo li zamisliti sjajniju i uverljiviju propagandu u
prilog jednog ţivotnog načela? Ali, kako onda nema ni najmanje senke od činjenice da se mase
uopšte ne ţrtvuju ni materijalno niti usredsreĎenjem svoje paţnje za pomoć nauci? Naprotiv, daleko
od toga, posleratno doba je čoveka od nauke pretvorilo u novog pariju društva. I neka je na znanje
da govorim o fizičarima, hemičarima, biolozima - a ne o filozofima― Filozofiji nije potrebna nikakva
zaštita, kao ni paţnja ni naklonost mase. Neguje svoj izgled savršene beskorisnosti 59, pa se tako
oslobaĎa bilo kakve podreĎenosti prosečnom čoveku. Zna da je po suštini problematična i veselo
grli svoju slobodnu sudbinu ptičice na grani, ne traţeći ni od koga da na nju računa, niti se kome
preporučuje, niti se od koga brani. Ako kome donese kakvu dobrobit, veseli je to iz običnog
čovekoljublja. Ali filozofija ne ţivi od te koristi - niti je uzima u obzir, niti je očekuje. Kako bi teţila da
je neko ozbiljno prihvati kad sama sumnja u vlastito postojanje, ako stvarno ţivi samo dok se sa
sobom bori, ukoliko sama sebi uskraćuje ţivot? Pustimo, dakle, filozofiju po strani jer je ona
pustolovina druge vrste.
Ali eksperimentalnim naukama i te kako treba masa, kao što je masi potrebna takva nauka da ne
zanemoća, jer bez fizičko-hemijske nauke na ovoj planeti ne bi više mogao da opstane toliki broj
ljudi.
Šta moţe učiniti razumsko uveravanje kod ljudi kod kojih nije ništa učinio automobil kojim ti ljudi
putuju tamo-amo? Gde je omanula injekcija „pantopona― što kao čudom ublaţava njihove bolove?
Nesrazmera izmeĎu sve veće koristi što imaju od nauke i zanimanja koje za nju pokazuju tolika je
da ukida bilo kakvu iluziju i bilo kakva očekivanja sem varvarstva onih koji se tako ponašaju. Tim
pre što se ta ravnodušnost prema nauci, kako ćemo videti, javlja moţda još oĉiglednije nego igde u
samoj masi tehniĉara - medicinara, inţenjera, itd., koji obično obavljaju svoj posao u duhovnom
stanju ljudi koji se zadovoljavaju što voze auto ili što kupuju kutiju aspirina - bez najmanje unutarnje
solidarnosti sa sudbinom nauke, sa civilizacijom.
 Neko će se prepasti još više od drugih simptoma varvarstva na pomolu; pošto im je svojstvo
pozitivno, pošto se sastoje od akcije, a ne od povlačenja pred njom, ti simptomi još više padaju u oči
i ţestoko se materijalizuju. Meni je najstrašniji simptom nesrazmere izmeĎu koristi koju prosečni
čovek ima od nauke i zahvalnosti - odnosno nezahvalnosti - prema njoj60. Tu nezahvalnost mogu
sebi da objasnim samo podsećanjem da se u srcu Afrike i crnci voze limuzinama i gutaju aspirine.
Evropljanin koji počinje da preovladava - to je moja hipoteza - danas bi prema relativno sloţenoj
civilizaciji u kojoj je roĊen bio primitivac, jedan varvarin iznenada iţdţikljao iz podzemlja, jedan
„vertikalni osvajač―.
Primitivzam i historija
Priroda je oduvek tu: sama sebe izdrţava. U njoj, u dţungli, moţemo nekaţnjeno biti divljaci.
Moţemo čak odlučiti da ćemo zauvek ostati divljaci i to bez ikakvog rizika sem mogućnosti da se
pojave druga bića koja nisu divljaci.
Ali, u načelu, moguće je postojanje večito primitivnih naroda. Njih ima; Brajsig ih je nazvao
„narodima večite zore―, narodima koji su ostali u zaustavljenom, nepomičnom, zamrznutom
praskozorju koje se ne razvija prema podnevu.
To se dešava u svetu koji se svodi samo na Prirodu. Ali nije tako u svetu civilizacije, poput našeg;
civilizacija nije zauvek tu, niti se sama sobom izdrţava. Ona je veštačka tvorevina i potrebni su joj
umetnici i zanatlije da bi opstala. Ako ţelite da se koristite prednostima civilizacije, ali vas nije briga
da tu civilizaciju odrţavate... zgadiće vam se. Za tren oka, ostaćete bez civilizacije. Samo mala
nepaţnja i kad ljudski pogledate oko sebe - sve je već otišlo u etar! Kao da je iznenada sklonjen
paravan što je zakrivao čistu prirodu, pojaviće se opet prvobitna, primitivna prašuma. Prašuma je
uvek primitivna, i obrnuto, sve što je primitivno, to je prašuma.
Romantičare svih vremena potresla je ta slika silovanja u kojoj podljudsko i prirodno ponovo tlači
ţensko čovečno bledilo; slikali su uzdrhtalog labuda na Ledi, bika s Pasifajom i Antiopu pod jarcem.
Uopštavajući tu predstavu, otkrivali su u pejzaţu s antičkim ruševinama najistančaniju nedoličnost;
upravo tamo gde se obraĎeni, civilizacijski geometrijski kamen guši u zagrljaju divljeg šumskog
rastinja. Kad pravi romantičar opazi neko zdanje, njegove oči prvo potraţe na zabatu i krovu
„poţutelu mahovinu―. Objavljuje da je, u krajnjoj liniji, sve prah; da posvuda dţungla nanovo dţiklja.
Bilo bi glupo smejati se romantičaru. Romaničar takoĎe ima pravo. Iza tih neduţno pokvarenih
predstava biju damari jednog ogromnog večnog problema - odnosa izmeĎu civilizacije i onog što
ostaje iza nje - Prirode - izmeĎu racionalnog i kosmičkog. Traţim slobodu da se time drugom
prilikom pozabavim da bih bio romantičar u odgovarajućem času.
Danas se, meĎutim, nalazim pred sasvim suprotnim zadatkom. Valja zadrţati osvajački pohod
prašume. „Dobri Evropljanin― mora danas da prione na posao koji, kao što je poznato, zadaje grdnu
brigu Australiji: da spreči širenje kaktusâ da ga ne bi bacili u more. Četrdesetih godina prošlog veka
neki iseljenik sa Sredozemlja, čeznutljiv za rodnom grudom - Malagom? Sicilijom? - doneo je ц
Australiju vrč sa malenim kaktusom. Danas su australijski budţeti opterećeni teškim stavkama
namenjenim ratu protiv najezde kaktusa koji preplaviše kontinent i svake godine osvajaju najmanje
po kilometar zemljišta.
Čovek-masa veruje da je civilizacija u kojoj je ponikao i čijim se blagodatima koristi primitivna kao i
priroda, pa se ipso facto pretvara u primitivca. Civilizacija mu se priviĎa kao da je prašuma. To sam
već rekao, ali sad treba da dodam još nekoliko tačnih pojedinosti.
Temeljna načela civilizovanog sveta - ona koja treba da opstanu - ne postoje za prosečnog čoveka
današnjice. Ne zanimaju ga temeljne vrednosti kulture, nema s njima ničeg zajedničkog, niti ima
volje da se stavi u njihovu sluţbu. Zašto se to dogodilo? Iz više razloga, ali ću sada ukazati samo na
jedan.
Što civilizacija više napreduje, postaje sve sloţenija i sve teţa. Njeni današnji problemi su više
nego zamršeni. Svakim trenom se smanjuje broj osoba čiji je duh dorastao teţini tih problema.
Godine posle rata nam nude jedan vrlo očit primer toga: obnova Evrope postala je algebarski
posao, pa se prosečni, obični Evropljanin oseća nedorastao tako finom poduhvatu. Nije reč o tome
da nedostaju sredstva za rešenje. Nedostaju glave. Ili još tačnije: ima tu i tamo glava, iako ih je
malo; ali telo svetine srednje Evrope ne ţeli da ih postavi na svoja ramena.
Ta neravnoteţa izmeĎu fine sloţenosti savremenih problema i pitanja pameti biće sve veća ako joj
se ne naĎe leka i to je ona osnovna tragedija civilizacije.
 Samim tim što su plodna i otporna, načela civilizacije se razmnoţavaju i usavršavaju sve dok ne
premaše nivo prijemčivosti običnog, normalnog čoveka. Ne verujem da se ikad u prošlosti tako
nešto dešavalo. Sve su civilizacije propale zbog nedovoljnosti svojih načela. Evropskoj civilizaciji
preti obrnuta propast. U Grčkoj i Rimu nije omanuo čovek, već njegova načela. Rimsko carstvo se
rasulo zbog manjka tehnike. Kad je stari svet dospeo do tako velikog broja stanovnika čiji je
zajednički ţivot zahtevao sloţena rešenja nekih bitnih materijalnih potreba, potreba koje je samo
bolja tehnika mogla da reši, zaustavljen je njegov napredak. Antički svet je tada počeo da nazaduje
i da se troši.
Ali danas ne uspeva čovek, jer ne moţe da prati korak napretka vlastite civilizacije. Mučno je
slušati čak i relativno obrazovan svet kad govori makar i o osnovnim temama. Deluju kao nespretni
seljaci koje bi da svojim ogrubelim, debelim prstima pokupe sa stola iglu. Tako se, na primer,
političkim i društvenim temama pristupa jednim arsenalom oveštalih pojmova korišćenih pre dvesta
godina za rešavanje dvesta puta grubljih problema.
Napredna civilizacija je isto što i skup teških problema. Što je veći napredak, utoliko je veća i
opasnost. Ţivot je bolji iz dana u dan; ali, da se dobro razumemo: iz dana ii dan je i sve zamršeniji.
Jasno je da se komplikovanjem problema usavršavaju i sredstva za njihovo rešavanje. Ali potrebno
je da svaki novi naraštaj ovlada tim usavršenim sredstvima. Da malo pojasnimo: meĎu tim
sredstvima ima jedno gotovo sraslo sa napretkom civilizacije, koje ima mnogo slojeva prošlosti na
leĎima i veliko iskustvo - to je, sve u svemu, istorija. Poznavanje istorije je jedna prvorazredna
tehnika za očuvanje i nastavljanje napredne civilizacije. Ne zato što daje pozitivna rešenja za novo
obličje ţivotnih sukoba - ţivot je uvek tako različit od onog što je nekad bio - nego zato što nudi
mogućnost da se izbegne ponavljanje naivnih grešaka iz minulih vekova. Ali sve ode u propast ako
povrh starosti i povrh činjenice da vam je ţivot sve teţi i teţi, izgubite i sećanje na prošlost, ako ne
koristite vaše iskustvo. Eto, ja verujem da je Evropa zapala u takvu situaciju. „Najobrazovaniji― ljudi
današnjice su neverovatne neznalice kad je o istoriji reč. Tvrdim da vodeći Evropljani danas znatno
manje poznaju istoriju nego čovek XVIII ili XVII veka. Upravo to poznavanje istorije što je krasilo
vladajuću manjinu - vladajuću u najširem smislu reči - omogućilo je čudesni napredak XIX veka.
Politika XVIII veka je bila upravo osmišljena da izbegne zablude svih ranijih, starih politika,
zamišljena je u svetlu tih zabluda. Ona je svojom suštinom rezimirala najduţe iskustvo. Ali već XIX
vek počinje da gubi tu „istorijsku kulturu―, mada su joj u tom veku specijalisti i te kako pripomogli da
grdno uznapreduje kao nauka61. Tom nemaru treba da zahvalimo za većinu grešaka počinjenih u
XIX veku koje nas danas opterećuju. U poslednjoj trećini tog veka, mada „ispod ţita―, već počinje
zastoj, povratak varvarstvu, drugim recima - povratak na prostodušnost i primitivizam pojedinaca
koje se odriču svoje prošlosti ili je zaboravljaju.
Zato su dva „nova― politička pokušaja u Evropi i njenom susedstvu, boljševizam i fašizam, očiti
primeri bitnog nazadovanja, i to ne toliko po njihovim pozitivnim doktrinama koje, ako se uzmu
zasebno i izdvojeno, poseduju dozu neke delimične istine - ali ko na šaru zemaljskom nije barem
malo u pravu? - već po njihovom antiistorijskom, anahronom maniru kojim naturaju svoju verziju
istine. To su tipični pokreti čoveka-mase, predvoĎeni, kao i svi slični, osrednjim, vanvremenim
ljudima bez dugog sećanja, bez „istorijske svesti―. Još na početku se ponašaju kao da su prošlost i
kao da su deo negdašnje faune, premda su iznebuha pali u ovaj čas.
Nije bitno da li je čovek komunist i boljševik ili ne. Ne raspravljam o samom ubeĎenju. Neshvatljivo
je i anahrono nešto drugo; da je upravo jedan komunist iz 1917. izveo revoluciju koja je po obliku
identična svim prethodnim revolucijama i da u njoj nisu ni za dlaku ispravljene zablude i nedostaci
tih prethodnih revolucija. Zato ono što se desilo u Rusiji nije istorijski zanimljivo; zato je to upravo
suprotno nekom početku novog ţivota. To je upravo naličje, samo monotono ponavljanje
vajkadašnje revolucije, savršeno opšte mesto svih revolucija; i to do te mere da praktično nema
nijedne fraze od svih koje je prastaro ljudsko iskustvo sročilo povodom revolucija koja u njoj nije
našla svoju ţalosnu potvrdu: „Revolucija ţdere svoju Ďecu!― „Revoluciju počinju umereni, da bi
smesta prešla u ruke ekstremista, i najzad veoma brzo opet uzmakla u restauraciju―, itĎ., itd. Tim
uvaţenim izrekama mogle bi se dodati još neke manje poznate, ali ne i manje verovatne, meĎu
kojima: „Revolucija ne traje duţe od petnaest godina, a to je upravo period najveće aktivnosti
jednog naraštaja62!
 Ko zaista ţeli da stvori novu društvenu ili političku stvarnost treba pre svega da se pobrine da iz
situacije koju sam podstiče odstrani sve te beznačajne fraze i opšta mesta istorijskog iskustva. Što
se mene tiče, čuvam pridev „genijalan― za političara koji, čim počne da deluje, smesta uzburka i
izludi profesore istorije koji bi vlastitim očima gledali kako svi „zakoni― njihove nauke odjednom
postaju prevaziĎeni, zastareli i ništavni.
Promenivši oznaku boljševizma, slično bismo mogli reći i za fašizam. Nijedan od tih pokušaja nije
„na visini svoga doba―, niti u sebi nosi komprimiranu prošlost, nezaobilazni uslov za njeno
prevazilaţenje. S prošlošću se ne bori prsa u prsa. Budućnost je pobeĎuje jer je prethodno
apsorbuje. Ako dopusti da joj nešto promakne, izgubljena je.
I jedan i drugi pokret, i boljševizam i fašizam, nagoveštaji su laţnih svitanja; ne donose nikakvo
jutro sutrašnjice, već svitanje jednog starog dana, već mnogo puta istrošenog i proţivljenog; oni su
primitivizam. A takvi će biti i svi drugi društveni pokreti koji naivno započinju boj s nekim posebnim
delom prošlosti umesto da nastoje da ga asimiluju.
Nema nikakve sumnje da liberalizam XIX veka treba prevazići. Ali upravo to ne moţe da učini onaj
ko se, poput fašiste, izjašnjava kao antiliberal. Jer to - biti antiliberal ili neliberal - je nešto što
prethodi liberalizmu. A kako je liberalizam već jednom pobedio takav stav, on će bezbroj puta
ponavljati svoju pobedu ili će svemu doći kraj, kako liberalizmu tako i antiliberalizmu, u sveopštem
uništenju Evrope. Postoji neumitna hronologija ţivota. U njoj liberalizam nastupa posle
antiliberalizma ili, što se svodi na isto, sadrţi više ţivota od antiliberalizma, kao što je top ubojitiji od
koplja.
Na prvi pogled čoveku se učini da nešto što je anti nečega mora doći posle tog nečeg jer
predstavlja reakciju na to i pretpostavlja prethodno postojanje stvari protiv koje je. Ali novina koju taj
antistav donosi ubrzo iščili u pukoj negaciji, a kao pozitivan sadrţaj donosi samo „antikvitet―. Onaj
ko izjavljuje da je protiv Pedra izjašnjava se samo u prilog - kad se njegov negatorski stav prevede
u pozitivne termine - jednog sveta u kojem Pedro ne postoji. Ali takvo stanje je upravo postojalo pre
nego što se Pedro rodio. „Protivpedrista― se stavlja ispred Pedra umesto da se vremenski postavi
iza njega; to znači da opet vrti iz početka ceo film od već davno proteklog časa pa do neumitnog
kraja kad se Pedro opet pojavljuje. Svim tim antistavovima se dešava, dakle, isto što se po legendi
desilo Konfučiju. On se, naravno, rodio posle svog oca; ali ne lezi vraţe, rodio se sa osamdeset
godina, dok je njegovom ocu bilo samo trideset! Sve što je anti samo predstavlja jedno šuplje,
jednostavno - ne.
Sve bi bilo vrlo prosto kad bismo jednim pravim, pravcatim ne poništili čitavu prošlost. Ali prošlost
je po svojoj suštini revenant63, neumitno se vraća. Stoga je ne treba terati od sebe ako je valja
prevladati; treba je uzeti u obzir. Treba je drţati pred očima kako bi joj se doskočilo i kako bi joj se
moglo ukloniti s puta. Sve u svemu, treba ţiveti „na visini svog vremena― s istančanom svešću za
istorijsku konjukturu.
Prošlost ima pravo - ono svoje pravo. Ako joj se to pravo ne prizna, opet će se vratiti i zahtevati ga
od nas, a uz put nametnuti i ona prava koja nema. Liberalizam je po nekim pitanjima bio u pravu i
njih mu valja priznati per saecula saeculorum. Ali liberalizam nije bio u pravu što se svega tiče, pa
mu ta pogrešna prava valja oduzeti. Evropi je potrebno da sačuva svoju liberalističku suštinu. To je
uslov da prevlada liberalizam.
Ako sam ovde samo ovlaš govorio o fašizmu i boljševizmu, to je zato što sam se usredsredio
samo na njihove anahronične odlike; anahronizam je, po mom mišljenju, neodvojiv od svega što
izgleda da danas odnosi prevagu. Jer danas pobeĎuje čovek-masa i, zato samo njegove namere,
svedene na njegov primitivni stil, mogu odnositi vidljivu pobedu. Ali osim rečenog, ne raspravljam
sada o sadrţaju ni prvog ni drugog, kao što ne tvrdim da rešavam večitu dilemu izmeĎu revolucije i
evolucije. Moje istraţivanje najviše nudi činjenicu da revolucije ili evolucije mogu biti istorijske, a ne
anahrone.
Tema koju razvijam na ovim stranicama je politički neutralna jer domaša do mnogo dubljih slojeva
nego politika i njene razmirice. Po tome da li je konzervativac ili radikal, čovek nije više ili manje
masa i ta razlika - u čitavoj epohi veoma površna - ni izdaleka ne sprečava da obojica budu
podjednake spodobe - pobunjena svetina.
Evropi nema spasa ako njena sudbina ne bude poverena istinski „savremenim― ljudima koji pod
sobom osećaju damare istorijskih naslaga u podzemlju, koji poznaju sadašnju visinu ţivota i
odbijaju sve što je arhaično i varvarsko. Potrebna nam je celokupna istorija da bismo videli moţemo
li joj uteći, a ne potonuti u njoj.
Epoha zadovoljnog gospodičića
Sve u svemu, ovakva je nova društvena činjenica koja se ovde preispituje: izgleda da je evropska
istorija prvi put prepuštena odlukama običnog čoveka svetine. Ili drugim, aktivnijim rečima: dosad
voĎen, obični osrednji čovek sada ispade vladalac sveta. Ta rešenost da se isprsi u prvi drušveni
plan sazrela je u osrednjem čoveku automatski, čim se oformio novi tip čoveka, u njemu oličen. Ako
se prema posledicama u javnom ţivotu prouči psihološka struktura tog novog tipa čoveka, oličenog
u čoveku-masi, nailazi se na sledeće: prvo - uroĎeno, bespogovorno ubeĎenje da je lako ţiveti, da
je ţivot izobilje bez tragičnih ograničenja; otud svakog običnog, prosečnog pojedinca ispunjava
osečanje gospodarstva i pobede koje će ga - drugo - pozvati da se potvrdi takav kakav je, a svoj
moralni i intelektualni kapacitet da uzme kao dobar i potpun, i to zdravo za gotovo. To
samozadovoljstvo ga podstiče na zatvaranje od bilo kakvog spoljašnjeg autoriteta, na odlučnost da
nikoga ne sluša i da svoje stavove nikad ne dovodi u sumnju, ne uzimajući ikog drugog u obzir.
Njegovo unutrašnje osečanje nadmoći podstiče ga da neprestano sprovodi u delo tu nadmoć.
Ponaša se, dakle, kao da samo on i njemu slični postoje na svetu; i zato - treće - svuda će se
mešati, naturajući svoje mediokritetsko mišljenje bez ikakvog predomišljanja, pravila, rezerve,
shodno reţimu „direktne akcije―.
Skup ovakvih odlika nas je podstakao da razmislimo malo o izvesnim manama takvog čoveka
nalik na predstave „razmaţenog deteta― i primitivnog buntovnika; jasnije rečeno - varvarina.
Normalni divljak je, nasuprot tome, jedno od najkrotkijih stvorenja prema nadmoćnim autoritetima
koje je ikad postojalo - poštuje verske rituale, tabue, društvenu tradiciju, običaje. Ne treba se čuditi
što se podsmevam toj današnjoj ljudskoj kreaturi. Ovaj ogled je samo prvi pokušaj napada na tog
pobedonosnog stvora i najava da ipak ima šačica Evropljana odlučno rešenih da se suprotstave
njegovim tiranskim teţnjama. Zasad je reč samo o pokušaju napada i ništa više: pravi napad će tek
potom uslediti; i to za tili čas i drukčije nego što je u ovom ogledu. Taj napad se tako mora pripremiti
da čovek-masa ne bude kadar da se naoruţa i, makar se raĎao na njegove oči, da ne bude svestan
da je upravo to odlučni napad protiv njega.
Taj lik što danas posvuda hodi i na sve strane natura svoje suštinsko, lično varvarstvo jeste, u
stvari, razmaţeno dete ljudske istorije. Razmaţeno dete je naslednik koji se ponaša isključivo kao
naslednik. Sada je njegovo nasledstvo - civilizacija: pogodnost, sigurnost; sve u svemu, nasledio je
prednosti civilizacije. Kao što smo videli, samo u ţivotnom izobilju koje svet fabrikuje moţe da
ponikne čovek koga krase odlike razmaţenog deteta. To je jedna od mnogih izopačenosti koje
luksuz stvara u ljudskoj prirodi. Obmanjujemo sebe ubeĎenjem da će ţivot začet u neizmernom
izobilju začelo biti bolji, više ţivot i kvalitetniji, kao i da će nadmašiti ţivot čiji je smisao borba protiv
nemaštine. Ali ne ispada tako. I to iz vrlo radikalnih i više nego suštinskih razloga za koje sad nije ni
vreme ni mesto da budu tumačeni. Umesto tih razloga, dovoljno je da podsetimo na beskonačno
ponavljanu činjenicu koja leţi u korenu tragedije nasledne aristokratije. Aristokrat nasleĎuje, tj.
zatiče neke ţivotne okolnosti koje su pripisane njegovom ţivotu, koje nije sam stvorio ni odabrao i
koje, stoga, nisu organski srasle sa njegovim ličnim ţivotom. Čim se rodi, porinut je u bogatstvo i
povlastice, a ni sam ne zna kako. On lično s njima nema nikakvog intimnog dodira jer to bogatstvo i
te povlastice nije sam stekao. Oni su preveliki oklop neke druge ličnosti, drugog stvora, njegovog
pretka. A on je prinuĎen da ţivi kao naslednik, tj. mora na sebe da natuče taj oklop nečijeg tuĎeg
ţivota. I sad, kako stoji stvar? Kakvim će ţivotom proţiveti nasledni aristokrat, vlastitim ili ţivotom
znamenitog pretka, osnivača loze? Ni jednim ni drugim! On je osuĎen da predstavlja drugog, dakle
da ne bude ni prvi ni drugi. Njegov ţivot neumitno gubi izvornost i pretvara se u puku
reprezentativnost, u fikciju nekog tuĎeg ţivota. Izobilje sredstava kojima je prinuĎen da se sluţi ne
dopušta mu da proţivi vlastitu, ličnu sudbinu i tako njegov ţivot atrofira. Ĉitav je ţivot borba. napor
da ĉovek bude ono što stvarno jeste. Teškoće sa kojima se sudaram dok nastojim da ostvarim svoj
ţivot upravo bude i stavljaju u pogon moju aktivnost i moje sposobnosti. Da moje telo nema teţine,
ne bih mogao da koračam. Da me atmosfera ne pritiska, činilo bi mi se da mi je telo kao sunĎer,
nešto neodreĎeno i utvarno. Tako i ličnost naslednog aristokrate postaje, zbog nedostatka napora i
korišćenja snage, nešto utvarno i bezoblično. Otud kao posledica ona naročita ćaknutost starih
aristokratskih loza kojoj nema premca i čiji tragični unutrašnji mehanizam niko dosledno nije još
opisao; onaj unutrašnji tragični mehanizam koji čitavu naslednu aristokratiju nepovratno vodi u
degeneraciju.
Samo je ovo već dovoljno da razbije naše naivno uverenje da izobilje sredstava pogoduje ţivotu.
Upravo suprotno! Svet preobilja64 svakojakih mogućnosti automatski proizvodi teška iščašenja i
poročne ljudske tipove koji se mogu zajedno svrstati u opštu kategoriju „Ijudi-naslednika―;
„aristokrat― je samo poseban slučaj u toj kategoriji, a drugi je razmaţeno dete, dok bi treći -
dosledno tome i u širem smislu - bio čovek-masa našeg doba. (S druge strane, prethodnu aluziju o
„aristokrati― čovek bi mogao da podrobnije razradi i njom da pokaţe kako se mnoge odlike
svojstvene naslednom aristokrati svih naroda i svih vremena nalaze, mada u začetku, u čoveku-
masi. Na primer: sklonost da od igara i od sporta načini glavno ţivotno zanimanje; negovanje tela:
higijenski reţim i poklanjanje izuzetne paţnje lepoti odevanja; nedostatak romantike u ophoĎenju sa
ţenom; razonoda i druţenje s intelektualcima koje u dubini duše ne ceni, pa laka srca nareĎuje
slugama i straţarima da ih bičuju; sklonost ţivotu potčinjenom apsolutnom autoritetu pre nego
reţimu slobodne rasprave65, itd., itd.)
Naglašavam, dakle, još jednom, s iskrenim ţaljenjem, da je taj čovek prepun neuglaĎenih
sklonosti, taj novopečeni varvarin, automatski proizvod moderne civilizacije, posebno onog oblika
civilizacije usvojenog u XIX veku. Nije pristigao spolja u civilizovani svet kao „veliki beli varvari― u V
veku; niti se rodio unutar te civilizacije nekim tajnovitim, spontanim vrenjem kao što se, prema
Aristotelu, raĎa punoglavac u bari, već je prirodni plod civilizacije. Moţe se formulisati zakon koji
potvrĎuju paleontologija i biogeografija: ljudski ţivot je ponikao i napredovao samo onda kada je
postojala ravnoteţa izmeĎu sredstava kojima je raspolagao i problema koji su mu se nametali. To je
istina i u duhovnom i u fizičkom poretku. Zato ću, obrativši paţnju na jednu sasvim konkretnu
dimenziju telesnog ţivota, podsetiti da se ljudska vrsta uspešno razvijala u onim zonama planete
gde su se smenjivala ţarka leta sa ledenim zimama. U tropskim krajevima ţivotinja-čovek se
degeneriše, i obratno, niţe rase - na primer, Pigmejci - potisnuti su prema tropskim predelima od
kasnije roĎenih rasa, ali nadmoćnijih na lestvici evolucije66.
Pa lepo: civilizacija XIX veka je dopustila prosečnom, običnom čoveku da se udobno smesti u svet
izobilja u kojem vidi samo preobilje sredstava, ali ne i teskobne strane ţivota. Okruţen je
čudovišnim aparatima, blagotvornim melemima, briţnim drţavama, lagodnim zakonima. Ne zna,
meĎutim, koliko je teško izumeti te lekove i te aparate i obezbediti za buduća vremena njihovu
proizvodnju; ne primećuje koliko je nestabilna drţavna organizacija i na jedvite jade priznaje da ima
poneku obavezu. Ta ga neravnoteţa falsifikuje i izopačuje u korenu, prouzrokujući da izgubi dodir
sa materijom ţivota koja je apsolutna opasnost, dosledna problematičnost. Najprotivrečniji oblik
ljudskog ţivota koji se moţe javiti je „zadovoljni gospodičić―. Kad taj tip počne da preovladava, treba
dići uzbunu i obznaniti da ţivotu preti degeneracija, tj. relativna smrt. Prema ovom gospodičiću,
ţivotni nivo današnje Evope nadmoćniji je čitavom ljudskom prošlošću; ali strah se javlja pri pogledu
u budućnost jer ona neće moći da sačuva taj nivo niti da ga poveća. Upravo suprotno, nazadovaće i
opet će pasti na niske grane.
Ovo nam dovoljno jasno omogućava da vidimo izuzetno veliku anomaliju koju predstavlja
„zadovoljni gospodičić―. To je čovek koji je roĎen da radi šta mu padne na pamet. Takvu iluziju, u
stvari, ima o ţivotu „tatin sin―. Znamo zašto: u porodičnom krugu sve, pa i krupni prekršaji, mogu
ostati, na kraju krajeva, nekaţnjeni. Porodični krug je relativno veštačka tvorevina unutar koje se
dopuštaju mnoge stvari koje bi u društvu, na ulici, neizbeţno povukle teške posledice. Ali
„gospodičić― misli da se izvan kuće moţe ponašati kao i u njoj, da ništa nije nepopravljivo,
neopozivo i fatalno. Zato veruje da moţe raditi šta mu padne na pamet 67. Grdne li zablude! Vossa
mercê irá a onde o leven68, kako se kaţe papagaju u portugalskoj priči. Nije reč o tome da se ne
sme raditi šta je čoveku volja, nego da se moţe raditi samo ono što svako treba da uradi, treba da
bude. Slobodni smo da odbijemo da radimo ono što treba uraditi, ali nam to ne daje odrešene ruke
da radimo sve ostalo što zaţelimo. Tu imamo samo jednu negativnu slobodu - volju odricanja.
Savršeno moţemo da se odreknemo naše izvorne sudbine, ali ćemo time pasti u okove niţih
spratova našeg usuda. Ne mogu da objasnim svakom čitaocu ponaosob šta je autenično u njegovoj
ličnoj sudbini jer ne poznajem svakog čitaoca posebno; ali je moguće svakako to pokazati u onim
segmentima ili aspektima njihovih sudbina koji su identični kod svih njih. Na primer: svaki današnji
Evropljanin zna, mnogo pouzdanije nego što je ubeĎen u sopstvene „ideje― ili „mišljenja―, da
evropski čovek danas treba da bude liberalan. Ne raspravljajmo da li treba da bude ovako ili onako
liberalan. Hoću samo da kaţem kako i najreakcionarniji Evropljanin zna, u dubini svoje savesti, da
su nezaobilazna sva ona nastojanja Evrope u prošlom veku, objedinjena imenom liberalizam; da je
to nešto neodvojivo od onoga što je zapadni čovek danas, hteo to ili ne.
Čak i kad bi bilo moguće pokazati da je potpuno i nepobitno istina da su kriva i pogubna sva
konkretna sredstva kojima se do današnjeg dana pokušavalo ostvarenje tog neoprostivo nuţnog
zahteva političke slobode što je utisnut u evropsku sudbinu, ipak bi ostala nepobitna činjenica da je
upravo minuli vek u suštini bio u pravu. To poslednje svedočanstvo podjednako postoji i deluje kako
kod evropskog komuniste tako i kod fašiste, koliko god se oni bili razmahali da nâs i sebe uvere u
suprotno, kao što deluje - hteo on to ili ne - i kod katolika bez ostatka odanog Silabusu69. Svi oni
„znaju― da s one strane pravedne kritike koja se upućuje manifestacijama liberalizma ostaje njegova
nepobitna istina, i to istina koja nije teorijska, naučnička, intelektualna, već sasvim drugog,
presudnijeg reda nego sve ovo - dakle, istina sudbine. Ne samo da se moţe o teorijskim istinama
raspravljati, već čitav njihov smisao i snaga upravo počivaju u činjenici da se o njima moţe
raspravljati; raĎaju se iz rasprave, ţive onoliko dugo koliko se o njima dugo raspravlja, i iskljuĉivo su
namenjene raspravi. O sudbini se, meĎutim, ne raspravlja - o onom što kao ţiva stvorenja treba ili
ne treba da budemo - nego se samo prihvata ili ne. Ako sudbinu prihvatimo, posedujemo izvornost;
ako je ne prihvatimo, postajemo negacija, krivotvorina sebe samih70. Nije sudbina u tome šta nam je
volja da činimo; pre se ona prepoznaje i pokazuje svoje jasno, dosledno lice u svesti da treba da
radimo ono što nam nije volja da činimo.
Elem, „zadovoljni gospodičić―, dakle, „zna― da neke stvari ne mogu biti, a meĎutim, i upravo zato,
pretvara se i postupcima i rečima da veruje upravo suprotno. Fašista će se podići protiv političke
slobode upravo zato što zna da u krajnjoj liniji ona nikad neće nedostajati, već da je nepopravljivo
ovde, u samoj ţiţi evropskog ţivota. Kad kucne ozbiljni čas, uvek ćemo pohitati toj političkoj slobodi
kad se za njom odista oseti potreba. Jer, eto ţivotnog grča čoveka-mase: neiskrenost, loša „šala―.
Nijedan postupak čoveka-mase nije neopoziv baš kao što „tatin sin― pravi ludorije. Samo je puki
privid čitava ta ţurba da se što pre poprimi tragično sudbinsko ponašanje na svim ţivotnim
područjima. Igraju se tragedije jer veruju da prava tragedija nije verovatna u civilizovanom svetu.
Do čega bismo došli kad bismo bili primorani da prihvatimo kao autentično biće nekog čoveka ono
koje bi taj čovek ţeleo da nam kao takvo prikaţe. Ako neko tvrdoglavo tvrdi da su dva i dva pet, a
nema motiva da se pretpostavi da je lud, moramo smatrati kao izvesno da ne veruje u to što tvrdi,
ma koliko vikao i makar dao ţivot da to dokaţe.
Po evropskom poprištu duva vetruština opšte i svekolike obmane. Skoro svi stavovi koji se javno
zauzimaju suštinski su laţni. Jedino se ulaţu napori da se utekne sopstvenoj sudbini, da se bude
slep i gluv za njen očigledan, duboki poziv, da svako izbegne suočavanje s onim što treba da bude.
Što je plačevnija maska koju navlačimo na lice, utoliko ţivimo više lakrdijaški. Lakrdije ima posvuda
gde se ţivi neodgovorno, ţivotom kojem se čovek sasvim ne prepušta i uvek zadrţava neke
rezerve. Čovek-masa ne kroči čvrsto po stamenoj podlozi svog usuda, već radije ţivotari lelujajući
po vazduhu bez oslonca. Zato se nikada ranije ti neukorenjeni ţivoti bez ikakve teţine nisu mogli
tako lako privući makar i najslabijoj struji. Ova naša epoha je „struja― i „prepuštanje njima―. Gotovo
niko ne pruţa otpor površinskim virovima u umetnosti, nauci, politici, društvenim običajima. Zato
retorika danas trijumfuje više nego ikad. Nadrealista veruje da je nadmašio čitavu knjiţevnu istoriju
kad je napisao (ovde doĎe jedna reč koju nije nuţno pomenuti) tamo gde su drugi pisali „jasmin i
labud―. Ali kao dan je jasno da je time samo izvukao na videlo drukčiju retoriku koja je dosad
tavorila u budţaku.
Sadašnje prilike postaju jasnije ako se primeti, uprkos njihove posebnosti, ono što imaju
zajedničko s prilikama prošlih vremena. Pada u oči da se cinik javlja tek što sredozemna civilizacija
doseţe svoj vrhunac - tu negde u III veku pre nove ere. Diogen gazi svojim blatnjavim sandalama
po Aristipovim ćilimima. Uskoro je sve vrvelo od cinika i to na svim nivoima. Elem, cinici su u stvari
samo sabotirali tadašnju civilizaciju, i ništa više. Behu nihilisti helenizma. Nikada nisu ništa stvorili ni
učinili. Njihova uloga beše rušilačka, ali ni to nisu uradili kako valja. Parazit civilizacije, cinik, ţivi od
poricanja, istovremeno ubeĎen da ona neće omanuti. Šta bi radio cinik u nekom divljem narodu gde
bi svi, sasvim prirodno i ozbiljno, radili ono što on čini u šali, uzimajući sprdnju kao svoje glavno
zanimanje? Kakav je to fašista koji ne kudi slobodu i nadrealista koji ne proklinje umetnost!?
 Ne moţe se drukčije ponašati taj tip ljudi, roĎen u previše dobro organizovanom svetu čije
prednosti i te kako uočava, ali pred čijim opasnostima zatvara oči. Okolina ga mazi jer je
„civilizacija― - dakle, njegova kuća - pa „tatin sin― ne oseća ništa što bi ga nagnalo da izaĎe iz svog
hirovitog karaktera, što bi ga podstaklo da sasluša spoljne autoritete, a ponajmanje ga prinudilo da
se suoči i stupi u dodir s neumitnom, najdubljom suštinom vlastite sudbine.
Varvarstvo specijalizacije
Teza beše da je civilizacija XIX veka automatski iznedrila čoveka-masu. Njegov opšti prikaz ne bi
trebalo zaključiti bez analize jednog konkretnog slučaja, mehanizma tog procesa. Na taj način teza
postaje uverljivija, kad je potvrdi konkretan primer.
Ova civilizacija XIX veka se, po meni, moţe svesti na dve velike dimenzije: na liberalnu
demokratiju i na tehniku. Razmotrimo sada ovu drugu. Savremenu tehniku raĎa sprega kapitalizma i
eksperimentalne nauke. Nije čitava tehnika naučna. Čovek koji je napravio kamene sekire u mlaĎe
kameno doba nije imao pojma o nauci, a ipak je stvorio jednu tehniku. Kina je postigla visok stepen
tehnike uopšte ne sluteći da postoji fizika kao nauka. Samo moderna evropska tehnika ima naučni
koren i otud joj posebno obeleţje, mogućnost neograničenog napretka. Ostale tehnike -
mesopotamska, egipatska, grčka, rimska, istočnjačka - prostiru se do jedne razvojne tačke preko
koje ne mogu dalje i čim je dosegnu počinju da opadaju i ţalosno nazaduju.
Ta čudesna zapadnjačka tehnika omogućila je ne manje čudesni procvat evropskog ţivlja. Setite
se podatka od kojeg je krenuo ovaj ogled i koji je, kao što rekoh, klica svih ovih razmišljanja. Od V
veka do 1800. Evropa ne uspeva da premaši broj od 180 miliona stanovnika. Od 1800. do 1914. taj
broj se penje do preko 460 miliona. Taj skok je jedinstven u istoriji čovečanstva. Nema sumnje da je
tehnika - zajedno s liberalnom demokratijom - iznedrila čoveka-masu u kvantitativnom smislu te
reci. Ali ove stranice treba da pokaţu da je tehnika takoĎe odgovorna za postojanje čoveka-mase i
u kvalitativnom, ah i peţorativnom značenju.
Već sam u početku upozorio da se pod pojmom „masa― ne sme podrazumevati isključivo radnik; ta
reč ovde ne označava neku društvenu klasu, već klasu ljudi, način postojanja koji je danas moguć u
svim društvenim klasama i koji je reprezentativan za naše vreme. U tom vremenu ta klasa ljudi -
masa - preovladava i upravlja. Da to sada potkrepimo očitim primerima.
Ko danas vrši društvenu vlast? Ko natura strukuru svog duha našem vremenu? Nesumnjivo -
burţoazija. Ko se smatra, unutar burţoazije, superiornom grupom, aristokratijom današnjice?
Nesumnjivo - ljudi tehnike: inţenjeri, medicinari, profesori, itd. A ko tu grupu najčistije i najviše
zastupa? Nesumnjivo - naučnik. Kad bi neki vanzemaljac posetio Evropu i poţeleo da je proceni, pa
upitao koji bi tip ljudi od svih njenih ţitelja bio najpodesniji da je po njemu ceni, nesumnjivo bi
Evropa pokazala prstom na svoje naučnike, sigurna da će sud biti laskav. Jasno je da bi
vanzemaljac hteo da vidi prosečnog, tipičnog predstavnika „čoveka od nauke―, krunu evropskog
čovečanstva, a ne naročite izuzetne pojedince.
Ali eto, ispada da je savremeni naučnik prototip čoveka-mase. I to ne slučajno, niti zbog mana
svakog naučnika ponaosob, već zato što ga sama nauka - kao koren civilizacije - automatski
pretvara u čoveka-masu; tj. čini od njega primitivca, modernog varvarina.
Stvar je dobro poznata i bezbroj puta dokazana; ali, samo u kontekstu ovog ogleda stiče pun
smisao i pokazuje svu vaţnost.
Eksperimentalna nauka se začinje u XVI veku (Galilej), konstituiše se krajem XVII (Njutn) i počinje
da se razvija sredinom XVIII veka. Razvoj nečega je sasvim drugo od konstituisanja i podvrgnut je
drukčijim uslovima. Konstituisanje fizike, što je zbirno ime za eksperimentalne nauke, navodilo je na
napor unifikacije. Takvo beše Njutnovo i delo ostalih naučnika njegovog vremena. Ali razvoj fizike je
zahtevao posao sasvim suprotan unifikaciji. Da bi nauka napredovala, naučnici su bili prinuĎeni na
specijalizaciju. Naučnici, a ne sama nauka. Nauka nije specijalistička, jer bi time ipso facto prestala
da bude prava nauka. Čak i sama empirijska nauka u celini prestaje da bude istinska nauka ako se
otcepi od matematike, logike, filozofije. Ali rad u njoj na svaki način neizostavno treba
specijalizovati.
