др Недељко Јованчевић, УДК 343.

101
адвокат из Београда

ОПТУЖНИЦА И ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ

Сажетак. У овом раду се разматра концепцијска контрола оп-

туже3ња с обзиром на концепцију вођења истраге и оптужења од
стране јавног тужиоца, у новом ЗКП/06, који је требало да ступи на
снагу 1. јуна 2007. године. Разматрањем овог питања долази се до
закључка да је битно мењан концепт истраге и поступак подизања
оптужнице, који се налази у власти јавног тужиоца, док је концепт
контроле оптужнице, у суштини остао исти, како је то концепцијски
усвојено у ЗКП/01. Извесне интервенције које су везане за контро-
лу оптужнице поводом захтева председника већа, ипак у битном не
мењају карактер наведене и недовољне контроле оптужења по но-
вом ЗКП/06.
Кључне речи. Јавни тужилац, оштећени као тужилаца, приват-
ни тужилац, захтев за спровођењем истраге, оптужница, основана
сумња, слободна оцена доказа, benefitium cohaesionis, приговор на
оптужницу, захтев председника већа да се оптужница преиспита,
потврђивање оптужнице.

УВОДНИ ПРИСТУП

Процес оптужења треба да буде под сталном контролом суда,

од самог покретања кривичног поступка па до пресуде. У најширем
смислу, самим прописивањем форме, врсте и садржине оптужних
аката, законодавац врши контролу оптужења. Већ од доношења ре-
шења о спровођењу истраге, отвара се могућност контроле основа-
ности таквог решења, од стране истражног судије или ванрасправ-
ног већа, у закону одређеним случајевима. Због битно другачије
концепције кривичног поступка где је поверено вођење истраге
јавном тужиоцу (тзв. полицијско-тужилачка истрага), изостали су
начини покретања претходног или преткривичног поступка, какав
118 број 1–2/2007

је био по Законику из 2001. године, па је тиме и измењена процедура

контроле покретања кривичног поступка од стране истражног су-
дије или ванрасправног већа. По новом Законику претходна истрага
поверена је полицији, а претходни поступак – истрага јавном тужи-
оцу. Редовни кривични поступак се покреће од стране овлашћеног
тужиоца (јавног или оштећеног као тужиоца), на основу непосред-
не оптужнице (члан 285) или оптужнице након спроведене истраге
(члан 288). С обзиром на ту чињеницу могуће је одвојено размат-
рати контролу оптужних аката којима се покреће претходни посту-
пак (решење о спровођењу истраге, одлуке о спровођењу истражних
радњи), и оних којима се покреће главни поступак: оптужница, оп-
тужни предлог и приватна тужба. У овом раду треба само да се дају
неке напомене о контроли оптужења у новом Законику о кривичном
поступку од 2006.1 Јавни тужилац врши кривичноправни прогон,
за дела која се гоне по службеној дужности (члан 45), или по пред-
логу оштећеног за она кривична дела за која закон тражи предлог
оштећеног (члан 53), или одобрењу за кривично гоњење, затим од
стране оштећеног као тужиоца након прузимања гоњења (члан 60)
и од стране приватног тужиоца, за дела која се гоне приватном
тужбом (члан 52). Приватна тужба треба да садржи елементе који
су потребни за оптужни предлог јер се по новом Законику приват-
на тужба може подићи само за кривична дела за која је предвиђена
новчана казна или казна затвора до три године (сумарни поступак).2
У Глави XIX се говори о „претходној истрази и подношењу обаве-
штења о кривичном делу”. Све радње у овом делу поступка предузи-
ма полиција, и то: тражи потребна обавештења од грађана, прегледа
превозна средства, путнике, пртљаг, ограничава кретање људи до
шест часова, врши идентификацију лица, расписује потрагу за ли-
цем, као и друге мере и радње, као што су саслушање осумњичених,
сведока, лишење слободе осумњиченог до осам часова и сл. (члан
255). У ситуацији када постоје основи сумње, полиција је овлашћена
да предузме одређене истражне радње, када су у питању дела која се
1 „Службени гласник РС”, број 46 од 2. јуна 2006, који се примењује од 1. јуна
2007. (даље у тексту ЗКП/06). И ово је својеврсни куриозитет: закон на снази а
не примењује се.
2 У важећем ЗКП/01, одређено је да се све одредбе у оптужници и приговору на
оптужницу примењују и на приватну тужбу, осим ако се подиже за кривична
дела за која се спроводи скраћени поступак (члан 265. став 2).
Др Недељко Јованчевић: Оптужница и преиспитивање оптужнице 119

