РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВИСОКА ШКОЛА ПРИМЕЊЕНИХ СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА ВРАЊЕ

Александар Ничић

ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА МЕТОДЕ ПЛАНОВА ПРИЈЕМА

КАО АЛАТА КВАЛИТЕТА

Специјалистички рад

Кандидат:
Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ

Врање, 2018.
 REPUBLIC OF SERBIA
UNIVERSITY OF APPLIED STUDIES - VRANJE

PRACTICAL APPLICATION OF THE RECEIPT PLAN

METHOD AS A QUALITY TOOL

Specialists thesis

Mentor: Candidate:
Sci Damjan Stanojević Aleksandar Ničić 20 /IM-SCI
_______________________________

Vranje, 2018.
Кандидат: Александар Ничић
Брoj индекса: 20 /ИМ-СЦИ
Студијски програм: Инжењерски менаџмент
Предмет: Управљање квалитетом

Комисија за оцену и одбрану специјалистичког рада:

Председник: Др Срђан Тасић, проф.с.с. – председник

_____________________________________

Ментор: Сци Дамјан Станојевић проф.с.с. – ментор

_____________________________________

Члан: Др Светлана Трајковић, проф.с.с.– члан

______________________________________
 Конципирање предузетничког бизниса са аспекта реинжењеринга

Апстракт:

У овом раду је обухваћен и дефинисан појам планова пријема који се могу

применити у пословању било ког предузећа.

Кључне речи: Бизнис, економија, реинжењеринг, предузеће.

Научна област: Инжењерски менаџмент

Bussiness process modelling from aspect of reengineering

Apstract:

In this paper, the concept of reengineering and the activities that need to be implemented are
covered and defined, for the desired recovery of the company, among other things are given
indicators that point to potential problems in the company, on the basis of which the business
strategy can be changed.

Key words: Business, economics, reengineering, enterprise.

Scientific area: Engineering management

 Oвом приликом захвалио бих се СЦИ Дамјан Станојевић на
безрезервној помоћи и пруженом знању. Моје захвале такође
припадају, те колегама и асистентима са В.Ш.П.С.С. у Врању
приликом тражења и позајмљивања драгоцене литературе.

Додатно се захваљујем колегама са факултета који су ми пружали

моралну подршку, не само током израде дипломског рада, него и
током студирања, те пријатељима на несебичном разумевању и
подршци.

Tакође, захваљујем се својој породици на подршци и разумевању у

периоду израде завршног рада и уопштено на подршци током
студирања.
Александар Ничић
 САДРЖАЈ:
1. УВОД .............................................................................................................................. 3

2. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О ПЛАНОВИМА ПРИЈЕМА ................................................ 5

2.1. Основни појмови планова пријема..................................................................... 6

3. СТАНДАРД SRPS N.N0.029........................................................................................ 8

3.1. Контрола .................................................................................................................. 8

3.2. Контрола према атрибутима ................................................................................ 8
3.3. Јединица производа ............................................................................................... 8
4. КЛАСИФИКАЦИЈА МАНА И НЕИСПРАВНИХ ЈЕДИНИЦА ПРОИЗВОДА
………………………………………………………………………………………9

4.1. Начин класификације мана ................................................................................. 9

5. ПРОЦЕНАТ НЕИСПРАВНИХ ЈЕДИНИЦА ПРОИЗВОДА У БРОЈ МАНА НА
СТО ЈЕДИНИЦА.................................................................................................. 10

5.1. Изражавање неслагања ....................................................................................... 10

5.2. Проценат неисправних јединица производа ................................................... 10
5.3. Број мана на стотину јединица производа ...................................................... 10
6. ПРИХВАТЉИВ НИВО КВАЛИТЕТА (AQL) (Engleski: Acceptable quality level)
…………………………………………………………………………………...…11

6.1. Употреба ................................................................................................................. 11

6.2. Дефиниција ............................................................................................................ 11
6.3. Допунска објашњења о значају AQL................................................................ 11
6.4. Упозорење снабдевача ......................................................................................... 11
6.5. Одређивање AQL вредности .............................................................................. 11
7. ПРЕУЗИМАЊЕ ПРОИЗВОДА ............................................................................... 12

7.1. Партија ................................................................................................................... 12

7.2. Образовање партија ............................................................................................. 12
Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

7.3. Величина узорака ................................................................................................. 12

7.4. Преузимање партија ............................................................................................ 13
8. ПРИХВАТАЊЕ И ОДБАЦИВАЊЕ ....................................................................... 14

8.1. Услови прихватања партија .............................................................................. 14

8.2. Неисправне јединице производа........................................................................ 14
8.3. Посебно право у погледу критичних мана ...................................................... 14
8.4. Поновна контрола партија ................................................................................. 14
9. УЗИМАЊЕ УЗОРАКА .............................................................................................. 15

9.1. Репрезентативно узимање узорака ................................................................... 16

9.2. Тренутак када се узимају узорци....................................................................... 16
9.3. Двоструко или вишеструко узимање узорака ................................................ 16
9.4. Утврђивање плана узимања узорака ............................................................... 16
9.5. Типови планова за узимање узорака ................................................................ 16
10. УТВРЂИВАЊЕ ПРИХВАТЉИВОСТИ .............................................................. 17

10.1. Контрола на основу процента неисправних јединица ................................ 17

