Knjige.

Club Books

~1~
 Knjige.Club Books

Naslov originala:
Nora Roberts
Dance to the Piper

Nora Roberts

Dva sveta

Prevod sa engleskog:
Ana Timotić

BDR MEDIA d.o.o.

2019.

~2~
 Knjige.Club Books

Za mog brata Bila

Hvala ti što si me uveo u bekstejdž.

~3~
 Knjige.Club Books

Prolog

Tokom pauze, između ručka i koktela, klub je bio prazan. Podovi su bili
izgrebani, ali i dalje dovoljno čisti, a boja na zidovima je bila pomalo isprana,
zbog godina borbe sa duvanskim dimom. Osećao se uobičajen, standardni miris,
kao i na svim ovakvim mestima - miris izvetrelog alkohola i ustajalog parfema,
pomešan sa mirisom ne tako sveže kafe. Za neke osobe, određenog tipa ličnosti,
ovo je predstavljalo dom, koliko je drugima to predstavljala prijatna vatra u
kaminu i mekani, tapacirani nameštaj. O’Harlijevi su umeli da naprave dom
od bilo kog mesta na kom bi se okupljala njihova publika.
Kada bi noćni posetioci krenuli da pristižu nakon večere, svetla bi bila
prigušena, i mesto više nije izgledalo tako prljavo. Ali sad su se jarki sunčevi zraci
probijali kroz dva malena prozora, nemilosrdno su osvetljavali svu prašinu, rupe
i ulegnuća. Ogledalo na kraju šanka sa poslaganim flašama, širilo je malo
svetlosti, ali je sve osvetljenje uglavnom bilo skoncentrisano na malenu binu u
središtu prostorije.
„To je moja devojčica. Abi, nasmeši se najjače što znaš.“
Frenk O’Harli je sproveo svoje petogodišnje trojke kroz kratku plesnu tačku,
koju je želeo da doda predstavi te noći, demonstrirajući hitre pokrete svojim
mršavim telom. Nastupali su u porodičnom hotelu, u finom, ne tako skupom
odmaralištu u Pokonosu. Nadao se da će se publika raznežiti kada ugleda tri male
devojčice.
„Volela bih da bolje planiraš vreme kada uvodiš nove ideje, Frenk.“ Njegova
žena Moli, sedela je za stolom u uglu sobe ušivajući mašnice na bele haljine svojih
ćerki, najbrže što je mogla. Uostalom, trebalo bi da ih obuku za nekoliko sati. „Ja
nisam prokleta švalja, znaš.“
„Ti si pravi vojnik, Moli, ljubavi moja. Osim toga, najbolja si stvar koja se
ikada dogodila Frenku O’Harliju.“
„Od toga nema ništa tačnije“, promrmljala je, ali se nasmešila više za sebe.
„Dobro, dušice moje, hajde da ovo opet probamo.“ Nasmešio se gledajući
svoja tri anđelčića, s kojim ga je Bog blagoslovio u jednom potezu. Ako je
Gospod smatrao da je u redu da mu udeli tri bebe po ceni jedne, Frenk je zaključio
da je to dokaz da Bog ima izražen smisao za humor.
Šantel je već bila lepotica, sa okruglim licem, nalik na heruvima, i
tamnoplavim očima. Namignuo joj je, znajući da je više zanimaju mašnice na
njenoj haljini nego plesna tačka, Abi je bila jako nežna i fina. Ona pleše jer je to
želja njenog oca, i zato što je zabavno biti na bini zajedno sa svojim sestrama.

~4~
 Knjige.Club Books

Frenk ju je zamolio da se ponovo nasmeši, a ona mu je ponovo pokazala svoj

elegantni naklon, što je on i želeo.
Medi, sa svojim minijaturnim, skoro pa vilenjačkim licem i pretežno riđom
kosom, savršeno je imitirala njegove pokrete, ne skidajući pogled s njega. Frenk
je osetio kako mu se srce puni ljubavlju koju je osećao prema njima trima. Spustio
je ruku na rame svog sina.
„Odsviraj nam dva takta uvoda, Trejsi sine. Neka bude jedan od onih brzih.“
Trejsijevi prsti su poslušno poleteli preko dirki. Frenk je patio zbog toga što
nije mogao da priušti časove klavira svom sinu. Trejs je svirao ono što je naučio
gledajući i slušajući druge. Začula se muzika, brza i vesela.
„Tata, kako ti se ovo sviđa?“
„Najbolji si.“ Frenk je rukom protrljao Trejsijevu glavu. „Dobro, devojke,
hajdemo sad ispočetka.“
Radio je s njima još petnaest minuta, strpljivo, zasmejavajući ih kad bi neka
od njih napravila grešku. Njihova petominutna tačka je bila daleko od
savršene, ali on je bio dovoljno mudar da prepozna u njoj šarm i dopadljivost.
Kako budu više nastupale, s vremenom će sve više produžavati tačku. Trenutno u
odmaralištu nije bilo puno posetilaca, s obzirom da nije bila sezona, ali ako ostave
utisak, obezbedili su sebi siguran povratak i angažmani u sezoni. Frenkov život
se sastojao od nastupa i angažmana. Nije nalazio ni jedan jedini razlog zbog čega
i njegova porodica ne bi isto tako živela.
Ipak, istog trenutka kad je video da Šantel gubi interesovanje, prekinuo ih je
jer je znao da su i njene sestre blizu da se zasite ove probe.
„Predivno.“ Sagnuo se da sočno poljubi svaku od njih. Darežljivo je
pokazivao i delio svoja osećanja, isto kao što bi činio i s novcem kada bi ga imao.
Oborićemo ih s nogu.“
„Hoće li i naša imena biti na plakatu?“, Šantel je zahtevala odgovor, na šta se
Frenk grohotom oduševljeno nasmejao.
„Hoćeš zasluge i slavu, je li, golubice moja mala? Jesi li čula ovo, Moli?“
„To me uopšte ne iznenađuje.“ Prekinula je da šije i spustila ruke u krilo da
odmori svoje prste.
„Znaš šta, Šantel? Dobićeš ime na plakatu kad budeš umela da uradiš ovo.“
Započeo je sporu, varljivo laku tačku sa stepovanjem pružajući ruku ka svojoj
ženi. Moli je ustala da mu se pridruži, ne skidajući osmeh s lica.
Plesali su zajedno duže od deset godina, i sad su se kretali kao jedno već od
prvog koraka.
Abi je sela na klavirsku stolicu pored Trejsa, i gledala šta radi. On je počeo
da improvizuje neku šašavu, veselu pesmicu, na šta se Abi zacerekala.
„Šantel će sad da vežba dok ne bude mogla isto to da stepuje“, prošaputao joj
je.

~5~
 Knjige.Club Books

Abi ga je pogledala i nasmešila mu se. „Onda će imena svih nas da se nađu

na plakatu.“
„Mogu i ja da ti pokažem kako to da plešeš“, prošaputao je slušajući kako
stopala njihovih roditelja udaraju u ritmu po drvenom podu.
„Hoćeš li svima da nam pokažeš?“
Trejs se sa svojih deset godina ponašao kao odrastao muškarac, i beskrajno
ga je zabavljalo kako su se njegove sestre uvek držale zajedno. Dobio bi isti
odgovor od bilo koje od njih. „Možda to i uradim.“
Zadovoljna odgovorom, naslonila je glavu na njegovo rame. Njihovi roditelji
su se smejali uživajući u umoru i u ritmu. Abi se činilo da se njeni roditelji uvek
smeju. Čak i kad bi mama imala onaj njen ljut izraz lica, tata bi uvek uspeo da je
nasmeje. Šantel ih je gledala, i koncentrisala se suženih očiju. Pomalo je
eksperimentisala s koracima, ali nije joj baš polazilo za rukom da ih uspešno
imitira. Naljutiće se na kraju, znala je Abi. Ali kad god se ona naljuti, postara se
da dobije upravo ono što je i želela.
„Hoću ja to da probam“, rekla je Medi sedeći u ćošku bine.
Frenk se glasno nasmejao. Zagrlio je čvrsto Moli oko struka i njih dvoje su se
kretali u krug po bini stepujući, klizeći, plešući. „Da li sad znaš kako, bombonice
moja?“
„Ja to mogu“, rekla im je, i sa tvrdoglavim izrazom lica počela je da stepuje -
peta, prsti, prsti, peta - sve dok nije stigla do centra bine.
Frenka je ovo malo izbacilo iz ravnoteže, pa je slučajno zgazio na novčić od
deset centi, i Moli je naletela pravo na njega. „Pazi gde staješ, Moli, važi?“
Sklanjajući iz očiju pramen kose koji joj je pao na čelo, Moli je gledala svoju
najmlađu ćerku kako se muči da savlada osnove njihove tačke sa stepovanjem. I
uspevala je. Osetila je ponos, pomešan sa tugom koji samo majka može da
razume. „Izgleda da ćemo morati da kupujemo još jedan par cipela za stepovanje,
Frenk.“
,,I meni se tako čini.“ Frenk je osetio duplo veći ponos od Moli, i nimalo tuge.
Pustio je svoju ženu iz naručja da bi se koncentrisao na ćerku. „Ne, sad probaj
ovo.“ Ponavljao joj je pokrete veoma sporo. Skok, pokret, udarac. Povlačenje
noge, korak, povlačenje noge, korak i iskorak u stranu. Uzeo je Medi za ruku i
pazeći da pravi male korake, da bi odgovarali njenim, nastavio da se pomera. Ona
ga je pratila u stopu.
„A sad uradi ovo.“ Njegovo uzbuđenje je raslo. Pogledao je svog sina.
„Zasviraj nešto sporo. Pazi na brojanje, Medi. Jedan i dva i tri i četiri. Udarac
nogom. Ovde ne spuštaj težinu tela na pod. Palcem noge udari ovde, a sad pozadi.
Zatim to sa obe noge.“ Ponovo joj je pokazao to, a ona je savršeno imitirala
njegove korake.
,,A sad sve to da spojimo od početka do kraja, i da završimo sa iskorakom u
stranu, i ovako raširenim rukama. Vidiš?“ Široko je ispružio svoje ruke u stranu,
~6~
 Knjige.Club Books

u jednom oštrom i upadljivom pokretu, i na kraju joj namignuo. „Ti ćeš to moći
fantastično da prodaš.“
„Da prodam“, ponovila je, mršteći se koliko se koncentrisala.
„Daj nam ritam, Trejs.“ Frenk ju je ponovo uzeo za ruku, osećajući kako
njegovo zadovoljstvo raste dok su se kretali bez muke, „Moli, pa mi ovde imamo
pravog malog plesača!“ Frenk je podigao Medi uvis, sve dok nije poletela kroz
vazduh. Zacičala je, ali ne zbog toga što se plašila da je neće uhvatiti dok bude
padala, već zbog toga što je znala da hoće.
Osećaj letenja kroz vazduh joj je bio isto toliko uzbudljiv kao i samo
stepovanje. Nije htela da se ikad završi. Želela je još.

~7~
 Knjige.Club Books

Prvo poglavlje

Pet, šest, sedam, osam!

Dvadeset četiri noge su istovremeno udarale o drveni pod. Eho je bio
veličanstven. Ogledala su vraćala njihove slike kako igraju, pravo ka njima. Ruke
su letele u stranu, po naredbi, noge su se dizale uvis, glave krivile, okretale, i na
kraju zabacivale unazad.
Znoj je kapao sa njih. A miris koji se svuda osećao, bio je miris pozorišta.
Klavir je izbacivao note, a melodija je ispunjavala staru salu za probe. Muzika
je i ranije odzvanjala između ovih zidova, noge su je pratile, srca su lupala u
istom ritmu, a mišići su boleli. I to će se iznova dešavati, iz godine u godinu, sve
dok ta zgrada bude stajala ovde.
Mnogo velikih zvezda je održavalo svoje probe u ovoj prostoriji. Legende su
izvodile svoje plesne tačke na ovim daskama. Bezbroj nepoznatih i nezapamćenih
pozadinskih plesača se trošilo ovde, sve dok njihovi mišići ne bi počeli da se grče
od umora. I ovo je bio Brodvej, ali publika koja je kupovala ulaznice, retko je
imala prilike to da vidi.
Asistent koreografa, kome su se naočare maglile zbog vreline i pare koju su
emitovala tela plesača, neprekidno je udarao rukama u ritmu usput glasno vičući
pokrete. Pored njega je stajao koreograf, čovek koji je zamislio celu plesnu tačku,
i zurio u njih, s tamnim i pronicljivim pogledom poput nekakve ptice.
„Zaustavi!“
Klavir je zanemeo. Pokreti su prestali. Tela plesača su se opustila sa
istovremenim osećanjem iscrpljenosti i olakšanja.
„Ovde se malo vuče.“
Vuče?
Plesači, i dalje kao jedno, prevrnuli su očima trudeći se da ignorišu mišiće
koji su ih boleli. Koreograf ih je proučavao, a zatim im je dao znak da odu na
petominutnu pauzu. Dvanaest tela se, uz udarac, srušilo niz zid. Momentalno su
se smestili tako da su svoje glave spustili na najbliže rame ili stomak svog kolege.
Masirali su listove. Stiskali, opuštali i ponovo stiskali stopala. Pomalo su i pričali.
Dah je bio pravi luksuz u njihovom poslu, pa su se trudili da ga sačuvaju kad god
su to mogli. Ispod njih se nalazio drveni pod, prepun ogrebotina koje su
izgledale kao ožiljci nakon bitke. Bio je prekriven lepljivim trakama koje su
služile kao oznake za mnoštvo prethodnih predstava. Ali sada je samo jedna
predstava bila važna - ova.
„Hoćeš griz?“

~8~
 Knjige.Club Books

Medi O’Harli se pridigla da bolje osmotri čokoladicu. Na tren je razmišljala,

poželela je, a zatim je odmahnula glavom. Jedan zalogaj joj nikad ne bi bio
dovoljan. „Ne, hvala. Od šećera mi se vrti u glavi kad igram.“
„Meni je neophodno nešto da me razbudi.“ Žena, sa sjajnom i tamnom kožom
iste boje kao i sama čokolada, odgrizla je veliko parče. „Kao sad. Ovom tipu samo
još nedostaje bič i lanac.“
Medi je bacila pogled ka koreografu koji se saginjao i razgovarao sa
pijanistom. „Opasan je. Biće nam svima na kraju drago što smo njega dobili.“
„Znam, ali sad bih najviše volela da ga...“
„Zadaviš klavirskom žicom?“ Medi joj je predložila, i za to bila nagrađena
promuklim smehom.
„Tako nekako.“
Energija joj se pomalo vraćala i mogla je da oseti kako znoj prestaje da lije s
nje. Čitava prostorija je mirisala na znoj, i na voćne dezodoranse koje su skoro
sve plesačice koristile kao odbranu protiv toga. „Videla sam te već na nekim
audicijama“, prokomentarisala je Medi. „Stvarno si odlična.“
„Hvala ti.“ Žena je pažljivo zamotala ostatak čokoladice i ubacila je svoju
torbu. „Ja sam Vanda Ster - sa dva r i jednim e,“
„Medi O’Harli “
„Da, znam,“ Medino ime je već bilo dobro poznato među pozorišnim svetom.
Cigani - plesači koji su lutali od predstave do predstave, od jednog do drugog
posla - znali su je kao jednu od njih, jednu koja je uspela. Kao žena ženu, igračica
igračicu, Vanda je odmah prepoznala Medi kao osobu koja nije zaboravila svoje
korene, odakle je došla. „Ovo je prvi put da sam potpisala beli ugovor“, tiho joj
je kazala.
„Stvarno?“ Beli ugovori su bili za glavne plesačice, za zvezde, a ružičasti za
pozadinske plesače. Bilo je tu još mnogo, mnogo više, od obične razlike u boji
ugovora. Iskreno iznenađena, Medi se uspravila da bolje osmotri Vandu. Žena
pored nje je imala egzotično lice naglašenih crta, dugačak vitak vrat, i snažna
plesačka ramena. Telo joj je bilo još duže od Medinog. Čak i ispružena na podu,
Medi je s lakoćom primetila da je između njih dve razlika minimum deset
centimetara u Vandinu korist.
„Prvi put si izašla iz pozadinske linije?“
„Tako je.“ Vanda je bacila pogled ka drugim igračicama koje su se opuštale i
punile energijom. „Nasmrt sam prestravljena.“
Medi ju je pogledala pravo u oči. „I ja.“
„Ma daj! Ti si već bila u jednoj hit predstavi.“
„Ali to nije bila ova. Osim toga, nikada ranije nisam radila sa Mekijem.“
Pogledala je u koreografa, i dalje izuzetno vitalnog u svojim šezdesetim. Upravo

~9~
 Knjige.Club Books

je odlazio od klavira. „Vreme je za šou“, promrmljala je. Plesači su ustali sa poda

spremajući se da čuju sledeća uputstva.
Naredna dva sata su se kretali, upijali, trudili i uvežbavali. Kada su ostali
plesači napokon raspušteni, Medi je dobila desetominutnu pauzu, a zatim se
vratila na binu da uvežbava svoju solo tačku. Kao glavna plesačica u predstavi,
ona će plesati sa pozadinskim plesačima, imaće svoju solo tačku, i deliće binu i
sa glavnim plesačem i ostalim vodećim igračima.
Pripremala se za predstavu skoro na isti način na koji su se atletičari
pripremali za maraton. Vežbanje, disciplina, i još više vežbanja. U spektaklu koji
će trajati dva sata i deset minuta, ona će biti na bini skoro dve trećine tog vremena.
Plesne tačke će se urezati u memorijske banke njenog uma, mišića i udova. Sve će
morati da bude savršeno usklađeno sa udarcima ritma.
„Probaj sad isto to, ali sa raširenim rukama u visini ramena“, kazao joj je
Meki. „Pazi na promenu pre udarca nogom i neka ti energija sve vreme bude na
visokom nivou.“
Asistent koreografa je počeo da odbrojava ritam i Medi se bacila u
dvominutnu tačku od koje bi se i odbrambeni igrač američkog fudbala pošteno
zadihao.
„Bolje je.“ Od Mekija, to je bila ozbiljna pohvala, i Medi je to odlično znala.
„Ovaj put, pokušaj da ti ramena ostanu opuštena do kraja.“ Prišao joj je, i spustio
svoje grube, odvratne ruke na Medina ramena, vlažna od znoja. „Nakon onog
okreta, kreni ka levom kraju bine. Hoću da vidim oštre pokrete. Nemoj da kliziš,
seci vazduh. Ti si striptizeta, nisi balerina.“
Nasmejala mu se jer, dok ju je kritikovao, istovremeno joj je masirao
iscrpljene mišiće na ramenima. Meki je imao ozloglašenu reputaciju kao opaki
instruktor, ali je imao dušu plesača. „Trudiću se da to zapamtim.“
Ponovo je počela da odbrojava, i prepustila svom telu sve razmišljanje. Oštro,
zamamno, cinično. To je od nje zahtevala njena uloga, pa je ona bila baš takva.
Kada već nije mogla da koristi svoj glas da uđe u ulogu, morala je da koristi svoje
telo. Dizala je noge uvis, hitro udarajući vazduh iz kolena, sa mnogo ponavljanja.
Ruke je širila sa strane savijajući ih oko svog tela kao da se mazi, da bi ih ponovo
bacala u vazduh dok su se njena stopala kretala po sećanju u u ritmu muzike.
Njena kratka i glatka riđe-plava kosa, odsečena u paž, letela je oko već mokre
znojnice na njenom čelu. Moraće da uračuna i težinu bujne, kovrdžave perike do
ramena za ovu tačku, ali sad je odbijala da razmišlja o tome. Lice joj je blistalo
poput vlažnog porcelana, ali na njemu nije mogla da se vidi ni trunka muke zbog
truda. Imala je sitne crte lica, skoro nežne, ali je umela da upotrebi to svoje lice
kako bi prenela ekspresiju, emociju. U pozorištu je često bilo neophodno da se
preglumljuje. Graške znoja su joj orosile predeo iznad gornje usne, ali se ona
smeškala, režala, smejala i pravila razne druge grimase koje je njena plesna tačka
od nje zahtevala.

~ 10 ~
 Knjige.Club Books

Bez šminke, njeno lice je bilo privlačno - ili slatko, sa čim je Medi na kraju
morala da se zadovolji. Bilo je trouglastog oblika i sa krupnim očima boje
konjaka. Za ulogu Meri Hauard, odnosno udovice Meri, Medi će morati da se
osloni na stručnost šminkera, da je pretvore u elegantnu zavodnicu. Za sad je samo
mogla da računa na svoju sposobnost da prenese emociju, i da pokretima dočara
lik veoma iskusne striptizete koja pokušava da nađe lak izlaz iz takvog života.
Pomislila je kako se ona, na neki način, spremala čitavog svog života za ovu
ulogu sve one vožnje vozovima i autobusima, sa svojom porodicom, putujući od
grada do grada, od kluba do kluba, da zabavljaju radničku klasu i dobiju poneki
besplatni obrok. Već je sa pet godina umela da proceni publiku. Da li su bili
neprijateljski nastrojeni, da li su bili opušteni, da li su bili prijemčivi? Znala je već
tad da od raspoloženja publike zavisi hoće li njen nastup biti uspešan ili
neuspešan. Medije takođe veoma rano otkrila kako da pravi sitne promene u
svom nastupu da bi dobila što bolji odgovor od publike, Čitav njen život, od
trenutka kad je prohodala, odigravao se na bini. I za svih svojih dvadeset i šest
godina, nijednom nije zažalila zbog toga.
Bilo je tu podučavanja, puno beskrajnih časova. Mada su joj se imena i lica
njenih učitelja izmešala, svaki pokret, svaka pozicija, svaki korak ostali su urezani
u njenom sećanju. Kada nisu imali vremena ili novca za prave časove, tu je bio
njen otac. Napravio bi priručnu baletsku šipku u motelskoj sobi da bi njegova deca
mogla da vežbaju tačke i baletske korake.
Rođena je kao nomad, tokom putovanja njenih roditelja na nastup, a na svet
je došla zajedno sa svoje dve sestre. Bilo je neminovno da jednog dana postane
brodvejska ciganka. Išla je na audicije, nije prolazila, i učila da se bori sa
očajanjem i razočaranjem. Ponovo je išla na audicije, prolazila bi dalje, i učila da
se bori sa tremom koju donosi premijera. Jer sa njenom prirodom, i njenim
poreklom, ono sa čim nikada nije morala da se bori je bio manjak samopouzdanja.
Čitavih šest godina se sama borila, bez pomoći svojih roditelja, bez brata i
sestara. Plesala je u pozadini i išla na časove. Između proba je konobarisala kako
bi mogla da plati privatne časove kojima nikada nije bilo kraja, i baletske cipele
koje su trajale sve kraće. Uspela je da se probije i da postane jedna od glavnih
plesačica, ali je nastavila da vežba i da uči. Postala je i druga glavna uloga, ali
nikad nije prestala da odlazi na časove. Napokon je prestala da radi kao
konobarica.
Njena najveća uloga do sad je bila glavna uloga u predstavi Suzanin park.
Iskoristila ju je, i crpela iz nje, sve dok nije počela da oseća da više nema šta od
nje da dobije. Rizikovala je time što je napustila tu predstavu, ali u njoj je i dalje
postojala ta ciganka koja je morala da krene ka novoj avanturi.
Sad je glumila ulogu Meri, i ta glavna uloga je bila teža, kompleksnija i
mnogo zahtevnija od svega sa čim se do tad susrela. Daće sve od sebe za Meri,
isto kao što bi želela da i Meri da sve od sebe za nju.

~ 11 ~
 Knjige.Club Books

Kada je muzika utihnula, Medi je stala na središte bine, sa rukama na

kukovima dok je njeno teško disanje odzvanjalo, odbijajući se o zidove velike
prostorije. Njeno telo ju je preklinjalo da mu dozvoli da se samo sruši, ali da je
Meki to od nje zatražio, uspravila bi se i nastavila sa istim žarom.
„Nije loše, mala.“ Dobacio joj je peškir.
Usne su joj se razvukle u smešak, i Medi je zakopala lice u peškir. Tkanina
više nije delovala čisto, ali je i dalje upijala znoj. „Nije loše? Prokleto dobro znaš
da je bilo fantastično!“
„Bilo je dobro.“ Mekijeve usne su se trznule. Medi je znala da je to bilo
najbliže osmehu što je mogla od njega da dobije. „Ne podnosim nadmene
plesače.“ Ali ju je posmatrao dok se brisala peškirom, zadovoljan i zahvalan što
je njeno sićušno telo bilo takav neizmerni naboj energije. Ona je bila njegova
alatka, njegovo prazno platno. Njegov uspeh će zavisiti od njenih sposobnosti isto
koliko će i njen uspeh zavisiti od njegovih.
Medi je prebacila peškir preko svojih ramena, i krenula ka klaviru gde je
pijanista već sklanjao svoje note. „Mogu li nešto da te pitam, Meki?“
„Pričaj!“ Izvukao je jednu cigaretu. To je bila njegova loša navika na koju je
Medi gledala sa blagim sažaljenjem.
„Na koliko si mjuzikala radio do sad, ukupno? Mislim, i kao plesač i kao
koreograf?“
„Prestao sam da brojim. Može se reći da ih je bilo mnogo.“
„Dobro.“ Prihvatila je nemarno njegov odgovor, mada je mogla da se kladi u
svoje najbolje cipele za stepovanje da je znao tačan broj. „Kako procenjuješ ovaj,
kakve su nam šanse?“
„Imaš tremu?“
„Ne. Paranoična sam.“
Povukao je dva kratka dima. „To je dobro za tebe.“
„Ne spavam dobro kad sam paranoična. Neophodan mi je odmor.“
Usne su mu se ponovo trznule. „Dobila si najboljeg - mene. Imaš dobru
muziku, zarazan libreto i solidnu priču. Šta bi ti više želela?“
„Još samo stajaće ovacije.“ Prihvatila je čašu vode od asistenta koreografa i
oprezno popila nekoliko malih gutljaja.
Odgovorio joj je zato što ju je poštovao. To poštovanje nije bilo zasnovano
na onome što je napravila u mjuziklu Suzanin park. Zapravo je poštovao ono što
su ona i oni nalik njoj radili svaki dan. Imala je dvadeset šest godina i plesala je
već duže od dvadeset. „Znaš li ko nas finansijski podržava?“
Klimnula je glavom i otpila još jedan gutljaj pustivši da joj se usta poigraju s
vodom. Nije bila hladna, već veličanstveno mokra. „Muzička izdavačka kuća
Valentajn rekords.“

~ 12 ~
 Knjige.Club Books

„Da li ti pada na pamet ideja zbog čega bi muzička izdavačka kuća

pregovarala da postane jedini jemac mjuzikla, upitao je.“
„Da bi dobili ekskluzivna prava za album.“
„Brzo učiš.“ Zgnječio je nogom cigaretu, odmah poželevši drugu. Bio je
opsednut cigaretama jedino kada nije mogao da čuje muziku - sa klavira, ili u
sopstvenoj glavi. Srećom po njegova pluća, to se retko dešavalo. „Rid Valentajn
je naš dobročinitelj, anđeo, druga generacija vlasnika korporacije, a iz onoga što
sam čuo, izgleda da je još tvrđi i opasniji nego što je njegov stari ikada bio. Njega
mi ne zanimamo, dušo. Njega zanima samo profit.“
„To je fer, ako se ja pitam“, zaključila je Medi nakon kratkog promišljanja.
„Volela bih i da ga napravi.“ Nasmejala se. „I to ozbiljan profit.“
„Mudro razmišljaš. A sad, idi pod tuš.“

Cevi su bile bučne i voda je prskala u odsečnom stakato ritmu, ali je bila
prijatno hladna i mokra. Medi je naslonila obe ruke uza zid i pustila da joj voda
slobodno teče na glavu. Tog jutra je rano imala čas baleta. Pravo odatle je došla
na probu da bi prvo prošla dve od svojih pesama sa kompozitorom.
Pevanje je nije zabrinjavalo - imala je čist i jasan glas, savršen sluh i veliki
raspon. Najvažnije od svega, bila je glasna. U pozorištu se nisu tolerisali slabašni
i škrti glasovi.
Svoje osnovno obrazovanje stekla je kao jedna od O’Harlijevih trojki. Kad
pevaš po barovima i klubovima sa veoma lošom akustikom i audio-opremom na
koju se ne možeš osloniti, naučiš da veoma darežljivo koristiš sopstvena pluća.
Bila je zadovoljna i kako stoji sa tekstom. Sutra će imati probu sa ostalim
glumcima - odmah nakon časa džez baleta, a pre plesne probe sa ostatkom trupe.
Imala je malu tremu zbog glume. Šantel je bila istinski talentovana glumica u
njihovoj porodici, kao što je Abi imala najlepši vokal. Medi će morati da se osloni
na ulogu Meri, da uspe sve to da izvuče iz sebe.
Njena snaga je ležala u plesu. Moralo je tako da bude. Nije postojalo ništa
teže, ništa zahtevnije, ništa više iscrpljujuće od toga. Ples ju je potpuno zaokupio
- njen um, telo i dušu - od trenutka kada ju je otac naučio korake jednostavne
plesne tačke sa stepovanjem u onom zadimljenom lokalu u Pensilvaniji.
„Vidi me sad, tatice“, pomislila je dok je gasila nejednaki protok vode. „Na
Brodveju sam.“
Medi se brzo osušila, da se ne bi prehladila, i obukla u svoju svakodnevnu
odeću, izgužvanu u torbi.
Velika prostorija je odzvanjala. Kompozitor i pisac tekstova kao da su izvodili
manji operativni zahvat nad jednom od svojih pesama. Sutra će ih čekati još
izmena, izmena koje će ona i ostali pevači morati brzo da savladaju. Nije to bilo
ništa novo. Meki će uneti još tuce suptilnih izmena u plesne tačke koje su upravo
uvežbavali. Ni to nije bilo ništa novo, takođe.
~ 13 ~
 Knjige.Club Books

Medi je začula korake plesnih cipela, kako udaraju po podu. Ritam se iznova
ponavljao. Neko iz hora je pevao. Zvuci samoglasnika su se uzdizali i spuštali,
prateći melodiju.
Medi je prebacila torbu sa svojim plesnim trikoom i cipelama preko ramena,
i spustila se niz stepenice do vrata koja su vodila na ulicu. Imala je samo jednu
stvar na pameti trenutno - hranu. Energija i kalorije koje je istrošila nakon čitavog
dana časova i probe je morala da bude nadoknađena - ali na pametan način.
Odavno je sebe izdresirala da posmatra činiju jogurta i banana-split na potpuno
isti način, sa istim entuzijazmom.
Večeras će se ipak zadovoljiti jogurtom, ali će ga ukrasiti svežim voćem. Pre
toga će pojesti čorbu od ječma i salatu od spanaća.
Kada je stigla do vrata, zastala je na tren i ponovo oslušnula. Pevačica je i
dalje vežbala skale, muzika sa klavira je odzvanjala, mada tiše i iz veće
udaljenosti. Stopala su i dalje odjekivala po podu u ritmu. Ti zvuci su bili sastavni
deo nje, kao i otkucaji njenog srca.
Neka Bog blagoslovi Rida Valentajna, zaključila je, i zakoračila u
polumračnu uličicu.
Napravila je možda dva koraka kada ju je snažno cimanje za torbu primoralo
da se okrene oko svoje ose. Pored nje je stajao skoro pa dečak, mogao je da ima
šesnaest, možda sedamnaest godina najviše, i odmah je videla tvrd, očajnički
pogled u njegovim očima. I ona je bila isto toliko očajna više puta u svom životu.
„Trebalo bi da si u školi“, rekla mu je dok su oboje povlačili ručke njene torbe.
Ona je delovala kao neko koga bi svako mogao da odgurne, sa svojih
pedesetak kilograma. Nema osobe koja ne bi pomislila da bi je sa lakoćom srušila
na pod, otela joj tašnu i pobegla. Njena snaga ga je iznenadila, ali kao da je zbog
toga dobio dodatnu rešenost da otme ma kakav novac i kartice koje je nosila sa
sobom. U slabo osvetljenoj uličici, iza stepenica stare zgrade, niko nije
primećivao kakva se borba odvija. Pomislila je da poviče tražeći pomoć, ali je
onda shvatila koliko je on mlad i pokušala da se razumno dogovori s njim.
Više puta u životu joj je rečeno da ne želi svako da se menja i da bude bolji, ali to
nju nikad nije sprečavalo da pokuša.
„Znaš li šta je u toj torbi?“, upitala ga je dok su oboje vukli platnene kaiše što
su jače mogli. On se brže zadihao od nje. „Znojave helanke i peškir prepun buđi.
I moje baletske cipele.“
Kada se setila cipela, jače je stegnula torbu. Pomislila je kako bi ozbiljan
profesionalni lopov već sad odustao i potražio neku slabiju žrtvu. Dečak je počeo
da je vređa nazivajući je raznim imenima, ali ga je ignorisala. Smatrala je da on
sad ima prava na to. „Te cipele su skoro nove, ali tebi ne bi ništa značile“,
nastavila je istim, racionalnim tonom. „Meni su mnogo potrebnije nego tebi.“ Dok
su se natezali, udarila je petom u gvozdenu ogradu stepeništa i opsovala. Mogla
je sebi da dopusti da izgubi nekoliko dolara, ali nije mogla sebi da dozvoli da

~ 14 ~
 Knjige.Club Books

se povredi. Dakle, on nije želeo da se popravi, ali je možda bio spreman za

kompromis.
„Vidi ovako, ako pustiš torbu na sekund, daću ti polovinu novca koju imam
unutra. Ne bih stvarno da moram da vadim nove kreditne kartice - ali ću morati
da prijavim krađu i zatražim nove pozivom na telefonski broj, što ću i učiniti istog
trenutka kad pobegneš. A nemam vremena da kupim nove baletske cipele, a ove
su mi neophodne koliko već sutra, Daću ti sav novac“, rešila je kad je začula kako
šavovi na ručkama njene torbe popuštaju. „Mislim da imam negde oko tridesetak
dolara.“
Snažno je povukao torbu, i od tog cimanja, Medi je poletela na pod. U istom
trenutku, kada je začuo povik, pustio je njenu torbu. Torba je pala na pod poput
kamena, i sve što se u njoj nalazilo, razletelo se po uličici. Dečak, ne časeći ni
časa, poleteo je poput rakete niz ulicu, i zavio iza prvog ugla. Psujući sebi u bradu,
Medi se sagnula i počela da sakuplja svoje stvari.
„Jeste li dobro?“
Rukom je krenula ka svom dronjavom grejaču za noge i ugledala par stručno
uglancanih italijanskih cipela. Pošto je bila plesačica, posebnu pažnju je pridavala
onome što ljudi nose na svojim stopalima. Cipele su često oslikavale nečiju ličnost
i nivo samopouzdanja.
Uglancane italijanske cipele su za Medi značile bogatstvo, kao i poštovanje i
uživanje u onome što novac pruža. Iznad kože izvanrednog kvaliteta, videle su se
svetlosive pantalone koje su padale precizno do polovine obuće, savršeno
poravnatih šavova. Organizovan, osetljiv muškarac, zaključila je dok je skupljala
sitniš koji je ispao sa dna njene torbe i rasuo po ulici.
Kada je podigla pogled još malo više, videla je kako pantalone ukrojeno stoje
preko uskih kukova. Na struku se nalazio tanki kaiš, sa malom, izrezbarenom
zlatnom kopčom. To je ukazivalo na puno stila, ali ne i na slepo praćenje mode.
Sako je bio raskopčan, otkrivajući vitak struk i dugačak torzo u svetloplavoj
košulji sa tamnije plavom kravatom. I košulja i kravata su bile od svile. Medi
je izuzetno cenila osećaj koji je svila pružala. Luksuz je bio pravi luksuz samo
ako se u njemu uživalo.
Osmotrila je ruku koja je bila ispružena ka njoj nudeći joj pomoć da ustane sa
zemlje. Bila je osunčana, sa dugačkim, privlačnim prstima. Na zglobu je nosio
zlatan sat, koji je delovao skupo koliko i praktično. Uzela ga je za ruku i osetila
vrelinu, snagu, i, učinilo joj se, nestrpljenje.
„Hvala ti.“ Izgovorila je to pre nego što je pogledala njegovo lice. Pošto joj
se pogled dugo penjao uz njegovo telo, znala je da je visok i vitak. Bio je, zapravo,
stasit. Nije imao telo poput plesača, već telo muškarca koji je disciplinovan, ali
koji se zbog toga ne žrtvuje preterano. Sa istim interesovanjem sa kojim ga je
proučavala od cipela do ramena, sada je proučavala njegovo lice.