гоне по службеној дужности. У ставу 8. члана 255. говори се о мо-

гућности да полиција уђе у туђи стан и претресе просторије, као и
лица, ради прикупљања доказа, што је у супротности са чланом 40.
став 3. Устава, где се не предвиђа могућност уласка у туђи стан ради
прикупљања доказа. Полиција може да одузме предмете, да обави
увиђај (ст. 9. и 10), а о томе ће без одлагања обавестити јавног ту-
жиоца (став 11). Овде је контрола неодређена, те су могуће разне
злоупотребе од стране полиције приликом предузимања одређених
истражних радњи. Иначе чл. 255. до 269. су номотехнички неуређе-
ни (дуге реченице, понављања, чланови преобимни и сл.) и у бит-
ним одредбама супротни Уставу. У члану 257. ЗКП предвиђено је
да грађанин може два пута принудно бити доведен на информатив-
ни разговор, што ЗКП/01 није предвидео. У Закону је предвиђено
и привремено задржавање осумњиченог од стране јавног тужиоца
или полиције у претходној истрази (члан 264). Осумњичени се може
задржати најдуже до 48 сати, а задржава се на основу решења, на које
има право жалбе која се одмах доставља истражном судији. Истраж-
ни судија је дужан да у року од четири часа одлучи о жалби, рачу-
најући од дана пријема жалбе. Жалба не задржава извршење. Ово је
дакле један вид контроле „задржавања осумњиченог” у претходној
истрази. Ни један други вид контроле закон не предвиђа. Након што
јавни тужилац донесе решење о задржавању дужан је да без „одла-
гања” донесе решење о спровођењу истраге и предлаже истражном
судији да одреди притвор према окривљеном. Уколико јавни тужи-
лац у року од 48 сати не предложи одређивање притвора, дужан је,
без одлагања, да га пусти на слободу. Веома су дубиозне одредбе из
члана 266. код тзв. грађанског хапшења, с аспекта кршења људских
права и слобода.
У Глави XX се говори о „претходном поступку”, наиме о „истра-
зи”, коју спроводи надлежни јавни тужилац, против одређеног лица
доношењем решења о спровођењу истраге, ако постоји основана
сумња да је извршио кривично дело (члан 273. став 3). Дакле, у овој
фази јавни тужилац врши контролу елемената потребних за покре-
тање истраге, те ће одбацити кривичну пријаву или обавештење, ако
утврди да се не ради о кривичном делу које се гони по приватној туж-
би, да је наступила застарелост кривичног гоњења, да је дело обух-
ваћено амнестијом и да очигледно не постоје докази који указују на
вероватноћу да су наводи садржани у кривичној пријави истинити.
120 број 1–2/2007

Интересантно је да се овде тражи један степен виши од сумње, тзв.

„вероватноћа” о истинитости (члан 273. став 6. тачка 4). После из-
вршене контроле о основаности покретања поступка која следи од
јавног тужиоца, по иницијативи окривљеног, уколико уложи жалбу
долази до контроле и испитивања правилности и законитости ре-
шења о спровођењу истраге од стране истражног судије (члан 275).
Истражни судија може својим решењем обуставити истрагу или од-
бацити решење јавног тужиоца о спровођењу истраге, ако не постоје
докази из којих произлази постојање основане сумње да је окривље-
ни учинио кривично дело (члан 275. ст. 3 и 4). У случајевима ст. 3. и 4.
члана 275. ЗКП, истражни судија ће донети и решење о укидању при-
твора. Против таквих решења у року од три дана жалбу може изја-
вити јавни тужилац и оштећени. О жалби одлучује веће из члана 24.
став 6. ЗКП. Овде претпостављамо да се ради о ванрасправном већу
истог суда. Законом се одређује ограниченост истраге на кривично
дело и против оног окривљеног на које се односи решење о спро-
вођењу истраге (став 1. члан 276). Истрага се може проширити само
посебним решењем о проширењу, када је у питању друго кривично
дело или друго лице (став 2).

ПОДИЗАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ (члан 288. ЗКП)

У ЗКП/06, у глави XXI, под насловом „Оптужница и преиспи-
тивање оптужнице”, говори се о подизању и контроли оптужнице,
поводом приговора или по захтеву председника већа. Но, сам наслов
задржава пажњу, јер се не говори, као до сада, у важећем Законику
о кривичном поступку3 о „оптужници и приговору на оптужницу”.
Ово није последица неке непрецизности, већ је законодавац имао у
виду чињеницу да се оптужница обавезно испита од стране пред-
седника већа, уколико изостане приговор. Он је дужан, ако приго-
вор није поднет или из ма којег разлога није дошло до контроле од
стране ванрасправног већа, да испита оптужницу и састави служ-
бену белешку, у којој ће констатовати да ли је нашао неки разлог за
доношење одлуке из члана 296. ЗКП/06. или разлога нема. Овим је
установљена законска обавеза контроле оптужнице од стране пред-
седника већа по службеној дужности (потврђивање оптужнице),
3 „Службени лист СРЈ”, бр. 70/01, 68/02, „Службени гласник Републике Србије”
бр. 58/04, 85/05 (даље у тексту ЗКП/01).
Др Недељко Јованчевић: Оптужница и преиспитивање оптужнице 121

да би се савесно и не само формално, већ од почетка од стране пред-

седника већа вршила суштинска, материјална контрола. Зато се и
говори о „преиспитивању” оптужнице, а да се претходно не наво-
ди акт којим се иницира тај поступак.4 Због могућности подизања
непосредне оптужнице, од стране оштећеног као тужиоца, након
преузимања гоњења, због одустанка јавног тужиоца и, наравно, због
могућности непосредног оптужења од стране јавног тужиоца, пот-
ребна је појачана контрола основаности и законитости оптужења.
С обзиром на то да је новим Закоником искључена могућност поди-
зања приватне тужбе за кривична дела за која је предвиђена казна
затвора преко три године, законодавац је оставио могућност ош-
тећеном приватном тужиоцу, да поднесе кривичну пријаву јавном
тужиоцу или, уколико се ради о делима која се гоне по предлогу, да
предложи кривично гоњење. Предлог за кривично гоњење подноси
се надлежном јавном тужиоцу, а приватна тужба надлежном суду
(члан 53. став 1), који треба, по природи свог деловања, да изврши
контролу и одлучи о покретању поступка. У свим случајевима ош-
тећени нема право да подноси захтев за наставак или спровођење
истраге, или допуну истраге, већ има право да иде само на непос-
редно оптужење5. У одређеним случајевима оштећени има право да
затражи од истражног судије да спроведе одређене доказне радње
(члан 284. став 2), са чиме се истражни судија не мора да сложи, а
о том неслагању одлучује ванрасправно веће (став 3. истог члана).
Против одлуке тог већа није дозвољена жалба.
Одредбе ЗКП/06, које се односе на измену и проширење оптуж-
нице (члан 365), идентичне су са одговарајућим одредбама важећег
законика (члан 341. ЗКП/01). Оптужница за дела учињена током
главног претреса или накнадно откривена. У члану 366. новог ЗКП
наведено је да уколико оптужени у току главног претреса у заседању
4 У ЗКП/01, глава XX стоји „Оптужница и приговор против оптужнице” и није
постојала оваква обавеза преиспитивања оптужнице. Као и у члану 290. став
2. ЗКП/06, у члану 267. став 2. стоји обавеза да председник већа по пријему
оптужнице одмах испита само да ли је оптужница прописно састављена, не
упуштајући се у меритум. Овде се ради о тзв. формалној контроли од стране
председника већа.
5 У практичном смислу циљ непосредне оптужнице је убрзање поступка, али у
смислу теоријских захтева је пребацивање тежишта претходног поступка на
главни претрес. О овом види: Васиљевић, Т., Коментар закона о кривичном
поступку, Београд 1987. стр. 161.
122 број 1–2/2007