10.2. План вишеструког узимања узорака .............................................................. 17
10.3. Посебан поступак за редуковано котролисање ............................................ 17
10.4. Контрола на основу броја мана на стотину јединица ................................. 17
10.5. Просечни квалитет производње ...................................................................... 18
10.6. Криве просечне величине узорка .................................................................... 18
10.7. Заштита граничног квалитета ......................................................................... 18
11. ЈЕДНОСТРУКИ ПЛАН ПРИЈЕМА ..................................................................... 19

11.1. Одређивање елемената плана n, Ac и Re ....................................................... 19

11.2. План једноструког узимања узорака .............................................................. 22
12. ДВОСТРУКИ ПЛАН ПРИЈЕМА .......................................................................... 23

12.1. Одређивање елемената плана ni, n2, Aci, Rei, Rei, Ac2 и Re2...................... 23
12.2. План двоструког узимања узорка ................................................................... 23
13. СЕКВЕНЦИЈАЛНА АНАЛИЗА ........................................................................... 28

13.1. Скип лот узорковање ......................................................................................... 30

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

13.2. Основни појмови за употребу планова .......................................................... 30

14. ПРОРАЧУН ПЛАНОВА ПРИЈЕМА .................................................................... 31

15. ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................. 33

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................ 35
Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

1. УВОД

Основна улога менаџмента је да управља процесима: планирања, организовања,

руковођења и контролисања. У реализацији сваког од ових процеса се непрестано
сусрећемо са различитим проблемима који треба да се решавају. Савремени менаџери, да
би могли ефикасно и ефективно да управљају било којим процесима, нужно морају да
владају одређеним алатима, односно методама и техникама. Ова потреба је нарочито
изражена код проблема управљања квалитетом, односно код процеса унапређења
квалитета. Серија стандарда ИСО 9000, у захтеву 4.20, инсистира на "примени
статистичких метода за успостављање, контролисање и сертификовање способности
процеса и карактеристика производа".

Теорија статистичке инференције и одлуке успешно се примењивала у области

статистичке контроле квалитета поновљених процеса. Та се контрола може да односи на
производњу, књиговодствене или штампарске грешке, нове случајеве заразних болести,
недолазак у школу, повраћај или губитак књига у јавној библиотеци, резервације у
аутобуском,железничком или ваздушном саобрацају итд. То су радње које се одвијају под,
мање или више, истим условима уз могућност идентификације јединица.

Статистичка контрола квалитета може, у принципу, да буде потпуна и делимична.

Да ли це се у неком одређеном случају прменити један или други вид контроле зависиод
техничких околности и трошкова. Делимична контрола, на основу узорка, нормалноће се
применити у случајевима масовне производње јер би, у противном, потпунаконтрола
довела до великих трошкова. Она ће се, такође, применити онда када
неисправнипроизводи не утичу битно на здравље или зивот појединаца. Некада и
природапроизвода диктира делимичну контролу. На пример, код контроле јаја због
масовностипроизводње немогућа је потпуна контрола јер је њено изводење везано
саунистењем производа. Овде ће бити речи о делимичној статистичкој контроли квалитета
у индустрији јеру тој области има највећу примену. Нормално се прави разлика између
статистичке контроле производног процеса и статистичке контроле пријема робе. У првом
слуцају врши се систематска контрола јединица путем узорка да би се пратио квалитет
тока производње.

Увек се унапред утврди једна граница толерантности неисправних производа или

варијабилност од стандардне мере. Ако се производња одвија у тим оквирима, сматра се
да је под контролом. Када подаци узорка и1и узорака указују да постоје одступања преко
граница толерантности, тада се траже узроци и предузимају мере да се поремећај отклони
и процес производње стави поново под "контролу". Границе толеранције у контроли могу
да се промене када се оцени да су за то створени услови. Контролна карта је основни
инструмент помоћу кога се спроводи статистичка контрола производног процеса.

Кандидат: Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ____________________________________3

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Циљ статистичке контроле пријема робе је да се на основу узорка донесе одлука о

прихватању целокупног контингента, полазећи од унапред утврђеног стандарда квалитета
производа. Одлука о пријему може да се донесе на основу оцене пропорције неисправних
производа. Исто тако, мозе да се донесе на основу мерења јединица узорка чија се
карактеристика најчесће изражава као аритметичка средина и упоређује са стандардном
средином која се захтева од контингента да би се прихватио. Статистичка контрола
пријема робе може да се изводи на више наеина. План контроле може да почива на само
једном узорку на основу кога се доноси одлука. Може се приступити узимању више
независних узорака са унапред утврђеном величином и на крају доноси одлука о пријему.
Специфичан план представља секвенцинални узорак чија величина није унапред утврђена,
него се узимање јединица продузава све док се не покаже да има довољно основа за
доношење одлуке.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________4

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

2. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О ПЛАНОВИМА ПРИЈЕМА

Методи планова пријема су, у извесним производним стањима и технологијама

контроле ефикаснији од метода анализе фрекфенција карактеристике квалитета. У основи
ових метода обухваћени су специфични планови који чине одређени систем узорака,
помоћу којих се тестира ниво квалитета целе серије, а затим се серија прихвата или одбија
у зависности од тога да ли поседује одговарајући ниво квалитета неке серије одређен
процентом (П) дефектних делова у тој серији. Ако је вредност параметара (П) мања, биће
ниво квалитета виши, и обратно.