Bilo bi vrlo zanimljivo i još više korisno nego što se na prvi pogled vidi napisati istoriju fizičkih i
bioloških nauka pokazujući kako se rad istraţivača sve više specijalizuje. To bi nam omogućilo da
uvidimo kako se iz naraštaja u naraštaj naučnik sve više ograničavao, zatvarao u sve uţe područje
intelektualnog delovanja. Ali nije toliko vaţno što bi nas takva istorija podučila, već upravo suprotno;
kako je sa svakim naraštajem naučnik sve više gubio dodir s drugim naučnim područjima, što je
više suţavao polje svog rada, gubio je iz vida i celovito tumačenje svemira, a to je ono što jedino
zasluţuje paţnju ljudi od nauke, kulture i evropske civilizacije.
Specijalizacija počinje upravo kad civilizovani čovek počinje da se naziva „enciklopedistom―.
Devetnaesti vek počinje prepuštanjem svoje sudbine vodstvu pojedinaca koji ţive enciklopedijski,
iako njihova delatnost već ima obeleţje specijalizacije, U sledećem naraštaju pomerilo se teţište i
specijalnost počinje da potiskuje u svakom čoveku od nauke opštu kulturu. Kad je oko 1890. treći
naraštaj preuzeo intelektualno kormilo Evrope, susrećemo se s tipom naučnika kojem u istoriji nema
ravnog. To je čovek koji, od svega što treba da zna profinjena osoba, poznaje samo jednu jedinu
nauku, štaviše onaj maleni deo te nauke koji je predmet njegove istraţivačke paţnje. Proglašava,
najzad, vrlinom to što se ne zanima za bilo šta izvan uskog područja koje potanko obraĎuje, i naziva
diletantizmom svaku znatiţelju za celokupnošću znanja.
Činjenica je da takav naučnik uspeva da, zatvoren u uskom vidokrugu, otkriva nove činjenice i
doprinosi napretku nauke - u koju jedva da se razume - a time i sveobuhvatnoj misli koju svesno ne
poznaje. Kako je bilo i kako jeste tako nešto moguće? Treba naročito istaći čudnovatost sledeće
neporecive činjenice: eksperimentalna nauka je napredovala većinom zahvaljujući radu čudesno
prosečnih, osrednjih ljudi, pa čak i manje od osrednjih. Drugim rečima, modema nauka, ma koliko
koren i simbol današnje civilizacije, daje utočište intelektualno osrednjem čoveku i dopušta mu da s
valjanim uspehom deluje. A razlog je ono što je istovremeno najveća prednost i najveća opasnost
nove nauke i čitave civilizacije koju nauka vodi i predstavlja: mehanizacija. Dobar deo stvari koje
valja učiniti u fizici i u biologiji je mehanički posao mišljenja koji moţe bilo ko da obavi ili gotovo bilo
ko. Što se tiče bezbrojnih istraţivanja, moguće je izdeliti nauke na uske oblasti, zatvoriti se u jednu
od njih i potpuno smetnuti s uma sve ostale. Čvrstoća i preciznost metoda dopuštaju to privremeno i
praktično komadanje znanja. Jednim od tih metoda rukuje se kao da je mašina i nije čak nuţno
imati jasne predstave o smislu i osnovama tih metoda da bi se postigli i te kako dobri rezultati. Tako
većina naučnika podstiče opšti napredak nauke iako zatvorena u laboratorijske ćelije, kao pčele u
saću ili kao pas na lancu.
Ali ovo stvara kastu čudnovatih ljudi. Istraţivač mora osetiti u sebi snagu i sigurnost kad otkrije
neku novu činjenicu prirode. Sa dozom pravde, smatraće sebe „znalcem―. I zaista, u njemu ima
jedan komadić nečeg što, udruţeno s drugim, tuĎim komadićima, izgraĎuje znanje. Takvo je
unutrašnje stanje specijaliste koji je prvih godina ovog veka prispeo do tačke neviĎenog
preterivanja. Specijalista vrlo dobro „zna― svoj majušni budţak vaseljene, ali je korenita neznalica
svega ostalog.
Imam tu dragocen primer tog čudnog tipa čoveka koga sam pokušao da naslikam sa svih njegovih
strana. Rekoh da kroz čitavu istoriju njemu nema ravna. Specijalista moţe da posluţi kao odlučna
potvrda vrste i tera nas da sagledamo čitavu radikalnu novinu. Ranije su se ljudi mogli podeliti na
mudrace i neznalice ili barem na one koji su manje-više imali znanje i one koji ga manje-više nisu
imali. Ali specijalista se ne moţe podvesti ni pod jednu od te dve kategorije. Nije mudrac jer ništa ne
zna o onom što ne ulazi u njegovu specijalnost; ali nije ni neznalica, jer je ipak „čovek od nauke― i
vrlo dobro poznaje svoj mali deo svemira. Morali bismo reći da je on mudrac-neznalica, što je vrlo
ozbiljno jer znači da će se taj gospodin u svim pitanjima koja ne poznaje vladati ne shodno svom
neznanju, već samouvereno i drsko kao da je reč o pitanjima iz oblasti njegovog najuţeg
interesovanja.
A to je, u stvari, ponašanje specijaliste. U politici, u umetnosti, u društvenim pitanjima, u drugim
naukama, zauzeće on stav primitivca, prave neznalice; ali to će uraditi tako odlučno i tako
samouvereno, bez dopuštanja – a u tome i leţi čitav paradoks - da i te oblasti mogu biti nečija
specijalnost; usko ga specijalizujući, civilizacija od njega pravi hermetički zatvorenog, sobom
zadovoljnog stvora, unutar njegovih sopstvenih granica; ali upravo to lično osećanje upućenosti i
moći navešće ga da ţeli da vodi glavnu reč i izvan svoje specijalnosti. Otud sledi da se čak i u
slučaju najvišeg stepena kvalifikacije, dakle, kad svojom specijalizacijom predstavlja oprečnost
čoveku-masi, stručnjak, specijalist, ponaša na takoreći svakom ţivotnom području kao čovek-masa
bez ikakve kvalifikacije.
To nije samo uopštena primedba. Danas svako moţe zapaziti kako se glupo misli, sudi i deluje u
politici, umetnosti, veri i opštim ţivotnim pitanjima: „ljudi od nauke― tako postupaju, a prema tome i
medicinari, inţenjeri, finansijeri, profesori itd. To odbijanje da se drugi sasluša, ta rešenost čoveka
da se ni po koju cenu ne podvrgne ikakvom višem autoritetu - što sam već ranije označio kao bitna
obeleţja čoveka-mase - dostiţu vrhunac upravo kod delimično kvalifikovanih ljudi. Oni simbolišu i
većinom sačinjavaju današnju vladavinu masa, a njihovo varvarstvo je najneposredniji uzrok
evropske klonulosti.
Oni, s druge strane, predstavljaju jasan i rečit primer kako je civilizacija poslednjeg stoleća,
prepuštena sama sebi, proizvela tu navalu primitivizma i varvarstva.
Najneposredniji izraz te jednostrane specijalizacije je činjenica da danas, kada je više nego ikad
ranije „ljudi od nauke―, ima mnogo manje odista obrazovanih ljudi nego, recimo, 1750. A još je gore
što ti psi goniči robova što okreću točak nauke nikako ne obezbeĎuju unutrašnji naučni napredak.
Da bi sredila i obezbedila vlastiti razvoj, nauka s vremena na vreme ima potrebu da se preispita i
rekonstruiše što, kako rekoh, zahteva jedan napor unifikacije, svaki put sve veći, jer svaki put tim
sintezama valja obuhvatiti sve prostranija područja ukupnog znanja. Njutn je mogao da izgradi svoj
sistem u fizici bez naročitog poznavanja filozofije. Ajnštajnu je već bilo potrebno da se i te kako
valjano ispuni umovanjima Kanta i Maha kako bi ostvario svoju pronicljivu sintezu. Kant i Mah - tim
imenima se samo simbolizuje ogromna masa filozofskih i psiholoških misli koje su uticale na
Ajnštajna - posluţili su da se Ajnštajnov duh oslobodi i da mu otvore slobodan put ka njegovim
otkrićima. Ali Ajnštajn nije dovoljan. Fizika ulazi u najdublju krizu otkad postoji i moţe je iz nje izvući
samo jedna nova enciklopedija, sistematičnija od prethodne.
Specijalizacija koja je omogućila da eksperimentalna nauka čitavo stoleće napreduje pribliţava se
etapi kad neće više moći da sama od sebe ide napred, sem ako joj neko novo pokolenje ne načini
bolje točkove.
Ali ako specijalista ne poznaje unutrašnju fiziologiju nauke koju obraĎuje, još mnogo manje zna
istorijske uslove njenog opstanka, tj. kako valja organizovati društvo i usmeriti ljudsko srce da bi i
dalje bilo dovoljno istraţivača. Opadanje sklonosti za nauku, primetno poslednjih godina - na šta
sam već upozorio - zabrinjavajući je predznak za sve one koji imaju jasnu ideju šta je civilizacija,
ideju koja obično nedostaje tipičnom „čoveku od nauke― - kruni naše današnje civilizacije. Čak i on
veruje da je civilizacija prosto ovde, kao zemljin omotač i iskonska prašuma.
Država, najveća opasnost
Kad su javne stvari sreĎene kako treba, mase ne deluju same od sebe. Takva im je misija. Došle
su na svet da ih neko vodi, da na njih utiče, da ili zastupa, da ih organizuje - čak i da ih kao mase
ukine ili barem da tako nešto pokuša. Ali ne postoje mase na ovom svetu da sve to čine same od
sebe; potrebno im je da svoje postojanje veţu za neki viši autoritet, oličen u eliti izuzetnih ljudi.
Moţe da se razglaba nadugačko i naširoko koji su ti izvrsni ljudi; ali bez njih - ovakvih ili onakvih -
čovečanstvo ne bi postojalo u onom po njega najkarakterističnijem smislu. U to nema nikakve
sumnje, premda je Evropa provela ceo vek s glavom u pesku, pokušavajući da previdi tako
očiglednu stvar. Jer tu nije reč o nekom mišljenju utemeljenom na više ili manje čestim i verovatnim
činjenicama, već o pravom zakonu društvene „fizike―, mnogo inertnijem od Njutnovih zakona prave
fizike. Kad jednog dana Evropom zavlada prava filozofija71 - jedina stvar koja je moţe spasiti -
postaće jasno da je čovek, hteo-ne hteo, suštinski stvoren kao biće koje je prinuĎeno da se obraća
nekom višem autoritetu. Ako mu polazi za rukom da sam pronaĎe taj autoritet, onda je pripadnik
elite, a ako ne uspeva onda je oličenje čoveka-mase kome taj autoritet daruje elita.
Kad masa nastoji da deluje po svome, ona ustaje protiv vlastite sudbine, a pošto upravo to čini, ja
ovde govorim o pobuni masa. Jer, na kraju krajeva, istinskom i suštinskom pobunom se moţe
nazvati samo situacija kad čovek ne prihvata svoju sudbinu već se buni protiv samog sebe. Strogo
uzev, pobuna arhanĎela Lucifera ne bi bila ništa manja i da je umesto što se upeo da postane Bog -
što mu nije bila sudbina - rešio da postane čak i najmanji od svih anĎela, što mu takoĎe nije bilo
suĎeno. (Da je Lucifer bio Rus, kao Tolstoj, moţda bi odabrao radije ovaj drugi način pobune koji
nije ni manje ni više protiv Boga u odnosu na prethodni, znatno čuveniji.)
Kad masa deluje po svome radi to samo na jedan način, jer drugi ne poznaje: linčuje. Nije sasvim
slučajno što je zakon linča američkog porekla, pošto je Amerika na izvestan način raj masa. Niti se
mnogo manje treba iščuĎavati što danas, kad mase pobeĎuju, pobeĎuje i nasilje od kojeg se pravi
jedina doktrina, jedini ratio. Već odavno sam ukazao na to sazrevanje nasilja kao norme. Danas se
do krajnosti razvilo, što je dobar znak jer nagoveštava da će uskoro početi automatski da se povlači.
Nasilje je danas retorika vremena; govornici i šupljoglavci su ga prisvojili. Kad je neka čovečanska
stvarnost ispunila svoju ulogu, nasukala se i izdahnula, talasi je izbljuju na ţalo retorike gde, kao
lešina, i te kako poţivi. Retorika je groblje ljudskih stvarnosti; u najboljem slučaju, bolnica za
onemoćale. Duţe od neke stvarnosti poţivi njeno ime i premda je to puka reč, čak i ta reč, na kraju
krajeva, zadrţava ponešto od svoje magijske moći.
Ali čak i kad bi prestiţ nasilja kao cinično ustanovljena norma počeo da opada, ipak bismo i dalje
nastavili da ţivimo pod njegovom vlašću, makar u drukčijem obliku.
Mislim na najveću opasnost koja danas preti evropskoj civilizaciji. Kao i sve ostale opasnosti koje
joj prete, i ova je proistekla upravo iz te civilizacije. Štaviše, civilizacija se njom veoma diči; to je
savremena drţava. Opet se srećemo u novom ruhu sa onim što je prethodno rečeno o nauci:
plodnost njenih načela gura je stalno napred; ali to neizostavno vodi specijalizaciji koja preti da
nauku uguši.
Isto se dešava i sa drţavom.
Setimo se šta beše drţava krajem XVIII veka u svim evropskim nacijama. Poprilično uboga stvar!
Rani kapitalizam i njegove industrijske organizacije, gde prvi put pobeĎuje tehnika - nova,
racionalizovana tehnika - izazvali su prvi društveni rast. Pojavila se jedna nova društvena klasa,
moćnija po broju i snazi od prethodnih: burţoazija, graĎanstvo. To preduzimljivo graĎanstvo je pre
svega imalo dar i praktičnost. Umelo je da organizuje, disciplinuje, da artikuliše i omogući
ravnomerni tok svojih napora. Usred graĎanstva, kao po okeanu, plovila je „laĎa drţave―. Ta „laĎa
drţave― je metafora koju je graĎanstvo ponovo otkrilo jer je samo ono sebe doţivljavalo kao
svemoćno more, nabreklo olujama. A laĎa beše tek krhka barka s jedva nešto vojnika, činovnika i
para. Napravljena u srednjem veku, delo ljudi toliko različitih od graĎana - plemstva, divljenja
dostojnog zbog hrabrosti, umešnosti da stoluje, smisla za odgovornost. Bez njih ne bi bilo ni
evropskih nacija. Ali, uprkos svim tim vrlinama srca, plemstvo nikad nije krasila bistra glava. Ono
ţivi od drugih poriva. Vrl0 ograničene inteligencije, sentimentalni, nošeni nagonima i intuicijom,
plemići su, sve u svemu, „iracionalni―. Otud plemići nisu razvili nikakvu tehniku, jer za to treba biti
nuţno racionalan. Nisu izumeli barut. Gadili su ga se! Nemoćni da izmisle nova oruţja, prepustili su
graĎanstvu - koje ga je dobavilo sa Istoka ili sa drugih strana - da koristi barut i da njim automatski
dobije bitku protiv plemenitog ratnika, „viteza―, glupavo oklopljenog teškom gvoţĎurijom koja ga je
sprečavala da se lako kreće za vreme bitke. Plemićima nikad nije ni na kraj pameti bilo da je večna
ratnička tajna ne toliko u odbrambenim, koliko u napadačkim sredstvima (tajna koju je ponovo otkrio
Napoleon)72.
Pošto je drţava vrsta tehnike - javnog reda i uprave - „stari reţim― dospeva na kraj XVII veka sa
slabačkom drţavom, sa svih strana šibanom širokim ispretumbanim društvom. Nesrazmera izmeĎu
moći drţave i moći društva je u tom trenuku tolika da u poreĎenju sa stanjem u doba Karla Velikog,
drţava XVIII veka deluje zakrţljalo. Jasno je da je karolinška drţava bila mnogo slabija od drţave iz
vremena Luja XVI, ali je takvo bilo i društvo koje je okruţivalo 73. Ogromna razlika u nivou društvene
snage i snage javne vlasti dopustila je Francusku revoluciju i ostale revolucije sve do 1848.
Revolucijom je graĎanstvo osvojilo javnu vlast i svoje neporecive vrline prenelo na drţavu. Za
nešto više od jeĎnog naraštaja stvorilo je moćnu drţavu koja je okončala sve moguće
revolucionarne pokrete, Od 1848, otkad je na vlasti drugo graĎansko pokolenje, u Evropi zapravo
nema pravih revolucija. I to, naravno, ne stoga što ne bi bilo motiva za njih, već zato što nema
sredstava. Izjednačene su javna vlast i društvena snaga. Zauvek - zbogom, revolucijo! Sad Evropi
paše samo suprotno: drţavni udar. I sve što se potom dešavalo pod vidom revolucije beše samo
prerušeni drţavni udar.
U naše doba, drţava je postala čudovišna mašina koja čudovišno fimkcioniše. Ona je izuzetno
efikasna što se tiče količine i preciznosti njenih sredstava. Čvrsto postavljena usred društva,
dovoljno je da se samo takne u jednu sponu, pa da se njene ogromne poluge pokrenu i počnu
ubitačno da deluju na bilo kom delu društvenog organizma.
Savremena drţava je najočigledniji proizvod civilizacije. Vrlo je zanimljivo i gotovo pravo
otkrovenje upoznati se sa stavom koji čovek-masa zauzima spram nje. On je vidi, divi joj se, zna da
je tu i da obezbeĎuje njegov ţivot; ali nije svestan da je drţava ljudska tvorevina, pronalazak
izvesnih ljudi; da je odrţavaju izvesne vrline i pretpostavke što su, koliko juče, krasile ljude, a već
sutra mogu da iščile. S druge strane, čovek-masa vidi u drţavi neimenovanu silu i moć, a pošto je i
on anoniman - dakle, gomila - veruje da je drţava njegova. Pretpostavimo da u javnom ţivotu neke
zemlje doĎe do bilo kakve teškoće, sukoba ili problema: čovek-masa će smesta zahtevati da se
time drţava neodloţno pozabavi i da se neposredno angaţuje na rešenju tih problema uz pomoć
svojih dţinovskih, nesavladivih sredstava.
Eto najveće opasnosti koja danas pred civilizaciji: etatizacija ţivota, intervencionizam drţave,
apsorpcija čitave društvene spontanosti od strane drţave; jednom rečju, poništavanje istorijske
spontanosti koja konačno odrţava, hrani i pokreće ljudske sudbine. Kad masu tišti neka nedaća, ili
kad jednostavno oseti neku neutoljivu glad, za nju predstavlja grdnu napast ta stalna pouzdana
mogućnost da sve dobije i to bez napora, bez borbe, sumnje i rizika, jednostavnim pritiskom na
dugme i pokretanjem te moćne mašinerije. Masa kaţe: „Drţava, to sam ja―, što je savršeno
pogrešno. Drţava je masa samo u onom smislu po kome se za dva čoveka moţe reći da su
identični jer se nijedan od njih ne zove Huan. Savremena drţava i masa se podudaraju samo po
tome što su oboje anonimni. Ali stvar je u tome da čovek-masa zaista veruje da je on drţava, i sve
više će biti sklon da je stavlja u pogon pod bilo kakvim izgovorom, da bi mogao pomoću nje da
zgnječi svaku stvaralačku manjinu koja ga uznemirava - i to na bilo kom polju: političkom,
privrednom, naučnom ili filozofskom.
Posledica ove tendencije će biti sudbonosna. Drţava će neprekidno gušiti društvenu spontanost;
nijedno novo seme neće uroditi plodom; društvo će biti primorano da ţivi za drţavu, a čovek - za
vladinu mašineriju. A pošto je u krajnjoj liniji ipak samo mašinerija, čije postojanje i odrţavanje
zavise od vitalnosti onih koji se o njoj staraju, drţava će se - pošto isisa društvenu moţdinu -
sparušiti, do skeleta omršaviti i najzad izdahnuti onom smrću koja čeka svaku mašinu - rĎanjem. To
je smrt koja za sobom ostavlja veću lešinu nego ţivi organizam.
Takvu je zlosrećnu sudbinu doţivela antička civilizacija. Nesumnjivo je da je carska drţava Julija i
Klaudija bila divna mašinerija, neuporedivo superiornija kao prototip nego što je stara republikanska
drţava patricijskih porodica. Ali, čudne li podudarnosti, tek što je dostigla svoj puni razvoj počelo je
da opada društveno telo. Već u doba Antonina (u drugom veku) drţava se pokazuje kao antivitalna
sila, nadmoćna nad društvom. Društvo počinje da se porobljava i da ţivi samo u sluţbi drţave. Čitav
ţivot se birokratizuje. Šta se dešava? Birokratizacija ţivota dovodi do apsolutnog osiromašenja na
svim područjima. Bogatstvo opada, a ţene sve rede raĎaju. Tada drţava, da bi namirila vlastite
potrebe, ojačava birokratizaciju ljudskog ţivota. Ta drugostepena birokratizacija je militarizacija
društva. Drţavi je najpreča potreba ratnički aparat, njena vojska. Drţava je, pre svega, proizvoĎač
bezbednosti (one bezbednosti koja raĎa čoveka-masu, da se ne zaboravi!). Zato je, pre svega,
vojska. Severi, afričkog porekla, militarizovali su svet. Ali uzalud! Beda raste, a plodnost opada.
Ljudi nije dovoljno čak ni da se vojska popuni. Posle Severa, vojsku će morati da regrutuju meĎu
strancima.
Zar se ne primećuje paradoksalni i tragični proces etatizacije? Da bi društvo ţivelo bolje, ono kao
oruĎe stvara drţavu. A onda se drţava nametne i društvo mora da počne ţivot za drţavu. Drţavu,
meĎutim, ipak još čine ljudi iz njenog društva. Ubrzo ni oni neće biti dovoljni da se drţava izdrţava i
u pomoć će se pozivati stranci: prvo Dalmatinci, potom Germani. Stranci zagospodare drţavom, a
ostatak društva, domaći narod, mora sad da ţivi kao njihovo roblje, da robuje ljudima s kojima nema
ništa zajedničko74. Do toga dovodi drţavni intervencionizam: narod se pretvara u krv i meso kojima
se hrani jednostavni mehanizam te mašine - drţave. Skelet izjeda meso koje ga pokriva. Kućom
gospodari i gazduje - njena konstrukcija.
Kad se ovo zna, zbunjuje pomalo kad Musolini s primernom drskošću proglašava kao čudesno
otkrovenje, upravo sada poniklo u Italiji, formulu: Sve za drţavu; ništa izvan drţave; ništa protiv
drţave. Čak i to je dovoljno da se u fašizmu otkrije tipični pokret čoveka-mase. Musolinije zatekao
jednu savršeno organizovanu drţavu - i to drţavu koju nije on stvorio, već su je stvorile upravo one
snage i ideje protiv kojih se bori: liberalna demokratija. On se ograničava samo da je neobuzdano
koristi i, mada sebi neću sada dopustiti da sudim o pojedinostima njegovog delà, nema sumnje da
dosad postignuti rezultati ne mogu da se porede s onima koje je postigla politika i administracija
liberalne drţave. Ako je nešto uopšte postignuto, toliko je ništavno, slabo uočljivo i ni po čemu bitno,
da teškom mukom odoleva nagomilavanju enormne moći koju mu ova mašinerija dopušta da
sprovodi u krajnjem obliku.
 Etatizam je najviši oblik nasilja i direktne akcije kad prerastu u normu. Kroz drţavu i pomoću nje,
kao anonimne mašinerije, mase deluju po svome.
Evropski narodi ulaze u doba velikih teškoća u svom unutrašnjem ţivotu; to su ekonomske,
pravničke i teškoće iz domena javnog reda koje neće biti nimalo lako rešavati. Kako čovek da ne
strepi da pod vladavinom masa drţava neće pohitati da zgazi nezavisnost pojedinca, grupe i tako
konačno opustoši budućnost?
Konkretni primer tog mehanizma nalazimo u jednoj izuzetno zastrašujućoj pojavi koja se javlja
poslednjih trideset godina: ogromno uvećavanje policijskih snaga u svim zemljama. Porast društva
je neizbeţno tome vodio. Ma kako na nju navikli, uţasavajuće je paradoksalna sledeća činjenica: da
bi stanovnici jednog velikog savremenog grada mirno šetali ulicama i obavljali svoje poslove
potrebna je policija koja će regulisati saobraćaj. Ali „ljudi od reda― naivno misle da će se te „snage
javnog reda―, stvorene da odrţavaju poredak, zadovoljiti samo sprovoĎenjem upravo onog reda koji
ti ljudi hoće. Neizbeţno će, najzad, sami odrediti i presuditi kakav red ima da bude - i to će,
naravno, biti red koji njima odgovara.
Kad smo već dodirnuli ovu temu, valja upozoriti na različitu reakciju koju pokazuju različita društva
suočena s nekom javnom potrebom. Kad je, tu oko 1800, nova industrija počela da stvara novi tip
čoveka - industrijskog radnika - više sklonog prestupništvu nego preĎašnji, Francuska je pohitala da
organizuje mnogobrojnu i jaku policiju. Oko 1810. u Engleskoj je iz istih razloga znatno povećan broj
zločina, što je primoralo Engleze da se suoče s činjenicom kako takoreći uopšte nemaju policiju. Na
vlasti su bili konzervativci. Šta da se radi? Napraviti jaku policiju? Ni govora. Radije podnositi
zločine, dokle to bude moguće. „Ljudi su se pomirili s mišlju da trpe nered u svojoj sredini,
smatrajući da je to cena kojom plaćaju slobodu.― „U Parizu―, piše Dţon Vilijem Vord, „imaju policiju
da ti pamet stane, ali se skupo plaća korist od nje. Radije bih da svake tri-četiri godine na Retklif
Roudu bude ubijeno pola tuceta ljudi, nego da trpim kućne premetačine policije, uhoĎenje i sve
ostale Fušeove marifetluke.― To su dva različita gledišta na drţavu; Englez ţeli da se drţava
ograniči.
Ko upravlja svetom?
Uvek ponavljam da je evropska civilizacija automatski proizvela pobunu masa. PoleĎina te pobune
pokazuje i jednu dobru stranu; već smo je pomenuli: pobuna masa je identična s čudovišnim
usponom ljudskog ţivota u naše vreme. Ali je druga strana iste pojave zastrašujuća; ako s te strane
pogledamo pobunu masa, ona je identična i sa potpunim obeshrabrenjem čovečanstva.
Posmatrajmo je sada s tog novog gledišta.
1.
Suština ili karakter jedne nove istorijske epohe je rezultat unutrašnjih promena - čoveka i njegovog
duha - ili spoljnih - formalnih i mehaničkih. IzmeĎu tih poslednjih, nesumnjivo je najvaţnije
premeštanje vlasti. Ali to sobom povlači i pomeranja u duhu.
I zato kad sa visine posmatramo neko doba u ţelji da ga shvatimo, jedno od naših prvih pitanja
mora biti: „Ко je tada upravljao svetom?― Moglo bi biti da je tada čovečanstvo bilo rasparčano, bez
meĎusobnih veza, sazdano od unutrašnjih, samostalnih svetova. U doba Miltijada, na primer,
sredozemni svet nije znao da postoji svet Dalekog istoka. U takvim slučajevima moramo naše
pitanje „Ко upravlja svetom?― uputiti svakoj zajednici posebno. Ali od XVI veka čitavo čovečanstvo
je krenulo putem unifikacije koji je za naših dana došao do svog kraja. Više nema ni komadića
čovečanstva koji ţivi zasebno - nema ostrva posebnih ţivota. Zato se od tog veka moţe reći: onaj
ko upravlja svetom sprovodi u stvari autoritativni uticaj nad čitavim tim svetom. Takva je bila uloga
homogene grupe evopskih naroda tokom tri stoleća. Evropa je vladala i pod jedinstvom njene
uprave svet je ţiveo u jedinstvenom ili barem sve više ujednačavajućem stilu.
Taj ţivotni stil obično se naziva „Moderno doba― - što je sivo, bezizraţajno ime iza kojeg se krije
ova stvarnost: epoha evropske hegemonije.
Pod „upravljanjem― se ovde ne podrazumeva prvenstveno sprovoĎenje materijalne vlasti, fizičke
prisile. Ovde se nastoji da se utekne glupostima; barem onim najnezgrapnijim i najopipljivijim. E,
lepo: taj stabilan i normalan meĎuljudski odnos koji se naziva „upravljanjem―, nikada ne gubi svoju
snagu, već naprotiv, onaj ko upravlja - jedan čovek ili grupa ljudi - raspolaţe društvenim
mehanizmom koji se naziva „silom―. Prilikom dublje analize upravo slučajevi gde se sila na prvi
pogled čini kao temelj upravljanja, najbolji su primeri koji potvrĎuju našu tezu. Napoleon je upravio
svoj narod na Španiju i neko vreme se u njoj odrţao, ali nijedan dan u stvari nije upravljao, vladao
Španijom. A to zato što je imao silu, ali tačnije rečeno, zato što je imao samo silu. Treba praviti
razliku izmeĎu činjenice ili procesa napada i stanja vladanja. Vladanje - upravljanje - je normalno
sprovoĎenje autoriteta. I to se zasniva uvek na javnom mnjenju i to uvek, danas kao i pre deset
hiljada godina, kod Engleza kao i kod bilo kog drugog. Na šaru zemaljskom niko nije nikad upravljao
ko svoju vladavinu nije hranio javnim mnjenjem.
Da li se zaista moţe verovati da je suverenitet javnog mnjenja izum advokata Dantona 1789, ili
svetog Tome Akvinskog u XIII veku? Do pojma suvereniteta javnog mnjenja moglo se doći ovde ili
onde, ovog ili onog datuma, ali činjenica da je javno mnjenje silna snaga što u ljudskim društvima
proizvodi fenomen vladanja stara je uroĎena stvar kao i sam čovek. Tako je u Njutnovoj fizici
zemljina teţa sila koja izaziva kretanje. A zakon javnog mnjenja je opšti zakon gravitacije političke
istorije. Bez njega ne bi bila moguća ni istorijska nauka. Zato Hjum vrlo oštroumno primećuje da je
tema istorije pokazati kako se suverenitet javnog mnjenja, daleko od toga da bude utopijska teţnja,
ogleda uvek i u svakom času u ljudskim društvima. Čak i onaj ko bi hteo da vlada uz pomoć janičara
zavisi od mišljenja tih janičara i od mišljenja koje o njima imaju ostali stanovnici.
Sva je istina da se ne vlada s janičarima! Tako je i Taleran75 rekao Napoleonu: „Sve se, sire, moţe
učiniti s bajonetima sem jednoga: ne moţe se sesti na njih.― A upravljanje, vladavina, ne znači sam
čin prisvajanja vlasti, već njeno mirno, postepeno sprovoĎenje. Jednom rečju, vladati, upravljati,
znači - sedeti. Na prestolu, na edilskoj stolici, u ministarskoj skamiji, predsedničkoj fotelji. Protivno
naivnom, petparačkom mišljenju, vladanje nije toliko pitanje pesnice koliko pitanje stolice. Drţava je,
konačno, odreĎeno stanje javnog mnjenja: poloţaj ravnoteţe, mirovanja.
Dešava se da javno mnjenje ponekad ne postoji. Društvo podeljeno na protivničke grupe čija se
snaga mišljeпја meĎusobno potire ne dopušta da se uspostavi uprava. A kako priroda ne podnosi
prazninu, ona praznina nastala odsustvom javnog mnjenja ispunjava se surovom snagom.
I tako se ta snaga, dakle, iskazuje kao nadoknada javnog mnjenja.
Ako bi čovek hteo da potpuno tačno izrazi zakon javnog mnjenja kao zakon istorijske gravitacije,
treba da uzme u obzir i te slučajeve odsustva. Tada se dolazi do formule koja je oveštala, od
vajkada poznata i proverena: ne moţe se upravljati protiv javnog mnjenja.
To nas vodi mišljenju da vladavina znači prevlast nekog mišljenja, dakle prevlast odreĎenog duha;
da vladavina nije, na kraju krajeva, ništa drugo do jedna duhovna moć. Istorijski dogaĎaji nam
upravo to tačno potvrĎuju. Svako primitivno vladanje ima jedan „sakralni― karakter, jer se temelji na
religioznom, a religiozno je uvek prvi oblik pod kojim se javlja ono što će kasnije biti duh, ideja,
mišljenje; sve u svemu, ono što je nematerijalno i natfizičko. U srednjem veku se ista pojava javlja u
većem obimu. Crkva sa svojim posebnim obeleţjem „spiritualne vlasti― jeste prva drţava, odnosno
prva javna vlast. Politička vlast je upravo od crkve naučila da je i ona samo i pre svega spiritualna
vlast, odrţavanje nekih ideja na snazi. Tako se stvara sveto Rimsko carstvo, I tako se sukobe za
prevlast dve podjednako spiritualne vlasti koje se ne razlikuju suštinski ni po čemu, pa se onda
dogovore da se svaka ponaosob smesti u drugi vremenski modalitet: jedna u prolaznost, a druga u
večnost. Prolazna, ovozemaljska vlast i verska vlast su podjednako spiritualne; ali jedna je duh
vremena - ovozemaljsko javno mnjenje, podloţno promenama, dok je druga duh večnosti -
Gospodnje mišljenje, ono koje Bog ima o čoveku i njegovoj sudbini.
Kad kaţemo, na primer: tada i tada vlada taj i taj čovek, narod ili grupa udruţenih naroda, to je kao
da kaţemo: u to odreĎeno vreme u svetu preovlaĎuje odreĎeni sistem mišljenja - ideja,
opredeljenja, teţnji, propisa.
Kako shvatiti tu prevlast? Većina ljudi uopšte nema mišljenje i potrebno je da ga stekne pod
spoljnim pritiskom. Kao što se podmazuje mašina! Zato je potrebno da duh - kakav god bio - ima
vlast i da je sprovodi kako bi ljudi bez ličnog mišljenja - a oni su u većini - neko mišljenje ipak stekli.
Bez mnjenja, ljudska zajednica bila bi haos; i još manje: istorijsko ništavilo. Bez mnjenja bi ljudski
ţivot bio lišen sklopa, tvari. I zato, bez duhovne moći, bez nekog ko vlada, upravlja, i upravo u onom
stepenu u kom te uprave nedostaje, čovečanstvom vlada haos. A shodno tome, svako
prestrojavanje vlasti, svaka promena vladalaca, ujedno je i promena mnjenja i, tome dosledno, ni
manje ni više nego - promena istorijske gravitacije.
Vratimo se sad na početak. Mnogo vekova je Evropa vladala svetom, taj konglomerat duhom
srodnih naroda. U srednjem veku niko nije upravljao u prolaznom, svetovnom svetu. Tako je bilo i u
svim srednjim vekovima istorije. Zato ti vekovi predstavljaju uvek neki relativni haos i relativno
varvarstvo, pomanjkanje mnjenja. To su vremena kad se voli, mrzi, čezne, prezire, a sve vrlo burno.
Ali zato nedostaju mišljenja. Nije bez draţi takvo vreme. Ali u slavnim istorijskim vremenima
čovečanstvo ţivi od mnjenja i zato tada ima reda. S druge strane srednjeg veka nanovo nalazimo
jednu epohu u kojoj, kao u modernom veku, opet neko upravlja makar na ograničenom prostoru:
velika gospodarica, Rim! Doveo je u red Sredozemlje i njegovo susedstvo.
U ovim posleratnim danima počinje da se govori da Evropa više ne upravlja svetom. Da li se
primećuje sva teţina ovakve dijagnoze? Njom se najavljuje jedno prestrojavanje vlasti. Kuda se
premešta? Ko će naslediti Evropu na kormilu sveta? Ali, jesmo li sigurni da naslednik uopšte
postoji? A ako ga ne bude, šta će se dogoditi?
2.
Ţiva je istina da se svakoga časa, pa stoga i danas, u svetu dešava bezbroj stvari. Nastojanje da
se kaţe šta se to danas zbiva u svetu treba shvatiti, dakle, kao ironiju na svoj račun. Ali upravo zato
što je nemoguće neposredno i potpuno spoznati stvarnost, nema nam druge nego da proizvoljno
sročimo tu stvarnost, uz pretpostavku da se stvari dešavaju na jedan odreĎeni, usvojeni način. To
nam daje jednu shemu, tj. jedan pojam ili splet pojmova. Uz pomoć tog plana kao kroz vizuru
moţemo posmatrati pravu stvarnost i tada, tek tada, dobijamo pribliţnu predstavu o njoj. U tome je
naučni metod. I još više: u tome je čitava upotreba uma. Kad, videvši prijatelja na baštenskoj stazi,
kaţemo: „To je Pedro―, namerno i ironično činimo grešku. Jer pojam „Pedro― za nas podrazumeva
skup fizičkih i moralnih osobina koje nazivamo karakterom; istina je, u stvari da naš prijatelj Pedro
ponekad uopšte ne liči na ono što podrazumeva ideja „naš prijatelj Pedro―.
Svaki pojam, kako najbanalniji tako i tehnički najsloţeniji, podloţan je ironiji i oslanja se na zube
halkionskog osmeha, kao što se izbrušeni dijamant umeće u zlatne zupce svog kalupa. On sasvim
ozbiljno kaţe: „Ovo je A, a ono drugo je B.― Ali njegova je ozbiljnost prince-sans-rire. Ona je
nesigurna ozbiljnost onoga koji je jedva prigušio napad smeha. Zna on vrlo dobro da A nije A tek
tako, bez ikakvih ograničenja, niti je B neko B bez ikakvih rezervi. Prava misao koja počiva u pojmu
malo je drukčija od onoga što taj pojam izraţava, i u tom dvojstvu je sva ironija. Evo kako ide
stvarno mišljenje: ja znam, strogo govoreći, da ova stvar nije A, niti je ona druga B; ali ako
pretpostavim i usvojim da su to A i B, razumem posledice svog ţivotnog stava spram jedne i druge
stvari.
Takva teorija saznanja, racionalna, nervirala bi jednog Grka. Jer Grk je verovao da je otkrio samu
stvarnost u razumu, u pojmu. Mi, naprotiv, verujemo da je razum, pa i pojam, samo oruĎe koje je
potrebno čoveku da bi rasvetlio vlastiti poloţaj usred beskrajne i više nego problematične stvarnosti
svog ţivota. Ţivot je borba sa stvarima da bi se čovek odrţao meĎu njima. Pojmovi su strateški plan
koji razvijamo da bismo se odbranili od njihovog napada. I zato, ako se detaljno i do tančina
preispita suština nekog pojma, otkriva se da nam ništa ne govori o samoj stvari, ali da saţima ono
što čovek moţe učiniti s tom stvari ili od nje pretrpeti. Ovo taksativno mišljenje, prema kojem je
sadrţaj svakog pojma uvek ţivotan, uvek moguća akcija, ili moguće trpljenje jednog čoveka, nije
dosad, koliko mi je poznato, ni od koga potkrepljeno. Ali je to, po mom sudu, neoboriv termin
filozofskog procesa koji počinje s Kantom. I zato, ako tom svetlošću osvetlimo svekoliku istoriju
filozofije do Kanta, izgledaće nam da u suštini svi filozofi govore isto i to oduvek. Elem, čitavo
filozofsko otkrivanje samo je jedno od-krivanje i iznošenje na površinu onoga što je tavorilo u dubini.
Moţda će ovakav uvod delovati neumereno za ono što hoću da kaţem, tako daleko od filozofskih
problema. Hteo sam, prosto, da kaţem kako se u svetu sada dogaĎa - podrazumeva se, istorijski
gledano - isključivo sledeće: čitava tri veka Evropa je vladala svetom, a danas više nije sigurna u tu
vladavinu niti u njeno produţenje. Svakako je preterivanje svoditi na ovu jednostavnu formulu
bezbroj stvari koje sačinjavaju današnju istorijsku stvarnost. Zato nuţno treba da podsetim da je
mišljenje, hteli-ne hteli, preterivanje. Ko ne voli da preteruje mora da ćuti; štaviše: mora da umrtvi
svoj um i da naĎe načina da oglupavi.
Verujem zapravo da se to danas zaista dešava širom sveta. Sve ostalo je samo posledica, uslov,
predznak ili anegdota tog dešavanja.
Nisam rekao da je Evropa zaista okončala svoju vladavinu, već da je poslednjih godina počela da
oseća tešku sumnju i nedoumicu da li vlada ili ne i da li će i sutra vladati. Kod ostalih naroda širom
sveta tome odgovara podudarno stanje duha: sumnja da li iko njima danas upravlja; čak ni u to nisu
sigurni.
Ovih godina se mnogo govorilo o evropskoj dekadenciji. Usrdno preklinjem čitaoca da naivno ne
pomišlja na Špenglera prosto zato što se govori o dekadenciji Evrope ili Zapada. Pre nego što se
pojavila njegova knjiga, svi su govorili o propasti Zapada; uspeh njegove knjige, kao što se obično
dešava, duguje se činjenici da je ta strepnja ili briga već prethodno zaokupljala mnoge glave, iz
različitih pobuda i pod raznim imenima.
Toliko se govorilo o evropskoj dekadenciji da su je mnogi uzeli zdravo za gotovo. Moţda bez
ozbiljne vere i dokaza, jednostavno zato što su navikli da tu činjenicu primaju kao svršenu stvar -
premda se iskreno ne sećaju nijednog datuma kad ih je iko u to odista uverio. Nedavno objavljena
knjiga Valda Franka Ponovno otkriće Amerike potpuno se zasniva na pretpostavci da je Evropa
zapala u agoniju. Frank, meĎutim, niti analizira niti raspravlja, niti uopšte postavlja pitanje o
verodostojnosti tako ogromne činjenice koja će mu posluţiti kao bitna pretpostavka. Bez dalje
provere, polazi on od toga kao od sasvim izvesne istine. I upravo ta naivnost u polazištu dovoljna mi
je da pomislim kako Frank uopšte nije ubeĎen da Evropa propada; daleko od toga, on sebi uopšte
to pitanje i ne postavlja. Tom činjenicom se sluţi kao tramvajem. Opšte fraze su tramvaji
intelektualnog prevoza.
Poput njega postupaju mnogi ljudi. A naročito tako rade narodi, i to čitavi narodi.
Svet nam danas pruţa sliku primerene detinjastosti. Kad neko u školi primeti da je učitelj izašao iz
razreda, dečja gomila se razulari i disciplina iščezava. Svaki učenik oseća uţitak da se izmigolji
pritisku prisustva učitelja, da zbaci jaram, da digne noge uvis i da se oseti kao gospodar svoje
sudbine. Ali kad jednom iščeznu pravila koja su odredila zanimanja i zadatke, dečja gomila nema
više vlastitog posla, utvrĎenog zanimanja, osmišljenog zadatka, radne perspektive i kontinuiteta, pa
- prepuštena sama sebi - moţe samo da se naokolo krevelji i izmotava.