учини кривично дело или ако се у току главног претреса открије

неко раније учињено кривично дело оптуженог, веће ће по оптужби
овлашћеног тужиоца, која може бити усмено изнесена, проширити
главни претрес и на то дело, или одлучити да се за то кривично дело
посебно суди. Против такве оптужбе није дозвољен приговор, али
ако веће прихвати проширење оптужбе прекинуће главни претрес и
обезбедиће довољно времена за припремање одбране. Ова одредба
је нова и изазива одређене дилеме, због оправданих сумњи у објек-
тивност и непристрасност суда у поступању, када је у питању дело
учињено током главног претреса. Наиме, учесници главног претре-
са су непосредни очевици догађаја, па су истински сведоци, који би
могли бити оптерећени спољашњим ефектима догађаја којем при-
суствују, што би довело до суђења на основу свог личног утиска,
виђења, а не на основу резултата доказног поступка. Уколико се ради
о делу које је током претреса откривено а које је раније учињено,
ту не би требало бити дилеме да ли је законодавац правилно омо-
гућио вођење поступка и за такво проширење. Но, дискутабилна је
и одредба по којој би се оставила могућност већу да одлучи да ли ће
водити претрес и за оно дело за које је главни претрес у току, или ће
то веће уступити предмет заједно са делом за које је надлежан виши
суд, том суду на суђење (члан 366. став 3). За случај подигнуте оптуж-
нице на основама чл. 365. и 366. ЗКП, приговор на такву оптужницу
није дозвољен, па следом тога ни захтев за испитивање основаности
оптужнице од стране председника већа из члана 301. ЗКП/06. У овом
делу истоветна је ситуација у важећем законику (члан 277. ЗКП/01).

ПРИГОВОР ПРОТИВ ОПТУЖНИЦЕ (члан 293)

За тужилачки концепт истраге није адекватна контрола пово-
дом приговора на оптужницу или захтева председника већа за испи-
тивања основаности оптужења. По Закону о кривичном поступку из
1948. године истрага је била поверена јавном тужиоцу, који је након
тога подизао и оптужницу. Управо тај систем је налагао да се контро-
ла оптужења врши од стране припремне седнице већа, и то по службе-
ној дужности када се оптужница потврђивала или враћала тужиоцу.
Дакле, ту није била потребна иницијатива оптуженог или његовог
браниоца за контролом. Ово је веома битно, јер се на овакав начин
истински подвргава контроли оптужница овлашћеног тужиоца са
Др Недељко Јованчевић: Оптужница и преиспитивање оптужнице 123

формалног и материјалноправног аспекта. Увођење полицијско-ту-

жилачке истраге захтева, у таквој концепцији, и контролу оптужења
од стране ванрасправног већа по службеној дужности када се оп-
тужница потврђује. Због тога је законски концепт контроле у некој
мешавини официјелног поступања и поступања по иницијативи
странака доста компликована комбинација, која доводи до спорости
поступања и развлачења поступка контроле, а посебно што се не даје
никаква гаранција да ће суд то заиста контролисати без иницијативе
окривљеног и браниоца. Стога сматрамо да је потпуно погрешан на-
чин и пут контроле како је то одређено у члану 293. ЗКП/06, а осим
тога законодавац није водио рачуна о решењима у упоредном зако-
нодавству код концепта тужилачке истраге. Овај систем контроле,
поводом приговора, требало је битно мењати у погледу омогућа-
вања већих права окривљеног и браниоца, те продирања принципа
контрадикторности у тој фази (нпр. када тужилац предлаже мере
за обезбеђење присутности окривљеног, учешће на седницама КВ,
окривљеног и браниоца и сл.) .
Контрола оптужнице се огледа у бројним активностима пред-
седника већа и ванрасправног већа и може бити како формална6 тако
и материјална. Контрола је одређена како за случај улагања пригово-
ра тако и по службеној дужности суда. Неблаговремени приговор и
приговор изјављен од стране неовлашћеног лица одбациће решењем
председник већа, након што прими оптужницу и обави формалну
контролу.7 Уколико је оптужени изјавио да се одриче права на при-
говор па исти ипак уложи, у том случају председник већа није ов-
лашћен да такав приговор одбаци, већ то може одбацити само ван-
расправно веће својим решењем. Ако председник већа не одбаци
приговор као неблаговремени и недозвољени, доставља га са комп-
летним списима ванрасправном већу чија улога није да контролише
само формални аспект оптужнице – „да ли је оптужница прописно
6 У оптужници се не смеју исправљати било какве грешке, без обзира на то
колико оне биле формалне. По Марковић Б., „суд се има ограничити само на
то и не смије поправљати погрешке у оптужници ни онда кад је то могуће
учинити на основу самих списа...”, суд само треба да назначи формалну грешку
или недостатак, а шта ће се даље у поступку чинити, ствар је тужиоца. Види,
Марковић, Б., Уџбеник судског кривичног поступка за Краљевину Југославију,
Београд 1937. op. cit., стр. 480.
7 Родитељи окривљеног немају право да поднесу приговор против оптужнице
(одлука Окружног суда Ниш, бр. Кв. 287/77).
124 број 1–2/2007