~ 15 ~
 Knjige.Club Books

Bio je sveže izbrijan, i svaka uzvišica i udubljenje na njegovom licu su mogli

jasno da se vide. Obrazi su mu bili blago upali, što je njegovom inače snažnom i
odlučnom licu, davalo neki pesnički šmek Ona je oduvek bila slaba prema
pesnicima. Usne su mu sada bile čvrsto stisnute signalizirajući izvesno neslaganje
ili uznemirenost, a odmah ispod njih nalazila se, jedva vidljiva, rupica na bradi.
Nos mu je bio prav, aristokratski, i mada ju je gledao sa visine, to je nije nerviralo.
Imao je tamne, skoro pa sive oči, u kojima je jasno mogla da pročita poruku koju
je želeo da izgovori kako ne bi dodatno gubio vreme. Nije imao vremena da
spasava damu u nevolji.
Činjenica da to nije želeo da radi, ali je ipak uradio, dirnula je Medi duboko.
Prstima je prošao kroz svoju kosu i nastavio da zuri u nju pitajući se da li to
ona upada u stanje šoka. „Ostani da sediš“, hitro joj je rekao glasom muškarca
koji je navikao da izdaje naređenja, i koji je isto tako navikao da se ta naređenja
poštuju i slušaju. Bez zadrške.
„Dobro sam“, rekla je uputivši mu osmeh sa lakoćom. Tek tada je primetio da
joj lice nije niti rumeno niti previše bledo, kao i da u njenim očima nema ni
trunke straha. Nije izgledala onako kako je on zamišljao ženu koja je umalo bila
opljačkana. „Drago mi je što si naišao u pravom trenutku. Onaj klinja nije hteo da
me posluša, a sve sam mu razumno objasnila.“
Sagnula se ponovo i nastavila da skuplja svoje stvari. Ponavljao je sebi da bi
trebalo da ode, i da je ostavi da sama pokupi sve sa ulice, ali umesto toga je
duboko uzdahnuo, bacio pogled na sat, i sagnuo se da joj pomogne. „Da li uvek
pokušavaš razumno da se objasniš sa pljačkašima?“
„Ja bih ovoga pre nazvala pljačkašem početnikom.“ Pronašla je privezak sa
svojim ključevima, mada je upao u duboku rupu na pločniku. „Osim toga, trudila
sam se da pregovaram s njim.“
Podigao je visoko Medine najstarije helanke za vežbanje, držeći ih prstom za
kolena. „Da li stvarno misliš da je zbog ovoga vredelo pregovarati?“
„Apsolutno jeste.“ Uzela ih je iz njegovih ruku, umotala i ubacila u svoju
torbu.
„Mogao je da te povredi.“
„Mogao je da mi mazne cipele.“ Medi je podigla svoje baletanke i nežno
pogladila mekanu kožu. „On od njih ne bi imao ama baš nikakve koristi, a ja sam
ih kupila pre tri nedelje. Možeš li da mi dodaš tu znojnicu za glavu, molim te?“
Dohvatio je znojnicu, ali uz čudnu grimasu na licu. Visila mu je sa ivice
prstiju kada ju je dodao njoj. „Kupaš se s ovim, je li?“
Smejući se, uzela je znojnicu i stavila je u tašnu uz ostalu odeću za probe i
vežbe. „Ne, to je samo znoj. Izvini.“ Ali u njenim očima nije bilo izvinjenja niti
stida, samo humora. „Tako obučen i ne izgledaš kao neko ko bi prepoznao
razliku.“

~ 16 ~
 Knjige.Club Books

„Ja se obično ne šetam okolo noseći znojnice u torbi,“ Zapitao se zašto se

prosto ne odvoji od nje i ne nastavi svojim poslom. Već je kasnio pet minuta. Ali
bilo je nečega u načinu na koji ga je gledala, nekakve iskrenosti i humora, i to ga
je zadržalo u priči sa njom. „Ti se stvarno ne ponašaš kao žena koja je umalo
izgubila helanke, izbledeli triko, smrdljivi peškir, dva para cipela i tri kilograma
ključeva.“
„Taj peškir nije baš toliko smrdljiv.“ Zadovoljna što je pronašla sve svoje
stvari, Medi je ponovo zakopčala torbu. „Uostalom, nisam ih izgubila.“
„Većina žena koje poznajem ne bi pokušala da pregovara sa pljačkašem.“
Zainteresovana, ponovo ga je pogledala. Izgledao je kao muškarac koji
poznaje na desetine žena, i sve su bile elegantne i inteligentne. „Šta bi one
uradile?“
„Pretpostavljam da bi vrištale.“
„Da sam to uradila, zgrabio bi moju torbu, a ja bih se pritom zadihala.“
Odbacila je tu ideju kao beznačajnu graciozno slegnuvši svojim snažnim
ramenima. „U svakom slučaju, hvala ti.“ Ponovo mu je pružila ruku, nežnu i
uzanu, bez ikakvog nakita. „Mislim da su vitezovi na belim konjima predivni.“
Bila je sitna i potpuno sama, a iz minuta u minut je napolju postajalo sve
mračnije. Njegov prirodni instinkt mu je govorio da se ne meša, ali se to nije
slagalo s njegovom savešću. „Ne bi trebalo da se krećeš sama po ovom kraju,
noću.“
Ponovo se nasmejala veselo, glasno i kao da se sjajno zabavlja. „Ovo je moj
kraj. Živim četiri ulice odavde. Rekla sam ti, taj mali je bio novajlija. Nijedan
pljačkaš koji drži do sebe ne bi dvaput pogledao u pravcu plesačice. Znaju da su
plesačice najčešće švorc. Ali ti...“ Zakoračila je unazad i dobro ga odmerila. Njega
je definitivno vredelo odmeriti dvaput. „Ti si već nešto drugo. Tako obučen, bilo
bi ti bolje da taj sat, kao i novčanik, strpaš u svoje bokserice.“
„Razmisliću o tvojim rečima.“
Zaključila je da dobro delo zaslužuje odgovor, i Medi mu je klimnula glavom.
„Mogu li da ti pomognem, gde bi trebalo da ideš? Ne deluješ kao neko ko se
snalazi baš najbolje ispod Četrdesete ulice 1.“
Zbog čega li se on osećao odgovorno za nju, to nije znao? Da se nije pojavio,
onaj mali je mogao da je nokautira, ali ona kao da nije ni pomišljala na to. „Nije
mi potrebna pomoć, hvala. Idem ovde, u ovu zgradu.“
„Ovde?“ Medi je bacila pogled preko ramena na prastaru zgradu u kojoj se
nalazila sala za probe, a onda je oštroumno ponovo pogledala njega. „Ti nisi
plesač.“

1
U Njujorku bogataši oblino žive i rade iznad Devedesete ulice, u takozvanom Aper vest ili
Aper ist delu grada. Ispod Četrdesete ulice se nalazi Grinič park i ostali delovi grada koji su
ranije smatrani sirotinjskim - prim. prev.
~ 17 ~
 Knjige.Club Books

Rekla je to kao da je to nešto pozitivno. Nije da se on nije dobro kretao - iz

onoga što je mogla do sad da vidi, dobro bi izgledao na sceni. Ali on prosto nije
bio plesač. „A nisi ni glumac“, zaključila je nakon kratke mentalne debate. „A
mogla bih da se zakunem... da nisi ni muzičar, mada imaš lepe ruke.“
Svaki put kad bi pokušao da se odvoji od nje, ona bi ga nečim privukla nazad.
„Zašto misliš da nisam muzičar?
„Previše si konzervativan“, Medi mu je odmah odgovorila, ali bez imalo
prekora. „Apsolutno si previše ispravan. Mislim, obučen si kao advokat ili bankar
ili...“ U tom trenutku je shvatila, bilo joj je jasno kao dan. Pogledala ga je, kao da
ju je sunce ozarilo, „Ili kao anđeo.“
Upitno je podigao obrvu. „Vidiš li oreol iznad moje glave?“
„Ne, mislim da ne bi nikad pristao da nosiš nešto toliko teško. Anđeo“,
ponovila je. „Zaštitnik. Mecena. Iz izdavačke kuće Valentajn?“
Ponovo mu je Medi ponudila svoju ispruženu ruku. Prihvatio ju je shvativši
da je samo drži. „Tako je. Ja sam Rid Valentajn.“
„Ja sam Udovica Meri.“
Namrštio se. „Izvini, ne razumem?“
„Striptizeta“, rekla je gledajući kako mu se oči sužavaju od još veće
zbunjenosti. Mogla je i da ga ostavi takvog, čisto zbog šoka koji bi imao svoju
vrednost, ali s druge strane, ipak joj je on pomogao. „Iz Skini sve
predstave. Mjuzikla koji postavljate.“ Oduševljena, pokrila je njegovu ruku
svojom slobodnom. „Medi O’Harli.“
Ovo je bila Medi O’Harli? Ovaj minijaturni nestaško, sa kratkom i neurednom
riđe-plavom kosom, bez trunke šminke na licu? To je bila ista ona moćna glumica
koju je gledao u Suzaninom parku? Tamo je, doduše, nosila dugačku plavu periku,
nalik na Alisu iz zemlje čuda, kao i kostime iz 1890-ih, ali svejedno... Njen glas
je bio toliko moćan, dosezao je do najdaljih sedišta pozorišta. Plesala je sa
ludačkom, grozničavom energijom koja je potpuno očarala muškarca kog je inače
bilo veoma teško očarati.
Jedan od razloga zbog kog je pristao da postavi i plati ovu predstavu je bila
upravo Medi O’Harli. Sad se našao licem u lice s njom i preplavile su ga sumnje.
„Medlin O’Harli?“
„Tako piše u ugovoru.“
„Gledao sam Vas u pozorištu, gospođice O’Harli. Nisam Vas prepoznao.“
„Svetlo, kostim, šminka.“ Slegnula je ramenima. Kad se nije nalazila pod
svetlima reflektora, bila je zahvalna na svojoj anonimnosti, i potpuno svesna svog
običnog izgleda. Ona je bila jedna od trojki - Šantel se rodila sa neopisivom
lepotom, zbog koje su ljudi ostajali bez daha. Abi je bila topla i očaravajuća, a ona
je bila slatka. Medi je odmah shvatila o čemu on razmišlja, i znala je da za to ima

~ 18 ~
 Knjige.Club Books

svoje razloge, ali nije mogla da ne uživa u Ridovom zbunjenom i opreznom

pogledu. ,,I sad si razočaran“, zaključila je s tajnovitim smeškom na usnama.
„Nisam rekao da sam...“
„Naravno, ti to nikad i ne bi rekao. Previše si učtiv. Ne brini, gospodine
Valentajn rekords, dobićeš šta si platio. Bilo koja O’Harlijevka je mudra
investicija.“ Nasmejala se svojoj privatnoj šali. Svetiljka na banderi pored njih je
zatreperila signalizirajući da se spušta noć, voleli oni to ili ne. „Pretpostavljam da
unutra imaš sastanke.“
„Koji su počeli pre deset minuta.“
„Važno je da stigneš tačno na vreme jedino kad si na sceni. Ti si čovek sa
čekovnom knjižicom, kapetane, sva vlast je u tvojim rukama.“ Pre nego što mu se
sklonila s puta, potapšala ga je prijateljski po ruci. „Vidi, ako budeš ovde u
narednih par dana, svrati na neku probu.“ Zakoračila je nekoliko koraka, okrenula
se i nastavila da hoda unatraške cerekajući se. „Možeš da me gledaš kako se
znojim, ja sam sjajna, Valentajne. Opako sam sjajna.“ Napravivši jednu piruetu,
okrenula se od njega i s lakoćom otrčala niz trotoar.
Uprkos tome što mu je tačnost bila veoma važna, Rid je nastavio da gleda za
njom sve dok nije potpuno nestala sa vidika i zašla iza ugla. Odmahnuo je
glavom u neverici i krenuo da se penje uz stepenice. U tom trenutku je primetio
malu, okruglu četku. Osećao je snažan nagon da je ostavi na mestu na kom je bila,
ali je znatiželja bila jača. Kada ju je Rid podigao sa zemlje, primetio je nežni
dašak šampona koji je koristila - bio je od limuna, mirisao je na sveže. Odupro se
želji da četku prinese nosu i pomiriše, pa ju je samo spustio u džep svog sakoa.
Da li bi takva žena primetila da joj nedostaje četka za kosu, zapitao se. Zatim je
slegnuo ramenima odbacivši te misli iz glave. U svakom slučaju, postaraće se da
je dobije natrag.
Svakako će ponovo morati da vidi Medi O’Harli, rekao je sebi. Neće škoditi
da učini još jedno dobro delo.

~ 19 ~
 Knjige.Club Books

Drugo poglavlje

Prošlo je skoro nedelju dana pre nego što je Rid uspeo da, uz mnoštvo svojih
drugih obaveza, zakaže još jednu posetu sali za probe. Mogao je taj put sebi da
opravda kao mudar poslovni potez, ali jedva je to priznao. Nikada nije nameravao
da se direktno upliće u samu predstavu. Sastanci sa producentom i razgovori sa
knjigovođama bi trebalo da budu dovoljni da ga informišu šta se dešava. Rid je
razumeo podatke, račune i uredno popunjene kolone mnogo bolje nego zvuke i
mirise unutar te stare, oronule zgrade. Ali nije moglo da škodi da se
investicija čvrsto drži u rukama - čak i ako je ta investicija uključivala čudnu ženu
sa najšarmantnijim osmehom.
Osećao se kao da tu ne pripada. Pozorište je bilo udaljeno jedva dvadeset
minuta vožnje taksijem od njegovih kancelarija, a opet, u svom trodelnom odelu
jednako nije pripadao sali za probe, kao što ne bi pripadao na nekom udaljenom
ostrvu usred južnih mora gde domoroci kostima buše uši.
Nikad ne bi pomislio da je živeo zaštićenim životom. Tokom svoje karijere
zatekao se u prilično mračnim krajevima, poslovao je s ljudima iz svih sfera, ali
je živeo u gornjem delu grada, gde su restorani elegantni i uspavani, a pogled na
park s prozora njegovog stana je bio pravi odmor za oči.
Dok se penjao stepenicama, Rid je sebi ponavljao da ga je ovde dovela
prirodna znatiželja. To, kao i uobičajena želja da zaštiti sopstvene interese.
Izdavačka kuća Valentajn rekords je veliki deo svog kapitala uložila u mjuzikl
Skini sve, a on je bio odgovoran za Valentajn rekords. Ipak, svejedno je zavukao
ruku u džep i igrao se Medinom četkom za kosu. Boreći se sa svojim
prirodnim nagonima, uputio se pravo ka zvucima muzike i priče.
U prostoriji okruženoj ogledalima, zatekao je plesače. To nisu bili oni
šljokičavi, blistavi plesači kakve je čovek plaćao da gleda na bini na Brodveju,
već gomila skitnica, muškaraca i žena u odrpanim helankama. Delovali su mu kao
rulja u izbledelim i vlažnim trikoima, i ničim nisu odavali utisak profesionalaca
koji znaju šta rade. Osetio je nelagodnost, na tren, dok ih je gledao kako stoje,
uglavnom sa rukama na kukovima, i nepomično zure u malog, mršavog čoveka,
za kog je od ranije znao da im je koreograf.
„Dodajmo malo više vreline, momci i devojke“, Meki im je delio instrukcije.
„Ovo je rupčaga sa striptizom, nije dvorski ples. Moramo da prodajemo seks, ali
i radost. Vanda, hoću da malo oklevaš pre nego što isturiš kuk, a onda raširi
pokret. Medi, uskovitlaj im krv kad ubrzaš u šimiju2. Savijaj se iz struka.“

2
Šimi - džez ples, nastao iz fokstrota - prim. prev.

~ 20 ~
 Knjige.Club Books

Pokazao joj je pokret, i Medi ga je gledala, razmislila o tome, a onda mu se

nacerila. „Videla sam nacrt svog kostima, Meki. Ako se tako sagnem, momci iz
prvog reda će dobiti besplatni čas anatomije.?
Meki ju je pogledao. ,,U tvom slučaju biće to mali čas.“ Plesači oko nje su se
zacerekali i nezadovoljno frktali. Medi je to prihvatila veselo, smejući se, dok su
se vraćali na svoje prvobitne pozicije da sačekaju odbrojavanje.
Kada je brojanje stiglo do osam, svi su se pokrenuli u istom trenutku.
Rid ih je posmatrao, sve zadivljeniji. Na tom parketu, sjajnom od znoja,
plesači su iznenada oživeli. Noge su se dizale uvis, kukovi se njihali. Muškarci i
žene su pronalazili svoje partnere u nečemu što je bilo nalik na protest uzavrelih
tela. Bilo je tu dizanja u vazduh, skokova, okreta i mekih udaraca nogu o pod. S
tačke na kojoj je stajao, mogao je da vidi koliko se iscrpljuju, kako im kaplje znoj,
kao i da čuje njihovo duboko, kontrolisano disanje. Zatim je Medi zakoračila
ispred svih na scenu, i on je zaboravio na sve ostalo.
Triko je obavijao svaku krivinu i liniju njenog tela dok su tamni delovi samo
isticali njen oblik. Njene noge, čak i u starim helankama, delovale su kao da joj
izviru pravo iz struka. Prvo polako, sa rukama na vrhu kukova, pomerila se
unapred, zatim desno, pa levo, prateći uvek rotaciju svojih kukova. On nije čuo
odbrojavanje, ali ga je ona odlično čula.
Rukama je čvrsto obgrlila svoje telo, a onda ih bacila uvis. Nije morao da
bude preterano maštovit da bi shvatio da je upravo odbacila neki deo svoje odeće.
Podigla je nogu uvis, i u trenutku joj je stopalo bilo iznad glave. Polako, erotično,
vrhovima prstiju je prelazila duž svoje butine dok je spuštala nogu na pod.
Brzina muzike se povećala, kao i njen ritam. Kretala se kao leopard, uvijajući
se i okrećući se glatko poput zmije. Zatim, kada su se plesači iza nje bacili u neku
vrstu pokreta kao da su u pitanju orgije, izvila se direktno iz struka, upotrebivši
svoja ramena da fascinira. Jedan plesač se izdvojio iz grupe i zgrabio je za ruku.
Koristeći samo ugao svog tela, blago krivljenje glave, prikazala je jasno i
zamamno prihvatanje. Kada se muzika završila, bila je pribijena uz njega, sa
izvijenim leđima. A njegova ruka je čvrsto stezala njenu zadnjicu.
„Bilo je bolje“, zaključio je Meki. Plesači su se srušili na pod ne želeći da
uludo troše energiju stojeći uspravno. Medi i njen partner kao da su se srušili
jedno na drugo.
„Pripazi malo s tom rukom, Džek.“
,,I pazim.“ Ovlaš joj se naslonio na rame. „Evo, upravo sad gledam gde je.“
Uspela je, tako zadihana, da mu se kratko nasmeje pre nego što ga je
odgurnula. Tada je, po prvi put, ugledala Rida kako stoji u dovratku sale. Izgledao
je kao pravi uglađeni, uspešni biznismen, što je i bio. Zato što je želela ponovo da
ga vidi, a znala je da će do toga svakako doći, uputila mu je iskreni prijateljski
smešak.

~ 21 ~
 Knjige.Club Books

„Idite na ručak“, najavio im je Meki paleći svoju cigaretu. „Želim da se Medi,

Vanda i Teri vrate ovde za sat vremena. Neka neko dojavi Karteru da će mi i on
biti potreban. Plesači u liniji neka se nacrtaju u sali B u pola dva po podne, na
probu vokala.“
Sala se ubrzano praznila. Medi je dohvatila svoj peškir i zakopala lice u njega
pre nego što je prišla Ridu. Nekoliko plesačica je prošlo pored njega, sa nimalo
suptilnim pozivajućim pogledom u očima.
„Zdravo, još jednom.“ Medi je stavila peškir sebi oko vrata, i nežno pomerila
Rida s puta gladnim plesačicama. „Da li si sve video?“
„Sve?“
„Čitavu plesnu tačku.“
„Jesam.“ Bilo mu je teško da se bilo čega drugog seti osim načina na koji se
kretala i senzualnosti koja je isijavala iz nje dok je plesala.
Nasmejala se i uhvatila rukama peškir oko vrata naslonivši se leđima na zid.
,,I šta misliš?“
„Bilo je impresivno.“ Sada je ponovo izgledala kao obična žena koja je
naporno radila na svom poslu.
Naravno, bila je prilično privlačna, ali teško bi iko pomislio da može, na tako
primitivan način, da uzbudi muškarca. „Ti si bila, ah... imaš baš puno energije,
gospođice O’Harli.“
,,Oh, energije imam na izvoz. Došao si ovde opet na neki sastanak?“
„Nisam.“ Osećajući se pomalo budalasto, izvukao je iz džepa njenu četku za
kosu. „Mislim da ovo pripada tebi.“
„Pa jeste, moja je.“ Zadovoljna, Medi ju je uzela iz njegovih ruku. „Već sam
se pomirila da sam je izgubila. Veoma lepo od tebe što si mi je vratio.“ Ponovo je
zabila lice u peškir. „Sačekaj samo trenutak.“ Odšetala je do svoje torbe i stavila
peškir i četku unutra. Rid je uživao na tren gledajući kako joj se triko zateže preko
čitave pozadine, kad se nagnula da dohvati torbu. Vratila se, noseći torbu preko
ramena.
„Jesi li možda za ručak?“ upitala ga je.
Postavila mu je to pitanje tako opušteno, i ta pomisao ga je toliko neopisivo
privlačila, da je umalo prihvatio. „Imam sastanak.“
„Onda, večera?“
Podigao je obrve u čuđenju. Gledala je pravo u njega sa osmehom u očima.
Žene koje je on poznavao bi mu uvek prepuštale da im sam priđe. „Ti to mene
pozivaš na sastanak?“
Izgovorio je to pitanje sa opreznom ljubaznošću i ona je morala ponovo da se
glasno nasmeje. „Brzo kapiraš, gospodine Valentajn rekordse. Jesi li karnivor?“
„Molim?“

~ 22 ~
 Knjige.Club Books

„Da li jedeš meso?“ objasnila mu je. „Poznajem mnogo ljudi koji ne bi ni

prišli mesu.“
„Ah to... jesam, jedem meso.“ Upitao se zašto li se oseća kao da bi trebalo da
joj se izvinjava.
„Odlično. Spremiću ti šniclu. Imaš olovku?“
I dalje ne sasvim siguran da li ga sve ovo zabavlja ili samo opčinjava, Rid je
izvukao olovku iz unutrašnjeg džepa svog sakoa.
„Znala sam da imaš olovku.“ Medi mu je izdiktirala svoju adresu. „Vidimo se
u sedam.“ Pozvala je nekog u sali da je sačeka, i otrčala od njega pre nego što je
mogao da prihvati ili da odbije.
Rid je izašao iz zgrade, a da još uvek nije zapisao njenu adresu. Ali je nije
zaboravio.

Medi je uvek impulsivno radila stvari. Tako je i sad sebi opravdavala to što je
tek tako pozvala Rida kod sebe na večeru, mada ga je jedva poznavala, a i nije
imala ništa više u kući osim jogurta od banane. Ponavljala je sebi kako je on bio
stvarno zanimljiv. I zato je, nakon čitavih deset sati na nogama, posle probe
svratila u supermarket i obavila ludački brzu kupovinu.
Nije često kuvala. Nije da nije umela, kada bi morala, već joj je jednostavno
bilo mnogo lakše da se hrani iz kartonske kutije ili konzerve. Ako nešto nije imalo
nikakve veze sa pozorištem, Medi je uvek tražila način kako da se iz toga izvuče.
Kada je stigla do svoje zgrade, Đanelijevi na prvom spratu su se opet svađali
u svom stanu. Italijanske psovke su se orile stepeništem. Medi se setila da
proveri poštu, otrčala ponovo u prizemlje, tražeći na privesku mali, izubijani ključ
koji je otvarao poštansko sanduče. Držeći u ruci razglednicu od svojih roditelja,
ponudu za životno osiguranje i dva računa, trčeći je krenula nazad do svog stana.
Na drugom spratu, na stepeništu, sedela je tek venčana devojka iz stana 242,
i čitala udžbenik.
„Kako ide spremanje engleske književnosti?“, upitala ju je Medi.
„Dosta dobro. Mislim da ću dobiti diplomu do avgusta.“
„To je sjajno.“ Ali delovala je usamljeno, pomislila je Medi. Zastala je na
tren. „Kako je Toni?“
„Uspeo je da prođe do poslednje audicije za onu predstavu na Of-Brodveju. 3“
Kada se nasmešila, njeno mlado lice, prepuno nade, potpuno se ozarilo. „Ako uđe
među pozadinske plesače, moći će da prestane da radi kao konobar noću. Kaže da
je napredak tu, iza ćoška.“

3
Of-Brodvej je jednako čuveni deo Njujorka sa alternativnim pozorišnim scenama i trupama,
gde je isto tako teško probiti se kao i na samom Brodveju - prim. prev.
~ 23 ~
 Knjige.Club Books

„To je stvarno super, Endži.“ Nije dodala da je napredak uvek iza ćoška za
cigane plesače. Jedini problem je što su s vremenom putevi sve duži i duži.
„Moram da žurim. Imam gosta na večeri.“
Na trećem spratu je začula odjek glasne muzike i lupanje nogama o pod.
Disko kraljica je ponovo vežbala svoje korake, zaključila je Medi dok se penjala
uz poslednji red stepenica. Nakon kratke potrage za ključem, napokon je ušla u
svoj stan. Imala je još sat vremena.
Upalila je muzički stub na putu do kuhinje i spustila papirnu kesu prepunu
namirnica na kockasti stočić koji je ona nazivala radnom površinom. Oljuštila je
dva krompira, ubacila ih u rernu, i setila se da je upali. Zatim je ostalo sveže
povrće stavila u sudoperu.
Palo joj je na pamet, kao kroz maglu, da bi možda mogla da pospremi malo
stan. Nije obrisala prašinu još od... pa uostalom bilo je dovoljno svega i svačega
po stolovima da se prašina ne vidi. Neko bi možda rekao da su njene sobe pomalo
neuredne, ali niko nikad ne bi mogao da je optuži da joj stan izgleda dosadno.
Većina nameštaja, kao i skoro svi ukrasi i dekoracije, bili su višak sa
brodvejskih predstava. Kada bi neka predstava prestala da se daje - naročito ako
bi propala kod publike - materijale i rekvizite korišćene u scenografiji bi prodavali
budzašto. To su sve za nju bili delići sećanja, tako da čak i nakon što je počela
redovno da prima platu, nije ništa od toga želela da zameni. Zavese su bile crvene,
sa psihodeličnim ornamentima - praktično ukradene iz mjuzikla Najbolji Mali
bordel u Teksasu. Sofa, sa svojim ekscentrično krivudavim naslonom i opasno
tvrdim jastucima, bila je deo scenografije za neku propalu predstavu čijeg imena
više nije mogla da se seti. Ali se sećala da se pričalo o tome da je nekada bila na
sceni u salonu u Moja lepa gospođice. 4 Medi je odlučila da veruje u taj trač.
Nijedan od njenih stolova nije bio uparen, kao niti jedna stolica. To je bio
šašavi miks raznih stilova i boja, mešavina poslovnog smeća i luksuznih komada
koja je njoj savršeno pristajala.
Zidove su prekrivali plakati. Plakati iz predstava u kojima je glumila, plakati
iz predstava u kojima nije odmakla dalje od prve audicije. Imala je jednu jedinu
biljku, filodendron koji se kolebao negde na ivici života i smrti, u svojoj šarenoj
saksiji odmah uz prozor. Bio je poslednji u dugačkom nizu poginule braće.
Ali najvrednije što je posedovala je bio ružičasti neonski znak, to su izuvijana
slova kojima je pisalo njeno ime. Trejs joj ga je poslao kada je dobila svoj prvi
posao na Brodveju kao pozadinska plesačica. Njeno ime, na neonskoj reklami.
Medi ga je upalila, kao što je to i obično činila i pomislila kako se njen brat, mada
ne dolazi često da je obiđe, svakako postarao da uvek bude prisutan.
4
Moja lepa gospođice - čuvena predstava, nastala po drami Pigmalion Džordža Bernarda
Šoa, odigrana je prvi put na Brodveju 1956. sa tolikim uspehom da je napravila zvezdu od
glavne glumice Džuli Endrjuz, koja je posle glumila u Moje pesme, moji snovi, kao i u filmu
Meri Popins - prim. prev.

~ 24 ~
 Knjige.Club Books

Rešila je da ipak ne protraći previše vremena pospremajući, s obzirom da će

ponovo da nastane nered za nekoliko dana, Medi je samo raščistila nekoliko
stolica i sklonila časopise i neotvorenu poštu. Zaključila je da je to dovoljno. Bilo
je važnije da opere svoju odeću za ples.
Napunila je kadu toplom vodom i sapunicom, i u nju ubacila helanke i triko
koji je jutros nosila na času. Dodala je i svoju odeću sa probe za mjuzikl. Da ne
bude malo, ubacila je unutra i znojnice i grejače za noge. Zavrnula je rukave na
prevelikoj majici koju je nosila poput haljine a koja joj je dosezala do kolena, i
otpočela sa monotonim poslom pranja, ispiranja i ceđenja odeće. Napokon je
okačila sve to da se suši na privremenu žicu koju je sama sklepala iznad kade.
Njeno kupatilo nije bilo ništa veće od običnog ormana. Kad bi se uspravila i
okrenula, našla bi se odmah ispred ogledala i lavaboa. Ogledala su predstavljala
intiman deo njenog života. Bilo je dana kada bi plesala pred ogledalom i po osam
sati, gledajući, snimajući se, proučavajući svaki mišić i pokret svog tela.
Odmerila je svoje lice u odrazu - poprilično dobre jagodične kosti, privlačne
crte lica. Kombinacija špicaste brade, ogromnih očiju i čist i sjajan ten su bili
glavni krivci za epitete koje je dobijala, poput ’slatka’ i ’pravilnih crta’. Na
njenom licu nije bilo ničeg zanosnog, pomislila je, ali je mogla nešto da učini
povodom toga.
Čisto ćefa radi, otvorila je kredenac na kom se nalazilo ogledalo i zgrabila
dve pune šake raznih kozmetičkih preparata. Često je kupovala šminku, čuvala je,
čak bi se moglo reći i da ju je gomilala. To joj je bilo skoro poput opsesije.
Činjenica da ju je veoma retko koristila kada nije nastupala, nije nimalo
doprinosila tome da joj njen hobi deluje čudno. Kad god bi poželela da se
poigra sa svojim licem, imala je sav neophodan alat.
Deset minuta je eksperimentisala, stavljala, pa skidala, pa ponovo stavljala
raznu šminku na svoje lice. Sve dok rezultat nije bio samo malo egzotične senke
na očima i jedva vidljivo rumenilo na jagodicama. Medi je vratila sve tube, olovke
i kutijice nazad u kredenac, i brzo zatvorila vrata pre nego što je išta od toga
moglo da ispadne.
Da li je trebalo da ohladi ono vino, iznenada je pomislila. Ili se možda to vino
služi na sobnoj temperaturi - koja se sad opasno bližila tome da bude dvadeset i
pet stepeni.

Sigurno mu je dala pogrešnu adresu. Rid nije nimalo sumnjao u svoju

memoriju. Veoma rano su ga naučili koliko je važno da pamti imena, lica,
činjenice, cifre. Kada vam je učitelj rođeni otac, koga vi obožavate, naučite sve
što treba. Godine prakse, pre nego urođena sposobnost, naučile su Rida da u glavi
drži tri reda cifara, i da ih sve sabere bez problema. Edvin Valentajn je naučio
svog sina da mudar biznismen uvek zaposli najboljeg knjigovođu, a onda se
pobrine da i sam nauči isto što njegov knjigovođa zna.

~ 25 ~
 Knjige.Club Books

Nije zaboravio adresu, niti je pomešao brojeve, ali je počeo da sumnja da se

to možda ipak desilo.
Kraj u kom je živela je bio opasan i mračan, a postajao je sve mračniji i
zapušteniji što je dalje vozio. Polomljena fotelja, sa probušenim tapacirungom iz
kog je virio sunđer, stajala je posred trotoara. Grupica ljudi se burno raspravljala
oko toga kome ta fotelja pripada. Starac u potkošulji i šortsu, sedeo je na prljavom
stepeništu i pio pivo iz konzerve. Promućurno je pogledao za Ridovim kolima dok
je ovaj vozio pored njega.
Kako je mogla ovde da živi? Ili, što je bilo još tačnije, zbog čega je živela u
ovakvom kraju? Medi O’Harli je upravo napustila solidan mjuzikl u kom je imala
godišnji ugovor, i koji joj je doneo nominaciju za Tonija5. Pre toga, godinu dana
je provela kao druga glavna uloga i zamena za glavnu zvezdu u uspešnoj ponovnoj
postavci mjuzikla Poljubi me, Kejt.
Rid je sve to znao, zato što se postarao da mu bude bitno da to sazna. To je
bio deo njegovog posla, ubeđivao je sebe dok se zaustavljao uz ivičnjak pored
zgrade na kojoj je stajao broj koji mu je Medi rekla. Žena koja se spremala da
bude zvezda svog trećeg velikog i uspešnog mjuzikla na Brodveju, mogla je sebi
da priušti da živi u kraju u kom nisu noću minirali trotoare.
Kada je Rid iskoračio iz svog automobila, primetio je mladog kriminalca,
naslonjenog na banderu, kako odmerava njegov automobil. Zavetujući se sebi u
bradu, Rid mu je prišao. Bio je obučen u svakodnevnu opuštenu odeću, ali čak i
bez kravate i sakoa, delovao je kao da mu je mesto u klubu bogataša.
„Koliko tražiš da mi pričuvaš auto?“, izgovorio je Rid odsečno. „Umesto da
ga rastaviš u delove?“
Mladić se premestio s noge na nogu, i nasmešio sa uvežbanom arogancijom.
„Imaš prilično elegantnu mašinu, Lanselote. Ne viđam ovde često BMW. Čak mi
je palo na pamet da odem po svoj foto-aparat, da ga slikam “
„Slikaj se s njim koliko god ti je volja. Samo nemoj ništa da skineš s njega.“
Rid je iz novčanika izvadio novčanicu od pedeset dolara, „Recimo da si sad
zvanično zaposlen kod mene. Dobićeš još dvadeset dolara ako kola budu
netaknuta kad izađem odavde. Ako mi poskidaš sve felne i prodaš ih, zaradićeš
manje, a ovako jedino treba da provedeš malo vremena na prijatnom, večernjem
vazduhu.“
Mladić je proučavao automobil, a onda njegovog vozača. Znao je kako da
proceni protivnika i da izračuna kakve su mu šanse. Čelično sive oči su bile
direktne i potpuno mirne. Da je video strah u njima, klinac bi probao da se cenjka.
Umesto toga, prihvatio je pruženu pedeseticu.

5
Toni je nagrada za pozorišnu umetnost i ekvivalent je nagradi Oskar za filmsku umetnost -
prim. prev.

~ 26 ~
 Knjige.Club Books

„Ti si gazda. Ionako imam par sati slobodno.“ Iscerio se i pokazao mu bolno
okrnjen prednji zub. Pedesetica je već nestala u njegovim pantalonama pre nego
što je Rid došao do prednjih vrata zgrade.
Njeno ime je bilo na sandučetu za poštu, u nečemu što bi se moglo nazvati
foajeom u zgradi. Stan broj 405. I nije bilo lifta. Rid je krenuo da se penje
stepeništem. Pratila su ga plačljiva deca, džez muzika koja je probijala bubne
opne, i svadljivi Đenelijevi, koji su i dalje psovali jedno drugo na italijanskom.
Kad je stigao do trećeg sprata, i sam je počeo da psuje sebi u bradu.
U trenutku kada joj je pokucao na vrata, Medi je bila do laktova u salati. Znala
je da će doći tačno na vreme, isto kao što je bila potpuno ubeđena da se njoj to ne
bi desilo. „Sačekaj sekund“, povikala je histerično gledajući po svojoj kuhinji ne
bi li našla krpu da obriše ruke. Digla je ruke od potrage, otresla vodu s njih, koliko
je mogla, i prišla vratima. Cimnula je kvaku iz sve snage, i iscerila mu se.
„Ćao. Nadam se da nisi previše gladan. Još uvek nije sve gotovo,“
„Nisam. Ja...“ Bacio je pogled preko svog ramena. „Hodnik...“, započeo je,
ali su mu reči odlutale iz misli. Medi je izbacila glavu u hodnik i pomirisala
vazduh.
„Miriše kao pašnjak za krave“, rekla je. „Mora da je Gvido ponovo rešio nešto
da skuva. Uđi.“
Trebalo je da bude pripremljen na to kako će izgledati njen stan, ali nije bio.
Rid je bacio pogled ka vatrenocrvenim zavesama, šokantno plavom tepihu, stolici
koja je izgledala kao da je prenesena pravo iz nekakvog srednjovekovnog zamka.
Zapravo, ta stolica je bila iz scenografije za predstavu Kamelot. Medino ime je
drečeći sijalo ružičastim, neonskim slovima sa belog zida.
„Zanimljiv stan“ promrmljao je.
„Volim da budem ovde.“ Iznad njihovih glava su se začula tri tupa, simultana
udarca o pod. „Studentkinja baleta živi na petom spratu“, rekla je Medi
usputno, „Ovaj korak se zove tours jete. Da li si za malo vina?“
„Može.“ Rid je nervozno bacio pogled ponovo ka plafonu. „Mislim da bi mi
prijalo.“
„Odlično. I meni bi prijalo.“ Vratila se nazad u kuhinju koju je od dnevne
sobe odvajala jedino stara komoda i sopstvena mašta. „U jednoj od onih fioka se
nalazi otvarač za flaše“, rekla mu je. „Zašto ti ne bi otvorio flašu vina dok ja ovo
ne završim?“
Nakon kratkotrajnog oklevanja, Rid se obreo pretražujući Medine kuhinjske
fioke. U prvoj je pronašao tenisku lopticu, nekoliko ključeva bez priveska i par
fotografija, ali ne i otvarač. Preturao je po drugoj pitajući se šta li on uopšte radi
ovde. Na petom spratu, studentkinja baleta je nastavila da vežba svoje piruete.
„Kakav biftek jedeš?“
Rid je spasao otvarač za flaše iz naručja umršene crne žice. „Aha... srednje
pečen.“
~ 27 ~
 Knjige.Club Books

„Važi.“ Kad se sagnula da dohvati tiganj iz ostave, obrazom je skoro očešala

njegovo koleno. Rid je izvukao čep iz flaše i ostavio otvoreno vino da diše.
„Zašto si me pozvala na večeru?“
I dalje sagnuta, s glavom u polici, Medi se okrenula i pogledala ga. „Bez
nekog konkretnog razloga. Retko bilo šta činim sa određenim razlogom, ali ako ti
je to bitno, recimo da je to bilo zbog četke za kosu?“ U tom trenutku se podigla,
pobednički držeći u ruci izubijani stari tiganj. „Osim toga, prava je uživancija
gledati te.“
Mogla je da vidi kako se iskre humora pojavljuju i nestaju u njegovim očima,
i zbog toga je bila oduševljena,
„Hvala na komplimentu.“
„Oh, nema na čemu.“ Sklonila je pramen kose koji joj je pao preko očiju i
kroz maglu je pomislila kako je vreme za šišanje. „Zbog čega si pristao da dođeš?“
„Iskreno, nemam pojma.“
„To će definitivno da pomogne da ovo veče prođe još interesantnije. Nikada
ranije nisi podržao nijednu pozorišnu predstavu, zar ne?“
„Nisam.“
„Ni ja nikad ranije nisam spremala večeru za mecenu. Znači, izjednačeni
smo.“ Spustila je salatu na sto i počela da peče bifteke.
„Čaše?“
„Čaše?“, ponovila je, a onda bacila pogled na vino. ,,Oh, tu su gore, na jednoj
od polica.“
Digavši ruke, Rid se bacio u još jednu potragu. Našao je gomilu šolja sa
polomljenim ručkama, neuparen set fantastično skupog kineskog porcelana i hrpu
plastičnih posuda. Na kraju je uspeo da pronađe i gomilu vinskih čaša, od kojih
nijedna nije bila nalik drugoj. „Ne veruješ u uniformisanost?“
„Ne baš.“ Medi je spustila biftek na tiganj i zalupila vrata rerne. „Treba joj
malo da se pokrene“, rekla mu je uzimajući čašu s vinom iz njegove pružene ruke.
„Da dobije SO.“
„Da dobije, šta?“
„Stojeće ovacije.“ Kucnula je svojom čašom njegovu i otpila gutljaj.
Rid ju je proučavao preko ivice svoje čaše. I dalje je na sebi imala ogromnu
majicu kao haljinu. Noge su joj bile bose. Miris koji se oko nje širio je bio lagan
i vazdušast, bio je to miris iskrenosti. „Nisi ono što sam očekivao.“
„To je lepo. Šta si očekivao?
„Nekoga oštrijeg, pretpostavljam. Pomalo nervoznu ženu, pomalo gladnu.“
„Plesačice su uvek gladne“, rekla je s poluosmehom, dvosmisleno, okrenuvši
mu leđa da bi izrendala sir preko krompira.

~ 28 ~
 Knjige.Club Books

„Zaključio sam da si me pozvala ovde na večeru iz jednog od dva moguća

razloga. Prvo mi je palo na pamet da si me zvala da iz mene iscediš sve
informacije oko finansiranja produkcije.“
Medi se glasno zacerekala spuštajući komadić sira na svoj jezik. „Ride,
moram da brinem o osam plesnih tačaka - možda čak i čitavih deset, ako bude po
Mekijevom - šest pesama, i tekstu koji još uvek nisam savladala. Ostavljam brigu
o novcu tebi i producentima. Koji je bio drugi razlog?“
„Da me zavedeš.“
Upitno je podigla obrve, više znatiželjno, nego kao da je šokirana njegovim
rečima. Rid ju je netremice posmatrao, sa mračnim i smirenim pogledom, dok mu
je lagani osmeh krasio lice pokazujući kako ga sve ovo zabavlja. Cinik, shvatila
je iznenada Medi pomislivši kako je baš šteta što je tako. Možda je imao razlog
da bude takav. Zbog toga joj je još više bilo žao. „Da li žene uglavnom pokušavaju
da te zavedu?“
Očekivao je da će joj biti neprijatno, da će se iznervirati, u najmanju ruku, da
će je sve to nasmejati. Umesto toga, posmatrala ga je sa blagom znatiželjom.
„Samo da prevrnem biftek, važi?“
„Pretpostavljam da je tako.“ Počela je da juri po kuhinji viljušku s kojom će
da prevrne biftek. ,,A pretpostavljam i da, nakon izvesnog vremena, to čoveku
počne da smeta. Ja nikad nisam morala da se brinem oko toga. Muškarci su se
uvek nabacivali mojoj sestri.“ Pronašla je viljušku, otvorila vrata rerne i prevrnula
biftek na drugu stranu.
„Imaš samo jedan“, istakao je Rid.
„Ne, imam dve sestre.“
„Biftek. Pečeš samo jedan biftek,“
„Da, znam. Za tebe.“
„Zar ti nećeš da jedeš?“
„Oh, naravno da hoću, ali ja nikad ne jedem puno crvenog mesa.“ Ponovo je
glasno zalupila vrata rerne. „Zakrči mi čitav organizam. Zaključila sam da ćeš
mi ponuditi nekoliko zalogaja tvog bifteka. Izvoli.“ Pružila mu je činiju sa
salatom. „Odnesi ovo do onog malog stola pored prozora. Skoro smo spremni da
jedemo.“
Bilo je dobro. Zapravo, bilo je izvrsno ukusno. Nakon što je posmatrao njene
igrarije po kuhinji, Rid je posumnjao da li će išta biti jestivo. Salata je bila
simfonija mešanog zeleniša, začinjena ljutkastim sirćetom. Sir i slanina su se
udobno smestili na vrh vrelih krompira, a biftek je bio pečen upravo onako kako
je on to voleo. Vino je imalo suptilan ukus.
Medi je i dalje uživala u prvoj čaši. Jela je tek mrvicu onoga što je Rid smatrao
normalnom količinom, ali kao da je uživala u svakom, najmanjem zalogaju.