Jadan je i ništavan prizor koji danas ostavljaju mali narodi. Videvši da Evropa, kako se priča,
opada - pa stoga zapostavlja upravljanje - svaki, pa i najmanji narod skače na noge, široko
razmahuje, postavlja se naglavačke, trsi se i nadima ne bi li ostavio utisak zrelog stvora koji upravlja
svojim ţivotom. Otud ta primitivna panorama „nacionalizama― koju vidimo na sve strane.
U prethodnim poglavljima sam nastojao da ocrtam lik novog tipa ljudi koji danas preovladava u
svetu: tip takozvanog čoveka-mase. Nagovestio sam da mu je glavno obeleţje što, osečajući se
običnim i prostim, vaspostavlja pravo na vulgarnost, pa se odriče da prizna bilo kakve spoljne,
njemu nadreĎene autoritete. Beše prirodno da se ta pojava, ako već preovladava u svakom narodu
ponaosob, takoĎe javi i u skupu naroda. Postoje takoĎe i narodi-mase rešeni da se pobune protiv
velikih stvaralačkih naroda, elite ljudskog roda koja je organizovala istoriju. Zaista je smešno
posmatrati kako se poneka majušna republika diţe iz svoje zabiti, propinje na vrhove prstiju da
prekori Evropu, najavljujući prestanak njenog značaja na sceni sveopšte istorije.
Šta otud sledi? Evropa je stvorila sistem normi čiju su delotvornost i plodnost potvrdili vekovi. Nisu
te norme ni jedine ni najbolje moguće, ali su nesumnjivo konačne dok ne budu postojale druge ili
dok se nove bar ne naziru. Da bi ih se nadmašilo, neizostavno valja začeti druge. A narodi-mase su
danas odlučili da je ovaj sistem normi koji čini evropsku civilizaciju - odsluţio svoje. Ali, pošto nisu
kadri da smisle drugi sistem, ne znaju šta bi i da bi popunili vreme - izmotavaju se.
To je prva posledica koja se javlja kad u svetu jenjava nečija vladavina: kad se jednom pobune,
oni kojima se vladalo nemaju ni posebnog zadatka, ni ţivotnog programa.
3.
PoĎe Ciganin na ispovest: oprezni pop ga ponajpre upita da li zna deset boţjih zapovesti. Na to će
Ciganin: „Eto, velečasni: taman ti ja htedoh da ih nabiflam, kad ono začuh da se šuška kako će ih
ukinuti.―
Nije li tako i danas u svetu? Šuška se da evropske zapovesti više ne vrede, pa ljudi - pojedinci i
narodi - koriste priliku da poţive razulareno. Jer dosad je bilo samo evropskih zapovesti. Nije reč o
tome da su - kao što se toliko puta dešavalo - isklijale nove norme koje bi da smene postojeće, niti
da će tek ponikli ţar svojom vatrom podgrejati stari, ohlaĎeni polet. To bi bilo u redu. Štaviše, staro
postaje staro ne zbog vlastite izlapelosti nego stoga što je na pomolu novo načelo koje, samim tim
što je novo, čini prethodno starim. Kad ne bismo imali decu, ne bismo ostarili ili bismo to primetili
barem mnogo kasnije. Isto se dešava i sa prototipovima mašina. Auto od pre deset godina izgleda
mnogo stariji nego lokomotiva od pre dvadeset, prosto zato što se automobilski izumi mnogo brţe
smenjuju. To opadanje koje je posledica procvata nove mladosti - predznak je zdravlja.
Ali današnja evropska zbivanja su nezdrava i čudnovata. Evropske zapovesti su izgubile svoj
značaj, a druge se ne vide na pomolu. Kaţe se da evropskoj vladavini dolazi kraj, a ne vidi se ko bi
mogao da je nasledi. Pod Evropom se pre svega podrazumeva trojstvo Francuska, Engleska,
Nemačka. Na području globusa koje te tri zemlje zauzimaju sazreo je način ljudskog ţivljenja prema
kojem se čitav svet organizovao. Ako su, kao što se danas govori, ta tri naroda na nizbrdici, a njihov
ţivotni program gubi snagu, nije nikakvo čudo što je svet obeshrabren.
A to je cela istina. Čitav svet - narodi i pojedinci - postao je malodušan. Jednu-dve sezone ta
malodušnost je zabavna, pa čak i sanjarska. PodreĎeni ljudi veruju da im je palo breme s pleća pod
kojim su se savijali. Čuvaju deset zapovesti iz vremena u kojem su uklesane u kamenu ploču ili
bronzu, ovekovečivši svoj tegobni karakter. Etimologija reci „nalagati― znači naprtiti, staviti neku
stvar u nečije ruke. Onaj ko zapoveda je neumoljiv, on izriče naloge. PodreĎenima čitavog sveta je
dodijalo da im se stalno nešto nalaţe, pa svečarski koriste to vreme lišeno tegobnih naloga. Ali
slavlje kratko traje. Bez zapovesti koje nas obavezuju da ţivimo na odreĎen način, naš ţivot ostaje
puka raspoloţivost; a to je uţasno stanje u kojem se nalazi najbolja mladost ovoga sveta. Samo
zbog osećanja potpune osloboĎenosti, bez ikakvih okova, oseća se ta mladost praznom. Ţivot na
raspolaganju je veće poricanje samog sebe nego što je smrt. Jer ţiveti znači raditi nešto odreĎeno -
ispunjavati neki nalog - i u onoj meri u kojoj izbegavamo da svoj ţivot nečem posvetimo, mi ga u toj
meri praznimo. Ubrzo će se planetom zaoriti strahovit krik koji će se, kao zavijanje bezbroj pasa,
popeti do zvezda, traţeći nekog ili nešto što zapoveda, što nameće neki posao ili obavezu.
Treba to reći onima koji, nesvesni poput dece, obznanjuju da je došao kraj evropskoj vladavini.
Upravljati znači dati ljudima smisaoni posao, postaviti ih unutar njihove sudbine, na njihovo pravo
mesto; znači sprečiti preterivanja što pokatkad vode besciljnom tumaranju, ispraznom ţivotu i
očajanju.
Nikakva šteta ne bi bila ako doĎe kraj evropskoj upravi kad bi bilo nekog ko će da je zameni. Ali
nema ni senke od toga. Njujork i Moskva nisu ništa novo spram Evrope. To su samo delovi
evropske vladavine koji su, pošto su se odmetnuli od celine, izgubili smisao. Teško je, u stvari,
govoriti o Njujorku i Moskvi, jer čovek ne zna potpuno šta predstavljaju: zna samo da ni o jednom ni
o drugom nije dosad rečeno ništa suštinski. Ali čak iako se ne zna potpuno šta su Njujork i Moskva,
zna se dovoljno da bi se shvatio njihov opšti karakter. Obe pojave, u stvari, potpuno pripadaju onom
što sam jednom zgodom nazvao „pojavom istorijske kamuflaţe―. Suština kamuflaţe je da nije ono
što predstavlja. Njen izgled prikriva, umesto da otkriva, njenu suštinu. Otud obmanjuje veliku većinu
ljudi. Obmane se moţe osloboditi samo onaj ko unapred i u principu zna da kamuflaţa uopšte
postoji. To je isto kao kod priviĎenja: pojam ispravlja ono što oči vide.
U svakoj istorijskoj kamuflaţi postoje dva sloja stvarnosti; jedan dubok, stvaran, suštinski, i drugi
prividan, slučajan i površan. Tako je u Moskvi film evropskih ideja - marksizam - smišljenih u Evropi
s pogledom na evropsku stvarnost i evropske probleme. A ispod tog filma počiva narod ne samo
etnički različit od evropskih, već - a to je mnogo vaţnije - i drugačije starosti od nas. To je narod u
sazrevanju, mladalački. To što je marksizam pobedio u Rusiji - gde nema industrije - bila bi najveća
protivrečnost koja moţe zadesiti marksizam. Ali nema protivrečnosti, jer nema ni takve pobede.
Rusija je marksistička otprilike onoliko koliko su se Rimljanima nazivali Nemci pod Svetim rimskim
carstvom. Novi narodi nemaju ideja. Kada izrastaju u okrilju gde postoji ili izdiše neka stara kultura,
prikrivaju se idejama koje im ona nudi. To je kamuflaţa i eto joj razloga. Zaboravlja se - kao što sam
drugom prilikom primetio - da ima dva velika tipa evolucije za svaki narod. Ima naroda koji izrastaju
u „svetu― civilizacijskog vakuuma. Na primer: egipatski ili kineski. U takvom narodu sve je autohtono
i postupci tog naroda imaju jasan i neposredan smisao. Ali ima i takvih naroda koji sazrevaju i
razvijaju se u prostoru proţetom kulturom dugog istorijskog veka. Takav je slučaj, na primer, s
Rimom koji cveta sred Sredozemlja, voda proţetih grčko-istočnjačkom civilizacijom. Otud barem
polovina rimskih postupaka nije autentična već naučena. A naučen, usvojen postupak uvek
pokazuje dvostruko lice. Njegov pravi smisao nije neposredan već zaobilazan. Onaj koji postupa
naučeno - na primer izgovara reč na stranom jeziku - ispod toga postupa autentično, prevodi na
svoj jezik tuĎu reč. Da bi se bolje shvatila kamuflaţa, takoĎe je nuţan zaobilazan pogled: pogled
prevodioca teksta s rečnikom pri ruci. Nadam se knjizi u kojoj će Staljinov marksizam biti preveden
na jezik ruske istorije. Jer njegova snaga je u onom ruskom, a ne u onom komunističkom. Ko zna
šta će to biti! Jedino što se moţe tvrditi jeste da će Rusiji biti potrebni još mnogi vekovi da bi došla u
mogućnost da upravlja svetom. Još joj nedostaju zapovesti koje bi sama sročila, pa joj je zato
potrebno da se pretvara kao da se priklanja evropskim načelima Marksa. Mladosti ima u izobilju, pa
joj je dovoljna ta fikcija. Mladeţi ne treba previše razloga za ţivot; samo joj treba izgovor.
Vrlo slična stvar se dešava i s Njujorkom. TakoĎe je zabluda pripisivati njegovu današnju snagu
zapovestima kojima se pokorava. One se u krajnjoj liniji svode na tehniku. Kakve li slučajnosti! Opet
evropski izum, a ne američki. Evropa je izmislila tehniku u XVIII i XIX veku. Kakve li slučajnosti!
Upravo doba nastanka Amerike. A ozbiljno nam se kaţe da je suština Amerike u njenom
praktičnom, tehničkom ţivotu! Umesto da nam se kaţe: kao i sve druge kolonije, Amerika je
obnavljanje, podmlaĎivanje starih naroda, naročito svih evropskih. Iz sasvim drugih razloga nego
što su ruski, Sjedinjene Američke Drţave takoĎe predstavljaju primer one istorijske stvarnosti koju
nazivamo „novi narod―. Veruje se da je to fraza, a u stvari je podjednako stvarnost kao što je i
mladost bilo kog čoveka. Amerika je snaţna zbog svoje mladosti koja se stavila u sluţbu te
savremene „tehničke― zapovesti, kao što se mogla staviti u sluţbu budizma da je on bio na
dnevnom redu. Ali Amerika time samo započinje svoju istoriju. Sada će na red doći brige, razdori,
sukobi. Tek će morati da proĎe kroz mnogo toga; izmeĎu ostalog, kroz štošta sasvim suprotnog
tehnici i pragmatizmu. Amerika je mlaĎa od Rusije. Uvek sam tvrdio, premda u strahu da
preterujem, da je Amerika primitivan narod kamufliran poslednjim izumima tehnike. A sada Valdo
Frank, u svojoj knjizi Ponovno otkriće Amerike, to otvoreno izjavljuje. Amerika još nije patila;
potpuno je izlišno misliti da moţe već sad posedovati vrline neophodne da upravlja svetom.
Ko izbegava pesimističke zaključke da niko ne upravlja, niti će da upravlja svetom zbog čega će,
istorijski gledano, svet opet potonuti u haos, mora se vratiti na početak i ozbiljno sebe upitati: da li je
zaista tačno, kao što se priča, da Evropa propada i napušta upravljanje svetom, da abdicira? Nije li,
moţda, ta prividna dekadencija korisna kriza koja će Evropi omogućiti da doslovno bude Evropa?
Zar očigledna dekadencija evropskih nacija nije a priori bila nuţna da bi jednog dana bile moguće
Sjedinjene Evropske Drţave, kada će i formalno jedinstvo zameniti evropski pluralitet?
4.
Funkcija upravljanja i slušanja je presudna u svakom društvu. Presudno je za stanje svih ostalih
stvari pitanje ko nareĎuje, a ko sluša. Ako je to pitanje rĎavo rešeno i ostale stvari će ići naopako.
Osim genijalnih izuzetaka - čovek će do najličnijih tančina biti uznemiren i izveštačen. Kad bi čovek
bio samotničko biće koje tek slučajno nabasa na društvo drugih ljudi, moţda ga se ne bi ticale te
posledice pomeranja teţišta vlasti i krize upravljanja. Ali kako je on društven u najelementarnijoj
suštini, remete ga u najličnijem smislu promene koje, strogo uzev, neposredno deluju samo na
zajednicu. Otud je moguće zasebno posmatrati pojedinca, analizirati ga, pa zaključiti bez ikakvih
dopunskih činilaca kako u njegovoj zemlji stoji stvar sa svešću o zapovedanju i poslušnosti.
Bilo bi zanimljivo i korisno podvrgnuti takvom ispitivanju individualni karakter prosečnog Španca.
Poduhvat bi, meĎutim, bio neveseo i, mada koristan, bio bi obeshrabrujući; zato ga se klonim. Mogli
bismo uočiti i ogromnu količinu lične malodušnosti, pokvarenosti, što u našem običnom čoveku
izaziva činjenica da španski narod već vekovima ţivi nečiste savesti po pitanju vlasti i poslušnosti.
Pokvarenost i prostota su samo prihvatanje odreĎene nepravilnosti kao nečeg uobičajenog,
nepravilnosti koja se prihvata uprkos tome što jeste. Pošto nije moguće preobratiti u zdravu i
normalnu pojavu nešto što je po suštini zločinačko i nenormalno, pojedinac odlučuje da se prilagodi
nepravilnosti i tako sasvim postaje saučesnik zločina i nepravilnosti koje prihvata. To je mehanizam
sličan onome iz pučke poslovice koja kaţe da jedna laţ povlači stotinu. Svi narodi su prošli to
razdoblje kad je njima hteo da vlada neko ko to ne bi smeo; ali ih je snaţni nagon smesta
podstakao da udruţe snage i usredsrede ih na proterivanje tog neopravdanog zahteva za
vladavinom. Odbacili su prolaznu nepravilnost i ponovo sazdali svoj javni moral. Ali Španac je učinio
upravo suprotno: umesto da se suprotstavi zapovestima onog koga je njegov lični osećaj
odbacivao, on je radije krivotvorio čitav ostatak svog bića da se prilagodi toj početnoj prevari. Dok
tako bude bilo, u našoj zemlji uzalud je očekivati bilo šta od ljudi naše rase. Društvo čija je drţava,
vlast i uprava bitno prevarantska ne moţe imati elastičnost i krepkost potrebne za tešku rabotu
časnog opstanka u istoriji.
 Nema, dakle, ničeg neobičnog što je bila dovoljna tek laka sumnja, prosto kolebanje o tome ko
upravlja u svetu, pa da čitav taj svet - kako u javnom tako u privatnom ţivotu - počne da pada u
malodušnost.
Po svojoj suštini, ljudski ţivot mora nečemu da bude posvećen. To moţe biti bilo slavno ili
skromno delo, slavna ili obična sudbina. Reč je o tom čudnom, ali neizbeţnom uslovu utisnutom u
naše postojanje. S jedne strane, ţiveti znači nešto što svako radi za sebe i po sebi. S druge strane,
ako taj moj ţivot, koji se samo mene tiče, nečemu ne posvetim, tumaraće bezglavo, bezoblično i
nepodstaknuto. Ovih godina smo svedoci veličanstvene predstave bezbrojnih ljudskih ţivota što
izgubljeni hode po vlastitom lavirintu, jer nisu ničem posvećeni. Sve zapovesti i sva nareĎenja
ostaju in suspenso. Čini se da bi takvo stanje moglo biti idealno, jer svaki ţivot dobija potpunu
slobodu da radi šta mu je volja. I tako svaki narod. Evropa je popustila svetske dizgine. Ali je
rezultat bio suprotan očekivanom. Prepušten sebi, svaki ţivot ostaje zatvoren u sopstvenoj praznini,
bez cilja i zadatka. A pošto ga valja nečim ispuniti, počinje „izmišljanje― ili lakomislena
samoobmana, posvećivanje laţnim zanimacijama na koje ne navodi nikakav iskreni, lični nagon.
Danas jedno, sutra drugo, suprotno onom prvom. Takav ţivot je izgubljen kad se sa sobom suoči.
Egoizam je lavirint. Razume se. Ţivot je put ka nečemu, ka nekom cilju. Cilj nije moj put, nije moj
ţivot; to je ono za šta taj ţivot stavljam u zalog i što je, zato, van njega, tamo dalje. Ako se rešim da
koračam samo po stazama unutar sopstvenog ţivota kao pravi egoista, ne napredujem i nikud ne
stiţem; samo se vrtim u krug oko istog mesta. A to je pravi lavirint, put koji nikud ne vodi, koji se u
sebi iscrpljuje, prosto zato što ne iskoračuje iz sebe.
Posle rata Evropljanin se zatvorio u sebe, ostao je bez posla i ništa nije preduzimao ni za sebe ni
za druge. Zato istorijski tapkamo u mestu već oko deset godina.
Ne upravlja se po sebi i za sebe. Upravljanje, vladavina jeste vrsta pritiska na druge. I ne samo to.
Kad bi bila samo to, svodila bi se na puko nasilje. Ne treba zaboraviti da vladanje ima dvostruko
dejstvo; zapoveda se nekom, ali se zapoveda i nešto. A to što se zapoveda znači, u krajnjoj liniji,
nalog za učešće u jednom poduhvatu, u velikoj istorijskoj sudbini. Zato nema vladavine bez
ţivotnog programa, tačnije - bez programa i plana vlasti. Kao što kaţe Silerov stih:

Wenn die Könige bauen, haben die Kärrner zu tun76.

Nije dobro saglasiti se s onim uskogrudim mišljenjem što u ponašanju velikih naroda i ljudi vidi
samo i jedino egoističke pobude. Nije tako lako kao što se veruje biti čist egoista. Niko ko je to
odista bio nikad nije pobeĎivao. Prividni egoizam velikih naroda i velikih ljudi je neizbeţna čvrstina s
kojom mora nastupiti onaj ko ţivot posvećuje nekom poduhvatu. Kad postoji istinska ţelja da se
nešto sprovede i kad se čovek potpuno predaje nekom zadatku, ne moţe se od njega traţiti
obzirnost za prolaznike i spremnost za ništavne čovekoljubive ljubaznosti. Putnicima po Španiji se
najviše dopada što ljudi često napuštaju svoj put i velikodušno se ţrtvuju za stranca koji zapita na
ulici gde se nalazi neki trg ili zdanje, pa ga vode do mеsta njegovog interesovanja. Ne poričem da u
toj osobini nema moţda ponešto od karaktera dobrog Keltiberca i ponešto velikodušnosti, i radujem
se kad stranac tako protumači njegovo ponašanje. Ali kad tako nešto čujem ili pročitam, nikad ne
uspevam da suzbijem sumnju da li je moj presretnuti zemljak zaista nekud sa ciljem išao? Jer lako
moţe da ispadne kako se u mnogim slučajevima taj Španac nikuda uopšte nije uputio, nije imao
baš nikakvih namera niti cilja, nego je jednostavno malo išetao u ţivot da vidi mogu li, moţda, ţivoti
drugih malo da ispune njegov. Načisto sam da moji zemljaci često izlaze na ulicu tek tako, da vide
hoće li nabasati na nekog neznanca kome bi pravili društvo.
Ozbiljna je stvar što je ta sumnja u upravljanje svetom, donedavno evropska duţnost, tako
obeshrabrila sve narode sem one koji su zbog svoje mladosti još u preistoriji. Ali je još ozbiljnije što
je to piétinement sur place uspelo sasvim da obeshrabri i samog Evropljanina. Ne mislim da je tako
zato što sam i sam Evropljanin ili zbog nečeg sličnog tome. Ne kaţem ja: „Ako Evropljanin ne bude
vladao u bliţoj budućnosti, ne zanima me sudbina sveta.― Uopšte ne bih mario što ističe vreme
evropske vladavine kad bi danas bila na vidiku kakva druga grupa naroda sposobna da Evropu
svrgne s vlasti i upravlja planetom. Ne bih čak ni toliko traţio i bio bih sasvim zadovoljan i kad niko
ne bi vladao, da to sobom ne povlači iščezavanje svih vrlina i darova evropskog čoveka.
 Elem, to poslednje će se neizbeţno desiti. Ako se Evropljanin bude navikao da on ne upravlja,
dovoljno će biti da proĎe vreme jednog i po naraštaja pa da stari kontinent, a sa njim i čitav svet,
zapadne u moralnu tromost, intelektualnu sterilnost i sveopšte varvarstvo. Samo iluzija vlasti i
disciplina odgovornosti koju ona pobuĎuje mogu odrţati ustreptalost evropske duše. Nauka,
umetnost, tehnika i sve ostalo ţive u podsticajnoj atmosferi koju stvara svest o vlasti. Ako nje nema,
Evropljanin će se prozliti. Neće više glave sadrţavati onu nepokolebljivu veru u sopstvene snage
koja ih baca energične, odvaţne i istrajne u lov na velike ideje, u svakom pogledu nove. Evropljanin
će zauvek postati ni po čemu izuzetno biće. Nesposoban za ikakav stvaralački i oduševljeni napor,
opet će pasti u jučerašnjicu, u naviku, u rutinu; od sebe će napraviti prostačku, ispraznu priliku kao
Grci za vreme propasti i kroz čitavu vizantijsku istoriju.
Stvaralački ţivot pretpostavlja strogo higijenski reţim, Čvrstu disciplinu i stalne podsticaje što
oţivljavaju i bodre svest o dostojanstvu. Stvaralački ţivot je energičan ţivot, koji je moguć samo u
dve okolnosti: ili kad čovek sam vlada, ili kad se nalazi u svetu gde vlada neko kome priznajemo
puno pravo da vrši takvu duţnost; ili ja vladam ili drugog slušam. Ali poslušati nekog ne znači
pognuti glavu pred nečijom vlašću - pognuti glavu znači poniziti se - već, naprotiv, ceniti onog ko
vlada i slediti ga, biti s njim solidaran, stavljajući se drage volje pod njegovu zastavu.
5.
Valja nam sada da se vratimo na polazište ovog ogleda: na tako čudnovatu činjenicu da se
poslednjih godina svetom raširila priča kako Evropa propada. Već čudi pojedinost što tu
dekadenciju nisu prvo opazili stranci, već su je otkrili sami Evropljani. Dok niko izvan starog sveta
nije na to ni pomišljao, nekim ljudima u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj pala je na pamet uverljiva
misao: da nismo počeli da propadamo? Tu ideju je spremno dočekala štampa, pa sad čitav svet
govori o evropskoj propasti kao o svršenoj stvari.
Ali, lakim pokretom ruke zaustavite osobu koja tako priča i upitajte je na kojim pojavama i
dokazima konkretno zasniva svoju dijagnozu. Smesta ćete videti kako uopšteno širi ruke, njima
maše kao da obuhvata čitavu vaseljenu - pokreti koji krase svakog brodolomnika. Ne zna čovek za
šta bi se uhvatio! Jedino što pred našim očima iskrsava kad govorimo bez pretenzija o sadašnjoj
propasti Evrope je skup ekonomskih teškoća koje danas tište svaki evropski narod. Ali kad treba
podrobnije objasniti suštinu tih teškoća, primećuje se da nijedna od njih ozbiljno ne ugroţava snage
što stvaraju bogatstvo i da je stari kontinent već prebrodio mnogo ozbiljnije krize.
Da li se moţda danas Nemac ili Englez ne osećaju kadri da više i bolje proizvode nego ikad? Na
neki način da, a vrlo je vaţno u tom pogledu dovesti u vezu duhovno stanje tog Nemca ili tog
Engleza sa ekonomijom. Čudno je upravo to što njihova bespogovorna malodušnost ne poriče iz
nekog eventualnog osećanja nesposobnosti, već naprotiv, iz toga što u sebi osećaju veće
potencijale nego ikad ranije, pa se sudaraju s nekim sudbonosnim preprekama koje ih sprečavaju
da ostvare ono za šta su i te kako kadri. Te sudbonosne granice današnje ekonomije u Nemačkoj,
Engleskoj, Francuskoj jesu političke granice dotičnih drţava. Autentična teškoća, dakle, ne potiče
od ovog ili onog ekonomskog problema, već od nesrazmere oblika javnog ţivota u kojem se moraju
kretati ekonomski potencijali sa njihovom pravom snagom i veličinom. Po mom mišljenju, osećaj
nedorečenosti, nemoći što poslednjih godina neporecivo tišti evropsku vitalnost hrani se tom
nesrazmerom izmeĎu veličine sadašnjih evropskih potencijala i okvira političke organizacije u
kojima mora da se kreće. Zamah da se reše teška, neodloţna pitanja je poletniji nego ikad pre; ali
uvek naleće na zidove svog uskog kaveza u kom tavori, na male narode na koje je sve dosad bila
izdeljena i organizovana Evopa. Pesimizam i malodušnost što danas tište dušu starog kontinenta
veoma nalikuju na pticu dugih krila koja, mašući njima, udara o zidove svog kaveza.
Najbolji dokaz ovoga je činjenica da se to ponavlja i na svim drugim područjima, naizgled tako
različitim od ekonomskog. Recimo, na primer, intelektualni ţivot. Svaki valjani intelektualac
Nemačke, Engleske ili Francuske oseća da ga guše granice njegovog naroda, oseća svoju
nacionalnost kao jedno apsolutno ograničenje. Nemačkom profesoru je jasno kao dan da je
besmislen stil rada i proizvodnje na koji ga nagna njegova neposredna publika sačinjena od
nemačkih profesora, i nedostaje mu nadmoćna sloboda izraţavanja koju uţivaju francuski pisac ili
britanski esejist. I obratno, pariški čovek od pera počinje da uviĎa kako je iscrpljena tradicija
knjiţevnog mandarinstva, verbalnog formalizma, na koju ga osuĎuje njegovo francusko poreklo i
radije bi - čuvajući najbolje vrline te tradicije - da ga udruţi s nekim dobrim stranama nemačkog
profesora.
Isto se dešava i u unutrašnjoj politici. Još nije proučen u tančine problem agonije političkog ţivota
svih velikih naroda. Kaţe se da su demokratske ustanove izgubile ugled, ali bi upravo tu stvar
valjalo objasniti. Jer reč je o vrlo čudnovatom gubitku ugleda. Posvuda se govori loše o parlamentu,
ali se ni u jednoj zemlji ne govori, niti pomišlja, da bi ga trebalo nečim zameniti; ne moţe se čak
pronaći ni utopijsko obličje drugih oblika drţave koja bi, barem teorijski, bila bolja. Ne treba, dakle,
slepo verovati u autentičnost tog naizgled očitog gubljenja ugleda. Ne ide u Evropi loše ustanovama
kao instrumentima javne vlasti, več traljavo stoji stvar s poslovima kojima se bave. Nedostaju
programi primereni stvarnim dimenzijama koje danas ima ţivot Evropljanina.
Ima tu jedna optička varka koju valja ispraviti jednom za svagda, jer je već mučno slušati
naklapanja koja se, na primer, povazdan pričaju u vezi s parlamentom. Postoji čitav niz umesnih
prigovora na način rada tradicionalnih parlamenata; ali ako se razmotre pojedinačno, vidi se da
nijedan ne navodi na zaključak da parlament nuţno treba ukinuti već, naprotiv, svi neposredno i
očigledno ukazuju na potrebu da se reformiše. E, lepo; najbolji način da se čovečanstvo izjasni u
prilog nečega je da iskaţe potrebu za reformisanjem, pošto to navodi na zaključak da se bez te
stvari ne moţe i da je ona potrebna i sposobna za novi ţivot. Današnji automobil je nastao od
prigovora na automobil iz 1910. Ali banalno nipodaštavanje parlamenta ne proističe iz takvih
prigovora. Kaţe se, na primer, da parlament nije efikasan. Mi se onda zapitajmo u odnosu na kakav
cilj nije efikasan? Jer efikasnost je vrlina nekog sredstva spram neke svrhe, nekog cilja. U ovom
slučaju, svrha bi bila rešenje javnih problema svake nacije. Zato zahtevajmo od svakog ko se ţali
na nedelotvornost parlamenta da i sam ima jasnu predstavu kako bi trebalo da izgleda rešenje
savremenih javnih problema. Ako takve jasne misli nema, ako se danas jasno nigde ne zna, čak ni
teoretski, šta treba činiti, nema nikakvog smisla optuţivati za neefikasnost institucionalna sredstva.
Bilo bi bolje prisetiti se da nikad nijedna institucija nije u istoriji stvorila izvrsnije i delotvornije drţave
nego što su parlamentarne drţave XIX veka. I ko to zaboravlja pokazuje izuzetnu glupost, jer je to
neosporna činjenica. Ne smé se, dakle, pobrkati mogućnost i preka potreba duboke reforme
zakonodavnih skupština kako bi se načinile „još delotvornijima―, sa stanovištem da su takve
skupštine potpuno beskorisne.
Nipodaštavanje značaja parlamenata nema ničeg zajedničkog sa njihovim očitim nedostacima. To
potcenjivanje potiče iz drugih pobuda, sasvim stranih parlamentu kao političkom sredstvu. Potiče iz
neznanja Evropljanina kako da ga upotrebi jer ne ceni svrsishodnost tradicionalnog javnog ţivota;
sve u svemu, jer ne oseća iluziju nacionalne drţave kojom je zarobljen. Kad se malo paţljivije
pogleda to čuveno nipodaštavanje, vidi se da u većini zemalja graĎanin ne poštuje svoju drţavu.
Bilo bi zato sasvim beskorisno reformisati pojedinosti njenih ustanova, jer nipodaštavanje ne
pogaĎa njih, već samu drţavu u celini - ona je postala premala.
Kad se spotakne u svojim privrednim, političkim, intelektualnim namerama o granice vlastite nacije,
Evropljanin prvi put oseća da su one - njegov ţivotni stil - nesrazmjerne s veličinom kolektivnog tela
u kojem je zatvoren. I tek tada otkriva da biti Englez, Nemac ili Francuz znači biti provincijalac.
Otkrio je da je to „manje― nego što je bilo pre, jer su nekad Englez, Nemac i Francuz verovali, svaki
za sebe, da čine čitav svet. U tome počiva, čini mi se, autentični uzrok tog utiska dekadencije koji
danas muči Evropljanina. To je, dakle, čisto intiman, paradoksalan razlog, jer uobraţenje da ţivot
opada potiče upravo od činjenice da su narasle njegove mogućnosti i da se sukobljava sa jednom
zastarelom organizacijom unutar koje više ne moţe da se razvija.
Da bismo rečenom dali neku praktičnu potporu, da bismo bili jasniji, uzmimo bilo koji primer
konkretne delatnosti; na primer, automobilsku proizvodnju. Automobil je čisto evropski izum. Danas,
meĎutim, glavnu reč u proizvodnji automobila vodi Severna Amerika. Posledica: opada evropska
proizvodnja automobila. A ipak evropski proizvoĎač zna - kao i čitava industrija i tehnika - da
nadmoćnost američkih proizvoda nije posledica neke posebne vrline ljudi s druge strane okeana,
već proističe iz jednostavne činjenice da američka fabrika pravi i nudi svoj proizvod bez teškoća za
barem stotinu dvadeset miliona ljudi. Zamislite kako bi to bilo kad bi jedna evropska fabrika pred
sobom imala trţište svih evropskih drţava, njihovih kolonija i protektorata. Niko ne sumnja da bi
automobil namenjen trţištu od pet do šest stotina miliona kupaca bio mnogo bolji i mnogo jeftiniji od
„Forda―. Sve posebne prednosti američke tehnike su sasvim izvesno posledice, a ne razlozi veličine
i ujednačenosti njenog trţišta. „Racionalizacija― industrije je automatska posledica njene veličine.
Pravo evropsko stanje bilo bi, dakle, sledeće: njena slavna, duga prošlost dovela je do novog
ţivotnog stepena gde je sve naraslo; istovremeno, njene strukture nasleĎene i prenesene iz
prošlosti sada su patuljaste, skučene i sprečavaju dalje širenje. Evropa je bila sazdana od malih
naroda. Na izvestan način, ideja nacije i nacionalna osećanja behu njen najosobeniji izum. A sada
je prinuĎena da prevaziĎe samu sebe. To je shema jedne snaţne drame koja će uskoro biti na
programu. Da li će moći da se reši zaostataka iz prošlih vremena ili će ostati zauvek njihov suţanj?
Jer istorija već poznaje takav slučaj kad je jedna velika civilizacija izdahnula od nemoći da smeni
svoju tradicionalnu ideju o drţavi.
6.
Na drugom mestu sam pričao o mukama i smrti grčko-rimskog sveta, pa stoga upućujem na to
onoga ko ţeli da se podrobnije obavesti77. Ali sada moţemo da to pitanje pogledamo s druge
strane.
Grci i Rimljani se pojavljuju na poprištu istorije smešteni - kao pčele u košnicama - po gradovima,
u polisu. U ovoj raspravi to moramo uzeti zdravo za gotovo, kao apsolutnu, tajanstvenu činjenicu.
Od nje jednostavno treba poći bez oklevanja, kao što zoolog kreće od grube neobjašnjene činjenice
da osa ţivi usamljenički, da bludi i leprša naokolo, dok zlatokrila pčela ţivi isključivo u roju koji gradi
saće78. Iskopine i arheologija nam omogućuju da vidimo ponešto od onog što je bilo na tlu Rima i
Atine pre nego što su postojali Rim i Atina. Ali ostaje potpuno tajanstven onaj prelaz iz te čisto
seljačke i bezoblične praistorije do procvata gradova, ploda nove sorte koji je iznikao na oba
poluostrva. Ne uočavamo čak ni neku etničku vezu izmeĎu onih praistorijskih naroda i ovih
neobičnih zajednica koje ljudske tekovine obogaćuju krupnom novinom: gradnjom javnog trga i oko
njega čitavog grada, zidom odvojenog od spoljnih livada. Najbliţa definicija grada, polisa, zaista
najviše liči na onu šaljivu definiciju topa: uzmete rupu, čvrsto je obavijete ţicom i eto vam topa. Isto
tako, i urbis, polis, počinje kao jedna šupljina: forum, agora; a sve ostalo se čini samo zato da se taj
prostor obezbedi i da se kruţno omeĎi. Polis nije prvobitno skup naseljenih kuća, nego mesto
odreĎeno za sastajanje graĎana, prostor obezbeĎen za javne poslove. Urbis nije načinjen kao
koliba ili kao kuća (dornus), kao zaklon od nepogode i skrovište za raĎanje dece - što su lične,
porodične potrebe - već za razgovor o javnim, opštim pitanjima. Znajte da taj pronalazak nije ništa
manje značajan - kao izum nove vrste prostora - od novog prostora koji je pronašao Ajnštajn. Do
tada je postojao samo jedan prostor: poljana na kojoj se ţivelo uz sve posledice koje mogu zadesiti
ljudskog stvora. Čovek-zemljoradnik još uvek samo vegetira. Ukoliko misli, oseća i ţeli, njegov ţivot
još čuva ponešto od podsvesne mlitavosti biljnog ţivota. U tom pogledu, velike azijske i afričke
kulture behu ogromna biljna carstva. Ali grčko-rimski čovek odlučuje da napusti poljanu, da iskorači
iz „prirode―, geobotaničkog svemira. Kako je to moguće? Kako čovek moţe da napusti poljanu?
Kuda će poći kad je čitava zemlja jedno ogromno polje, bezgranično?! Vrlo prosto: ograničavajući
komad polja zidinama koje zatvoren i konačni prostor suprotstavljaju bezobličnom i beskrajnom.
Eto, dakle, trga! Nije, poput kuće, „unutrašnjost― zatvorena odozgo, kao što su pećine usred polja,
već je prava i jednostavna negacija ledine. Zahvaljujući zidinama koje ga okruţuju, trg je komad
polja koji ostatku okreće leĎa, koji za ostatak neće ni da zna, ni da čuje, i kojem se suprotstavlja. To
manje, buntovno polje što se odelilo od beskonačne ledine i ističe svoja prava prema ostatku sveta
jeste napušteno i ukinuto polje i otud jedan prostor sui generis, poseban, potpuno nove vrste, u
kojem se čovek oslobaĎa svake zajednice s biljkom i ţivotinjom, ostavlja ih van zidina i stvara jednu
posebnu, potpuno ljudsku sredinu. To je graĎanski prostor. Zato će Sokrat, veliki graĎanin i oličenje
duha polisa, reći: „Uopšte me se ne tiče drveće na ledini; imam posla samo s ljudima u gradu.― Da li
su ikad nešto od toga znali Indusi, Persijanci, Kinezi ili Egipćani?
Sve do Aleksandra Velikog i do Cezara, ponaosob, grčka, odnosno rimska istorija se sastojala iz
neprestane borbe izmeĎu ta dva prostora: izmeĎu racionalnog grada i vegetirajućeg polja, izmeĎu
pravnika i zemljoradnika, izmeĎu ius i rus.
Nemojte pomisliti da je ovakvo poreklo grada tek moja puka konstrukcija i da ima čisto simboličku
vrednost. S retkom upornošću, sačuvali su ţitelji grčkolatinskog grada u prvim najdubljim slojevima
svog pamćenja uspomenu na synoikismos. Ne treba pribeći tekstovima, dovoljno ih je prevesti.
Synoikismos znači sporazum da se ţivi zajedno: dakle, označava zajednicu, doslovno u dvostrukom
smislu reči, fizičkom i pravnom. Posle vegetativne raspršenosti na otvorenom polju dolazi
graĎansko okupljanje u gradu. Urbis je super-kuća, ono što premašuje pojam kuče ili infraljudsko
gnezdo, apstraktnija i viša tvorevina nego što je porodični oikos. To je republika, politeia, koju ne
grade muškarci i ţene, već graĎani. Nova dimenzija, nesvodiva na primitivne, zverinju bliske oblike
ţivota, nudi se ljudskom postojanju i u njoj će oni što nekad behu tek ljudi razviti svoje najbolje moći.
I tako se raĎa grad, dakle još s početka kao drţava.
Čitava obala Sredozemlja pokazivala je, na izvestan način, uvek tu spontanu sklonost ka tom tipu
drţavnog ureĎenja. Više ili manje u čistom obliku, severna Afrika (Kartagena - grad) ponavlja istu
pojavu. Italija je još u XIX veku bila organizovana po principu gradova-drţava, a naš Levant je uvek
zapadao, kad god je to bilo moguće, u kantonalizam, poslednji izdanak tog hiljadugodišnjeg
nadahnuća79.
Drţava-grad nam dopušta, zbog relativne jednostavnosti njenih činilaca, da jasno sagledamo
posebnosti drţavnog principa. S jedne strane, reč „drţava― pokazuje da istorijske snage postiţu
jednu kombinaciju ravnoteţe, sedišta. U tom smislu, ona označava suprotnost istorijskom pokretu:
drţava je stabilna, ureĎena i statična zajednica. Ta osobina nepomičnosti, mirnog i konačnog
oblika, skriva s druge strane - kao i svaka ravnoteţa - dinamičnost što je proizvela i što izdrţava
drţavu. Čini da se, sve u svemu, zaboravi kako je drţavna tvorevina samo rezultat jednog
prethodnog pokreta punog borbe, napora koji su bili usmereni ka drţavi. Zasnovanoj drţavi prethodi
drţava u zasnivanju, a to je princip kretanja.
Hoću time da kaţem da drţava nije oblik društva poklonjen čoveku iznebuha, bez ikakvog
uloţenog truda, već da je valja graditi s mnogo muke. Nije drţava nešto poput horde ili plemena i
drugih društava zasnovanih na krvnom srodstvu za koja se sama priroda postarala da ih ustanovi
bez ljudske pomoći. Naprotiv, drţava počinje kad se čovek upne iz sve snage da se iščupa iz
prirodne zajednice u koju ga je krvno srodstvo smestilo. A kad se kaţe krv, moţe se reći i bilo koje
drugo prirodno načelo, na primer - jezik. Prvobitno se drţava sastoji iz mešavine krvi i jezika. Ona
znači prevazilaţenje svih prirodnih društava. To je smeša rasa i jezika.
Drţava, dakle, nastaje spajanjem raznih naroda. Nad zoološkom raznovrsnošću izgraĎuje ona
jednu apstraktnu pravosudnu jednoobraznost80. Očigledno, pravno jedinstvo nije pobuda koja je
prouzrokovala stvaranje drţave. Podsticaj je stvarniji od bilo kakvog prava, on je osnova za
sprovoĎenje vitalnih, krupnih poduhvata, većih od onih koji su mogući u malim društvima
zasnovanim na krvnom srodstvu. U začetku svake drţave vidimo uvek, ili barem naziremo, obris
jednog velikog preduzetnika.
Ako posmatramo istorijsko stanje koje neposredno prethodi nastanku neke drţave, uvek zatičemo
sledeću shemu: mnoštvo malih zajednica čije su društvene strukture sazdane tako da je svaka
ponaosob kadra da ţivi unutar sebe; društveni oblik svake od tih malih grupa sluţi samo za
odrţavanje unutrašnjeg zajedištva. To pokazuje da su u prošlosti one odista ţivele izolovano, svaka
za sebe i od sebe, samo izuzetno ostvarujući saradnju i kontakt sa susednim. Ali posle te izolacije
došlo je na red spoljašnje zajedništvo, pre svega ekonomsko. Pojedinac svake takve zajednice ne
ţivi samo od nje, već je jednim delom svog ţivota povezan sa pojedincima iz drugih zajednica s
kojima on razmenjuje privredna i duhovna dobra. Iznenada nastaje neravnoteţa, sukob izmeĎu tih
dveju zajednica: unutrašnje i spoljne. Ustoličeni društveni oblik - pravo, „običaji― i vera - ide u prilog
unutarnje i oteţava spoljnu, znatno širu i novu zajednicu. U takvoj situaciji, kretanje je drţavno
načelo koje vodi ukidanju društvenih oblika unutrašnje zajednice i zameni društvenim oblikom
prikladnim novoj, spoljašnjoj zajednici. Primenite to na sadašnje prilike u Evropi, pa će ovi apstraktni
izrazi poprimiti oblik i boju.