састављена” (члан 290. став 2), већ је улога већа да врши и формалну
и материјалну контролу оптужнице. Иначе, овде нема битних разли-
ка у односу на регулисаност контроле по важећем ЗКП/01.
Контрола стварне и месне надлежности, издвајања записника
или обавештења из члана 209. ЗКП/06, те примене мера безбедности
(члан 485), регулисана је као у досадашњем ЗКП/01. Исто тако, кон-
трола у погледу постојања кривичног дела (радња, предвиђеност у
закону, противправност и кривица), истоветна је као по ЗКП/01.
Иначе, кривичноправни прогон је искључен када се утврди једно од
следећег: да је наступила застарелост, да постоји амнестија, поми-
ловање, имунитет, пресуђена ствар, смрт осуђеног, трајно душевно
обољење након учињеног кривичног дела, кривично дело странца
учињено у иностранству под условом који спречава гоњење, а што
није обухваћено актом екстрадиције.
У погледу контроле постојања основане сумње, нема никаквих
разлика у односу на решења из ЗКП/01. Као и у претходним закони-
цима о кривичном поступку, и ЗКП/06 углавном познаје појмове:
сумња, основи сумње, основана сумња, довољно основа за оптужење
(члан 285), основано сматра (члан 52. став1) и вероватноћа. Осно-
вана сумња, као уосталом и основи сумње, морају се темељити на
конкретним подацима и доказима. Кривични поступак се по пра-
вилу покреће кад, по питању спорних чињеница, постоји извесна
вероватноћа да је дело учињено, а према доказима који потврђују те
чињенице у моменту подношења захтева8. Одлучујући о постојању
основане сумње, веће се не упушта у оцену да ли је окривљени одго-
воран и кажњив, односно да ли му се дело може ставити у кривицу.
Дугогодишња пракса на овим просторима се кретала у оквиру мо-
гућности одлучивања већа о приговору а да се не упушта у оцену
веродостојности, истинитости (психолошка анализа исказа, поузда-
ност, уверљивост) или неистинитости доказа, те у оцену противреч-
них доказа, тако да се нису изводили закључци о резултатима при-
купљених доказа са аспекта анализе сваког појединачног доказа и у
међусобној вези – јер се таква одлука остављала претресном већу,
да непосредно у контрадикторном расправљању утврди релевант-
не чињенице за ту кривичну ствар. Наведени докази у оптужници
8 Васиљевић, Т., Систем кривичног процесног права СФРЈ, Београд, 1970, стр. 479.
Др Недељко Јованчевић: Оптужница и преиспитивање оптужнице 125