Може се издвојити неколико општих услова или карактеристичних производних

ситуација у којима се првенствено препоручује коришћење метода планова пријема:

- када су серије делова врло велике тако да је с обзиром на временске, техничке и

економске факторе, искључена практична могућност извођења стопроцентне или
потпуне контроле.
- када се делови серија разарају приликом контроле или им се мењају
карактеристике квалитета.
- када су серије веће, а карактеристике квалитета нису критичне или немају битни
утицај на функционалност дела и његово понашање у склопу.
- када су серије врло велике при чему постоји строга корелација између прописаног
нивоа квалитета и функционалних карактеристика делова, али је процес потпуне
контроле скуп и дуготрајан.

Подела планова пријема изводи се на основу два критеријума. Први полази од

врсте карактеристике квалитета, па се стога планови пријема деле на:

- планови пријема за нумеричке карактеристике квалитета;

- планови пријема за атрибутивне карактеристике квалитета.

Други критеријум чине: величине серије, величина узорака, висина трошкова

контроле, значај карактеристике квалитета, однос нивоа квалитета серије и прописаног
нивоа па се стога ови планови пријема деле на: једноструке, двоструке, вишеструке и
секвенцијалне планове пријема.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________5

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

2.1. Основни појмови планова пријема

Потребно је дефинисати осам основних појмова везаних за овај и остале системе

планова пријема.

А то су:

- ниво квалитета (𝑝),

- прихватљиви ниво квалитета ( 𝑝1 = 𝑝𝛼 ),
- одбијајући ниво квалитета (𝑝2 = 𝑝𝛽 ),
- вероватноћа одбијања серије (α ),
- ризик произвођача (α ),
- вероватноћа прихватања серије ( 𝛽𝑝 ),
- ризик купца ( 𝛽) и
- оштрина планова пријема (𝑝2 − 𝑝1 = 𝑝𝛽 − 𝑝𝛼 ).

Ниво квалитета p се дефинише, у случају атрибутивних карактеристика квалитета,

делом дефектних делова у серији, изражен процентуално или у облику децималног
разломка. Прихватљиви ниво квалитета преставља овај ниво квалитета серије који се
допушта и прихвата у току неког обрадног или технолошког процеса који не изазива неке
негативне ефекте. Ако ниво квалитета p серија одговара прихватљивом нивоу квалитета,
тада се по правилу прихватају све серије делова за наредни властити производни процес.
У Обратном случају серија се по правилу не прихвата.

Серија нивоа квалитета зове се још и серија доброг квалитета. Величину нивоа
квалитета p=p дефинишу редовно произвођачи. Ако је за купца прихватљива серија нивоа
квалитета, пр., тада ће произвођач организовати производњу да се у њеном нормалном
току одвијања, серија са поменутим примером готово увек у случајева, прихвати као
добра серија, али и као серија

𝑝2 = 𝑝𝛽 = 0.05, скоро увек у 𝛽 случајева иста бити одбијена.

Одбијајући ниво квалитета 𝑝2 = 𝑝𝛽 > 𝑝1 = 𝑝𝛼 означава гранични толерисани ниво

квалитета изнад којег се серије делова, као серије лошег квалитета одбијају, јер овај
квалитет изазива битне негативне ефекте у наредним властитим процесима обраде то је са
становишта купца максимално допуштени проценат дефектних делова у серији. Величину
нивоа квалитета 𝑝2 = 𝑝𝛽 = 𝑝𝑡 дефинише купац.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________6

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Вероватноћа одбијања серије 𝛼𝑝 дефинише се вероватноћом одбијања неке серије делова

чији је ниво квалитета p. Вероватноћа 𝛼𝑝 је функција нивоа квалитета 𝛼𝑝 = 𝑓(𝑝) па се ова
функција назива функција јачине планова пријема.

Ризик произвођача преставља вероватноћу одбијања серије делова чији је ниво квалитета
𝑝1 = 𝑝𝛼 , то је, дакле ризик (прве врсте) одбацивање исте хипотезе, тај ризик је релативно
мали 𝛼=5% ређе 𝛼 =10%.
Вероватноћа прихватања серије 𝛽𝑝 дефинише се сагласно називу вероватноће прихватања
серије делова квалитета p, односно 𝛽𝑝 = 𝑓(𝑝) = 1 − 𝛼𝑝 𝛽𝑝 , представља оперативну криву
или радну карактеристику плана пријема.

Ризик купца означава вероватноћу да купац прихватити серију делова чији је ниво
квалитета 𝑝2 , 𝑝𝛽 то је дакле ризик друге врсте прихватања неистините хипотезе. Величина
овог ризика износи најчешће 𝛽 = 10%, и сматра се задовољавајућом границом заштите
купца од лоших серија.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________7

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

3. СТАНДАРД SRPS N.N0.029

Овај стандард прописује планове и поступке узимања узорака за контролу према

атрибутима. Овлашћена институција може прописати да одредбе овог стандарда буду
обавезне при изради одредених стандарда, уговора, докумената контроле и сличних
докумената.

Планови узимања узорака које прописује овај стандард могу се примењивати при
контролисању:

• финалних производа,
• саставних делова и сировина,
• производних операција,
• материјала у процесу производње,
• залиха на складишту,
• операција одржавања,
• прикупљених података,
• административних поступака.

Набројани случајеви нису једини у којима се могу примењивати планови узимања

узорака прописани овим стандардом. Ови планови се првенствено примењују када су у
питању партије узорака из непрекидних серија. Планови се могу користити и за контролу
изолованих партија, али у том случају се морају узети у обзир одредбе тач. 14.6 које
говоре о томе како се одабира погодан план узимања узорака ако се ради о изолованим
партијама.