Nema stvaranja drţave ako um odreĎenih naroda nije kadar da napusti tradicionalnu strukturu
jednog oblika zajednice i povrh toga da osmisli drugi oblik, koji dotad nikad nije ni postojao. Po tome
je drţava jedna autentična tvorevina. Drţava je na početku delo apsolutne imaginacije. A ta
imaginacija je snaga koja oslobaĎa čoveka. Neki narod je dorastao da stvori drţavu u onoj meri u
kojoj je kadar da je izmašta i osmisli. Zato su svi narodi dospeli do neke granice u razvoju svoje
drţave. Tu granicu je nametnula priroda njihovoj mašti.
Grk i Rimljanin, kadri da zamisle grad što pobeĎuje seosku raštrkanost, zaustavili su se kod
gradskih zidina. Beše i neko ko je poţeleo da grčko-rimske duhove povede još dalje, ko je ţeleo da
ih oslobodi grada: ali to beše jalova rabota. Ograničena mašta Rimljana, oličena u Brutu, postarala
se da ubije Cezara - najdalekoseţnijeg maštara antičkog sveta. Veoma nam je vaţno da se, kao
moderni Evropljani, prisetimo danas te priče, jer je i naša dospela do istog poglavlja.
7.
Bistrih glava - onog što se naziva bistrim glavama - verovatno beše u čitavom antičkom svetu tek
dve: Temistokle i Cezar; dva političara. A to je čudno, jer je, opšte uzev, upravo ograničenost glavni
preduslov da se bude političar, pa makar i najslavniji 81. U Grčkoj i Rimu je, nesumnjivo, bilo i drugih
ljudi koji su imali jasne ideje o mnogim stvarima - filozofi, matematičari, prirodnjaci. Ali to je bila
jasnoća naučne vrste, jasnoća o apstraktnim stvarima. Sve stvari kojima govori nauka, i to bilo koja
nauka, jesu apstraktne, a apstraktne pojave su uvek po sebi jasne. Tako ispada da jasnoća nauke
ne počiva u glavama naučnika, već u predmetima kojima se oni bave i o kojima govore. Ono što je
suštinski nejasno i zamršeno jeste konkretna ţivotna stvarnost - uvek jedinstvena. Pravu bistru
glavu ima onaj koji u takvoj stvarnosti tačno zna da se orijentiše, onaj ko u haosu konkretnog
ţivotnog stanja nazire tajnu anatomiju trenutka; najzad, onaj ko se ne gubi u ţivotu. Osmotrite ljude
koji vas okruţuju pa ćete videti kako se izgubljeno kreću kroz ţivot; tumaraju uokolo kao mesečari
po svojoj dobrostivoj ili zlehudoj sudbini, ne sluteći ni najmanje šta im se zapravo dešava. Počujte ih
samo kako u taksativnim formulama govore o sebi i svojoj okolini, što bi navelo na zaključak da i te
kako poseduju o tome vlastite ideje. Ali ako samo ovlaš raščlanite njihove ideje, primetićete da one
ni najmanje ne odraţavaju stvarnost o kojoj naizgled govore, a ako još malo produbite svoju
analizu, naći ćete da čak i ne nameravaju da se prilagode takvoj stvarnosti; upravo suprotno:
pojedinac pokušava da tim svojim nazovi idejama predupredi vlastito viĎenje stvarnosti,
sagledavanje sopstvenog ţivota. Jer ţivot je najpre haos u kojem je čovek izgubljen. Čovek to
naslućuje, ali ga uţasava da se suoči s tom zastrašujućom stvarnošću i nastoji da je zakloni nekom
delotvornom koprenom spram koje mu se sve čini jasno. I ne haje što njegove „ideje― nisu valjane;
koristi ih kao šančeve u koje se ukopava ne bi li se zaštitio od nasrtaja sopstvenog ţivota ili kao
strašila da odagna stvarnost.
Čovek bistre glave je onaj koji se oslobaĎa magije takvih „ideja― i koji ţivot gleda pravo u oči. On
uviĎa da je u njemu sve zamršeno i neizvesno i oseća se izgubljenim. Eto cele istine koju valja imati
na umu: ţiveti znači osećati se izgubljenim, a onaj ko to prihvati već je na dobrom putu da sebe
pronaĎe, već je počeo da otkriva svoju pravu stvarnost, već je isplivao na čvrsto tie. Nagonski,
poput brodolomnika, potraţiće da se za nešto uhvati, i taj njegov tragični, presudni i apsolutno istinit
pogled vezan za mogućnost njegovog spasenja uneće red u haos njegovog ţivota. Te ideje
brodolomnika su jedine istinske ideje. Sve ostalo je puka retorika, poza, samoobmana. Onaj ko ne
oseća sopstvenu izgubljenost, odista se neumitno gubi i nikad sebe ne pronalazi, niti nabasa na
vlastitu stvarnost.
I to vaţi za sva područja ţivota, pa čak i za nauku, jer je i nauka jedan vid bekstva pred ţivotom
(većina naučnika se posvetila nauci iz straha da se suoči sa sopstvenim ţivotom; to nisu bistre
glave, i odatle potiče njihova poslovična nespretnost u raznoraznim konkretnim prilikama). Naše
naučne misli vrede onoliko koliko se osetimo izgubljenim pred nekim nerešenim pitanjem, koliko
dobro sagledamo njegov problematični karakter i shvatimo da se ne moţemo oslanjati na preuzete
ideje, sadrţane u gotovim receptima, u premisama i terminologiji. Onaj ko otkriva novu naučnu
istinu treba prethodno da razori gotovo sve što je bio naučio i da do te nove istine doĎe s
okrvavljenim rukama jer je bio prinuĎen da prereţe šiju bezbrojnim opštim mestima.
Politika je mnogo opipljivija od nauke jer se sastoji od jedinstvenih situacija u kojima se čovek,
hteo-ne hteo, iznenada naĎe. Zato je to oblast koja nam najbolje dopušta razlikovanje bistrih glava
od šablonizovanih.
Cezar je najviši primer dara da se pronaĎe obris prave stvarnosti u jednom trenutku strahovite
zbrke, u jednom od najhaotičnijih časova kroz koje je čovečanstvo ikad prošlo. I kao da se sudbini
dopalo da podvuče takav primer, stavila je pored njega veličanstvenu glavu intelektualca, glavu
Cicerona, čitavog veka posvećenu premetanjem svega.
Preterani uspeh je rasklimatao političko telo Rima. Grad na Tibru, gospodar Italije, Španije,
Severne Afrike, klasičnog i helenističkog Istoka samo što se nije razleteo na komade. Njegove javne
ustanove behu nerazdvojne od grada, kao što su, pod pretnjom smrti, drijade bile vezane za drvo
koje su štitile.
 Bilo kakvog da su tipa ili vrste, zdravlje demokratijâ zavisi od jedne neznatne tehničke pojedinosti -
od izbornog postupka. Sve drugo je sporedno. Ako je ispravan izborni reţim, ako je prilagoĎen
stvarnosti, sve ide kako valja; ako nije, makar sve ostalo bilo kao podmazano, sve ide naopako. Na
početku prvog veka pre nove ere Rim je svemoćan, bogat, a neprijatelja nema na vidiku. Ipak se
nalazi na vratima propasti jer se uporno i tvrdoglavo drţi preţivelog, glupog izbornog sistema.
Jedan izborni sistem je glup ako je pogrešan. Trebalo je glasati u gradu, tako da ţitelji sa sela nisu
mogli da učestvuju na izborima, a još manje oni koji su ţiveli rasuti po čitavom Rimskom carstvu.
Kako izbori postadoše nemogući, valjalo ih je krivotvoriti, pa su kandidati organizovali nerede u
kojima su isluţeni vojnici i cirkuske atlete porazbijali glasačke urne.
Bez autentične glasačke podrške, demokratske ustanove ostadoše bez osnove, u vazduhu. A u
vazduhu su reči. „Republika beše tek samo isprazna reč.― Izreka je Cezarova. Nijedna magistratura
nije uţivala autoritet. Generali sa svih strana - Marijus i Sula - osiliše se u diktaturama koje nisu
nikuda vodile.
Cezar nikada nije objašnjavao svoju politiku, već ju je sprovodio. Slučaj je hteo da je upravo bio
Cezar, a ne priručnik cezarizma, koji obično potom dolazi. Nema nam druge već da, ako ţelimo da
dokučimo tu njegovu politiku, razmotrimo njegova delà i nazovemo ih pravim imenima. Tajna počiva
u glavnom podvigu: osvajanju Galije. Da bi taj podvig ostvario, morao je da se javno pobuni protiv
postojeće vlasti. Zašto?
Vlast je pripadala republikancima, dakle konzervativcima, odanim sistemu drţave-grada. Njihova
politika se moţe svesti na dva principa: prvi - neredi u javnom ţivotu Rima potiču od njegovog
prekomernog širenja. Grad ne moţe da vlada tolikim narodima. Svako novo osvajanje je zločin
protiv republike. Drugi - da bi se izbegao raspad institucija, neophodan je jedan princeps.
Reč „princeps― za nas ima gotovo suprotno značenje od onog koje je imalo za Rimljanina.
Rimljanin je pod tim pojmom podrazumevao graĎanina kao i svakog drugog, ali kome su data veća
ovlašćenja kako bi upravljao funkcionisanjem republikanskih ustanova. Ciceron u svojoj knjizi O
republici i Salustije u svojim Govorima Cezaru izriču mišljenje svih javnih ljudi i traţe jednog
princeps civitatis, jednog rector rerum publicarum, jednog moderator.
Cezarovo rešenje je sasvim suprotno rešenju konzervativaca. On shvata da je jedini lek za
negativne posledice prethodnih rimskih osvajanja preduzeti nova osvajanja, prihvatajući do kraja
tako snaţnu sudbinu. Naročito je bilo preko potrebno da se pokore novi narodi, u neposrednoj
budućnosti mnogo opasniji od raslabljenih naroda Istoka. Cezar se zalagao za nuţnost potpunog
romanizovanja varvarskih naroda Zapada.
Jednom je rečeno (Špengler) da su grčki i rimski narod bili nesposobni da osete ritam vremena, da
svoj ţivot sagledaju kao prostiranje u vremenskoj dimenziji; da su postojali samo u neposrednoj
sadašnjosti. Podozrevam da je to pogrešna dijagnoza ili da u najmanju ruku brka dve stvari. Grčko-
rimski čovek očigledno pati od zaprepašćujućeg slepila za budućnost. Ne sagledava je, kao što
daltonista ne razaznaje crvenu boju. Ali, nasuprot tome, ţivi i te kako ukorenjen u prošlosti. Pre
nego što danas nešto učini, on korakne prvo unazad, baš kao toreador pre nego što krene u
konačni napad; u prošlosti traţi model za sadašnju situaciju, pa kad ga pronaĎe, pohrli u
sadašnjost, zaštićen i izobličen tim blistavim glomaznim ronilačkim odelom. Otud je čitav njegov
ţivot na izvestan način - ponovno oţivljavanje. To znači biti arhaičan, a to se redovno dešavalo u
antici. Ali to još ne znači da je bio neosetljiv za tok vremena. To jednostavno znači nepotpuni osećaj
za vreme, podsecanje krila pogledu u budućnost i precenjivanje prošlosti. Mi Evropljani oduvek
teţimo ka budućnosti i osećamo da je to najhitnija dimenzija vremena, ona koja za nas počinje
jednim „posle― a ne jednim „ranije―. Podrazumeva se, dakle, da nam grčko-rimski ţivot, pri
današnjem svetlu, deluje ahronično, bezvremeno.
Ova manija da se prošlošću obuhvati čitava sadašnjost prenela se od antičkog čoveka na
modernog filologa. Filolog je takoĎe slep za budućnost, I on prvo ustukne, potraţi prethodnicu
svakoj sadašnjosti, da bi to što naĎe nazvao divnim terminom ekloge - „izvorom―. To kaţem zato što
već stare Cezarove biografije pokazuju nerazumevanje ove velike ličnosti, nagaĎajući da je Cezar
oponašao Aleksandra Velikog. PoreĎenje se nametalo: ako Aleksandar nije mogao da spava pri
pomisli na Miltijadove lovorike, Cezar je nuţno morao da pati od nesanice pri pomisli na
Aleksandrovu slavu. I tako dalje, unedogled. Uvek korak unazad i današnjom stopom po
jučerašnjem tragu. Savremeni filolog je samo ponavljanje klasičnog biografa.
 Verovati da je Cezar hteo da učini nešto nalik onom što je već učinio Aleksandar - a to su verovali
gotovo svi istoričari - znači potpuno se udaljiti od pravog razumevanja. Cezar je gotovo sušta
suprotnost Aleksandru. Jedino što ih povezuje je zamisao univerzalnog carstva. Ali to nije
Aleksandrova, već persijska ideja. Aleksandrova slika bi Cezara gurnula ka istoku, ka dragocenoj
prošlosti. Njegova odlučna ţelja da krene put zapada otkriva radije volju da postupi suprotno
Makedoncu. Ali, sem toga, Cezar ne teţi nekom jednostavnom univerzalnom carstvu, njegov cilj je
dublji. On ţeli Rimsko carstvo koje ne ţivi od Rima, već od periferije, od provincija, a to znači
apsolutno prevladavanje sistema grada-drţave. Hoće drţavu u kojoj će saraĎivati najraznovrsniji
narodi i koju će svi osećati kao svoju. Nikako jedno naredbodavno središte i jednu poslušnu
periferiju, već ogromnu društvenu tvorevinu gde će svaki činilac istovremeno biti pasivni i aktivni
subjekt drţave. A to je moderna drţava, i u tome je čudesno predviĎanje Cezarovog genija
usmerenog na budućnost. Ali to je pretpostavljalo izvanrimsku, antiaristokratsku vlast, beskrajno
podignutu iznad republikanske oligarhije, iznad njenog princepsa koji tek beše jedan primus inter
pares. Ta izvršna vlast predstavnika univerzalne demokratije mogla je biti jedino monarhija sa
sedištem izvan Rima.
Republika! Monarhija! Dve reči koje kroz istoriju neprestano menjaju pravi smisao, pa je zato
potrebno da se povazdan preispituju kako bi se čovek uverio u njihov trenutni sadrţaj.
Ljudi kojima je Cezar verovao, njegovi najbliţi saradnici, nisu bili staromodne gradske veličine, već
novi ljudi, iz provincije, odlučne, delotvorne ličnosti. Njegov stvarni ministar beše Kornelijus Balbus,
trgovac iz Kadisa, čovek s atlantske obale, „kolonijalac―.
Ali nagoveštaj nove drţave bio je preuranjen: tromi duhovi Laciuma nisu bili spremni za tako veliki
skok. Predstava grada, njegove opipljive materijalnosti, sprečila je Rimljane da „vide― tu sasvim
novu organizaciju javne uprave. Otkud bi ljudi koji ne ţive u gradu mogli da stvore drţavu? Kakve
vrste bi bilo to jedinstvo, tako krhko i takoreći mistično?
Još jednom ponavljam: stvarnost koju nazivamo drţavom nije spontana zajednica ljudi udruţenih
krvnim srodstvom. Drţava se osniva kad se nuţdom zdruţe grupe koje su po roĎenju razdvojene.
Ta nuţda nije slepa prisila, već pretpostavlja početni plan, zajednički posao koji se nameće
različitim, raštrkanim grupama. Pre ičeg drugog, drţava je osnov za delovanje i program saradnje.
Poziva ljude da zajedno nešto naprave. Drţava nije zajedništvo po krvi, niti jezičko, niti teritorijalno
jedinstvo, ni susedska solidarnost. Ona nije ništa materijalno, nepokretno, dato i ograničeno. Drţava
je čista dinamika - volja da se nešto zajedno uradi - i zahvaljujući tome ideja o drţavi nije sputana
nikakvim fizičkim granicama82.
Vrlo dobro pogaĎa suštinu stvari poznati politički amblem Savedra Faharda: jedna strela i ispod
nje napis „ili se penje ili pada―. To je drţava. Ne predmet, već pokret. Drţava je u svakom času
nešto što dolazi odnekud i ide ka neĉemu. Kao svako kretanje, ima terminus a quo i terminus ad
quem. Napravite bilo kada presek ţivota jedne istinske drţave i naći ćete jedinstvo zajedništva koje
je prividno zasnovano na tom i tom materijalnom svojstvu: na krvi, jeziku, „prirodnim granicama―.
Statičko tumačenje bi nas navelo da kaţemo: to je drţava. Ali ubrzo primećujemo da se ta ljudska
grupacija bavi nekim zajedničkim poslom: osvaja druge narode, osniva kolonije, udruţuje se sa
drugim drţavama; drugim rečima - u svakom času drţava premašuje sve što naizgled deluje kao
materijalno načelo njenog jedinstva. To je terminus ad quem, istinska drţava, čije se jedinstvo
sastoji upravo iz prevazilaţenja svakog statičkog načela udruţivanja. Kad taj podstrek ka
prevazilaţenju presahne, drţava se automatski sparuši i jedinstvo koje je još pre postojalo i
delovalo fizički zacementirano - rasa, jezik, prirodna granica - ne sluţi ničemu: drţava se raspada,
razlaţe, usitnjava u beskraj.
Samo to dvojstvo snaga u drţavi - jedinstvo koje je već tu i ono šire koje tek treba da bude -
dopušta da se shvati suština nacionalne drţave. Dobro se zna dajoš nismo uspeli reći u čemu se
sastoji jedna nacija ako tom pojmu damo njegovo moderno značenje. G rad-drţava beše jedna vrlo
jasna zamisao koja se mogla očima sagledati. Ali novi tip javnog udruţivanja, ponikao kod Gala i
Germana, političko nadahnuće Zapada, mnogo je neodreĎenija, neuhvatljivija pojava.
Filolog, današnji istoričar, arhaizator već po prirodi posla, zatečen je i zbunjen tom čudnovatom
činjenicom gotovo podjednako kao i Cezar ili Tacit kad su svojom rimskom terminologijom pokušali
da opišu suštinu nastanka onih prekoalpskih, prekorajnskih ili pak španskih drţava. Zvali su ih
civitas.gens, natio, shvatajući da nijedna od tih reci ne pristaje dobro toj stvari 83. To ne behu civitas
prosto zato što ne behu gradovi 84. Ali nije bilo moguće ni olabaviti sam termin i aludirati njime na
pojam ograničenog područja. Novi narodi lako menjaju teritoriju ili je barem lako proširuju i
smanjuju. Nisu to ni etničke zajednice - narodi, nacije. Koliko god daleko zadirali u njihovu prošlost,
nove drţave se javljaju kao tvorevine grupa nezavisnog porekla, kao kombinacije različitih krvnih
veza. Šta je, dakle, jedna nacija ako nije ni krvna zajednica ni pripadnost istoj strogo odreĎenoj
teritoriji, niti bilo šta slično?
Kao što se uvek dogaĎa, i u ovom slučaju ključ nam daje jasni pogled na činjenice. Šta nam pada
u oči kad preĎemo razvoj bilo koje „moderne nacije― - Francuske, Spanije, Nemačke? Prosto ovako:
ono što se u jedno odreĎeno vreme čini kao osobina nacionalnosti, poriče se u neko drugo vreme.
Prvo je pleme bilo narod, a susedno pleme na nenarod. Potom, naciju sastavljaju dva plemena, još
kasnije je to neki okrug, a još malo potom - grofovija, vojvodstvo ili „kraljevstvo―. Nacija je Leon, ali
ne i Kastilja; potom, to su Leon i Kastilja zajedno, ali ne i Aragonija. Očito je prisustvo dva načela:
jednog promenljivog i uvek prevazilaţenog - pleme, okrug, vojvodstvo, „kraljevstvo― - sa svojim
jezikom ili dijalektom, i drugog, nepromenljivog, koje je slobodno preskočilo sve te granice i traţi kao
suštinu udruţivanja upravo ono što je sasvim protivno prvom načelu.
Filolozi - tako nazivam sve one ljude što danas teţe da ih nazovu historičarima' - podleţu divnoj
naivnosti kad polaze od onog što danas jesu zapadne nacije u ovom prolaznom trenu, u ova dva-tri
veka. Oni pretpostavljaju da su Vercingetoriks ili Sid još tada ţeleli jednu Francusku od Sent-Maloa
do Strazbura - tačno takvu - ili jednu Španiju od Finisterea do Gibraltara. Ti filolozi - poput naivnog
dramaturga - gotovo uvek dopuštaju da njihovi junaci polaze u tridesetogodišnji rat. Da bi nam
objasnili kako su stvarane Francuska i Spanija, pretpostavljaju da su Francuska i Spanija več
prethodno postojale kao sjedinjene tvorevine u dubinama francuskih i španskih duša. Kao da su na
početku Francuzi i Spanci postojali pre nego što je bilo Francuske i Spanije! Kao da Francuz i
Spanac nisu prosto skovani tokom dve hiljade godina mukotrpnog rada!
Čista je istina da su savremeni narodi samo današnje manifestacije tog promenljivog načela,
osuĎenog da samo sebe večito poriče i prevazilazi. Danas to načelo nije ni krvna veza ni jezik, jer
zajednica po krvi i jeziku beše u Francuskoj ili u Spaniji zapravo posledica, a ne uzrok drţavnog
ujedinjenja; danas je to promenljivo načelo „prirodna granica―.
U redu je kad diplomata primenjuje u svom prevejanom manevrisanju taj pojam prirodnih granica
kao ultima ratio svog uveravanja. Ali jedan istoričar se ne moţe iza toga zakloniti kao iza konačnog
zaklona, jer taj zaklon niti je konačan niti je čak dovoljno osoben.
Da ne zaboravimo koje smo pitanje tačno sebi postavili. Treba utvrditi šta je, u stvari, nacionalna
drţava - ono što danas obično zovemo nacijom - za razliku od drugih tipova drţave, kao što su
drţava-grad ili, odlazeći u drugu krajnost, kao što je Avgustova imperija 85. Ako hoćemo još jasnije i
još tačnije da odredimo temu, reći ćemo ovako: koja je stvarna sila stvorila tu zajednicu miliona i
miliona ljudi podvrgnutu upravi javne vlasti koju nazivamo Francuskom, ili Engleskom, ili Spanijom,
ili Italijom, ili Nemačkom? Ne beše to prethodna zajednica po krvi, jer je u svakom tom kolektivnom
telu tekla prava bujica raznorodne krvi. Niti to bese jezičko jedinstvo, jer su narodi danas zdruţeni u
istoj drţavi govorili ili još govore različitim jezicima. Relativna ujednačenost rase i jezika u današnjim
drţavama je posledica prethodnog političkog ujedinjenja; prema tome, ni krv ni jezik ne stvaraju
nacionalnu drţavu; štaviše, nacionalna drţava ujednačava razlike po crvenim krvnim zrncima i
izgovorenim glasovima. I oduvek je tako bilo. Retko se, takoreći nikada, drţava podudarala sa već
postojećom zajednicom po krvi ili po jeziku. Ni Španija danas nije nacionalna drţava zato što se u
njoj posvuda govori španski86, niti su nacionalne drţave Aragonija i Kastilja zato što su jednog lepog
dana, nasumice odabranog, sloţile teritorijalne granice pod svojim suverenitetom sa granicama
aragonskog ili kastiljskog govora. Bićemo još bliţi istini ako, poštujući kazuistiku što je nudi
svekolika stvarnost, prionemo uz ovu pretpostavku: svako jezičko jedinstvo koje obuhvata
prostranije područje začelo je talog nekog prethodećeg političkog ujedinjenja 87. Drţava je oduvek
bila veliki, lukavi tumač.
Zna se sve ovo već dovoljno dugo i otud je veoma čudna ta tvrdoglavost koja, meĎutim, opstaje u
glavama koje tvrde da su krv i jezik temelji nacionalnosti. U tome vidim koliko nezahvalnosti toliko i
nedoslednosti. Francuz duguje svoju sadašnju Francusku, a Španac sadašnju Španiju nekom
neznanom načelu koje upravo nagoni na prevazilaţenje uskih zajednica po krvnom srodstvu i po
zajedničkom jeziku. Ispada tako da su Francuska i Spanija danas sazdane upravo iz suprotnosti
onome što ih je omogućilo.
Slično iskrivljenje se dešava i kad se ideja nacije ţeli utemeljiti na konfiguraciji zemljišta, gde se
navodno otkriva načelo jedinstva koje krvno srodstvo i zajednički jezik ne pruţaju. To je geografska
mistifikacija „prirodnih granica―. Padamo i tu u istu optičku varku. Puka nasumičnost sadašnjeg
istorijskog časa nam pokazuje raspored takozvanih nacija po prostranstvima kontinenta ili po
susednom ostrvlju; od tih sadašnjih granica se nastoji učiniti nešto konačno i spiritualno. To su,
kaţe se, „prirodne granice―, a pod tom „prirodnošću― se podrazumeva nešto poput magijske
predodreĎenosti istorije oblikom zemljišta. Ali taj mit odmah iščili kad ga podvrgnemo istom
dokazivanju koje je pokazalo slabosti predstave o srodstvu po krvi ili po jeziku kao ishodištu nacije.
Ako se vratimo nekoliko vekova unazad, i ovde nas takoĎe iznenaĎuje činjenica da su Francuska i
Spanija rastavljene na manje nacije koje takoĎe imaju svoje neizbeţne „prirodne granice―. Granične
planine behu niţe od Pirineja ili od Alpa, a vodene meĎe pliće od Rajne, Lamanša ili Gibraltarskog
moreuza. Ali to samo pokazuje da je „prirodnost― granica relativna i da zavisi od ekonomskih i vojnih
sredstava odreĎenog vremena.
Istorijska stvarnost izvikane „prirodne granice― jeste da ona predstavlja prepreku za širenje naroda
A na račun naroda B. Smetnja za narod A - bilo za zajedništvo ili za ratovanje - istovremeno je
odbrambeni bedem za narod B. Pojam „prirodne granice―, dakle, navodi veoma čedno na
mogućnost ekspanzije i beskonačnog spajanja naroda kao nešto što je još prirodnije od samog
pojma granice. Očito je na prvi pogled da je jedina prepreka koja to širenje i spajanje sprečava -
materijalno ograničenje. Jučerašnje i prekjučerašnje granice ne deluju nam danas kao temelji
francuskog ili španskog naroda. Upravo suprotno: deluju nam kao prepreke na koje je naišla
nacionalna ideja u procesu svog ujedinjenja. I uprkos tome, ţeleli bismo da današnjim granicama
pripišemo konačni, osnovni karakter, premda su nova saobraćajna i ratnička sredstva poništila
njihovu delotvornost kao prepreku.
Kakva je, dakle, bila uloga granica u stvaranju nacionalnosti, ako već nisu bile njen temeljni
činilac? Stvar je jasna i vrlo vaţna za razumevanje autentičnog nadahnuća nacionalne drţave u
odnosu na drţavu-grad. Granice su sluţile da se u svakom času moţe učvrstiti već postignuto
političko jedinstvo. Nisu, dakle, bile poĉetak nacije, već upravo suprotno: u poĉetku su bile prepreke
koje su kasnije, pošto su savladane, postale materijalno sredstvo obezbeĎenja jedinstva.
Upravo to je i uloga koju imaju rasa i jezik. Naciju nije stvorilo uroĎeno zajedništvo na osnovu rase
i jezika, već suprotno tome: nacionalna drţava je uvek bila suočena sa mnoštvom rasa i mnoštvom
jezika, kao i sa drugim svekolikim preprekama u nastojanju da ostvari jedinstvo. Kad su te prepreke
odlučno savladane ostvareno je relativno jedinstvo po krvi i jeziku što je posluţilo kao sredstvo da
se ojača zajednička pripadnost.
Nema druge nego da se odbaci tradicionalna zabluda o ideji nacionalne drţave i da se prikloni
mišljenju da su te tri stvari koje su, po opštem uverenju, bile smatrane kao osnove nacionalne
drţave u stvari njene prepreke. Jasno je da, razbijajući jednu, izgledam kao čovek koji smesta pada
u drugu zabludu.
Potrebno je odvaţiti se na traganje za tajnom nacionalne drţave - njene osobene drţavnosti - u
samoj njenoj politici, a ne u spoljnim načelima biološke i geografske vrste.
Najzad, zašto je bilo potrebno pribegavati rasi, jeziku i teritoriji da bi se shvatila ta čudovišna
tvorevina koju danas predstavljaju moderne nacije? Prosto zato što u njima zatičemo jednu potpunu
povezanost pojedinaca sa javnom vlašću, sasvim nepoznatu u antičkoj drţavi. U Atini i u Rimu
samo je šačica ljudi pripadala drţavi; ostali - roblje, saveznici, provincijalci, koloni - behu samo
podanici. U Engleskoj, u Francuskoj, u Španiji, niko nije bio samo podanik drţave, već je uvek u njoj
aktivno učestvovao, delao zajedno s njom. Oblik - naročito pravni oblik - tog udruţivanja s drţavom i
u drţavi bio je različit u razna vremena. Bilo je velike razlike u poloţaju i ličnom statusu, bilo je
relativno povlašćenih klasa i relativno zapostavljenih; ali, ako se tumači postojeća stvarnost političke
situacije u svakoj epohi i ako se oţivi njen duh, ispada očigledno da je svaki pojedinac sebe
doţivljavao kao aktivnog činioca drţave, učesnika i saradnika. U smislu koji ova reč na Zapadu
podrazumeva već više od jednog stoleća, nacija znači „hipostatsko jedinstvo― javne vlasti i
zajednice kojom ta vlast upravlja.
 Kakav god njen oblik bio - primitivan, antički, srednjovekovni ili moderan - drţava je uvek poziv
jedne grupe ljudi drugoj grupi da zajedno obave neki posao. Taj posao se u krajnjoj liniji sastoji, bez
obzira na modalitete, u organizovanju odreĎenog načina zajedničkog ţivota. Drţava i plan ţivljenja,
program za rad i ljudsko ponašanje, meĎusobno su nedeljivi. Različite vrste drţave raĎaju se iz
različitih načina nâ koje grupe preduzirnljivih ljudi udešavaju saradnju s drugima. Antička drţava,
eto, nikad nije uspela da se spoji s drugima. Rim upravlja Italima i obrazuje ih, kao što čini i s
provincijalcima, ali ih ne uzdiţe toliko da bi ih ujedinio sa sobom. Ni u samom gradu nije uspela
politička fuzija svekolikog graĎanstva. Ne treba zaboraviti da se u doba republike Rim zapravo
sastojao iz dva Rima: Senata i naroda. Drţavno ujedinjavanje nikad nije prevazišlo puko uklapanje
grupa koje su ostale razdvojene i tuĎe jedne drugima. Zato carstvo nije moglo da računa na
patriotizam onih drugih kada je bilo u opasnosti, pa se moralo braniti isključivo birokratskim
sredstvima administracije i vojske.
Ta nesposobnost bilo koje grčke ili rimske grupe da se stopi s drugim grupama ima duboke korene
koji nisu sada predmet istraţivanja i koji se ipak mogu svesti na jedan: antički čovek je shvatao
sasvim prosto, elementarno i grubo saradnju iz koje se, hteli-ne hteli, sastoji drţava; za njega je to
dvojstvo vladalaca i potčinjenih88. Rimu je dopalo da vlada, a ne da sluša; ostalima - da slušaju, a
ne da vladaju. Na taj način drţava se otelotvorila u pomoerium-u, gradskom telu fizički ograničenom
zidinama.
Ali novi narodi donose manje materijalno tumačenje drţave. Ako je ona plan za zajednički posao,
njena stvarnost je čisto dinamička; jedno ĉiniti, jedna zajednica u delovanju. Prema tome, aktivni
delovi drţave su politički subjekt, sve što se priključi tom zajedničkom poslu; rasa, krvno srodstvo,
geografska pripadnost, društvena klasa ostaju na sporednom koloseku. Ne daje ime političkom
zajedništvu prethodna, oveštala, tradicionalna, od davnina potekla zajednica koja je otud postala
sudbonosnom i nepromenljivom; takvo ime daje buduća zajednica stvorena da se obavi zajednički
posao. Ne udruţuje nas u drţavu ono što smo bili juče, već ono što ćemo zajedno raditi sutra. Otud
ta lakoća kojom političko ujedinjenje na Zapadu preskače preko svih granica što su zauzdavale
antičku drţavu. I otud je Evropljanin, u poreĎenju sa antičkim čovekom, otvoren prema budućnosti i
svesno ţivi u njoj i iz nje odlučuje kako će se vladati u sadašnjosti.
Takva politička tendencija će neumoljivo ići ka sve širem i sve većem ujednačavanju bez ičeg na
putu što bi je načelno sputavalo. Sposobnost stapanja je neograničena. I to ne samo sposobnost
jednog naroda da se spoji s drugim, već - što je još karakterističnije za nacionalnu drţavu -
sposobnost spajanja svih društvenih klasa unutar svakog političkog organizma. Što više raste
nacija, teritorijalno i etnički, povećava se unutrašnja saradnja. Nacionalna drţava je u samom svom
korenu demokratska i to je za nju presudnije od svih razlika u oblicima vladavine.
Zanimljivo je zapaziti da se pri označavanju nacije kao zajednice po prošlosti uvek, najzad,
pribegava kao najboljoj Renanovoj formuli, jednostavno zato što se u njoj krvi, jeziku, zajedničkoj
tradiciji dodaje i jedan novi činilac, tj. kaţe se da je nacija jedan „svakodnevni plebiscit―. Ali, da li se
dobro shvata šta znači taj izraz? Zar mu danas, moţda, ne bismo mogli dati neki sadrţaj protivnog
značenja od onog koji mu je Renan udahnuo i koji bi, meĎutim, bio mnogo istinitiji?
8.
„Imati zajedničku slavu u prošlosti, zajedničku volju u sadašnjosti; imati zajednički učinjena velika
delà i ţelju da se takva delà i dalje čine; eto bitnog uslova da se bude narod... U prošlosti, baština
slave i ţalosti; u budućnosti, isti program za sve... Postojanje jedne nacije je jedan svakodnevni
plebiscit.―
Tako glasi ova više nego poznata Renanova misao. Kako se objašnjava njen izuzetni uspeh?
Nesumnjivo, duhom poslednjih reči. Ta ideja da naciju tvori svakodnevni plebiscit deluje na nas
oslobaĎajuće. Krv, jezik i prošlost su zajednički principi, ali statički, kobni, kruti, inertni - poput
tamnice. Ako bi se nacija sastojala samo od tih načela i nikakvih drugih, bila bi nam za leĎima, a mi
bismo bili praznih ruku, nezaposleni. Nacija bi bila nešto što jeste, a ne nešto što se čini. Ne bi
uopšte imalo smisla braniti je kad bi je neko napadao.
Hteli mi to ili ne, ljudski ţivot je uvek zaokupljen onim što će tek doći. Danas brinemo šta će doći
sutra, u budućnosti. Zato je ţivot uvek, uvek neko delanje, rad, bez predaha i odmora. Kako to da
nije primećeno da delati i samo delati znači ostvarivati budućnost? Čak i onda kad se prepustimo
sećanju. Jer i u tom slučaju nešto radimo, sećamo se u tom trenu da bismo nešto postigli u
sledećem, pa makar to samo bilo zadovoljstvo da opet proţivimo prošlost. To čedno, samotničko
zadovoljstvo nam se predstavilo pre samo časak kao poţeljna budućnost; otud mi delamo na tome
da je ostvarimo. I tako, dakle, ispada da za čoveka ništa nema smisla ako nema vezu sa
budućnošću89.
Ako bi se nacija sastojala isključivo od prošlosti i sadašnjosti niko se ne bi pretrgao da je brani od
raznih napada. Oni koji tvrde suprotno ili su licemeri ili maloumnici. Dešava se, meĎutim, da
nacionalna prošlost vabi budućnost mamcem, bilo stvarnim ili imaginarnim. Rado gledamo u
budućnost u kojoj će naša nacija i dalje da postoji. Zato delujemo u njenu odbranu, a ne zato što
imamo zajedničku krv, jezik i zajedničku prošlost. Braneći našu naciju, branimo naše sutra, a ne
naše juče.
Upravo to odzvanja u Renanovoj izreci: nacija je izvrstan program za budućnost. Plebiscit odlučuje
o budućnosti. Pitanje se ni najmanje ne menja činjenicom da u ovom slučaju budućnost počiva u
produţavanju prošlosti; jednostavno pokazuje da je i Renanova definicija arhaična.
I otud će nacionalna drţava predstavljati jedno drţavno načelo mnogo bliţe čistoj ideji drţave nego
što su antički polisi ili arapska „plemena―, opisani kao zajednice po krvnom srodstvu. Nacionalna
ideja je, doduše, još opterećena mnogim vezama sa prošlošću, teritorijom, rasom; ali je upravo zato
iznenaĎujuće zapaziti kako u njoj uvek pobeĎuje čisto načelo ljudskog ujedinjenja oko nekog
podsticajnog programa ţivljenja. Štaviše, rekao bih da ta opterećenost prošlošću i ta relativna
ograničenost unutar materijalnih načela nisu bili, niti su spontano usaĎeni u duše zapadnjaka, već
proističu iz eruditskih tumačenja koja je romantizam pridao ideji nacije. Da je u srednjem veku
postojao pojam nacionalnosti iz XIX veka, Engleska, Francuska, Španija, Nemačka ne bi ugledale
svetlost dana90. Jer to tumačenje brka podsticajne i stvaralačke snage naroda sa onim što ga samo
učvršćuje i odrţava. Nije patriotizam stvorio nacije: kaţimo to jednom zasvagda! Ko drukčije veruje
dirljivo je naivan, što sam već primetio i što i sâm Renan priznaje u svojoj čuvenoj izreci. Ako je za
postojanje jedne nacije potrebno da grupa ljudi računa na zajedničku prošlost, pitam se kako ćemo
nazvati tu istu grupu ljudi dok je proţivljavala kao sadašnjost ono što je s današnjeg stanovišta
prošlost? Očigledno je bilo preko potrebno da onaj zajednički ţivot iščezne, proĎe, da bi se moglo
reći: mi smo nacija. Zar se ovde ne vidi suštinski greh filologa, arhivara, zar se ne uočava kako
njegova profesionalna optika sprečava uvid u stvarnost sve dok ta stvarnost ne postane prošlost?
Da bi bio filolog, filologu je prevashodno potrebno postojanje konkretne prošlosti; ali nacija je, pre
nego što je stekla zajedničku prošlost, morala da izgradi zajednicu, a pre nego što je tu zajednicu
počela da gradi morala je da o njoj sneva, da je poţeli, da je osmisli i sebi predstavi. A narodu je za
opstanak dovoljno da sebi kuje neki plan, makar i nedostiţan, makar propao usred ostvarivanja,
kako se desilo bezbroj puta. U tom slučaju bismo mogli govoriti o neostvarenoj naciji (na primer
burgundskoj).
Španija ima zajedničku prošlost sa narodima Srednje i Juţne Amerike; ima sa njima i zajedničku
rasu, zajednički jezik, a meĎutim, ne tvori s njima jednu naciju. Zašto? Nedostaje samo jedna stvar
kojaje već na prvi pogled suštinska: zajednička budućnost. Španija nije umela da sačini jedan
program zajedničke budućnosti koji bi privukao te biološki srodne grupe. Budući plebiscit se izjasnio
protiv Španije i uzalud behu svi ti arhivi, sećanja, preci, i „domovina―. Kad postoji ta zajednička
budućnost, sve te stvari sluţe kao snage učvršćivanja, ali ništa više 91.
U nacionalnoj drţavi vidim, dakle, istorijsku strukturu plebiscitarnog karaktera. Sve ono drugo što
nam se čini da je odlikuje samo je prolazne i promenljive vrednosti i predstavlja sadrţinu, oblik, ili
učvršćivanje koje svakog časa taj plebiscit zahteva. Renan je pronašao čarobnu reč koja obasipa
svetlošću. Ona nam dopušta da nazremo bitnu suštinu što počiva u najdubljim ponorima pojedinih
nacija koje se sastoje od dva činioca: prvi je plan totalne ţivotne povezanosti u jednom zajedničkom
poduhvatu; drugi je priklanjanje ljudi tom početnom planu. To priklanjanje svih raĎa unutrašnju
čvrstinu koja nacionainu drţavu razlikuje od svih antičkih drţava gde se jedinstvo postiţe i odrţava
samo spoljašnjim pritiskom drţave na raznovrsne grupe. Tako se u njoj drţavna snaga raĎa iz
spontane kohezije, iz dubokog jedinstva svih „podanika―. Podanici su, zapravo, već drţava, i ne
mogu je osetiti - i to je ono novo, čudesno kod nacije - kao nešto strano.
Renan, meĎutim, poništava svoju tvrdnju, ili je gotovo poništava, dajući plebiscitu retrospektivni
sadrţaj koji se odnosi na već stvorenu naciju o čijem trajanju i nadovezivanju on odlučuje. Ja bih
ţeleo radije da mu promenim predznak i da mu dam vaţnost za naciju in statu nascendi. To je
odlučno gledište, jer nacija, u stvari, nikad nije konačno sazdana. Po tome se razlikuje od drugih
tipova drţave. Nacija je uvek u stanju stvaranja ili rastvaranja. Tertium non datur. Ili pridobija
podanike ili ih gubi, shodno tome da li drţava te nacije datog časa zastupa neki ţivi poduhvat.
Zato bi bilo vrlo poučno rekonstruisati čitav niz ujedinjujućih poduhvata što jedan za drugim
raspaljivahu ţar zapadnih ljudi na okupu. Tada bi se videlo kako su od njih ţiveli Evropljani i to ne
samo u javnoj dimenziji, već i najdublje ličnoj; kako bi se na nešto „pripremali― ili kako bi se pokunjili,
već prema tome da li je neki poduhvat bio na videlu ili nije.
I još nešto bi nam jasno pokazalo takvo istraţivanje; drţavni poduhvati antike behu praktično
neograničeni upravo zato što nisu pretpostavljali nikakvo priklanjanje grupa ljudi koje bi trebalo da ih
sprovedu u delo, i što je drţava, upravo takva kakva beše, uvek bila sudbonosno ograničena bilo
plemenom bilo gradskim zidinama. Jedan narod - Persijanci, Makedonci, Rimljani - mogao je da
potčini jedinstvenoj vrhovnoj vlasti bilo koji deo planete. Pošto jedinstvo nije ni pravo, ni unutrašnje,
ni konačno, beše podvrgnuto samo ratničkim sposobnostima i administrativnoj delotvornosti
osvajača i ničem drugom. Narodno ujedinjavanje na Zapadu moralo je, meĎutim, neumitno ići
postepeno. Više bi morala da nas čudi činjenica da u Evropi nije moguće nikakvo carstvo veliko
poput persijskog, Aleksandrovog ili Avgustovog.