~ 29 ~
 Knjige.Club Books

„Uzmi još malo bifteka“, ponudio joj je, ali je ona odmahnula glavom. Ipak,
uzela je još jednu malu činiju salate. „Mislio sam da neko ko ima tako težak
fizički pošao poput tvog, mora puno da jede da bi nadoknadio izgubljene
kalorije.“
„Za plesače je bolje kad imaju malo manje kilograma nego što je normalno
za njihovu visinu. Tu se uglavnom radi o tome da se hraniš pravilno. To stvarno
mrzim.“ Nasmejala se zgrabivši viljušku punu salate i sojinih klica.
„Ne radi se o tome da mrzim zdravu hranu, već je reč o tome da prosto volim
hranu i tačka. Tu i tamo sebe častim sa hiljadu kalorija. Ali se uvek postaram da
to bude neka vrsta slavlja.“
„Kakvog slavlja?“
„Pa recimo da je padala kiša čitava tri dana, a onda se pojavilo sunce. To je
dovoljno jak razlog za kolače od čokolade.“ Sipala je sebi još pola čaše vina i
napunila njegovu čašu pre nego što je primetila njegov zbunjen izraz lica. „Zar ti
ne voliš čokoladne kolače?“
„Nikad ih nisam smatrao nečim što se jede na slavlju.“
„Pa ti nikad nisi vodio nenormalan život.“
„Da li ti svoj život smatraš nenormalnim?“
„Ja ne. Ali hiljade drugih ljudi bi to mislilo.“ Podigla je laktove na sto i
naslonila bradu na svoje ruke. Hrana, o kojoj je toliko često maštala, lako je mogla
biti zaboravljena kada je razgovor bio ovako interesantan. „Kakav je tvoj život?“
Svetlost koja se širila kroz prozor pored njih, velikom brzinom se gasila.
Samo su ostaci večernjeg sunca obasjavali njenu svetlu kosu. Njene oči, koje su
sad delovale toliko otvoreno, iskreno i krupno, gledale su ga sad sijajući kao oči
neke mačke, zlatkaste, lenje, oprezne. Neonska svetlost, šašavo ružičasta, kojom
je bilo ispisano njeno ime, obasjavala ih je oboje. „Ne znam kako da odgovorim
na to pitanje.“
„Pa verovatno veći deo toga mogu i sama da pogodim. Imaš stan, verovatno
sa pogledom na park.“ Ponovo je nabadala salatu na viljušku pomno ga
posmatrajući. „Ming vaze, figurice iz Drezdena, ukrase tog tipa. Više vremena
provodiš u svojoj kancelariji nego u stanu. Savestan si po pitanju posla, posvećen
si mu u potpunosti. Bilo koji odgovorni tajkun druge generacije bi se tako
ponašao. Povremeno se viđaš sa ženama, ali ništa ozbiljno, jer nemaš ni vremena
niti želje za posvećenu vezu. Provodio bi više vremena po muzejima kada bi
mogao, povremeno iznajmiš neki strani film, i preferiraš tihe, francuske
restorane.“
Nije ga začikivala, shvatio je. Ali je opet izgledalo više kao da se zabavlja,
nego da je impresionirana. U očima mu se videlo da je blago iznerviran, ali ne
zbog njenog opisa, već zbog toga što ga je tako lako pročitala. „To je bilo vrlo
mudro.“

~ 30 ~
 Knjige.Club Books

„Izvini!“, rekla je hitro sa toliko jasnom iskrenošću u glasu da je sve njegovo

nerviranje momentalno isparilo. „To mi je loša navika, da procenjujem ljude i
kategorizujem ih. Bila bih užasno besna kada bi meni neko tako nešto uradio.“ Tu
se zaustavila i zagrizla donju usnu. „Koliko sam bila blizu?“
Bilo je teško odupreti se njenom sjajnom smislu za humor. „Dovoljno blizu.“
Smejući se naglas, odmahnula je glavom tako da joj se sva kosa raspršila, a
zatim i vratila na mesto. Podigla je noge i sela u turski sed. „Je li u redu da te
pitam zašto plaćaš predstavu u kojoj se radi o striptizeti?“
„Je li ti u redu da te pitam zašto glumiš glavnu ulogu u predstavi u kojoj je
reč o striptizeti?“
Zurila je u njega poput učiteljice čiji je učenik postavio posebno pametno
pitanje, pomislio je Rid. „Zato što je to fantastična predstava. Trik da se u to uveriš
je da pročitaš scenario bez pesama i plesnih tačaka. Muzika naglašava,
preuveličava, pobuđuje ekstazu, ali i bez toga, priča je odlična. Dopada mi se
način na koji se Meri razvija kao osoba, a da pritom ne mora ništa ključno
kod sebe da promeni. Morala je da bude opasna da bi preživela, ali je izvukla iz
toga sve najbolje što je mogla. Ona želi više, i bori se da to i dobije, zato što to i
zaslužuje. Jedino što je zatekne nespremnu je što se na kraju zaista i zaljubi u tog
čoveka. On je sve što je ona oduvek želela, u materijalnom smislu, ali ona potpuno
izgubi glavu za njim. Nakon što se to desi, novac joj više nije važan, nije joj važna
ni njegova pozicija, ali svejedno završi sa svim tim. To mi se dopada.“
„Srećan kraj?“
„Zar ti ne veruješ u srećan kraj?“
I, odjednom, kao da su se vrata zalupila preko njegovog lica, brzo i potpuno.
Baš čudno. „U predstavi.“
„Trebalo bi da ti ispričam šta se desilo mojoj sestri.“
„Onoj što joj se svi muškarci nabacuju?“
„Ne, mojoj drugoj sestri. Da li bi želeo ekler? Kupila sam jedan za tebe, i ako
pristaneš da ga pojedeš, mogao bi i meni malo da ponudiš. Bilo bi nepristojno da
te odbijem, da ga probam.“
Dođavola, iz minuta u minut mu je bila sve privlačnija. Nije bila njegov tip,
nije imala isti temperament kao on, nije volela isti stil. Ali joj se nasmešio. „Baš
bih voleo ekler.“
Medi je opet otišla u kuhinju, glasno tražeći nešto, a onda se vratila sa
debelim, čokoladnim kolačem. „Moja sestra Abi se udala za Čaka Rokvela,
vozača auto-trka. Čuo si za njega?“, započela je priču.
„Jesam.“ Rid nikad nije bio veliki fan automobilskih trka, ali je čuo za
njegovo ime. „On je poginuo pre nekoliko godina.“
„Njihov brak nije bio dobar. Abi je stvarno bilo veoma teško s njim. Sama je
podizala dvoje dece na farmi u Virdžiniji. Mučila se finansijski, a emotivno je bila

~ 31 ~
 Knjige.Club Books

potpuno iscrpljena. Pre nekoliko godina je autorizovala Rokvelovu biografiju.

Pisac knjige je došao na farmu, rekla bih, spreman da je ubije na mestu“, nastavila
je Medi da priča spuštajući ekler ispred njega na sto. „Hoćeš li mi ponuditi griz?“
Rid je poslušno odsekao parče kolača svojom viljuškom, i ponudio joj. Medi
je pustila da joj se korica i krem tope na jeziku, dugo uživajući u tom dekadentnom
trenutku.
,,I šta se desilo sa tvojom sestrom?“
„Udala se za pisca pre šest nedelja.“ Kada se ponovo nasmešila, čitavo lice
joj je prosto zasijalo, kao empatični, ružičasti neonski znak. „Ona priča ’i živeli
su srećno do kraja života’, ne postoji samo u predstavama.“
„Zašto misliš da će drugi brak tvoje sestre dobro da funkcioniše?“
„Zato što je ovo pravi muškarac za nju.“ Nagnula se bliže k njemu ne skidajući
pogled s njegovih očiju. „Moje sestre i ja smo trojke, poznajemo jedna drugu
kao sopstveni dlan. Kada se Abi udala za Čaka, bilo mi je žao. Duboko u srcu,
znaš, znala sam da neće biti dobro, da to nikada ne može da uspe jer poznajem
Abi isto tako dobro kao što poznajem sebe. Sve što sam mogla je da se nadam da
će im ipak nekako poći za rukom da očuvaju brak. Kada se udala za Dilana, imala
sam potpuno drugačije osećanje - kao da sam napokon mogla da odahnem i da se
opustim.“
„Dilan Krozbi?“
„Da, to je on. Poznaješ ga?“
„Napisao je knjigu o Ričardu Bejliju. Ričard je bio izvođač Valentajn
rekordsa dvadeset godina. Poprilično dobro sam upoznao Dilana dok je istraživao
i prikupljao podatke za svoju knjigu.“
„Ovaj svet je stvarno mali,“
„Jeste.“ Napolju je već zavladao sumrak, i nebo je postajalo sve tamnije bojeći
sobu u ljubičaste nijanse, ali ona se nije zamarala s tim da upali svetla u stanu.
Studentkinja baleta je odavno prestala sa vežbama. Negde niz hodnik, čulo se
kako neka beba uporno plače.
„Zašto živiš ovde?“
„Ovde?“ Pogledala ga je kao da ne razume njegovo pitanje. „A što da ne živim
ovde?“
„Na uglu tvoje ulice stoji Atila Bič Božji, komšiluk se dere...“
„Pa?“ zapitala ga je mameći ga da joj odgovori.
„Mogla bi da se preseliš u gornji deo grada.“
„Zašto bih to uradila? Poznajem ovaj kraj. Ovde živim već sedam godina.
Blizu je Brodveja, što mi puno znači zbog časova i proba. Verovatno polovina
komšija su cigani.“
„To me nimalo ne iznenađuje.“

~ 32 ~
 Knjige.Club Books

„Ne takvi Cigani, cigani iz pozadinskih linija na sceni.“ Nasmejala se i počela

da se igra sa listom svog filodendrona. To je bila reakcija na sopstvenu nervozu
koju i nije primećivala. „Plesači, koji se sele iz predstave u predstavu, nadajući se
da će jednom dobiti šansu da zaigraju glavnu ulogu. Ja sam tu šansu dobila. Ali
to ne znači da i dalje nisam ciganka u duši.“ Bacila je pogled ka njemu pitajući se
što joj je toliko važno da je on razume. „Čovek ne može da promeni ono što jeste,
Rid. Ili barem, to ne bi ni trebalo da radi.“
Slagao se s njom, i on je u to oduvek verovao. Bio je sin Edvina Valentajna,
jednog od začetnika i najuspešnijih ljudi u istoriji izdavaštva ploča. Bio je
proizvod uspeha, bogatstva i instinkta za samoodržanjem. Bio je, kako je to Medi
već rekla, posvećen svom poslu zato što je taj posao oduvek bio deo njegovog
života. Bio je nestrpljiv, često okrutan, čovek koji je pažljivo gledao na dno
stranice u sitno napisana slova pre nego što bi ih promenio tako da njemu
odgovaraju. Nije imao šta da traži u ovom mračnom stančiću sa ženom koja je
imala oči poput mačke i opasan osmeh. U glavi su mu se rojile nimalo poslovne
fantazije o tome kako bi bilo da ostane ovde sve dok se mesec ne ustoliči visoko
na nebu. „Ubijaš tu biljku“, promrmljao je tiho.
„Znam. Svaku biljku sam ubila.“ Morala je da proguta knedlu i to ju je
iznenadilo. Bilo je nečeg u načinu na koji ju je sada gledao. Bilo je nečeg u tonu
njegovog glasa, u tome kako mu je bilo postavljeno telo. Mogla je uvek da pogreši
oko toga šta govori nečiji izraz lica, ali nikad o tome šta govori nečiji stav tela.
Njegovo telo je bilo napeto, kao i njeno. „Stalno ih kupujem, a onda ih ubijem.“
„Previše sunca.“ Nije to hteo da uradi, ali je pomazio gornji deo njenog dlana
svojim prstima. „I previše vode. Lako je voleti previše, kao što je lako voleti
premalo.“
„To mi nikad nije palo na pamet.“ Razmišljala je o munjama koje su joj
protresale telo, od dlana sve niz kičmu. „Tvoje biljke bi sigurno lepo napredovale
uz savršeno balansiranu pažnju.“ Ulovila je sebe kako razmišlja o tome da li je
isto i sa njegovim ženama. Morala je da ustane sa stolice jer njeno telo nije
reagovalo onako kako je ona očekivala. „Mogu da ti ponudim čaj, ali ne i
kafu. Nemam kafe.“
„Ne, hvala. Moram da krenem.“ Nije morao - nije imao ništa zakazano, nije
ga čekao nikakav sastanak. Ali bio je borac, neko ko preživljava, i znao je kad je
vreme da se povuče. „Uživao sam u večeri, Medi, i u tvom društvu“ Glasno je
uzdahnula, kao da je upravo doskočila sa velike visine. „Drago mi je. Ponovićemo
to uskoro.“
To je impulsivno rekla. Medi je najčešće sve radila impulsivno. Nije
razmišljala dvaput o svojim rečima ni delima. Toplo i prijateljski, spustila mu je
ruke na ramena i dodirnula mu usne poljupcem. Poljubac nije trajao duže od
sekunde. A osetila ga je kao udar uragana.
I on je osetio njene usne, glatke, blago izvijene u smešak. Okusio je njihovu
slatkoću i drhtavost, sa daškom opasnih začina. Njen miris ga je obavijao, lebdeo
~ 33 ~
 Knjige.Club Books

oko njega, dovoljno lagan da ga draži. Kada s odmaknula od njega, začuo je kako
se naglo bori da dođe do daha i video isto iznenađenje tom reakcijom i u njenim
očima.
Šta je to bilo, pitala se. Šta je, za boga miloga, to bilo? Ona je bila žena
naviknuta na prijateljske poljupce, hitre zagrljaje, usputne, opuštene dodire. Ništa
od toga je nikada do sad nije potreslo kao ovaj poljubac. Osetila je naznake svega
o čemu je ikada maštala u ovom kratkom dodiru. I poželela je još. Pošto je čitav
svoj život provela u poricanju i odricanju, bilo joj je lakše da kontroliše želju da
se ponovo približi toj vatri koja ju je spržila.
„Drago mi je što si došao.“ Drhtaji u njenom glasu su je zapanjili.
„I meni je drago.“ On se obično nije obuzdavao. Nije mu se često dešavalo da
mora nečeg da se odrekne. U ovom slučaju, znao je da će morati to da učini.
„Laku noć, Medi.“
„Laku noć.“ Ostala je da stoji na istom mestu, dok je on sam izašao iz stana.
Zatim, slušajući svoje telo, srušila se na stolicu. Bilo bi joj bolje da malo
porazmisli o ovome, upozoravala je sebe. Zatim joj je pogled odlutao ka biljci
koja je venula i žutela pokraj mračnog prozora. Čudno, nije do sad shvatala da je
i sama čučala u mraku toliko dugo.

~ 34 ~
 Knjige.Club Books

Treće poglavlje

Njeni mišići su se zagrevali, a oči su joj sanjivo bludele. Medi se istezala kraj
prečke sa ostalim plesačima. Instruktorka je prozivala svaku baletsku poziciju,
plije, tendi, atitud. Noge, torzoi, i ruke su odgovarali na njene naredbe sa
beskrajnim ponavljanjima.
Jutarnji čas je bio niz ponavljanja, beskonačni podsetnik telu da zaista može
da napravi sve te neprirodne pokrete i da ih iznova ponavlja bez greške. Bez tih
časova, to isto telo bi moglo prosto da se pobuni i da odbije da se dovoljno istegne,
da odbije da podigne nogu iz kuka, visoko kao da je zategnuta na praćki. Moglo
je da odbije da se kreće van uobičajenih pokreta, da odbije da se istegne van
prirodnih dometa. Postalo bi, u osnovi, potpuno normalno telo.
Nije morala potpuno da se skoncentriše. Medino telo je imalo ugrađenu
samodisciplinu, ugrađeni instinkt koji ju je vodio kroz zagrevanje. Njen um je
plutao, dovoljno daleko da može da mašta, a dovoljno blizu da čuje prozivanje
sledećih baletskih figura.
Veliki plije. Savila je kolena, a telo joj se polako spuštalo sve dok se kukovi
nisu našli odmah iznad poda. Mišići su joj podrhtavali, a zatim se opuštali.
Zapitala se da li je Rid već u svojoj kancelariji? Iako još uvek nije bilo ni devet
sati ujutru, mislila je da je već tamo.
Zamišljala ga je kako uvek dolazi pre svoje sekretarice, po navici. Kao i pre
svog asistenta. Da li će uopšte pomisliti na nju?
Atititud en evant. Podigla je visoko nogu držeći je u vazduhu pod uglom od
devedeset stepeni. Nastavila je tako da je drži dok je instruktorka nastavila sa
odbrojavanjem. Verovatno neće, zaključila je Medi. Njegov um je bio toliko
prenatrpan rasporedima i sastancima da ne bi imao vremena ni za jednu nebitnu
misao.
Batemen fondi. Provukla je stopalo iza kolena druge noge koje se
sinhronizovano savilo. Postepeno, polako, uspravljala se, osećajući otpor svog
tela, koristeći ga za uspeh figure. Nije morao sad da misli na nju. Možda kasnije,
kad se bude vraćao kući sa posla ili dok bude pijuckao večernje piće... možda tad
pomisli na nju. Volela bi da bude tako.
Medin sivi triko za vežbanje je već bio mokar od znoja kada se premestila na
pod za glavne vežbe. Figure koje su upravo radili kraj prečke, sada će ponoviti
iznova na sredini sale. Na znak, namestila se u petu poziciju i započela.
Jedan, dva, tri, četiri. Dva, dva, tri, četiri.
Napolju je padala kiša. Medi je mogla da vidi kako voda curi niz male,
zamagljene prozore dok se savijala, rastezala, uspinjala i stajala po komandi. Bila
~ 35 ~
 Knjige.Club Books

je to topla kiša, pomislila je. Jutros, dok je žurila na čas, vazduh je bio vlažan i
težak Nadala se da kiša neće prestati da pada pre nego što izađe napolje odavde.
Kada je bila dete, nije imala puno prilika da šeta po kiši. Nije da je za bilo čim
žalila, ali ipak, i ona i njena porodica, više vremena su provodili na probama i
železničkim stanicama, nego po parkovima i igralištima. Njeni roditelji su zabavu
nosili svuda sa sobom - igre, zagonetke i priče. Razne prenaduvane, presmešne
priče, koje su bile svetovi za sebe. Kad si blagosloven sa dvoje roditelja Iraca koji
poseduju neverovatnu imaginaciju, samo nebo je bilo granica.
Toliko je mnogo naučila od njih - mnogo više od planiranja vremena, mnogo
više od planiranja uopšte. Ono malo formalnog obrazovanja koje je stekla usput
joj nije škodilo, ali geografiju su učili na putu. Bilo je mnogo značajnije i mnogo
ju je više prosvetilo što je videla reku Misisipi, nego daje samo čitala o njoj.
Engleski, gramatika, književnost, sve je to učila iz knjiga koje su njeni roditelji
voleli i tu ljubav su preneli i na njih. Praktična matematika im je predstavljala
pitanje opstanka. Njeno obrazovanje je bilo nekonvencionalno, kao i
korišćenje slobodnog vremena, ali je smatrala da je sveukupno imala mnogo više
obrazovanija od većine drugih ljudi.
Medi nisu nedostajali parkovi niti igrališta. Njeno detinjstvo je bilo poput
čarobne vrteške. Ah sad, kao odrasla žena, retko je propuštala priliku da prošeta
po letnjoj, toploj kiši.
Šetnja po kiši se ne bi dopala Ridu. Zapravo, Medi je sumnjala da bi njemu
ikada palo na pamet da izađe na kišu. Bili su dva različita sveta - po rođenju, po
ličnom izboru, po svojim sklonostima. Njena desna noga se postavila u figuru
chasse, nazad, napred, sa strane. Ponovi. Ponovi još jednom. On je verovatno bio
logičan, razuman, možda i pomalo okrutan. U suprotnom ne bi bio uspešan
biznismen. Niko takav ne bi smatrao normalnim i logičnim da svakodnevno
rastežeš svoje telo u neprirodnim pozicijama. Niko takav ne bi smatrao razumnim
da svoje telo i dušu izlažeš pozorišnoj publici i njenim procenama i hirovima. Ako
je u njoj bilo i mrve okrutnosti, bila je okrutna jedino prema svom telu i fizičkim
zahtevima koje je postavljala sebi. Zašto onda nije mogla da prestane da misli na
njega? Nije nikako uspevala da prestane da se pita. Nije mogla da prestane da
misli na to kako su poslednji zraci sunca obasjavali njegovu kosu bojeći je u
tamniju nijansu, produbljujući je - ili o tome kako su njegove oči netremice
gledale u njene, direktnim, intrigantnim i ciničnim pogledom. Da li je bilo blesavo
za jednog optimistu da je privuče takav cinik? Naravno da je bilo. Ali radila je
ona i blesavije stvari.
Jednom su se poljubili, a i to jedva da je moglo da se nazove poljupcem.
Njegove ruke je nisu zagrlile. A ipak, iznova se prisećala tog njihovog kontakta.
Nekako je mislila - u stvari, bila je sigurna - da je i njega to dirnulo. Ma koliko da
je to bilo detinjasto i smešno, uživala je u tom naletu emocija, iznova ih
prizivajući u sećanje. To je dodavalo još vreline njenoj već previše zagrejanoj

~ 36 ~
 Knjige.Club Books

koži. Njeno srce, koje je već ritmički lupalo pred zahtevima teških fizičkih vežbi,
naglo je počelo da ubrzava.
Neverovatno je šta sve može da uradi sećanje na neki dodir, pomislila je.
Poletevši uvis u seriji pirueta, Medi se vraćala tom sećanju i vrtela u vazduhu na
krilima tog osećanja.

Kosa joj se i dalje cedila nakon tuširanja, i Medi je iz ormana izvukla par
prevelikih jarkožutih pantalona sa zakrpama, zapravo to je bio kombinezon.
Tuševi u prostorijama za probe su bili prepuni mirisa kolonjske vode i talka za
telo. Visoka žena, gola do struka, sedela je u uglu i borila se sa grčevima u listu
svoje noge.
„Stvarno sam ti zahvalna što si mi rekla za ovaj čas.“ Vanda, veličanstvena u
farmerkama i džemperu koji joj je stajao poput druge kože, pokupila je kosu na
vrh glave u opuštenu punđu. „Teži je od onog na koji sam ja išla. I pet dolara
jeftiniji.“
„Madam je mekog srca prema nama, ciganima.“ Medi je sela na dugačku
klupu i nagnula se unapred, pokušavajući da smesti glavu ispod sušača za ruke i
osuši mokru kosu.
„Nije svako na tvom mestu spreman da deli.“
„Ma daj, Vanda.“
„Ovaj naš posao i nije baš neko veliko sestrinstvo, dušo.“ Vanda je smestila
poslednju ukosnicu u svoju kosu gledajući Medin odraz u velikom ogledalu. Čak
i kroz crvenu kosu, koja joj je prekrivala pola lica, Vanda je mogla da vidi Medino
mrštenje i nezadovoljstvo. „Ti si glavna glumica predstave, nemoguće da ne vidiš
kako ti novajlije dišu iza leđa.“
„To čoveka samo tera da se više trudi.“ Medi je zabacila svoju kosu unazad,
više nije imala strpljenja da pokušava da je osuši. „Gde si kupila te minđuše?“
Vanda je upravo zakopčavala ogromne, jarkocrvene prizme, koje su joj padale
skoro do ramena. Pomerale su se od svakog pokreta njene glave okrećući se u
svim pravcima. I ona i Medi su se, u tišini, divile tome. „U nekom butiku, dole u
Vilidžu. Pet dolara i sedamdeset jedan cent.“
Medi je ustala sa klupe i približila svoju glavu Vandinoj. Suzila je oči,
koncentrišući se da zamisli. „Da li ih imaju i u plavoj boji?“
„Verovatno. Voliš kičaste stvari?“
„Obožavam kič.“
„Menjaću se s tobom za onu duksericu sa očima.“
„Dogovoreno“, Medi joj je odmah odgovorila. ,,Poneću ti je na probu.“
„Izgledaš srećno.“
Medi se nasmešila i podigla na vrhove prstiju da bi njena glava bila bliže
Vandinoj. ,,I jesam srećna.“
~ 37 ~
 Knjige.Club Books

„Htela sam da kažem da deluješ kao da si srećna zbog muškarca.“

Medi je ispitivački podigla jednu obrvu proučavajući svoje lice u ogledalu.
Ovako, bez šminke, njena koža je sijala, odražavajući njeno zdravlje. Usne su joj
bile pune i prelepo oblikovane i bez karmina. Bila je velika šteta, pomislila je, što
su joj trepavice tako svetle i retke. Šantel je imala tamne i guste trepavice.
„Srećna zbog muškarca, kažeš?“, ponovila je Medi njene reči, uživajući u toj
frazi. „I jesam upoznala jednog muškarca.“
„Vidi se. Je li zgodan?“
„Izgleda predivno. Ima neverovatne sive oči. Stvarno sive, bez i trunke zelene
boje u njima. I ima malenu rupicu na bradi.“ Dodirnula je svoje lice dok je to
govorila.
„A kakvo mu je telo?“
Medi se veselo nasmejala i prebacila ruku preko Vandinog ramena.
Prijateljstva, ona najbolja, najčešće se rađaju brzo, pomislila je. „Ima snažna
ramena, veoma je vitak. Dobro se drži. Rekla bih da ima lepo formirane mišiće.“
„Rekla bi?“
„Nisam ga videla golog.“
„Pa, dušice, šta je tačno tvoj problem?“
„Samo smo večerali zajedno.“ Medi je bila naviknuta na otvorene razgovore
o seksu. Bila je mnogo više naviknuta na njih, nego na sam seks. „Mislim da je
bio zainteresovan - sa malom distancom,“
„Znači, moraš da ga nateraš da zaboravi na tu distancu. Nije valjda plesač, zar
ne?“
„Nije.“
„Odlično!“ Vanda je poslednji put zavrtela svoje minđuše, a onda počela da
ih skida s ušiju. „Plesači su grozni muževi. Ja to najbolje znam.“
„Pa nisam baš razmišljala o tome da se udam za njega...“, započela je, a zatim
raširila oči u šoku. „Bila si udata za nekog plesača?“
„Pre pet godina. Bili smo zajedno u pozadinskoj liniji, na drugom izvođenju
mjuzikla Pipin. To se završilo tako što smo se venčali na veče premijere.“ Predala
joj je ,minđuše u ruku. „Problem je bio u tome što, pre nego što je predstava
prestala da se prikazuje, on je zaboravio da mi je stavio prsten na ruku, kao i šta
to znači.“
„Vanda, baš mi je žao.“
„To je bila lekcija koju sam morala da naučim“, rekla je slegnuvši ramenima.
„Ne potpisuj nikakav papir sa slatkorečivim, prezgodnim muškarcem. Osim ako
nije i prebogat“, dodala je. „Je li tvoj takav?“
„Da li je moj... oh.“ Medi se nameštala pred ogledalom. „Rekla bih da jeste.“

~ 38 ~
 Knjige.Club Books

„Onda ga zgrabi na vreme. Ako vam ne uspe, moći ćeš da se utešiš debelom
novčanom nadoknadom.“
„Mislim da ipak nisi toliko cinična koliko voliš da se predstavljaš tako.“ Medi
je hitro stegnula Vandina ramena u znak podrške. „Mnogo te je povredio?“
„Zabolelo je.“ Vandi je bilo čudno što to nikada nikom ranije nije priznala,
osim sebi. „Recimo samo da sam naučila da brak ne može da funkcioniše ako
oboje ljudi ne želi da igra po pravilima. Šta kažeš na zajednički doručak?“
„Ne mogu sad.“ Bacila je pogled naniže, ka izmučenom filodendronu koji je
čučao ispod klupe. „Moram nešto nekome da dostavim.“
,,To.“ Vanda se šeretski nasmejala. „Izgleda kao da zaslužuje pristojnu
sahranu.“
„Ono što on zaslužuje je izbalansirana pažnja“, ispravila ju je Medi dok je
kačila svoje nove minđuše na uši.

Nije mogao da prestane da razmišlja o njoj. Rid nije bio naviknut da mu bilo
šta remeti dnevni raspored - pogotovo ne nestalna, ekscentrična žena sa
neonskim slovima na zidu svog stana. Njih dvoje nisu imali ni jednu jedinu
zajedničku stvar. To je uporno ponavljao sebi i prethodne noći kada nije mogao
da zaspi. Ona ničim nije mogla njega da privuče, osim ako se ne računaju njene
neobične oči boje viskija, ili glasan smeh, koji kao da se stvorio niotkud, a koji je
odzvanjao satima i njegovoj glavi..
On je preferirao žene klasičnog ukusa, sa elegantnim manirima. Pratilje koje
je on birao bi se vozile kroz kraj u kom je Medi živela isključivo uz pratnju
naoružanih telohranitelja. A ni u kom slučaju ne bi tamo živele. Svakako nijedna
od njih, nikada, ne bi grickala meso iz njegovog tanjira. Žene sa kojima je on
izlazio su odlazile u pozorište. Nisu u njemu glumile. I sigurno, nijedna od
njih, nikad ne bi dozvolila muškarcu da je vidi kako se znoji. Zbog čega je onda
Rid, nakon samo nekoliko kratkih susreta sa Medi O’Harli, odjednom počeo da
misli da su sve žene sa kojima se ikada zabavljao teške dosadnjakovićke?
Naravno da one to nisu bile. Rid se trudio da se koncentriše na cifre ispred njega,
koje su označavale prodaju njihovih izdanja. Nikada se nije zabavljao sa ženom
isključivo zbog njenog izgleda. Od žena je zahtevao i priželjkivao inteligentan
razgovor, zajednička interesovanja, smisao za humor, stil. Možda će poželeti da
razgovara o izložbi impresionista u Metropolitenu tokom zajedničke večere, ili o
vremenskim uslovima u Sent Morisu tokom brendija.
Ono što je izbegavao - i to u širokom luku - bile su žene koje su na bilo koji
način bile povezane sa industrijom zabave. Poštovao je umetnike i izvođače, divio
im se, ali se trudio da se socijalno ne zbližava s njima. Kao direktor i vlasnik
Valentajn rekordsa, konstantno je bio u kontaktu sa pevačima, muzičarima,
agentima, ili menadžerima. Izdavačka kuća Valentajn rekords nije bila obična
kompanija. Ne na način na koji je njegov otac to zamislio. To je bila organizacija

~ 39 ~
 Knjige.Club Books

koja je pružala ljudima ono najbolje od muzike, od Baha do roka, i visoko

vrednovala talente koji su potpisivali ugovore za njih i koje su oni godinama
razvijali i podržavali.
Rid se družio sa muzičarima od ranog detinjstva. Smatrao je da razume i
dobro poznaje njihove potrebe, njihove ambicije, kao i njihove razne slabosti.
Svoje slobodno vreme je više voleo da provodi u društvu manje komplikovanih
osoba, ljudi sa manjim nagonom za uspehom. Njegove lične ambicije su bile više
nego dovoljne da popune to mesto. Izdavačka kuća Valentajn rekords je bila u
samom vrhu industrije, a tu će i ostati. On će se postarati da bude tako. Ne samo
zbog njegovog oca, već i zbog njega samog. Ako bude morao da radi po deset sati
dnevno sa muzičarima i izvođačima, kao što se često dešavalo, bilo mu je
neophodnoga se odmori od svih njih pri kraju radnog dana.
Ali nikako nije mogao da prestane da misli na Medi. Šta je bilo to što je nju
nagonilo da bude najbolja? Rid je sklonio u stranu papire sa brojevima i
rezultatima prodaje, okrenuo se ka prozoru i gledao u grad ispod sebe. Kiša ga je
pretvorila u maglovitu, sivu fantaziju. Medi kao da nije oko sebe stvorila onaj
zaštitni štit koji je bio neophodan za sve u njenoj profesiji. Koračala je sigurno ka
vrhu, ali kao da se nimalo nije zanosila zbog toga. Da li je zaista bilo moguće da
je toliko nekomplikovana i opuštena kao što je izgledala?“
A zašto bi to uopšte njega bilo briga?
Pojeo je večeru s njom - jednu kratku, jednostavnu večeru. Vodili su
zanimljiv, donekle intiman razgovor. Podelili su kratak, prijateljski poljubac koji
ga je potpuno izbacio iz ravnoteže.
Dakle, privlačila ga je. Ni on nije bio imun na devojku lepog i zdravog
izgleda, sa savršenim, čvrstim telom. Bilo je prirodno da ga ta žena zaintrigira sa
svojim čudnim filozofskim stavovima i zamršenim i neobičnim mislima. Ako je
želeo ponovo da je vidi, tu nije bilo ničeg lošeg. Osim toga, bilo je čak i lako. Sve
što treba je da podigne telefonsku slušalicu i da je pozove. Mogli bi ponovo da
večeraju zajedno... pod njegovim uslovima. Pre nego što bi se to veče završilo,
otkrio bi šta je to što ga je toliko mučilo u vezi sa njom.
Kada su se otvorila vrata njegove kancelarije, Ridov iznervirani pogled se
pretvorio u topao osmeh kojim je častio samo retke ljude. „Da napolju nije malo
previše mokro za partiju golfa?“
„Golf klub je poput grobnice kad pada kiša.“ Edvin Valentajn je ušetao u
kancelariju dugačkim i sporim koracima krupnog čoveka, da bi se na kraju sručio
u fotelju. „Osim toga, osećam se pomalo matoro ako se ne nacrtam ovde svakih
nekoliko nedelja.“
„Da, stvarno deluješ kao da kopniš.“ Rid se naslonio u svoju stolicu i
proučavao očevo rumeno lice, snažnih crta. „Koji ti je hendikep 6 ovih dana?“

6
Hendikep je sistem po kom se vrednuju igrači u golfu, shodno godinama provedenim u igri.
Hendikep jednog igrača odražava nivo njegove igre - prim. prev.
~ 40 ~
 Knjige.Club Books

„Moj hendikep je četiri.“ Edvin se iscerio zadovoljan poput malog dečaka.

„Sve je u zglobu. Čujem da si uspeo da otmeš Libi Barlou od Galovej rekordsa i
da je potpisala za nas.“
Oprezan, kao što je uvek bio, Rid je samo nagnuo svoju glavu. „Za sad tako
izgleda.“
Edvin je klimnuo glavom. Ovo je bila njegova kancelarija skoro dvadeset
godina. Sve to vreme je samo on donosio sve odluke. Ipak, nije osećao ni najmanji
ubod žaljenja niti zavisti dok je gledao svog sina iza kancelarijskog stola.
Uostalom, to je bilo ono zbog čega je sve to i radio. „Ima sjajna pluća ta mlada
dama. Voleo bih kad bi Dorsi producirao njen prvi album za našu kuću.“
Ridove usne su se izvile u blagi smešak. Instinkti njegovog oca su, kao i uvek,
pogađali pravo u središte mete. „Razgovarali smo već o tome. I dalje mislim da
bi trebalo da zadržiš jednu od kancelarija ovde.“ Podigao je ruku pre nego što je
njegov otac uspeo da odgovori na to. „Ne mislim da bi trebalo da se držiš
standardnih radnih sati, naravno.“
„Nikad u životu nisam radio standardno radno vreme“, dodao je Edvin na to.
„Dobro, onda ne bi trebalo da se držiš nestandardnog radnog vremena. I dalje
smatram da bi Edvin Valentajn trebalo da bude u Valentajn rekordsu.“
„Ti si u Valentajn rekordsu “ Edvin je prekrstio ruke, i smirenim i direktnim
pogledom odmerio svog sina. Između njih je razmenjivano mnogo, mnogo više
toga od običnih reči. „To ne znači da ne smatram da ti ne bi koristio povremeni
savet od tvog matorog. Ipak, sada si ti na čelu kompanije. A vidim da ovaj brod
odlično plovi svim morima.“
„Nikad te ne bih izneverio.“
Edvin je prepoznao snagu u sinovljevom glasu i razumeo strast koja je iza
toga čučala. „Ja sam svestan toga, Ride. Ne moram da ti kažem da od svega što
sam u životu radio, ništa me nikad nije činilo ponosnijim od tebe.“
Emocije su ispunile prostoriju i vazduh između njih. Zahvalnost, ljubav.
„Tata...“
Pre nego što je uspeo da izgovori ono što je želeo, ušla je njegova sekretarica
noseći poslužavnik sa kafom i slatkim lisnatim rolnicama. „Dođavola, Hana, kao
i uvek, tačno znaš šta i kad treba da uradiš.“
„Kao i Vi, gospodine Valentajne. Izgleda da ste smršali koje kilo.“ Zasladila
mu je kafu onako kako je on voleo. Namignula je usput Ridu toliko brzo da je
bilo jedva vidljivo golim okom. Bila je u kompaniji već dvanaest godina, i bila je
jedini radnik koji bi se usudio da se tako šali sa njim.
„Hana, prava si veštica. Ugojio sam se tri kilograma.“ Edvin je svejedno
stavio dve rolnice na svoj tanjir.