3.1. Контрола

Контролу сачњава процес мерења, проверавања, испитивања и др. са циљем да се

упореди јединица производа са захтевима.

3.2. Контрола према атрибутима

Контрола према атрибутима је таква врста контроле при којој се јединица

производа карактерише као неисправна или исправна или се броји колико има мана на
јединици производа, на основу датог захтева или скупа захтева.

3.3. Јединица производа

Јединица производа је предмет који се контролише са циљем да се категорише као

исправан или неисправан или да би се избројале мане. То мозе бити само један предмет,
пар, скуп, дужина, површина, операција, запремина, саставни део финалног производа,
или сам финални производ. Јединица производа може бити, али не мора бити исто што и
јединица која се купује, испоручује, производи или набавља.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________8

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

4. КЛАСИФИКАЦИЈА МАНА И НЕИСПРАВНИХ ЈЕДИНИЦА

ПРОИЗВОДА
Јединица производа је предмет који се контролише са циљем да се категорише као
исправан или неисправан или да би се избројале мане. То мозе бити само један предмет,
пар, скуп, дужина, површина, операција, запремина, саставни део финалног производа,
или сам финални производ. Јединица производа може бити, али не мора бити исто што и
јединица која се купује, испоручује, производи или набавља.

4.1. Начин класификације мана

Класификација је пребројавање могућих мана на јединици производа које се

класирају према њиховом значају. Маном се назива било какво одступање јединице
производа од прописаних захтева. Мане се могу разврстати у једну или више класа, али се
могу разврставати и у друге класе иии у групе у оквиру ових класа.

• Критична мана - Критична мана је мана за коју се расуђивањем и на основу

искуства може закључити да ће вероватно довести до неиспуњавања услова у
погледу сигурности (безбедности) за особље које користи производ, одржава га
или од њега зависи;

• Већа, мана - Већа мана је мана која није критична алл ће вероватно довести до
отказа или знатно смањити употребљивост јединице производа у сврси којој је
намењена;

• Мања мана - Мања мана је мана која вероватно неће знатно смањити
употребљивост јединице производа у сврси којој је намењена. Мања мана је
мана која представија одступање од утврдених стандарда, немајући већег
утицаја на употребу или рад јединице производа;

• Метода класификације неисправних јединица - Неисправна јединица производа

је она која садржи једну или више мана. Неисправне јединице производа се
могу разврстати према тацкама;

• Критично неисправна јединица производа - Критично неисправна јединица

производа је она која има једну или више критичних мана, а мозе садржавати и
веће или мање мане;

• Јединица производа неисправна у већој мери - Јединица производа неисправна

у већој мери је она која садржи једну или више већих мана, а може такође
садржавати и мање мане. Не сме садржавати критичне мане.

• Јединица производа неисправна у мањој мери - Јединица производа неисправна

у мањој мери је она која садржи једну или више мањих мана, али не сме
садржавати ни критичне ни веће мане.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________9

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

5. ПРОЦЕНАТ НЕИСПРАВНИХ ЈЕДИНИЦА ПРОИЗВОДА У БРОЈ

МАНА НА СТО ЈЕДИНИЦА

5.1. Изражавање неслагања

Мера неслагања производа се изражава било процентом неисправних јединица
производа, било бројем мана на стотину јединица.

5.2. Проценат неисправних јединица производа

Проценат неисправних јединица производа за било који број јединица производа се

добија када се број неисправних јединица помножи са сто и подели са укупним бројем
јединица производа: укупан број контролисаних јединица.

број мана
Број мана на стотину једница производа = 𝑋100
укупан број контролисаних јединица

5.3. Број мана на стотину јединица производа

Број мана на стотину јединица производа за било који број јединица проиyвода
добија се када се број мана који се налази на јединицама производа помножи са сто, па
затим подели са укупоим бројем јединица производа:

број мана
Број мана на стотину јединица производа = 𝑋100
укупан број котролисаних јединица

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________10

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

6. ПРИХВАТЉИВ НИВО КВАЛИТЕТА (AQL) (Engleski: Acceptable

quality level)

6.1. Употреба

АQL , као и словни симболи за означавање величине узорка, користи се за оначавање

планова узимања, датих у овом стандарду.

6.2. Дефиниција

AQL представља максимално дозвољени проценат неисправних јединица тј. Максимално

дозвољени број мана на стотину јединица производа који се може сматрати
задовољавајућим за сврху контролисања узимањем узорака, узимајући га као просек
процеса.

6.3. Допунска објашњења о значају AQL

Када потрошач одреди неку AQL вредност за извесну ману или групу мана, он
назначује да ће његов план контроле за узимање узорака прихватити велику већину
партија које набављач шаље, под условом да просечна вредност процента неисправних
јединица производа у процесу у овим партијама није већа од назначене AQL – вредности.
Према томе, AQL представља одређену вредност процента неисправних јединица за коју
купац каже да ће бити прихваћена у већини случајева применом плана узимања узорака
који употрабљава.

6.4. Упозорење снабдевача

Одређивање вредности AQL – не подразумева да снабдевач има право да свесно

испоручује неисправне јединице производа.