Tok stvaranja nacija uvek je u Evropi sledio ovakav ritam: prvi trenutak. Posebni zapadnjački
instinkt koji predoseća drţavu kao ujedinjenje različitih naroda u zajedništvo političko i moralno,
počinje da deluje kod geografski, etnički i jezički najsrodnijih grupa. Ne stoga što ta srodnost osniva
naciju, već zato što se raznolikosti meĎu srodnima najlakše savlaĎuju. Drugi trenutak. Doba
učvršćivanja, kada se drugi narodi, izvan novostvorene drţave, doţivljavaju kao tuĎinci i manje-više
kao neprijatelji. To je razdoblje kad nacionalni proces poprima vid isključivosti, zatvaranja unutar
granica drţave; to je, sve u svemu, ono što danas nazivamo nacionalizmom. Ali je činjenica da se,
uprkos politiĉkom doţivljavanju drugih kao stranaca i suparnika, privredno, duhovno i moralno ţivi
zajedno s njima. Nacionalistički ratovi sluţe da se izjednače tehničke i duhovne razlike. Stalni
neprijatelji istorijski počinju da liče jedni na druge 92. Malo-po malo, sve se jasnije uobličava svest da
ti neprijateljski narodi pripadaju istom čovečanskom krugu kao i naša drţava. Pa ipak, i dalje su ih
doţivljavali kao tuĎince i neprijatelje. Treći trenutak: drţava je sasvim učvršćena i stoji na stabilnim
nogama. Tada iskrsava novi zadatak: udruţiti se s narodima koji do juče behu njeni neprijatelji.
Raste uverenje da imaju slične interese i sličan moral kao i mi, i da zajedno činimo nacionalni
kruţok nasuprot drugim, još daljim i još više tuĎim grupama. I tu onda sazreva nova nacionalna
ideja.
Jedan primer će razjasniti ono što ţelim da kaţem. Obično se tvrdi da je još u vreme Sida u Španiji
- kojaje tada bila Spania - postojala nacionalna ideja. Da bi se ta teza osnaţila, dodaje se da je već
mnogo vekova pre toga San Isidor govorio o „majci Španiji―. Po mom mišljenju, to je teška zabluda
u istorijskoj perspektivi. U Sidovo doba počelo je kovanje jedinstvene drţave Leon-Kastilja, i to
jedinstvo je bilo vladajuća nacionalna ideja tog trenutka, ideja inače politički veoma delotvorna.
Spania je, naprotiv, bila prvenstveno naučnički pojam; u svakom slučaju, jedna od tolikih plodnih
političkih ideja koje je po Zapadu posejalo Rimsko carstvo. „Španci― su se navikli da budu ujedinjeni
pod Rimom u jednu administrativnu celinu, u jednu diocesis Rimskog carstva. Ali taj geografsko-
administrativni pojam beše preuzet, a nije došao iz ličnog, unutrašnjeg nadahnuća da bi prerastao u
nekakvu teţnju.
Koliko god „realnosti― ţeleli udahnuti toj ideji u XI veku, moraće se priznati da ona ne doseţe čak
ni do snage i jasnoće koju za Grke u VI veku pre nove ere ima predstava Helade. A ipak, Helada
nije nikada bila prava nacionalna ideja. Istorijski tačno bi bilo sledeće poreĎenje: za Grke VI veka
Helada je bila, kao i za „Špance― XI, pa čak i XIV veka, Spania, ono što je Evropa za „Evropljane―
XIX veka.
To pokazuje kako se poduhvati nacionalnog ujedinjenja javljaju u svoje vreme kao tonovi u jednoj
melodiji. Puka srodnost od juče moraće da sačeka do sutra da bi razbuktala nacionalna nadahnuća.
Ali je, s druge strane, gotovo sasvim izvesno da će i taj čas doći.
Sada je taj čas došao za Evropljane; čas da Evropu preplavi nacionalna ideja. A danas je ta ideja
mnogo manje utopistička nego što je u XI veku bilo predviĎati jedinstvo Španije ili Francuske. Što
više zapadnjačka nacionalna drţava bude odana svojoj autentičnoj suštini, to će se neposrednije
razvijati u pravcu stvaranja jedne ogromne kontinentalne drţave.
 9.
Tek što su se zapadnjačke nacije obrele u svom sadašnjem obličju i granicama, oko njih i ispod
njih izrasta Evropa, kao neka vrsta pozadine. Ona je taj jedinstveni pejzaţ po kojem se kreću još od
renesanse; taj evropski pejzaţ su one same jer, mada to još ne primećuju, počinju da potiskuju u
stranu svoje ratoborne različitosti. Francuska, Engleska, Španija, Italija, Nemačka meĎusobno
ratuju, sklapaju suparničke saveze, razvrgavaju ih, pa opet obnavljaju. Ali sve to, ipak, znači - kako
u ratu tako i u miru - ravnopravno zajedničko ţivljenje, što Rimu nikad nije pošlo za rukom ni s
Keltima, ni s Galima, ni s Bretoncima, ni s Germanima. U prvi plan istorija je izvukla svaĎe i, opšte
uzev, politiku koja je najspornije tlo za sazrevanje jedinstva; ali dok se na jednoj teritoriji vojevalo,
na stotinama drugih se s neprijateljem trgovalo, razmenjivale su se ideje, umetnički oblici, verske
postavke. Moglo bi se reći da je svaka tutnjava bitke u stvari bila samo paravan iza kojeg je utoliko
upornije delovao pomirljivi polip mira ispreplićući ţivote zaraćenih nacija. Sa svakim novim
naraštajem sve su se više ujednačavale duše. Ili da se izrazimo tačnije i opreznije: francuske,
engleske i španske duše su bile, jesu i biće i te kako meĎusobno različite, ali one sve imaju istu
psihološku arhitekturu i naročito poprimaju sve više jedan zajednički sadrţaj. Vera, nauka, pravo,
umetnost, društvene i erotske vrednosti su sve više zajedničke. Pa lepo: to su duhovne stvari od
kojih se ţivi; ujednačenost ispada veča nego da su sve te duše sazdane po istom kalupu.
Ako danas svedemo račune našeg duševnog imetka - mišljenja, norme, ţelje, pretpostavke -
zapazićemo da većina toga ne proističe iz naše domovine: da Francuzu ne dolazi taj imetak iz
Francuske, niti Špancu iz Španije, već iz zajedničkog evropskog nasleĎa. Danas, zaista, prevagu
odnosi nad svakim od njih ponaosob ono što je evropsko i u Francuzu i u Špancu, i tako dalje. Kada
bismo bili prinuĎeni da sprovedemo jedan zamišljeni opit i da naš ţivot svedemo isključivo na
sadrţaje koje dobijamo od naše nacije, kad bismo nekim čudesnim zahvatom lišili prosečnog
Francuza svega što koristi, misli, oseća, a što mu dolazi iz drugih zemalja našeg kontinenta,
uţasnuli bismo se. Videli bismo da mu takvom ne bi bilo ţivota; sada četiri petine njegovog
najličnijeg imetka dopire od evropskog nasleĎa.
Ne vidim da bi bilo prečeg posla za nas koji ţivimo na ovom delu planete od ispunjenja obećanja
koje već četiri stoleća dajemo reči Evropa. Tome se jedino suprotstavlja predrasuda starih „nacija―,
ideja nacije kao nečeg utemeljenog na prošlosti. Sada će se videti da li Evropljani potiču od Lotove
ţene i da li tvrdoglavo stvaraju istoriju s pogledom okrenutim u prošlost. Aluzija na Rim i uopšte
uzev na antičkog čoveka sluţi nam kao opomena; veoma je teško da odreĎeni tip ljudi napusti ideju
o drţavi koju je jednom utuvio sebi u glavu. Srećom, predstava nacionalne drţave koju je
Evropljanin, svesno ili ne, doneo na svet, nije nikakva naučnička ideja, filološka apstrakcija koju je
stekao učenjem.
Da sada svedem ukratko tezu ovog ogleda. Svet danas trpi veliku krizu obeshrabrenja koja se,
izmeĎu ostalog, manifestuje neobuzdanom pobunom masa, i koja svoje korene vuče iz evropske
demoralisanosti. Mnoštvo je uzroka te demoralisanosti. Jedan od glavnih je pomeranje teţišta vlasti
koju je Evropa ranije imala i sprovodila nad ostatkom sveta i nad sobom, na našem kontinentu.
Evropa više nije sigurna da će i dalje vladati, kao što ni ostatak sveta nije siguran da bilo ko njim
vlada. Istorijski suverenitet se danas raspada.
Više nema „punoće vremena―, jer to podrazumeva jednu jasnu budućnost, unapred osmišljenu,
nedvosmislenu, kao što je bilo u XIX veku. Tada se verovalo da se zna šta će se sutra desiti. Ali
danas se opet otvara obzorje ka nepoznatim pravcima, pošto se ne zna ko će vladati i kako će biti
organizovana vladavina na ovom svetu. Ko, tj. koji narod ili grupa naroda; prema tome - koji etnički
tip; dakle, koja ideologija, koji sistem vrednosti, sklonosti, normi, ţivotnih sredstava.
Ne zna se ni kojem će se središtu prikloniti ubuduće ljudska delatnost, i to nam objašnjava zašto
se svet prepušta jednoj sramotnoj improvizaciji i površnosti. Sve, baš sve što se danas radi javno i
privatno - čak i najintimnije - s izuzetkom retkih grana u ponekoj nauci - jeste površno i provizorno.
U pravu je onaj ko se ne oslanja na ono što se danas uveliko hvali, na šta se upadljivo ukazuje,
iskušava i u nebesa uzdiţe; sve će to brţe proći nego što je došlo. Sve, od sportske pomame
(pomame, a ne samog sporta) do nasilja u politici; od „nove umetnosti― do osunčanih kupališta na
smešnim pomodarskim plaţama. Ništa od svega toga nema nikakvog korena, jer je sve to puka
izmišljotina, u najgorem značenju te reči, što je izjednačava s pukom hirovitošću. Nije to tvorevina
ponikla iz suštinske ţivotne dubine; nije ni ţar, niti autentična potreba. Sve u svemu: sve je to, što
se ţivota tiče - pogrešno. Moguće je uočiti protivrečnost jednog ţivotnog stila koji zagovara
iskrenost dok istovremeno sam predstavlja puku izveštačenost. Istine ima u ţivotu samo kad
osetimo da su naši postupci posledica neporecive nuţnosti. Nema danas nijednog političara koji
oseća da je njegova politika neizbeţna, i što je radikalnije njegovo postupanje, frivolnija i
proizvoljnija je njegova sudbina. Nema više ţivota na sopstvenim temeljima, nema autentičnog
ţivota sem onog što se sastoji iz neizbeţnih situacija. Ono ostalo, što samo od naše volje zavisi
hoćemo li ga zgrabiti ili ispustiti iz ruke, upravo je krivotvorina ţivota.
Sadašnjost je plod meĎuvlade, jedne praznine izmeĎu dve vrste organizacije istorijskog sveta:
onog koji beše i onog koji će biti. Zato je po suštini privremena i prolazna. Ljudi ne znaju dobro ni
kojim bi ustanovama uistinu sluţili, kao što ţene ne znaju koju vrstu muškaraca stvarno najviše
vole.
Evropljani ne umeju da ţive ako se ne upuste u neki veliki poduhvat koji udruţuje. Kad takav
nedostaje, opuste se i omlitave, a duše im kopne. Početak takvoga stanja nam je upravo pred
očima. Kruţoci što smo ih do danas nazivali nacijama dospeli su pre jednog stoleća ili nešto manje
do najdaljih tačaka svog širenja. Više se s njima ne moţe učiniti ništa ako ne budu prevaziĎeni. Oni
su još samo prošlost koja se nagomilava oko i ispod Evropljanina, opterećuje ga i sapinje. S mnogo
više ţivotne slobode nego ikad pre, svi osećamo da se ne moţe ljudski disati unutar svakog naroda
ponaosob, jer je tu vazduh ustajao. Svaka nacija što nekad beše široko, otvoreno polje, pretvori se
u provinciju, u nešto zakopčano. U evropskoj supernaciji koju zamišljamo, sadašnja raznolikost niti
moţe niti sme da iščezne. Dok je antička drţava brisala razlike meĎu narodima, ili ih ostavljala po
strani, uspavane ili, u najboljem slučaju, balsamovane, nacionalna ideja kao najčistija dinamika
zahteva stalnu aktivnost tog raznovrsja od kojeg se uvek sastojao evropski ţivot.
Čitav svet uočava nuţnost novog ţivotnog načela. Ali, kao što se uvek dešava u sličnim krizama -
neko pokušava da spase postojeće stanje izuzetnim, veštačkim pojačavanjem preţivelog načela.
Tu počiva smisao „nacionalističkih― provala poslednjih godina. Ponavljam: uvek se to dešavalo.
Poslednji plameni jezici su najduţi, a poslednji uzdah - najdublji. U osvit iščeznuća, granice se
podvlače, kako vojne tako i ekonomske.
Ali svi ti nacionalizmi su, u stvari, ćorsokaci. Pokušajte samo da ih projektujete u budućnosti pa će
se osetiti sudar. Jer na tu stranu nema izlaza. Nacionalizam je uvek podstrek u suprotnom pravcu
od načela koje stvara naciju. Nacionalizam isključuje, dok to načelo uključuje. U vremenima
konsolidacije nacionalizam nesumnjivo ima pozitivnu vrednost i postaje uzvišena norma; ali u Evropi
je sve već od vajkada i čvrsto konsolidovano, pa nacionalizam ispada puka manija, izgovor koji se
nudi za izbegavanje obaveza da se i dalje traga za velikim poduhvatima. Jednostavnost sredstava
kojima se sluţi i kategorija ljudi koju nadahnjuje dovoljno rečito otkrivaju da je nacionalizam protivan
istorijskom stvaralaštvu.
Puls Evrope bi ţivnuo samo kad bi pala odluka da se izgradi jedna velika nacija od grupe narodâ
što ţive na tom kontinentu. Ponovo bi Evropa počela da veruje u sopstvene snage i automatski da
sebi postavlja više ciljeve, da se disciplinuje.
Ali prilike su mnogo opasnije nego što se obično procenjuje. Godine promiču, a raste rizik da se
Evropljanin privikne na taj niţi registar ţivota kojim trenutno ţivi; da se privikne na činjenicu da ne
vlada ni drugima ni sobom. U takvom slučaju ispariće brzo sve njegove vrline i više sposobnosti.
Ujedinjenju Evrope se, kao uvek u toku stvaranja nacija, protive konzervativne klase. Njima to
moţe doneti propast, jer se opštoj opasnosti da Evropa konačno zapadne u očajanje i izgubi svoju
istorijsku snagu pridruţuje i druga, mnogo opipljivija i neposrednija opasnost. Kad je komunizam
pobedio u Rusiji, mnogi su poverovali da će crvena bujica ubrzo preplaviti čitav zapadni svet. Nisam
delio slična predviĎanja. Naprotiv: tih godina sam pisao da je ruski komunizam nešto što Evropljani
ne mogu da prisvoje, jer su to ljudi koji sve napore i ţar stavljaju na kartu Individualnosti. Proteklo je
izvesno vreme, pa su se primirili negdašnji strašljivci. I to su povratili spokojstvo baš onda kad bi
trebalo da ga izgube: jer bi sada komunizam zaista mogao da preplavi Evropu u jednom razornom,
pobedonosnom pohodu.
Ja ovako pretpostavljam: i danas, kao i ranije, sadrţaj ruskog komunističkog creda ne kopka, niti
zanima, niti privlači Evropljanina, niti oslikava neku privlačnu budućnost za njega; i to, moţda, ne iz
banalnih razloga koje recima uobličuju njihovi apostoli - tvrdoglavi, gluvi i bez kritičkog smisla kao i
svi apostoli. GraĎanin Zapada zna vrlo dobro da su i bez komunizma odbrojani dani čoveku koji ţivi
isključivo od rente koju potom prenosi na svoju decu. Nije to ono što Evropu vakciniše protiv ruske
vere, a još je manje to - strah. Danas nam smešno zvuče proizvoljne pretpostavke na kojima je pre
dvadesetak godina temeljio Sorel svoju taktiku nasilja. Nije graĎanin kukavica, kako je on verovao, i
danas je spremniji od radnika da pribegne nasilju. Svako zna da je boljševizam pobedio u Rusiji
zato što tamo nije bilo burţuja93. Fašizam, kao malograĎanski pokret, pokazao se silovitijim od svih
radničkih pokreta zajedno. Ništa od toga, dakle, ne sprečava Evropljanina da se oduševljava
komunizmom, već jedan mnogo prostiji i prethodeći razlog: u komunističkom ustrojstvu Evropljanin
ne nalazi povećanje ljudske sreće..
A ipak mi se, ponavljam, ne čini potpuno nemogućim da se u ovim godinama pred nama Evropa
okrene boljševizmu i to ne zbog njega, već uprkos njemu.
Zamislite samo da „petoletka―, koju s mnogo odricanja i samopregora sprovodi sovjetska vlada,
ispuni postavljene ciljeve i da ogromna ruska privreda ne samo stane na svoje noge, već počne da
se razvija i širi. Bez obzira na sadrţinu boljševizma, on predstavlja eksperiment ljudske
preduzimljivosti. Tu su se ljudi odlučno latili reformatorskog usuda i ţive kruto i disciplinovano, kako
im takvo ubeĎenje nalaţe. Ako kosmička materija, gluva za čovekova oduševljenja, teško ne omete
ovaj pokušaj, rasuće se obzorjem kontinenta poput plamtećeg, novog sazveţĎa, sjaj odličja tog
veličanstvenog poduhvata. Kako će Evropa izbeći zarazu tim veličanstvenim poduhvatom ako i
dalje bude prepuštena nedostojnom vegetirajućem poretku u kojem poslednjih godina tavori, ako joj
ţivci omlitave od nedostatka discipline, ako i dalje bude bez ikakvog ţivotnog plana? Nadati se da
Evropljanin moţe skrštenih ruku da sedi i sluša taj poziv na nova delà ako nema ništa slično
„aktivno― da suprotstavi, znači ne poznavati ga. Evropljanin ţeli, pre svega, da sluţi nečemu što
daje smisla njegovom ţivotu i što mu pomaţe da utekne od svoje egzistencijalne praznine. Zato mu
nije teško da proguta sve svoje prigovore komunizmu i da mu se pribliţi, i to ne zbog ponuĎenog
sadrţaja, već zbog moralnog stava.
U stvaranju Evrope kao velike nacionalne drţave vidim jedini poduhvat koji bi mogao uspešno da
se suprotstavi pobedonosnoj najezdi „petoletke―.
Tehničari političke ekonomije tvrde da takva pobeda ima veoma male izglede na istinsko
ostvarenje. Ali bi bilo nečasno da antikomunizam sve stavi na kartu materijalnih teškoća s kojima se
nosi njegov protivnik. Neuspeh komunizma bi u tom slučaju značio ujedno i sveopštu propast: svih i
svega, čitavog današnjeg čoveka. Komunizam je nešto kao ekstravagantan „moral― - nešto nalik
moralu. Zar nije časnije i delotvornije tom slovenskom moralu suprotstaviti novi moral Zapada,
podsticaj na jedan novi program ţivota?
Suočavanje sa pravim pitanjem
Evo, dakle, problema: Evropa je ostala bez morala. Nije reč o tome da čovek-masa nipodaštava
jedan prastari moral u korist drugog koji se tek raĎa, već je suština problema u tome što on u
središte svog ţivotnog ustrojstva postavlja teţnju da se ne podvrgne bilo kojem moralu. Ne verujte
ni jednu jedinu reč kad čujete kako današnja omladina govori o novom moralu! U celini odbijam
pomisao da u bilo kom kutu kontinenta danas postoji neka grupa proţeta novim ethosom koja ima
ikakvu moralnu viziju. Kad se govori o „novom― moralu, to je tek jedan nemoralni postupak više, jer
se, u stvari, traţi najpodesnija krijumčarska staza.
Naivno bi zato bilo trpati pod nos današnjem čoveku njegovo odsustvo morala. Takvo
prebacivanje ga ne bi uopšte kosnulo ili bi mu, štaviše, laskalo. Nemoralnost je, najzad, pojeftinila
toliko da se njom svako moţe podičiti.
Ako ostavimo po strani - kao što sam učinio u ovom ogledu - sve one grupe koje su uspele da
preţive iz prošlosti - hrišćane „idealiste―, stare liberale, i tako dalje - meĎu svima koji predstavljaju
današnje doba neće se naći ni jedna jedina osoba koja ne misli da u svom ţivotu ima sva moguća
prava, a nikakve obaveze. Pri tom nije vaţno da li se stavlja maska reakcionara ili revolucionara:
bilo da odabere aktivni ili pasivni put, uvek će današnji čovek svom svojom dušom odlučno odbijati
bilo kakvu obavezu i osećaće da ima neograničena prava, bez i najmanjeg podozrenja da li je baš
tako.
Bilo šta da dopadne ruku takvog stvora, izaći će na isto: pretvoriće se u izgovor da se čovek ne
podvrgne ničem konkretnom. Ako se sadašnji čovek izdaje za reakcionara ili za antiliberala, biće to
zato da bi mogao tvrditi da mu spašavanje domovine i drţave daje pravo da pogazi sve druge
norme i da smrvi svog bliţnjeg, naročito ako je ovaj hvale vredna ličnost. Ali isto to vaţi i za onoga
ko se pretvara da je revolucionaran: njegovo prividno oduševljenje za fizičkog radnika, za bednika i
za društvenu pravdu samo mu sluţi kao paravan iza kojeg stoji i od sebe odagnava svaku duţnost -
kao što su učtivost, istinoljubivost, a naročito poštovanje i uvaţavanje izuzetnih pojedinaca. Znam
da nije mali broj onih koji su se učlanili u neku radničku partiju samo zato da bi prigrabili pravo na
prezir inteligencije i sebi uštedeli duţno poštovanje koje bi joj ukazivali. Što se tiče ostalih diktatura,
valjano smo već videli kako se one ulaguju čoveku-masi, i kako gaze sve što im se učini da
nadrasta osrednjost.
To izbegavanje bilo kakve duţnosti delimično objašnjava komično-bestidnu pojavu da je danas
stvorena jedna platforma „mladosti― kao takve. Naše vreme moţda ne poznaje groteskniju činjenicu.
Ljudi se izjašnjavaju - smešne li stvari! - kao „mladi―, jer im je došlo do ušiju da mlad svet ima više
prava nego obaveza; ispunjenje obaveza mogu oni odloţiti na „kukovo leto― svoje zrelosti. Mladost
je kao takva uvek bila oslobaĎana od izvršavanja velikih delà. Uvek je ţivela na kredit. To leţi u
ljudskoj prirodi. To je bilo kao neko laţno pravo, neţno-ironično, ustupljeno junošama od starijih. Ali
zapanjuje činjenica da sada mladi uzimaju to pravo zdravo za gotovo, sasvim ozbiljno, da bi
prisvojili i sva ostala prava koja pripadaju samo onima koji su već nešto napravili u ţivotu.
Mada zvuči neverovatno, već je kucnuo čas kad se pomoću mladosti ucenjuje. Ţivimo, zapravo, u
doba sveopšte ucene koja poseţe za dvostrukim sredstvima, meĎusobno ih dopunjujući:
iznuĎivanje nasiljem i iznuĎivanje ismevanjem. I jednim i drugim se uvek teţi istom cilju: da se
inferiorni stvor, osrednji, prost čovek moţe osloboditi bilo kakvog podreĎivanja.
Zato ne valja ulepšavati sadašnju krizu prikazujući je kao sukob dvaju moralâ i civilizacija - jedne
na umoru i druge u usponu. Čovek-masa jednostavno nema morala, osećanja koje je po suštini
podreĎivanje nečemu, svest o sluţbi nečemu i o duţnosti. Moţda nije pravo reći „jednostavno―, jer
nije reč o tome da takvoj spodobi nedostaje osećanje morala; to ne: ne olakšavajmo mu toliko
čitavu stvar! Nije moguće da čovek uopšte nema osećanje ikakve moralnosti, bez ostatka. Ono što
se označava nepodesnom rečju „amoralnost―, netačnom čak i gramatički - ne postoji. Ako nećete da
se podvrgnete nikakvoj normi, morate, hteli-ne hteli, da se potčinite normi poricanja svake
moralnosti, što nije amoralno, već nemoralno. To je jedan negativan moral, koji je od pozitivnog
sačuvao tek šuplji oblik bez sadrţine.
Kako se moglo poverovati u amoralnost ţivota? Nesumnjivo zato što čitava moderna kultura i
civilizacija vode tom uverenju. Danas Evropa gomila bolne posledice svog duhovnog ponašanja.
Ona se bezrezervno oduševila jednom veličanstvenom kulturom bez korena - kao kula u vazduhu.
U ovom ogledu sam nastojao da ocrtam odreĎeni tip Evropljanina, analizirajući naročito njegovo
drţanje prema civilizaciji iz koje je ponikao. Moralo se tako postupiti jer ta spodoba ne predstavlja
neku drugu civilizaciju koja se bori za prevlast sa starom, već je čista negacija, negacija koja
prikriva parazitizam. Čovek-masa ţivi upravo od onog što poriče, a što drugi izgraĎuju i sakupljaju.
Zato ne valja brkati njegov „psihogram― sa velikim pitanjem: od kojih suštinskih nedostataka pati
moderna evropska kultura? Jer očigledno je da, u krajnjoj liniji, od njih potiče taj danas dominantni
ljudski oblik.
Ali to veliko pitanje mora da ostane izvan ovih stranica, jer je kompleksno. Prinudilo bi nas da
potanko razvijemo teoriju o ljudskom ţivotu koja se, poput kontrapunkta, nalazi utkana, i javlja se
kao muzička pratnja. Moţda će se uskoro odvojiti od glavne teme i gromko odjeknuti.
Ksenija Atanasijević
Humanistička misao španskog filozofa Hose Ortege i Gaseta
1. Život
Zemlja sugestivno oporih i magijom svetlosti ozarenih predela - Španija dala je čovečanstvu
Servantesa, autora večnog Don Kihota. U Španiji su se umetnički uobličili i stvarali neprolazni
slikari: magistralni Velaskez, spiritualni Grk El Greko, neodoljivom sveţinom kolorita nadahnuti
Murilo, utvarni i aherontski svemoćni Goja i tvorac lirski fragilnih ljudskih bića Ignasio Zuloaga.
Španija je otadţbina duboko autentičnih pesnika: Tereze iz Avile, Huana de la Krusa, Antonija
Maćada, Huana Ramona Himenesa i Federika Garsije Lorke. Ali ta zemlja - u proteklim stolećima
bezobzirno materijalno i duhovno pustošena od samodrţačkih fanatičara, vladara i inkvizitora, koji
su bezbrojne toboţnje jeretike ţive sprţili na lomačama što se vekovima nisu gasile - nije bila
zemlja velikih filosofa. Jedni od onih koji su nazivani filosofima poslušno su koračali davno utabanim
stopama sholastičkog neotomizma, briţni da se ne ogreše ni o jednu njegovu dogmu. Drugi -
napredniji - kretali su se u krugu nekog od evropskih, većinom neokantovskih sistema. Pod ovo
pravilo, meĎutim, ne potpadaju Migel de Unamuno i Hose Ortega i Gaset.
Prošlo je deset godina od smrti Ortege, mlaĎeg savremenika i saradnika Unamuna - filosofa i
pesnika fascinantno-buntovničke misli. Burna vremena kroz koja se krvavo probijao i opako razorna
bolest savladali su Orteginu dugo nesalomivu vitalnost i učinili kraj njegovoj prekaljenoj delatnosti,
nedovoljno poznatoj u našoj sredini.
Hose Ortega i Gaset roĎen je u kulturnoj graĎanskoj porodici 1883. godine. Srednjoškolsko
obrazovanje dobio je kod jezuita. Studirao je filosofiju od 1898. do 1904. godine. A godina 1898,
kad je Ortega otpočeo svoje studije, bila je po Span iju fatalna, jer je u ratu sa Sjedinjenim
Američkim Drţavama izgubila Kubu i zapala u tešku ekonomsku krizu. Docnije je bila prinuĎena da
nekoliko ostrva svojih kolonija proda Nemačkoj. Kad je izgubila svoje kolonije, našla se na
ekonomskom, socijalnom i političkom bespuću.
Na postdiplomskim studijama, Ortega je od 1905. do 1909. godine boravio u Marburgu, u
Nemačkoj. U to doba neokantovska škola imala je na njega znatan uticaj. Redovno je posećivao
predavanja Koena, Vunta i Natorpa. Dali su mu plodnoga podsticaja lični i duhovni kontakti s
Huserlom, Maksom Šelerom i Hajncom Hajsmetom, kao i drugarstvo i prijateljstvo Nikolaja
Hartmana. Mladi mislilac će se ubrzo osloboditi većine neokantovskih koncepcija, ali će zadrţati
onu svestranu ozbiljnost u prilaţenju filosofskim problemima koju je u njihovoj školi stekao.
Izuzetno darovit i snabdeven čudesnom memorijom, Ortega je već 1910, godine postao profesor
metafizike na univerzitetu u Madridu. Obdaren ličnim magnetizmom i širokom erudicijom imao je
veliki ugled meĎu studentima. A imao je i smelosti da slobodno izlaţe svoja filosofska shvatanja, iz
osnova različita od zvaničnih sholastičko-neotomističkih, do iznemoglosti prepričavanih i
ponavljanih.
Ortega je pripadao „generaciji iz ’98. godine―, koja je odlučno nastojala da pomogne svojoj zemlji u
očajnoj situaciji. U njoj su se, pored drugih pisaca, nalazili i Unamuno, romansijer Pio Baroha i
pesnik Huan Ramon Himenes. Da bi se delatnost ovih visokih intelektualaca dobro razumela,
potrebno je istaći neke istorijske činjenice.
Počev od 1905. godine, Španiju potresaju sukobi - proticanjem godina sve ţešći - izmeĎu
monarhističkih grupacija raznih rodova vojske, s jedne, i republikanski nastrojenih socijalističkih
masa, s druge strane. Posle revolucije u Rusiji bespravni i krajnje siromašni radnici i seljaci vode
sve uporniju borbu protiv povlašćenih klasa traţeći svoja prava. U Madridu su česte demonstracije,
jer je stanje u zemlji mizerno. Ukoliko drţavni dug više raste, ţivot sve više poskupljuje. Proletarijat
nije sloţan, a separatistički pokreti jačaju.
Kao Unamunova, i Ortegina filosofska misao tesno je povezana sa njegovim političkim gledištima.
A ova su proistekla iz neodoljive teţnje mladog mislioca da doprinese unapreĎenju svoje zemlje
koja je - on toga svestan - za čitavo stoleće zaostala za kulturnim zemljama. Svi njegovi
intelektualni napori usmereni su ka podizanju Španije na nivo jedne kulturne, slobodne,
demokratske i liberalne drţave, u kojoj bi svaki čovek bio ekonomski i socijalno obezbeĎen i
prosvećen.
Sredinom 1923. godine Ortega je pokrenuo Reviju Zapada, časopis od velikog značaja za razvoj
kulturnog ţivota Španije. Oko njega je okupio špansku intelektualnu elitu. U prvom broju ove revije
umetnik je naglasio da vremena što dolaze traţe pre svega jasnost, jer se staro lice sveta vrtoglavo
menja. Ali krajem iste godine uzima vlast u svoje ruke diktator Primo de Rivera i uvodi reţim sličan
italijanskom fašizmu. Migel de Unamuno poslan je u izgnanstvo.
Španski profesori i studenti glavni su protivnici novog reţima. Kad je, 1929. godine, diktator
naredio da se, zbog studentskih demonstracija, zatvori univerzitet u Madridu, Ortega je dao ostavku
pa je, sa još nekim uglednim profesorima, zakupio jednu dvoranu, i na tom slobodnom univerzitetu
besplatno je predavao. Zbog navale studenata i drugih slušalaca morao je kasnije preći u pozorišnu
dvoranu.
Posle mnogih poraza, Primo de Rivera bio je primoran da januara 1930. godine demisionira, pošto
ga je napustio i Alfonso XIII. Ali 1931. godine odlazi iz Španije i kralj koji se suviše dugo opirao
demokratizaciji te zemlje. Iste godine, jula meseca, u Španiji je proglašena republika.
U skupštini nove republike imali su socijalisti i republikanci sedam frakcija. Ortega je poslanik
jedne od tih frakcija - ali on neće pristati da se kandiduje na sledećim izborima. Njegov filosofski duh
bio je svestan da će ostati bez dejstva svi razumni napori da se razbistri haos u toj skupštini - iako
su u njoj činjeni i realni predloţi da se pomogne narodu. Fašističke organizacije stvorene u drugoj
španskoj republici pokazuju veliko neprijateljstvo prema „generaciji― iz 98. godine― na čijem se čelu
nalaze Unamuno i Ortega. Mase su nepomirljive prema svemu što je odrţavalo stari reţim, naročito
prema crkvi. Dolazi do vrlo nemilih dogaĎaja koje će osuditi Unamuno. Republikanske vlade se
smenjuju. Najzad - otpočinje graĎanski rat u Spaniji 1936. godine.
Psihički slomljen i siguran da svojoj zemlji više ne moţe pomoći, Ortega, po svojoj volji, odlazi u
izgnanstvo, kao što su učinili i Antonio Maćado i Huan Ramon Himenes. Vreme od 1936. do 1940.
bilo je veoma teško za filosofa. Potucao se po raznim evropskim drţavama. U Parizu je oskudno
ţiveo. Tek kad je prešao u Argentinu materijalna situacija mu se popravila. U Argentini je 1940.
godine napisao gorke reči: „Za vreme ovih pet poslednjih godina ţiveo sam lutajući od jednog
naroda do drugog, od jednog kontinenta do drugog, poznao sam bedu, bio sam bolestan od onih
bolesti koje su bliske smrti―. Ovim svakako misli na zloćudnu bolest koja se začinjala u njegovom
grlu. Kao protivnik Frankovog reţima, Ortega se nije odazvao fašističkim pozivima da se vrati u
svoju zemlju. Ostao je u izgnanstvu od 1936. do 1945. godine. Tek po završetku Drugog svetskog
rata, oronuo i bolestan, vratio se u Španiju, gde je, u naprednim intelektualnim krugovima, smatran
za ponos nacije. Pošto su humanizam i liberalizam bili temelji njegovog pogleda na svet, mislilac se
poţurio da u Madridu osnuje Instituta de Humanidades.
Poslednje Ortegine fotografije pokazuju filosofovo duguljasto lice veoma izmučeno bolešću i svim
preţivelim borbama i potresima, krupnih, duboko usaĎenih, tuţnih očiju.
Umro je u 73. godini. Istu starost, otprilike, dočekao je i Unamuno.
2. Aktivnost i dela
Ţivot Ortegin bio je iscrpljujuće dinamičan. Raspolagao je ogromnim radnim kapacitetom. Bio je
bez predaha, danonoćno aktivan, ne samo kao filosof-stvaralac, nego i kao profesor, knjiţevnik,
publicista, političar, sociolog i ispitivač istorije. Stizao je čak da učestvuje i u društvenom ţivotu, gde
je prikupljao dragocena ţivotna iskustva. Ovaj retko plodan pisac odrţao je neizbrojne časove na
univerzitetu i javne konferencije, kao i bezbroj političkih govora. Pored Revije Zapada ureĎivao je i
Spektator i Biblioteku ideja XX veka. Njegova celokupna delà iznose nekoliko hiljada strana.
Ostavio je za sobom niz filosofskih delà, studija i eseja, knjiţevnih eseja, rasprava i kritika,
socijalnopolitičkih spisa, političkih govora i zdravica, opisa pejzaţa, istorijskih tumačenja,
predgovora raznim filosofskim, naučnim i knjiţevnim delima i nekrologa.
Iako od 1902. do 1914. godine Ortega nije publikovao nijednu knjigu, njegovi mnogobrojni napisi u
španskim časopisima i listovima već tada skrenuli su na sebe paţnju. Tada je pisao o
najraznovrsnijim temama, o Ani de Noj, malim fontanama u Nirnbergu, teoriji klasicizma, Tenu,
Renanu, Unamunu i Evropi, socijalnoj pedagogiji kao političkom programu, izloţbi Ignasija Zuloage,
kulturnim problemima, Đokondi, psihoanalizi, problematičnoj nauci, poeziji Antonija Maćada i
kastiljanskim predelima - pored ostalog.
Od Orteginih delà napisanih počev od 1914. godine do njegove smrti pomenućemo samo
najizrazitija, uz napomenu da je svako od njih dostojno paţnje. Tu dolaze: Meditacija o Kihotu: Od
Madrida do Asturije; Liĉnosti, delà, stvari; Estetika u tramvaju; Meditacija o okviru; Apatija prema
umetnosti; Španija bez kiĉme; Vreme, distancija i forma kod Prusta; Tema našeg vremena;
Vitalnost, duša, duh; Ni vitalizam, ni racionalizam; Svest, objekt i tri distancije od ovog; Vaskrsenje
monade; O fašizmu; Lepe fraze i iskrenost; Dehumanizacija umetnosti; Za jednu istoriju ljubavi;
Ljubav kod Stendala; Metafizika i Lajbnic; Dubina Francuske; Duh slova; Mirabo ili politiĉar; Uvod u
teoriju vrednosti; Hegelova „Filosofija istorije“ i istoriologija; Promenljivost nauka; Socijalizacija
coveka; Cutanje, veliki Braman; Pobuna masa; Misija univerziteta; Gete, sagledan u svojoj
unutrašnjosti; Oko Galileja; Istorija kao sistem; Ideje i verovanja; Meditacija o tehnici; Vilhelm Diltej i
teorija o ţivotu; Beleške o misli i o njenom boţanskom ili ljudskom poreklu; Povodom Unamunove
smrti; Beda i sjaj prevoda; Koncentracija i menjanje; O rimskom carstvu. - Od neobjavljenih
filosofovih rukopisa, posle njegove smrti, publikovane su, u redakciji njegovih učenika, četiri sledeće
sveske: Ĉovek i ljudi; Šta je filosofija; Ideja pozorišta i Ideja principa kod Lajbnica i evolucija teorije
dedukcije. Pripremaju se za štampu i ostali rukopisi.
Ovako plodna delatnost daje podstreka zrelim istraţivačima za svestrana adogmatična
procenjivanja stvaranja Ortege i Gaseta.
 3. Pogled na život, svet i ljude
Dve osnovne duţnosti pripisuje Ortega filosofu: pre svega, da svoje zemljake uputi u osnovne
probleme opšte filosofije, a, zatim, da im izloţi i objasni sopstvena uverenja. Španski mislilac
naročito insistira na tome da jedna filosofska izgradnja bude istinita i da njen tvorac bude svestan
potrebe da je ispravlja, menja i usavršava.
Zapaţljivi su otisci Huserlove fenomenologije u Orteginoj dijalektički razvijenoj studiji Svest, objekt
i tri distancije od ovog, gde je obilno osvetlio istinu da je svest - ma kakva bila njena aktivnost - uvek
upravljena prema nekom objektu. U počecima svog filosofiranja Ortega je samo kratko vreme bio
sledbenik neokantovskog idealizma koji je subjektu podreĎivao svet. Ubrzo, on čvrsto fiksira
polaznu tačku svoje filosofije: nemoguće je odvojiti razum i ţivot jedan od drugog, pri svem tom što
izmeĎu njih postoji sukob. Drugim recima, duh se mora vratiti konkretnom svetu. U Meditaciji o
Kihotu ukazuje na mogućnost da se izmire ţivot i razum, koji je vitalna i spontana funkcija istoga
tipa kao vid i dodir.
Za španskog mislioca cilj je svake filosofije povezano i dinamično jedinstvo ţivota i razuma.
Duţnost ţivota i razuma je da zajednički ostvare svet koji odgovara zahtevima i jednog i drugog. A
da bi tu duţnost izvršili, oni se moraju ujediniti. Ortega ne prihvata ni čist vitalizam, ni čist
racionalizam. Kad se svest suoči sa ţivotom, javlja se potreba da se ţivot racionalizuje. To se moţe
postići vitalizovanjem, upravo konkretizovanjem razuma. A da bi se do ovoga došlo, duh mora da
prima svet kakav ovaj jeste.
Ovaj filosof nastoji da postavi što jasniju distinkciju izmeĎu racionalnog i intuitivnog saznanja.
Definišući pojam kao instrument kojim se ţivot sluţi da bi bolje shvatio stvari, on objašnjava da
pojam sadrţi granicu izmeĎu stvari. Kad bi bio lišen pojma, čovek ne bi znao gde počinje i gde se
svršava jedna stvar. Time što je sposoban da ide do samih stvari, razum upotpunjuje nedovoljnu
senzaciju. A intuicija je preracionalno i prelogičko duhovno shvatanje nezavisno od pojma. Za
Ortegu je vitalno uvek primordijalnije od racionalnog i logičkog. Polazeći s takve pozicije, lako je
otkriti da je razum novi univerzum, savršeniji od onog što nas okruţuje. Duţnost razuma je, pre
svega da sluţi ţivotu, jer je njegova forma i funkcija. MeĎutim, zaboravljajući na svoju suštinu,
razum teţi tome da zameni ţivot.
Duh, kao selektivni princip, čini izbor izmeĎu raznovrsnih senzacija i na taj način stvara
organizovani svet. A duhovni univerzum postaje izborom koji duh vrši meĎu mnogobrojnim istinama.
Ortega se trudi da dokaţe da je filosofija vitalan stav i da je poreklo razuma, u krajnjoj liniji, vitalno.
Njegov pojam vitalnog razuma proistekao je iz pretpostavke da postoji saradnja izmeĎu ţivota i
razuma, pošto ţivot i razum nisu nikad dati jedan bez drugog.
Po rečima Ţan-Pola Borela, jednog od najboljih Orteginih tumača, ovaj mislilac je sagledao
gigantsku konfrontaciju izmeĎu iracionalnog i racionalnog ili izmeĎu ţivota i razuma, ali je, isto tako,
sagledao i nuţnost da se sukob izmeĎu njih prevaziĎe. Jer, ako ne uspemo da pomirimo ţivot i
razum, naše postojanje i mi sami u našoj ţivljenoj realnosti osuĎeni smo na apsurd. Ortega uči da
se ţivot i razum izmiruju u vitalnom razumu, to jest u konkretnom razrešenju opšte suprotnosti
izmeĎu racionalnog i iracionalnog. A vitalni razum je razum koji postavlja sebi konkretne probleme
što sadrţi svaki individualni ţivot. Ostvaruje vitalni razum onaj ko potvrĎuje svoju ličnost i ko ţivi
svoj ţivot. Za Ortegu vitalni razum je metoda saznanja, tehnika u ţivotu, tumačenje sveta i, naročito,
moralni imperativ.