~ 41 ~
 Knjige.Club Books

„Pa odlično ih nosite, gospodine Valentajne. Gospodine Ride, imate sastanak

u jedanaest i trideset sa Mekenzijem iz prodaje.“ Spustila je još jednu solju kafe
na Ridov sto. „Da li biste želeli da ga pomerim?“
„Zbog mene ne moraš“, hitro je rekao Edvin.
Rid je bacio pogled na svoj ručni sat i u glavi proračunao narednih trideset i
pet minuta. „Videću se s njim u jedanaest i trideset, Hana. Hvala ti.“
„Sjajna žena“, rekao je Edvin punih usta dok su se vrata zatvarala za Hanom.
„Sjajan potez što si je zadržao kao svoju sekretaricu kad sam se ja povukao.“
»Mislim da izdavačka kuća Valentajn rekords ne bi funkcionisala bez Hane.“
Rid je ponovo bacio pogled na kišom natopljene prozore razmišljajući o jednoj
drugoj ženi.
„O čemu to razmišljaš, Ride?“
„Molim?“ Primoravajući se da se ponovo uključi u njihovu konverzaciju, Rid
je podigao solju kafe i prineo ustima. „Cifre prodaje izgledaju dosta dobro. Mislim
da ćeš biti zadovoljan rezultatima na kraju ove fiskalne godine.“
Edvin nije nijednog trenutka sumnjao u to. Rid je bio proizvod njegovog uma,
njegovog srca. Samo bi se ponekad zabrinuo da je možda svog sina previše
odgajio da bude toliko nalik njemu. „Ne deluje mi kao da su ti prodajne cifre u
glavi.“
Rid je klimnuo glavom, i odlučio da odgovori na očevo pitanje tako što će da
ga izbegne. „Razmišljao sam malo o predstavi koju podržavamo.“
Edvin se blago nasmešio. ,,I dalje si nervozan zbog tog mog instinkta?“
„Nisam.“ Mogao je sad iskreno da mu odgovori na to pitanje. „Imao sam
nekoliko sastanaka sa producentima i režiserom. Čak sam i odgledao nekoliko
proba. Čini mi se da će predstava biti veoma uspešna, pravi hit. Muzika - što je
ono što nas najviše zanima - zaista je predivna. Ono na čemu sad radimo je
promocija i marketing za taj album.“
„Ako ti ne smeta, možda bih se malo umešao u to, pred kraj.“
„Znaš da to ne moraš ni da me pitaš.“
„Ali moram“, ispravio ga je Edvin. „Sad si ti glavni, Ride. Ja se nisam
figurativno povukao sa pozicije direktora, već bukvalno. Ali mogu to otvoreno da
priznam, ovo je na neki način moj projekat odmilja. Može se reći da sam lično
umešan u to.“
„Nikad mi nisi objasnio zašto je to tako.“
Edvin se opet nasmešio, i načeo ćošak svoje druge slatke rolnice. „To datira
odavno. Baš odavno. Jesi li već imao prilike da upoznaš Medi O’Harli?“
Rid se odjednom namrštio. Da li je moguće da je njegov otac toliko dobro
mogao da ga pročita? „Zapravo...“ Kada se začulo zvono interkoma na njegovom
stolu, prihvatio je taj prekid sa primetnim zadovoljstvom. „Izvoli, Hana?“

~ 42 ~
 Knjige.Club Books

„Izvinite što prekidam, gospodine Valentajne, ali ovde Vas čeka jedna mlada
žena.“ Hana je umela da bude tvrda kao čelik, ali se i ona začudila što se smeškala
gledajući potpuno mokru sitnu devojku koja se cedila na tepihu ispred nje. „Kaže
da ima nešto što mora da Vam dostavi.“
„Preuzmite to, Hana, hoćete li?“
„Ona bi više želela sama da Vam to preda. Njeno ime je, ah... Medi.“
Rid se zaustavio u trenu, mada je bio spreman da je odbije. „Medi? Pošalji je
unutra, Hana.“
Sa vodom koja je kapljala sa nje, noseći svoju preveliku torbu sa stvarima za
probu i umiruću biljku u rukama, Medi je uletela poput furije u njegovu
kancelariju. „Izvini što te ometam, Ride. Samo, razmišljala sam dugo i odlučila
sam da bi trebalo da ti predam ovu biljku pre nego što zaista ugine. Uvek me
izmori krivica nakon što ubijem svaku svoju biljku, i shvatila sam da bi ti
mogao toga da me poštediš.“
Edvin je ustao sa svoje fotelje u trenutku kada je Medi ušla, a ona je
momentalno počela da mu se izvinjava. „Zdravo.“ Uputila mu je kratak i topao
osmeh, trudeći se da ignoriše slasne rolnice na poslužavniku ispred njega. „Znam
da vas prekidam, ali, ovo je bukvalno pitanje života i smrti.“ Spustila je mokru,
uvenulu biljku na besprekorno čist kancelarijski sto od hrastovine. „Nemoj da mi
kažeš ako ipak ugine, važi? Ali ako preživi, obavesti me. Hvala ti.“ Dobacivši im
poslednji, široki osmeh, spremala se da napusti kancelariju.
„Medi.“ Sad kad mu je dopustila da i on progovori, i Rid je ustao od svoje
stolice. „Voleo bih da upoznaš mog oca, Edvina Valentajna. Ovo je Medi
O’Harli.“
,,Oh!“ Medi je krenula da mu pruži ruku, ali ju je ponovo spustila kraj svog
tela. „Potpuno sam mokra“, objasnila mu je smeškajući se umesto pozdrava.
„Drago mi je što sam Vas upoznala.“
„Ja sam oduševljen.“ Edvin je presrećno zurio u nju. „Izvoli, sedi.“
,,Oh, zaista ne bi trebalo. Potpuno sam mokra.“
„Malo vode nikad ne može da naškodi kvalitetnoj koži.“ Pre nego što je mogla
da se pobuni, Edvin ju je uzeo za ruku i poveo do jedne od širokih fotelja,
odmah pored kancelarijskog stola. „Divio sam Vam se gledajući Vas na bini,“
„Hvala Vam.“ Nije joj palo na pamet da bi trebalo da se ponaša kao da je
fascinirana, mada je sedela skoro odmah pored jednog od najbogatijih i
najuticajnijih ljudi u državi. Njoj je njegovo široko rumeno lice bilo veoma
privlačno i drago, i mada ga je pažljivo zagledala, nigde nije mogla da vidi ni
najmanju sličnost sa njegovim sinom.
Rid joj se obratio i ona je vratila pogled na njega. „Da li bi možda želela malo
kafe, Medi?“

~ 43 ~
 Knjige.Club Books

Ne, nije nimalo ličio na svog oca. Rid je imao oštre crte lica i bio je vitak.
Gladan. Medi je odmah osetila kako joj je srce zakucalo brže. „Ja više ne pijem
kafu. Ako imate malo čaja s medom, baš bih volela jednu šolju.“
„Uzmi jednu rolnicu“, rekao joj je Edvin nakon što je primetio kako je željno
bacila pogled na njih.
„Propustiću ručak“, rekla mu je usputno i s lakoćom. „Valjda bih mogla da
unesem malo šećera u krvotok.“ Nasmešila mu se kad je izabrala rolnicu umočenu
u šećer. Ako će već da se prepusti grehu, uvek je birala veliki greh. „Svi smo se
pitali da li ćete nas i Vi posetiti na probama, gospodine Valentajne.“
„Razmišljao sam o tome. Rid i ja smo upravo razgovarali o predstavi. On
smatra da će biti pravi hit. Šta ti misliš?“
„Mislim da je loša sreća da ja govorim bilo šta o tome dok je ne isprobamo
na tlu Filadelfije.“ Odgrizla je zalogaj rolnice i skoro da je odmah osetila kako joj
energija prožima telo. „Mogu da kažem da su plesne numere toliko dobre da će
da popadaju u nesvest.“ Zahvalno je pogledala Hanu kada je unela u kancelariju
njen čaj. „Radimo danas posle podne na jednoj od plesnih tačaka zbog koje će
pozorište da eksplodira. Ako se to ne desi, moraću da se vratim konobarisanju.“
„Imam poverenja u tvoj sud.“ Edvin je pružio ruku da je potapše po mišici.
„Ako se ja pitam, ako jedna O’Harlijeva ne zna da li je plesna tačka uspešna, onda
to niko ne zna.“ Na njen zbunjeni osmeh, zavalio se u svoju fotelju. „Poznavao
sam tvoje roditelje.“
„Stvarno?“ Njeno lice se ozarilo od zadovoljstva, a rolnicu je istog trenutka
zaboravila. „Ne sećam se da je iko od njih to spominjao.“
„To je bilo davno.“ Dobacio je Ridu kratak pogled, kao da mu očima
objašnjava, i nastavio. „Tek sam počinjao sa svojim poslom, jurio sam talente,
jurio novac. Upoznao sam tvoje roditelje baš ovde, u Njujorku. Tada mi je išlo
veoma loše, bukvalno sam se mučio da zaradim peni. Pustili su me da spavam na
pomoćnom krevetu u njihovoj hotelskoj sobi. To im nikada nisam zaboravio.“
Medi je značajno pogledala po kancelariji. „Pa može se reći da ste uspeli da
zaradite i više nego dovoljno penija, gospodine Valentajne.“
Nasmejao se nudeći joj još rolnica. „Uvek sam želeo da im se odužim, znaš?
Rekao sam da ću im se odužiti. To je bilo pre više od dvadeset i pet godina. Ti i
tvoje sestre ste još bile u pelenama. Čak mislim da sam jednom pomogao tvojoj
majci da ti promeni pelenu.“
Iscerila mu se radosno. „Bilo je jako teško razlikovati Šantel, Abi i mene, čak
i iz tog ugla.“
„Imale ste brata“, setio se. „Bio je prepametan i sjajan.“
,,I dalje je takav.“
„Pevao je kao anđeo. Rekao sam vašem ocu da ću mu ponuditi ugovor čim se
probijem. Kad sam se napokon probio i uspeo da ponovo pronađem tvoju
porodicu, tvoj brat se već odselio od njih.“
~ 44 ~
 Knjige.Club Books

„Na tatino neprekidno žaljenje, Trejs je odlučio da ne želi više da živi po

turnejama. Odnosno, odabrao je drugi vid putovanja.“
„Ti i tvoje sestre ste imale grupu.“
Medi nije znala da li da se trgne ili da se nasmeje „kada se toga setila. „Trojke
O’Harli.“
„Nameravao sam i vama da ponudim ugovor“, rekao je gledajući kako joj se
oči šire od iznenađenja. „Naravno da jesam. U to vreme, tvoja sestra Abi se
udala.“
Ugovor za snimanje ploča? Štaviše, ugovor sa izdavačkom kućom Valentajn
rekords!Medi se prisetila tih vremena i zamislila divljenje koje bi pratila takva
objava. „Da li je tata znao za to?“
„Pričali smo o tome.“
„Gospode!“ Odmahnula je glavom u neverici. „Sigurno ga je ubijalo što je tu
priliku propustio da mu prođe kroz prste, ali nikada nam nije rekao ni reč. Šantel i
ja smo odradile sve zakazane nastupe nakon što se Abi udala, a onda je ona otišla
na zapad, a ja na istok. Jadni tatica.“
„Ja bih rekao da ste mu pružile dovoljno i da može da bude zaista ponosan.“
„Vi ste jako fin čovek, gospodine Valentajne. Da li je to što plaćate
postavljanje predstave neki način da im se odužite za noć provedenu na
pomoćnom krevetu?“
„Jeste, ali će to što ću ja odužiti dug, mojoj kompaniji doneti mnogo novca.
Zaista bih voleo ponovo da vidim tvoje roditelje, Medi.“
„Videću šta mogu da učinim.“ Tada je ponovo ustala znajući da se igra vatrom
ako misli da stigne na drugi kraj grada na probu, na vreme. „Nisam želela da ti
okupiram vreme provedeno sa ocem, Ride.“
„Ne izvinjavaj se.“ Dok je stajao, netremice ju je posmatrao, kao što je činio
tokom čitave njene posete. „Bilo je prosvetljujuće.“
U tom trenutku je i ona njega proučavala. Delovao je kao svoj na svome, iza
kancelarijskog stola, ispred prozora, u kancelariji sa slikama na zidu i kožnim
foteljama.
„Već smo jednom pomenuli kako je svet zaista mali.“
Kapi kiše su se cedile s njene kose, niz njena leđa. Presmešni, ogromni,
stakleni, crveni trouglovi su joj visili sa ušnih školjki dajući joj nekakav neobično
odvažan izgled. Njene žute tregerice i svetloplava majica kao da su bili jedini
zraci boje u ovom mračnom, sumornom danu. „Da, zaista jesmo.“
„Prihvatićeš ovu biljku, zar ne?“
Bacio je pogled ka filodendronu. Stvarno je izgledao bedno. „Učiniću sve što
budem mogao, ali ne mogu ništa da ti obećam.“
„Obećanja me ionako uvek unervoze. Ako ih izgovoriš, moraš da ih ispuniš.“
Duboko je udahnula znajući da mora da krene, mada nikako nije uspevala da se
~ 45 ~
 Knjige.Club Books

odmakne od njega. „Tvoja kancelarija izgleda upravo onako kao što sam
očekivala. Organizovana elegancija. Pristaje ti. Hvala ti na čaju.“
Želeo je da je dodirne. Zapanjilo ga je što je morao da se bori sa nagonom da
obiđe svoj sto i da spusti ruke na nju. ,,U svako doba.“
„Šta kažeš na petak?“, izletelo joj je.
„Petak?“
„Slobodna sam u petak.“ I eto, uradila je to, i Medi je sad rešila da neće
dozvoliti sebi da zbog toga zažali. „Slobodna sam u petak“, ponovila je. „Posle
probe. Mogla bih da se vidim s tobom.“
Malo je falilo da odmahne glavom. Nije imao pojma koje obaveze ima u svom
kalendaru u petak. Nije imao pojma šta da kaže ženi koja je opuštenu izjavu
pretvorila u jevanđelje. Nije imao pojma zašto mu je zbog toga bilo toliko drago.
,,Gde?“
Nasmešila mu se toliko široko, da joj se čitavo lice promenilo. „Kod Rokfeler
centra. U sedam sati. Ja ću da kasnim.“ Okrenula se i pružila obe ruke ka Edvinu.
„Mnogo mi je drago što sam Vas ovde zatekla.“ Na svoj uobičajeno opušten način,
nagnula se i poljubila ga u obraz. „Doviđenja!“
„Doviđenja, Medi!“ Edvin je sačekao sve dok nije izjurila iz kancelarije, a
onda se okrenuo ka svom sinu. Edvin nije često imao priliku da vidi taj ošamućen
pogled na Ridovom licu. „Kad muškarac naleti na takav uragan, bolje bi mu bilo
da se čvrsto veže i uživa u vožnji.“ Edvin se iscerio i uzeo poslednju rolnicu.
„Neka sam proklet ako ja u toj vožnji ne bih slatko uživao!“

~ 46 ~
 Knjige.Club Books

Četvrto poglavlje

Rid se pitao da li se ona to igra njegovim umom. Medi O’Harli nije bila ni
nalik predstavi koju su ljudi imali kad bi pomišljali na vešticu, ali je svakako to
bilo najrazumnije objašnjenje na pitanje zbog čega se on sad sam šetkao oko
Rokfeler centra7 u sedam sati uveče, ovog vlažnog petka. Do sad je već trebalo da
bude kod kuće, i uživa u mirnoj večeri pre nego što se zakopa u
gomilu papirologije koju je nosio sa sobom u svojoj tašni.
Saobraćaj je, kao i uvek, bio veoma gust u Petoj aveniji. U vazduhu se osećala
napetost zbog vrućine i buke. Oni, koji su imali dovoljno sreće da imaju gde da
odu, i vremena na pretek, bežali su iz grada, u nadi da će ovaj vreli talas proći do
ponedeljka. Pešaci su užurbano prolazili pored njega sa olabavljenim kravatama,
košuljama izvučenim iz pantalona. Izgledali su poput pustinjskih nomada u
potrazi za oazom - u vidu klimatizovanog restorana ili kafea i velike čaše hladnog
pića.
Nezainteresovano je posmatrao grupicu dece koja je oštroumno nanjušila
turiste i prodavala im krute, crvene karanfile, komad za dolar. Pošteno su
zarađivali svoj novac, ali nijednom od njih nije palo na pamet da priđu Ridu. On
im nije izgledao dovoljno darežljivo, a ni naivno.
Mada bi tu i tamo načuo deliće razgovora prolaznika, nije preterano
razmišljao o njima. Bio je previše zauzet razmišljanjem o sebi.
Zašto je uopšte pristao da se nađe s njom? Odgovor na to pitanje mu je bio
dovoljno očigledan. Želeo je da je vidi. Nije imalo smisla da više lupa glavu oko
toga. Ona je u njemu budila... znatiželju, zaključio je Rid, u nemogućnosti da nađe
neki bolji termin. Žena poput nje bi u svakome probudila znatiželju. Bila je
uspešna, a opet, kao da se gnušala svih zamki koje uspeh sa sobom nosi. Bila je
privlačna, mada je retko igrala na kartu svog izgleda. Njene oči su bile iskrene -
ako si bio tip osobe koja je tome verovala. Da, Medi je zaista bila čudo.
Ali zašto, pobogu, nije makar uspeo da se dozove pameti dovoljno da predloži
neko mesto malo više... prikladno, barem?
Grupica tinejdžerki je prošla pored njega kikoćući se. Rid je sišao sa trotoara
da bi izbegao da ga pokose u letu. Jedna od njih je bacila pogled na njega,
privučena njegovim zamišljenim licem i vitkim telom. Stavila je ruku preko usta
i hitno nešto došapnula drugarici. Onda su se opet sve one glasno nasmejale i
izgubile u masi drugih prolaznika.

7
Rokfeler centar je ogroman kompleks od 19 zgrada usred Menhetna, u srcu Pete avenije,
jedan od najpoznatijih delova Njujorka - prim. prev.

~ 47 ~
 Knjige.Club Books

Prodavač sladoleda na uglu je odlično poslovao, uglavnom zahvaljujući

gomili kancelarijskih radnika koji nisu uspeli da izbegnu vrelinu grada ovog
vikenda. Prosjak koji je milio kroz gužvu je bio mnogo manje uspešan. Rid se
otarasio tapkaroša koji mu je obećavao poslednje dve karte za večerašnju
predstavu u Radio sitiju, i nastavio da ga posmatra kad se bacio na stariji par
turista. Nekoliko ulica dalje, sirena je počela da zavija. Niko se nije potrudio da
pogleda u tom pravcu.
Rid je osetio kako mu znoj curi niz kragnu košulje i spušta se niz leđa. Na
njegovom satu je bilo sedam i dvadeset.
Bio je bukvalno na ivici da izgubi bitku sa svojim živcima kada ju je ugledao.
Zašto li je izgledala toliko drugačije od desetine ljudi koji su se gurali oko nje,
zapitao se. Njena kosa i boja odeće su bile dovoljno jarke, ali je oko nje bilo i
drugih koji su bili obučeni mnogo upadljivije. Kretala se sa nekakvom opuštenom
gracioznošću, ali ne polako. Zapravo, ona kao da ništa nije radila polako. A opet,
oko nje se širila atmosfera opuštenosti i lakoće. Rid je bio siguran da, kad bi
pogledao unaokolo, pronašao bi barem pet žena, u isto toliko minuta, koje su
bile lepše od nje. Ali njegov pogled je bio fiksiran na njoj, kao i njegov um.
Saterana u ćošak od strane prosjaka, Medi je stajala kraj ivice trotoara i kopala
po svojoj tašni. Izvukla je odatle nešto sitniša, razmenila sa njim nešto što je
delovalo kao nekoliko ljubaznih reči, i nastavila da klizi kroz masu ljudi. Primetila
je Rida sekund nakon toga, i ubrzala svoj korak.
„Izvini. Uvek se izvinjavam što svuda kasnim. Pobegao mi je autobus, ali sam
ipak mislila da je bolje da se vratim kući posle probe i presvučem jer sam
pretpostavljala da ćeš ti biti u odelu.“ Pogledala ga je sa radosnim i zadovoljnim
osmehom. ,,I bila sam u pravu.“
Svoje tregerice je zamenila za haljinu koja je opisivala oko nje pun krug i koja
se presijavala u duginim bojama. Zbog nje je delovala pomalo nalik na Ciganku,
što je i tvrdila da jeste. Kao da su svi na ulici postali sivi, u poređenju s njom.
„Mogla si da uhvatiš taksi“, promrmljao je trudeći se da održi mali razmak
među njima koji je za njega bio od vitalnog značaja.
„Nikad se nisam navikla na to. Podelićemo račun za večeru, pa ću ti se
odužiti.“ Provukla je ruku ispod njegove mišice u svom urođeno prijateljskom
maniru, protiv kog njegovo oklevanje da se upušta u kontakte sa drugima nije
imalo nikakve šanse. „Kladim se da si pregladneo čekajući me ovde na uglu. Ja
sam pregladnela, a nikog nisam čekala.“ Hitro je izbegla sudar sa ženom koja je
negde žurila. „Tu, malo niže, ima jedna sjajna picerija...“
Prekinuo ju je istom žestinom kojom ju je i vodio za ruku niz ulicu. „Ja plaćam
večeru, I možemo mnogo bolje da prođemo od pice.“
Medi je bila impresionirana kada je ulovio taksi u prvom pokušaju. Nije se
bunila kada je taksisti rekao adresu nekog ekskluzivnog lokala na Park aveniji.

~ 48 ~
 Knjige.Club Books

„Pretpostavljam da bih mogla da pristanem na nešto drugo sem pice“, rekla je.
Uvek je iskreno uživala u iznenađenjima. „Usput, mnogo mi se dopao tvoj otac.“
„Mogu ti odmah reči da je to osećanje obostrano.“
Medi nije ni trepnula kada je neko drugo vozilo preseklo taksiju put, na šta je
vozač počeo da viče nešto što je ličilo na psovanje, ali na arapskom. „Zar ti nije
čudno što on poznaje moje roditelje? Moj otac obožava da pominje razne uspešne
ljude, sve dok nam se ne popne na glavu - posebno one koje nikada nije lično
upoznao. Ali tvog oca nikada nije pomenuo.“
Rid se zapitao da li će se njen miris zadržati u ovom ustajalom vazduhu taksija
i kad izađu odatle. Nekako je mislio da hoće. „Možda je samo zaboravio da ga je
upoznao.“
Medi ga je hitro pogledala i zakikotala se. „To nije moguće. Jednom je moj
tata upoznao nećaku žene nekog čoveka, koji je radio kao statista na filmu
Pevajmo na kiši8. Nikada nije to zaboravio. Mada mi deluje čudno da se tvoj otac
seća, čak mi je čudno i da mu je to bilo toliko važno, ta jedna noć koju je proveo
na pomoćnom ležaju u hotelskoj sobi.“
I Ridu je to bilo čudno. Edvin je poznavao stotine i stotine ljudi. Zašto bi se
tako jasno sećao bračnog para putujućih zabavljača koji su mu jedne noći pružili
utočište? „Mogu samo da pretpostavim da su tvoji roditelji ostavili snažan utisak
na njega“, odgovorio joj je Rid glasno razmišljajući.
„Oni su stvarno prilično sjajni. Kao i ovo mesto“, dodala je kada se taksi
zaustavio ispred elegantnog, ali neupadljivog francuskog restorana. „Ne dolazim
često u ovaj kraj grada.“
„Zašto ne?“
„Sve što mi je potrebno je u osnovi koncentrisano u jednom kraju.“ Izašla bi
iz taksija nasred ulice sa pogrešne strane da je Rid nije uhvatio za ruku i izvukao
za sobom na trotoar. „Nemam previše vremena za izlaske, a i kad sa nekim
izađem, to je najčešće neki muškarac čije znanje francuskog jezika počinje i
završava se sa baletskim figurama i pozicijama.“
Zaustavila se u pola rečenice kada joj je Rid otvorio vrata restorana. „To je
bilo izuzetno ružno od mene, da to kažem. Nije bilo nimalo šik, zar ne?“
Zakoračili su u restoran u kom je bilo prijatno hladno, vazduh je nežno
mirisao, bilo je tiho, i sve oko njih je bilo pastelnih boja. „Da, istina. Ali nekako
mi se čini da se ti baš i ne trudiš da budeš šik.“
„Odlučiću malo kasnije da li je to bio kompliment ili uvreda“, zaključila je
Medi, „Uvrede me pogode, od njih budem mrzovoljna. A ne želim da pokvarim
sebi večeru.“
„Ah, gospodine Valentajne!“

8
Čuveni holivudski mjuzikl sa Džinom Kelijem – prim. prev.
~ 49 ~
 Knjige.Club Books

„Žan-Pole.“ Rid je klimnuo glavom glavnom konobaru. „Nisam rezervisao.

Nadam se da imate mesta za nas.“
„Za Vas, uvek. Naravno.“ Bacio je hitar, profesionalni pogled da bi odmerio
Medi. Nije bila uobičajen tip monsieura Valentajna, zaključio je Žan-Pol, ali je
svejedno bila izrazito privlačna. „Molim vas, pođite za mnom.“
Medi je krenula za njim pitajući se kako li će se glavni konobar snaći da ih
smesti u prepunom lokalu. Nije sumnjala nijednog trenutka da će mu se Rid
debelo odužiti.
Restoran je izgledao tačno onako kako je Medi i zamišljala restoran u koji bi
Rid voleo da odlazi. Pomalo ozbiljan, ali izrazito elegantan. Smireno šik, a da
pritom nije bio nimalo moderan i trendi. Floralni pasteli na zidovima i prigušeno
osvetljenje su unosili atmosferu opuštenosti. Mogao si da namirišeš suptilne
mirise začina.
Medi je sela za sto u uglu, i bacila pogled prepun iskrene zainteresovanosti
kako bi osmotrila ostale goste restorana. Toliko doteranih ljudi, na tako malom
mestu, pomislila je zabavljajući se. Ali u tome je čučao šarm Njujorka. Trebalo je
samo da zađeš za ugao i stvorio bi se pravo iz rupe u čistom luksuzu.
„Šampanjac, gospodine Valentajne?“
„Medi?“ Rid je nakrivio glavu prihvatajući vinsku kartu, ali ostavljajući njoj
finalni izbor.
Nasmešila se konobaru sa takvim žarom da se njegovo mišljenje o njoj za čas
popelo do neslućenih visina. „Uvek je teško reći ne šampanjcu.“
„Hvala, Žan-Pole“, kazao mu je Rid, vraćajući mu vinsku kartu nakon što je
izabrao.
„Ovde je baš lepo.“ Medi se okrenula prestavši da proučava ostale goste i
nasmešila se Ridu. „Stvarno nisam očekivala ništa nalik ovome.“
,,A šta si očekivala?“
„Zato mi se dopada da se viđam s tobom. Nikad ne znam šta da očekujem.
Pitala sam se da li ćeš ponovo doći na neku od proba.“
Nije hteo da joj prizna koliko je to želeo, da je morao da se primorava da se
kloni nečega što nije bilo polje na kom se snalazio. „Nije neophodno da gledam
probe. Ja nemam ništa kreativno da doprinesem predstavi. Naša briga su muzičke
numere.“
Ozbiljno ga je pogledala. „Razumem.“ Polako je prstom počela da dodiruje
šaru na lanenom stolnjaku. „Valentajn rekordsu je važno da predstava bude hit da
biste povratili svoju investiciju. A hit predstava će prodati mnogo više albuma.“
„Naravno, to je istina. Ali mislimo da je predstava u odličnim rukama.“
„Pa to bi trebalo da me uteši,“ Ali morala je na silu da povrati svoj entuzijazam
kada je stigao šampanjac. Pošto su je rituali beskrajno zabavljali, Medi je
posmatrala čitavu proceduru - pokazivanje nalepnice, hitro, precizno otvaranje

~ 50 ~
 Knjige.Club Books

flaše koje je rezultiralo prigušenim zvukom, isprobavanje i slaganje sa izborom.

Vino je bilo sipano u uske visoke čaše, dok se ona divila mehurićima koji su
se dizali sa dna na površinu.
„Pretpostavljam da bismo mogli da nazdravimo za Filadelfiju.“ Ponovo se
smešila kada je podigla čašu.
„Za Filadelfiju?“
„Premijera tamo obično pokaže kakva će predstava biti.“ Kucnula je svoju
čašu o njegovu, i lagano otpila mali gutljaj. Gotovo religiozno je sebi ograničavala
unošenje vina kao što je to činila i sa svom ostalom hranom. Ali je uživala u
svakoj kapljici. „Prekrasno. Poslednji put kad sam pila šampanjac je bilo na
oproštajnoj zabavi koju su mi priredili kada sam napustila mjuzikl Suzanin park,
ali nije bio ni izbliza ovoliko ukusan.“
„Zašto si to učinila?“
„Šta to?“
„Napustila tu predstavu?“
Pre nego što mu je odgovorila, otpila je još jedan maleni gutljaj. Vino je toliko
lepo izgledalo pod svetlošću sveća, pomislila je. Bila je prava šteta što su ljudi
prestali da primećuju takve stvari onda kad je vino postalo nešto što su uvek i
svuda mogli da piju. „Pružila sam toj predstavi sve što sam imala, a od nje sam
izvukla sve što sam mogla.“ Slegnula je ramenima. „Bilo je vreme da krenem
dalje. Imam nemirne noge, Ride. One plešu kako muzika svira.“
„Zar ti nije važna sigurnost?“
,,S obzirom na način na koji sam odgojena, sigurnost mi nije visoko na listi
prioriteta. Uostalom, najhitnija je sigurnost u sebe.“
Znao je sve o nemirnom duhu, o ženama koje su išle sa mesta na mesto, koje
nikada nigde nisu mogle istinski da budu zadovoljne i srećne. „Neko bi pomislio
da se lako zasitiš, da ti lako postane dosadno.“
Nešto u njegovoj boji glasa ju je nateralo na oprez, ali nije znala kako
drugačije da mu odgovori, osim iskreno. „Meni nikad nije dosadno. Kako bi i
moglo da mi bude? Ima previše stvari u kojima mogu da uživam.“
„Znači, ne misliš da si izgubila interesovanje?“
Ne znajući zašto, osetila se kao da je pod lupom, kao da je nekako testira. Ili
je testirao sebe? „Ne mogu da se setim da sam ikada izgubila interesovanje za bilo
šta. Ne, to nije istina. Bio je taj jedan jastuk u obliku mačke, ogroman, veliki kao
ja, i prilično skup. Mislila sam da sam luda za njim, ali onda sam ga kupila, donela
kući i zaključila da je grozan. Ali nisi na to mislio, zar ne?“
„Nisam,“ Rid ju je proučavao dok je pio šampanjac. „Nisam na to mislio.“
„To je više pitanje gledišta.“ Prstom je kružila po ivici čaše za šampanjac.
„Muškarac kao što si ti, stvori neku svoju sopstvenu rutinu, i onda mora da živi
po njoj, svaki dan, jer puno drugih ljudi zavisi od tebe. Većina mog života se vrti

~ 51 ~
 Knjige.Club Books

samo oko mene, ta rutina mi služi da uvek budem spremna. Ostatak je ono što
mora da bude drugačije, što mora da se menja, inače bih izgubila želju da se stalno
dokazujem. To je nešto što bi ti svakako morao da razumeš - ti radiš sa izvođačima
i umetnicima,“
Usne su mu se izvile u osmeh kada je podigao svoju čašu. „To je svakako
istina.“
,,I oni te zabavljaju?“
„Na neki način“, priznao joj je sa lakoćom. „Sa druge strane me i uznemiruju,
ali to ne znači da im se ne divim.“
„S obzirom da znaš da su svi pomalo ludi.“
Bio je dovoljan sekund da se humor s njegovih usana preseli u njegove oči.
„Apsolutno se slažem.“
„Sviđaš mi se, Ride.“ Spustila je dlan preko njegove šake, prijateljski. „Šteta
što nemaš malo više iluzija.“
Nije je pitao šta je time mislila. Nije bio siguran da želi da zna. Razgovor je
prekinut kada je konobar stigao sa jelovnicima, i kada je lista specijaliteta
izdeklamovana sa zanosnim francuskim akcentom za koji je Medi zaključila da je
bio pravi i urođen.
,,E, ovo bi mogao da bude problem“, prošaputala je Medi kada su ponovo
ostali sami.
Rid je podigao glavu sa svog jelovnika i pogledao je. „Ne voliš francusku
hranu?“
„Mora da se šališ?“ Iscerila se šeretski, „Obožavam je. Obožavam italijansku,
jermensku, indijsku hranu. U tome je problem.“
„Ti si predložila picu“, podsetio ju je. „Teško mi je da poverujem da se sad
brineš o kalorijama.“
„Nameravala sam da pojedem samo jedno parče, a posle da udišem mirise.“
Zagrizla je svoju donju usnu znajući da može da dobije sve što poželi iz jelovnika.
„Imam dve mogućnosti. Mogu samo da naručim salatu i da sebi uskratim sve
ostalo. Ili mogu da kažem sebi da je ovo poseban trenutak za slavlje, pa šta bude
nek’ bude.“
„Mogu da ti preporučim cotelettes de saumon, kotlete od lososa.“
Podigla je pogled sa jelovnika i ozbiljno ga proučavala. „Stvarno mi to
preporučuješ?“
Apsolutno.“
„Ride, ja sam odrasla žena, i prirodno sam poprilično nezavisna. Ali kad je
reč o hrani, često imam apetit dvanaestogodišnjeg deteta u pekari. Prepustiću se
tvojim iskusnim rukama.“ Zatvorila je jelovnik i spustila ga na sto. „Pod uslovom
da shvataš da ja ovako mogu da se hranim samo dva puta godišnje, ako ne želim
da odskačem po bini kao loptica skočica.“
~ 52 ~
 Knjige.Club Books

„Primljeno k znanju.“ Odlučio je, ne zamarajući se razlozima zbog kojih to

čini, da joj priredi najbolji obrok u životu.
Nije bio razočaran. Njena nesputana zahvalnost prema svemu što je bilo
doneseno i stavljeno pred nju je bila za njega prava novina, i to ga je neobično
privlačilo. Jela je polako, sa pomalo mračnim i senzualnim zadovoljstvom. Rid je
zaboravio da je moguće pronaći takvo uživanje u hrani. Isprobavala je sve, i ništa
nije do kraja pojela. Bilo je jasno da je njena čelična disciplina i dalje tu, uprkos
njenom raskošnom uživanju u hrani.
Zadirkivala je svoje nepce ukusima. Zatvarala je oči uživajući u zalogaju ribe,
pružajući sebi užitak kakav bi druge žene doživljavale vodeći ljubav s
muškarcem.
Mehurići šampanjca su eksplodirali u njihovim čašama šireći luksuzni miris
bogatstva.
„Oh, pa ovo je predivno! Probaj.“
Želeći da podeli zadovoljstvo s njim, ispružila je svoju viljušku ka njemu.
Iznenadio se kada je osetio kako mu se čitavo telo napelo. Uzbudio se, samo je
posmatrajući, ali je tog trenutka shvatio da je zapravo želeo nju da proba, polako,
kao što je ona isprobavala ukuse i teksture tanjiru.
Otvorio je usta i dozvolio sebi taj luksuz da ga ona hrani. Dok je uživao u
zalogaju, posmatrao je njene oči, videći u njima oprez. Pomešana sa tim oprezom,
bila je i znatiželja, što mu je bilo veoma erotično.
„Stvarno je veoma ukusno.“
Znala je da srlja preko svoje glave u opasnost, i pitala se zašto joj je to
osećanje toliko privlačno. „Plesači previše razmišljaju o hrani. Pretpostavljam da
je to zbog toga što stalno moramo da je se odričemo.“
„Jednom si rekla da su plesači uvek gladni.“
Više nije govorio o hrani. Da bi razmislila o njegovim recima, Medi je podigla
svoju čašu i otpila gutljaj. „To je naš izbor, mi sami tako odlučimo, najčešće još
u detinjstvu. Svesno se odreknemo fudbalskih utakmica, gledanja televizije, žurki,
i umesto toga, odlazimo na časove. To se samo nastavi kad odrastemo.“
„Koliko se ti žrtvuješ za svoju umetnost?“
„Koliko god da je potrebno.“
,,I da li to vredi?“
,,Da.“ Nasmešila se osetivši iznenadnu udobnost sad kad je osetila kako se
njeno telo opušta i sklanja iz zone opasnosti. „Čak i u najgorim trenucima, vredi.“
Zavalio se u svoju stolicu, taman dovoljno da se distancira od nje. I ona je to
osetila i pitala se da li je i on osetio tu iznenadnu napetost među njima. „Šta
uspeh znači za tebe?“

~ 53 ~
 Knjige.Club Books

„Kada sam imala šesnaest godina, za mene je uspeh značio da budem na

Brodveju.“ Pogledala je po tihom restoranu i umalo uzdahnula. „Na neki način, i
dalje to znači.“
„Onda si uspela.“
On nije mogao da razume, niti je ona to očekivala od njega. „Osećam se
uspešnom zato što govorim sebi da će predstava biti hit. Nikad sebi ne dozvolim
da pomislim kako će propasti.“
„Onda se zavaravaš i kriješ od realnosti.“
,,Oh, ne! Možda se krijem iza ružičastih naočara, ali se nikad ne krijem od
realnosti. Ti si realista. Pretpostavljam da mi se to i dopada kod tebe jer je toliko
različito od onoga kakva sam ja. Ja volim da se pretvaram.“
„Ne možeš da vodiš firmu zanoseći se iluzijama.“
„A u ličnom životu?“
„Ni tu.“
Zainteresovana, nagnula se ka njemu. „Zašto ne?“
„Zato što nešto može da ti ide naruku jedino ako si svestan šta je stvarno, a
šta nije.“
„Ja smatram da čovek sam stvara svoju realnost.“
„Valentajne!“
Ridov namršteni pogled se lagano pomerio sa Medi ka visokom, dugonogom
muškarcu u sakou boje breskve. „Šelbi. Kako si?“
„Sjajno, baš sjajno.“ Muškarac je dobro odmerio Medi. „Izgleda mi da vas
prekidam, a mrzim da koristim izanđale rečenice, ali da li smo se mi već
upoznali?“
„Nismo.“ Medi je ispružila svoju ruku sa uobičajenim dobronamemim stavom
koji je svima nudila.
„Medi O’Harli. Alen Šelbi.“
„Medi O’Harli?“ Šelbi je presekao Ridovo upoznavanje i snažno stisnuo
Medinu ruku. „Ovo je istinsko zadovoljstvo. Gledao sam te u Suzaninom parku
dvaput.“
Nije joj se dopao način na koji joj je stisnuo ruku, ali je uvek mrzela kad bi
naprečac donosila zaključke o drugim ljudima. „Onda je zadovoljstvo samo
moje.“
„Čuo sam da je Valentajn rekords zagazio u Brodvej, Ride.“
„Svašta se priča.“ Rid je sipao ostatak vina u Medinu čašu. „Alen je na čelu
Galovej rekordsa.“
„Mi smo prijateljska konkurencija“, uveravao ju je Šelbi iako je Medi odmah
stekla utisak da bi on Ridu presekao profesionalni vrat kad bi mu se ukazala
prilika za to. „Da li si ikada razmišljala o tome da snimiš solo album, Medi?“

~ 54 ~
 Knjige.Club Books

Ona se igrala sa ivicom svoje čaše. „Teško je to priznati muzičkom

producentu, ali pevanje i nije moja jača strana.“
„Ako Rid ne uspe da te ubedi u to, dođi do mene.“ Spustio je ruku na Ridovo
rame dok je to govorio. Ne, stvarno joj se nisu dopadale njegove ruke, opet je
pomislila. Nije joj bilo spasa. Medi je primetila da su se Ridove oči iznenada
zaledile, ali je samo podigao čašu sa stola. „Voleo bih da mogu da vam se
pridružim na kafi“, nastavio je Šelbi ignorišući činjenicu da ga niko nije pozvao.
„Ali nalazim se sa klijentom na večeri. Puno pozdravi svog matorog od mene,
Ride. A ti razmisli o tom albumu.“ Namignuo je ka Medi, a onda odzujao do
svog stola.
Medi je sačekala nekoliko trenutaka, a onda dovršila svoje vino. „Da li se
većina muzičkih producenata oblači kao da im je mesto u voćnoj salati?“
Rid ju je kratko promatrao gledajući njen iskren i znatiželjan osmeh. Tenzija
se pretvorila u smeh. „Šelbi je jedinstven.“
Ponovo ga je uhvatila za ruku, presrećna što je uspela da ga nasmeje. „Kao i
ti.“
„Treba li da razmislim o tome da li je to bio kompliment ili uvreda?“
„Definitivno je bio kompliment.“ Bacila je pogled ka Šelbiju koji je
signalizirao konobaru da mu priđe. „On ti se ne dopada.“
Nije se pretvarao da ne razume o čemu ona priča. „Mi smo poslovni rivali.“
„Nisam mislila na to“, rekla je Medi odmahujući glavom. „Tebi se on ne
dopada. Lično.“
To ga je zainteresovalo jer je bio čuven po tome što je dobro krio svoje
emocije. „Zašto to kažeš?“
„Zato što su ti se oči zaledile.“ Automatski joj je zadrhtalo čitavo telo. „Ja ne
bih volela da me neko tako pogleda. U svakom slučaju, ti ne želiš da tračariš, i
nervira te što je on ovde, pa zašto onda ne bismo otišli odavde?“
Kad su se ponovo našli na ulici, vrelina dana je pomalo splasnula. Saobraćaj
se proredio. Provukavši ruku kroz njegovu, Medi je udisala oštar noćni vazduh
Njujorka. „Možemo li malo da prošetamo? Previše je lepo veče da bismo odmah
uskočili u taksi.“
Šetali su trotoarom pored zamračenih izloga i zatvorenih radnji. „Šelbi je
imao pravo, znaš. Sa dobrim, odgovarajućim materijalom, mogla bi da snimiš
solidan album.“
Slegnula je ramenima. To nikad nije bio njen san, mada nije želela ni potpuno
da se odrekne toga. „Možda jednog dana, ali mislim da za sad Barbara Strejsend
može mirno da spava. Nikad ne možeš da vidiš dovoljno zvezda“, promrmljala je
podižući glavu ka nebu dok su koračali. „Noću često zavidim Abi na njenoj farmi
na selu.“

~ 55 ~
 Knjige.Club Books

„Teško je sedeti na ljuljašci na tremu, i stići na vreme za podizanje zavese u

osam sati uveče.“
„Upravo tako. Ipak, planiram da se jednog dana otisnem na taj veličanstveni
odmor. Na krstarenje južnim morima gde ti konobar donese ledeni čaj dok ti
gledaš mesec kako visi tik iznad vode. Ili u kolibu usred šume - možda negde u
Oregonu - gde možeš ujutru da se izležavaš u krevetu i slušaš kako te ptice bude
pevajući.
Problem je, kako bih onda stigla na čas baleta?“ Nasmejala se sebi, i pribila
bliže uz njega. „Šta ti radiš kad imaš slobodnog vremena, Ride?“
Prošle su čitave dve godine od kad je otišao na odmor duži od produženog
vikenda, a čak je i tih bilo malo, i bili su sa poštenim razmakom. Prošle su dve
godine od kad je preuzeo vodstvo u Valentajn rekordsu. „Imamo kuću na Sent
Tomasu. Možeš ceo dan da sediš na balkonu i da zaboraviš da Menhetn postoji.“
„Mora da je predivno. Sigurno je to jedna od onih velikih, starih kuća, sa
ružičasto-belom fasadom i baštom prepunom cveća kakve ljudi najčešće vide
jedino na slikama. Ali ti bi morao da imaš i telefon. Muškarac poput tebe nikad
ne bi mogao potpuno da se odseče od sveta.“
„Svako plaća svoju cenu.“
Ona je to vrlo dobro znala svaki put kad bi spustila ruku na baletsku Šipku.
,,Oh, pogledaj!“ Zaustavila se pored izloga i pogledala svetloplavi negliže koji se
vukao do lutkinih nogu. Ramena su bila gola, prekrivena samo čipkom boje
slonovače. „Ovo je prava Šantel.“
Rid je proučavao lice na lutki u izlogu. „Stvarno?“
„Ovaj negliže. To je Šantel. Hladnokrvna i seksi. Rođena je da nosi ovakve
stvari - i ona će ti to prva reći.“ Medi se nasmejala naglas i zakoračila unazad da
pročita i zapamti ime radnje. „Moraću da joj ga pošaljem. Naš rođendan je za
nekoliko meseci.“
„Šantel O’Harli.“ Rid je odmahivao glavom u neverici. „Čudno, nikad to
nisam povezao. Ona je tvoja sestra.“
„Pa to i nije preterano čudno. Na površini i ne ličimo jedna na drugu.“
Hladnokrvna i seksi, ponovo je pomislio Rid. Upravo je takav bio Šantelin
imidž kojim je simbolizovala holivudski glamur. Ženu, koja je stajala pored
njega, niko nikad ne bi nazvao hladnokrvnom, a njena seksualnost nije bila
glamurozna, već opipljiva, na opasan način. „Mora da je jedinstven osećaj biti
jedna od trojki .“
„Meni je teško to da kažem jer sam uvek bila jedna od trojki.“ Nastavili su da
šetaju. „Ali definitivno je poseban osećaj. Nikad nisi zaista sam, znaš. Mislim
da je to jedan od razloga zbog kojih sam smogla dovoljno hrabrosti da dođem u
Njujork i rizikujem sve. Uvek sam imala Šantel i Abi, čak i kad su bile hiljadama
kilometara udaljene od mene.“
„Nedostaju ti.“
~ 56 ~
 Knjige.Club Books

,,Oh, svakako! Ponekad mi užasno nedostaju, kao i mama i tata, i Trejs. Bili
smo toliko bliski dok sam odrastala, praktično smo živeli jedni drugima na glavi.
Radili smo zajedno. Vikali jedni na druge.“
Zacerekala se zadovoljno kad ju je pogledao. „To i nije toliko čudno, znaš.
Svakome je ponekad potreban neko na koga može da se izviče s vremena na
vreme. Kada je Trejs otišao, to je bilo kao da smo izgubili ruku. Tata se nikada
nije od toga potpuno oporavio. Onda je otišla Abi, pa Šantel, pa ja. Nikad nisam
razmišljala o tome koliko je to teško palo mojim roditeljima, jer su imali
jedno drugo. Ti si sigurno blizak sa svojim roditeljima.“
Istog trenutka se zatvorio, u sekundi. Pomislila je kako skoro pa može da oseti
led kako prekriva vrelinu. „Ja imam samo svog oca.“
„Žao mi je.“ Nikad nije namerno otvarala tuđe rane, ali ju je urođena
znatiželja često terala da učini upravo to. „Ja nikad nisam izgubila nekog meni
bliskog, ali mogu da zamislim koliko je to teško.“
„Moja majka nije mrtva.“ Nije želeo da prihvati sažaljenje. Prezirao ga je.
Pitanja su se rojila u njenoj glavi, ali ih nije postavila. „Tvoj otac je sjajan
čovek. To se odmah oseti. Ima tako ljubazne oči. Uvek sam to volela kod mog
oca - način na koji mi je očima govorio da mu verujem, i ja sam znala da mogu
da se oslonim na njega. Moja majka je pobegla za njega, znaš. To mi je uvek
delovalo tako romantično. Imala je sedamnaest godina, i već je godinama radila
po klubovima. Moj otac je ušetao u njen gradić i obećao joj mesec na srebrnom
poslužavniku. Mislim da mu nije poverovala, ali je svejedno pošla sa njim. Kad
smo bile male, moje sestre i ja smo često pričale o danu kada će i po nas doći
muškarac koji će nam ponuditi mesec i zvezde s neba.“
„Je li to ono što ti želiš?“
„Mesec?“ Ponovo se nasmejala, a zvuk njenog smeha se prenosio duž
pločnika. „Naravno. I zvezde s neba. A možda čak prihvatim i muškarca.“
Zaustavio se, tik ispod bandere koja ga je osvetljavala, i pogledao je. „Bilo
kog muškarca koji bi ti to pružio?“
„Ne“ Srce je počelo da joj lupa, u početku sporo, a onda brže, sve dok nije
osetila kao da će da joj iskoči iz grudi. „Ne, samo onog koji bi mi to ponudio.“
„Sanjara.“ Prošao je rukom kroz njenu kosu, onako kako je sve vreme želeo,
mada je sebi govorio da to neće uraditi. Prolazila mu je kroz prste poput svile.
„Poput tebe.“
„Ako prestaneš da maštaš, prestaneš i da živiš.“
Odmahnuo je glavom približivši joj se još više. „Ja sam odavno prestao da
maštam.“ Usnama je dodirnuo njene, ovlaš, kao i prošli put, ,,I dalje sam živ.“
Spustila je ruku na njegove grudi, ne da bi ga zadržala na distanci, već da bi
mu bila bliže. „Zašto si prestao da sanjaš?“
„Više volim stvarnost.“

~ 57 ~
 Knjige.Club Books

Ovog puta, kad su im se usne dodirnule, u njegovim usnama nije bilo

oklevanja. Pribio ju je uz sebe i uzeo ono što je priželjkivao danima. Njene usne
su bile vrele, egzotičnog ukusa, omamljujuće u svojoj želji da se spoje s njegovim.
Rukom ga je obgrlila oko vrata privlačeći ga bliže, željno prihvatajući naredni
nalet zadovoljstva kad su im se jezici susreli i zapleli.
Bandera je svetlošću kupala trotoar iza njih, a zgrade su zaklanjale veći deo
neba iznad njihovih glava. Bili su sami, mada se saobraćaj i dalje odvijao oko
njih. Njegovi prsti su joj dodirivah leđa pritiskajući je taman toliko da se pribije
uz njega i oseti njegovo čvrsto i napeto telo. Parfem koji je imala je nadjačavao
ustajali miris grada, tako da je ona bila jedino što ga je okruživalo.
Zarobljena u njegovom zagrljaju, već je toliko visoko lebdela na talasima
zadovoljstva, da je mogla skoro da dodirne ledenu, belu površinu meseca i sazna
sve njegove tajne. Nije očekivala da će ostati bez daha, ali se njihala uz njega sa
bespomoćnošću koju nijedno od njih dvoje nije moglo da razume.
Imao je ukus moći i okrutnosti. Njeni instinkti za preživljavanje trebalo je da
je upozore da ga se kloni, čak da ga prezrivo odbije. Ipak, ostala je tu gde jeste, u
njegovom zagrljaju, okružena toplim večernjim vazduhom. Njena ruka na
njegovom potiljku ga je mazila po vratu kao da želi da opusti delić tenzije koju je
intuitivno osetila u njemu.
Trebalo je da bude pametniji. Od prvog trenutka kada ju je ugledao, Rid je
trebalo odmah da zna. Ali, svejedno, nastavio je da korača ka njoj, umesto da je
se kloni. On nije bio dobar po nju, a ona je za njega mogla da znači jedino
katastrofu. Među njima neće biti nikakve opuštene, povremene veze, to je bilo
nemoguće. Jedino što su mogli da imaju je nešto Što će ih sve bliže privlačiti
ka središtu tihe vatre.
Mogao je to i da oseti. Njenu iskrenu predaju koja je bila iskonsko zavođenje.
Mogao je to da čuje u njenom tihom uzdahu prihvatanja. Dok se njeno telo čvrsto
stiskalo uz njega, osetio je nalet želje koja se širila brže i snažnije nego što je
uspevao da je kontroliše. Nije to želeo. A opet, želeo je to više nego što je ikada
poželeo bilo šta u svom dotadašnjem životu.
Zakoračio je od nje. A onda, pre nego što je mogao da se zaustavi, obgrlio je
njeno lice obema rukama i snažno je ponovo poljubio. Želeo je da je se zasiti,
da završi s njom. Ali što je više uzimao, to ju je više želeo.
Ovakva žena bi mogla da uništi muškarca. Još od detinjstva, njegov život je
bio zasnovan na tome da nikad ne dozvoli nijednoj ženi da mu bude toliko važna
da može da ga povredi. Medi se nije od toga razlikovala, ponavljao je sebi dok se
davio u njenim poljupcima. Ne može biti.
Kada se ponovo odmaknuo od nje, Medine noge su bile poput gume. Nije
imala nikakvu dovitljivu opasku, nije bilo osmeha na njenom licu. Jedino je mogla
da gleda u njegove oči, a ono što je u njima videla nije bila strast, nije bila želja.
Bio je bes. Nije znala šta o tome da misli.