гледају се са аспекта логике и са аспекта да ли чине основану сумњу

која треба да буде поткрепљена конкретним чињеницама а не про-
извољно извођење закључака без стварних чињеница. У фази конт-
роле оптужнице веће, дакле, не утврђује истинитост или неистини-
тост одређеног доказа, јер се полази од претпоставке да су наведени
докази истинити и цене се као такви, да ли чине основану сумњу да
је неко лице учинило неко кривично дело.9 Због тога се сматра да
одлука кривичног већа никада не доводи до осуде, већ се контро-
лише оптужница са циљем да се спречи неосновано оптужење. Када
окривљени наведе нове доказне предлоге у приговору на оптужницу
веће ће их, по службеној дужности, размотрити, нзависно од тога
каква ће одлука уследити.10 Дакле, у овој фази поступка искључена
је могућност примене принципа слободне оцене доказа. Напред на-
ведена схватања, која спречавају свестрану анализу и оцену доказа,
утемељена су на основама члана 299. ЗКП/06. У том члану се наво-
ди да све одлуке већа, које се доносе поводом приговора против оп-
тужнице, морају бити образложене, али тако да се унапред не утиче
на решавање оних питања која ће бити предмет расправљања на
главном претресу. Овим се јасно одређује да постоје одређена пи-
тања која кривично веће не може просуђивати у фази контроле оп-
тужнице. Управо ове одредбе остављају одређену сумњу у погледу
своје нужности постојања и упућују само на ванправни аргумент и
вољу законодавца. Овакво схватање се не може бранити са научног
аспекта, јер је у питању нормативна поставка која није резултат за-
конодавне нужности. Зато се легитимно поставља питање: зашто се
кривично веће, у фази контроле оптужнице након спроведене ис-
траге и прикупљених доказа који оправдавају постојање основане
сумње као основа за подизање оптужнице, не може упуштати упра-
во у оцену и анализу свих изведених доказа, како појединачно тако и
9 Овакво схватање заузето је у одлукама Врховног суда Србије, КВ.1459/81 и
КВ 568/65, које су објављене у Збирци судских одлука, 1973, 1976, у издању
Врховног суда Србије. Тамо се дословно наводи, „кад одлучује о приговору
против оптужнице Окружни суд се не може упуштати у оцену веродостојности
контрадикторних изјава сведока и осталих доказа, јер је то ствар која припада
домену слободне оцене суда на главном претресу”.
10 Раније је било обавезно извођење доказа на главном претресу које би окривљени
понудио у приговору. Ипак било би неправилно да ванрасправно веће одређује
расправном већу које ће доказе изводити.
126 број 1–2/2007

у међусобној вези? Када би се законодавац определио за могућност

пуног ангажовања суда са аспекта оцене изведених доказа, тј. са ас-
пекта слободне оцене доказа, у том случају приговор на оптужницу
не би био пука форма и правно средство које у пракси и пред судо-
вима готово да и не производи никакав резултат. Ово би посебно
требало очекивати од стране седнице ванрасправног већа, када се
оптужница испитује по службеној дужности и без иницијативе по
приговору на оптужницу. С друге стране, данашња устаљена пракса
је супротна наведеном у члану 296. став 2. тачка 2, где се одређује да
ће се оптужница одбацити ако се установи „да нема доказа из којих
произлази да постоји основана сумња да је окривљени учинио кри-
вично дело”. Ово је сасвим прихватљива законодавна концепција,
која не спречава суд да сагледа и вреднује све доказе приликом од-
лучивања о приговору. У члану 274. став 1. тачка 4. ЗКП/01 одређе-
но је да ће веће одлучити да нема места оптужби и да се кривич-
ни поступак обуставља ако оно установи да нема довољно доказа
да је окривљени основано сумњив за дело које је предмет оптужбе.
У сваком случају, питање довољности доказа је фактичко питање и
налази се у домену провере и утврђивања од стране кривичног већа.
Према томе, одредба члана 299. ЗКП/06, о забрани прејудицирања,
која је идентична одредби члана 279. ЗКП/01, по нашем схватању је
превазиђена и доводи поступак контроле оптужнице на формалну
контролу без суштинске материјалноправне контроле.
Приликом контроле оптужнице суд није везан за правну оцену дела
коју тужилац постави, већ само испитује да ли се у конкретном случају
ради уопште о кривичном делу и да ли садржи све потребне елементе
кривичног дела и одређену квалификацију (члан 295. став 1. ЗКП/06).
Benefitium cohaesionis. У ЗКП/06, као и у претходном, и то у чла-
ну 298, установљена је привилегија здруживања приликом подно-
шења приговора. Ради се, у ствари, о познатој установи benefitium
cohaesionis која је усвојена и у поступку приговора против оптужни-
це. Наиме, уколико приговор поднесе само један од више оптужених
а разлог због којег је суд нашао да нема места оптужби користи и
другима од оптужених који нису поднели приговор, веће ће посту-
пити тако као да су и они поднели приговор.
Коначно, у члану 302. одређено је да веће из члана 24. став 6. одлу-
чује о приговору против оптужнице у року од 15 дана, а у истом року је
дужно да одлучи поводом захтева председника већа, с тим да се рокови
Др Недељко Јованчевић: Оптужница и преиспитивање оптужнице 127