Insistiranjem da je vitalni razum moralni imperativ, španski filosof obesnaţuje eventualni prigovor
njegovoj teoriji o vitalnome razumu da je suviše individualistička i egoistička, jer je upućuje u
nedvosmisleno humanom pravcu.
Vitalni razum Ortega razmatra i u istorijskom preseku. Filosofu se činilo neophodnim da dualizam
izmeĎu ţivota i razuma konkretizuje, to jest da mu prida istorijsku dimenziju, i tako ga učini
ubedljivim i antropološki prihvatljivim. On to ostvaruje svojom originalnom doktrinom o prilici,
obrazloţenjem opširnim dokaznim materijalom.
Osnovna postavka celokupne Ortegine filosofske izgradnje glasi: Ja sam ja i moja prilika (okolnost,
ţivotna situacija). Drugim rečima: ja, kao jedno odreĎeno ljudsko biće, nalazim se u svetu
konkretnih prilika, upravo ţivotnih okolnosti koje se odvijaju u vremenu. Značaj tih prilika zavisi od
mojih odluka i od mojih radnji. Jedan subjekt u stanju je da shvati samo čoveka i priliku; sve ostalo
je nepristupačno njegovom saznanju. Čovek i prilika su neophodni jedno drugom; još više: moţe se
reći da se čovek raĎa tek kad se sretne s prilikom. Pošto je naša prilika ono što nas okruţava, ona
nas dovodi u dodir sa svetom. Prilike su date u prostoru i vremenu; prema tome, one, nuţnim
načinom, moraju imati i istorijski vid. A iz toga izlazi da ljudski individuum postoji u istorijskoj
stvarnosti.
Povezanost čoveka i prilike - te dve realnosti koje su kao takve nezavisne jedna od druge - često
donosi brige i nemire. Naime prilika - to mesto gde ţivot i razum saraĎuju - moţe da sputava
ostvarenje čovekovih ciljeva ili čak da se ljudskom biću u toj meri suprotstavi da uništava i samo
njegovo postojanje.
Pošto je vitalnom razumu dao istorijski aspekt, Ortega insistira da filosofija ne ispituje čoveka
nezavisno od njegove prilike, od istorije i prošlosti. Nesumnjivo je da ovaj mislilac veruje da je samo
tim putem moguće doprineti humanizaciji ţivota.
Zato što je nemoguće odvojiti ţivot od istorije, ljudskom individuumu se ne moţe odreći istorijska
dimenzija. Naime, čovek nije vezan samo za svoju sredinu, već i za društvo i čitavo čovečanstvo. S
punim pravom španski mislilac podvlači da današnje čovečanstvo sadrţi u sebi napore i dostignuća
svih proteklih vekova. Što se tiče ljudske budućnosti, nju Ortega zamišlja kao produţenje onoga što
je autentično u ljudskoj prošlosti. Zbog toga je neophodno da čovek otkrije ono što je u njemu bitno,
da bi na tom autentičnom temelju mogao izgraditi svoju budućnost.
Posebnu originalnost ima Ortegina doktrina o perspektivi koja je jedan od temelja njegove
filosofske zgrade. Do nje je došao na osnovu pretpostavke dualizma ţivota i kontemplacije. Istinita
je samo individualna tačka gledišta, različita od sviju drugih; njome se opaţa stvarnost i zato joj
treba biti veran. Lična tačka gledišta ne srne odbacivati druge tačke gledišta nego treba s njima da
saraĎuje. Pošto je realnost sveo na sumu tačaka gledišta subjekata o njoj, ovaj mislilac svakoj
perspektivi pridaje istorijsku dimenziju. Utvrdivši da jedan objekt ne moţe biti isti za dva subjekta,
Ortega razlike u gledištima ljudi objašnjava njihovim kulturnim, socijalnim i istorijskim pozicijama.
Dosledan svojoj filosofskoj orijentaciji, Ortega ponavlja da je istinu moguće otkriti samo i jedino u
ţivotu, u „avanturi ţivota―. Naime, ţivot bi samoga sebe negirao kad ne bi nastojao da pronaĎe
istinu. Uzaludno je traţiti istinu izvan ţivota. Razumljivo je što ovaj mislilac odbacuje apsolutni
razum racionalista kao neplodan i nepokretljiv i što insistira da se on zameni vitalnim razumom. Sa
stanovišta vitalističkog antropomorfizma, Ortega samo u ţivotnom toku vidi objektiviranje istine.
Španski filosof doveo je do apsurda Heraklitov stav o proticanju svih stvari u prirodi. Pošto uopšte
ne poseduje prirodu kao ţivotinje, biljke i minerali, čovek je neprekidna supstancijalna, bitna
promena. Paradoksalno je Ortegino tvrĎenje da u ljudskom biću nema ničeg nepromenljivog i da
ono, umesto prirode, ima istoriju - to večno i nezaustavno menjanje. Sa ovako ekstremne pozicije,
mislilac je prinuĎen da pripiše čoveku slobodu izbora onog što ţeli da postane, jer bi ga inače sveo
na čistu nebitnost. Ortegina misao da je čovek uvek drukčiji i uvele različit, zgodno se uklapa u
njegovo shvatanje istorije. MeĎutim, i pored maločas pomenutog indeterminističkog osvrta, on u
delu Koncentracija i menjanje odlučno odriče čovekovom postojanju fizičku i socijalnu slobodu.
Organizovan socijalni ţivot sputan je nuţnim načinom.
Ljudsku psihu Ortega deli na tri zone. Prvu, koja stoji u neposrednoj vezi sa telom, naziva
vitalnošću; u njoj gleda koren čovekove ličnosti i područje na kome se dogaĎaju njegovi kontakti sa
spoljnim svetom. Druga zona, duh, sadrţi u sebi sve dodire subjekta i onog što on misli. Dušaje
treća, fluidna zona osećanja. Španski mislilac je zamislio racionalno u čoveku kao malo ostrvo,
opkoljeno sa svih strana talasima iracionalnog. U ovoj podeli očevidan je uticaj Jungov.
Za predestiniranog španskog psihologa inteligencija je sposobnost da se stvari vide onakve kakve
one jesu, a ne naopako, kao i da se umesto onoga što se opaţa ne stavljaju reči mehanički
ponavljane. Ali Ortegi se čini da ne ţivi meĎu slobodnim i odgovornim ljudima nego meĎu
somnambulima, duboko utonulim u hermetički san, i zato nemoćnim da sagledaju stvaran svet. Sa
pesimističkom lucidnošću, ovaj nadahnuti poznavalac čoveka zaključuje da ljudski rod nikad nije
mogao da se oslobodi tog somnambulnog pritiska. ProbuĎenu i svesnu inteligenciju, do koje se
dolazi stalnim i upornim naporom, Ortega naziva adekvatno naĎenim imenom „autentičnost―.
Španski filosof je i protiv jednostavnog odbijanja i protiv slepog prihvatanja vremena u kome ţivi od
strane ljudskog bića. Jedini ispravni i humani odnos prema našem vremenu jeste kritički. Mi smo
duţni da, koliko moţemo, sprečavamo da se naše vreme neprestano falsifikuje. Isto tako, treba da
doprinesemo da se naše vreme uputi onome što je njegova istina. U svojim predavanjima Šta je
filosofija? Ortega konstatuje da se mnogi njegovi savremenici ne ostvaruju autentično, nego rade
ono što drugi rade. A u spisu Ĉovek i ljudi tvrdi da mnoge radnje ljudi vrše bezlično: naime oni čine,
misle i govore isto što i drugi. Takvu pseudoaktivnost Ortega naziva socijalnom. Nije dovoljno spasti
čoveka spoljnjeg ropstva; nuţno je naučiti ga da naĎe samoga sebe, a da ne bude neko
depersonalizirano biće. Za odstranjivanje sveg automatskog i bezličnog iz čoveka i za ostvarivanje
njegovog istinitog bića španski psiholog će se veoma dosledno zalagati do kraja svoje delatnosti.
4. Filosofija kulture
Ortega je najpoznatiji kao filosof i istoričar kulture, pa se ta jako dinamična strana njegovog
stvaranja mora posebno uzeti u obzir pri njegovoj proceni.
Ovaj mislilac postao je van svoje zemlje osobito popularan po svom najviše prevoĎenom delu
Pobuna masa, iz 1930. godine, objavljenom i na našem jeziku u Zagrebu, i od mnogih proglašenom
za Ortegu najuspeliju knjigu. Sigurno je da ova ne spada u najdublje njegove spise, ali je razumljivo
što je osvojila široka priznanja svojom aktuelnošću koja se ni do danas nije ugasila. U Pobuni masa
autor polazi od istorijske činjenice da je sudbina Evrope u naše doba predana u ruke čoveka-mase
(taj termin je Ortegin) koji je dugom i prirodnom evolucijom došao do vlasti. Upravo, narod daje vlast
čoveku koji odgovara njegovom pojmu prave sredine; njega se čovek-masa ne boji i u njega ima
poverenja. Navodeći Hegelove apokaliptične reči: „Mase napreduju―, pisac zaključuje da čovek-
masa predstavlja tle na kome se odigrava povest našeg razdoblja, da je on činilac prvoga reda s
kojim se mora računati i da odluka pripada njemu. Španski mislilac govori o sličnosti čoveka-mase s
naslednim aristokratom, i naziva ga razmaţenim detetom civilizacije, jer je dobio u nasleĎe čudesno
nasledstvo tehničkih dobara. Veći deo mišljenja koje on smatra za svoja jesu opšta mesta koja šire
novine, radio, bioskop (i danas televizija). Kad doĎe na neki viši poloţaj, takav čovek, po metodi
direktne akcije, sprovodi opšte mišljenje. Sa svoje strane, Ortega je ubeĎen da jedino primena
metode kontinuiteta moţe oduzeti ljudskoj istoriji onaj patološki izgled vekovne borbe izmeĎu
paralitičara i epileptičara. Filosof je protivnik prekidanja veza sa prošlošću i počinjanja svega iznova,
jer to, po njegovom drastičnom poreĎenju, znači plagirati orangutana. On je još u svom poetičnom
putopisu Kastiljanski predeli - koji su u njemu moćno evocirali prošlost njegove zemlje - pisao da
voleti prošlost znači pozdraviti činjenicu da je ona stvarno protekla, da su stvari izgubile svoju
hrapavu neposrednost što vreĎa oči, uši i ruke, i da su se digle do onoga čistijeg i instinskijeg ţivota
što im je u sećanju pao u deo. Autor Pobune masa duboko je ubeĎen da čovek ne sme biti
ispraţnjen od svoje vlastite istorije i bez utrobe prošlosti. I apsurdno i iluzorno je negirati prošlost.
Jer „ako se prošlost potrudila da se ’dogodi’, to nije zato da bismo je negirali, nego da bismo je
integrirali―. Prošlost je u svojoj bitnosti revenant (utvara), nešto što se uvek vraća. Ako je oterate,
ona će opet neizbeţno doći. Ne moţe se osporiti da u ţivotu, kako individue, tako i naroda, prošlost
ima svoje pravo. Ako se prošlosti ne prizna pravo koje ima, ona će se povratiti da traţi i ono koje
nema. Čovekov ţivot orijentisan je ka budućnosti koja je krajnje problematična. Mi u nju ne moţemo
ni da zakoračimo, jer ona nema čvrste konture. Prema tome, naša prošlost je jedini arsenal koji nam
pruţa sredstva da uobličimo našu budućnost.
S retko nadahnutom gorčinom Ortega formuliše da je konkretna ţivotna stvarnost jako zbrkana i
zamršena. Lucidnu glavu ima onaj ko se u njoj zna sigurno orijentisati, onaj ko raspoznaje pod
haosom svakog konkretnog ţivotnog stanja tajnu anatomiju trenutka, upravo onaj ko se ne gubi u
ţivotu. Jer ţivot je ponajpre haos, a ljudi hodaju kao mesečari kroz svoju dobru ili zlu sudbinu.
„Ţiveti znači osećati se izgubljenim - eto to je prava istina..., a onaj ko nju priznaje već je počeo
sebe da pronalazi, da otkriva svoju pravu stvarnost... On će instinktivno, kao brodolomnik, traţiti
nešto za šta bi se mogao uhvatiti, i taj njegov tragični... pogled... srediće haos njegovog ţivota...
Misli brodolomnika su jedino ispravne misli. Sve ostalo je retorika, maskarada, obmana samog
sebe.―
Niče je učio da je jezgro ţivota „radikalni problematizam―, Špengler da je ono „apsolutan rizik―, dok
je Unamuno propovedao da je ţivot tragedija. A Ortega je ubeĎen da je ţivot, kako individualni, tako
i kolektivni, ličan ili istorijski, jedina bitnost u svetu čija je suština opasnost. Ţivot je sačinjen iz
peripetija; on je, u potpunom smislu reči, drama. Za španskog mislioca razum je domaće oruĎe koje
je čoveku potrebno da bi osvetlio svoj poloţaj usred beskonačne i problematične stvari koja se zove
ţivot. A čovekovo postojanje je upravo borba protiv stvari, da bi se mogao odrţati meĎu njima.
 Da bi pomogao ljudima da postanu ono za šta su sudbinski opredeljeni, Ortega podvlači da se o
sudbini, to jest o onome šta mi kao ţiva bića treba ili ne treba da budemo, ne raspravlja; ona se
prihvata ili se ne prihvata. Ako je prihvatimo, autentični smo sami sebi; ako je ne prihvatimo,
negacija smo, krivotvorenje nas samih. A svačiji ţivot sastoji se iz borbe i napora da čovek bude
ono što jeste. Pogrešno je reći da u ţivotu „odlučuju prilike―. Uistinu, prilike stvaraju uvek novu
dilemu, pred kojom se moramo odlučiti, zauzeti stav. Ali uvek odlučuje samo naš karakter. Onaj ko
se posvetio nekom pothvatu moţe izgledati bezobziran i sebičan. Ali - po duhovitim i neospornim
rečima ovog prodornog psihologa - „ako zaista ţelimo da izvršimo nešto, i ako se svom dušom
predamo nekom zadatku, ne moţe se od nas traţiti da se obaziremo na prolaznike ili da vršimo
male slučajne ljubaznosti―.
S nepoštednom ponesenošću Ortega ustaje protiv opštih i mnogobrojnih laţi i varanja u društvu.
Skoro svi stavovi koji se javno zauzimaju u suštini su krivi, licemerni. Što je tragičnija maska koju
nosimo, ţivimo sve više lakrdijaški. „Kuda bismo stigli― - pita psiholog neumorno - „kad bismo morali
prihvatiti kao autentično biće nekog čoveka ono što bi on hteo da nas uveri da jeste?― I o porodici se
rasteretio svih iluzija ovaj veliki poznavalac ljudi. On s pravom tvrdi da se u porodičnom krugu čine
mnoga delà koja bi u društvu i na ulici neizbeţno povukla teške posledice za onog ko ih je izvršio.
Španski istoričar kulture razvija na temelju vlastitih, kondenzovanih psiholoških iskustava svoje
shvatanje istorije. Za njega je istorijska stvarnost čista ţelja za ţivotom, moć slična kosmičkim
snagama, slična onoj što uzburkava more, oploĎuje ţivotinje, posipa cvećem drveće i od koje
trepere zvezde. MeĎutim, Orteginom pogledu ne izmiče činjenica da ne postoji nikakav siguran
napredak kome ne pred periodičan povratak unazad, jer je sve moguće u istoriji. Svaka kultura vuče
za sobom teţak teret izroĎenih tvari, isušenih tkiva i zatrovanih ostataka što smetaju njenom ţivotu.
Filosof je kategoričan: postoje mrtve ustanove, preţivele i besmislene vrednosti i kultovi,
nepotrebno komplikovana rešenja i norme koje su dokazale svoju bespredmetnost. Zaglušen
uţasnim govorima fašista oko sebe, ovaj hrabri borac, ovaj „filosof u areni― objavljuje da je reč
nasilje postala retorska figura našeg vremena. Tu reč su prisvojili govornici koji su prazne glave.
Kad je neka ljudska stvarnost dovršila svoj vek, pretrpela brodolom i utopila se, val je baca na obale
retorike gde njen leš još dugo godina ţivi.
Unamuno i Ortega su se pokazali kao radikalniji pesimisti od Špenglera pri rešavanju pitanja kakve
je štete čovečanstvo imalo od naglog i basnoslovnog napretka tehnike. Ortegi se čak čini da ni
najdublji mislioci, kad govore o tehnici, nisu potpuno svesni sve dramatičnosti koju ona moţe doneti
budućnosti. Autor Pobune masa toliko insistira na opasnosti koja ljudskom rodu preti od razvoja
tehnike, da izgleda kao da je, još pre 1930. godine, imao viziju uništilačkog atomskog rata od koga
strepi današnje čovečanstvo. U svom apokaliptičnom raspoloţenju filosof nastavlja: dok se skoro
sve duhovne discipline i umemosti nalaze u krizi ili bar trenutno zatajuju, tehnika ne slabi, već svaki
dan sve čudesnije drţi svoja obećanja, i daje čak i više nego što je obećala. Vrlo je obeshrabrujući
zaključak ovih filosofsko-kulturnih razmatranja: snabdeven s više sredstava, znanja i tehnike nego
svet prošlosti, sadašnji svet je krajnje nesiguran.
Razume se da ne moţe biti nimalo vedar ni pogled koji, sa ovakvih pozicija, Ortega baca na
problem ubikviteta - prisutnosti na raznim mestima u isto vreme. Taj pogled načinila je u naše doba
dramatično aktuelnim moderna tehnika. Opet španski mislilac, s njemu svojstvenim vizionarstvom,
sagledava sunovratni put budućih dogaĎanja: ako poverujemo u principe fizike po kojima su stvari
onde gde deluju - tada moramo priznati da svaka tačka na globusu danas poseduje najstvarniji
ubikvitet. Ta blizina dalekoga, ta prisutnost odsutnoga proširila je, u basnoslovnoj razmeri, horizont
svakog ţivota. Mi danas moţemo biti na više mesta nego nekad, moţemo ići i dolaziti po svojoj
volji, i u manje vremena moţemo potrošiti više kosmičkog vremena.
Povodom ovih Orteginih razmatranja, mi u našim danima, 36 godina posle publikovanja Pobune
mase, moramo priznati da za naše savremenike ubikvitet ima neodoljivu privlačnost. Zato za njih
predstavljaju ogromnu vrednost moderna prevozna sredstva - naročito automobili koje, ponekad,
ţele više od svega na svetu. A - po filosofovim rečima - za besmrtnoga Boga automobil ne bi imao
nikakvog smisla. Ali - mi bismo dodali - za smrtnog i ograničenog čoveka posedovanje tog predmeta
predstavlja često vrhovno ţivotno dostignuće.
Dalekovidi španski mislilac je još 1930. godine vapio: „Ono što se nekad ni u snu nije moglo
zamisliti kao problem, postaje danas skoro trajni problem: naći mesta.―
 I mi, sa svoje strane, moramo potvrditi da taj problem svakoga dana dobija sve ubistvenije vidove.
Automobili su katastrofalno zakrčili prostor gradova po kojima smo nekad slobodno hodali, bez
opasnosti da budemo pregaţeni i smrskani. Nas danas obuzima nesavladivo očajanje kad u
začaranim gradovima tipa Firence ili Salcburga zapadnemo u onaj okršaj vozila koja bezočno
razbijaju njihov vekovni sklad.
Posledice zahuktalog progresa tehnike izazvale su kod Unamuna i Ortege neku vrstu paničke
aversije prema eksperimentalnim naukama i usadile su u njih potcenjivanje prosečnih predstavnika
tih naučnih oblasti. Do svog zaključka da je savremeni naučnik prototip „homo vulgarisa― Ortega je
došao oštrom analizom kojoj je ovoga nemilosrdno podvrgao. U tome pothvatu on je još radikalniji i
metodičniji od Unamuna. Za njega je neverovatna, ali neoporeciva činjenica da je eksperimentalna
nauka većim delom napredovala zahvaljujući radu osrednjih ili čak i ispod osrednjih ljudi.
Eksperimentalnu nauku moguće je razdeliti u male delove i zatvoriti se u jedan od njih, bez interesa
za druge. Specijalist vrlo dobro poznaje svoj mali deo univerzuma, ali on ne zna ništa o svemu
drugom. Kad o tim uskim specijalistima govori, autor ne upotrebljava pohvalne izraze. Ti i takvi
naučnici stigli su dotle u svojoj skučenosti da smatraju kao svoju vrlinu što ih ne zanima ništa van
područja koje obraĎuju, te nazivaju „diletantizmom― svako interesovanje za celokupnost znanja. U
svom preteranom strahu od specijalizacije, mislilac upozorava na opasnost da ona moţe da uguši
višu, pravu nauku. Ali ima pravo kad, kao najneposredniji rezultat jednostrane specijalizacije, ističe
činjenicu da sad, kad je broj „naučnika― veći nego ikad ranije, ima manje obrazovanih ljudi nego oko
1750. godine94.
I sudbina Evrope, i sudbina čitavog čovečanstva prikazuju se Ortegi u veoma tamnoj boji: jedino
što ih moţe spasti jeste prava filosofija. Ali, da filosofija vlada nije potrebno da vladaju filosofi, kao
što je traţio Platon, niti da vladari budu filosofi - jer bi i jedno i drugo bilo zlokobno, nego treba samo
da filosofi doista budu filosofi. U najvećoj meri je zabrinjavajuće što se ovaj zgusnuto pesimistički
kulturno-filozofski Ortegin osvrt ne moţe ni u sadašnjosti odbaciti kao sasvim neosnovan.
Bez uzimanja u obzir filosofovih socijalnih i političkih pogleda, poznavanje njegove ideologije bilo bi
nepotpuno.
Svestan svih teškoća i sloţenosti s kojima je suočen mislilac pri rešavanju društvenih i političkih
problema, Ortega je gorko duhovit kad konstatuje da je zabluda misliti kako je društvo nešto što
funkcioniše kao švajcarski sat. Daleko od toga da je nešto dobro, društvo je nešto strahovito. O
politici misli da moţe biti korisna i konstruktivna ukoliko je sekundarna duhovna snaga, jer je, u tom
slučaju, ona jedna od tačaka umetanja misli u konkretnu realnost. MeĎutim, politika je kobna u
najvišem stepenu kad postane jedina duhovna aktivnost.
U delu Španija bez kiĉme Ortega je isto tako oštar kritičar klasa kao Unamuno. Radničkoj klasi
zamera njen partikularizam i taktiku isključivosti. S druge strane, on nepoštedne prekore upućuje
klasi koja upravlja zemljom, naglašavajući da je katastrofa u španskoj privredi i ekonomiji nastupila
zbog gluposti i nemorala industrijalaca i finansijera.
Politička teza o naciji ovog filosofa jeste da je bez kičme ona nacija u kojoj nema saradnje izmeĎu
narodnih masa i nekolicine ljudi izuzetnih sposobnosti, pozvanih da upravljaju narodom.
Partikularizam vodi direktnoj akciji, a odsustvo najboljih ljudi koji bi upravljali masama donosi
brutalne reţime. Ne treba izmišljati jedno idealno društvo, nego valja razumeti stvarno društvo koje
treba da bude samo ono što jeste. Osnovna politička orijentacija španskog mislioca podvlači
nesumnjivost da istoriju ne stvaraju samo mase, ni sami istaknuti pojedinci, nego i jedni i drugi
zajedno. Ova formula srećno prevazilazi jednostranost poznate Karlajiove koncepcije i predstavlja
plodnu sugestiju za izglaĎivanje suprotnosti izmeĎu individue i društva njihovom saradnjom i
dopunjavanjem.
Ortega je predviĎao i propovedao katastrofu Španije. Godine 1924, u predgovoru četvrtom izdanju
svoje knjige Španija bez kiĉme pisao je: „Objavio sam da će se svuda prolaziti kroz diktatorske
situacije i da su ove neizbeţna bolest epohe i kazna koja odgovara njenim porocima―. U putopisu
Od Madrida do Asturije sa ogorčenjem konstatuje da su socijalne ustanove u njegovoj zemlji:
zakoni, parlament, štampa, škola, načinjene samo za manjinu, a za ogromnu mnoţinu Španaca, za
zemlju, za seljake - koji su mislili i nervi zemlje - one ne postoje. Takva nesrazmera je kobna. U
Španiji četiri petine svih stanovnika ne doprinose ništa nacionalnoj sintezi. „Ja, profesor univerziteta,
neodloţnije sam upućen na saradnju seljakovog mišljenja nego seljak na moju pomoć―. - U spisu O
fašizmu filosof kritikuje i talijanski fašizam i izraţava svoje mišljenje o rĎavom političkom zdravlju
Italije. - U članku Ne biti partijski ĉovek, pubiikovanom u listu La Nation u Buenos Ajresu, on se
oštro obara na fašizam, koji primorava čoveka da se odrekne samoga sebe, slobodnog izbora sebe
u svakom trenutku i uzimanja odgovornosti za svoju autentičnu sudbinu.
Mislilac nazvan Špancem sa utančanom evropskom savešću proriče da Evropu čekaju strahovita
iskušenja. Očajno saopštava: „Рге, kad je u nekoj zemlji bio zagušljiv vazduh, mogli su se otvoriti
prozori na susedne zemlje. Sad nemamo više te mogućnosti. U susednim zemljama se isto tako
teško diše kao u našoj.― PredviĎajući snaţnu dramu koja će se uskoro odigrati u Evropi, Ortega se
zabrinuto pita: „Da li će se ona osloboditi ostataka prošlosti, ili će i dalje ostati njihova zarobljenica?―
I zlosluto ukazuje da se u istoriji dogaĎalo da je izumrla jedna velika civilizacija zato što nije mogla
da modifikuje svoju tradicionalnu ideju o drţavi. Ispitujući uzroke evropske demoralizacije, nalazi da
je demagogija oblik intelektualne degeneracije i da su demagozi bili velike ubice civilizacije. U
svesrdnoj ţelji da nešto stvarno doprinese opstanku njemu prisne evropske kulture, filosof insistira
na potrebi da Evropa prevaziĎe samu sebe, i postaje, pored Brijana i Kudenhofa-Kalergija, pristalica
i pobornik Pan-Evrope. Ortega misli da nas Evropljane ne ujedinjuje u drţavu ono što smo juče bili,
nego ono što ćemo sutra zajedno raditi. Jer - hteli mi to ili ne - ljudski ţivot je uvek okupiran nečim
budućim.
Rado raspravlja Ortega i o problemu parlamentarizma. UbeĎen da su parlamentarne drţave
veoma delotvorne ustanove XIX veka, pledira za hitne neophodne i temeljne reforme njihovih
zakonodavnih skupština. Za njega je liberalna demokratija najviši oblik dosad poznatog javnog
ţivota, koji moţda nije najbolji, ali bi onaj što bi se mogao zamisliti kao najbolji morao sačuvati
njegova bitna načela. Ovaj izvanredni psiholog proklamuje kao jedan od osnovnih stavova svog
političkog shvatanja: ljudski problemi nisu apstraktni kao problemi astronomije ili hemije, nego su u
najvišem stepenu konkretni, jer su istorijski. A polazeći od te istine - čije je zanemarivanje od strane
upravljača naroda bezbroj nesreća donelo ljudskom rodu - Ortega zamišlja pravi socijalni progres
kao poboljšavanje ekonomskih uslova ţivota, koje će osloboditi čoveka zavisnosti od drugih ljudi i
od sveta, i koje će svakom omogućiti pristup kulturi i osloboditi ga intelektualno i moralno.
Prosvećene političke sugestije ovoga filosofa saţeto se uobličavaju u stav da samo putevi
uzvišenog solidarizma mogu dovesti do društvene pravičnosti. Ali - Ortega je govorio gluvim ušima!
Kada je, 1. januara 1937. godine, doznao za smrt Migela de Unamuna, Ortega je svoj topli i
proročki članak o tom dogaĎaju završio recima: „Sad, kad je Unamunov glas zauvek zaćutao...
bojim se da će naša zemlja upoznati eru strahovite tišine.―
U doba kad je postao politički neaktivan, Ortega je morao steći čvrsto ubeĎenje da ništa više ne
moţe učiniti za svoju otadţbinu. Verovatno ga je obeshrabrila Unamunova predsmrtna sudbina, kao
i njegova smrt – koja je moţda bila samoubistvo. Ali razorni bol zbog kraha humanističke ideologije
nije se dao ublaţiti nikakvim stoičkim samorazlaganjima; taj svirepi bol lomio ga je isto tako krvnički
kao i nepobediva bolest koja je otimala maha u njegovom organizmu.
5. Eseji
Ortegini eseji, preplavljeni vizionarskim prodiranjem u psihološka i psihoanalitička zbivanja,
spadaju u najuspelije priloge esejistici. Oni su potpuno lišeni jalovih i praznih reči i nategnutih fraza,
posutih evazivno-neodgovornim tvrĎenjima koja ne bacaju svetlost ni na šta i ne razdanjavaju
nikakvu pomrčinu. Svaki stav u filosofovim esejima kazuje nešto mudro, ukazuje na nešto
odreĎeno, otkriva nešto nepoznato, upućuje nekom pouzdanom izlazu iz unutrašnjeg labirinta,
poklanja neko novo saznanje.
Do mnogih tančina i neospornosti o zagonetnoj i skrivenoj čovekovoj duši doseţe španski mislilac.
Suveren je način na koji on, kao po sebi razumljivo, saopštava krupne stvari. U Meditaciji o okviru
stoji: „Biologija daje dokaze o tome da je nagon za isticanjem i za vladanjem prvobitniji od nagona
za samoodrţanjem.― A u Meditaciji u Eskorialu čitamo da je ono što mi nazivamo tugom - osećanje
koje je pola oduzetost, a pola sputavanje i da se ono ječeći uvlači u naša srca. - Ortegini eseji
sadrţe i fine duhovitosti. Samo jedan primer: „U našem današnjem društvu vrve predavanja kao
infuzorije.―
U suptilnom eseju Apatija prema umetnosti Ortega, s velikim poznavanjem svog predmeta,
obznanjuje da se ljudi pretvaraju čak i pred sobom da uţivaju u umetničkim delima, jer im nedostaje
poštenje prema sebi koje je neophodno da bi se prava osećanja razlikovala od podraţavanih.
Naime, ne treba zaboraviti da smo mi prema svemu što se odnosi na našu unutrašnjost izloţeni
istim iluzijama i obmanama kao i pri opaţanju stvari i drugih ljudi. Ortega čini krupno otkriće da u
nama ţive prividna osećanja, jer većina ljudi vodi jedan u izvesnom smislu neautentičan unutrašnji
ţivot. Gledišta koja oni zastupaju nisu njihova, nego su im kao gotova ubeĎenja spolja doletela kao
kakva zarazna bolest. A samo pojedini, izabrani ljudi poseduju sposobnost da u svojoj duši razlikuju
pravo od nepravog, i da odbijaju ono što se spolja u njih uvuklo. Po oštrom Orteginom sudu, po
kome je javno mišljenje kukavno delo zaraznog podraţavanja. Isto tako izvesno je da su ovoga
porekla i odobravanje i protest u odnosu na jedno umetničko delo. Doista: za prihvatljivo razbijanje
ovako sloţenih unutrašnjih zabluda u čoveku - trebalo je imati kreativnu psihološku imaginaciju
Orteginog formata.
U svojim analizama ljubavi - koju shvata kao kosmičku snagu - mislilac obrazloţeno stavlja u prvi
plan neophodnost veze izmeĎu ljubavi i razumevanja. Naime, razumevanje je nepotpuno ako nije
praćeno simpatijom, a, s druge strane, ljubav je apstraktna, ako nije praćena poznavanjem voljenog
predmeta. Filosof daje naglašeno humanistički ton svojim razmatranjima: jedinstvo ljubavi i
razumevanja jedino nas moţe načiniti etičnijima i istinski socijalnima – a to ne moţe nijedna
individualna ljubav koja je uvek egoistična. U remek-delu psihološke produbljenosti Ćutanje, veliki
Braman Ortega je sigurnom rukom odredio linije jednom od naj zapletenijih duševnih problema.
Eminentni analitičar nalazi da onaj ko o ljudima zna samo, ili uglavnom ono što su mu drugi pričali -
a to se, u najboljem slučaju, svodi na njihove spoljnje radnje - taj o njima ništa ne zna. Poznavanje
ljudi stiče se lagano, iz dana u dan. Ono je naslagano u najtanjim slojevima, i mi ne znamo kako u
nama raste, dok odjednom ne osetimo njegov teret. To neočekivano podzemno bogatstvo, to
iznenadno blago više nas plaši nego što nas raduje. U nedoumici smo kako treba da ga iskujemo i
pustimo u opticaj. U pitanju su krajnje individualna saznanja; da bi se ona izrazila, bio bi potreban
bezbroj reči. I kad bi bilo samo iz tog razloga - ubistvena je i sama pomisao da se ona saopšte. Zato
pretpostavljamo da ćutimo. Samo, s vremena na vreme, kad osetimo da se gušimo u svom izobilju,
počećemo da govorimo o našem iskustvu o ljudima našem najboljem prijatelju od koga se najmanje
bojimo nesporazuma. Ali vrlo brzo opet postajemo malodušni i ponovo tonemo u svoju onemelost.
Prema gledištu španskog psihologa, civilizacija nas sprečava da izraţavamo naše sudove o našim
bliţnjima. Ona nas uči da prikrivamo naša tačna mišljenja o njima. Socijalna klima koja takvu jednu
mudrost omogućava osuĎuje je na ugušivanje, na ono što Frojd naziva „cenzurom―. Na ovome
mestu Ortega je propustio da istakne presudni motiv koji nas goni da nikom ne saopštavamo ništa
od onoga što smo o bliţnjima saznali: naš strah od nepreglednih i krajnje neugodnih posledica koje
bismo od takve opasne iskrenosti mogli imati.
Španski ronilac u labirintske kutove ljudskih duša konstante da naše znanje o ljudima ispunjava
veliki deo našeg duha, ali da ga mi drţimo pod strogom zapovešću ćutanja. Zato ga vučemo
ţalosno u sebi kao kakvo tajno blago, nad kojim katkad rezignirano povijamo glavu, opominjući
sebe da o njemu treba ćutati. Ali, na kraju, pritisak ovog krvavo stečenog bogatstva postaje Ortegi
tako neizdrţljiv, da on s prizvukom ogorčenja uzvikuje: „Mi pišemo knjige o ovom i onom, o
zvezdama i Astecima. Ali mi ćutimo o saznanjima koja nam je ţivot poklonio.― I zato izlazi s
predlogom čije bi provoĎenje u delo psihološki haos što vlada meĎu ljudima načinilo još mračnijim:
da svaki ko je pozvan da misli, sem svojih stručnih knjiga, napiše i jednu o svom znanju o ţivotu.
Psihološko majstorstvo ovog filosofa dostiţe najveću visinu kad uobličava istinu da znanje koje
imamo o našem bliţnjem obuhvata i znanje koje mi imamo o slici što je on u sebi o nama stvorio.
„Da, prijatelju moj― - piše Ortega - „ja ne samo da vam mogu reći kakvi ste vi u našoj unutrašnjosti,
nego vam mogu reći i kako vi mene vidite, kako je moja ličnost uhvaćena i odbijena od ogledala
vaše duše. Mi znamo po kojim se zakonima naša ličnost u drugome izopačuje. Moja jednačina o
vama teško će vam izgledati pravilna, ali ako vam ja otkrijem sliku koju vi o meni imate, izgledaćete
sebi kao uhvaćeni―. I filosof izvodi zaključak da većina zabluda koje činimo proizlazi iz našeg
neznanja kako stojimo u očima sveta. Mi obično znamo vrlo dobro šta nam pripada; podzemni glas
naše savesti nikad nas o tome ne vara. Ali mi verujemo da drugi to ne znaju i da ih moţemo
prevariti na taj način što izigravamo da nam pripada veći rang od onoga što ga imamo. - Iz svega
toga izlazi da se mi, što smo stariji, sve više i sve ponornije odvajamo jedni od drugih, do bolne
osamljenosti. Nas odvaja od bliţnjeg ono što o njemu znamo i što o njemu prećutkujemo. Što više
znamo, tim dublje ćutimo i tim se beznadeţnije osamljujemo. IzmeĎu nas se gomilaju brda ćutanja.
 Ovaj genijalan esej pisan je s hiperkulturnom psihološkom rafiniranošću. UporeĎene s njim,
izgledaju primitivne u ekspresiji čak i Šopenhauerove kao u mramoru isklesane i nepobitne
Pareneze i maksime. Visoki rang španskog psihologa i psihoanalitičara potvrdili su i ostali njegovi
eseji, naročito onaj o Prustu. U knjizi Hommage à Marcel Proust, publikovanoj posle smrti velikog
francuskog pisca, Ortega je dao originalan prilog Le temps, la distance et la forme chez Proust. U
tom neobično finom napisu esejist je - s nadahnutim afinitetom prema Prustu - definitivno utvrdio da
ovaj autor nije upotrebljavao svoje uspomene kao materijal za izgraĎivanje starih realnosti, nego za
obnavljanje i osveţavanje onog što se nekad u njemu zbilo. Da bi to postigao, Prust je upotrebio
opservacije sadašnjosti, analizu refleksije i psihološka objašnjenja. Glavna njegova tema nisu stvari
kojih se on seća, nego samo sećanje na stvari kao takvo. Nemoguće je oboriti Ortegino tvrĎenje da
su kod francuskog autora prvi put sećanja postala sama opisana stvar. Kod Prusta, zaista, s
noćnoga dna duše pomalja se i penje jedno sećanje, nalik na konstelaciju što se otkida s linije
horizonta. Ovaj stvaralac ugušuje svaku ţelju za restaurisanjem i ograničava se na opisivanje onog
što izlazi iz njegove memorije.
Ortega je ispravno postupio kad je Prusta doveo u vezu s impresionističkom filosofijom za koju je
univerzum bio prosta projekcija naših senzacija i afekcija. A impresionistička psihologija je negirala
ono što se naziva karakterom, koji je skulpturalni profil ličnosti; ona je u ličnosti videla večno
menjanje, niz difuznih stanja, uvek različitu artikulaciju osećanja, ideja, bolova i nada. - Prodornom
Orteginom duhu monografija o Svanovoj ljubavi prikazuje se kao slučaj psihološkogpoentilizma.
Izvesnoje da Prustovim ličnostima nedostaje silueta, da su one promenljive atmosferske
kondenzacije, spiritualne slike koje svaki čas transformišu vetrovi i svetlosti. U Prustovim delima
niko ništa ne radi, ništa se ne dešava - a drukčije ne moţe ni biti, jer, da bi se nešto uradilo, treba
biti nešto utvrĎeno i odreĎeno. A autorovo napuštanje spoljne i konvencionalne forme stvari
primoralo ga je da ih odreĎuje njihovom unutrašnjom formom, strukturom njihovih unutrašnjih tkiva.
Iz mikroskopizma Prustovih delà Ortega je izveo njihovu preveliku opširnost koja čini da čitanje
delà toga pisca izaziva umor kod svakog. No moţe se pobiti filosofov zaključak da francuski
romansijer stavlja na muke dinamičan karakter našeg bića, primoravajući nas da po čitavih sto
strana ostajemo na jednoj činjenici.
Suptilno gledište o Prustu španskog mislioca svakako je jedno od najtačnije dosad izrečenih.
Svome eseju o umetnosti, publikovanom 1925. godine, Ortega je dao naziv Dehumanizacija
umetnosti. U njemu, pisac je izneo svoj osobeni stav prema modernoj umetnosti. Ortegina pozicija,
odlučno kritikovana od nekih savremenih teoretičara, neprihvatljiva je u celini, ali je ipak od interesa
zadrţati se na njoj.
U svojim razlaganjima o umetnosti filosof je pošao od gledišta da je nova umetnost izgraĎena na
negacijama stare i da je iz nje izgnan čovek i sve što je ljudsko. Analizirajući novi umetnički stil,
Ortega je pronašao nekoliko njegovih uzajamno povezanih tendencija. Od vodećih stavova toga
stila koje Ortega navodi valja pomenuti sledeće. Umetnost treba osloboditi ljudskog sadrţaja. Treba
izbegavati ţive oblike. Umetnost je igra - i ništa drugo. Ironija postaje sredstvo umetnosti. Valja teţiti
korenitoj čestitosti i čistom i tačnom prikazivanju. Umetnost nema transcendentni značaj.
Veliki deo onoga što mislilac naziva „dehumanizacijom― i gaĎenjem na ţivu formu u modernoj
umetnosti proizlazi, po njegovom mišljenju, iz antipatije prema tradicionalnom tumačenju stvarnosti.
U njoj, svi nas putevi vode istom fenomenu - bekstvu od čovekove ličnosti. Lični elementi,
najljudskiji od svega ljudskog, najstroţije se izbegavaju. Svako uplitanje onoga što je ljudsko u
umetnost proglašeno je za „tabu―. Novom umetnošću dominira izvesno gaĎenje za sve ljudsko,
slično osećanju koje fino organizovanog čoveka obuzima u panoptikumu. Kod novoga umetnika
radost od umetnosti izrasta iz trijumfa nad onim što je ljudsko.
Španski filosof je meĎu prvima formulisao stav da je nova umetnost nepopularna, i to ne slučajno i
akcesorno, nego nuţno i suštinski. Ona ima masu protiv sebe i uvek će je imati. Ona je u esenciji
svojoj strana, upravo neprijateljska narodu. Za Ortegu, romantizam je prevashodno narodni stil,
prvoroĎenče demokracije. Kao takav, romantizam je od mase uvek bio maţen.
Sa svoje sociološke pozicije, Ortega, u odnosu na novu umetnost, deli javnost u dve klase - u one
koji je razumeju i u one koji je ne razumeju. Prva klasa ima prijemni organ za tu umetnost, dok
druga njim ne raspolaţe. Iz činjenice da nova umetnost nije za svakog razumljiva, Ortega zaključuje
da njene pokretačke snage nisu opštečovečanske. Ona nije umetnost za ljude uopšte, nego za
jednu sasvim posebnu grupu ljudi - koja moţda ne vredi više od ostalih, ali je, u svakom slučaju, od
njih različita. Masi, koja je navikla da svuda vodi prvu reč, izgleda da nova umetnost vreĎa njena
ljudska prava, jer je ona umetnost povlašćenih, nervnih plemića, aristokratije instinkta.