6.5. Одређивање AQL вредности

Уговором се одређује која се AQL Ввредност употребљава или се препушта

потрошач да ту вредност одреди. Могу се одредити раличите вредности AQL према
групама мана уимајући групе као једну целину, или се могу одредити различите вредности
AQL за појединачне мане. Може се одредити вреднос AQL за групу мана као додатак
вредностима AQL за појединаћне мане или подгрупе у оквирима те групе.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________11

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

7. ПРЕУЗИМАЊЕ ПРОИЗВОДА

7.1. Партија

Израз „партија “ има значење контролна партија тј. Збир јединица производа из
којег се узима узорак и контролише да би се утврдило да ли задовољава критеријум за
прихваање, те се може разликовати од збира јединица одређених да представљају партије
за друге сврхе.

7.2. Образовање партија

Производ треба да се групише у партије, подгрупе партије, или на сличан начин

који се пропише. Свака партија се мора састојати, од јединица производа:

 Истог типа;
 Истог степена квалитета;
 Исте класе;
 Исте величине и састава;
 Израђених под истим условима;
 Израђених у истом временском периоду.

7.3. Величина узорака

Под величином узорака се подразумева број јединица производа које узорак садржи.

Табела 1. Словне ознаке за величину узорака

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________12

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

7.4. Преузимање партија

Образовање партија, њихову величину и начин на који се свака партија предаје и

идентификује од стране добављача, прописује или оверава купац. Ако је потребно
добацљачи морају обезбедити погодно место за складиштење сваке од партија, затим
потребну опрему за одговарајуће идентификовање и предавање и особље за послове око
узимања узорака.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________13

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

8. ПРИХВАТАЊЕ И ОДБАЦИВАЊЕ

8.1. Услови прихватања партија

Услови прихватања партија одређују се на основу плана узимања узорака или на

осннову више планова са одређеном вредношћу AQL или одређеним вредностима AQL.

8.2. Неисправне јединице производа

Купац има право да одбаци сваку јединицу производа за коју се утврди у току
контроле да је неисправна. Одбачене јединице се могу поправити и поново дати на
контролу, уз одобрење на начин који прописује купац.

8.3. Посебно право у погледу критичних мана

Купац може од снабдевача тражити да контролише сваку јединицу из партије да би

се проверило има ли критичних мана. Купац има право да контролише сваку јединицу
производа коју допрема снабдевач да би проверио да ли има критичних мана и одмах
одбаци целу партију ако се пронађе критична мана.

8.4. Поновна контрола партија

Партије које нису прихваћене могу се поновно контролисати само пошто се
претходно још једанпут провере или испитају и све неисправне јединице проивода
одстране, или мане исправе. Купац или овлашћена институција одлучује да ли ће се
употребити нормална контрола или пооштрена.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________14

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

9. УЗИМАЊЕ УЗОРАКА
Узорак се састоји од једне или више јединица производа насумце узетих. Темељно
питање које се поставља при контроли узорковањем гласи: “Колики узорак треба
контролисати да би налаз контроле био поуздан”

Тај проблем се може ефикасно решавати употребом планова узорковања. Зависно о

примијењеном плану узорковања одлука о прихватању (одбијању) испоруке може се
донети након:

- контроле једног случајно одабраног узорка (једноструко узорковање);

- контроле највише два случајна узорка (двоструко узорковање);
- контроле више од два случајна узорка (вишеструко узорковање).

Слика 1. Шема узорковања

N – величина испоруке;
n – величина случајно одабраног узорка;
x – број неускладних (лоших јединица у узорку);
Ac – број за прихваћање;
Re – број за одбијање.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________15

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Прихваћање: Ако се испорука прихваћа одлази у тзв. улазно складиште. Из улазног

складишта узимају се делови за потребе производње.

Одбијање: Одбијање не знаци врацање испоруке добављачу (осим у уговореним

ситуацијама). То значи да испоруку треба сортирати, односно 100 % контролисати и
одвојити лоше од добрих јединица. Лоше јединице добављач замјењује добрима.

9.1. Репрезентативно узимање узорака

Број јединица у узорку треба да је пропорционалан велични подгрупа партија или

делова партија, које су утврђују по неком рационалнора критеријуму. Приликом
репрезентативном узимању узорака, јединице се из сваког дела партије узимају насумце.

9.2. Тренутак када се узимају узорци

Узорци се могу узимати у тренутку када се скупе све јединице које сачињавају
партију или се могу узимати за време образовања партије.

9.3. Двоструко или вишеструко узимање узорака

Када се користи двоструко или вишеструко узимање узорака, сваки узорак мора
бити одабран из партије.

9.4. Утврђивање плана узимања узорака

Ако се за дату комбинацију АQL и словног симбола не добија никакав план

узимања узорака, табеле упућују на друге словне симболе. План који треба употребити
одређен је новим словним симболом а не оним полазним. Ако овај поступак доводи до
различитих величина узорака за различите класе мана, може се за све класе мана
употребити словни симбол који одговара највећем узорку.

9.5. Типови планова за узимање узорака

Постоје три типа планова за узимање узорака:

• једноструки,
• двоструки и
• вишеструки.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________16

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

10. УТВРЂИВАЊЕ ПРИХВАТЉИВОСТИ

10.1. Контрола на основу процента неисправних јединица

Да би се на основу процента неисправних јединица утврдило да ли је партја

прихватљива, употребљава се применљив план узимања узорака.

10.2. План вишеструког узимања узорака

Поступак за вишеструко узимање узорака је сличан поступку за двоструко узимање

узорака, изузев што се узорци узимању више од два пута да би се донела одлука.

10.3. Посебан поступак за редуковано котролисање

При редукованом контроиисању може се завршити поступак иако нису испуњени

услови ни за прихва¬тање ни за одбацивање. У оваквим случајевима партија се прима, али
се већ следећа партија контролише нормалном контролом.