~ 58 ~
 Knjige.Club Books

„Odvešću te kući“, rekao joj je.

„Samo trenutak.“ Bio joj je potreban minut da povrati dah, da ponovo oseti
čvrsto tlo pod nogama. Pustio ju je iz svog zagrljaja, a ona je zakoračila ka banderi
i naslonila se rukom na hladnu, metalnu površinu. Svetlost se rasipala po njoj dok
je on stajao u senci. „Imam osećaj da si ljut zbog ovoga što se dogodilo.“
Nije joj ništa odgovorio. Kad ga je pogledala, videla je da njegove oči mogu
biti hladnije od kamena. To ju je zabolelo, koliko zbog sebe, toliko i zbog njega.
„Pošto ja nisam ljuta zbog ovoga, sad se osećam kao budala.“ Bilo joj je lako da
zaplače, isto kao i da se nasmeje, ali nije nameravala da proliva suze pred njim.
Zajedno sa snažnim emocijama, od roditelja je nasledila i popriličan
ponos. „Radije bih sama da se vratim kući, hvala,“
„Rekao sam da ću te odvesti kući.“
Povratila je svoju unutrašnju snagu. Možda joj je tu pomogao prikriveni gnev
koji je čula u njegovom glasu.
„Ja sam odrasla žena, Ride. Već dugo sam odgovorna sama za sebe. Vidimo
se ovih dana.“
Medi je iskoračila na ulicu i podigla ruku. Sudbina se sažalila na nju i poslala
joj taksi koji je stao kraj ivičnjaka. Ušla je unutra ne okrenuvši se da ga pogleda.
Stajao je na trotoaru sve dok nije video da je ušla u taksi. Onda je još neko
vreme stajao tu. Oboma im je učinio uslugu - to je govorio sebi. Nastavio je to
sebi da ponavlja iznova i iznova dok se sećao kako je nežno i krhko izgledala pod
jarkom svetlošću ulične bandere. Okrenuo se, i počeo da hoda. Bilo je veoma
kasno pre nego što je napokon krenuo kući.

~ 59 ~
 Knjige.Club Books

Peto poglavlje

Medi je stajala na levoj strani bine čekajući znak od Vande. Nije bilo publike,
ali je pozorište bilo daleko od praznog. Ostali plesači su bili pozicionirani po
sceni, a Meki je stajao ispred, spreman da secira svaki njihov pokret. Osim toga,
tu je bio i scenograf, režiser svetla, njihovi asistenti, korepetitor - zajedno sa
kompozitorom koji je nervozno stajao u blizini, plus još mnoštvo tehničkog
osoblja, i čovek koji će sve njih spojiti u jedno - režiser.
„Slušaj, dušo“, započela je Vanda u liku Morin Kor, koleginice striptizete.
„Ovaj tip je previše dobar da bi bio pravi. Kao da prizivaš nevolju.“
„On je moj odgovor na sve muke“, odbrusila joj je Medi i prešla ka
zamišljenom baru na praznoj sceni. Sipala je sebi zamišljeno piće, ispila ga do
kraja, i iscerila se. „On je karta za rešavanje svih mojih problema, ona koju čekam
u redu, čitavog života.“
„Navikni se na dijamante, maco.“ Vanda joj je prišla, prstima gladeći drugu
ruku, kao da uživa u osećaju koji pruža dijamantska narukvica. ,,I smesti ih u neki
mračan sef, jer kad on otkrije ko si i šta si, nestaće odavde dok pucneš prstima...“
„Neće saznati“, rekla joj je Medi. „On nikada neće otkriti ko sam ja. Misliš
da će elegantni bogataš poput njega ikad da zaluta u ovakvu rupčagu?“ Sa
gađenjem se osvrtala po praznoj pozornici. „Da ti kažem, Morin, šanse su na
mojoj strani. Po prvi put u svom životu, mislim da postoji mogućnost da uspem.“
Korepetitor joj je odsvirao uvod, i Medi se na licu mesta zaledila.
„Medi.“ Režiser, čuveniji po svojim sposobnostima nego po svom strpljenju,
povikom ju je vratio među žive. Opsovala je gadno, koristeći reči koje su inače
bile rezervisane samo za nezgode tokom predstave.
„Izvini, Done.“
„Daješ samo pedeset posto sebe, Medi. Meni je potrebno da mi daješ sto deset
posto.“
,,I dobićeš ih.“ Protrljala je svoj vrat da se oslobodi napetosti i grča. „Samo
mi daj jedan minut, može?“
„Imaš pet“, rekao je toliko odsečno da su se plesači nesigurno nekoliko
trenutaka premeštali na nogama, pre nego što su se razbežali sa bine. Medi je
izašla sa leve strane pozornice i sela na gomilu kutija u džepu bine 9.

9
Džep bine - prostor iza zavese, sa leve i desne strane, gde glumci obično čekaju da izađu na
scenu - prim. prev.

~ 60 ~
 Knjige.Club Books

„Problem?“ Vanda je sela pored nje, na pod, gledajući okolo da se uveri da ih

niko ne prisluškuje.
„Mrzim da grešim.“
„Ja se trudim čitavog života da se držim podalje od tuđih problema. Ali...“
„Uvek je tu neko ’ali’“
„Šetaš se po hodnicima kao duh, već nedelju dana. Rekla bih da je vreme za
ozbiljan razgovor.“
Nije mogla to da poriče, nije se ni trudila. Umesto toga, spustila je glavu na
svoje dlanove. „Zašto su muškarci takvi skotovi?“
Vanda je razmišljala par sekundi. „Iz istog razloga iz kog je i nebo plavo,
dušo. Tako su napravljeni.“
Da joj je to rekla nekog drugog dana, možda bi se i nasmejala. Sad je samo
ozbiljno i potvrdno klimnula glavom. „Izgleda da je pametnije kloniti ih se.“
„Đavolski pametnije“ složila se Vanda s njom. „Nije i zabavnije, ali da je
pametnije, jeste. Tvoj dečko ti zadaje muke?“
„On nije moj dečko.“ Medi je uzdahnula i namrštila se gledajući u vrhove
svojih baletanki. „Ali me stavlja na muke. Šta da radiš kad te muškarac poljubi
toliko snažno, kao da želi da te gricka celu narednih dvadeset godina, a onda te
odbaci kao da se sve to nikada nije desilo, kao da nisi bila prisutna?“
Vanda je uhvatila petu svoje baletanke i visoko podigla nogu, da održi
napetost u mišićima. „Pa uvek možeš da zaboraviš na njega. Ili mu možeš dati još
jednu priliku da te gricne, dok ga potpuno ne upecaš.“
„Ja ne želim nikog da upecam“, promumlala je Medi.
„Ali ti si upecana“, rekla joj je Vanda rastežući drugu nogu. „I to debelo
upecana.“
„Znam.“ Patnja je bila osećanje koje je njoj bilo potpuno nepoznato.
Pokušavala je da je se otarasi, ali se nije dala. „Problem je u tome što mislim da i
on to zna, i da ne želi da učestvuje u tome.“
„Možda bi trebalo da pomisliš šta je ono što ti želiš.“
„Da, ali bi prvo trebalo da znam šta je to,“
„Da li želiš njega?“
Međi je tužno slegnula ramenima, mrzeći sebe što se tako duri. „Može biti.“
„Onda poslušaj šta na to kaže tvoja uloga, Meri “ Vanda ju je posavetovala
podižući se da uradi plije. „Idi za onim što želiš, što je dobro za tebe.“
Zvučalo je tako lako. Medi je znala, bolje od mnogih, šta znači dobiti ono što
želiš, i šta je dobro po tebe. „Znaš koji je osnovni problem kad si plesačica,
Vanda?“

~ 61 ~
 Knjige.Club Books

Dvoje članova pozadinske linije plesača, trenutno usred razuzdane afere,

počeli su da se svađaju tihim, zlobnim glasovima. Vanda ih je prisluškivala bez
griže savesti. „Mogu da ti nabrojim nekoliko stotina problema, ali izvoli ti prva.“
„Nikad nismo imali vremena da naučimo kako da budemo samo osobe. Kada
su se druge devojke mazile sa momcima usred bioskopa, mi smo išle na vreme
u krevet da bismo ujutru bile čile na času baleta. Ne znam šta da radim u vezi sa
njim.“
„Postavi mu zamku.“
„Da mu postavim zamku?“
„Tako je. Smetaj mu, nerviraj ga, nametni mu se. Ako to budeš dovoljno često
radila, na kraju će sam upasti u tu zamku.“
Smejući se naglas, Medi je smestila svoju bradu među dlanove i zatreptala.
„Da li ti ovo izgleda neodoljivo?“
„Nikad ne znaš dok ne pokušaš.“
Medi je prstima pogladila svoju bradu. Zatim je spustila ruke kraj tela. „U
pravu si.“ Ustala je klimajući glavom. „Potpuno si u pravu. Idemo. Mislim da sam
sad spremna da Donu pružim sto deset posto.“
Ponovo su prošle dijalog, ali je sad Medi koristila sopstveno unutrašnje stanje
da svom liku unese dovoljnu dozu karaktera. Kada je korepetitor zasvirao njemu
pesmu, uletela je poput furije. U ovom delu scene, morala je da se nadmeće sa
Vandom, ali plešući. Kada je scena započela, oči druge plesačice su sijale
oduševljenjem i divljenjem od kog je Medin adrenalin skočio do neba.
Letela je po pozornici tokom zajedničkih scena sa pozadincima, mešajući se
sa drugim plesačima, krećući se toliko brzo da nije ni primećivala koliko dobro
kontroliše svoje disanje. Našla se na središtu bine i širom zabacila svoje ruke -
predajući se publici, kao što ju je otac naučio pre mnogo godina - puštajući da
odzvoni poslednja nota muzike.
Neko joj je dobacio peškir.
Ponavljali su tu scenu još nekoliko puta trudeći se da bude još snažnija, još
jača, menjajući usput neke sitne detalje. Režiser svetla i scenograf su se bacili na
posao, a posle sve to ponovili još jednom. Trenutno su bili zadovoljni, pa su prešli
na sledeću scenu. Medi je otišla na pauzu, popila pola litra soka od pomorandže i
smazala jedan grčki jogurt, a onda se vratila na binu, po još.
Već je padao sumrak kada je napustila pozorište. Grupa plesača je išla u
lokalni restoran, da se odmore nakon napornog dana i napune novom energijom.
Obično bi i Medi krenula s njima, srećna da i dalje bude u njihovom društvu. Ali
večeras je imala neko čudno osećanje da ima samo dva moguća izbora. Mogla je
da ode kući i da se sruši u punu kadu, ili da postavi zamku Ridu.

~ 62 ~
 Knjige.Club Books

Pametnije bi joj bilo da ode kući. Ovaj poslednji progon10 je istrošio njene
poslednje rezerve energije. Ali, u svakom slučaju, žena koja je progonila
nezainteresovanog muškarca - ili muškarac koji bi progonio nezainteresovanu
ženu - uvek bi pokazivali izrazit manjak zdravog razuma.
Bilo je dovoljno drugih muškaraca koji su delili njena interesovanja i ambicije
ili koji bi bili mnogo manje komplikovano društvo. Nju je većina ljudi zaista
volela, uglavnom su je i cenili zbog onoga što je, i kad bi zaista želela da nađe
partnera za prijatnu večeru, ne bi imala nikakav problem da provede ugodno veče.
Ušla je u pet telefonskih kabina pre nego što je našla onu u kojoj se i dalje
nalazio telefonski imenik. Samo da proverim, govorila je sebi dok je tražila
Ridovo ime. Ne može da joj škodi da proveri gde stanuje.
Uostalom, bila je sigurna da živi u gornjem delu Menhetna. Sad samo treba
da zaboravi na svoju impulsivnu ideju da ode kod njega dok se malo ne odmori.
Srce joj je zastalo u grudima kad je ugledala njegovu adresu. Bila je u pravu, živeo
je u skupom delu grada. U blizini Central parka. Delilo ih je skoro pedeset ulica,
a tih pedeset ulica je imalo mnogo dublje značenje od obične kilometarske
razdaljine.
Kada je zatvorila imenik, nije joj palo na pamet da je i ona mogla tamo da
stanuje. Nije stanovala u tom delu grada jer ona nije razumela ulice oko Central
parka. Razumela je Vilidž, razumela je Soho, razumela je sve ispod Četrdesete
ulice i kraj u kom su se nalazila pozorišta.
Ona i Rid nisu imali ništa zajedničko, i bilo je budalasto misliti drugačije.
Krenula je da šeta govoreći sebi kako je krenula kući da se zamoči u kadu punu
vrele vode i nakon toga da se uvuče u krevet sa knjigom. Podsećala je sebe kako,
ionako, nikad nije priželjkivala da ima muškarca u svom životu.
Oni su bili prepuni očekivanja. Komplikovali su život. Njena glava je bila
dovoljno puna komplikovanih plesnih tačaka. U njoj nije bilo dovoljno mesta za
razmišljanje o ljubavnoj vezi.
Medi je sišla u metro stapajući se sa masom ljudi. Nakon duge potrage,
iskopala je žeton u dnu svoje torbe. I dalje prekorevajući sebe, prošla je kroz
vratanca i krenula ka stanici voza koji je išao u gornji deo Menhetna.
Bilo bi pametnije da ga je prvo pozvala, zaključila je Medi dok je stajala na
trotoaru ispred visoke, zastrašujuće zgrade u kojoj se nalazio Ridov dom.
Koračala je napred-nazad po ivičnjaku. Još gore, možda je kod kuće, ali nije sam.
Pored nje je prošla žena u pantalonama od sirove svile vodeći dve pudle, i nije ni
pogledala u njenom pravcu.
Takav je bio ovaj kraj, pomislila je Medi. Svilene pantalone i pudlice. A ona
je izgledala kao polutan u teksasu. Bacila je pogled na svoje široke farmerke i

10
Progon (ovde) - poslednje probe pred premijeru u pozorištu, kada se igra čitava predstava
kao pred publikom - prim. prev.

~ 63 ~
 Knjige.Club Books

iznošene patike. Barem je trebalo da ima toliko mozga da ode prvo kući da se
presvuče.
„Šta to pričaš?“ rekla je Medi sebi. „Stojiš ovde, ispred zgrade, i buniš se zbog
svoje odeće. To je u Šantelinom stilu, to nikad nisi bila ti. Osim toga, ta odeća je
dovoljno dobra za tebe. Dovoljno je dobra za ljude koji te poznaju. Ako nije
dovoljno dobra za Rida Valentajna, šta onda uopšte tražiš tu?“
Nije znala. „Ja sam idiot“, pomislila je.
S tim je morala da se složi.
Duboko udahnuvši vazduh, prošla je kroz masivna staklena vrata i ušla u tihi,
mermerni hol.
Pošto je bila glumica već godinama, Medi se čas posla pretvorila u neku drugu
osobu. Nabacila je široki osmeh, zabacila kosu, i prišla uniformisanom
muškarcu koji je sedeo iza velikog stola od orahovine. „Zdravo, Da li je Rid tu?
Rid Valentajn?“
„Žao mi je, gospođice. Još uvek se nije vratio kući.“
,,Oh!“ Borila se da ne pokaže svoje razočaranje. „Pa ja sam samo svratila.“
„Biće mi drago da mu prenesem poruku u Vaše ime. Gospođice...“ Kada je
podigao pogled i zaista je pogledao, oči su mu se raširile od šoka. „Vi ste Medi
O’Harli.“
Zbunjeno je trepnula očima. Veoma retko se dešavalo da je neko prepozna
van pozorišta, Medi je znala, bolje od svih, koliko drugačije izgleda na pozornici
nego u privatnom životu. „Jesam.“ Automatski je pružila ruku čoveku. „Kako
ste?“
„Oh, kakvo je ovo zadovoljstvo!“ Muškarac, ne mnogo viši od nje, i dvaput
širi, obema rukama joj je pridržao ruku. „Kada je moja žena želela da se
provedemo za godišnjicu braka, deca su nam kupila dve karte za Suzanin park. I
to sedišta ispred orkestra. Kako smo se samo proveli!“
„To je baš lepo.“ Medi je bacila pogled na pločicu sa njegovim imenom.
„Sigurno imaš predivnu decu, Džoni.“
„Dobra su to deca. Sve šestoro.“ Iscerio se ka Medi, pokazujući joj jedan
zlatni zub. „Gospođice O’Harli, ne mogu da Vam opišem koliko sam uživao
gledajući Vas u toj predstavi. Moja žena je rekla da joj je bilo kao da je gledala u
sunce koje se budi.“
„Hvala Vam.“ Zbog ovakvih komplimenata se isplatilo izdržati sve one
godine časova, one dane i vikende provedene na probama, svi oni grčevi u bolnim
mišićima. „Puno ti hvala.“
„Znate onaj deo - gospode, moja žena je isplakala reku suza - kada ste mislili
da je Piter ušao u voz, mislili ste da je zauvek otišao od Vas, a onda su se pogasila
sva svetla na bini, osim jednog bledoplavog reflektora koji je sijao iznad Vas. I

~ 64 ~
 Knjige.Club Books

tad ste zapevali, ah...“ Pročistio je grlo. „Kako je mogao da ode“, započeo je
drhtavim baritonom, „kad je moja ljubav otišla sa njim?“
„Kako je mogao da ode“, pridružila mu se Medi sa svojim snažnim i jarkim
kontraaltom, „kad je moje srce i dalje u njegovoj ruci? Znam da sam mu pružila
puno prilika da bira. Ali on nije odabrao mene.“
„To je ta pesma!“ Džoni je u neverici odmahivao glavom i duboko uzdahnuo.
„Moram da priznam da su se i meni oči ispunile suzama.“
„Sad pripremam novi mjuzikl koji ima premijeru za nekih šest nedelja.“
„Stvarno?“ Gledao ju je ozareno, poput ponosnog oca. „Nećemo ga propustiti,
obećavamo Vam.“
Medi je uzela olovku sa njegovog stola i nažvrljala ime pozorišta i asistenta
menadžera bine u njegovom blokčetu. „Samo pozovite ovaj broj, i tražite Freda.
Recite mu da sam Vam ja dala broj telefona. Ja ću se postarati da Vam ostavi dve
karte za premijeru.“
„Premijera!“ Njegov zapanjeni i presrećni pogled je bio dovoljan da razgali i
odobrovolji Medi. „Moja žena mi neće verovati. Ne znam kako da Vam se
zahvalim, gospođice O’Harli.“
Široko mu se osmehnula. „Aplauzom.“
„Na to možete da računate. Pa... Oh, dobro veče, gospodine Valentajne.“
Medi se smesta ispravila i sklonila od stola osećajući krivicu, mada nije mogla
da shvati zbog čega. Okrenula se i nekako uspela da mu se osmehne. „Zdravo,
Ride.“
„Medi!“ On je ušao u zgradu tokom njihovog kratkog dueta, ali ga nijedno od
njih dvoje nije primetilo.
Pošto je samo nastavio da zuri u nju, pročistila je grlo i resila da proba. „Bila
sam u kraju, pa sam odlučila da svratim da ti se javim. Zdravo.“
On je upravo dolazio sa dugačkog sastanka na kom su mu misli o njoj smetale
da se skoncentriše. Nije mu bilo drago što je vidi. Ali je želeo da je dodirne. „Da
li si krenula negde?“
Mogla je da pokuša da odglumi lažnu opuštenost i da smisli priču o tome kako
ide na neku žurku odmah tu iza ćoška. Bilo bi jednako lako kao kad bi pokušala
da učini da joj izraste još jedna glava. „Ne. Samo ovde.“
Uzeo ju je za ruku, klimnuo Džoniju, i poveo je ka liftovima. „Da li si uvek
tako darežljiva prema strancima?“, upitao ju je kad su zakoračili u lift.
„Oh!“ Nakon što je promislila o njegovom pitanju, slegnula je ramenima.
„Moglo bi tako da se kaže. Ti izgledaš pomalo umorno.“ I predivno, dodala je u
sebi. Prosto prelepo.
„Imao sam dugačak dan.“
„I ja. Danas smo prvi put probali celu predstavu, od početka do kraja. Bilo je
kao u zoološkom vrtu.“ Nasmejala se glasno, nervozno zabivši ruke u džepove
~ 65 ~
 Knjige.Club Books

svojih farmerki. „Pretpostavljam da to nije nešto što treba da kažem čoveku koji
sve to plaća.“
Promrmljao je nešto nerazumljivo i uveo je u hodnik, Medi je zaključila da je
najbolje da ćuti. Onda je otključao vrata svog stana i uveo je unutra.
Očekivala je nešto grandiozno, nešto elegantno, nešto sa ukusom. Njegov stan
je bio sve to, i još više. Kada je upalio svetla, momentalno se sticao utisak
ogromnog prostora.
Zidovi su bili svetli, prekriveni raznobojnim slikama impresionista, a tri
ogromna prozora su bila zaslužna za veličanstveni pogled na park i na grad.
Tepih boje zagasitog srebra je predstavljao savršeni kontrast dugačkoj i širokoj
koralnoj sofi. Dva bogata fikusa su stajala u uglu, a dva udubljenja na zidu su
krasile kineske vaze iz dinastije Ming, koje je i zamišljala u njegovom stanu.
Izuvijano otvoreno stepenište je vodilo na sprat.
Nijedna jedina stvar nije bila van mesta koje joj je bilo namenjeno, ali opet,
ona je to i očekivala. Ipak, prostor nije bio hladan, a nije bila sigurna da li će tako
biti.
„Prelepo je, Ride.“ Prišla je prozorima da pogleda napolje. Ako je među njima
i postojao neki problem, ona je osećala da je sada ovde. On se toliko držao daleko,
udaljeno od grada u kom je živeo, van svih njegovih zvukova, mirisa, ljudskosti
koja ga je krasila. „Da li ikad stojiš ovde i pitaš se Šta se dešava?“
„Šta se dešava, gde?“
„Dole, naravno.“ Okrenula mu je leđa, nemo ga pozivajući da joj se pridruži.
Kada je to i učinio, ponovo je pogledala dole na grad. ,,Ko se svađa, ko se smeje,
ko vodi ljubav? Gde je krenuo taj policijski automobil, i hoće li tamo stići na
vreme? Koliko li će beskućnika noćas spavati u parku? Koliko je ljudi prevareno,
koliko flaša otvoreno, koliko je beba rođeno? Ovaj grad je neverovatno mesto, zar
ne?“
Nosila je isti onaj parfem, lagani, koji je zavodio samo svojom bezazlenom
iskrenošću. „Ne posmatraju svi grad na isti način kao ti.“
„Oduvek sam želela da živim u Njujorku.“ Zakoračila je unazad, tako da je
sad gledala samo svetla, na hiljade njih. „Od kad pamtim. Baš je čudno kako smo
sve tri - moje sestre i ja, hoću da kažem - kao da smo imale neki nesvesni instinkt
gde pripadamo. Ma koliko da smo bliske, izabrale smo da živimo na potpuno
različitim mestima. Abi je u ruralnoj Virdžiniji, Šantel je u zemlji snova, a ja sam
ovde.“
Borio se da je ne pomazi rukom po kosi. Uvek se osećala nekakva iskonska
povezanost kada bi progovorila o svojim sestrama. On nije razumeo šta porodica
znači. Imao je samo svog oca. „Da li si za piće?“
Osetila je to u njegovom tonu, u rastojanju na kom se držao, u formalnosti.
Trudila se da je to ne pogodi. „Ne bih se bunila za malo kisele vode.“

~ 66 ~
 Knjige.Club Books

Kada je prišao baru od ebonovine usred sobe, ona se odmaknula od prozora.

Nije više mogla da stoji tamo, da razmišlja o ljudima koji su milili skupa ispod
nje kada se osećala toliko udaljenom od čoveka kog je došla da vidi.
A onda je ugledala biljku. Stavio ju je na maleno postolje gde će do nje
dopirali indirektni sunčevi zraci od prozora. Zemlja, kada ju je dodirnuta palcem,
bila je vlažna, ali ne i natopljena. Nasmešila se kad joj je dodirnuta list. Znači,
umeo je da brine o nečemu, kada to sebi dozvoli da uradi.
„Izgleda bolje“, rekla je Medi uzimajući čašu koju joj je ponudio.
„Izgleda žalosno“, ispravio ju je Rid vrteći brendi u svojoj čaši.
„Ne, stvarno izgleda bolje. Ne izgleda više toliko, pa... bledo, rekla bih. Hvala
ti.“
„Ti si rešila da je udaviš.“ Otpio je gutljaj, poželevši da joj oči nisu toliko
krupne, toliko iskrene. „Zašto ne sedneš, Medi? Onda možeš da mi kažeš zašto si
došla kod mene.“
„Želela sam da te vidim, to je sve.“ Po prvi put u svom životu poželela je da
ume sa muškarcima kao Šantel. „Vidi, ja sam grozna u ovim stvarima.“ Više nije
mogla mirno da stoji, pa je počela da korača po stanu. „Nikad nisam stigla da
razvijem neki stil, pristojno ponašanje, a umem da izgovorim pametne rečenice
samo ako mi ih neko napiše i servira. Želela sam da te vidim.“ Prkosno je sela na
ivicu sofe. „Pa sam došla kod tebe.“
„Stvarno nemaš nimalo šlifa.“ Zapanjio se koliko uživa u razgovoru s njom,
bez obzira na neželjenu potrebu koju je osećao kao kamen u stomaku. „Shvatam.“
Seo je pored nje, ali je stavio veliki jastuk između njih. „Da li si došla da mi nešto
predložiš?“
Bes je bljesnuo u njenim očima, i isto tako neočekivano se ugasio. „Vidim da
plesači nisu jedini sa velikim egom. Pretpostavljam da su žene sa kojima si
navikao da se sviđaš spremne da odmah uskoče u krevet s tobom, čim pucneš
prstima.“
Njegov osmeh je bio preteći. Podigao je čašu i otpio još jedan gutljaj brendija.
„Žene sa kojima sam navikao da se viđam ne pevaju duete u holu sa noćnim
čuvarom.“
Tresnula je čašu o sto. „Verovatno zato što nemaju sluha.“
„I to je mogući odgovor. Poenta je, Medi, da ja ne znam šta ću s tobom.“
„Šta ćeš sa mnom?“ Ustala je, neopisivo graciozno, i potpuno spremno za
borbu. „Ti ne moraš ništa da radiš sa mnom. Ja ne želim da smišljaš šta ćeš sa
mnom. Ja nisam nekakva Elajza Dulitl. 11“
„Ti čak i razmišljaš kroz predstave.“

11
Elajza Dultl je lik iz predstava Pigmalion i Moja divna devojko. Ona je sirota prodavačica cveća
koju bogati profesor, radi opklade, pretvara u članicu visokog društva - prim. prev.
~ 67 ~
 Knjige.Club Books

„Pa šta ako to radim? Ti razmišljaš u brojevima.“ Zgrožena, krenula je ponovo

da korača napred-nazad po stanu. „Stvarno ne znam šta tražim ovde. Ovo je bila
glupost. Dođavola, ne mogu da se saberem, očajna sam već nedelju dana. Ja nisam
navikla da budem očajna.“ Ustremila se na njega optužujući ga. „Danas sam
propustila da krenem sa pesmom na vreme jer sam mislila na tebe!“
„Je li?“ Ustao je sa sofe, mada je obećao sebi da to neće učiniti. Znao je da
treba da se poštara da ona bude dovoljno ljuta da ode, pre nego što on učini nešto
zbog čega će kasnije zažaliti. Ali upravo je to činio približavajući joj se sve više,
dovoljno blizu da joj palcem pomazi obraz.
,,Da.“ Želja ju je obuzela i udavila sav bes u njoj. Nije znala kako da načini
mesta u sebi za obe te emocije. Uzela ga je za zglob, pre nego što je stigao da
spusti ruku. ,,I htela sam da i ti misliš na mene.“
„Možda sam i mislio.“ Želeo je da je privije uz sebe, da oseti njeno čvrsto
telo, i da se samo još malo pretvara i uživa u mašti. „Možda sam i ja sebe ulovio
nekoliko puta kako gledam kroz prozor svoje kancelarije pitajući se šta ti radiš.“
Podigla se na vrhove prstiju da se približi njegovim usnama. U njemu je
tutnjala oluja, ona je to mogla da oseti. I sama je prolazila kroz oluju, ali je znala
da će njegova biti iz drugačijih razloga i da će imati drugačiji rezultat. Da li joj je
uopšte bilo važno da ga razume kada se toliko dobro osećala pored njega? To je
njoj bilo dovoljno. Ali čak i dok je razmišljala o tome, znala je da to njemu nikad
neće biti dovoljno.
„Ride...“
„Ne.“ Njegove ruke su bile tvrde i napete na njenim leđima, u njenoj kosi,
dok ju je privijao bliže k sebi. „Nemoj ništa da govoriš.“
Bilo mu je potrebno ono što je ona mogla da mu pruži svojim usnama, svojim
rukama, pokretima svog tela uz njegovo. Njegov stan mu nikada nije
delovao prazno dok ona nije ušetala u njegov život. A sad, kad je bila u njemu sa
njim, više nikada nije želeo da bude ovde sam.
Njene usne su bile meke poput baršuna, tople i glatke, utešne koliko i
uzbudljive. Kada ga je dodirivala, osećao je kao da želi samo da mu pruža, a ne
da prihvata njegovu strast. Na trenutak je umalo i poverovao u to.
Sa koliko lakoće je mogao da je zavede. Poljubac je za nju uvek bio nešto
ovlaš, jednostavno. Nešto čime je pokazivala da joj je do nekoga stalo, nešto što
je usputno delila prijateljima. Ponekad, poljubac je čak bio nešto što je odigravala
na pozorišnoj bini, pred salom prepunom publike.
Ali sa Ridom, sva jednostavnost i lakoća su nestali. Ovo je bilo kompleksno,
preplavljujuće. Ovo je bio spoj koji je slao varnice duž svih njenih nervnih
završetaka u telu. Strast za nju nije bila nikakva nepoznanica, niti novina. Ona je
doživljavala strast svakog dana na svom poslu. Znala je da je drugačija vrsta
strasti između muškarca i žene, ali nije shvatala da bi mogla da joj pretvori mišiće
u želatin i potpuno zamagli mozak.

~ 68 ~
 Knjige.Club Books

Prošao je prstima kroz njenu kosu. Poželela je da prstima pređe preko nje,
preko svakog santimetra njenog tela koje je bolno pulsiralo od želje za njim. I on
je nju želeo. Mogla je da okusi ludačku želju svaki put kada joj je usnama
dodirnuo usne. A opet, nije činio ništa više, osim što ju je držao čvrsto pored sebe.
Vodi ljubav sa mnom, zahtevao je njen um, ali su njene usne bile zarobljene
njegovim, i nisu mogle da izgovore te reči. Mogla je da zamisli svetlost sveća,
tihu muziku i veliki široki krevet, na kom su njih dvoje ležali ispreplitani. Od te
slike joj je postalo još toplije. Počela je agresivnije da ga ljubi.
„Ride, da li me želiš?“
Dok je prekrivala njegovo lice kratkim poljupcima, mogla je da oseti da se
ukrutio od napetosti. Možda samo malo, ali ona je to osetila. ,,Da.“
Način na koji je to rekao joj je zaledio krv. U njegovom kratkom odgovoru se
naziralo opiranje, čak i neka doza prikrivenog besa. Medi se lagano odmaknula
od njega. „Imaš neki problem s tim?“
Zašto nije moglo sve da bude jednostavno s njom, kao sa svim drugim
ženama? Mogli su da uživaju jedno u drugom, sa unapred predočenim pravilima,
i niko ne bi bio povređen. Znao je od prvog trenutka kad ju je dodirnuo da sa njom
ništa neće biti lako. ,,Da.“ Otišao je do stola po svoj brendi nadajući se da će ga
smiriti. „Imam problem s tim.“
Previše ga je pritiskala, zaključila je Medi. To je bila njena loša navika da sve
radi najbrže moguće, ne obazirući se na prepreke pred sobom. „Da li bi bio
ljubazan da sa mnom podeliš razlog?“
„Želim te.“ Ta izjava je izbrisala ono što je ona očekivala, uz opušten osmeh.
„Želeo sam da te odvedem u krevet od kad sam te gledao kako skupljaš sitniš i
znojavu odeću po ulici.“
Približila se korak bliže njemu. Da li je znao da je ona samo to želela da čuje,
mada ju je to pomalo i plašilo? Da li je znao koliko je želela da bar delimično oseti
isto što je ona osećala? „Zašto si me onda oterao od sebe onu noć?“
„Ja nisam dobar za tebe, Medi.“
Zurila je u njega. „Stani malo. Želim da budem sigurna da sam ovo pravilno
shvatila. Oterao si me od sebe za moje dobro?“
Dosuo je još brendija u svoju čašu. Nije mu pomagao. „Tako je.“
„Ride, dete se tera da obuče toplu odeću po zimi, za njegovo dobro. Kad pređe
određene godine, više nije tvoja briga.“
Zapitao se šta, dođavola, da joj kaže na to. „Ne deluješ mi kao žena
zainteresovana za jednokratan seks.“
Njen osmeh je bio leden. ,,I nisam.“
„Onda sam ti učinio uslugu.“ Otpio je još jedan gutljaj zato što je počeo sebe
da prezire.