Da je ova Ortegina podela površna i nerealna, dokazuje, izmeĎu ostalog, i neospornost da su i
kulturni i muzikalni ljudi istančanih nerava nesposobni da slušaju neke ultramoderne muzičke
kompozicije. Objektivnost ovog mislioca ide uglavnom u prilog modernoj umemostL Po njemu,
tipično umetničko delo prošlog stoleća uvek sadrţi jedno jezgro doţivljene stvarnosti koje obrazuje
materiju estetskog tela. Umetnost obraĎuje to telo, a njena delatnost ograničava se na to da mu
pruţi sjaj, gustinu i dostojanstvo. Za većinu ljudi umetnost je odsjaj ţivota, prikazivanje onog što je
ljudsko, itd. Ali modemi umemici tvrde suprotno, sa istim ubeĎenjem. Zašto danas stari treba da
imaju pravo, kad se tok sveta sastoji u tome da sutra uvek mladi dolaze na red. UbeĎenja koja
imaju najdublji koren i koja se najreĎe stavljaju u sumnju za ovog filosofa su najpodozrivija. Iako se
masi čini da je lako pobeći od stvarnosti, Ortega smatra da je to najteţe. Lako je reći ili nacrtati
jednu stvar koja je potpuno besmislena i nerazumljiva. Da se to postigne, dovoljno je poredati reči
bez veze ili povući kakve bilo crte. Ali treba imati sublimnu obdarenost pa stvoriti nešto što nije
kopija prirodnog, a ipak ima smisla shodno svojstvenim normama. - Ovde bismo morali primetiti da
je takva obdarenost najveća retkost, pa zbog toga ima tako malo stvari od istinske vrednosti u
modernome slikarstvu. - Mislilac koji nikad nije pretpostavljao ništa transcendentno, smatra za
preimućstvo novih generacija što za njih transcendentno nema nikakvog značaja. Isto tako, on
upisuje u zaslugu modernoj umetnosti što nije svečano-patetična. Ranija umetnost koja je nosila
teret „ljudskog― bila je teška kao ţivot. Ona je bila krajnje ozbiljna, skoro sveštenička delatnost.
Katkad je nameravala ništa manje nego da spase ljudski rod. Nasuprot tome, stoji čudna činjenica
da se nova umetnost zaogrće smehom što nikad ne presahnjuje. Komika nove umetnosti moţe da
bude grublja ili finija - ona ide od izrazitog klovnovstva do lako ironičnog treptanja očima - ali ona je
uvek prisutna. Umesto da se smeje nekome ili nečemu, nova umetnost ismeva samu sebe. Ortega
umesno sumnja da se današnjoj omladini moţe dopasti jedan stih, jedna slika ili jedna melodija koja
ne bi bila prelivena zrakom ironije.
Umetnost koja je ranije - kao i nauka i politika - stajala vrlo blizu ţivotne osovine, otišla je u naše
doba na periferiju, postala je nebitnija, dobila je manju specifičnu teţinu - pravilno zaključuje filosof.
MeĎu mnogim drugim, često originalnim, a još češće duhovitim Orteginim opservacijama, treba
posebno izdvojiti onu po kojoj moderna umetnost i moderna nauka mogu da zadovolje našu
meteorološku radoznalost u pogledu budućnosti ovoga stoleća. A o toj budućnosti jasan um
španskog mislioca nije imao nikakvih iluzija.
Svestan nepotpunosti, proizvoljnosti i mestimičnih površnosti svojih teorija o modernoj umetnosti,
Ortega izjavljuje da je jako verovatno da njegov esej o dehumanizaciji umetnosti sadrţi samo
zablude, ali se teši nadom da će se docnije pojaviti drugi, bolji. Ova autokritika je opravdana, jer je
izvesno da su Ortegina zapaţanja i meditacije o pojedinačnim umetničkim delima - da, kao primer,
navedemo samo prekrasna Razmatranja pred portretom Markeze de Santijana - prodornija i
prihvatljivija od njegovih opštih shvatanja o umetnosti. Ali priznati se mora da je Ortegin pronicljivi
duh još 1925. godine uočio neke od bitnih osobina moderne umetnosti, čije je postojanje tokom
vremena bilo mnogostruko afirrnisano. Te osobine tako su se bujno razvijale i kompleksno
razgranjavale da su se probile u prvi plan i svemoćno ovladale i umetnošću naše, 1966. godine - što
je svakako jedna od očevidnih potvrda Ortegine dalekovidosti, koja se još poletnije obznanila u
nekim drugim oblastima.
6. Pogled na Ortegino celokupno stvaranje
Hose Ortega i Gaset svoje filosofeme i svoje poglede na svet i ţivot nije izloţio u sistematskoj
logičnoj formi.
Zbog toga bi on mogao biti ubrojen u iracionaliste od onih koji o njegovom stvaranju nisu temeljno
obavešteni. U stvari, iako nisu date u strogoj povezanosti, ideje i teorije španskog mislioca
predstavljaju celoviti sistem. Koncepcije rasute po Orteginim delima, velikim i malim, filosofskim,
knjiţevnim, socijalnim i političkim, čine očevidnu, neraskidivu celinu. Uostalom, u kasnijim svojim
delima sam filosof se trudio da svojim doktrinama pruţi što povezaniji oblik.
Nesumnjivo je, meĎutim, da su izvori Orteginog saznanja bili i razum i intuicija, dosledno njegovom
negiranju isključivosti vaţenja kako racionalizma, tako i iracionalizma. Otuda njegovo stvaranje
sadrţi i racionalističke i nacionalističke elemente. Uostalom, ne treba gubiti iz vida da ovo što smo
rekli za Ortegu vaţi i za druge mislioce nazvane nacionalistima, jer razum jeste i mora ostati krajnji
regulativni i normativni princip filosofiranja.
Ţivot i doktrine Ortegine jesu dva aspekta jedne iste stvari. Čitava njegova aktivnost bila je
usmerena ka dobru Španije. Nesumnjivo je da je isto tako duboku i sudbonosnu, iako mirnije
izraţavanu, staloţeniju i kritičnu ljubav prema Španiji kao Unamuno osećao i Ortega. Kao
Unamunova, Ortegina delà nose izrazito špansko obeleţje. Ali, dok je Unamuno bio samo i jedino
Španac, Ortega je bio i Evropljanin koji ţeli da i njegovi zemljaci postanu Evropljani. U svakom
slučaju, Ortega je bio isto toliko preokupiran problemima svoje otadţbine koliko i Španijom začarani
i omaĎijani Unamuno. Ali, Ortega energično ukazuje zemljacima kulturni put kojim valja da idu,
podrazumevajući pod kulturom sistem stavova prema ţivotu, sistem pun smisla, povezan i
delotvoran, koji pomaţe ljudima da lakše ţive - jednom rečju, onaj što pruţa ljudima jednačinu
pomoću koje će moći da rešavaju ţivotne probleme.
Iako u svojim delima Ortega mnogo govori o specifično španskim problemima, iako je uzeo na
sebe najpotpuniju moguću odgovornost za svoju špansku sudbinu, pisac Pobune masa budi opšti i
sve veći interes i van svoje zemlje, jer njegova filosofija ima i opštečovečansku dimenziju. Ovaj
autor ne raspravlja o ontološkim problemima. Njegova misao je antropološki usmerena, jer joj je
unapreĎenje čoveka i njegove prilike glavna preokupacija, a cilj joj je da postavi što čvršće jedinstvo
izmeĎu čoveka i sveta. Taj cilj, saobrazan teţnjama i potrebama naše epohe, postavili su sebi i
drugi mislioci našeg vremena koji su pošli drugim putevima, i, kao Ortega, odbacili utopizam u
filosofiji. Svi oni imaju isto ubeĎenje: da filosofija treba da bude realnost. A da bi to postigla, ona, po
španskom misliocu, treba da prihvati vitalnu, istorijsku i perspektivističku dimenziju - kao jedino
istinitu. Jer, za Ortegu čovekov individualni ţivot je osnovna realnost: vitalni razum - koji postaje
istorijski razum - jeste funkcija ţivota i u njegovom sistemu zamenjuje apsolutni razum, dok
apsolutnu, nedomašivu istinu zamenjuje perspektiva svake individue - što je izraţeno formulom. „Ja
sam ja i moja prilika.―
Španski mislilac znao je vrlo dobro šta je našem dobu nasušno potrebno - zato je smatrao za
svoju duţnost da prihvati ţivotne mogućnosti radi toga da bi ih, modifikovane, na svoj osobeni način
protumačio. Traţeći istinu van utabanih staza i van prihvaćenih dogmi, Ortega je tako neustrašivo
pobijao utopističke doktrine u svim oblastima, da je zasluţio nadimak koji je dobio - „filosof torero―.
Pošto se ne moţe mimoići uporeĎenje izmeĎu Unamuna i Ortege (ono se samo sobom nameće) -
mora se podvući da se drugi razlikuje od prvog po tome što je adogmatičan i što ne poseduje
sklonost za rešavanje metafizičkih problema. MeĎutim, Ortega je imao jednu sposobnost kojom
Unamuno nije raspolagao: on u svojim izlaganjima nigde nije dopustio svom temperamentu da
uzme maha. Disciplina i mirnoća Orteginoga duha, punoća argumentacije i obilna egzemplifikacija u
njegovim delima, kao i objektivnost njegovog suĎenja odaju mislioca koji je prošao kroz školu
neokantovaca, kao što uzdrţanost i opreznost njegove stilizacije na politički opasnim mestima
otkrivaju negdašnjeg vaspitanika jezuita.
Sigurnost Orteginih dijalektičkih dedukcija, njegova kritička oštroumnost, udrtiţena s darom tačnog
filosofskog predviĎanja i s duhovitim i slikovitim načinom izraţavanja - sva ta preimućstva daju mu
istaknut rang meĎu savremenim filosofima. A da je Ortega originalan stvaralac, dokazuju njegove
koncepcije vitalnog razuma, prilike i perspektive koje je on dokazao sa njemu svojstvenim,
prefinjenim dijalektičkim zaključivanjem.
U Orteginim delima ima dosta elemenata koji bi se morali nazvati pozitivno-egzistencijalističkim. A
ono što dominira celom njegovom ideologijom jeste jedan neograničeni humanizam, sav proţet
ljubavlju prema Španiji koji, polazeći od španskog naroda, obuhvata sve nacije.
Na Ortegu su imali uticaja Niče i Špengler, a zatim, donekle, Georg Zimel, Maks Šeler i Vilhelm
Diltaj. I, neosporno, podlegao je snaţnoj sugestiji svoga zemljaka Unamuna.
Pošto je stil Ortegin visoko knjiţevan, i pošto je veliko estetsko uţivanje čitati njegova delà, neki
njegovi nedobronamerni kritičari prebacivali su mu da je pisao pseudofilosofiju, upravo literaturu.
Ovaj prigovor zao je i besmislen. Jer, ne treba zaboraviti da je samo preimućstvo, a nikako
nedostatak kad jedan mislilac ume da se skladno izraţava i da je sjajan stil bio element koji je
doprineo vrednosti jednoga Platona, Šopenhauera, Ničea ili Anrija Bergsona. - Sigurno je da i
knjiţevne uspelosti u Orteginim delima čine ova privlačnijima. Opisi španskih predela u njima
spadaju meĎu najosobenije i najadekvatnije. Filosofski, politički i socijalni, kao i knjiţevni Ortegini
spisi neobično su dinamični, posuti retkim asocijacijama, otmenim duhovitostima, kao i obilnim
prelivanjima jarkih i pastelnih boja; svi oni obelodanjuju ogromnu erudiciju Ortege - autentičnog
filosofa, prekaljenog profesora, knjiţevnika visokog ranga, neuporedivog esejiste i publiciste i
korenito etičnog i tragičnog političara i sociologa, koji je dao priloge trajne vrednosti raznim
duhovnim oblastima. Zato je razumljivo što njegova delà bude danas u svetu sve veći interes, što se
sve više prevode i čitaju, i što se o njima sve više piše. U današnjoj Španiji - gde su njegovi i
Unamunovi spisi naprednim španskim intelektualcima postali neka vrsta ţivotne utehe - obrazovana
je škola Ortege - eminentnog predstavnika humanističke i liberalne filosofije, neprocenjivo
zasluţnog za kulturno i knjiţevno unapreĎenje te zemlje. A svi su izgledi da će se popularnost
ovoga mislioca u budućnosti još više širiti i u inostranstvu.
Prebogato mnogostrukom humanističko-antropološkom, uvek adogmatičnom sadrţinom -
stvaranje ovog filosofa zauzima ugledno mesto meĎu doktrinama onih savremenih mislilaca koji su
dali pozitivan i konstruktivan podsticaj razvoju filosofije naše duboko uzburkane današnjice.
1966.
Dr Ksenija Atanasijević
Trivo Inđić
Ortega, elite i mase
MeĎu pojmovima kojima se savremena nauka o društvu najčešće i najneobaveznije sluţi nalaze
se i oni u čijim sintagmama reč masa ima odlučujuće značenje (npr. masovno društvo, masovna
kultura, masovne komunikacije - mass media, masovna privreda - potrošnja i proizvodnja, masovna
psihologija, itd.). S pravom je Edvard Sils pisao kako jedan bauk kruţi savremenom sociologijom -
bauk masovnog društva (u radu „Teorijska razmatranja o pojmu ’Masovnog društva’―). Moderno
društvo i jeste, nema sumnje, društvo masa. Odavno je društvo od usitnjenih, atomiziranih i
zatvorenih, ekonomski autarkičnih zajednica krenulo ka krupnim integrisanim i standardizovanim
celinama, privrednoj, političkoj i kulturnoj meĎuzavisnosti i uniformnosti. Masovna industrijska
proizvodnja i potrošnja, nacionalna i meĎunarodna trţišta i njima odgovarajuće političke institucije,
masovne političke organizacije i pokreti, intenzivan saobraćaj i opštenje u svakoj oblasti društvenog
ţivota, nepovratno su razorili lokalne, izolovane, samodovoljne jedinice. Pojava modernih masa
uslovijena je, dakle, nizom sloţenih procesa čijih efekata na oblikovanje savremenog društva i
svesti tek postajemo svesni. Tu su, pre svega, industrijalizacija rada i ţivljenja, ekspanzija urbanog
prostora i svesti, migracije velikog obima, uvećana socijalna pokretljivost i raslojavanje društva, a
sve to praćeno centralizovanim i jednoobraznim organizovanjem ekonomije, kulture, politike,
dokolice, ideologije, serijalizacijom oblika ponašanja i socijalnog karaktera. Masa je pojava skupa
ljudi bez trajne, kristalizovane diferencijacije na društvene grupe ili pojedince, sa labavim socijalnim
kontaktima i bez vlastite kulture. Skupljanje i pretakanje individua u mase nije samo rezultat spoljnih
i kvantitativnih procesa u društvu već i promena u psihološkim sklopovima, osećanja otuĎenosti i
odbačenosti, frustracije i lišenosti izgleda da se ostvari autentična lična i kolektivna egzistencija.
Nije slučajno da upravo u razdobljima društvenih kriza dolazi do izraţene masifikacije, da mase
cvetaju. U vremenima kada su odgovori religije postali nedovoljni, kada opada optimizam
racionalista XVIII veka i prosvetiteljstvo uzmiče, Hegel je meĎu prvima koji raspravlja o problemu
samoće na metodičkom planu (poglavlja u Fenomenologiji duha o samootuĎenju i samoći u kulturi).
Ali Hegelovo rešenje nije zadovoljilo Kjerkegora ili Ničea koji već opaţaju opšti proces nivelacije i
pojavu masa koju raĎa samoća individualne svesti i njena apsorpcija u grupi. Iz ontološke analize
egzistencije koju preduzima Hajdeger nastaje koncepcija neautentičnog čoveka, anonimnog čoveka
(das Man). Takav čovek je izraz neautentične egzistencije, on je neodgovoran, tj. svoju odgovornost
prebacuje na druge, izbegava da se suoči sa pitanjima smisla i odgovornosti u ţivotu, okoštava u
trivijalnosti, povodljiv je i lako se potčinjava drugima, nivelira sve oko sebe, čini sve vulgarno javnim,
intimnost je njegov najljući neprijatelj, a svet redukuje na neposredno stanje u kojem je sve
ostvareno. Gabriel Marsel i Alfons de Velens se nisu slagali sa ovakvim preterivanjima Hajdegerove
analize neautentičnog čoveka. Dok su Kjerkegor, Niče i Marks imali nade, za Hajdegera nema nade
kad je reč o čoveku, tj. egzistencijalna konstitucija čoveka čini, u većini slučajeva, čovekov pad
neminovnim.
 Ortega je čitao i cenio Hajdegera i ortegijanska antropologija, zasnovana takoĎe na analizi
dvojstva autentičnog i neautentičnog u ljudskom ţivotu, samo sledi već davno uhodanu podelu
društva na mase i odabrane manjine.
Hose Ortega i Gaset (José Ortega y Gasset) je, pored Unamuna, najveće i najpoznatije ime
španske filozofije. RoĎen je u Madridu, u porodici uticajnih intelektualaca, 1883. godine. I otac i
deda su mu bili novinari, knjiţevnici i politički pisci. Deda po majci je bio osnivač i vlasnik uticajnog
lista El Imparcial, u kojem je i Ortegin otac radio od 1879. godine (a 1910. postao i direktor). List je
kasnije prešao u nasleĎe Orteginom ujaku Rafaelu Gasetu. Zato Ortega za sebe i kaţe kako je
roĎen „iznad štamparske rotacije―. Prvo obrazovanje stiče u kolegijumu jezuita u Malagi (do svoje
četrnaeste godine), a 1897-98. je na univerzitetu Deusto (jezuitskom takoĎe) u Bilbaou, gde
otpočinju studije prava, filozofije i knjiţevnosti. Diplomirao je filozofiju i knjiţevnost na univerzitetu u
Madridu 1902. godine (u devetnaestoj godini), a 1904. doktorirao iz oblasti istorije. Početkom 1905.
je u Lajpcigu i Berlinu, a 1906. i 1907. u Marburgu, gde prati univerzitetske tečajeve, najčešće iz
filozofije i estetike, i upoznaje se sa učenjem neokantovaca N. Hartmana, H. Koena, P. Natorpa, G.
Zimela. Od 1908. je profesor filozofije na Visokoj školi za nastavnike u Madridu, a krajem 1910. je
izabran za profesora metafizike na univerzitetu u Madridu. Sledeće godine je ponovo u Marburgu, u
Nemačkoj. U ovom razdobiju konačno se uobličuje Ortegina trajna veza i fascinacija nemackom
kulturom. Evropa je, za njega, pre svega Nemačka: „Nemačka duša sadrţi u sebi najuzvišenije
tumačenje onog ljudskog, tj. evropske kulture―, piše Ortega 1909. Dve godine kasnije zapisuje kako
je „istina germanski proizvod―, kako je „germanska kultura jedini uvod u suštastveni ţivot― 95.
Ove formativne godine jesu i vreme Orteginih afiniteta za socijalizam. U polemici sa Gabrijelom
Maurom iz 1908. on se pridruţuje jednoj osobenoj ideji socijalizma, koja ce ga drţati do 1914.
godine (kada će započeti razdoblje tzv. raciovitalizma u njegovom duhovnom razvoju). Bio je to
socijalizam reformističke varijante, više nadahnut moralnim protestom i jednim neodreĎenim
humanizmom nego, na primer, marksističkim učenjem o klasnoj borbi i ekonomiji; socijalizam kakav
su u Španiji negovali Pablo Iglesias, Fernando de los Rios ili Besteiro, a u Nemačkoj neokantovci.
Liberalni socijalizam Natorpove Sozialpädagogik (objavljene u Štutgartu 1909), koju je Ortega čitao
uporedo sa radovima Hermana Koena (Herman, prvi sin Ortegin, roĎen je u Marburgu i dobio ime
po Hermann Koenu), teorijski je temelj Orteginog predavanja iz 1910. „Socijalna pedagogija kao
politički program―. To je ono predavanje u kojem Ortega kaţe da je „danas naučna činjenica
utvrĎena in aeternum kako je jedino moralno prihvatljivo društveno stanje socijalizam―. U nizu
priloga objavljenih 1910-12. godine u El Imparcial-u Ortega brani stanovišta liberalnog socijalizma,
odnosno - prema nekim njegovim tumačenjima - „socijalističkog liberalizma―. Povodom pobede
socijaliste Pabla Iglesiasa na izborima u maju 1910. Ortega u članku Pablo Iglesias piše i sledeće:
„Socijalizam je jedina otvorena nada u politici―96. Ubrzo, meĎutim, ovaj Ortegin socijalizam evoluira
ka aristokratskom poimanju prisutnom i u njegovim ranijim gledanjima na ţivot i istoriju, u njegovoj
metafizici prirodne nejednakosti ljudi, pa u članku Socijalizam i aristokratija (objavljenom u listu El
Socialista 1. maja 1913) Ortega piše: „Ja sam socijalist iz ljubavi prema aristokratiji. Pod
aristokratijom se podrazumeva društveno stanje u kojem odlučujući uticaj imaju najbolji... Ono što
mi je vaţno jeste da najumešnija, najplemenitija, najpravičnija, najlepša mišljenja, bez obzira da li
su vladajuća ili ne, steknu prevlast koja im pripada u srcima ljudi... Čovečanstvo ne moţe ţiveti bez
aristokrata, bez snaţnih najvrsnijih ljudi. Ako bi mogao da ţivi bez njih, socijalizam bi bio bez smisla.
Jer ono veliko, duboko u socijalizmu, njegova istorijska misija, ono čemu sa nezadrţivom energijom
kosmičke sile teţi, i jeste stvaranje istinskih aristokratija... Danas svetom vladaju kapitalisti.
Sadašnja aristokratija se sastoji ne u unutrašnjim, duhovnim kvalitetima ljudi, nego u anonimnoj
materijalnoj, kvantitativnoj sili: u novcu.―97
Ortegin aristokratizam se javlja dosta rano, podstican različitim uticajima. U početku je to (u vreme
1901, kada Ortega ima tek osamnaest godina) Ničeova egzaltacija individualizma, vitalnosti i
izuzetnog pojedinca, prezira prema demokratiji, plebsu i masama. Najveće društveno zlo Španije,
njenu bolest, Ortega će nazvati „aristofobijom―, a lek za nju traţiti u poslušnosti masa prema
„vrsnim―, „primernim pojedincima―, što je zaista ničeanska dijagnoza. Modema vremena su, prema
Ničeu, ispunjena vladavinom plebejaca koji su uneli zabunu i nered u tradicionalnu društvenu
hijerarhiju, u politiku, moral, umetnost, znanje: Pöbel oben, Pöbel unten98! Bolji, plemenitiji, vrsniji su
potisnuti, nisu više u stanju da daju ili nametnu primer drugima. Kod ranog Ortege, ali i tokom
narednih decenija (naročito početkom dvadesetih godina, kada svoju misao odreĎuje kao
raciovitalističku), Niče bitno utiče na shvatanje društva i istorije: društvo nastaje iz superiorne
privlačnosti koju jedan ili više pojedinaca imaju za druge, tj. iz impulsa poslušnosti prema onima koji
su superiorni, vrsni99. I za Ortegu je demokratija neprijatelj slobode, jer vodi apsolutizmu većine i
plebejstvu. Plebejstvo je moralna perverzija, zavist nesposobnih, posledica trijumfa demokratije pod
čijim pokroviteljstvom se u javnoj svesti ugnezdila pogrešna, izopačena afirmacija sveg niskog i
podlog. Plebejstvo je ujedno i bolest koja zahvata više klase društva kada zanemaruju obaveze koje
im njihov tradicionalni poloţaj nameće, a koje su vekovima stvarale najodabranije manjine. Danas
su - piše Ortega - demoralizovane aristokratije napustile svoje tradicije i imitiraju ponašanje
plebejaca100.
Kad je reč o Orteginim ranim pogledima, pored ovih koje smo upravo naveli, ne moţe se preći
preko činjenice da su njegove političke ideje deo talasa političke obnove koji sledi slomu Španije u
1898. godini, obnove koja ţeli okončati sa Španijom „starog reţima―, feudalnih oligarhija i
kasikizma, i evropeizirati, modernizovati zemlju na temeljima graĎanskog društva, srednjih klasa,
kapitalističke produktivnosti i laicizma. U ovom Orteginom opredeljenju posebno su značajni uticaji
regeneracionističke misli Hoakina Koste, liberalizma iz kruga ličnosti okupljenih oko Institucion Libre
de Ensenanza (gde je majčin otac Eduardo Gaset bio član prve uprave), takozvanih krausista, kao i
kontakti sa ličnostima iz i oko tzv. „generacije 98― (Unamuno, Menendes i Pelajo, Ganivet, Kosio,
Asorin, Maestu, Baroha, Navaro Ledesma, Sehador, Alkantara, itd.).
Svoju prvu knjigu, Meditaciones del Quijote (u kojoj se odreĎuje kao „profesor filozofije in partibus
infidelium i u kojoj razvija svoje osnovne filozofske ideje, posebno učenje o vitalnom umu kao
protivstavu Unamunovom dualizmu razum-ţivot), Ortega objavljuje 1914. godine, a potom slede
Espana invertebrada (1921), El tema de nuestro tiempo (1923), Las Atlantidas (1924), La
deshumanizacion del arte e ideas sobre la novela (1925), Mirabeau o el politico (1927), Kant
(1929), Mision de la Universidad (1930), La rebelion de las masas (1930), itd101.
U ovom razdoblju plodnog duhovnog rada traje i Ortegina ţiva politička aktivnost - kao izraz jedne
već zrele socijalne filozofije - koja će se okončati njegovim razočaranjem u Drugu Republiku (1931-
1936) i odlaskom van Španije 1936. godine. Krajem 1913. i početkom 1914. Ortega osniva Španski
savez za političko obrazovanje (Liga de Education Politica Espanola), grupu liberalnih intelektualaca
(Asanja, P. Askarate, M. Abril, A. Kastro, S. Madariaga, Maestu, R. Peres de Ajala, R de los Rios,
P. Salinas, A. Maćado, R de Onis, itd.) koja bi bila prisutna u politici, širila političko obrazovanje i
radila na obnovi vitalnih energija Španije zapretenih u poznofeudalnim institucijama tzv.
Restauracije. Iako se ova grupa ubrzo raspala, ona je nagovestila ne samo metod Orteginog javnog
angaţovanja, koji će se ponavljati i kasnije, već i dovršenost njegovih bitnih socijalfilozofskih
stanovišta. U sukobu tzv. vitalne i zvanične Španije (Espana vital vs. Espana oficial) Ortega vidi
šansu za odbranu, intelektualnu manjinu koja treba da formuliše ciljeve, predvodi i politički obrazuje
indolentne mase i revitalizuje društvene institucije. U pitanju je već pominjana konstanta Orteginog
viĎenja istorije i društvenog ţivota kao interakcije odabranih, vrsnih pojedinaca i plebejskih,
sledbeničkih masa.
Već u svojim prvim člancima (iz 1902) Ortega je negativno odredio masu, mnoštvo (la multitud)
kao „rulju, kao gomilu (foule) koja je bezlična, bezvoljna, tupoglava kao primitivna ţivotinja, i koja
čini bezbrojnu seriju nula―102. Boravak u Nemačkoj pomaţe mu da ode korak dalje od sprege Kosta-
Niče i da, prihvatajući neokantovski reformizam, odbaci svaku ideju revolucije (u duhu Štalovog
konzervativizma), nalazeći i druge dodatne razloge da istraje na jednoj elitističkoj koncepciji istorije
koja priznaje samo evolutivne mutacije i gde je vaspitna akcija intelektualnih, kulturnih manjina
glavno sredstvo društvene promene. Nezadovoljan Socijalističkom partijom Španije, koja ne
prihvata njegove elitističke projekte u kojima je narod samo amorfna masa koju treba da vodi
„socijalna pedagogija― kulturnih elita103, osnovaće La liga de Educacion politica. Program ove
političke grupe, ostajući u okvirima liberalne retorike, a van socijalizma, ističe potrebu stvaranja
„jedne Španije sa kičmom i na nogama―, tj. odlučne i uspravne, što će biti tema i njegove knjige
Espana invertebrada (Španija bez kiĉme). Ta knjiga već sadrţi osnovne ideje koje će Ortega
potpunije razviti u svom najpoznatijem delu, u Pobuni masa. Govoreći u njoj, naime, o istorijskoj
nemoći Španije i stanju rasula u kojem je njen narod, Ortega ce definisati naciju „kao ljudsku masu
organizovanu, strukturiranu od strane jedne manjine odabranih pojedinaca―. Hijerarhija u naciji se
zasniva na efikasnoj komandi manjina i disciplini masa. „Kada u jednoj naciji masa odbija da bude
masa - tj. da sledi manjinu koja upravlja (la minoria directora) - nacija se rastače, društvo se
raspada i nastaje socijalni haos, istorijsko obeskičmenjavanje, mlitavost (la invertebracion
historica)104. Istorija, uopštiće Ortega ovu svoju analizu, jeste večita sukcesija dva tipa epoha:
epoha formiranja aristokratija (i sa njima samog društva) i epohâ dekadencija tih aristokratija (i sa
njima disolucije, raspada društva). Pa ako već mase neće da prihvate svoju potčinjenost,
podreĎenost, moraju biti silom privedene u to stanje. Tako je Ortega izgubio veru da moţe stvarnost
menjati uz pomoć socijalne pedagogije. Aristokratija je „disciplina i ustrojstvo― (disciplina y régimen),
a narod „spontanost i zapuštenost― (espontaneidad y abandono), večiti humus istorije koju stvaraju
elite boljih i odabranih. Narod je nesposoban i uvek mora neko da ga vodi. Sa ovakvim pogledima
lasno je prihvatiti Cezara kao uzor političara (u Mirabeau o el politico) ili, pak, zadrţati - bar u
početku - blagonaklon stav i prema diktaturi Prima de Rivere, uvedenoj kao drţavni udar 1923.
godine, uz uverenje kako ona moţe izlečiti Španiju. Da bismo bolje razumeli Orteginu knjigu
Pobuna masa treba još podsetiti da njegov raskid sa gledištima iz neokantovske faze (posebno na
radikalno odbijanje revolucionarnih implikacija Kantove misli), na ponovno vraćanje Ničeu i
sistematizaciju raciovitalističkog učenja (u knjizi El tema de nuestro tiempo). Ovaj obrat
podrazumeva egzaltaciju ulogom manjina i socijalnom hijerarhijom, prezir prema politici,
potčinjavanje razuma vitalnosti - lokalizovanoj u biološkom sadrţaju čoveka, egzaltaciju
individualnog heroizma, denunciranje socijalizma i radničkog pokreta (i njegovih metoda „direktne
akcije― ili generalnog štrajka), osudu revolucija kao sinonima za haos - od Francuske revolucije iz
1789. do Oktobarske u Rusiji, vraćanje cikličnoj strukturi istorije, itd.
Ortegin najambiciozniji socijalno-antropološki pokušaj je knjiga Pobuna masa, najčitanije delo
španskog jezika posle Servantesovog Don Kihota. Nastala kao niz članaka pisanih za novine 1926.
godine, ona je plod napora da se sačini jedna organska doktrina o masama, njihovoj prevlasti u
savremenim društvima, tj. njihovoj pobuni - „najvaţnijoj činjenici našeg vremena―105. Procesi
masifikacije koji prodiru u sve pore društva (od ekonomije, proizvodnje i raspodele, do nauke,
kulture, obrazaca ponašanja u svakodnevici i moralu) i njima odgovarajući tip ličnosti, tzv. čovek-
masa (el hombre-masa), jesu u njenom središtu. Ovaj tip ličnosti Ortega utemeljuje svojim
pogledima na antropologiju, moral i istoriju.
Ţivot je, naime, prema Ortegi, radikalna stvarnost, očigledna, neposredna, individualna, i nije nam
dat gotov, već ga sami moramo stvarati u svakom trenutku. On je stalni izbor onoga šta ćemo biti,
stalno usavršavanje, stalni zadatak, duţnost, bavljenje (quehacer), ispunjen napetošću i
dokazivanjem (i zbog toga je drama), nesigurnost, borba, a čovek u njemu je biće koje samo sebe
tvori, koje u svakom trenutku odlučuje šta će biti. Ţivot je jedan faciendum, a ne jedan factum,
intenzivno delanje u kojem pojedinac opstaje samo ako zahteva od sebe više, otima se inerciji i
prosečnosti. Pravi, autentični ţivot je jedan projekt, stalno usavršavanje i nadilaţenje samog sebe,
vokacija, nastojanje da se ostvare viši ciljevi („el yo... es un proyecto de vida“). Ideja o „ja―, o ličnosti
kao projektu ţivota jeste koren dva tipa ţivljenja: autentičnog i neautentičnog. Autentično ţivi onaj
ko ispunjava svoju vokaciju, svoj vitalni projekt, ko se poziva na normu koja nameće superiorno
ponašanje, stalno nezadovoljstvo sobom i zatečenim stanjem, ko čini napore da ostvari jedan viši
ideal ţivljenja, prihvata ţivot kao disciplinu. To mogu samo bolji, odabrani, vrsni, izuzetni pojedinci, i
oni predstavljaju Ortegin aristokratski ideal čoveka. Prosečan, običan čovek ne teţi svemu tome, on
izneveruje shvatanje ţivota kao projekta, prepušta se samozadovoljstvu, pasivnosti, priklanja se
sledbeništvu i subordinaciji onima koji su bolji od njega, ţivi samo u sadašnjosti, nema istorijsku
svest, nema ličan i autonoman ţivot. On je, jednom rečju, neautentičan, on je pripadnik većine, tj.
mase, vulgusa, Hajdegerov Massenmensch. Svaki je vitalni gest - piše Ortega - ili gest
gospodarstva ili gest ropstva. Tertium non datur. Ropstvo je ţivljenje od drugog, po drugome, a ne
iz sebe sama. Ovakvo inertno ţivljenje proizvodi masu kao trajan, generički tip ljudskog ponašanja,
sa razvijenim i stabilnim stereotipijama i nivelacijom u stavovima, motivaciji i društvenom delanju.
Za Ortegu je društvo stalno dinamičko jedinstvo dva činioca: mase i manjine vrsnih, odabranih
pojedinaca. Manjina je jedini pravi stvaralac istorije i masa je pozvana i duţna da je sledi, da sluša.
Istorija, kao što smo već ranije pomenuli, poznaje samo dve epohe: epohe formiranja aristokratije i
epohe dekadencije ovih aristokratija, tj. kad masa ustaje protiv aristokratije. Ljudsko društvo je,
dalje, utoliko društvo ukoliko je aristokratsko, a prestaje to biti čim se dezaristokratizuje. VoĎenje
društva ka napretku, moralnom i materijalnom usavršavanju, pada na pleća kvalifikovanih ~ boljih
elemenata svake generacije, kojima se amorfna masa, svesna vlastite inferiornosti i nesposobnosti,
treba da potčini i da sledi njihova uputstva. Tako je društvo „jedan aparat za usavršavanjec, ukoliko
ne popusti mehanizam vrsnost-poslušnost, odnosno primerenost-poslušnost (ejemplaridad-
docilidad) i ne doĎe do pobune masa. Pobuna je samo neposlušnost masa, koje ne ţele da se
prepuste upravi i vodstvu boljih. Ne mogu se - kaţe Ortega - čitati stranice Komunistiĉkog manifesta
a da se halucinantno ne osluškuje ritmički marš jednog beskrajnog mnoštva koje napreduje 106.
Ortega ističe kako je već Šatobrijan govorio o „invaziji varvara, a Ratenau i o „vertikalnoj invaziji
varvara―, što su sve sinonimi za pobunu masa. Svoje vreme Ortega je nazvao „brutalnom
vladavinom masa―. Ortega svoje poglede o čoveku-masi proširuje i na čitave narode, pa govori o
narodima-masama (pueblos-masa). To su oni narodi koji su odlučni u pobuni protiv tzv. velikih
stvaralačkih naroda, uglavnom lociranih u Evropi.
Glavni krivac za ovu vladavinu masa, prema Ortegi, jeste poremećaj tradicionalne hijerarhije
vrednosti i društvene strukture koji je sa sobom donela Francuska revolucija od 1789. i koja je
omogućila da mase u XIX veku uĎu u politički ţivot. Ideje o narodnom suverenitetu, opštem pravu
glasa, jednakosti i pravima čoveka, pervertiraju liberalizam, toliko drag Ortegi (u verziji tzv.
doktrinarnog liberalizma Gizoa, Roţea, Kojara i Broljija), i dovode do neposlušnosti masa. Toj
pobuni pogoduje moderna ideja demokratije, prosvećenost i tehnika, koje stvaraju ambijent u kojem
nastaje čovek-masa. Kao što je suprotstavio liberalizam demokratiji (moguće je biti liberalan, ali ne i
demokrata), tako je Ortega oštro razlučio individuu i društvo. Odbrana individualizma je praćena
optuţivanjem svega kolektivnog, društvenog: društveno je sfera neautentičnog, prisile, prinude, u
kojoj je individua samo na gubitku. Socijalizacija se, dakle, vidi kao gubitak individualnosti, kao
dezindividualizacija. Maksimum individualnosti se postiţe nastojanjem da se uvrstimo u redove
primernih, vrsnih, boljih pojedinaca, tj. aristokratskih elita. Pojam aristokratije nema kod Ortege
smisao socijalne klase, već konotaciju ličnog kvaliteta koji varira već prema tome kako Ortega
razvija ideju ţivota. Isti je slučaj i sa terminom masa.
Problem nastaje onda kada se ovim antropološko-etičkim sadrţajima nastoji protumačiti celina,
totalitet društvenog i istorijskog zbivanja, kad se oni bez nuţnog posredovanja prevode na jezik
sociološko-politikološke analize. Tada dolazi do uprošćavanja, nategnutih konstrukcija, mešanja
nivoa analize, prevlasti preskripcije nad realitetom. Zanemaruje se, naime, splet interesa i struktura
koje nose praktično, konkretnoistorijsko, ekonomsko, političko, pravno i drugo socijalno delanje i
motivacija realnoistorijskih aktera. Ortegina antropologija je ekstremno individualistička i idealistička,
lišena sociokulturnih aspekata koji oblikuju ljudski ţivot. Negativno vrednovanje pobune masa, na
primer, opravdava se time što se smatra da su negativni atributi masa njima priroĎeni: od instinkta
čovekoubistva do destruktivnosti, nasilja, iracionalnosti ili neosetljivosti za racionalne argumente.
Ortega dobro zna, na primer, da mogućnost da pojedinac zahteva više od sebe zavisi od njegovog
socijalnog statusa, materijalnih mogućnosti, obrazovanja i zahtevâ njegove okoline. Tada će on,
prećutno, reč „masa― poistovetiti sa klasama koje, kao takve, jesu manje obrazovane i imaju manje
sredstava za socijalnu promociju. Odnosi vlasti, dominacije i pokoravanja izvedeni su kod Ortege iz
jedne apstraktne, metafizičke antropologije i učenja o moralnoj kakvoći, tako da teško mogu
posluţiti kao sredstvo za analizu stvarne socijalne prakse i društvenih sukoba. Ne vlada se pomoću
mentalnih stavova i moralnog primera, već sredstvima stvarne društvene moći, locirane u socijalnim
institucijama i ekonomiji. Niti se društvena istorija moţe objasniti teorijom generacija, odnosno
sukobom generacija kao borbom elita dveju različitih generacija, gde većina osuĎena na to da bude
masa zadrţava svoju nepromenljivu prirodu da sluţi i da se njome vlada (po onoj Livijevoj: Haec est
natura multitudinis: aut humiliter servit aut superbe dominatur). Antropološke premise
konzervativnog liberalizma ovde dolaze do punog izraza: čovečja priroda je, u proseku, koruptivna,
povodljiva, nagonska, nekreativna, podloţna animalnim raspoloţenjima koje stvara neprekidna
borba za goli opstanak tokom prirodne selekcije. Ona je nepromenljiva, neistorična, u njenom
oblikovanju ne osećaju se elementi društvenosti, kolektivnog ţivota i socijalnih motiva. Kao takva,
čovečja priroda je, naročito u onom proseku koji se ispoljava u masama, plodno tle za nastanak i
delovanje elita, za permanentnu hijerarhiju voĎa i voĎenih, vladalaca i potčinjenih, jer se samo
izuzetne ličnosti, natprosečni, odabrani, tj. malobrojni mogu izdići do toga da budu akteri istorije ili
društvenih zbivanja.
 Nakon pojave Pobune masa, koja je ubrzo prevedena na sve vaţnije svetske jezike (a kod nas
objavljena u Zagrebu, 1941. godine), Ortega je još jednom pokušao da se vrati svojim idejama o
socijalnoj pedagogiji i praktičnom uticaju intelektualnih manjina. Sa grupom istomišljenika (Perez de
Ajala, Marajon, itd.) osniva 1931 Agrupacion al Servicio de la Republica, grupaciju za „integralnu
reformu španskog ţivota, kako drţave tako i društva― i obrazovanje naroda za politički ţivot. Ortega
ulazi u parlament nove Republike te iste godine, vezujući se za konzervativni republikanizam,
zalaţući se za vladu bez socijalista, veličajući Migela Mauru kao pravu ličnost španske politike
(ministar unutrašnjih poslova, desničar, ogorčeni protivnik levice i radničkih sindikata). On vidi
zadatak vlade Republike u tome da pruţi sve potrebne garantije kapitalistima, koje socijalisti treba
da prihvate, jer se bez kapitalista ne moţe ništa ozbiljno uraditi u Španiji. Ne postavljajući pitanje
redistribucije vlasti i bogatstava, naglašavajući kako u saradnji rada i kapitala rad ima podreĎenu
ulogu, zalaţući se za prisilnu, korporativističku sindikalizaciju svih Španaca, Ortega će završiti u
retorici autoritarne modernizacije Španije sa pozicija desnice. On mašta o velikom „nacionalnom
frontu― ili „velikoj nacionalnoj partiji― koja će ujediniti u naciji rad i kapital: „Kapitalisti i radnici moraju
da nauče da se integrišu pod imperijom nacionalnog interesa.―107 U parlamentu Ortegi aplaudira
desnica za svaku njegovu kritiku republikanskog poretka i parlamentarizma od kojih se udaljuje
početkom 1932. godine. Razočaran u aktivnu politiku, iste godine se povlači u akademski rad.
Godine 1935. posetiće ponovo Nemačku, ali o nacizmu neće napisati ni reč. U vreme izbijanja
graĎanskog rata 1936. ne opredeljuje se ni za jednu ni za drugu stranu, napustivši već u avgustu
iste godine Španiju. Nastanjuje se u Parizu, ţivi u Holandiji, Argentini, Engleskoj, Portugalu. U ovom
egzilu uglavnom ćuti o zbivanjima u svojoj otadţbini. U jesen 1945. vraća se u Španiju, posvećujući
se ličnim intelektualnim projektima, po strani od javnog ţivota. Umro je 1955. godine.