10.4. Контрола на основу броја мана на стотину јединица

Да би се на основу броја мана на стотину јединица утврдило да ли је партија

прихватљива, примењују. се поступци из предходног наслова. Операционе карактеристике
за нормално контролисање показују проценат партија које се очекују да ће бити
прихваћене по различитим плановима узимања узорака за дате квалитете процеса,
Показане криве се односе на једноструко узимање узорака; За двоструко и вишеструко
узимање узорака, криве се прибиизавају овима коиико је практично могуће. Све криве
операционих карактеристика за АQL-вредности веће од 10,0 засноване су на Поасоновој
расподели и примењују се за мане на стотину прегледаних јединица.

Криве операционих карактеристика за АQL-вредности 10,0 илл мањој, и за

величине узорка 80 или мање од 80, засноване су на биномној расподели и применљиве су
за контролу на основу процента неисправних јединица. Вредности у табелама одговарају
изабраним вредностима вероватноће прихватања и дате су за сваку приказану криву,
затим за пооштрену контролу и за број мана на стотину јединица за АQL-вредности 10,0
или мање и за величине узорка 80 или мање.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________17

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

10.5. Просечни квалитет производње

Просечни квалитет производње је просечни проценат неисправних јединица или

просечни број мана на стотину јединица за производ који се даје на прво контролисање.
Прво контролисање је контролисање дате количине производа први пут за разлику од
контролисања које се обавља на поново датим производима после првог одбацивања.

10.6. Криве просечне величине узорка

Криве просечине величине узорака и за двоструко и за вишеструко узимање

узорака дате су у табели. Ове криве дају просечне величине узорака које се могу
очекивати за различите планове узимања узо¬рака и за дати квалитет процеса.

10.7. Заштита граничног квалитета

Планови узимања узорака и одговарајучи поступци дат у овом стандарду намењени

су употреби када се јединице производа производе у непрекидним серијама партија за
дужи период времена. Међутим, ако се ради о изолованим партијама, пожељно је да се
ограничи избор планова за узимање узо¬рака на оне који обезбеђују не мању заштиту од
прописане. У табелама 7 и 8 дате су вредности за LQ за вредности ризика купца 10% и 5%,
респективно, које се обично употребљавају. Принцип на основу којег се бирају вредности
LQ може се искористити и за одредивање вредности АQL и обима контролисања за серије
партија.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________18

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

11. ЈЕДНОСТРУКИ ПЛАН ПРИЈЕМА

11.1. Одређивање елемената плана n, Ac и Re

На основу величине серије N и обима контролисаности налазимо словну ознаку. У

зависности од начина контролисања и словне ознаке која је већ одређена, налазимо
величину узорка n. За одређивање броја за прихватање Ац и броја за одбијање Ре,
потребно је да знамо вредност прихватљивог нивоа квалитета-АQL(Acceptable quality
levell). У пресеку хоризонтале за словну ознаку и вертикале за прихватљиви ниво
квалитета проналазимо вредност Аc и Ре.

Табела 2. План једноструког узимања узорака за нормално контролисање

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________19

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Табела 3. План једноструког узорка за редуковано контролисање

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________20

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Табела 4. План једноструког узимања узорака за пооштрено контролисање

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________21

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

11.2. План једноструког узимања узорака

Број јединица узорка који се контролише једнак је са величном узорка датом у
плану. Ако је број неисправних јединица једнак или мањи од броја за прихватање партија
се сматра примљеном. Ако је број неисправних јединица једнак или већи од броја за
одбацивање, партија се сматра одбаченом.

Слика 2. Једноструки план пријема

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________22

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

12. ДВОСТРУКИ ПЛАН ПРИЈЕМА

12.1. Одређивање елемената плана ni, n2, Aci, Rei, Rei, Ac2 и Re2

У зависности од нацина контролисања (нормално контролисање-таблица 2,

редуковано контролисање-табела 3, пооштрено контролисање табела 4) и словне ознаке
која је већ одређена из табеле 1, налазимо величине узорака 𝑛1 и 𝑛2 . За одређвање бројева
за прихватање 𝐴𝑐1 и 𝐴𝑐2 , и бројева за одбијање 𝑅𝑒1 и 𝑅𝑒2 , потребно је да знамо вредност
прихватљивог нивоа квалитета-АQL. У пресеку хоризонтале за словну ознаку и вертикале
за прихватљиви ниво квалитета, из горе наведених табела проналазимо вредност 𝐴𝑐2 и
𝑅𝑒2 , и вредност 𝐴𝑐2 и 𝑅𝑒2 .

12.2. План двоструког узимања узорка

Број јединица узорка који се контролише одговара првој величини узорка датим
планом. Ако је број неисправних јединица, пронаден у првом узорку, једнак или мањи од
првог броја за прихватање, партија се сматра примљеном. Ако је број неисправних
јединица једнак или већи од првог броја за одбацивање, партија се одбацује. Ако је број
неисправних јединица између првог броја за прихватање и првог броја за одбијање, узима
се други узорак ција је велићина дата планом, па се изврши контрола. Ако је укупан број
неисправних јединка једнак другом броју за прихватање, или мањи од њега, партија се
прихвата. Ако је укупан број неисправних јединица у оба прегледа једнак другом броју за
прихватање, или већи од њега, партија се одбацује.