~ 69 ~
 Knjige.Club Books

„Valjda bi onda trebalo da ti se zahvalim.“ Pokupila je svoju torbu sa odećom

za probu, da bi je sekund kasnije ponovo spustila na pod. Nijedan O’Harli nije
lako odustajao. „Želim da znam zašto si tako siguran da bi to samo bio seks za
jednu noć.“
„Mene ne zanima duga veza.“
Klimnula je glavom govoreći sebi da je samo razuman. „Postoji velika razlika
između seksa za jednu noć i duge veze. Imam osećaj da misliš kako želim da te
smestim u nekakav kavez.“
Ono što ona nije znala je da se on već nalazi u kavezu koji je sâm napravio.
„Medi, zašto prosto ne prihvatimo činjenicu da nemamo ništa zajedničko.“
„Razmišljala sam i o tome.“ Sad kad je imala za šta da se zakači, ponovo se
opustila. „To je donekle istina, znaš, ali kad malo bolje razmisliš imamo mnogo
toga zajedničkog. Oboje živimo u Njujorku.“
Upitno podižući obrvu, naslonio se na šank. ,,Naravno. To briše sve naše
probleme.“
„Od nečega mora da se počne.“ I videla je iskru zabave u njegovim očima. To
joj je bilo dovoljno. „Oboje smo, u ovom trenutku, veoma investirani u određeni
mjuzikl.“ Nasmešila mu se, instinktivno, i neodoljivo šarmantno. „Ja prvo
oblačim čarape, pa onda cipele. A ti?“
„Medi...“
„Da li stojiš dok se tuširaš?“
„Stvarno ne vidim kako...“
„Hej, nemoj da vrdaš. Pričamo samo istinu. Da li stojiš?“
Nije bilo nikakve svrhe. Morao je da se nasmeši. ,,Da.“
„Neverovatno! Zamisli, i ja! Da li si ikada čitao Prohujalo s vihorom?“
„Jesam.“
„Ah! Eto nama povezanosti kroz književnost. Verovatno bih mogla ovako da
nabrajam satima.“
„Siguran sam da bi mogla.“ Spustio je brendi na šank i ponovo joj prišao. „U
čemu je poenta svega ovoga, Medi?“
„Poenta je da mi se ti zaista dopadaš, Ride.“ Spustila je ruke na njegove mišiće
želeći da može da opusti tu napetost, da učini da osmeh u njegovim očima
potraje samo malo duže. „Mislim da, ako bi se opustio, samo malo, mi bismo
mogli da budemo prijatelji. Privlačiš me. Mislim da, kad bismo išli polako, mogli
bismo da budemo i ljubavnici.“
Naravno, to je bila greška. On je to odlično znao, ali u tom trenutku ga je
toliko privlačila. Bila je toliko iskrena i bezbrižna. „Ti si“, promrmljao je dok se
igrao sa pramenom njene kose, „jedinstvena.“
„Nadam se da je to istina.“ Uz smešak, uzdigla se na vrhove prstiju i poljubila
ga, bez strasti, bez vreline. „Da li smo se dogovorili?“
~ 70 ~
 Knjige.Club Books

„Mogla bi da zažališ zbog toga.“

„To će onda biti moj problem, zar ne? Prijatelji?“ Ponudila mu je ruku
savršeno ozbiljno, ali su se njene oči smejale dok su ga gledale izazivački.
„Prijatelji“, složio se, u nadi da neće na kraju on biti taj koji će da zažali.
„Sjajno. Slušaj, ja umirem od gladi. Imaš možda neku konzervu supe ili
nešto?“

~ 71 ~
 Knjige.Club Books

Šesto poglavlje

Spolja se činilo da je sve veoma jednostavno, upravo kako je Medi i rekla da

će biti. Za veliki broj ljudi bi bilo jednostavno i ispod površine. Ali nisu svi želeli
tako iskreno kao Rid, niti su se tako dobro pretvarali kao Medi.
Išli su u bioskope. Kad god bi im se rasporedi uklopili i vreme ih poslužilo,
ručali bi u parku. Proveli su jedno tiho subotnje popodne šetajući po muzeju,
više zainteresovani jedno za drugo, nego za izložbu. Da Rid nije poznavao sebe
bolje, rekao bi da je na korak od romanse. Ali on nije verovao u romansu.
Ljubav je njegovom ocu donela izdaju, izdaju sa kojom i sam Rid živi svaki
dan. Ako je Edvin to ostavio iza sebe, Rid nije, nije mogao. Većini ljudi sa kojima
radi vernost ne predstavlja ništa ako nije fleksibilna. Ljudi su imali afere, a ne
romanse, i imali su ih i pre, tokom i nakon braka, tako da je brak sam po sebi vrlo
diskutabilan. Ništa ne traje zauvek, a naročito ne veze.
Ali je razmišljao o Medi kada nije bio sa njom i razmišljao je o malo čemu
drugom kada su zajedno.
Prijatelji. Nekako su uspeli da postanu prijatelji, uprkos različitom izgledu i
potpuno drugačijem poreklu. Ako je prijateljstvo bilo oprezno sa njegove, a
bezbrižno sa njene strane, i dalje su uspevali da nađu dovoljno između sebe da
stvore osnovu. Ali u kom smeru će krenuti kasnije?
Ljubavnici. Činilo se neizbežnim da će postati ljubavnici. Strast koja je tinjala
ispod površine u svakom trenutku koji su provodili zajedno, neće moći još
dugo da se zadržava. Oboje su to znali i na svoje neke različite načine to i
prihvatili. Rida je brinulo da će, kada je jednom odvede u krevet, kao što želi,
izgubiti jednostavno prijateljstvo od kog je počeo da zavisi.
Seks će promeniti stvari. To je sigurno. Intimnost na fizičkom nivou će
razjariti emotivnu intimnost koju su tek počeli da razvijaju. Koliko god da je želeo
Medi u svom krevetu, pitao se da li može da priušti da rizikuje da izgubi Medi
koju poznaje van kreveta. Bio je to rat za koji je znao da ga nikada neće dobiti.
Ipak, nije verovao u gubitak. Pošto bude dovoljno razmišljao i planirao,
trebalo bi da pronađe način da ima oboje. Da li je važno što je počeo da
preračunava, čak i hladnokrvno, ako će krajnji rezultat oboje da ih zadovolji?
Odgovor nije nalazio. Umesto toga, kroz misli mu je prošao Medin lik kako
se smeje dok baca mrvice hleba golubovima u parku, od pre nekoliko dana.
Kada mu se začuo interfon na stolu, shvatio je da je izgubio još deset minuta
na maštanje. „Da, Hana?“
„Otac Vam je na vezi, gospodine Valentajne.“

~ 72 ~
 Knjige.Club Books

„Hvala.“ Rid je pritisnuo dugme i povezao poziv. „Oče?“

„Ride, čuo sam da je Šelbi preuzeo nove muzičare. Znaš li nešto o tome?“
Rid je već imao preliminarni izveštaj o prilivu nezavisnih promotera koje je
preuzeo Galovej. „Ništa ti ne promiče?“
„Tako nešto.“
„Priča se o nekom pritisku na jednu od četrdeset najboljih stanica da dodaju
nekoliko pesama na svoje liste. Ništa novo. Nekoliko šapata, ali ništa konkretno.“
„Šelbi je pokvareni podlac. Ako čuješ nešto konkretno, voleo bih da me
obavestiš.“
„Ti ćeš prvi znati.“
„Nikada mi se nije dopadala ideja da platim da bi se pustila neka pesma“,
procedio je Edvin. „Ali to je stara škola, a ja više razmišljam o novim. Želeo sam
da vidim probu naše predstave. Da li bi mi se pridružio?“
Rid je pogledao u kalendar. „Kada?“
„Za sat vremena. Znam da treba da ih obavestim unapred, vole da budu na
visini zadatka kada se očekuje pokrovitelj, ali ja volim iznenađenja.“
Rid je primetio dva sastanka za to jutro i hteo je da odbije. Popustivši pred
instinktom, odlučio je da promeni raspored. „Vidimo se u pozorištu u jedanaest.“
„Možemo li to da razvučemo na ručak? Tvoj stari plaća.“
Usamljen je, shvatio je Rid. Edvin Valentajn ima svoj klub, prijatelje i
dovoljno novca da krstari svetom, ali je usamljen. „Ja ću poneti apetit“, kazao je
Rid, a onda prekinuo vezu i počeo da preuređuje raspored.

Edvin je ušao u pozorište plašljivo, kao dečak bez karte. „Samo ćemo se
ušunjati na sedište do prolaza i videti šta plaćamo.“
Rid je hodao iza oca, ali njegov pogled bio je usredsređen na scenu na kojoj
je Medi bila u naručju drugog muškarca. Osetio je nalet ljubomore, tako
iznenađujuće i snažne, da se zaustavio nasred prolaza i gledao.
Ona je gledala tog drugog muškarca, ruke su joj bile spojene iza njegovog
vrata, a lice joj je sijalo. „Zaista sam se divno provela, Džonatane. Mogla bih da
plešem zauvek.“
„Govoriš kao da je gotovo. A čekaju nas sati.“ Rid je gledao kako je muškarac
ljubi u čelo, „Pođi kući sa mnom.“
„Da pođem sa tobom kući?“ Čak i sa udaljenosti, Rid je osetio oprez u stavu
Medinog tela. „Oh, Džonatane, zaista bih volela.“ Odmakla se, samo malo, ali ju
je on uhvatio za ruke. „Stvarno ne mogu. Moram da... Moram rano na posao. Da,
to je to. A tu je i moja majka.“ Ponovo se okrenula i prevrnula očima kako bi
publika videla laž dok je muškarac pored nje ne vidi. „Nije dobro, znaš, i trebalo
bi da budem tu u slučaju da joj nešto zatreba.“

~ 73 ~
 Knjige.Club Books

„Ti si tako dobra osoba, Meri.“

,,Oh, ne!“ Krivica i uznemirenost su joj se osetili u glasu. „Ne, Džonatane,
nisam!“
„Ne govori to.“ Ponovo ju je privukao u naručje. „Zato što mislim da se
zaljubljujem u tebe.“
Bila je zarobljena još jednim poljupcem. Čak iako zna da je to samo gluma,
Rid je osetio kako mu se nešto prevrće u stomaku.
„Moram da idem“, kazala je brzo. „Zaista moram.“ Odmakla se i požurila
preko bine.
„Kada ću te ponovo videti?“
Zaustavila se i činilo se da se u njoj vodi nekakva borba. „Sutra. Dođi u
biblioteku u šest. Čekaću te.“
,,Meri...“, pošao je ka njoj, ali je ona podigla obe ruke.
„Sutra“, ponovila je i otišla sa bine.
„U redu“, zagrmeo je glas reditelja. „Imamo petnaest sekundi sada da se
promeni scenografija. Vanda, Rouz, zauzmite pozicije. Svetla se pale. Na redu je
Medi.“
Žurno je izašla ponovo na binu do mesta na kom se Vanda odmarala u fotelji,
a žena po imenu Rouz se doterivala u ogledalu.
„Kasniš“, kazala je lenjo Vanda.
„Šta si ti, merač vremena?“ Medin glas sada je imao oštriji prizvuk, a njeni
pokreti su bili odsečniji.
„Džeki te je tražio.“
Medi se zaustavila u nameštanju jarkocrvene perike. „Šta si mu rekla?“
„Da ne traži na dobrom mestu. Nemoj da se brineš, Meri. Pokrila sam te.“
„Da, pokrila te je“, složila se Rouz puknuvši balon od žvake i boreći se sa
svojim napadnim ružičasto-narandžastim kostimom.
„Hvala!“ Medi je skinula suknju. Odgurnula je Rouz i počela da se šminka.
„Nemoj da mi se zahvaljuješ. Moramo da se držimo zajedno.“ Odsutno je
gledala Rouz kako vežba tačku. „Mada mislim da si luda“, dodala je Vanda.
„Znam šta radim.“ Medi se skrila iza paravana. Bacila je preko njega bluzu
koju je nosila. „Mogu da izađem na kraj sa tim.
„Bolje se postaraj da izađeš na kraj sa Džekijem. Imaš li predstavu šta može
da uradi tebi i tvom lepom momku ako sazna šta se dešava?“
„Neće saznati.“ Izašla je iza paravana u dugačkoj uskoj haljini pokrivenoj
crvenim šljokicama, „Red je na moj nastup.“
„Publika je večeras prilično uzavrela.“
„Tako treba.“ Uputila je osmeh Vandi. „Takve ih volim.“ Ponovo je izašla sa
bine.
~ 74 ~
 Knjige.Club Books

„Svetla na levu stranu, Svene“, doviknuo je režiser. „Na redu je Teri.“

Na levoj strani bine se pojavio plesač kog je Rid video na jedinoj drugoj probi
predstave koju je gledao. Kosa mu je bila zalizana unazad i dodao je tanke brkove.
Nosio je briljantno belu kravatu uz crnu košulju. Kada je Medi izašla iza nje,
zgrabio ju je za ruku.
„Gde si bila?“
„U okolini.“ Medi je zabacila grivu od crvene kose, i drsko spustila ruku na
kuk. ,,U čemu je tvoj problem?“
Edvin se nagnuo i došapnuo Ridu. „Ne liči na onu ženicu koja je došla u tvoju
kancelariju sa uvelom biljkom.“
,,Ne“, prošaputao je Rid dok se par na sceni raspravljao, „ne liči.“
„Biće velika zvezda, Ride. Veoma velika,“
Osetio je istovremeno ponos i uzrujanost i nije mogao da objasni nijedno od
ta dva osećanja. „Da, mislim da hoće,“
„Slušaj, šećeru.“ Medi je potapšala partnera po obrazu. „Želiš li da odem da
se svlačim ili da ostanem ovde i pročitam ti svoj dnevnik?“
„Svlači se“, naredio joj je Džeki.
„Da.“ Medi je zabacila kosu preko ramena. „To najbolje radim.“
„Svetla“, doviknuo je režiser. „Muzika.“
Medi je uzela crvenu bou i došla do... ne, došetala do središta scene, a onda
je tu stajala kao plamen. Kada je počela da peva, glas joj se čuo polako i rastao je
podjednako uzbudljivo kao i pokreti koje je počela da pravi. Bacila je bou u
publiku. Ona će biti zamenjena desetinama puta pre nego što se završi predstava.
„Nikada te nisam vodio na striptiz, zar ne, Ride?“
Morao je da se nasmeši, iako je Medi počela da svlači rukavice koje su
dosezale do laktova. „Ne, nisi.“
„Propust u tvom vaspitanju.“
Na sceni, Medi je pustila svoje telo da vlada. To je bio samo jedan nastup
među desetinama drugih, ali je znala da ima veliki potencijal da ponese celu
predstavu ako ga odigra kako treba. To je i nameravala.
Kada je svukla donji deo haljine, neki tehničari su počeli da zvižde. Nasmešila
se i prepustila nizu gromoglasnih udarca i pokreta. Kada je ples od dva minuta bio
završen, sela je na binu, izvila leđa i na sebi je imala jedva više od tračka i perlica.
Na njeno iznenađenje i zadovoljstvo, začuo se snažan aplauz iz središta
publike. Iscrpljeno se podbočila laktom i nasmešila u zatamnjenom pozorištu.
Reč je brzo putovala, od asistenta do režisera. Novac je došao na probu.
Don je krenuo niz prolaz i opsovao sebe što nije saznao ranije.
„Gospodine Valentajne. I, gospodine Valentajne.“ Srdačno se rukovao.
„Nismo vas očekivali.“

~ 75 ~
 Knjige.Club Books

„Hteli smo da vas iznenadimo.“ Rid je pričao sa njim, ali mu je pogled odlutao
nazad na binu gde je Medi i dalje sedela i brisala vrat peškirom. „Impresivno.“
„Možemo da budemo malo precizniji, ali bićemo spremni za Filadelfiju.“
„U to nema sumnje.“ Edvin ga je prijateljski potapšao po ramenu. „Ne želimo
da vas zadržavamo.“
„Voleo bih da ostanete duže, ako možete. Sad ćemo da probamo prvu scenu
drugog čina. Molim vas, dođite bliže bini.“
„Ti odlučuješ, Ride.“
Moraće da potroši dva sata više u papirologiji kako bi nadoknadio vreme koje
je provodio ovde, ali ne namerava ovo da propusti. „Hajde!“
Sledeća scena bila je odigrana isključivo za smeh. Rid nije umeo da razazna
tačne trenutke komedije, koraka, pokreta na bini koje čine najjednostavnije stvari
smešnim. Video je, međutim, da je Medi znala besprekorno to da odigra. Publika
će joj jesti iz ruke.
U njoj je bilo nečega živahnog, nečega ubedljivog i saosećajnog čak i u ulozi
bezobrazne, pomalo oštre, striptizete. Rid ju je gledao kako igra dve uloge,
kako dodaje neophodnu nevinost da ubedi uzbuđenog i poštenog Džonatana da je
njegova Meri posvećena bibliotekarka koja ima bolesnu majku. I sam bi joj
poverovao.
I ta osobina je počela da ga brine.
„Ona je izuzetna glumica“, prokomentarisao je Edvin i, kada su režiser i
scenograf ušli u raspravu.
„Da, jeste.“
„Pretpostavljam da me se to ne tiče, ali šta se dešava između vas dvoje?“
Rid se okrenuo bezizražajnog lica. „Zašto misliš da se išta dešava?“
Edvin se potapšao po nosu. „Nikada ne bih ovako daleko dogurao u poslu da
ne umem da nanjušim dobro.“
„Mi smo... prijatelji“, kazao je Rid nakon kratke pauze.
Uzdahnuvši, Edvin se promeškoljio u sedištu. „Ride, jedna od stvari koje sam
uvek želeo za tebe jeste žena poput Medi O’Harli. Vesela, predivna žena koja
može da te usreći.“
„Srećan sam.“
„I dalje si ogorčen.“
„Ne zbog tebe“, kazao je odmah Rid. „Nikada zbog tebe“
„Tvoja majka...“
„Dosta je.“ Premda su reči bile tihe, led se osećao. „Ovo nema nikakve veze
sa njom.“ Imalo je svakakve veze sa njom, pomislio je Edvin kada je Medi ponovo
izašla na binu. Ali je dobro poznavao svog sina i nije ništa rekao.

~ 76 ~
 Knjige.Club Books

Edvin ne može da vrati vreme i zaustavi izdaju. Čak i da je to moguće, ne bi

to učinio. Ako bi mogao i uradio to, Rid ne bi sada sedeo pored njega. Kako da
nauči sina da nije stvar u opraštanju, već u prihvatanju? Kako da ga nauči da
veruje kada je rođen u laži?
Edvin je posmatrao Medi dok je njeno vedro, izražajno lice ulepšavalo binu.
Može li ona da bude ta koja će ga naučiti?
Možda je ona žena koja je Ridu uvek bila potrebna, odgovor koji je uvek
tražio, a da toga i nije bio svestan. Možda će Rid kroz Medi zaboraviti na prošle
boli.
Iako je u pitanju bio samo prolazak kroz scenario, Medi je održavala energiju
na visokom nivou. Nije verovala da treba meriti svoj ritam tokom nastupa, niti
kroz život, već treba ići punom snagom i videti gde će je to dovesti.
Dok je prelazila svoj tekst, vežbala pokrete, delom je bila usredsređena na
Rida. Gledao ju je tako napeto. Kao da se trudi da kroz njenu ulogu pronikne ko
je i šta je ona zapravo. Zar on ne razume da je njen posao da potisne sebe sve dok
više ne postoji Medi, već samo Meri?
Učinilo joj se da oseća neodobravanje, čak i uzrujanost, potpuno drugačije
raspoloženje od onog s kakvim je seo u publiku. Istinski je poželela da skoči sa
bine i nekako ga razuveri, ali nije bila sigurna šta tačno oseća. Međutim, on to nije
želeo od nje, barem ne još uvek. Zasad je želeo da sve bude neobavezno i veoma
površno - bez vezivanja, bez obećanja, bez budućnosti.
Pogrešila je tekst i opsovala u sebi. Vratili su se korak i počeli ponovo.
Ne može da mu kaže šta oseća. Za ženu iskrene prirode, čak i tišina je prevara,
ali ne može da mu kaže. On ne želi da čuje da ga voli, da je počela da ga voli od
trenutka kada je stajala sa njim na pločniku u sumrak. Bio bi ljut jer ne želi da ga
zarobe emocije. Ne bi razumeo da ona jednostavno živi od emocija.
Možda će misliti da je prelako dala svoju ljubav. Istina je da jeste, ali ne
ovakvu vrstu ljubavi. Ljubav prema porodici je bila prirodna i uvek prisutna.
Ljubav prema prijateljima se razvijala polako ili brzo, ali bez sumnji. Mogla je da
voli dete u parku samo zbog njegove nevinosti ili starca na ulici samo zbog
njegove izdržljivosti.
Ali ljubav prema Ridu podrazumevala je sve. Ova ljubav je složena, a ona je
uvek mislila da je ljubav jednostavna. Boli, a uvek je verovala da donosi radost.
Strast je prisutna, uvek tinja ispod kože. To ju je činilo napetom zbog iščekivanja,
a ona je uvek bila opuštenog temperamenta.
Ona je ta koja je pozvala njega u svoj život. To ne sme da zaboravi. Štaviše,
naterala ga je kada je on bio spreman da pobegne. Tako da ga je volela, ali ne sme
da mu kaže.
„Ručak, dame i gospodo. Vratite se do dva, spremni da pređemo dve
poslednje scene.“

~ 77 ~
 Knjige.Club Books

„Dakle to je taj anđeo“, šapnula je Vanda Medi u uho. „Onaj u prvom redu
koji izgleda kao sa naslovne strane časopisa.“
„Šta sa njim?“ Medi se presavila u struku da joj se opuste mišići.
„To je on, zar ne?“
,,Ko on?“
„Onaj.“ Vanda ju je kratko potapšala po zadnjici. „Onaj zbog kog su ti oči
stalno sanjive.“
„Nisu mi oči stalno sanjive.“ Barem se nadala da je tako.
„To je on“, kazala je Vanda uz samozadovoljan osmeh, pa otišla sa bine.
Gunđajući u sebi, Medi je sišla niz stepenice pored bine. Namestila je svež
osmeh. „Ride, drago mi je što si došao.“ Nije ga dodirnula, niti je ponudila brzi,
prijateljski poljubac kojim ga je obično pozdravljala. „Gospodine Valentajne, tako
mi je drago da i Vas ponovo vidim.“
„Uživao sam u svakom trenutku.“ Snažno joj je uhvatio ruku svojim krupnim
šakama. „Veliko je zadovoljstvo gledati vas kako radite. Da li sam dobro čuo da
su spomenuli ručak?“
Spustila je ruku na stomak. „Dobro ste čuli.“
„Onda ćete nam se pridružiti, zar ne?“
Pošto Rid nije rekao ništa, potražila je izgovor.
„Ne biste me razočarali valjda.“ Edvin je ignorisao sinovljevu tišinu i nagnuo
se ka njoj. „Ovo je Vaš teren. Sigurno znate neko dobro mesto.“
„Ima jedan lep restoran preko puta“, kazala je.
„Savršeno. Legao bi mi dobro jedan pastrami 12.“ I samo treba na brzinu da
pozove da otkaže rezervaciju u restoranu For sizons. „Šta misliš, Ride?“
„Mislim da je Medi potreban minut da se presvuče.“ Konačno joj se nasmešio.
Spustila je pogled ka kostimu koji se sastojao od jarkoružičastog šortsa i
kratke majice. „Pet minuta da obučem civilnu garderobu“, obećala je i odjurila.

Bila je verna svojoj reči. U roku od pet minuta je obukla žutu duksericu preko
kostima i ulazila je u restoran hodajući ispred Rida i njegovog oca.
Mirisi su bili predivni. Začinjeno meso, ljuti senf, jaka kafa. Ventilator koji je
visio sa plafona raznosio je mirise na sve strane. Većina plesača je pravo iz
pozorišta došla tu, kao gladni mravi.
Krupan Grk za pultom je uočio Medi i uputio joj srdačan osmeh. „Ahhh, jedan
O’Harli specijalitet?“

12
Pastrami je jelo od mesa koje se obično pravi od govedine, a ponekad i od svinjetine,
ovčetine ili ćuretine. Sirovo meso je usoljeno, delimično osušeno, začinjeno travama i
začinima, a zatim dimljeno na pari - prim. prev.

~ 78 ~
 Knjige.Club Books

„Apsolutno!“ Naslonivši se na stakleni pult, gledala ga je kako pere veliku,

zelenu salatu. Zahvatio je pozamašnu količinu sira, a onda ga zalio jogurtom.
„Ti jedeš to?“, pitao je Edvin iza nje.
Nasmejala se i preuzela činiju. „Gutam.“
„Telu je potrebno meso.“ Edvid je naručio pastrami na velikom parčetu hleba.
„Ja ću nam naći sto“, ponudila se Medi i uzela šolju čaja uz salatu. Mudro je
odabrala onaj na suprotnoj strani od džuboksa.
„Ručaš sa glavešinama, je li, Medi?“ Teri, kose i dalje zalizane, svratio je do
nje. „Hoćeš li reći neku lepu reč o meni?
„Kakvu bi reč voleo da kažem?“ Okrenula se na stolici i nasmešila mu se.
„Šta kažeš na ’zvezda’?“
„Videću mogu li da je iskoristim.“
Zaustio je da kaže još nešto, ali je pogledao u pravcu svog stola, „Prokletstvo,
Leroj, to je moj krastavac.“
Medi se i dalje smejala kada su joj se Rid i njegov otac pridružili.
„Kakvo mesto“, prokomentarisao je Edvin i već se radovao sendviču i
pozamašnoj krompir salati pored njega.
„Ponašaju se najbolje što mogu jer ste Vi ovde.“
Neko je počeo da peva da nadjača džuboks. Medi je samo pojačala ton.
„Hoćete li doći na premijeru, gospodine Valentajne?“
„Razmišljam o tome. Ne putujem često kao nekad. Bilo je dana kada je
direktor produkcijske kuće morao da bude van grada podjednako često kao i u
kancelariji.“
„Mora da je bilo uzbudljivo.“ Prionula je na salatu i pretvarala se da ne zavidi
Ridu na porciji blago pečene junetine.
„Hotelske sobe, sastanci.“ Slegnuo je ramenima. ,,I nedostajao mi je moj
sinčić.“ Pogled koji je uputio Ridu istovremeno je odavao i privrženost i
podrugljivost. „Propustio sam previše utakmica.“
„Ali si prisustvovao velikom broju.“ Rid je isekao ugao svog sendviča i pružio
ga Medi. Bio je to mali i potpuno prirodni gest koji je Edvinu zapao za oko.
I probudio nadu.
„Rid je bio najbolji bacač u svom srednjoškolskom timu.“
Rid je odmahivao glavom uz osmeh kada se Medi okrenula ka njemu. „Igrao
si bejzbol? Nisi mi to nikada rekao.“ Čim je izustila te reči, setila se da nije bilo
razloga da joj kaže. Bilo je na desetina drugih pojedinosti iz njegovog života koje
nije podelio sa njom. „Nikada nisam razumela bejzbol sve dok se nisam preselila
u Njujork“, brzo je nastavila. „Onda sam odgledala nekoliko utakmica jenkija da
vidim čemu tolika strast. Kakav ti je bio prosek?“
Podigao je obrvu. „2.38!“

~ 79 ~
 Knjige.Club Books

Dopalo joj se što se seća. Uputila je pogled njegovom ocu. „Materijal za

veliku ligu.“
„Ja sam mu to uvek govorio. Ali je on želeo da se priključi mom poslu.“
„To je takođe velika liga, zar ne?“ Grickala je deo sendviča koji joj je Rid
dao. „Većina ljudi gleda samo završen proizvod, disk koji stavimo u stereo.
Pretpostavljam da je put dugačak od partitura do digitalnog zvuka.“
„Kada budeš imala tri ili četiri slobodna dana“ kazao je Edvin uz osmeh,
„uputiću te.“
„Volela bih da čujem o tome.“ Otpila je malo svog medom zaslađenog čaja
znajući da će joj zagrejati krvotok i pomoći joj da pregura naredna četiri sata.
„Kada smo snimali album za Suzanin park, iskusila sam to. Mislim da se studio
mnogo razlikuje od scene. Tako je... ograničavajući.“ Progutala je zelenu salatu.
„Izvinjavam se.“
„Nema potrebe.“
„Studio ima određena ograničenja“, uključio se Rid. Otpio je malo svoje kafe
i otkrio da je dovoljno snažna da otopi kožu. „S druge strane, postoje i velike
prednosti. Možemo da uzmemo čoveka za pultom, odvedemo ga u studio i
pretvorimo ga u Karuza tako što ćemo pritisnuti pravu dugmad.“
Medi je porazmislila o tome, a onda odmahnula glavom. „To je varanje.“
„To je marketing“, ispravio ju je Rid. „I brojne kuće to rade.“
„Da li i Valeniajn to radi?“
Pogledao ju je, a sive oči kojima se od početka divio bile su direktne. „Ne.
Valentajn je osnovan sa ciljem da poštuje kvalitet, ne kvantitet.“
Presekla je Edvinov čudan osmeh. „Ali ste hteli da ponudite ugovor za
O’Harlijeve trojke.“
Edvin je dodao još bibera u sendvič. „Vi niste bile kvalitet?“
„Bile smo... malo više od osrednjosti.“
„Daleko više od toga, ako je ikakvo merilo ono što sam danas video na bini.“
„Zahvalna sam na tome.“
„Imate li vremena za druženje, Medi?“
Naslonila je bradu na nadlanice. „Zovete me na sastanak?“
Izgledao je iznenađeno, premda samo na trenutak. Potom se gromoglasno
nasmejao tako da je privukao pažnju celog restorana. „Proklet bio ako ne bih da
sam mlađi samo dvadeset godina! Prava je dragocenost“, rekao je gledajući u sina
potapšavši Medi po ruci.
„Da, jeste“, kazao je Rid direktno.
„Razmišljam da priredim zabavu“, kazao je Edvin impulsivno. „Da sa stilom
pošaljemo predstavu u Filadelfiju. Šta misliš, Medi?“
„Mislim da je to odlična ideja. Jesam li pozvana?“

~ 80 ~
 Knjige.Club Books

„Pod uslovom da sačuvaš jedan ples za mene.“

Bilo joj je lako da voli oca, kao što joj je bilo lako da voli i njegovog sina.
„Sačuvaću Vam koliko god želite.“
„Ne bih rekao da mogu da te ispratim u više od jednog.“
Nasmejala se sa njim. Kada je podigla svoj čaj, videla je da je Rid ponovo
gleda hladno. Osećaj neodobravanja koji je osetila iz njegovog pravca, presekao
ju je.
„Ja... ah... Moram da se vratim. Moram nešto da završim pre popodnevne
probe.“
„Ride, isprati damu preko ulice. Tvoje noge su mlađe od mojih.“
,,Oh, nema potrebe “ Medi je već ustala. „Ne treba mi...“
„Ispratiću te.“ Rid ju je uhvatio za lakat.
Neće napraviti scenu. Nije znala zašto je tako snažno osećala potrebu da to
učini. Umesto toga, samo se sagnula i poljubila Edvina u obraz. „Hvala na ručku.“
Pričekala je da izađu pre nego što je progovorila. „Ride, savršeno sam
sposobna da pređem ulicu sama. Vrati se kod oca.“
„Da li imaš neki problem?“
„Da li ja imam neki problem?“ Povukla je ruku i ošinula ga pogledom. ,,Oh,
ne mogu da podnesem da slušam kako to kažeš tim primerenim, pristojno
znatiželjnim glasom.“ Krenula je preko ulice brzim korakom.
„Imaš dvadeset minuta da se vratiš.“ Ponovo ju je uhvatio za ruku.
„Rekla sam da imam posla.“
„Lagala si.“
Nasred ulice, kada se svetio na semaforu promenilo u žuto, okrenula se ka
njemu. „Onda ćemo reći da imam pametnija posla. Bolja posla nego da sedim
tamo pod tvojim intelektualnim mikroskopom. Šta je bilo, zar ti se ne dopada
činjenica što uživam u društvu tvog oca? Da li se plašiš da mi se dopada?“
„Prekini!“ Povukao ju je kako bi se pokrenula kada su automobili počeli da
trube.
„Samo ne voliš žene uopšteno, zar ne? Sve nas smeštaš u veliku kutiju
obeleženu sa ’ne treba im verovati’. Volela bih da znam zašto.“
„Medi, na ivici si histerije.“
„Oh, mogu ja da hodam dobro po toj ivici“, zapretila je uz smrtnu ozbiljnost.
„Sledio si se. Videla sam to dok sam bila na sceni, a ti me gledao tim hladnim,
odmeravajućim pogledom u očima. Kao da si mislio da gledaš mene, umesto
ulogu koju igram, a nisi želeo da ijedna od nas pobedi.“
Pošto je prepoznao istinu, sakrio se od nje. „Ponašaš se smešno.“
„Nije tačno.“ Ponovo se odmaknula od njega kada su se obreli kod ulaza na
binu. „Znam kada sam smešna, a u ovom trenutku nisam. Ne znam šta te izjeda,

~ 81 ~
 Knjige.Club Books

Riđe, ali šta god da je, žao mi je. Trudila sam se da ne dozvolim da mi to smeta,
trudila sam se da ne dozvolim da mi mnogo toga smeta. Ali ovo je već previše.“
Uhvatio ju je za rame i pritisnuo uza zid. „Šta je previše?“
„Videla sam ti izraz lica kada je tvoj otac govorio o priređivanju zabave, o
mom prisustvu na zabavi. Ne moraš da se brineš, neću doći. Smisliću izgovor.“
„O čemu to govoriš?“, zahtevao je da zna pažljivo izgovarajući svaku reč.
„Nisam znala da će te biti sramota što te vide sa mnom.“
„Medi...“
„Ne, to je razumljivo, zar ne?“, pritiskala je. „Ja sam samo obična Medi
O’Harli, nema nikakvog stepena iza mog imena, nema nikakvog pedigrea ispred.
Dobila sam diplomu srednje škole poštom, a koreni moja oba roditelja dosežu do
običnih seljaka na jugu Irske.“
Uhvatio ju je šakom za bradu. „Sledeći put kada skreneš s puta, ostavi mi
mapu kako bih mogao da te ispratim. Ne znam o čemu govoriš.“
„Govorim o nama!“ viknula je. „Ne znam zašto govorim o nama kada mi ne
postojimo. Ti ne želiš da postojimo. Ti čak i ne želiš sebe i mene, tako da ja ne...“
Prekinuo ju je, potpuno iznerviran tako što je pritisnuo svoje usne uz njene.
„Ućuti“, upozorio ju je kada se usprotivila. „Samo ćuti na trenutak.“
Ispunio je sebe njom. Bože, kada bi znala koliko je bio napet dok ju je gledao
kako zavodi prazno pozorište, kako se osećao prazno dok je sedeo pored nje i
nije mogao da je dodirne. Bes je prevagnuo. Povredio ju je. I verovatno će je
povrediti ponovo. Nije više znao kako to da izbegne.
„Jesi li se smirila?“ pitao je kada ju je ponovo pustio da govori.
„Ne.“
„U redu onda, samo ćuti. Ne znam tačno šta sam mislio dok sam te gledao na
sceni. Postao mi je problem da uopšte razmišljam dok te gledam.“
Htela je da se brecne, a onda bolje razmislila. „Zašto?“
„Ne znam. Što se tiče ostalog, zaista si smešna. Ne zanima me ni da si dobila
diplomu preko dopisničke škole u Vasaru. Ne zanima me ni da ti je otac bio vitez
ili osuđen za podmetanje požara.“
„Remećenje javnog reda i mira“, promrmljala je Medi. „Ali to je bilo samo
jednom ili dvaput. Žao mi je.“ Kada su joj suze skliznule niz obraze, ponovo se
izvinila. „Zaista mi je žao. Mrzim ovo. Uvek se tako uzbudim kada sam ljuta i ne
mogu da se zaustavim.“
„Nemoj.“ Sam joj je obrisao suzu. „Nisam bio u potpunosti pravedan prema
tebi. Zaista treba da raščistimo situaciju između nas.“
,,U redu. Kada?“
„Kada nemaš čas u cik zore?“
Šmrknula je i potražila maramicu u torbi. „U nedelju.“

~ 82 ~
 Knjige.Club Books

„Onda u subotu. Hoćeš li doći kod mene?“ Prešao joj je palcem niz obraz.
Razumna je, previše razumna, a on ne može da obeća da će biti isti takav. „Molim
te?“
„Da, doći ću. Ride, nisam htela da napravim scenu.“
„Nisam ni ja. Medi...“ Na trenutak je oklevao, a onda počeo da razjašnjava
situaciju. „Što se tiče mog oca... nije u pitanju zabava koju planira. Nema nikakve
veze sa tvojim dolaskom, niti sa tim što si sa mnom.“
Želela je da mu veruje, ali nesigurnost koje nije bila svesna ju je sprečavala.
„Šta je onda u pitanju?“
„Nisam ga video tako... očaranog nekim veoma dugo. Želeo je kuću punu
dece i nikada je nije dobio. Kada bi imao ćerku, pretpostavljam da bi voleo da
bude kao ti.“
„Ride, žao mi je. Ne znam šta želiš da uradim.“
„Samo nemoj da ga povrediš. Ne želim da ponovo bude povređen.“ Nakratko
joj je dodirnuo obraz, a onda je ostavio pred vratima.

~ 83 ~
 Knjige.Club Books

Sedmo poglavlje

Kad je Medi ušla u stan, razmišljala je o Ridu. To je nije iznenadilo. Misli o

njemu su je morile celog dana do te mere da je morala svesno da se potrudi kako
bi se usredsredila na svoju ulogu Meri Hauard. Premijera u Filadelfiji je za samo
tri nedelje. Ne može da dozvoli da joj pažnju odvlače razmišljanja o Ridu
Valentajnu.
Ali šta će se dogoditi u subotu? Šta će mu reći? Kako će se ponašati?
Medi je gurnula ključ u bravu i nazvala sebe budalom. Ali je nastavila da
razmišlja.
Svetla su bila upaljena. Kada su se vrata iza nje zatvorila, Medi je stajala u
središtu sobe i mrštila se. Istina je, često je odsutna u mislima ili je u prevelikoj
žurbi da bi se setila sitnih pojedinosti, ali ne bi ostavila upaljena svetla. Ostala joj
je navika iz siromašnijih dana da štedi struju. Uostalom, rekla bi da ih nije uopšte
palila tog jutra pre nego što je otišla na čas.
Još čudnije je to što bi se zaklela da oseća miris kafe. Sveže kafe.
Medi je spustila torbu i krenula ka kuhinji kada je čula buku iz spavaće sobe.
Srce joj je snažno lupalo. Izvadila je cipelu za ples iz torbe i podigla je kao oružje.
Nije smatrala sebe agresivnim tipom, ali joj nije palo na pamet da otrči po pomoć.
Ovo je njen dom, a ona je svoje uvek branila.
Polako, pazeći da ne napravi nikakav zvuk, kretala se kroz prostoriju.
Čula je pomeranje ofingera u ormaru i stegnula cipelu još snažnije. Ako lopov
misli da će tamo naći išta vredno, previše je glup da bi se to opisalo. Trebalo bi
da može da otera ovog maloumnog lopova uz pretnju snažnom štiklom. Ipak, što
je bila bliže, sve češće je morala da proguta knedlu i potisne napad panike.
Zadržala je dah i spustila slobodnu šaku na bravu, pa otvorila vrata.
Istovremeno se čuo prepadnuti vrisak.
„Dakle.“ Šantel je spustila ruku na srce. „I meni je drago što vidim tebe.“
„Šantel!“ Uz vrisak oduševljenja, Medi je bacila cipelu u stranu i zagrlila
sestru. „Umalo ti nisam zarila štiklu u glavu.“
„Onda bih morala da ti vratim.“
„Šta radiš ovde?“
„Stavljam neke stvari u garderober.“ Šantel je poljubila Medi u obraz, a onda
sklonila svoju plavu grivu sa ramena. „Nadam se da ti ne smeta. Svila se
užasno gužva.“
„Naravno da mi ne smeta. Mislila sam šta radiš u Njujorku? Trebalo je da mi
javiš da dolaziš.“
~ 84 ~
 Knjige.Club Books

„Draga, pisala sam ti prošle nedelje.“

„Ne, ti...“ Tada se Medi setila gomile pošte koju još uvek nije otvorila.
„Nisam došla do nekih pisama još uvek.“
„Tipično za tebe.“
„Da, znam.“ Odmakla je sestru samo da je pogleda. Bilo je to lice koje je
poznavala odlično koliko i svoje, ali kome nikad nije prestala da se divi. Suptilni
francuski parfem koji je prodirao u sobu savršeno je pristajao Šantel, kao i
tamnoplave oči i izvijene usne. ,,Oh, Šantel, predivno izgledaš. Tako mi je drago
što te vidim.“
,,I ti izgledaš posebno lepo.“ Šantel je izučavala sestrin sjajni izraz. „Ili ti oni
vitamini koje uzimaš prijaju ili si se zaljubila.“
„Mislim da je oboje u pitanju.“
Jedna tanka oštra obrva se podigla. „Je li tako? Zašto ne bismo izašle iz
garderobera i popričale o tome?“
„Hajde da sednemo i popijemo piće.“ Medi je uhvatila Šantel pod ruku. ,,Oh,
volela bih da je i Abi ovde. Onda bi bilo savršeno. Koliko ćeš ostati u gradu?“
„Samo dva dana“, objasnila je Šantel dok su se vraćale u dnevnu sobu. „U
petak uveče treba da uručim jednu od nagrada po izboru Amerike, Moj menadžer
misli da bi to bilo prigodno.“
Medi je počela da pretražuje kredence u potrazi za vinom. „A ti se ne slažeš.“
Šantel je pogledala kroz prozor. „Znaš da Njujork nije moj grad, draga.
Previše je...“
„Stvaran?“ pitala je Medi.
„Kažimo samo da je bučan.“ Napolju, dve sirene su se nadmetale u glasnoći.
„Nadam se da imaš vina, Medi. Nestalo ti je kafe, da znaš.“
„Prestala sam da je pijem“, kazala je Medi glave zarivene u kredenac.
„Prestala? Ti?“
„Pila sam previše. Samo sam sipala taj kofein u sebe. Ovih dana više pijem
biljne čajeve.“ Medi je ponovo onjušila i osetila bogat, taman miris kafe. „Gde si
je našla?“
„Pozajmila sam malo od komšije pored.“
Sa flašom vina u ruci, Medi se povukla od kredenca. „Nije valjda Gvido.“
„Da, Gvido. Onaj sa velikim bicepsima i krupnim pločicama.“
Medi je uspela da nađe i dve čaše. „Šantel, godinama živim pored njega i ne
bih mu poželela ni dobro jutro bez oružane straže.“
„Bio je šarmantan.“ Naslonivši se na pult, Šantel je sklonila kosu s lica.
„Premda sam morala da ga demotivišem kako ne bi došao ovde i lično mi spremio
kafu.“