Za sobom je ostavio bogato i razuĎeno delo, brojne učenike i sledbenike, naročito u zemljama
španskog govornog područja. Pisac briljantnog jezika, oštre opservacije, velike filozofske erudicije i
podsticajnih kontroverzi, ovaj magister Hispanie i dalje je naš savremenik. To je pokazala i obimna
literatura posvećena stogodišnjici njegovog гоĎenja108. Njegovi pogledi o elitama, masi i masovnom
društvu trajno obeleţavaju društvene nauke našeg vremena. Pa ako se Ortega, prema mišljenju
Luisa Arakistajna, pretvorio - svojim protivrevolucionarnim individualizmom - u „proroka sloma
masa―, a elite se sa napretkom industrijskog društva pre umnoţile i proširile nego opale (Karl
Manhajm), ako zaista nema bekstva od antiteze mase i kkse (Emil Lederer) i još uvek ostajemo u
okviru tradicionalne strukture klasnog društva (standesgesellschaft) koja se obnavlja na nešto
drugačijim osnovama, treba takoĎe dodati da savremena sociologija nije verifikovala Ortegino
tvrĎenje kako je pobuna masa dovela i do vladavine masa. Današnja teorija društva govori sve više
o tzv. dirigovanoj masifikaciji, gde je masa rezultat planske manipulacije koju sprovode odreĎene
manjine (drţavnika, partijskih rukovodilaca, stručnjaka za ekonomiju, vojsku ili javno mnjenje, itd.).
Ljudi, iskorenjeni iz svog prirodnog ambijenta i autentičnih socijalnih ćelija, beţe i sami u veštački
formiranu masu kao kompenzaciju za svoj izgubljeni svet. Krajnji ishod ovog procesa je pojava tzv.
usamljene gomile (D. Risman), tj. pretvaranje pojedinaca u masovni činilac ekonomije (kao
anonimna radna snaga ili potrošač) ili neke druge sfere javnih poslova i odnosa. U tehničkom,
postindustrijskom i dirigovanom društvu sve je manje mesta za slobodno odlučivanje i formiranje
vlastite ličnosti i kritičko obrazovanje, Konformizam, „bekstvo od slobode― (E. From), automatizacija
i depersonalizacija čoveka, visoka koncentracija represije u modernoj drţavi, itd., dovode do
programiranja čoveka od strane sila koje su van njegovog uticaja i shvatanja. Programirana
masifikacija našeg vremena odlikuje se, dakle, prinudnom socijalizacijom i otupljivanjem kritičkog
mišljenja, prinudnom nivelacijom pojedinaca i društvenih grupa, uniformnošću ukusa i pogleda na
svet. Klasična forma masifikacije koncentracijom pojedinaca na istom mestu je prevaziĎena;
moderna forma je nametanje istog masifikacionog medijuma pojedincima koji su meĎusobno
izoiovani, prostorno-vremenski podvojeni u opštoj anonimnosti nekontrolisanog broja slučajeva i u
nedostatku bilo kakvog meĎusobnog kontakta, pa čak i ne znaju da oni drugi postoje (Šiškov).
Masifikacija je danas univerzalna, ona obuhvata sve oblasti društvenog ţivota, a njena najpogubnija
posledica jeste iščezavanje svesti o meĎuzavisnosti i ljudskoj zajednici, apatija i apolitizacija
pojedinaca. Čitana u ovom ključu, Ortegina Pobuna masa i posle toliko vremena od njenog
nastanka još uvek ima šta da kaţe svom današnjem čitaocu.
Trivo InĎić
 1
1 Prvo izdanje Pobune masa pojavilo se 1930, a prvo poglavlje knjige objavljeno je u časopisu El Sol od 24. oktobra
1929, ali su te stranice bile nova verzija prethodnih, od 1927.
2
Vidi esej pisca naslovljen History as a System, u zborniku Philosophy and History, posvećenom Ernstu Kasireru,
London, 1936.
3
Ravnoteţa moći (engl.). - Prim. prev.
4
Velika tajna moderne politike (engl.). - Prim. prev.
5
„La coexistence et combat de principes divers―, Guizot, Histoire de la Civilisation en Europe, p. 35- Istu ideju
nalazimo i kod čoveka tako različitog od Gizoa, kod Rankea: „Čim u Evropi bilo kakvo načelo pokuša da apsolutno
zagospodari, uvek nailazi na otpor koji se raĎa iz dubina ţivotnih damara― [Oeuvres complètes, 38, p. 110). Na drugom
mestu: „Evropski svet se sastoji iz činilaca različitog porekla u čijoj se potonjoj suprotstavljenosti i borbi razvijaju
promene istorijskih epoha.― Zar u ovim Rankeovim rečima nije očit Gizoov uticaj? Jedan od razloga koji sprečava da se
sagledaju duboki slojevi istorije XIX veka počiva u činjenici što nije dovoljno proučena razmena ideja izmeĎu Francuske
i Ne- mačke, tu negde izmeĎu 1790. i 1830. godine. Moţda bi se ispostavilo da je Nemačka u tom razdoblju više primila
od Francuske nego što joj je dala.
6
Sa izvesnim zadovoljstvom Gizo je pričao g-Ďi Gasparen da je papa Grgur XVI o njemu pričao francuskom
ambasadoru ovako: „Е un gran ministro. Dicono che non ride mai.― [„To je veliki ministar. Kaţu da se nikada ne smeje.―]
7
Ako čitalac ţeli da se obavesti, naići će po ko zna koliko puta na kalup koji okolišno objašnjava da liberalni doktrinari
nisu imali identičnu doktrinu, već da je ta doktrina bila drukčija kod svakog od njih. Kao da se to ne dogaĎa u svakoj
intelektualnoj školi i kao da upravo to ne čini najvaţniju razliku izmeĎu grupe ljudi i grupe glasnogovornika.
8
Ovih posiednjih godina, M. Šari H. Puta je preuzeo na sebe iscrpljujući zadatak da navali na Gizoove arhive i da nam
ponudi seriju tomova u kojima je materijal bez kojeg bi bilo nemoguće preduzeti krajnju avanturu rekonstrukcije tog
vremena. O Roje-Kolaru nema ni toliko. Na kraju krajeva, ispostavlja se da je nuţno prostudirati Fageove studije o
ideariumu i jednog i drugog. Nema ničeg boljeg, i mada su, sve u svemu, ţivahni, potpuno su nedovoljni.
Gizo, Fransoa Pjer Gijom (1787-1874), francuski istoričar i drţavnik, ministar Luja Filipa, autor pomenute Istorije... -
Prim. prev.
Roje-Kolar, Pjer Pol (1763-1845), francuski drţavnik i filozof. Profesor istorije filozofije na Sorboni, od 1811-1814, lider
grupe doktrinara, borac protiv senzualizma. - Prim. prev.
9
Niko ne moţe, na primer, imati mirnu savest - naravno, meĎu osobama koje odlikuje intelektualna „savest― - kad je
politiku „otpora― protumačio kao čisto i prosto konzervativnu. Previše je očigledno da ljudi kao Roje-Kolar, Gizo, Brolji
nisu bili konzervativci bez ostatka. Reč „otpor― - koja u ranije pomenutom citatu Rankea svedoči o Gizoovom uticaju na
tog velikog istoričara - dobija potpuno novi smisao i, da tako kaţem, otkriva nam svoju najskriveniju suštinu kad u
jednom govoru Roje-Kolara čitamo: „Javne slobode nisu ništa drugo do otpori― (vidi: Barante, La vie et les discours de
Royer-Collard, II, 130). Eto nam opet najbolje evropske inspiracije koja sve nepokretno svodi na dinamiku. Stanje
slobode ishod je mnoštva snaga koje se meĎusobno opiru jedne drugima. Govori Roje-Kolara se, meĎutim, danas tako
retko čitaju, da gotovo bezočno zvuči ako kaţem da su sjajni i da je takvo čitanje čisti intelektualni uţitak, zabavna i
zanosna lektira koja oličava poslednji primer najboljeg kartezijanskog stila.
10
Vidi već pomenuti ogled pisca - Istorija kao sistem.
11
Alkuin - engleski sveštenik i drţavnik, prvi čovek Karla Velikog. - Prim. prev.
12
Ima zbrku u glavi. - Prim. prev.
13
Nemci tvrde da su oni prvi otkrili da je društveno stvarnost odvojena od individualnog i da je to stvarnost koja je
„prethodila― individualnom. Volksgeist im deluje kao jedna od njihovih autohtonih ideja. To je jedan od onih slučajeva koji
i te kako preporučuju da se podrobno prouči mreţa meĎusobnih francusko-nemačkih intelektualnih uticaja izmeĎu 1790.
i 1830, o čemu sam prethodno govorio. Jer reč Volksgeist i previše jasno pokazuje da je samo preveden volterovski
pojam „esprit des nations―. Nije slučajno što je kolektivizam francuskog porekla i to iz istih razloga zbog kojih je
Francuska kolevka sociologije i njene obnove tu oko 1890. godine (Dirkem).
14
Vidi: Doctrine de Saint-Simon, uvod i beleške C. Bougie i E. Halévy (str. 204). Osim što je prava izloţba
sensimonizma, ta knjiga je jedno od najgeniialnijih delà veka i spada meĎu najznačajnije priloge (koje ja poznajem)
osvetljavanju evropskog duha izmeĎu 1800. i 1830.
15
Vrlo koristan i ne osobito teţak posao za nekoga bio bi da prikupi predviĎanja koja su se svojevremeno činila o
bliskoj budućnosti. Skupio sam dosta materijala, dovoljno da se zgranem nad činjenicom da je oduvek bilo ljudi
spremnih da proreknu budućnost.
16
Stuart Mill: La liberté, prev. Dupond-White, p. 131-132.
17
Gesammelte Schriften, I, 106.
18
Zaglupljivanju. - Prim. prev.
19
... već nek ţurno svatko gazi, dok zapad mrke ne oviju sjene. - Prim. Prev.
20
„Nalazim, štaviše, da slična mišljenja, vešto poturena malo-pomalo u duh ljudi iz gornjih društvenih slojeva koji
drugima vladaju i od kojih zavise socijalne i političke prilike, pa zatim mišljenja koja se proturaju u knjige u modi -
pripremaju sve za opštu revoluciju koja preti Evropi.― (.Nouveaux essais sur rentendement humain, IV, pogl. 16). To
nam pokazuje dve stvari: prvo - da je u Lajbnicovo doba jedan čovek mogao predvideti šta će se desiti vek docnije,
drugo - da zlo koje sad trpi Evropa hronološki i filozofski vodi poreklo iz dubljih slojeva nego što se obično misli.
21
„... naš vek, uveren u vlastitu predodreĎenost da promeni zakone kod svega― (D’Alamber, 1821).
22
„Ova čestita, neoprezna i besprekorna revolucija iz 1848. godine dovela je za manje od godinu dana do toga da
vlast preuzmu najtromiji, najnepronicljiviji i najtvrdokorniji elementi u zemlji― (Renan, Questions Contemporaines). U
1848. mladić i simpatizer tog pokreta, Renan je u zrelom dobu bio prinuĎen, ne bi li se opravdao, da mu učini neke
ustupke, uz pretpostavku daje pokret bio „čestit i besprekoran―.
23
Raspaj je bio tada čuveni psihijatar. - Prim, prev.
24
U prologu svom prevodu La liberté Stjuarta Mila.
25
Vidi piščeve članke o Sjedinjenim Američkim Drţavama, a osobito ogled Hegel i Amerika, 1928, koji im neposredno
prethodi.
26
Prva verzija ovog predgovora objavljena je u francuskom prevodu u Parizu 1937 {La révolte de masses, Stock,
Paris), a u španskom izvorniku u Buenos Ajresu iste godine {La rebeliôn de las masas, Col. Austral, Buenos Aires,
1937).
27
Ovom temom sam se pozabavio u knjizi Espana invertebrada (Španija bez kičme), objavljenoj 1922, zatim u jednom
tekstu za časopis El Sol, pod nazivom „Mase― (1927) i u dva predavanja koja sam odrţao u Društvu prijatelja umetnosti,
i u Buenos Ajresu (1928). Sada mi je namera da prikupim i upotpunim ono što sam već rekao, tako da to organizujem u
jednu organsku doktrinu o najznačajnijoj činjenici našeg doba. (Vidi tekst „Mase― u Dodatku I, „Dinamika vremena―.)
28
U tom procesu je tragično što je istovremeno s nagomilavanjem počelo brojčano opadanje seoskog stanovništva, pa
je seljaštvo ukupno opalo po broju u čitavom Carstvu.
29
Vidi Espana invertebrata, 1921, što je godina njenog prvog objavljivanja, kao i niz članaka u dnevniku El Sol.
30
Malobrojni srećnici. - Prim. prev.
31
Stih španskog pesnika iz XV veka: „Svako prošlo vreme je bilo bolje.― Copias de Jorge Manrique a la muerte de su
padre - Prim. prev.
32
Na Hadrijanovom novcu se mogu čitati natpisi poput: Italia Felix Saeculum aureum, Tellus stabilita, Temporum
félicitas. Osim velikog repertoara numizmatike kod Koena, vidi: Rostovcev, lhe Social and economic history of the
Roman Empire.
33
Nikako ne treba propustiti divne stranice o ispunjenim vremenima u Hegelovoj Filozofiji istorije.
34
Izvorni smisao reči „moderan―, „moderno doba―, kakvim se rado prozvalo današnje vreme, jako podvlači to osećanje
„nivoa jednog doba―, što ga ovde razlaţem. Moderno je ono što je prema modus, podrazumeva se, dakle, novi način,
modifikacija ili moda koja je u odreĎenoj sadašnjosti smenila staru, tradicionalnu modu odreĎene prošlosti. Reč
„moderan― izraţava svest o novom ţivotu, vrednijem od starog, i ujedno nameće zahtev da se bude na visini svog
vremena. Za „modernog čoveka― ne biti moderan znači srozati se ispod postojećeg istorijskog nivoa.
35
Upravo zato što je čovekovo ţivotno vreme ograničeno, zato što je smrtan, nuţno mu je da pobedi razmak i
zakašnjenje. Automobil bi bio besmislen za besmrtnog boga.
36
U najgorem slučaju, kad bi svet bio sveden samo na jedan ishod, uvek bi bilo barem dva: prihvatiti ga ili istupiti iz
sveta. Ali i izlazak iz sveta je deo sveta, kao što su i vrata deo sobe.
37
U prologu moje prve knjige Razmišljanja o Kihotu, 1916. U Atlantidi se javlja pod imenom horizont.
38
Njutnov svet je bio beskrajan, ali taj beskraj nije imao odreĎene dimenzije, već beše prazno uopštavanje, apstraktna
i besadrţajna utopija. Ajnštajnov svet je konačan, ali pun i konkretan u svim delovima; i zato svet bogatiji stvarima i
zapravo - većih dimenzija.
39
Sloboda duha, tj, intelektualna moć, meri se njegovim kapacitetom da raščlanjuje tradicionalno neraskidive ideje.
Mnogo je teţe raščlaniti nego povezati ideje, spajati, kako je pokazao Keler u istraţivanjima o šimpanzama. A ljudski
razum nije nikad bio sposobniji za raščlanjavanje nego što je danas.
40
Takvo je radikalno poreklo dijagnoze o dekadenciji. Ne da smo dekadentni, već da smo spremni da prihvatimo sve
mogućnosti, tj. ne isključujući iz njih ni samu dekadenciju.
41
Videćemo, meĎutim, kako nam prošlost moţe dati negativne savete, ako već ne pozitivno usmerenje. Neće nam
prošlost reći šta nam je činiti, ali će nam reći šta treba da izbegavamo.
42
Jedan od najvećih savremenih fizičara Herman Vajl, učenik i nastavljač Ajnštajnova delà, ponekad u privatnom
ćaskanju kaţe kako su naglom smrću desetak ili tuce uvaţenih naučnika čudesne tajne moderne fizike zauvek otišle u
nepovrat. Nekoliko vekova je bilo potrebno da bi se um prilagodio apstraktnom mišljenju teorijske fizike. Bilo kakav
dogaĎaj bi mogao da poništi tako čudesnu mogućnost na kojoj se, štaviše, temelji buduća tehnika.
43
Ma koliko bogat čovek bio u poreĎenju s drugima, olakšanja i lagodnosti koje je nekad imao zahvaljujući svom
bogatstvu bila su veoma ograničena. Ţivot današnjeg prosečnog, običnog čoveka mnogo je lakši, udobniji i bezbedniji
čak i u poreĎenju s najmoćnijim ljudima prethodnih vremena. Baš ga briga što nije bogatiji od drugih ako je čitav svet
bogatiji i ako mu taj svet nudi čudesne puteve, ţeleznicu, telegraf, hotele, lično osiguranje i aspirin.
44
Prepuštena vlastitim nagonima, bilo kakva masa, plebejska ili „aristokratska―, nastoji uvek da razori temelje svog
ţivota i to iz čiste strasti za tim ţivotom. Ljupkom karikaturom te teţnje, tog propter vitam, vivendi perdere causas, uvek
mi se činio dogaĎaj koji se zbio u Niharu, selu nedaleko od Almerije, kada se 13. septembra 1759. Kariös III
proglašavao kraljem na seoskom trgu. „Posle proglašenja narediše da se donese piče za čitavo mnoštvo prisutnih koji
iskapiše 77 aroba (1 arob ima oko 16 litara) vina i četiri mešine rakije, pa se tako zagrejaše da se uz stalne pokliče
zaputiše seoskom ambaru kroz čije prozore izbaciše sve ţito koje se tu zateklo skupa s 900 reala iz blagajne. Odatle se
uputiše zgradi Duvanskog monopola te zapovediše da se poizbacuje sav duvan i sav novac. I po dućanima isto uradiše,
i još povrh toga, da bi što bolje istakli ono što rade, naloţiše da se izlije sve piće i razbaca sve jelo što se zateklo tamo. I
crkveni staleţ se toga prihvati podjednako valjano, pa veoma bučno zaiska od ţena da velikodušno poizbacuju sve što
su imale po svojim domovima, čemu se one odazvaše krajnje nesebično, te im potom ne preosta ni hleba, ni brašna, ni
ţita, ni ječma, ni tanjira, ni zdela, ni avana, ni stolica, i pomenuto selo bi potpuno uništeno.― Prema jednom izveštaju iz
tog doba (a u posedu gospodina Sančesa de Toke) kojeg citira Manuel Danvila u delti Reinado de Carlos II (tom II, str.
10, zabeleška 2) da bi iţivelo svoju monarhijsku razdraganost, selo je samo sebe uništilo! Dični Niharu! Tvoja je
budućnost!
45
Čovek intelektualno pripada masi kad, suočen s problemom, počinje da se zadovoljava da misli ono što se
jednostavno nalazi u njegovoj glavi. Plemenitosti dostojno je kad čovek nema poverenja u ono što bez prethodno
uloţenog truda zatiče da mu se vrzma po glavi: takav čovek prihvata kao njemu dostojno samo ono što ga prevazilazi i
što zahteva ulaganje novog napora da bi se doseglo.
46
Postoje ovde reč samo o vraćanju pojma „plemstvo― njegovom prvobitnom smislu koji isključuje nasleĎivanje, nije
nuţno proučavati činjenicu zašto se tako često pojavljuje kroz istoriju „krvno plemstvo―. To pitanje nije dotaknuto ovde.
47
Vidi „Sportsko poreklo drţave― u El Espectador, tom VII.
48
O neposlušnosti masa, posebno španskih, govorio sam u Espana invertebrata.
49
Često sam sebi postavljao ovakvo pitanje: nesumnjivo je dodir, sudar s tuĎom glupošću za mnoge ljude oduvek bio
najmučnija ţivotna patnja; kako je moguće da još nikad niko nije pokušao, barem koliko je meni poznato, da o tome
sroči studiju, neki Ogled o gluposti?
50
Ovo nije pokušaj da se zaobiĎe pitanje: svaki stav je teoretsko mišljenje.
51
Ako neko u diskusiji s nama i ne haje za istinu, ako nema volje da bude istinit, on je varvarin s duhovnog stanovišta.
Tako se, u stvari, ponaša čovek mase kad govori, drţi predavanja, piše.
52
Siromaštvo španske kulture ne počiva u većoj ili manjoj količini znanja, već u uobičajenom nedostatku opreznosti
prilagoĎavanja istini.
53
Hodanje u mestu. - Prim. prev.
54
Ne treba ni naglašavati da gotovo niko neće uzeti ozbiljno te izraze, i čak i ljudi s najboljim namerama smatraće te
izraze jednostavnim metaforama, moţda i ganutljivim. Samo poneki čitalac dovoljno naivan da ne poveruje kako bez
ostatka zna šta je ţivot ili barem šta nije, dopustiće da ga pridobije prvobitno značenje ovih reči i upravo će on biti taj
koji ih - dobro ili loše - odista razume. MeĎu ostalima će vladati najsrdačnija jednodušnost, ali samo s jednom razlikom:
jedni će misliti da je ţivot - ozbiljno govoreći - egzistencijalni proces neke duše. Drugi – da je on samo niz hemijskih
reakcija. Ne mislim da će se moj poloţaj poboljšati kod čitalaca tako zatvorenih u sebe, ni ako saţmem svoju
misao:prvobitni i radikalni smisao reći ţivot javlja se kada se primeni kao biografija, a ne kao biologija. I to prvenstveno
zato što je svekolika biologija konačno tek poglavlje izvesnih biografija - ono što u svom ţivotu (biografski posmatrano)
rade biolozi. Drugo je apstrakcija, fantazija i mit.
55
Ta halabuka kretanja u odnosu na prošlost nije, dakle, nikakva kapriciozna pobuna, već obaveza svake „kritičke
epohe―. Ako branim liberalizam XIX veka od masa koje ga neobuzdano napadaju, to ne znači da se odričem potpune
slobode u odnosu na taj liberalizam. I upravo suprotno: primitivizam koji se u ovom ogledu osvetljava sa najgore strane,
opet je, na neki način, uslov svakog velikog istorijskog napretka. Već ranije sam o tome govorio u ogledu „Biologija i
pedagogija―, poglavlje „Paradoks divljaštva―, u El Espectador, tom III.
56
Po mom mišljenju, ko Severnu Ameriku definiše njenom „tehnikom― ne kaţe baš ništa. Pregršt detinjastih mišljenja o
Severnoj Americi koja moţemo čuti i od najobrazovanijih ljudi najviše zbunjuje evropsku svest. Eto jednog izuzetno
dobrog primera nesrazmernosti izmeĎu sloţenosti sadašnjih problema i sposobnosti duha, o čemu ću malo dalje
govoriti.
57
Liberalna demokratija i tehnika su, suštinski, tako isprepletene i jedna na drugu upućene, da jednu nije moguće ni
zamisliti bez druge. Dobro bi nam došlo neko treće ime, opštije, koje bi uključilo obe. To bi bilo pravo ime, prikladno za
XIX vek.
58
Da ne govorimo o internim pitanjima; većina samih naučnika danas ni najmanje ne sumnja da je nauka trenutno u
vrlo ozbiljnoj, izuzetno teškoj unutrašnjoj krizi.
59
Aristotel, Metafizika, 893.
60
Uvaţavajući izopačenost te činjenice ustostručuje i to što se - kako sam već naznačio - i sva druga ţivotna načela -
politika, pravo, umetnost, moral, vera - nalaze u krizi, ili barem u prolaznoj neefikasnosti; samo nauka ne omanjuje, već
svakodnevno sve čudesnije ispunjava svoja obećanja i daje čak i više od tih obećanja. Ona, dakle, nema suparnika, pa
se nehaj prema njoj ne moţe opravdati pretpostavkom da se prosečni, obični čovek oduševljava nekim drugim vidom
kulture i da je zato nju zapostavio.
61
Već se tu nailazi na razlikovanje stanja nauke od stanja kulture u jednom razdoblju, o čemu će uskoro biti više reći.
62
Jedno pokolenje deluje oko tridesetak godina. Ali ta aktivnost se deli na dve etape i preuzima dva oblika: tokom prve
polovine, grubo rečeno, nov naraštaj propagira svoje ideje, sklonosti i ukus koji, najzad, stiču pravo graĎanstva i
preovlaĎuju u drugoj polovini njihovog delovanja. Ali naraštaj odgojen pod njihovim uticajem već ima druge ideje,
sklonosti i ukus koje počinje da ubacuje u javnost. Kad su ideje, sklonosti i ukus vladajućeg naraštaja ekstremistički i
stoga revolucionarni, nov naraštaj je antiekstremistički i antirevolucionaran, tj. radije sklon restauraciji. Pod
restauracijom se, jasno, ne sme podrazumevati jednostavan „povratak na staro―: to nikad nije bilo isto što i restauracija.
63
Ono što se vraća. - Prim. prev.
64
Ne treba brkati uvećavanje, pa čak i obilje sredstava s njihovim preobiljem. U XIX veku ţivot postaje sve lakši, što
čudesno uvećava ţivotne mogućnosti kako u pogledu kvantiteta tako i kvalitativno, na šta sam ranije ukazao. Ali, došao
je čas kad je civiiizovani svet, u poreĎenju sa sposobnostima običnog čoveka, poprimio obeleţja preobilja, preteranog
bogatstva. Samo jedan primer u tom smislu: sigurnost koju je naizgled davao napredak (besomučno povećanje vitalnih
prednosti) toliko je obeshrabrila prosečnog čoveka da mu je, ulivajući mu samopouzdanje koje je bilo laţno, atrofirala
njegovu moć i vodila ga u propast.
65
U ovom pogledu, kao i u mnogo čemu drugom, engleska aristokratija je izuzetak. I mada nas njen slučaj zadivljuje,
dovoljno je da se prate samo najopštije crte britanske istorije pa da se uoči kako taj izuzetak - iako ostaje izuzetak -
potvrĎuje pravilo. Protivno onom što se često govori, englesko plemstvo je bilo izobiljem najmanje razmaţeno u čitavoj
Evropi i ţivi večito ugroţeno, više no ijedno drugo. A pošto je stalno bilo izloţeno opasnosti, umelo je i uspelo da uvek
odrţi ugled - što znači da je uvek, neumorno, bilo na oprezu. Zaboravlja se osnovna stvar - da je Engleska do kraja
XVIII veka bila najsiromašniji deo Zapada. Upravo to je spasio njeno plemstvo. Pošto mu nije preticalo sredstava,
moralo je, dakle, da se lati trgovine i industrije - na kontinentu prezira dostojnih zanimanja za plemića - i vrlo rano
odlučilo da ţivi ekonomično i stvaralački, a ne da bude rob svojih naslednih povlastica.
66
Vidi K. Olbricht, Klima und Entwicklung, 1923.
67
Ono što je dom prema društvu, to je, na većem stepenu, narod prema zajednici naroda. Jedna od najjasnijih i
najvećih manifestacija vaţećeg stanja duha „gospodičića― je, kako ćemo videti, odluka nekih nacija da u meĎunarodnoj
zajednici „rade šta im se prohte―. To naivno nazivaju „nacionalizmom―. A ja, premda me uţasava blaţeno potčinjavanje
internacionalizmu, smatram, s druge strane, grotesknim taj prelazni stadijum „gospodičića― što ga prihvataju najmanje
pozvane nacije.
68
„Vaša će milost ići kuda bude poneta― (portugalski). - Prim. prev.
69
Onaj ko kao Kopernik veruje da Sunce ne zalazi za obzorje, i dalje ga vidi kako zalazi, a kako gledanje nagoveštava
neposredno uverenje, i dalje nastavlja da veruje. Naša naučna vera zapravo se stalno isprečava dejstvu naše
neposredne ili spontane vere. Tako i taj katolik poriče dogmatskom verom svoju vlastitu, izvornu liberalnu veru. Aluzija
na katolika sluţi ovde samo kao primer da se izbistri izloţena ideja; ali na njega se ne odnosi i osuda koju upućujem
čoveku-masi našeg doba, tom „zadovoljnom gospodičiću―. Katolik se slaţe s čovekom-masom samo u jednom pogledu.
„Zadovoljnom gospodičiću― sam u lice prigovorio da u gotovo čitavom svom biću nema ni tračka izvornosti. Katoliku
nedostaje izvornosti samo u nekim tačkama. Ali je čak i ta delimična saglasnost samo prividna. Katoliku nedostaje
izvornosti u jednom delu njegovog bića - u svemu što, hteo-ne hteo, ima od modernog čoveka - jer hoće da bude veran
onom drugom delu svog bića, svom verskom uverenju. Znači da je sudbina katolika po sebi tragična. Prihvatajući deo
svoje neizvornosti, ispunjava svoju duţnost. „Zadovoljni gospodičić―, naprotiv, izdaje sebe iz puke frivolnosti i upravo da
izbegne bilo kakvu tragediju.
70
Izopačenost i poniţenje su samo oblici ţivota koji preostaju čoveku što se odrekao da bude ono što bi trebalo da
bude. Njegovo izvorno biće time ne zamire, već se pretvara u optuţujuću senku, u utvaru koja ga stalno podseća na
niţu vrednost njegovog ţivota spram ţivota koji je trebalo da vodi. Poniţeni čovek je preţiveli samoubica.
71
Da bi vladala filozofija, nije potrebno da vladaju filozofi — kako je prvo ţeleo Platon — niti da vladari filozofiraju —
kako je skromnije poţeleo kasnije. Obe stvari su, iskreno rečeno, pogubne. Da filozofija vlada dovoljno je da postoji;
dakle, da filozofi odista budu filozofi. Ali gotovo čitav vek filozofi su pre sve drugo - političari, pedagozi, knjiţevnici,
naučnici.
72
Ta jednostavna slika velike istorijske promene kad graĎanstvo istiskuje plemstvo sa vlasti, duguje se Rankeu; ali je
jasno da njegova simbolična i shematizovana istina traţi i te kakva upotpunjavanja da bude sasvim istinita. Barut je bio
poznat još od vajkada. Izum punjenja cevi barutom ide na dušu nekog Lombardijca, ali je stekao značaj tek kad je
pronaĎeno liveno tane. Plemstvo je vrlo malo koristilo vatreno oruţje jer je bilo preskupo. Samo su ga graĎanske vojske,
ekonomski bolje sreĎene, mogle koristiti na veliko. Ostaje, meĎutim, doslovna istina da je plemstvo, zastupljeno
srednjovekovnim tipom burgundske vojske, bilo do nogu potučeno. I to je učinila nova, neprofesionalna, graĎanske
vojska sačinjena od Švajcaraca. Glavna snaga joj je bila nova disciplina i nova racionalnost taktika.
73
Vredelo bi truda podrobnije se pozabaviti tom tačkom i podvući da je doba apsolutističkih monarhija u Evropi imalo
posla s vrlo slabim drţavama. Otkud to? Već tada je društvo oko drţave počelo da narasta. Zašto onda drţava - tako
svemoćna i „apsolutistička― - nije ojačala? Jedan razlog je već naveden: nesposobnost aristokratije po krvi za tehniku,
racionalizaciju i birokratiju. Ali ne samo to. U apsolutističkoj drţavi, sem toga, aristokratija nije ţelela da povećava
drţavu na uštrb društva. Protivno opštem uverenju, apsolutistička drţava nagonski uvaţava društvo mnogo više nego
naša demokratska drţava - inteligentnija, ali s manjim osećanjem za istorijsku odgovornost.
74
Setite se poslednjih reci Septima Severa svojim sinovima: „Ostanite sloţni, plaćajte vojnike i prezrite sve ostale.―
75
Charles Maurice de Talleyrand Périgord (1754-1838) - francuski drţavnik i diplomat; autor Memoara, objavljenih
1891-1892. - Prim. prev.
76
„Kad kraljevi zidaju, treba da ostave traga.― - Prim. prev.
77
Vidi ogled „О smrti Rima― u El Espectador, tom VI.
78
Tako postupa fizički i biološki razum, „naturalistički razum―, pokazujući da je manje razuman od „istorijskog razuma―.
Jer kad ovaj potanko raščlani stvari, a ne samo uzgred kao u ovoj knjizi, odriče bilo kojoj činjenici apsolutno vaţenje.
RasuĎivati za njega znači staviti sve činjenice u stanje kretanja, otkrivajući tako njihovu genezu. Vidi ogled istog autora
Istorija kao sistem.
79
Bilo bi zanimljivo pokazati kako u Kataloniji saraĎuju dve antagonističke inspiracije: evropski nacionalizam i
barselonski citadizam u kojoj još preţivljava sklonost starog Mediteranca. Stoga sam već jednom prozvao Levantinca
ostatkom homo antiquus-a na Iberijskom poluostrvu.
80
Pravosudna jednoobaznost koja ne uključuje nuţno centralizaciju.
81
O jasnoj predstavi šta je politika, kako „dobra―, tako „loša―, vidi sociološki ogled autora naslovljen Čovek i narod.
82
Vidi od ovog autora „Sportsko poreklo drţave― u El Espectador, VII.
83
Vidi Dopsch, Ekonomske i društvene osnove evropske civilizacije.
84
Rimljani se nisu odvaţili da naselja varvara nazovu gradovima, ma koliko ţitelja imali. Zvali su ih faute de mieux,
sedes oratorum.
85
Zna se da je Avgustova imperija upravo suprotna onoj koju je njegov poočim hteo da vaspostavi. Avgust delà kao
Pompej, kao Cezarovi neprijatelji, Vidi E. Majer, Cezarova monarhija i Pompejev principat, 1918.
 86
Čak nije ni istina da svi Španci govore španski, a Englezi engleski.
87
Jasno je, naravno, da ne dolaze u obzir koinon i lingua franca koji nisu nacionalni, već internacionalni jezici.
88
Za ovo moţemo naći potvrdu u činjenici koja na prvi pogled izgleda protivrečna: u davanju graĎanskog prava svim
ţiteljima carstva. Ta je povlastica, meĎutim, učinjena upravo onda kad je izgubila obeleţje političkog statusa, pretvorivši
se ili u običnu drţavnu sluţbu ili u prazno slovo o graĎanskom pravu. Od jedne civilizacije u kojoj je ropstvo bilo načelna
vrednost, drugo se i nije moglo očekivati. Za naše „nacije―, naprotiv, ropstvo beše samo tek jedan suvišni zaostatak.
89
Ljudsko biće, prema tome, ima nepopravljivo futurističku konstituciju; ţivi, dakle, pre svega u budućnosti i od
budućnosti. Ipak sam suprotstavio antičkog čoveka Evropljaninu, rekavši da je prvi relativno zatvoren prema budućnosti,
a drugi relativno otvoren. Postoji, dakle, naizgled protivrečnost izmeĎu te dve teze. Ali tako se čini samo ako se zaboravi
da je čovek biće na dve ravni: na prvoj je ono što jeste; na drugoj ravni gaji o sebi predstave koje se manje ili više
poklapaju s njegovom autentičnom stvarnošću. Naše predstave, ţelje, sklonosti, očito ne mogu poništiti naše pravo
biće, ali ga i te kako mogu usloţiti i oblikovati. Antički čovek i Evropljanin su podjednako zaokupljeni budućnošću, ali prvi
podvrgava budućnost prošlosti, dok mi, Evropljani, ostavljamo veću slobodu budućnosti, novini kao takvoj. Taj
antagonizam u sklonostima, a ne u suštini, opravdava da Evropljanina nazovemo „futuristom―, a antičkog čoveka
„arhaikom―. Koliko je samo karakteristično što Evropljanin još od kolevke i prve svesti o sebi svoj ţivot počinje da naziva
„modernim dobom―. Kao što se zna, „moderno― znači ono što je novo, što poriče upotrebu preĎašnjeg. Još krajem XIV
veka počinje da se u prvi plan ističe modernost, upravo u onim pitanjima koja su u to vreme pobuĎivala najviše
interesovanja, pa se, na primer, govori o devotio moderna, nekoj vrsti avangarde u mističnoj teologiji.
90
Hronološki gledano, načelo nacionalnosti je jedan od prvih nagoveštaja romantizma.
91
Eto nam danas jasnog, upečatljivog primera, kao iz laboratorije; videćemo da li će Engleska uspeti da zadrţi pod
svojom vrhovnom vlašću različite delove svog carstva nudeći im kakav privlačan zajednički program.
92
Štaviše, ta istovrsnost poštuje, a nikako ne poništava, mnogostrukost prvobitnih uslova.
93
To bi bilo dovoljno da nas jednom zasvagda ubedi da su Marksov socijalizam i boljševizam dve istorijske pojave
koje jedva da imaju kakvu zajedničku odliku.
94
Videti. Hose Ortega i Gaset, Razmišljanja o tehnici, Gradac, Čačak, 1996. - Prim. ur.
95
Obras complétas (u daljem tekstu OC), I, Revista de Occidente, Madrid, 1966, str. 501, 207. i 210:
96
O socijalizmu ranog Ortege videti Jesus Herrero, O Pensamiento sociopolitito de Ortega y Gasset, Broteria, Lisboa,
1980 (posebno poglavlje „Proposta de socialismo―, str. 269-285); Pablo Cepeda Calzada, Las ideaspoliticas de Ortegay
Gasset, Universidad de Valladolid, Valladolid, 1968; Guillermo Moron, Historia politica de Jose Ortega y Gasset,
Mexico, 1960 (posebno str. 127-165); Fernando Salmeron, Las mocedades de Ortegay Gasset, UNAM, Mexico, 1971;
Javier F. Lalcona, El idéalisme politico de Ortega y Gasset, Cuadernos para el Dialogo, Madrid, 1974; Antonio Elorza,
La razony la sombra. Lina lectura politica de Ortegay Gasset, Anagrama, Barcelona, 1984.
97
OC, X (1960), str. 238-240.
98
Masa gore, masa dole!
99
Upor. Gonzalo Sobejano, Nietzsche en Espana, Gredos, Madrid, 1967. (posebno o Ortegi str. 527-565), kao i Udo
Rukser, Nietzsche in der Hispania, Francke Vg., Bernd - München, 1962. Niče je nailazio na odjek kod svih španskin
intelektualaca-reformatora iz tzv. Generacije 98, a kad je reč o Orteginom dugu prema Ničeu, videti izričito priznanje u
članku El sobrehombre (iz 1908), OC, II (1966), str. 135, 137.
100
Las sesiones de estos dias (1919), OC, X, str. 602-603; Democracia morbosa (1917), OC, II (1966), str. 135, 137.
101
Pomenimo još neke vaţnije Ortegine radove: El Espectador, I-VI11 (1916-1934), Goethe desde dentro ( 1932),
Ensimismamientoy alteration. Meditation de la tecnica (1939), El libro de las mision es (1940); Ideas y creentias (1940),
Estudios sobre el amor (1940), Historia como sistema (1941), Teoria de Andalucia y otros ensayos (1942), Papeles
sobre Jelazquezy Goya (1950), Jrelazquez (1955). Posthumna delà su: El h ombre y la gente (1957), Que es filosofia
(1958), La idea de princip io en Leibniz y la evolucion de la teoria deductiva (1958), Idea del teatro (1958), Meditacion
del pueblo joven (1958), Una interprétation de la historia universal. En torno a Toynbee (I960), Origen y epilogo de la
filosofia (1960), Vives - Goethe (1961), Unas lecciones de metafisica (1966), Epistolario (1974), Sobre la razon historica
(1980), Investigacionespsicologicas (1982), kao i celokupna delà u XI tomova, Madrid, Revista de Occidente (1966-
1973).
102
De la critica personal, OC, I, str. 15-16.
103
»Sa narodom se nije nikad stvarala politika niti će se ikad stvarati. Narod je samo oruţje u ruci. Nedostaje ruka. A,
iznad svega, španski problem se ne rešava oruţjem, revolucijom―, u pismu Zulueti, krajem 1911, Arhiv Ortege i Gaseta,
no. 201.
104
OC, III (1966), str. 93.
105
O Orteginoj teoriji masa pisao sam opširnije u mojoj knjizi Uspon masa, (Istraţivačko-izdavački centar SSO Srbije,
Beograd, 1985), koja ima podnaslov: Jedno poreĎenje iz sociologije masa: Mosca-Ortega; videti i zbornik Masa u
sociološkoj teoriji (Institut za sociološka iskazivanja Filozofskog fakulteta, Beograd, 1977), sa mojim prilogom „Masa u
delu Ortege i Gaseta― (str. 77-118).
106
La interpretacion belica de la historia, OC, II (1966), str. 533.
107
12OC, XI (1969), str. 426, kao i 358 i 442. O Ortegi u ovom razdoblju, kao „aspirantu za ulogu organskog
intelektualca nacionalnog kapitalizma―, upor. Antonio Elorza, o.c., posebno odeljak „La nacion y el trabajo―, str. 189-247.
Videti i Fernando Ariel del Val, Historia e ilegitimidad. La quiehra del estado liberal en Ortega, Fragmentes de una
sociologia delpoder, Ed. de la Universidad Complutense, Madrid, 1984, kao i njegovu raniju knjigu Filosofia e ideologia
liberal, fascismo, Fernando Torres Ed., Valencia, 1976, str. 134-152. Za suprotnu poziciju koja brani Ortegu kao
demokratu upor. npr. Ignacio Sanchez Camara, La teoria de la minoria selecta en etpensamiento de Ortega y Gasset,
Tecnos, Madrid, 1986.
108
Navešćemo samo nekoliko primera: Attualità di Ortega y Gasset, a cura di Lorenzo Infantino e Luciano Pellicani,
Le Munier, Firenze, 1984; Un siglo de Ortega y Gasset, Mezquita, Madrid, 1984; Ortega y Gasset Centennial -
Centenario Ortega y Gasset, University of New Mexico - Jose PorruaTuranzas, Madrid, 1985; Armando S avignanojose
Ortegay Gasset. La ragion vitalee storica, Sansoni, Firenze, 1984; Andrew J., Weigert, Life'and Society. A Meditation on
the Social thought of Jose Ortega y Gasset, Irvington Publishers, New York, 1983; Pelayo H. Fernandez, La paradoja
en Ortega y Gasset, Jose Porrua Turanzas, Madrid, 1985; Pedro Cerezo Galan, La voluntad de aventura.
Aproximamiento critico alpensamiento de Ortega y Gasset, Ariel, Barcelona, 1984\Jose Ortega y Gasset, 1883-1955.
Seis conferencias en su cente nario. Homenaje, Sociedad Amigos de Ortega y Gasset, Casa del Autor Nacional,
Montevideo, 1984; A. Rossi, F. Salmeron, L. Villoro, R. Xirau,Jose Ortega y Gasset, Fondo de cultura economica,
Mexico, 1984; Miguel Ortega, Ortega y Gasset, mi padre, Planeta, Barcelona, 1983; Francisco Lopez Frias, Ëtica y
politica. En torno al pensamiento de Jose Ortega y Gasset, Promociones Publicaciones Universitarias, Barcelona, 1985;
itd. Kod nas je ovaj jubilej obeleţio časopis Knjiţevna kritika, br. I, 1985, posvećen temi „Estetika Hose Ortege i
Gaseta―, sa prilozima domaćih autora i prevodima nekoliko kraćih Orteginih spisa.