Слика 3. Шема употребе двоструког узроковања

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________23

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Табела 5. План двоструког узимања узорака за нормално контролисање

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________24

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Табела 6. План двоструког узимања узорака за пооштрено контролисање

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________25

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Табела 7. План двоструког узимања узорака за редуковано контролисање

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________26

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Слика 4. Двоструки план пријема

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________27

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

13. СЕКВЕНЦИЈАЛНА АНАЛИЗА

1) Анализа прихватања или одбијања

𝐴𝑢 = −ℎ1 + 𝑏 ∗ 𝑢 𝑅𝑢 = ℎ1 + 𝑏 ∗ 𝑢

Вредност ℎ1 , ℎ2 и b израчунавају се на следећи начин:

1 1−𝛼 1 1−𝛼 1 𝑞 𝑝 𝑞
ℎ1 = 𝑟 log ℎ2 = 𝑟 𝑙𝑜𝑔 𝑏 = 𝑟 log 𝑞1 где је 𝑟 = log 𝑝2 𝑞1
𝛽 𝛼 2 1 2

Вредност 𝑝1 , 𝑝2 , 𝛼 и 𝛽 дефинисане задатком док је 𝑞1 = 1 − 𝑝 и 𝑞2 = 1 − 𝑝2

2) Одбијање

Лоши делови се могу одбацити од тренутка када је 𝑛 ≥ 𝑅𝑢 одакле се израчунава доњи

гранични број 𝑛𝐺 .

3) Прихватање

Партија делова може бити прихваћена од тренутака када је ∆𝑢 ≥ 0 одакле се израчунава

доњи гранични број 𝑛𝐷 .

4) Доношење одлуке о прихватању, одбијању или наставку испитивања серије

Одука се доноси на основу положаја тачке чије се координате ( по X-оси број

испитаних једноелементарних узорака а на Y-оси број дефектних комада).

- Ако тачка пада испод линије пријема ∆𝑢 серија се прима;

- Ако тачка пада између линија ∆𝑢 и 𝑅𝑢 ;
- Ако тачка пада изнад линије 𝑅𝑢 серија се одбија.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________28

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Слика 5. Секвенцијални једноелементарни план пријема

Слика 6. Секвенцијално узорковање

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________29

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

13.1. Скип лот узорковање

Скип лот узроковање подразумева узроковањем само дела испоручених серија и
уштеде у времену и новцу. Скип лот узроковање користи се у случају доказаног квалитета
испоручених серија.

Скип лот узроковање:

- Одабирајусе параметри као за једноструки план;

- Врши се узорковање серија према нормалном начину контроле;
- Ако је испоручени број “и” серија прихваћен наставља се саконтролом само дела
“ф” будућих серија;
- Ако је серија одбијена враћа се на нормални начин контроле.

13.2. Основни појмови за употребу планова

Постоје основни појмови за употребу планова пријема а то су:

• ПРОСЕК ПРОЦЕСА (Average of process) просечан проценат дефектних

јединица производа у серији као излаза из неког процеса;
• НИВО КВАЛИТЕТА (p) проценат дефектних делова у серији;
• НИВО КВАЛИТЕТА ЗА ПРИЈЕМ (АQL- Acceptable quality level, NKP, п1=пα) -
максимална количина дефектних јединица производа (п) која је прихватљива
као просек процеса. Дефинише га произвођач;
• НИВО ОДБИЈАЈУЋЕГ КВАЛИТЕТА или толерисани ниво квалитета (РQЛ-
Rejectable quality level ,
• .LTPD – Lot tolerance percent defective, p2=pβ) - максимална количина
дефектних јединица производа (п) која је прихватљива са становишта купца.
Дефинише га купац.
• НЕУТРАЛНИ НИВО КВАЛИТЕТА (Neutral quality level) или независан
квалитет је постотак дефектних делова (п) која одговара вероватноћи
прихватања (одбијања) серије од P(p) =50% (0.5)
• РИЗИК ПРОИЗВОЂАЧА (α) (Procedures risk) - вероватноћа одбијања добре
серије ( α= 5% или 10%)

- pd - дозвољени проценат лоших комада;

- pu - претпостављени проценат лоших комада из узрока;
- ps - стварни проценат лоших комада
- pu¸< pd - серија се прима;
- pu>pd – серија се одбија.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________30

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

14. ПРОРАЧУН ПЛАНОВА ПРИЈЕМА

Ако је основни скуп бесконачан или довољно велики у односу на узорак нор. n/N<0.1 онда
се Pa прорачунава из биномног закона вероватноће.

Ако је n/N > 0.1 и nps <5 карактеристична крива се конструише из закона нормалне
расподеле.

Ако је n/N > 0.1 и nps>5 карактеристична крива се конструише из закона Poisonove
расподеле. За мале серије у односи на величину узорка за прорачун вероватноће пријема
серије.

Пример 1:

Из једног скупа од 50 јединица где очекујемо 8% несиправних узет је узорак од 5

јединица. Колика је вероватноћа да се у узорку нађе несправна јединица?

𝑁−𝑚 𝑚
( )( )
𝑐
𝑃𝑎 (𝑐)(𝑛) = 𝑛 − 𝑐
𝑁
( )
𝑛

Из подадатака у тексту се одређује N = 50, n=5 и 𝑚 = 0.08 ∗ 𝑁 = 0.08 ∗ 50 = 4.