рачунају од момента достављања одлуке ванрасправном већу. Ово је

новина у Законику и на овај начин ће се онемогућити да кривично
веће месецима не одлучује поводом неких приговора на оптужбе, пос-
тупак ће се учинити бржим, односно доћи ће до бржег поступања.
Одлуке ванрасправног већа (чл. 294, 295, 296, 297. ЗКП/06). Председ-
ник већа, у фази формалне контроле, поводом приговора може приго-
вор као неблаговремен и изјављен од неовлашћеног лица да одбаци ре-
шењем, а о евентуалној жалби против тог решења одлучује веће (члан
24. став 6. и члан 294. став 1). Уколико кривично веће одбаци приговор
као неблаговремен или недозвољен, изјављен од неовлашћеног лица,
против таквог решења није дозвољена жалба (члан 300. став 1). Уко-
лико је веће донело решење којим се утврђује да је за кривично дело
које је предмет оптужбе надлежан неки други суд, жалба је дозвољена
(члан 300). Уколико је дошло до обуставе кривичног поступка зато што
је веће нашло да дело, које је предмет оптужбе, није кривично дело, да
је кривично гоњење застарело или је дело обухваћено амнестијом, од-
носно помиловањем, да се ради о пресуђеној ствари или постоје друге
околности које трајно искључују кривично гоњење, жалба је дозвољена
и могу је изјавити и тужилац и оштећени. Када веће, решавајући о при-
говору против оптужнице, донесе решење о одбацивању оптужнице у
случајевима када установи: да нема захтева овлашћеног тужиоца, пот-
ребног предлога или одобрења за кривично гоњење; да нема доказа из
којих произлази основана сумња да је окривљени учинио кривично дело
или да постоје околности које привремено спречавају гоњење, против
таквих решења је жалба дозвољена. (члан 300. став 1. ЗКП/06). Ако не
постоје разлози за одбацивање оптужнице или за обуставу кривичног
поступка, веће ће приговор одбити као неоснован, а у истом решењу
веће ће одлучити о предлозима за спајање или раздвајање поступака
(члан 297. ЗКП). У оним случајевима када је жалба дозвољена, пово-
дом уложене жалбе одлуку доноси веће непосредног вишег суда (члан
300. став 2). Ако је против одлуке већа жалбу изјавио само оштећени и
жалба буде усвојена, сматраће се да је изјављивањем жалбе оштећени
преузео гоњење (члан 300. став 3. ЗКП).

ЗАХТЕВ ПРЕДСЕДНИКА ВЕЋА ДА СЕ ОПТУЖНИЦА

ПРЕИСПИТА (члан 301)
У члану 301. ЗКП/06. говори се о контроли оптужнице која је
иницирана од стране председника већа, као што је то и у важећем
128 број 1–2/2007

ЗКП/01. Захтев председника већа је „комплементарног карактера”,11

јер се може уложити тек ако приговор није поднесен, или је приговор
одбачен, као и уколико је приговор поднесен али његов садржај не
омогућава правилно преиспитивање оптужнице. Наиме, председник
већа је под наведеним условима „обавезан испитати оптужницу” и
саставити о томе службену белешку, у којој ће констатовати да ли је
нашао постојање неког разлога за доношење одлуке о контроли (члан
296) или је оценио да нема таквог разлога (члан 301. став 1. ЗКП/06).
Овом обавезом председник већа практично потврђује оптужницу,
уколико не затражи преиспитивање од стране ванпретресног већа.
Да ли ће и ова новина, обавезна контрола, утицати на смањење неос-
нованих оптужења, показаће време. Председник већа може поднети
захтев до заказивања главног претреса, а одлуке већа могу бити као
и оне поводом уложеног приговора. О захтеву се одлучује у року од
15 дана, рачунајући од дана када је захтев за преиспитивањем до-
стављен ванрасправном већу. (У важећем ЗКП/01, рок у којем се може
уложити захтев од стране председника претресног већа је 30 дана,
рачунајући од дана када је оптужница примљена у суду, или до од-
ређивања главног претреса, члан 281. ЗКП/01). У поступку поводом
захтева председника већа, сходно се примењују одредбе члана 294.
став 2, чл. 295. до 297. ЗКП/06.
Ступање оптужнице на правну снагу (члан 303). Познато је да се
поступак оптужења са евентуалном контролом оптужнице заврша-
ва кад оптужница ступи на правну снагу. По члану 301. оптужница
ступа на правну снагу када је приговор одбијен, а ако приговор није
поднесен или је одбачен – даном када се веће, разматрајући захтев
председника већа (члан 301), сложило са оптужницом, а ако таквог
захтева није било – даном када је председник већа одредио главни
претрес. Овај моменат није важан само ради стицања услова за зака-
зивања главног претреса, већ ступањем оптужнице на правну снагу
долази до ограничења одређених права оптуженог, ако законом није
другачије одређено (члан 19. ЗКП/06).

