ЦРКВА СВЕТИХ АРХАНЂЕЛА У СТАЛАЋУ

На око два километара од центра града Сталаћа, на заравни поред потока, смештена је
црква посвећена Светим Арханђелима Гаврилу и Михајлу.

Како се налази на подручју Мојсињске Горе, сматрало се да је подигнута за време деспота

Стефана Лазаревића. Међутим, према најновијим археолошким истраживањима, време
градње цркве са сигурношћу можемо сместити у 17. век, односно у време Турске
окупације Србије. То потврђују поронађени малобројни гробови око богомоље као и
оставе златног новца који датирају из 17. века.

Српска православна црква је била једина снага током читавог периода турске окупације
која је радила на очувању јединства и националног идентитета српског народа. Обновом
Пећке патријаршије 1557. године започиње и доба ренесансе српске културе и уметности
(у књижевности, сликарству, архитектури и уметничким занатима).

За услове подизање нових цркава Порта је успоставила веома прецизне прописе, нпр.
„црква може бити подигнута само на месту где се храм налазио у време Мехмеда
Освајача“ а и саме дозволе су се добијале након веома педантне провере. Какав је случај
са историјом подизања цркве Светих Арханђела не можемо знати, јер се не спомиње ни у
једном доступном извору.
И сам оригинални изглед цркве није сачуван. О томе каквог је облика била можемо видети
на основу сачуване цркве Светог Марка у Јаковцу. Основа Светих Арханђела има облик
скромнјег триконхоса са пространом полукружном апсидом и са плићим бочним конхама.
Припрата је истовремено подигнута са црквом. Највероватније је била засведена
полуобличастим сводом, чији су остаци били видљиви 1973. године.

Иако је мањих димензија од цркве Светог Марка има исти начин градње: зидови су од
редова мешаног и притесаног камења и опеке, што је веома блиско техници opus listatum.
(стара римска техника градње која се појављује и на првим хришћанским црквама
костантиновске архитектуре). Занимљиво је да свод није био изведен блоковима сиге, већ
је од тесаника пешчара. Полукалота апсиде је такође била од пешчара. Чеони делови
лукова, прозора и ниша зидани су правоугаоном опеком. На основу сачуваних фрагмената
кровног покривача, можемо претпоставити да је била покривена опеком. Веома
занимљиво откриће представљају и необично распоређене стопе стубова подигнутих око
цркве. Постојање остатака оваквих стубова непосредно уз фасаду може се протумачити да
су били носиоци трема који је штитио осликану фасаду. У цркви су видљиви делови
фресака.

Археолошка истраживања на цркви су вршена 1977. године а конзерваторски радови

током 1978. и 1979. године. Том приликом је урађена и рестаурација сачуваних делова
грађевине. Тада су надзидани зидови, обновљени источни и јужни носећи лук сводне
конструкције, као и под цркве.

(СТАЛАЋ, црква Светог Арханђела, I/184, 633-2/85-01

– Одлука о проглашавању цркве Светог Арханђела у Сталаћу за културно добро –

споменик културе број 633-2/85-01 од 29. марта 1985. године донета од стране Скупштине
општине Ћићевац

– Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја

Мојсињски манастири и цркве утврђени су за непокретно културно добро-споменик
културе од великог значаја (Службени гласник СРС, бр. 28/83))