Узимањем случајног узорка могуће је открити следећи број неисправних јединица: c=0
или 1 или 2 или 3 или 4. Сума ових вероватноћа је равна јединици: 1 = P0+P1+P2+P3+P4.
Вероватноћа да ћемо наћи неисправне јединице износи: Pa=1-P0.

50 − 4 4
( ) ( ) 46 ∙ 45 ∙ 44 ∙ 43 ∙ 42
𝑃0 = 5 − 0 0 = = 0,65 тј. 𝑃 = 1 − 0.65 = 0,35
50 50 ∙ 49 ∙ 48 ∙ 47 ∙ 46
( )
5

Слика 7. Просечни изалзак квалитета

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________31

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

МАКСИМАЛАН ПРОСЕЧНИ НИВО ИЗЛАЗНОГ КВАЛИТЕТА (АОQЛ - Average quality

outgoing limit је максималан просечни проценат дефектних делова који се очекује као улаз
у наредни процес након употребе неког од планова пријема.
Просечан обим контроле (АТI – Average total inspection) је просечан број контролисаних
јединица након обављених пријема.

Објашњење:
• Ако серије немају лоших комада п=0 број контролисаних је просечно једнак
величини узорка н
• Ако серије садрже 100% лоших комада п=1 број контролисаних је просечно једнак
величини серија Н како је 0 ≤ p ≤ 1 онда је n ≤ АТI ≤ N

𝐴𝑇𝐼 = 𝑛 + (1 − 𝑃𝑎 )(𝑁 − 𝑛)

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________32

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

15. ЗАКЉУЧАК

Основна улога менаџмента је да управља процесима: планирања, организовања,

руковођења и контролисања. У реализацији сваког од ових процеса се непрестано
сусрећемо са различитим проблемима који треба да се решавају. Савремени менаџери, да
би могли ефикасно и ефективно да управљају било којим процесима, нужно морају да
владају одређеним алатима, односно методама и техникама. Ова потреба је нарочито
изражена код проблема управљања квалитетом, односно код процеса унапређења
квалитета.

Методи планова пријема су, у извесним производним стањима и технологијама

контроле ефикаснији од метода анализе фрекфенција карактеристике квалитета. У основи
ових метода обухваћени су специфични планови који чине одређени систем узорака,
помоћу којих се тестира ниво квалитета целе серије, а затим се серија прихвата или одбија
у зависности од тога да ли поседује одговарајући ниво квалитета неке серије одређен
процентом (П) дефектних делова у тој серији.

Према стандарду SRPS N.N0.029 планови узимања узорака које прописује овај
стандард могу се примењивати при контролисању:

• финалних производа,
• саставних делова и сировина,
• производних операција,
• материјала у процесу производње,
• залиха на складишту,
• операција одржавања,
• прикупљених података,
• административних поступака.

Јединица производа је предмет који се контролише са циљем да се категорише као

исправан или неисправан или да би се избројале мане. То мозе бити само један предмет,
пар, скуп, дужина, површина, операција, запремина, саставни део финалног производа,
или сам финални производ. Јединица производа може бити, али не мора бити исто што и
јединица која се купује, испоручује, производи или набавља.

Мера неслагања производа се изражава било процентом неисправних јединица

производа, било бројем мана на стотину јединица.

AQL представља максимално дозвољени проценат неисправних јединица тј. Максимално

дозвољени број мана на стотину јединица производа који се може сматрати
задовољавајућим за сврху контролисања узимањем узорака, узимајући га као просек
процеса. Израз „партија “ има значење контролна партија тј. Збир јединица производа из
којег се узима узорак и контролише да би се утврдило да ли задовољава критеријум за
прихваање, те се може разликовати од збира јединица одређених да представљају партије
за друге сврхе.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________33

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

Узорак се састоји од једне или више јединица производа насумце узетих. Темељно
питање које се поставља при контроли узорковањем гласи: “Колики узорак треба
контролисати да би налаз контроле био поуздан”

На основу величине серије N и обима контролисаности налазимо словну ознаку. У

зависности од начина контролисања и словне ознаке која је већ одређена, налазимо
величину узорка n. За одређивање броја за прихватање Ац и броја за одбијање Ре,
потребно је да знамо вредност прихватљивог нивоа квалитета-АQL(Acceptable quality
levell). У пресеку хоризонтале за словну ознаку и вертикале за прихватљиви ниво
квалитета проналазимо вредност Аc и Ре.

Број јединица узорка који се контролише једнак је са величном узорка датом у плану. Ако
је број неисправних јединица једнак или мањи од броја за прихватање партија се сматра
примљеном. Ако је број неисправних јединица једнак или већи од броја за одбацивање,
партија се сматра одбаченом

Број јединица узорка који се контролише одговара првој величини узорка датим планом.
Ако је број неисправних јединица, пронаден у првом узорку, једнак или мањи од првог
броја за прихватање, партија се сматра примљеном. Ако је број неисправних јединица
једнак или већи од првог броја за одбацивање, партија се одбацује. Ако је број
неисправних јединица између првог броја за прихватање и првог броја за одбијање, узима
се други узорак ција је велићина дата планом, па се изврши контрола.

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________34

Специјалистички рад: „Практична примена методе планова пријема као алата квалитета“

ЛИТЕРАТУРА
1) Управљање квалитетом, сци Дамјан Станојевић, Висока школа примењених
струковних студија, Врање 2008.
2) www.singidunum.ac.rs
3) www.scribd.com.
4) www.upravljanjekvalitetom.com

Кандидат: Александар Ничић 20 ИМ/СЦИ_________________________________________35