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Подизање и контрола оптужнице, сходно новом Законику о кри-
вичном поступку од 2006. године, концепцијски је одређена као и у
11 Димитријевић, В. Д., Кривично процесно право, Београд, 1975, види стр. 275.
Др Недељко Јованчевић: Оптужница и преиспитивање оптужнице 129

ЗКП/01. Контрола се налази у надлежности председника претресног

већа, који врши формалну контролу, а затим ванрасправног кривич-
ног већа које врши и формалну и материјалну контролу. С обзиром
на битно другачији концепт кривичног поступка, који се огледа кроз
претходну истрагу коју спроводи полиција и претходни поступак
– истрагу, коју спроводи јавни тужилац, сматрамо да није адекват-
но одређена контрола оптужења. Контролу је требало организовати
по службеној дужности од стране седнице већа, које би потврђивало
отужницу или враћало на допуну истраге или одбацивало, односно
одбијало. Остале одредбе су мешавина ЗКП/01 и ЗКП/06, које ос-
тављају утисак компликованости и, коначно, нефикасности. У Зако-
нику новине нису значајне, као нпр. да се у приговору могу износити
нови докази или у посебном поднеску, да ће председник већа раз-
мотрити доказе без обзира на то што је донео решење о одбацивању
приговора (члан 294. став 1), јер нико не може спречити изношење
доказа којим се побијају наводи у оптужници. Остале новине су не-
делотворне и чак сувишне (нпр. неки предлози тужиоца у оптужни-
ци). У Законику су евидентни бројни номотехнички недостаци, па и
у делу контроле оптужнице. На крају, остаје дојам да многа „законс-
ка решења” нису резултат огичке или законске нужности.

dr Nedeljko Jovančević,

IN LIEU OF A CONCLUSION
The instituting and control of indictment, pursuant to the 2006 Code
of Criminal Proceedings, has been conceptually defined the same as in
that of 2001. The control is in the jurisdiction of the Chairman of Dispute
Council which handles the formal control, and then in the jurisdiction
of the Non-Disputation Criminal Council that handles both formal and
material control. Given the essentially different concept of the criminal
proceedings, as reflected in preliminary investigation conducted by the
Police, and preliminary proceedings – investigation conducted by the
Public Prosecutor, we feel that the charge control is inadequately defined.
The control should have been organized through official duty by the
Council Session that would confirm the indictment or return the case for
additional investigation or apply rejection or refusal. The other previsions
130 број 1–2/2007

are a combination of the 2001 and 2006 Codes that leave an impression of
complexity and ultimately of inefficacy. The novelties in the Code are not
significant, such as, for example, that new evidences may be exhibited in the
protestation, or, in the special exhibit, that the Council Chairman would
consider the evidences irrespectively of the fact that he/she has brought a
formal decision about rejection of the protestation (Art. 294, Paragraph 1),
because nobody can prevent presentation of evidences that deny the
statements contained in the indictment. Other novelties are ineffective
and even superfluous (such as some proposals by the Prosecutor in the
indictment). Numerous nomo-technical deficiencies are obvious in the
Code, and even in the portion dealing with indictment control. Finally,
the impression is obtained that many law solutions are not result of logical
or legal necessity.