~ 85 ~
 Knjige.Club Books

Medi je pogledala sestru, to izuzetno lice i zanosno telo, plave oči koje lako
hipnotišu muškarce, „Verujem ti.“ Medi je sipala vino u obe čaše, a onda
nazdravila sa sestrom. „Za O’Harlijeve!“
„Neka ih Bog sve blagoslovi“, prošaputala je Šantel i otpila. Nakon što je
složila izraz lica, progutala je. „Medi, i dalje kupuješ vino na buvljoj pijaci.“
„Nije toliko loše. Hajde da sednemo. Jesi li se čula sa Abi?“
„Zvala sam je pre nego što sam otišla kako bi znala da ću biti na istoj obali.
Sudila je u svađi između dečaka i zvučala je blaženo srećno.“
„Dilan?“
Šantel je potonula u kauč zahvalna na njegovoj udobnosti posle dugog i
užasnog leta. „Rekla je da uskoro završava knjigu.“
„Kako se ona oseća po tom pitanju?“
„Zadovoljno. U potpunosti mu veruje.“ Šantel je otpila još malo. U glasu joj
se čuo prizvuk cinizma koji nije mogla da prikrije. Jednom je i ona verovala.
„Čini mi se da je Abi ostavila svoj život sa Rokvelom iza sebe. Kaže mi da će
Dilan usvojiti dečake.“
„To je sjajno.“ Medi je osetila kako joj se suze skupljaju, pa je otpila još vina.
„To je zaista sjajno.“
„To joj je bilo potrebno. On joj je bio potreban. Oh, Abi je rekla da je dobila
čipkani stolnjak od Trejsa kao poklon za venčanje.“
„Svi smo se nadali da će uspeti da se vrati za venčanje. Gde je on sad?“
„Mislim da je u Bretanji. Izvinio se, kao i obično.“
„Da li se ikada pitaš šta on radi?“
„Odlučila sam da prestanem da se pitam, u slučaju da nije legalno. Hoće Ii
roditelji moći da stignu na tvoju premijeru?“
„Nadam se da hoće. Imaju tri nedelje da doputuju do Filadelfije.
Pretpostavljam da ti nećeš uspeti da se vratiš?“
„Žao mi je.“ Šantel je spustila ruku na sestrinu. „Snimanje je odloženo, imamo
nekih problema sa lokacijom. Trebalo bi da počnem za dve nedelje. Znaš da bih
došla da mogu.“
„Znam, Mora da si uzbuđena. To je tako divna uloga.“
„Da.“ Nakratko se namrštila.
„Šta nije u redu?“
Šantel je oklevala, bila je na ivici da ispriča Medi o anonimnim pismima koja
dobij a, i telefonskim pozivima. Odagnala je te misli. „Ne znam. Valjda je
napetost. Nikada nisam snimala mini-seriju. Nije u potpunosti televizija, a nije ni
film.“
„Hajde, Šantel! Ja sam, Medi.“

~ 86 ~
 Knjige.Club Books

„Nije ništa.“ Odlučila je da ne razgovara o nečemu što nije verovatno ništa

više od manje neprijatnosti. Kada se bude vratila u Kaliforniju, sve će verovatno
već biti gotovo. „Samo nekoliko manjih prepreka koje treba da prevaziđem. Želim
da razgovaramo o tom muškarcu kog si spomenula.“ Nasmešila se kada je Medi
usredsređeno zatreptala. „Hajde, Medi. Ispričaj sve svojoj sestri.“
„Nisam sigurna koliko toga ima da se priča,“ Medi je prekrstila noge u turski
sed. „Da li se sećaš kako je tata pričao da poznaje Edvina Valentajna?“
„Edvin Valentajn?“ Šantel je začkiljila očima pokušavajući da se priseti.
Jedan od razloga što je tako brzo uspela kao glumica u Holivudu, bila je činjenica
da nikada ništa ne zaboravlja - ni tekst, ni imena, ni likove. „Ne, ne sećam se tog
imena uopšte.“
„On je vlasnik Valentajn rekordsa.“ Šantel je samo ponovo podigla obrvu i
sačekala da Medi nastavi. „To je jedna od najboljih muzičkih kuća, možda je i na
samom vrhu. U svakom slučaju, upoznao je naše roditelje dok smo bile bebe. Tek
je počinjao tad i dozvolili su mu da spava na kauču njihove hotelske sobe.“
„To liči na njih“, kazala je lagodno Šantel. Izula je cipele i opustila ramena, a
to je nešto što nikada ne bi uradila van kruga porodice. „Kako ide dalje priča?“
„Valentajn rekords je pokrovitelj predstave.“
„Zanimljivo.“ Pošla je da otpije malo, a onda zgrabila sestru za ruku. „Medi,
nisi valjda sa njim u vezi? On mora da je tatinih godina. Slušaj, ne kažem da
godine treba da budu presudne u vezi, ali kada je u pitanju moja mala sestra...“
„Stani.“ Medi se zakikotala dok je otpijala vino. „Zar nisam pročitala da se
viđaš sa grofom De Vargom iz De Vargo juvelira?. On mora da je blizu
šezdesete.“
„To je drugačije“, procedila je Šantel. „Evropljani ne stare.“
„Dobro“, rekla je Medi nakon jednog trenutka. „To je bilo veoma dobro.“
„Hvala. U svakom slučaju, između nas nije bilo ničega više od prijateljstva.
Ako maštaš o muškarcu koji je dovoljno star da ti bude otac...“
„Na maštam“, kazala je Medi. ,,I u pitanju je njegov sin.“
„Čiji sin? Oh!“ Smirenija, Šantel se ponovo opustila. „Dakle, Edvin Valentajn
ima sina. Nije plesač?“
,,Ne.“ Morala je da se nasmeši. „Preuzeo je kompaniju. Može se reći da je
veoma uticajan.“
„Dobro...“ Šantel je pažljivo izgovarala reči, „sve se više uspinjemo na
lestvici, zar ne?“
„Ne znam šta radim.“ Medi je ispravila noge i ustala. „Većinu vremena
mislim da mora da sam poludela. On je predivan i uspešan i konzervativan. Voli
francuske restorane.“
„Ta zver.“
Medi se nasmejala. „Oh, Šantel, pomozi mi.“
~ 87 ~
 Knjige.Club Books

„Da li si spavala sa njim?“

Bilo je karakteristično za Šantel da pređe pravo na stvar. Medi je ispustila
dubok uzdah i ponovo sela. „Nisam.“ „Ali si razmišljala o tome.“
„Izgleda da ne mogu da razmišljam ni o čemu sem o njemu.“
Šantel je posegnula za flašom kako bi dopunila čašu. Kada se prevaziđe prvi
gutljaj, vino je bilo skoro i ukusno. ,,A šta on oseća prema tebi?“
„Tu nailazim na zid. Šantel, on je brižan i saosećajan i ima predispoziciju da
bude dobar, da tako kažem. Ali ima neku vrstu odstojanja kada su u pitanju žene.
Jednog trenutka me grli i osećam se kao da sam upravo to čekala celog života, a
sledećeg me odguruje u stranu kao da se i ne poznajemo.“
„Da li on zna kako se ti osećaš?“
„Plašim se da zna. Nisam se usudila da mu kažem jer mi je jasno stavio do
znanja da nije zainteresovan za takozvane duge staze.“
Šantel je osetila blagu uzrujanost. ,,A ti razmišljaš u pravcu dugih staza?“
„Mogla bih da provedem život sa njim.“ Očiju odjednom ozbiljnih, iznenada
ranjivih, gledala je svoju sestru. „Šantel, ja bih mogla da ga usrećim.“
„Medi, ovakve situacije se rešavaju na dva načina.“ Bože, koliko dobro to
zna. „Može li on tebe da usreći?“
„Da, ako bi me pustio iza zidova i ako bi me pustio dovoljno blizu da mogu
da razumem zašto se toliko plaši da oseća. Šantel, nešto se dogodilo, nešto
poražavajuće, znam to, i to ga je učinilo nepoverljivim. Kada bih znala šta je u
pitanju, mogla bih da učinim nešto tim povodom. Ali sad sam potpuno slepa.“
Šantel je odložila čašu i uhvatila Medi za ruke. „Zaista ga voliš?“
„Zaista ga volim.“
„On je pravi srećnik.“
„Prejudiciraš.“
„Tako je. I ma koliko povučen bio, mislim da nema nikakve šanse. Pa
pogledaj to lice.“ Uhvatila je Medi za bradu. „Na njemu piše da si vredna
poverenja, odana i posvećena.“
„Zvuči kao da sam koker-španijel,“
„Medi...“ Bilo je lako dati savet, pomislila je Šantel, tako je lako savetovati o
nečemu što ni sama nije umela da uradi. „Veoma jednostavno, ako voliš tog tipa,
najbolji način da ga nateraš da ti uzvrati, jeste da budeš ono što jesi.“
Obeshrabrena, Medi je podigla svoje vino. Zaboraviće na oprez, odlučila je, i
popiće još pola čaše. „Nadala sam se da ćeš mi otkriti neke trikove o umetnosti
zavođenja.“
„Upravo jesam. Za tebe“, dodala je Šantel. „Ljubavi, kada bih ti otkrila neke
svoje tajne, kosa bi ti se izvila. Uostalom, ti tražiš brak, zar ne?“
„Verovatno je tako.“

~ 88 ~
 Knjige.Club Books

„U tom slučaju, premda ne preporučujem iskrenost u većini veza, ovo je

drugačije. Ako želiš ovog muškarca u svom životu, u dobru i u zlu, onda treba da
budeš direktna. Kada ćete se ponovo videti?“
„Nećemo pre subote.“
Šantel se nakratko namrštila. Želela je da lično upozna karakter tog
Valentajna, ali će u subotu već biti u avionu nazad za zapad. „Onda ne bi škodilo
da imaš novu haljinu.“ Odmerila je Medinu trenerku. „Nešto privlačno, naravno,
ali nešto što bi ti pristajalo,“
„Da li prave takve stvari?“
„Prepusti to meni.“ Šantel ju je pogledala još jednom i procenila da Medi i
dalje nosi istu veličinu. „Jedino što mi se zaista dopada u Njujorku jeste kupovina.
Kad smo kod kupovine, da li si znala da u frižideru imaš samo tri šargarepe i flašu
soka?“
„Htela sam da kupim nešto u prodavnici zdrave hrane iza ugla.“
„Poštedi me toga. Ne volim da jedem pečurke.“
„Postoji jedan restoran ulicu niže koji služi odlične špagete.“
„Sjajno! Da li ja moram da se presvučeni ili ti?“
Medi je odmerila sestrino otmeno svileno odelo dok je opipavala svoju
trenerku. „Ti bi trebalo. Da li si ponela nešto što ne deluje tako holivudski?“
„Ne mogu da ponesem nešto što nemam. Težak je posao održavanja prizora
glamura i pomalo dekadencije.“
Otpuhnuvši, Medi je ustala. „Imam nešto što možeš da obučeš a neće uništiti
taj tvoj prizor. Uostalom, niko te neće prepoznati u Frankovom restoranu “
Šantel se polako nasmešila i ustala. „Želiš li da se kladiš?“
Medi je raširila ruke da zagrli sestru. „Šantel, ti si jedna u milion!“
Šantel je oslonila obraz o sestrin. Pomislila je kako bi sve trebalo da bude
jednostavno i lako kao ovaj trenutak. „Ne, mi smo tri u milion. I tako mi je drago
što vas imam.“

Kada se Medi vratila sa probe u subotu, stan je bio prazan. Imala je skoro tri
cela dana sa Šantel. Tokom kratke posete, njena sestra je očarala nadobudnog
Gvida, zadivila produkcijsko osoblje predstave jednom kratkom posetom tokom
probe i ispraznila pola radnji na Petoj aveniji.
Već joj je nedostajala.
Da je Šantel mogla da ostane samo još jedan dan...
Uzdahnuvši, Medi je krenula da se istušira. Naivno je misliti da joj je potrebna
moralna podrška kako bi otišla da razgovara sa Ridom. Nije joj bilo potrebno
tešenje, niti ulivanje samopouzdanja. Samo će razgovarati sa čovekom o značaju
njihove veze i u kom smeru se kreće.

~ 89 ~
 Knjige.Club Books

Medi je pustila vodu i stajala licem okrenuta ka tušu dok ju je voda oblivala.
Okupaće se, presvući, a onda uhvatiti metro do gornjeg dela grada. Nije ovo prvi
put da će provesti veće u Ridovom stanu. Uostalom, treba da razgovaraju. Nema
svrhe da bude napeta zbog nečega što mora da se učini.
Predstava dobro napreduje - to može da mu kaže. Može da odugovlači tako
što će mu pričati kako počinje sve da se uklapa. Kada budu otišli naredne nedelje
na poslednje dane intenzivnih proba u Filadelfiju, biće samo bolje. Da li će mu
opšte nedostajati? Hoće li joj to reći?
Pridikujući sebi, Medi je izašla iz kade i odmah potražila fen u gomili
garderobe. U roku od nekoliko minuta, osušila je kosu i malo je natapirala kako
bi napravila neki oblik. Izvadila je neseser i počela da se poigrava vestom rukom.
Više puta je sebe šminkala i frizirala za pozornicu. Rano je naučila da, ukoliko
ne želi da zavisi od nekog drugog u tom pogledu, mora da nauči kako to da
radi sama. Znala je, ako je to potrebno, da odabere pravu boju i nijanse da se
pretvori u Meri ili Suzanu ili bilo koju drugu ulogu koju je ikada igrala. Večeras
će biti samo Medi.
Zadovoljna, krenula je u spavaću sobu. Tamo, na krevetu, nalazilo se ono što
je Šantel ostavila za sobom. Medi je prvo podigla poruku i pročitala odvažan,
izvijen rukopis.

Medi,
Nakon iscrpljujuće potrage i napornog razmišljanja, odlučila sam da
je ovo za tebe. Srećan rođendan sledećeg meseca! Nosi je večeras za svog
Rida. Još bolje, nosi je za sebe. Zaboravi na prvu reakciju da boja nije
dobra za tebe. Veruj mi. Misliću na tebe. Znaš da te volim, mala. Srećno!
Šantel

Zagrizla je donju usnu i pogledala Šantelin poklon. Uske svilene pantalone

bile su odvažne, vatrenoružičaste boje. To je upravo ona boja koju Medi izbegava
zbog svoje kose. Sumnjičavo ih je pogledala i posegnula rukom da ih dodirne.
Uzani maleni top bio je boje žada. Zajedno su bili tačno ona kombinacija koju bi
sama izabrala. Medi se nasmešila kada je podigla top za tanke bretele, ali se
nadvila nad sakoom, ona, koja je garderobu birala ne mareći za boju i udobnost.
Bio je takođe svilen i pomalo velik, ali podjednako gladak kao i pantalone.
Hiljade perli bilo je ušiveno u njega i tako su stvarale kaleidoskop boja. Na koju
god stranu da ga je okrenula, pojavio bi se drugačiji šablon. Na prvi pogled bi
rekla da je previše sofisticiran za njen ukus, previše elegantan za njen stil, ali
šabloni koji su se sve vreme menjali uhvatili su njenu maštu i zadobili njeno
divljenje. ,,U redu“, kazala je naglas. „Idemo ovako. “

~ 90 ~
 Knjige.Club Books

Zašto je napet? Rid je šetkao svojim previše tihim stanom po deseti put. Glupo
je što je uzrujan samo zato što će provesti veče sa ženom - čak iako je ta žena
Medi. Posebno zato što je u pitanju Medi, ispravio se.
I ranije su provodili večeri zajedno. Ali večeras je drugačije. Upalio je radio
nadajući se da će mu muzika skrenuti misli.
Namerno je cele nedelje izbegavao kontakt kako bi dokazao sebi da može da
živi bez nje. Otprilike u četvrtak je prestao da broji koliko puta je podigao
slušalicu i pritisnuo prvih nekoliko cifara njenog broja, pa prekinuo vezu.
Samo će razgovarati, podsetio je sebe. Sada moraju da podvuku ono što žele
jedno od drugog, kakva su pravila, gde počinju granice? Želeo je da vodi ljubav s
njom. Morao je da vodi ljubav s njom, ispravio se i na tu pomisao je počela da
tinja želja.
Mogli bi da budu ljubavnici i da nastave da budu prijatelji. To moraju da
razjasne pre nego što prođe još vremena. Kada bude došla, samo će sesti i
razgovarati o svojim potrebama i ograničenjima, kao dve razumne odrasle osobe.
Doći će do logičnog sporazuma i nastaviti odatle. Niko neće biti povređen.
On će povrediti nju. Rid je protrljao vrat šakom i zapitao se zašto je tako
siguran u to. I dalje se sećao kako su joj se oči ispunile poslednji put kad ih je
pogledao. Kako je nekako izgledala istovremeno ranjeno i hrabro.
Koliko puta je rekao sebi da će večeras iskoristiti priliku da prekine, da
preseče sve pre nego što ode dalje? Koliko puta je na kraju priznao da to neće biti
moguće?
Podvlačila mu se pod kožu i to ne može da dozvoli. Najbolji način, jedini
način, na koji bi umeo to da zaustavi jeste da postavi pravila.
Ponovo je šetkao do prozora i nazad, pa bi pogledao na sat. Kasni. Izluđuje
ga.
Pitao se šta je to u vezi sa njom što ga toliko privlači. Nije posebno lepa. Nije
uglađena, vitka i primamljiva. Ukratko, nije bila tip žene koja mu privlači pažnju.
Bila je žena koja ga hvata za vrat. Morao je da popusti njen stisak i povrati
kontrolu, da nastavi napred svojim ritmom.
Gde je ona, dođavola?
Kada se začulo kucanje, opsovao ju je. Rid je pričekao trenutak da se pribere.
Neće mu biti od koristi da otvori vrata napet i uzbuđen. Ako bi počeo
stablino, ostaće stabilan. Potom je otvorio vrata i svaka logična pomisao ga je
napustila.
Zar je rekao da nije posebno lepa? Kako je mogao tako da pogreši? Rekao je
da nije privlačna, a ipak, stajala je tu, presijavala se i sijala sopstvenim izvorom
energije, i nikada nije bio veći zatočenik.
„Zdravo. Kako si?“ Nije video da joj srce nepravilno lupa kada mu se
nasmešila i poljubila ga u obraz.

~ 91 ~
 Knjige.Club Books

„Dobro sam.“ To je miris koji je danima nosio sa sobom. Apsurdno je da

čovek tako čezne za nečim što može da se kupi u običnoj radnji.
Medi je oklevala na trenutak „Rekao si da želiš da se vidimo u subotu uveče,
zar ne?“
„Da.“
„Hoćeš li me onda pustiti da uđem?“
Zbog osmeha u njenom pogledu osetio se budalasto. „Naravno! Izvini.“
Zatvorio je vrata za njom i pitao se da li je upravo načinio najveću grešku u svom
životu, I njenom. „Izgledaš divno. Drugačije.“
„Zaista tako misliš?“ Ponovo se nasmešila i napravila piruetu. „Moja sestra je
svratila na nekoliko dana u grad i kupila mi ovo.“ Ponovo se okrenula poželevši
da podeli sa njim zadovoljstvo. „Sjajno je, zar ne?“
„Da. Predivna si!“
Bilo je lako to prevazići uz smeh. „Dobro, garderoba je nesumnjivo predivna.
Nisi svraćao na probe “
„Ne“, rekao je i pomislio kako nije dolazio jer mu je bilo potrebno vreme dalje
od nje, „Jesi li za piće?“
„Malo belog vina, možda.“ Prišla je prozorima, kao što je obično činila, i
pogledala na grad. „Sve se lepo uklapa, Ride. Sve počinje da funkcioniše.“
„Računovodstvo će biti srećno da to čuje.“
Nasmejao ju je njegov suv ton. „Kako možeš da izgubiš? Ako uspemo,
zaradićeš. Ako ne uspemo, otpisaćeš to kao porez. Ali je živa, Ride.“ Uzela je
čašu od njega, želeći da on oseti sa njom. „Svaki put kad izađem na scenu kao
Meri, postaje sve življa. Potrebno mi je tako živahno središte mog života.“
Središte njenog života. Uvek je vešto izbegavao da ima središte u svom. „I
predstava ti to omogućava?“
Spustila je pogled ka vinu, a onda ponovo pogledala grad. „Da sam sama, da
nema ničega više, da nema prilike ni za šta više, mogla bih da budem srećna.
Kada sam na sceni... kada sam na sceni“, ponovila je, „i vidim pozorište puno
ljudi kako čeka na mene... Ride, ne znam kako to da objasnim.“
„Pokušaj.“ Stajao je i gledao je, posmatrao je kako svetla grada sijaju iza nje.
„Želim da znam.“
Prošla je rukom kroz kosu koju je tako pažljivo doterala. Vratila se na mesto,
samo malo razbarušena. „Osećam trenutno prihvatanje. Rekla bih da se osećam
voljeno. I mogu da uzvratim tu ljubav plesom i pesmom. Zvuči otrcano reći da
sam se za to rodila, ali zaista je tako. Jednostavno jeste tako.“
„Bilo bi dovoljno kada bi stajala na bini i bila voljena od hiljadu neznanaca?“
Uputila mu je dug ispitivački pogled. Znala je da ne razume. To ne razume
niko ko se time ne bavi. „Bilo bi dovoljno ako bi to bilo sve što mogu da imam,
bila bih zadovoljna.“
~ 92 ~
 Knjige.Club Books

„Ne treba ti nijedna druga osoba ili stvar u životu!“

„Nisam to rekla.“ Gledala ga je u oči i polako odmahnula glavom. „Htela sam
da kažem da sam uvek mogla da se prilagodim. Morala sam. Aplauz ispuni
mnoge praznine, Ride. Sve njih, ako dovoljno naporno radiš na tome.
Pretpostavljam da tvoj posao čini isto to za tebe.“
„Čini. Rekao sam ti i ranije da nemam vremena, niti naginjem ka dugoročnim
vezama.“
„Da, rekao si.“
„Bio sam ozbiljan, Medi.“ Ponovo je otpio, pošto mu reči nisu prijatno silazile
sa usana. Zašto je imao utisak da laže kada se tako naporno trudio da bude
iskren? „Probali smo na tvoj način. Prijateljstvo.“
Prsti su mu bili hladni. Spustila je čašu i ispreplitala svoje sa njegovim da ih
ugreje. „Mislim da je funkcionisalo.“
„Ja želim više.“ Prošao joj je prstima kroz kosu i privukao je bliže. ,,I ako
uzmem više, povrediću te.“
To je istina. Znala je to i prihvatala je, a onda je rekla sebi da zaboravi na to.
„Ja sam odgovorna za sebe, Ride. To podrazumeva i moje emocije. I ja želim više.
Šta god da se dogodi, izbor je bio moj.“
„Koji izbor?“ odjednom je pitao. „Koji izbor, Medi? Nije li vreme da
priznamo da nijedno od nas nije ni imalo izbora? Želeo sam da te odgurnem od
sebe. To je bio moj izbor. Ali sam nastavio da te vučem sve bliže sebi.“ Sada su
mu ruke bile na njenim ramenima i polako je sa njih svukao sako. Pao je na pod
u nizu boja. „Ne poznaješ me“, prošaputao je osetivši drhtaj koji joj je prošao kroz
telo. „Ne znaš šta je u meni. Tu ima mnogo toga što ti se ne bi dopalo, a još više
onoga što ne bi čak ni razumela. Da si pametna, sada bi izašla na ona vrata.“
„Izgleda da nisam pametna.“
„Ne bi ništa ni značilo“, prsti su mu se zgrčili na njenim ramenima, „jer sam
prevazišao trenutak u kom bih te pustio.“ Koža joj je bila topla, tako topla i meka
pod njegovim prstima. „Mrzećeš me pre nego što se sve ovo završi.“ I već je
zažalio zbog toga.
„Nije mi lako da zamrzim, Ride...“ Želeći da ga uteši, podigla je ruku do
njegovog obraza. „Veruj mi malo.“
„Poverenje nema nikakve veze sa ovim.“ Nešto mu je sevnulo u očima. Bilo
je tako brzo i živo, a onda je nestalo. „Apsolutno nikakve veze. Želim te i ta glad
me izjeda nedeljama. To je sve što imam za tebe.“
Bol je naišao, kao što je bio i obećan, ali ga je odgurnula u stranu. „Ako je to
istina, ne mislim da bi se tako naporno borio.“
„Prestao sam da se borim.“ Spustio je usne na njene. „Ostaćeš noćas sa
mnom.“

~ 93 ~
 Knjige.Club Books

„Da, ostaću“, podigla je obe šake do njegovog lica želeći da opusti napetost u
njemu, „jer je to ono što ja želim.“
Zgrabio ju je za zglobove, pa joj polako podigao ruku i poljubio je u dlan. To
je bilo obećanje - jedino koje je mogao da joj pruži. „Pođi sa mnom.“
Prateći svoje srce, Medi je pošla za njim.

~ 94 ~
 Knjige.Club Books

Osmo poglavlje

Lampa iz hodnika je puštala blage zrake u spavaću sobu. Bez nje, sve bi bilo
samo senka i tajna. Ostavio je upaljen radio, ali on je bio samo odjek, sada kada
su se zaustavili da se dodiruju.
Želela je da mu vidi oči ovakve, usredsređene na nju i na ono što želi od nje,
Smešila se kada je ponovo podigla usne do njegovih.
,,Grešiš“, kazao je.
,,Pssst!“ Prelazila je usnama po njegovim. „Hajde kasnije da budemo
razumni. Želela sam da znam kako bi bilo sa tobom još od trenutka kada sam te
upoznala.“ Dok mu je posmatrala lice, počela je da mu raskopčava košulju.
„Želela sam da znam kako izgledaš. Kakav je tvoj dodir.“ Svukla mu je košulju,
a onda prešla šakama po grudima. Bile su čvrste, glatke i u tom trenutku napete.
„Noću bih ležala budna i pitala se kada ćemo biti ovako zajedno.“ Radoznale ruke
su milovale njegova ramena, pa se polako spustile niz ruke. „Ride, ne plašim se ni
tebe ni onoga što osećam.“
„Trebalo bi da se plašiš.“
Nakrivila je glavu. Njene oči su izazivale. „Onda mi pokaži zašto je tako.“
Uz zakletvu popustio je pred njom, pred sobom, pred svim. Privukavši njene
ruke uz sebe, snažno ju je poljubio i prisvojio. Rukama je prelazio po tankoj svili
koja ju je pokrivala sve dok telo nije počelo da joj drhti. Da li je to strah ili
iščekivanje? Nije mogao da razazna. Ali je zarila prste u njegovu kožu, držala ga
blizu sebe, a usne su joj bile otvorene i uzbuđene.
Jednom se zapitao da li je ona veštica. Ta pomisao mu se sada vratila, jer sve
što se među njima budilo bilo je iskušenje i pakao. U njoj sada nije bilo ničega
jednostavnog, ničega vedrog i lakog. Strast koja ga je obuzimala bila je
kompleksna i opasna kao i Eva ili zmija koja ju je namamila.
Želja ga je prožimala, snažna i neumoljiva. Želeo je da je uzme brzo, odmah,
tu gde su stajali, dok žive samo u trenutku, bez obavezivanja, bez obećanja. Bilo
bi bolje i za njega i za nju kada bi tako učinio.
Tada je šapnula njegovo ime glasom tako slatkim i nežnim poput večernjeg
povetarca.
Dodir mu je omekšao. Nije mogao da odoli. Usne su mu omekšale. To nije
mogao da spreči. Doći će trenutak kada će je povrediti. Ali večeras je posebno
veče. Nije i mislio ni na šta osim na nju - ni na prošlost, ni na budućnost. Večeras
će joj dati koliko može i uzeti koliko se usuđuje. A možda će dati i sebi.

~ 95 ~
 Knjige.Club Books

Nežno joj je svukao bretele sa ramena i sjajna svila je skliznula, primamljivo

joj se oslanjajući o grudi. Kao da je osetila promenu u njegovom raspoloženju,
primirila se. Da li je toliko spremna da upija njegova raspoloženja? Nadao se zbog
nje da joj je ostalo nešto odbrane.
Nežnošću, koja je iznenadila više njega nego nju, prešao joj je usnama preko
nagih ramena. Upijao je teksturu njene kože, glatke kao svila, i njen miris
podjednako primamljiv. Iznenada se činila tako sitnom, tako krhkom i mladom.
Nakon što je na trenutak oklevao, vratio je svoje usne do njenih.
Osetila je promenu. Rat koji izgleda uvek besni u njemu kao da se smirio.
Njeno otvoreno srce bilo je spremno da ga prihvati.
Milovala ga je pažljivo, zadovoljna dugim, čvrstim linijama njegovog tela.
Premda joj disanje više nije bilo stabilno, dozvolila je svojim usnama samo da
grickaju i zadirkuju, da mu obezbede vreme da prihvati ono što se dešava između
njih. Boriće se protiv toga. Bila je skoro sigurna da će to poreći, ali osećanja ga
vode. Voljni i poslušni, oboje su prišli krevetu.
Previše dobro je poznavala svoje telo da bi se osećala neprijatno. Kukovi i
torzo su joj bili uzani, a noge dugačke. Bila je građena kao plesačica i to nije
dovodila u pitanje, upravo kao što nije dovodila u pitanje njegovo oprezno i
pažljivo istraživanje.
Grudnjak je skliznuo na pod. Kada su njegove ruke dodirnule njenu kožu,
samo je uzdahnula i pustila da je vode osećaji. Napola zatvorenih očiju, videla je
tamni obris njegove kose dok ju je površno dodirivala. Osetila je kako joj srce
snažno lupa. Potom je počeo jezikom da se poigrava sa njenom bradavicom i telo
joj se zgrčilo uz novi, vrtoglavi nalet zadovoljstva.
Kretala se sa njim, kao da su odavno usavršili zajedničku koreografiju - akcija
i reakcija, pokret i kontrapokret. Za Medi to je bilo prirodno i jednostavno kao
samo disanje.
Gde god da ga je želja vodila, gde god da su ga potrebe odvele, ona ga je
čekala spremna. Nikada nije iskusio nikoga i ništa poput nje. Telo joj je bilo vrelo.
Osetio je snažan puls gde god bi je dodirnuo, gde god bi je okusio. Nikada nije
upoznao nikoga tako otvorenog ka ljubavi, tako slobodnog i nepotisnutog. Kada
je otkopčao pantalone i svukao ih, njen dodir na njegovoj koži bio je iskren,
velikodušan, kao da su se poznavali, dodirivali i uzimali jedno drugo od samog
nastanka sveta.
Puls mu je besneo. Osetila ga je u nadlaktici dok ga je ljubila. Kada je bio
nag, gledala ga je iskreno zadovoljno. Uz nežan osmeh, privukla ga je ka sebi i
zasula ga strašću i privrženošću. Osetio je drhtaj koji ga je ostavio omamljenog,
zbunjenog i željnog nje.
„Poljubi me ponovo“, prošaputala je. Kada ju je pogledao, video je da su joj
oči napola zatvorene, uz onaj opasni, mačji pogled koji ih je tako neočekivano
zamračivao. „Sviđa mi se šta mi se dešava kada te ljubim.“

~ 96 ~
 Knjige.Club Books

Privukla je njegovo lice bliže i dozvolila sebi da je ponese.

„Želela sam da me dodirneš“, kazala mu je uz usne. „Ponekad bih zamišljala
kakav je osećaj da me tvoje ruke dodiruju. Ovde.“ Skoro predući, vodila je
njegove ruke, „I ovde. I ne mogu da se zasitim.“ Izvila se ispod njega kao luk.
„Mislim da se nikada neću zasititi.“
Nešto mu je izmicalo - kontrola koju je tako strogo držao nad svojim
emocijama. Nije mogao da priušti da joj preda svoje srce, ne može da joj poveri
moć koja dolazi sa tim darom. Umesto toga može da joj pruži strast koju je tražila
i prihvatala tako predivno.
Svukao joj je svilene pantalone i gledao dok su joj erotično klizile niz kožu.
Tanani veš koji je nosila ispod, skliznuo je i bacio ga je u stranu. Iznenada, tako
iznenada, nije mogao da primeti promenu, nije bio u stanju da bude razuman.
Želja za njom, za svim što je ona, svim što mu nudi, prožimala ga je celog. Možda
ovo nije strast za koju je bio spreman, ali je besnela kroz njega previše snažna i
stvarna da bi se upregla. Uz njenu iskrenost i životni polet, počela je ovo
putovanje. On neće biti samo putnik. Ovde će se sresti jedna na jedan. Konačno će
osloboditi potrebe koje je u samom početku probudila u njemu.
Zaboravio je na nežnost, tako da kada je obrušio svoje usne na njene, bila je
to grubost od očaja. Njegove ruke, uvek tako pažljive, jurile su po njoj sve dok
nije počela da se izvija i bezumno šapuće ispod njega. Uz svaki pokret, svaki
uzdah, njegovo srce je kucalo sve brže, odjekivalo mu u glavi u otkucajima koji
su nekako zvučali kao njeno ime. Bez oklevanja ga je obujmila nogama i on ju je
uzeo. Čuo je tiho ječanje u njenom grlu pre nego što je njegov dah zastao.
Bila je tako topla, tako neverovatno meka. Borio se da povrati kontrolu kada
je telo počelo da joj se kreće, otmeno kao u valceru, erotski kao svaki primitivni
trzaj. Kretao se nad njom želeći da vidi šta joj radi njegov dodir. Zadovoljstvo joj
je zadrhtalo na licu, ali su joj oči bile otvorene i usredsređene na njegove.
Zadrhtala je, a čaršaf joj je skliznuo niz prste dok ga je grabila. Takva moć,
takva snaga. Ništa što je ikada osetila ne može ni da priđe ovome. Ako je napustila
svet koji poznaje, nije imala potrebu da se njemu vrati. Ovde, mogla bi da ostane
ovde, gde su vekovi prolazili.
Potom su se čvrsto ispreplitali dok ih je oluja oboje povukla u sebe i zajedno
ih nosila. Njeno telo se grčilo i drhtalo na ivici pre nego što je naišlo oslobađanje
u naletima neopisivog zadovoljstva.
Uzela bi mesec i zvezde koje je ponudio. Medi ga je, zagrlila i znajući da će
sačekati da ih on sam ponudi.

Kad se probudio, nije bila tu. Rid je osetio to kao oštar i brz gubitak kada se
okrenuo ka mestu na kom je spavala i zatekao prazan krevet. Iz dnevne sobe čule
su se nedeljne jutarnje vesti sa radija koji nije ugasio. Oslonio se na jastuke i
istraživao to osećanje praznine.

~ 97 ~
 Knjige.Club Books

Zašto bi se osećao prazno? Proveo je uzbudljivu noć sa uzbudljivom ženom i

sada je ona otišla dalje svojim putem. To je i želeo. To je način na koji se igra ta
igra. Tokom noći dali su jedno drugom utehu, toplinu i strast. Sada je svanulo i
bilo je gotovo. Trebalo bi da bude zahvalan što je prihvatila sve tako neobavezno
da se samo iskrala na vrata bez pozdravljanja.
Zašto bi se osećao prazno? Ne može da priušti sebi da žali što nije tu da mu
uputi pospani osmeh i ušuška se uz njega. On je bio taj koji je znao koliko su veze
zapravo površne i prolazne. Trebalo bi da joj se divi što je dovoljno iskrena da
prihvati kako ono što se desilo između njih tokom noći nije bilo ništa više od
zajedničkog fizičkog opuštanja. Nisu se zavetovali, nisu tražili zavete, samo
nekoliko sati bezumnog zadovoljstva koje nije tražilo izgovore ili objašnjenja.
Zašto bi se osećao tako prazno?
Zato što je otišla, a on je želeo da je zagrli.
Opsovao je i pridigao se. Kada je prošao rukom kroz kosu, primetio je
ružičastu svilu na podu pored kreveta.
Ali otišla je! Rid je strgnuo pokrivač i ustao iz kreveta da podigne pantalone
koje je polako svukao s Medinih nogu prethodne noći. Čak ni Medi nije mogla da
stigne daleko bez njih. I dalje ih je držao kada je čuo kako se otvaraju ulazna vrata.
Rid je bacio pantalone na naslon stolice pored kreveta, a onda posegnuo za
ogrtačem.
Zatekao ju je u kuhinji kako spušta kesu sa namirnicama na pult.
„Medi?“
Prigušeno je vrisnula i poskočila. „Ride!“ Sa šakom na srcu, zažmurila je na
trenutak. „Nasmrt si me preplašio. Mislila sam da spavaš.“
A on je mislio da je ona otišla. Oprezno se suzdržavao. „Šta to radiš?“
„Otišla sam po doručak.“
Nije se više osećao prazno. Ali kad je osetio zadovoljstvo, pridružio mu se
oprez. „Mislio sam da si otišla.“
„Ne budi blesav. Ne bih tek tako otišla.“ Prošla je prstima kroz kosu koja još
uvek nije videla četku tog jutra. „Zašto se ne bi vratio u krevet? Spremiću ovo
za minut.“
„Medi...“ Zakoračio je napred. Potom mu je pogled polako skliznuo niz njeno
telo. „Šta to nosiš?“
„Da li ti se dopada?“ Smejala se i uhvatila ivicu njegove košulje prstima i
zavrtela je. „Imaš odličan ukus, Ride. Bila sam veoma moderna.“
Bila joj je velika na ramenima i padala joj je niz butine tako da je izgledala
neprihvatljivo privlačno. „Da li je to jedna od mojih kravata?“
Stisnula je usne i suzdržala kikot dok se poigravala sa tankom crnom svilom
koju je iskoristila kao pojas oko struka. „Samo to sam uspela da nađem. Ne brini
se. Odneću je na peglanje.“

~ 98 ~
 Knjige.Club Books

Noge su joj bile dugačke, glatke i nage. Ponovo ih je pogledao i odmahnuo

glavom. „Izašla si napolje takva?“
„Niko se nije dvaput osvrnuo“, uveravala ga je tako jednostavno da je
pomislio da ona verovatno veruje u to. „Umirem od gladi.“ Zagrlila ga je oko
vrata i poljubila ga tako privrženo da mu je puls ubrzao. „Vrati se u krevet
i doneću doručak za minut.“
Pošto mu je bio potreban minut da se prilagodi, poslušao ju je. Nije otišla,
pomislio je Rid kada se naslonio na jastuke. Bila je tu, u njegovoj kuhinji, sprema
doručak kao da je to najprirodnija stvar na svetu. To mu je prijalo. To ga je
brinulo. Pitao se šta će uraditi sa njom.
„Imam još šlaga ako nam zatreba“, kazala je Medi kada je ušla sa
poslužavnikom.
Rid je gledao doručak koji je spremila kada se uvukla u krevet i spustila
poslužavnik između njih. „Šta je to?“
„Sandejs“, kazala je i umočila prst u šlag. Kad ga je spustila na jezik, ispustila
je srdačan uzdah zadovoljstva. „Sandejs od jagode.“
„Sandejs od jagode“, ponovio je. „Za doručak? Da li je ovo ista Medi O’Harli
koja neprestano brine o ishrani i kalorijama?“
„Sladoled je mlečni proizvod“, podsetila ga je kad mu je pružila kašiku.
„Jagode su sveže. Šta ti je još potrebno?“
„Slanina i jaja!“
„Previše masti i holesterola, i nema ovako dobar ukus. U svakom slučaju,
proslavljam.“ Prionula je na činiju.
„Šta proslavljaš?“
Pogledi su im se brzo sreli i tu zastali. Potom se činilo da je uzdahnula. Kako
bi mogao da ne zna? A pošto ne zna, kako da mu objasni? „Izgledaš predivno. Ja
se osećam predivno. Nedelja je i sunce sija. To bi trebalo da bude dovoljno.“ Medi
je izvadila jagodu iz činije i pružila je njemu. „Hajde! Živi opasno!“
Spustio je usne na jagodu i kratko povukao vrhove njenih prstiju u usne. ,,A
ja sam mislio da ti živiš na klicama lucerke i pšenice.“
,,I živim uglavnom. Zato je ovo tako sjajno.“ Pustila je da joj sladoled hladi
jezik i zažmurila. „Uglavnom nedeljom ujutru idem na trčanje,“
Rid je probao sladoled. „Na trčanje?“
„Samo pet ili šest kilometara“, kazala je slegnuvši ramenima.
„Samo!“
Olizala je zadnji deo kašike. „Ali danas sam nestašna.“
Prešao joj je rukom preko kolena. „Zaista?“
„Apsolutno. Platiću za to sutra, tako da mora da bude dobro.“
„Da li si planirala da ostaneš ovde i budeš nestašna?“

~ 99 ~
 Knjige.Club Books

„Osim ako ne bi više voleo da odem.“

Ispreplitao je prste jednim jednostavnim gestom sa njenim, koji bi ga
iznenadio da je shvatio šta je uradio. „Ne, ne želim da odeš.“
Osmeh joj je ozario lice. „Mogu da budem veoma nestašna.“
„Računam na to.“
Medi je prošla prstom kroz šlag, a onda ga polako, veoma polako, polizala.
„Možda ćeš se iznenaditi.“ Kada je ponovo zaronila prst, Rid ju je uhvatio za
zglob, a onda prineo šlag i njen prst svojim usnama.
„Zaista tako misliš?“ Osetio je kako joj puls poskakuje kada joj je blago olizao
vrh prsta. „Zašto me ne bi uverila?“ Podigao je poslužavnik i odložio ga pored
kreveta. Njene oči bile su krupne, telo joj je pulsiralo kada ju je ponovo pogledao.
„Pitao sam se kako ćeš izgledati ujutru.“
Nakrivila je glavu i podigla obrvu. „Kako izgledam?“
„Sveže.“ Uz najblaže dodire, pomilovao joj je obraz. „Samo malo
razbarušeno. Budiš apetit.“
Ugrizla se za jezik. „Mislim da mi se najviše dopada to što budim apetit.“
„Znaš, Medi, nikada me nisi zamolila da pozajmiš moju košulju.“
U očima joj je ponovo zaiskrio osmeh, ali je odgovorila veoma ozbiljno. „Ne,
nisam, zar ne? To je nepristojno.“
„Želim je nazad.“ Zakačio je prste za kragnu košulje i privukao je bliže.
„Odmah!“
„Sada?“ Brzo i vrelo iščekivanje ju je proželo duž celog tela. „Pretpostavljam
da želiš i kravatu.“
„Sasvim sigurno.“
„Pretpostavljam da je to tvoje pravo“, prošaputala je. Kleknula je i odvezala
čvor, skinula svilu i pružila je njemu. Posegnula je za dugmadima, oklevala, pa
počela da ih otkopčava. Njen pogled nije skrenuo sa njegovog kada se košulja
otvorila i otkrila joj kožu. Tada se nasmešila i pustila da joj materijal sklizne sa
ramena. Dok su joj sunčevi zraci obasjavali kožu on ju je posmatrao. Uhvatila je
košulju za kragnu i ispružila je kleknuvši u središte kreveta.
Ovo je tvoje, rekla bih.“
Odgurnuo je košulju i pridigao se na kolena uhvativši je za ramena. „Više mi
se dopada ono što je u njoj.“ Počeo je da je ljubi po bradi dok je šakama klizio niz
nju. „Imaš neverovatno telo - čvrsto, meko, kompaktno, gipko.“ Očaran,
odmaknuo se samo da je pogleda. „Pitam se... Medi, šta to nosiš?“
„Šta?“ Pomalo omamljena, ispratila je njegov pogled. ,,Oh, to su tange. Zar
ih nikada nisi video?“
Vratio je pogled ka njenom, raspoložen i zainteresovan. „Zapravo, jesam.
Čovek bi se zapitao da nisi počela da shvataš svoju ulogu Medi Vidou malo
preozbiljno.“
~ 100 ~
 Knjige.Club Books

„Nisi to rekao dok sam se svlačila za tebe“, istakla je, a onda ispreplitala prste
iza njegovog vrata. „Otkrila sam tange dok sam istraživala za ulogu.“
„Istraživala?“ Počeo je da je ljubi, pa se ponovo izmakao. „Šta to tačno
znači?“
„Upravo to što sam rekla. Nisam mogla da se uživim u ulogu ovako, a da
nisam malo istražila.“
„Išla si u striptiz bar.“ Zatečen između besa i uzrujanosti, čvrsto ju je uhvatio
za bradu. „Da li si poludela? Da li znaš šta može da se desi na takvim mestima?“
„Imaš li mnogo iskustva?“
„Da... ne. Prokletstvo, Medi, ne menjaj temu!“
„Nisam shvatila da menjam temu.“ Ponovo mu se nasmešila. „Ride, morala
sam malo da uđem u Merin lik. Pretpostavila sam da je najbolji način da to
učinim da porazgovaram sa striptizetama. Upoznala sam neke očaravajuće ljude.
Jedna se zvala Lota Ump.“
„Lota...“
,,Ump“, dovršila je Medi. „Njen rekvizit bile su pudle. Vidiš, imala je pet
pudli i...“
„Ne želim da znam.“ Premda je silno želeo da se nasmeje, čvrsto ju je držao.
„Medi, nema razloga da ideš na takva mesta.“
„Ne budi blesav! Sa dvanaest godina sam radila na mestima koja se ne
razlikuju mnogo. To je sve fantazija, Ride. To su sve uglavnom ljudi koji
pokušavaju da zarade novac za život. I razgovor sa nekim ženama mi je zaista
pomogao da bolje razumem Meri.“
„Meri je fantazija“, ispravio ju je. „Ono što se dešava na tim mestima, što
može da se dogodi na tim mestima, teška je stvarnost,“
„Odlično razumem stvarnost, Ride.“ Podigla je ruku do njegovog obraza
dirnuta što se brine. „Ne kažem da je striptiz zavidna profesija, niti da je svaka
striptizeta Ciganka Rouz Li, ali većina ljudi sa kojima sam razgovarala veoma se
ponosi svojom tačkom,“
„Ne nameravam da se raspravljamo o moralu ili društvenom značenju
egzotičnog plesa, Medi. Samo mi se ne dopada ideja da ti ideš na takva mesta.“
„Ne nameravam da mi to postane navika.“ Zažmurila je i prešla mu prstom
po grudima. „Ne bih se protivila da ponovo vidim pudle.“
„Medi.“
Otvorila je oči i otkrila smeh u njima. „Bile su prilično očaravajuće.“
,,I ti si očaravajuća.“ Prešao joj je rukom preko kuka na kom je stajala tanka
vezica. ,,A kako ide priča o ovome?“
„Udobnost.“ Počela je tiho da mu gricka ušnu školjku. „Svaka žena u Americi
bi trebalo da nosi tange.“

~ 101 ~
 Knjige.Club Books

„Ti ih uvek nosiš?“ Prelazio je rukom po njoj i osećao meku kožu i čvrst
mišić.
„Mmm. Ispod dnevne garderobe.“
„Onog dana kada smo išli na izložbu o viktorijanskoj arhitekturi nosila si one
vrećaste pantalone koje su izgledale kao vojničke.“
„To jesu vojničke pantalone.“
„I tada si ih nosila ispod?“
„Mm-hm.“
„Da li znaš šta je moglo da se desi da sam to znao?“
Zadovoljno je protrljala svoj obraz o njegov. „Šta?“
„Tačno tamo ispred modela vikendice kraljice Viktorije?“
Zakikotala se kad ju je zagrlio i podigao. „Šta?“
„Sa četvoročlanom porodicom iz Nju Džersija iza nas?“
,,Oh, bože!“ Zagrlila ga je oko vrata. „Možda možemo da se vratimo danas
po podne.“
„Nema šanse.“ Zario je lice u njen vrat.
Nije trebalo da oseća poriv za smehom dok se naga žena nalazi ispod njega.
Vođenje ljubavi je ozbiljan posao koji treba da se poštuje i tretira sa oprezom i
pažnjom. Ne treba da se oseća kao klinac na stražnjem sedištu auta na mračnom
parkingu. On je odrastao muškarac, iskusan, svestan.
Ali kada se spustio na krevet sa njom, smeh je isplivao. Kada se ušuškala uz
njega, kada ju je dodirnuo, kada mu se ponudila, čvrstio ju je pribio uz sebe.
Njegovo oduševljenje njom bilo je tako veliko, tako snažno, da se smeh činio kao
jedino rešenje. Prihvatila je to tako predivno i uzvratila svojim smehom. Kasnije,
ne tako mnogo kasnije, kada se smeh pretvorio u uzdahe, radost nije utihnula.
U njoj je bilo toliko ljubavi. Medi se brinula da ne izleti iz nje i ne ispuni celu
sobu. Svaki trenutak koji je provela s njim, postajao je sve sjajniji. Svaki put kad
bi je pogledao, njegove oči su sijale.
Bio je tako brižan, nežan, tako pažljiv - toliko očajan od želje za njom. Da mu
već nije dala srce, uradila bi to sada podjednako rasterećeno.
Kako je mogla da zna da postoji toliko toga što može da se otkrije, toliko
zadovoljstva, toliko osećaja? Nikada nije bila ni sa kim tako velikodušna, ali sa
Ridom je bilo lako.
Poznavala je svoje telo, njegove snage, njegove slabosti. Koliko je čudno
otkriti da zna tako malo o njegovim potrebama. Kada joj je spustio usne na dojku,
osetila je kako se u njoj napinju neverovatna osećanja - zadovoljstvo, bol, očaj.
Od obrisa usana na vratu zaječala je. Telo koje je tako religiozno disciplinovala,
postalo je more potrebe, zbunjenosti, iščekivanja, kada bi je on dodirnuo.

~ 102 ~
 Knjige.Club Books

Dok ga je dodirivala, slabila je. On je bio samo koža, krv, kost, ali dok je
prelazila rukama po njemu duh joj je jedrio. Bio je njen. Rekla je sebi da nije
važno što je to samo trenutno. Nije važno što se samo pretvara. On je njen dokle
god su koža uz kožu, usne uz usne.
Bila mu je potrebna. Osetila je nalet uzbuđenja koji ga prožima. Kada bi samo
na trenutak popustio stege na svojim emocijama, mogao bi da je voli. U to je
bila sigurna. U njegovom naručju bilo je više od strasti, više od vreline i požude.
Bilo je saosećajnosti i brige. Kada ju je dodirivao usnama, kada je dozvolio da se
poljubac polako produbi sve dok nisu oboje plivali u njemu, znala je da je on na
ivici da joj pruži ono što je ona tako očajnički želela da pruži njemu.
Ljubav! Ona leči, ublažava, štiti. Želela je da mu kaže kako je divno osećati
se tako nepogrešivo povezan sa nekim. Želela je da mu ponudi uvid u to kako je
znati da neko postoji za tebe, neko ko će uvek biti tu.
Koža mu je bila vrela i vlažna. Ruke su mu gubile nežnost korak po korak dok
je njeno uzbuđenje raslo. Bila je divlja, gladna, strastvena. Njena energija se
činila neograničenom i terala ga je sve dalje i dalje, do same granice njegove
kontrole.
Radio je glasno pevao. Napolju se vrućina podizala u talasima. To nije bilo
važno. Ništa nije bilo važno osim njih i onoga što mogu da pruže jedno drugom.
Prevrnula se na njega i obuhvatila ga rukama i nogama čvrsto ga privlačeći
uz sebe. Agilna i očajna, izvila se da ga prihvati u sebe. Kada joj se razum rasuo,
a onda ponovo spojio, i dalje su bili zajedno.
Iscrpljena, malaksala Medi mu se približila. Kosa joj je bila vlažna i činilo se
da se prirodno spaja sa njegovom. Čula je njegove otkucaje srca pored tupog
pulsiranja u glavi. Kada joj je rukom pomilovao leđa, zažmurila je i predala sve.
,,Oh, Ride, volim te!“
U početku je bila previše zaokupljena svojim snom da bi osetila kočenje
njegovog tela ispod svog. Bila je previše omamljena da bi primetila brzo
napinjanje njegovih prstiju na njenim leđima. Ali polako su joj se misli razbistrile.
Medi je žmurila još trenutak znajući da ne može da vrati reči koje je upravo
izgovorila.
„Izvini.“ Duboko je uzdahnula i podigla pogled. Njegov izraz lica bio je
skrhan. Iako su i dalje bili ispreplitani, udaljio se. „Nije mi žao što sam to rekla ili
što to osećam, ali mi je žao što ti to ne želiš.“
Rekao je sebi da su užurbana osećanja žaljenje, a ne nada. „Medi, ne verujem
u poštapalice, niti su mi potrebne.“
„Poštapalice?“ Odmahnula je glavom kao da pokušava da je razbistri.
„Smatraš da je ’volim te’ poštapalica?“
„Šta drugo može da bude?“ Uhvatio ju je za ramena i prebacio oboje u sedeći
položaj. „Medi, imamo nešto dobro između nas. Hajde da to ne pokrivamo
prijatnim lažima.“
~ 103 ~
 Knjige.Club Books

Ono što je progutala nije bilo ogorčenje, već bol. „Ja ne lažem, Ride.“
Nešto se u njemu pokrenulo, nešto toplo. Nije to prepoznao kao nalet nade
pre nego što ga je potisnuo, „Onda fantaziraš.“
Glas joj je bio tih i nestabilan kada je ponovo progovorila. „Ne veruješ da bih
mogla da te volim?“
„Ljubav je samo reč.“ Ustao je iz kreveta i ponovo uzeo ogrtač. „Postoji,
svakako. Ljubav oca prema sinu, majke prema ćerki, brata prema sestri. Ali kada
su u pitanju muškarac i žena, postoji privlačnost, dopadljivost, čak i opsesija. To
dođe i prođe, Medi.“
Mogla je samo da sedi na mestu i da ga gleda. „Ne veruješ zaista u to.“
„Znam to.“ Presekao ju je tako oštro da je zatreptala. Odmah je zažalio zbog
svoje oštrine, ali je potisnuo žaljenje. „Ljudi se spajaju jer žele nešto jedno od
drugog. Ostanu zajedno sve dok ne žele nešto od nekoga drugog. Dok su zajedno,
daju obećanja koja ne nameravaju da ispune i kažu stvari koje ne misle - jer se to
očekuje. Ja ne očekujem ništa.“
Najednom joj je postalo hladno pa je povukla prekrivač preko sebe. Ridu je
delovala izuzetno mlado, sitno i ranjivo. „Nikada nikome nisam rekla da ga volim.
Pretpostavljam da ti to nije važno.“
Nije smeo da dozvoli da mu bude važno. Nije imao način da joj to objasni.
„Ne želim reči, Medi.“ Prišao je prozoru okrećući joj leđa. Pitao se zašto ga boli.
Samo govori istinu. „Ne mogu da ti ih uzvratim.“
„Zašto, pitam se.“ Odlučna da ne plače, pritisnula je šake na oči na trenutak.
„Šta se to dogodilo što ti je zaključalo emocije, Ride? Šta te je učinilo tako
odlučnim da ostaneš nedirnut? Rekla sam ti da te volim“ Postajala je sve glasnija
dok je dozvoljavala da bes prevlada bol. „Ne stidim se toga. Nisam to rekla da bih
iz tebe izvukla nekakvu izjavu. To je jednostavno istina. Tražiš laži tamo gde ih
nema.“
Neće izgubiti takt, kazala je sebi dok je polako udisala i izdisala. Ali nije
završila. Oni nisu završili. „Želiš li da mi kažeš da upravo sad nisi ništa osetio?
Da ii zaista veruješ da smo samo imali seks i ništa više?“
Kada se okrenuo, njegova borba vodila se samo iznutra. Na licu mu se ništa
nije videlo. „Nemam ništa više da ti pružim. Uzmi ili ostavi, Medi.“
Jače je stisnula pokrivač, ali je klimnula glavom. ,,Razumem.“
„Potrebna mi je kafa.“ Okrenuo se na peti i ostavio je samu. Ruke su mu
drhtale. Zašto se osećao kao da je sve to bila tuđa misao, tuđe reči?
Šta nije u redu sa njim? Rid je silovito spustio džezvu na ringlu, a onda se
naslonio na pult. Kada je rekla da ga voli, delom mu je to bilo potrebno, to je
želeo. Deo njega je poverovao.
Postaje budala zbog nje. To mora da se zaustavi. Imao je primer iz prve ruke
šta se dogodi muškarcu koji veruje ženi, koji posveti svoj život njoj. Rid je obećao

~ 104 ~
 Knjige.Club Books

sebi da neće dozvoliti istu ranjivost. Medi to ne može da promeni. Ne sme to da

joj dozvoli.
Ona možda zaista veruje da ga voli. Neće joj biti potrebno mnogo vremena
da shvati da je drugačije. U međuvremenu, samo će morati da nastave pažljivo i
igraju po pravilima.
Čuo je kako se otvaraju ulazna vrata, a onda kako se zatvaraju. Rid je dugo
samo stajao tu. Čak i kada je voda počela da pari i ključa, samo je stajao. Znao je
da je ovog puta otišla. I osetio se neprijatno praznim.

~ 105 ~
 Knjige.Club Books

Deveto poglavlje

„Ne zanima me ni da si zakazala operaciju na otvorenom srcu, večeras ideš

na tu zabavu.“
Medi je obuvala duboke patike. „Vanda, zašto je toliko važno?“
„Nije važno.“ Vanda je navukla Medinu duksericu preko glave, pa
odmeravala kako joj stoji. „Otići ćeš kući i obući otmenu haljinu i otići na
zabavu.“
„Upravo sam rekla da sam malo umorna i da nisam raspoložena za zabavu.“
„ A ja kažem da se duriš.“
„Durim?“ Začkiljila je gledajući Vandu dok je obuvala drugu patiku. Bila je
spremna za svađu, pripremljena za to. „Ne durim se.“
Vanda je sela pored nje na kauč. „Ti si stručnjak za durenje.“
„Ne preteruj, Vanda. Veoma sam loše raspoložena.“
Vanda je ozbiljno sumnjala da bi Medi mogla da bude loša pa makar išla i na
kurs iz toga. „Vidi, ako ne želiš da razgovaraš o tome kakav je taj tvoj dečko
kreten, u redu.“
„Nije on moj dečko.“
„Ko nije tvoj dečko?“
Uzrujanost se ispoljila tihim zviždukom ispod daha, „On. On nije moj dečko.
Nemam dečka, ne želim dečka. Stoga, ko god da je on, ne može biti moj.“
,,Ah...“ Vanda je gledala svoje nokte i shvatila da joj se ipak dopada ta nijansa
crvene. „Ali je kreten.“
„Nisam rekla...“ Raspoloženje je izvuklo bolje iz nje. „Da, kreten je.“
„Draga, svi su oni kreteni. Ali stvar je u tome što nam gospodin Valentajn
stariji priređuje ovu zabavu i zvezda predstave ne može da ode kući i ljuti se u
svojoj kadi.“
„Nisam ni nameravala.“ Medi je posvećeno vezivala pertlu na patici. „Htela
sam da se ljutim u krevetu.“
Vanda ju je posmatrala kako vezuje drugu pertlu. „Ako ne budeš išla, reći cu
svima da misliš da si previše otmena da bi išla sa nama na zabavu.“
Medi je otpuhnula. „Ko bi ti verovao?“
„Svi! Zato što nećeš biti tu.“
Medi se nasmejala i ustala sa klupe, pa počela da četka kosu. „Zašto me ne
pustiš na miru?“
„Zato što volim tvoje lice.“
~ 106 ~
 Knjige.Club Books

Vanda se samo nasmešila kada joj se Medi namrštila. „Samo sam previše
umorna da bih išla, to je sve.“
„Gluposti! Radim sa tobom već nedeljama. Ti se nikada ne umaraš.“
Medi je glasno spustila četku u lavabo. U odrazu u ogledalu, srela je Vandin
pogled. „Umorna sam večeras.“
„Večeras se duriš.“
„Ne durim se...“ Da, duri se, prećutno je priznala. „On će biti tamo“, izletelo
joj je. ,Ja ne... Mislim da neću moći to da podnesem.“
Izazovni pogled zamenjen je brigom. Vanda je ustala i zagrlila Medi oko
ramena. „Da Ii te je snažno povredio?“
„Da.“ Medi je pritisnula prste između očiju. „Zaista snažno.“
„Jesi li se dobro isplakala?“
„Ne još.“ Odmahnula je glavom boreći se da povrati držanje. „Nisam želela
da budem veća budala nego što već jesam.“
„Budala si ako se ne isplačeš.“ Vanda ju je povukla nazad do klupe. „Sedi
ovde i osloni glavu na Vandino rame “
„Nisam znala da će tako jako da zaboli“, procedila je Medi kada su suze
krenule niz lice.
„Niko nikad ne zna“, glas joj je bio tih dok ju je tapšala po ruci. „Kada bismo
znali koliko loše može da bude, ne bismo prišli muškarcu ni na deset metara. Ali
se neprestano vraćamo, jer je nekada tako najbolje.“
„Užasno je.“
„Strašno.“
„On nije vredan suza.“ Obrisala je obraze nadlanicom.
„Nijedan od njih nije. Osim, naravno, onog pravog.“
„Volim ga, Vanda.“
Vanda se pažljivo povukla dovoljno daleko da odmeri Medino lice. „Zaista?“
,,Da.“ Nije se ponovo trudila da obriše suze. „Samo on mene ne voli. Čak i ne
želi da ga volim. Nekako sam uvek mislila da će mi prava ljubav biti uzvraćena i
da ćemo živeti srećno do kraja života. Rid čak i ne misli da ljubav postoji.“
„To je njegov problem.“
„Ne, to je i moj problem jer već danima pokušavam da ga prebolim i ne
mogu.“ Duboko je udahnula. Neće više biti suza. „Jasno ti je sada što ne mogu
večeras da idem.“
„Nikako. Jasno mi je da moraš da ideš.“
„Vanda...“
„Slušaj, draga, idi kući i zabij glavu u pesak i sutra ćeš se osećati isto.“ Kada
je ponovo progovorila, u Vandinom glasu bilo je oštrine zbog koje je Medi imala

~ 107 ~
 Knjige.Club Books

potrebu da ispravi leđa. „Šta radiš kada se publika zaledi pred tobom i sedi poput
gomile mumija?“
„Poželim da otrčim u garderobu.“
„Ali šta uradiš?“
Medi je udahnula i prešla šakama po vlažnom licu. „Ostanem na sceni i
pretrpim.“
„E, to ćeš morati da uradiš i večeras. I ako ja uopšte umem da procenim
muškarce, i on će se dobro preznojiti. Videla sam kako te je gledao kada su on i
njegov stari bili na probi. Hajde da počnemo! Moramo da se doteramo.“

Medi se pripremila da ponovo vidi Rida na isti način na koji se pripremala da

izađe pred publiku. Uveravala je sebe da zna svoj tekst, da zna šta treba da radi i
ako nešto pogreši, ispraviće pre nego što bilo ko primeti. Odabrala je haljinu bez
bretela koja joj je isticala kukove i senzualno joj padala niz telo, sa šlicem sa
strane koji seže do sredine butine. Ako će već da pretrpi neuspeh, neka izgleda
sjajno dok se to dešava.
Ipak, dok je stajala ispred impozantnih vrata kuće Edvina Valentajna, morala
je da natera sebe da se ne okrene i ne pobegne u zaklon.
Namestila je bradu i pokucala. Bila je spremna da ga ponovo vidi. Bila je
spremna da se ponaša neobavezno i hladno. Jedino za šta nije bila spremna, jeste
mogućnost da će Rid lično otvoriti vrata. Gledala ga je zapanjena činjenicom
koliko emocija može da se probudi u ljudskom telu.
Pitao se kako mu prsti nisu jednostavno slomili staklenu kvaku koju je držao
dok ju je gledao.
„Zdravo, Medi.“
„Ride.“ Neće se nasmešiti. To je jednostavno nemoguće. Ali neće se ni srušiti
njemu pod noge. „Nadam se da nisam poranila.“
„Ne. Zapravo, moj otac te je čekao.“
„Onda ću odmah otići da se pozdravim.“ Zvuk trube dopirao je iz dna
hodnika. „Pretpostavljam da je zabava u onom smeru.“ Obišla ga je ignorišući
čvor u stomaku.
„Medi.“
Skupljajući hrabrost, neobavezno je pogledala preko ramena. „Da?“
„Da li si... kako si?“
„Zauzeto.“ Iza njega se začulo zvono na vratima i ona je podigla obrvu.
„Izgleda da su i tebi ruke pune posla. Vidimo se kasnije.“ Slepo je išla niz hodnik
i panično je treptala kako bi razbistrila vid.
Zabava je bila u punom jeku. Medi je ušla i dozvolila sebi da je zaokupe dobra
osećanja, uzbuđenje i prijateljstvo.

~ 108 ~
 Knjige.Club Books

Razmenila je nekoliko brzih bezbrižnih zagrljaja.

„Počela sam da mislim da si odustala.“ Vanda, koja je razgovarala sa jednim
od muzičara, prišla joj je i jednim mahom ruke oterala trubača od njih.
„Ne. Niko neće nazvati jednog O’Harlija kukavicom.“
„Možda bi ti pomoglo kada bi znala da je mlađi Valentajn poslednjih pola sata
neprestano gledao ka vratima.“
„Zaista?“ Pošla je da se okrene da ga potraži, a onda se zaustavila. „Ne, nije
važno. Hajde da nešto popijemo. Šampanjac?“
„Da, gospodin Valentajn je pravi domaćin. Znaš, on je dobar čovek.“ Vanda
je uzela čašu šampanjca i popila je u jednom gutljaju. „Nije uštogljen. Ponaša se
kao da smo pravi ljudi.“
„Mi jesmo pravi ljudi “
„Nemoj da širiš to okolo.“ U Vandinom oku se pojavio sjaj kada je pogledala
preko Medinog ramena. „Tu je Fil. Odlučila sam da mu dozvolim da me ubedi u
to da ima ozbiljne namere. Ne nužno časne, dodala je uz sve srdačniji osmeh.
„Samo ozbiljne.“
,,Fil?“ Medi je zainteresovano odmerila plesača koji je glumio Vandinog
partnera. „Dakle, ima li ih?“
„Možda ima, možda nema.“ Vanda je uzela još jednu čašu šampanjca.
„Zabava je u tome da saznam.“
Želeći da može da se složi sa njom, Medi je krenula ka švedskom stolu gde
se skupila grupa gladnih plesačica. „Jedi, pij i budi srećna“, kazala je sebi, „jer
sutra idemo u Filadelfiju.“
„Medi.“
Pre nego što je stigla da se odluči između paštete i kiša, Edvin se pojavio iza
nje.
,,Oh, gospođine Valentajne, kako divna zabava!“
„Edvin“, ispravio ju je, uzeo za ruku i poljubio je tako uljudnim gestom da se
nasmešila. „Mora da bude Edvin ako ćeš mi udovoljiti plesom koji si mi obećala.“
„Onda je Edvin i biće mi zadovoljstvo.“ S rukom na njegovom ramenu,
uhvatila je korak sa njim. „Čula sam se sa roditeljima“, kazala je. „Sada su u Nju
Orleansu, ali će uspeti da dođi na premijeru. Nadala sam se da ćeš i ti biti tamo.“
„Ne bih to propustio. Znaš, Medi, ova predstava je nešto najbolje što sam
učinio Za sebe u poslednjih nekoliko godina. Mislio sam da je vreme da dozvolim
sebi da ostarim, razumeš.“
„To je nešto najsmešnije što sam ikada čula.“
„Ti si tako mlada.“ Potapšao ju je po struku, odakle ju je njegova ruka vodila.
„Kada se čovek približi šezdesetoj, osvrne se i kaže sebi: ’U redu, vreme je da
sada usporiš. Zaslužio si. Treba da se opustiš i uživaš u godinama propadanja!“

~ 109 ~
 Knjige.Club Books

,,Propadanja?!“ Zabacila je kosu i nasmešila mu se, „Ne verujem.“

„Ali tako je.“ Zakikotao se, a ona se zapitala zašto Rid nije nasledio te brižne,
tamne oči. „Kada sam se penzionisao, shvatio sam da mi je potrebno više od
osamnaest rupa svake srede. Treba mi mladost oko mene, njena vitalnost. Rid me
je uvek održavao mladim, znaš. Koliko mi je sin, toliko mi je i najbolji drug.
Čovek ne može biti srećniji.“
„Mnogo te voli.“
Nešto u njenom glasu nateralo ga je da spusti pogled. „Da, voli me. Želeo sam
da mu dam priliku u poslu, a da mu ne dišem za vratom i ne zabadam nos u sve
što radi. Dobro mu ide. I više nego dobro“, kazao je uz uzdah. „Rid je uložio ceo
život u posao. Možda je to greška.“
„On ne misli tako.“
„Ne? Pitam se. U svakom slučaju, dok ova predstava nije naišla, nisam znao
šta kog đavola da radim sa sobom. Sada mislim da sam shvatio.“
„Brodvejska groznica?“
„Upravo to.“ Nekako je znao da će ga razumeti. Samo se nadao da će razumeti
i njegovog sina. „Kada se ova predstava bude ustoličila, naći ću sebi još jednu.
Pretpostavljam da sam našao stručnjaka za čije mišljenje mogu da pitam i u koje
mogu da se pouzdam.“
Videla je pitanje u njegovim očima i polako klimnula glavom. „Ako želiš da
igraš anđela, Edvine, rado ću ti igrati đavoljeg advokata.“
„Znao sam da mogu da računam na tebe. Ceo život sam okružen
zabavljačima, Medi. Zaradio sam novac od njih. Takav poriv ne može da se
zameni golfom.“ Kratko i prijateljski ju je potapšao. „Hajde da ti nađemo nešto da
jedeš.“
Pogledala je u pravcu švedskog stola i uzdahnula. „Ti si moj heroj.“
Muzika je ubrzala tempo i tri člana ansambla zajedno su skočila da odigraju
mešavinu brodvejskih hitova. Ubrzo je i Fil povukao Vandu u središte podijuma
da otplešu strastveni duo. Hor uzvika brzo se pretvorio u izazov šampiona kada
im se pridružio još jedan par.
„Hajde, Medi“, kazao je Teri i uhvatio je za ruku. „Ne smemo da im
dozvolimo da nas zasene.“
„Naravno da smemo“, kazala je Medi i ponovo uzela paštetu.
„Ne. Moramo da održimo reputaciju. Sećaš li se tačke iz predstave U
opsegu?“
„To je najveća propast koju sam doživela.“
„Predstava je bila bezveze“, kazao je. „Ali plesovi su bili sjajni. Dobili smo
samo dobre kritike. Hajde, Medi, za stara vremena!“

~ 110 ~
 Knjige.Club Books

Povukao ju je za ruku i nasmešio se. Nije mogla da odoli, pa je krenula u niz

pirueta koje su se završile njihovim spajanjem. Nekoliko plesača, koji su
prepoznali pokrete, počelo je da aplaudira.
Bila je to spora zavodnička tačka, dugih pokreta i sa produženim pauzama
koje su iziskivale savršeno tempiranje i kontrolu mišića. Prisećala se koraka kao
da ju je vežbala tog popodneva, a ne pre četiri godine. Nešto se samo otvorilo i
njeno telo se setilo.
Osetila je da se Teri priprema da je podigne i napravila je pokret kojim mu je
pomogla. Uz uzajamno poverenje dva plesača, izvila je leđa sve dok joj kosa skoro
nije dotakla tepih.
Potom se smejala i vraćala mu se u naručje zbog čiste zabave. „Možda i nije
bilo tako loše“, kazala je zadihano.
„Draga, bilo je užasno.“ Potom ju je prijateljski potapšao po zadnjici kada je
muzika ponovo promenila tempo i drugi plesači im se pridružili.
Rid ju je posmatrao. Kada mu je uzvratila pogled, Medi je osetila kako joj
koža vri od želje i žaljenja. Razmišljala je samo o bekstvu, pa se okrenula i izašla
na terasu.
Vazduh je bio topao i vlažan i isparavao je sa asfalta. Medi se oslonila na
ogradu. Upijala je žamor, pokrete i život grada ispod nje. Može da oseća potrebu
i želju, ali neće žaliti. Primirila se i skupila snagu sa kojom se rodila. Neće žaliti.
Znala je da je Rid izašao na terasu iza nje i pre nego što je progovorio.
Pogrešila je što je razmišljala da pobegne, da se sakrije u svom stanu. On je i dalje
ono što ona želi, dopadalo joj se to ili ne.
„Kaži mi ako bi više volela da odem.“
To tako liči na njega, pomislila je, da ponudi izbor. Okrenula se i dozvolila
sebi da ga pogleda. „Ne, naravno da ne.“
Stisnuo je pesnice u džepovima. „Da li si velikodušna sa svima, Medi, ili si
posebno sa mnom takva?“
„Ne znam. Nikada nisam razmišljala o tome.“
Prišao je ogradi želeći da joj bude bliže. „Nedostajala si mi.“
„Nadala sam se da je tako.“ Zvezde su bile na nebu i mesec je bio put. Barem
može na to da se osloni. „Htela sam da dođem večeras i da budem veoma hladna
i suzdržana. Izgleda da ne mogu to da iznesem do kraja.“
„Gledao sam te kako plešeš sa mojim ocem i znaš li šta sam shvatio?“ Kada
je odmahnula glavom, pružio je ruku osetivši veliku potrebu da je dodirne, pa
makar i samo pramen njene kose. „Nikada nisi plesala sa mnom.“
Okrenula se dovoljno da mu odmeri profil. „Nikada me nisi pitao.“
„Pitam te sad.“ Pružio je ruku i ponovo joj prepustio izbor. Spustila je ruku u
njegovu bez trenutka razmišljanja. Kretali su se zajedno sve dok nisu postali jedna
senka na terasi. „Kada si otišla prošle nedelje, mislio sam da je tako najbolje.“

~ 111 ~
 Knjige.Club Books

„Takođe.“
Oslonio je obraz na njenu kosu. „Nije prošao ni dan da nisam mislio na tebe.
Nije prošao ni dan da te nisam želeo.“ Polako, kada nije osetio otpor, spustio je
usne do njenih. Bile su tople i srdačne kao i uvek. Njeno telo se uklapalo uz
njegovo kao da ju je sudbina izvajala za njega, ili njega za nju. Čežnja koja ga je
obuzela, probudila je strah koji je uporno potiskivao. „Medi, želim da se vratiš.“
„I ja to želim.“ Podigla je ruke do njegovih obraza. „Ali ne mogu.“
Stisnuo ju je za zglobove kada je panika još više porasla. „Zašto?“
„Zato što ne mogu da održim tvoje uslove, Ride. Ne mogu samo da zaustavim
ljubav prema tebi, a ti ne dozvoljavaš sebi da me voliš.“
„Prokletstvo, Medi, tražiš mi više nego što mogu da pružim!“
,,Ne.“ Prišla je malo bliže i oči su joj bile svetle i direktne. „Ne, nikada nisam
tražila više od onoga što si sposoban da pružiš, ništa više nego što mogu ja da
pružim tebi, ali i ništa manje. Volim te, Ride. Ako bih se vratila, ne bih mogla da
sprečim sebe da ti to kažem. A ti ne bi mogao da prestaneš da bežiš od toga.“
„Želim te u svom životu.“ Zbog očaja mu je dodir bio napet. „Zar to nije
dovoljno?“
„Volela bih da znam to. Želim da budem deo tvog života. Želim da ti budeš
deo mog.“
„Brak? Da li je to ono što želiš?“ Odmaknuo se i naslonio na ogradu. „Šta je
uopšte brak, Medi?“
„Emotivna povezanost između dvoje ljudi koji obećaju da će dati sve od
sebe.“
„U dobru i zlu.“ Okrenuo se ka njoj, ali lice mu je bilo pod senkom i mogla
je samo da mu tumači glas. „Koliko njih potraje?“
„Samo oni u kojima ljudi dovoljno naporno rade. Samo oni kojima je dovoljno
stalo.“
„Mnogi ne traju. Institucija ne znači ništa. To je zakonski ugovor koji se
prekrši drugim zakonskim ugovorom, od kojih se prvi uglavnom prekrši moralno
desetinama puta u međuvremenu.“
Delom joj se srce slomilo zbog njega samo kada je čula šta je rekao. „Ride,
ne možeš tako uopšteno da pričaš.“
„Koliko srećnih brakova možeš da nabrojiš? Koliko njih je trajalo?“ ispravio
se. „Zaboravi na sreću.“
„Ride, to je glupost, ja...“
„Ne možeš da se setiš nijednog?“ pitao je.
Živci su joj bili nategnuti. „Naravno da mogu, Đaneliji sa prvog sprata moje
zgrade.“
„Oni koji neprestano viču jedno na drugo?“

~ 112 ~
 Knjige.Club Books

„Oni vole da viču. To ih čini užasno srećnim.“ Pošto je i ona sama počela da
viče, okrenula se na peti i počela naporno da razmišlja. „Prokletstvo, da me ne
ispituješ, ne bi mi bilo tako teško da se setim. Ozi i Harijet.“
„Odustani, Međi.“
,,Ne,“ Spustila je ruke na kukove i gledala ga. „Džimi Stjuart je u braku sto
pedeset godina; Kraljica Elizabeta i Filip dobro napreduju. Moji roditelji, za ime
boga“, nastavila je zagrevajući se. „Oni su oduvek zajedno. Moja prababa Džo je
bila u braku pedeset i pet godina.“
„Morala si da se potrudiš, zar ne?“ Izašao je iz senki i videla mu je cinizam u
očima. „Lakše bi ti bilo da se setiš brakova koji su se raspali.“
,,U redu, tako je. Ali to ne znači da treba da odustaneš od njega zato što su
ljudi grešili. Uostalom, nisam ti tražila da se oženiš sa mnom, već da dozvoliš sebi
da osećaš.“
Uhvatio ju je pre nego što je stigla ponovo da pobegne. „Da li želiš da kažeš
da brak nije ono što želiš?“
Stajala je oči u oči sa njim. „Ne, ne želim to da kažem “
„Ne mogu da ti obećam brak. Divim ti se kao ženi i umetnici. Privlačiš me...
Potrebna si mi.“
„Sve je to važno, Ride, ali je dovoljno samo za kratak vremenski period. Da
se nisam zaljubila u tebe, oboje bismo mogli da budemo zadovoljni ovim. Mislim
da ne mogu da izdržim još dugo.“ Okrenula se i uhvatila se za ogradu kao da joj
od nje zavisi život. „Molim te, samo idi.“
Nije lako svađati se sa njom kada se istovremeno svađa sa sobom. Pokreti
nisu bili jasni, koraci nisu bili dobro definisani kako je trebalo da budu. Pošto nije
video drugo rešenje, Rid je popustio. „Nije gotovo. Ma koliko oboje želeli da bude
tako.“
„Možda nije.“ Udahnula je duboko. „Ali sam poslednji put ispala budala pred
tobom. Sada me ostavi na miru.“
Čim je otišao, snažno je zažmurila. Neće plakati. Čim se bude pribrala, vratiće
se unutra, izviniti se i otići kući. Sada nije bežala, samo se suočavala sa
stvarnošću.
„Medi.“
Okrenula se i susrela se sa Edvinom. Jedan pogled rekao joj je da ne mora da
namontira osmeh.
„Žao mi je. Čuo sam veći deo razgovora i imaš prava da se ljutiš na mene. Ali
Rid je moj sin i ja ga volim.“
„Ne ljutim se.“ Zaista, shvatila je da ne može da oseti trenutno nikakvu
emociju. „Samo moram da idem.“
„Odvešću te kući.“
„Ne, imaš goste.“ Pošla je unutra. „Pozvaću taksi.“
~ 113 ~
 Knjige.Club Books

„Neću im nedostajati.“ Krenuo je ka njoj da je uhvati za ruku. „Želim da te

odvezem kući, Međi. Treba da čuješ jednu priču.“
Na putu do kuće su veoma malo razgovarali. Edvin se činio izgubljenim u
svojim mislima. Medi nije bila raspoložena za vedar i domišljat razgovor. Njegov
jedini komentar kada su počeli da se penju do njenog stana bio je o nedostatku
obezbeđenja.
„Postaješ sve poznatija svaki put kad se popneš na scenu, Medi. To ima
određenu cenu.“
Osvrnula se po loše osvetljenom hodniku i posegnula za ključevima. Ovde se
nikada nije plašila, a ipak, nekako je znala da joj ističe vreme sa slobodnim
kretanjem.
„Spremiću čaj.“ Ostavila je Edvina da šeta pretrpanom dnevnom sobom.
„Ovo liči na tebe, Medi“, kazao je nekoliko trenutaka kasnije. „Prijateljska,
vedra i iskrena.“ Sjaj neona ga je nasmešio kada se smestio u fotelju. „Posramiću
te i reći ti koliko se divim onome što si učinila sa svojim životom.“
„Nisi me posramio. Zahvalna sam.“
„Talenat nije uvek dovoljan. Znam. Gledao sam mnogo talentovanih ljudi koji
skliznu u zaborav jer nisu imali dovoljno snage ili samopouzdanja da dođu do
vrhunca. Ti si tu, a to još nisi ni primetila.“
„Ne znam da li sam dosegla vrhunac.“ Obišla je pult sa poslužavnikom u
rukama. „Ali sam srećna ovde gde sam.“
„U tome i jeste lepota, Medi. Dopada ti se to gde si. Dopadaš se sama sebi.“
Prihvatio je šoljicu čaja, ali je polako spustio ruku na njenu. „Potrebna si Ridu.“
„Možda na nekom nivou.“ Blago se povukla jer ju je previše bolelo. „Saznala
sam da je meni potrebno više od toga.“
„Potrebno je i njemu, Medi. Potrebno je i njemu, ali je previše tvrdoglav i
možda previše uplašen da bi to priznao.“
„Ne razum em zašto. Ne razumem kako može da bude tako...“ Zastala je i
opsovala. „Izvinjavam se.“
„Nemoj da se izvinjavaš. Mislim da te razumem. Medi, da li ti je Rid ikada
pričao o svojoj majci?“
„Ne. To je jedna od nepristupačnih tema između nas.“
„Mislim da imaš prava da znaš.“ Uzdahnuo je i otpio malo čaja znajući da će
upravo da probudi svoje neželjene i bolne uspomene. „Da nisam siguran da ti je
stvarno stalo i da si zaista prava za njega, nikada ti ovo ne bih ispričao.“
„Edvine, ne želim da mi pričaš nešto što Rid ne želi da znam.“
„Tvoja briga za njega je razlog zbog kog ti govorim.“ Spustio je Šoljicu i
nagnuo se ka njoj. Nešto je govorilo Medi da nema povratka. „Ridova majka je
bila zanosna žena. Siguran sam da je i dalje takva, premda je nisam video
godinama.“
~ 114 ~
 Knjige.Club Books

„Da li ju je Rid viđao?“

„Ne, nije želeo.“
„Ne želi da vidi svoju majku? Kako je to moguće?“
„Kada ti budem objasnio, možda ćeš razumeti.“ U glasu mu se čuo oprez zbog
kog je saosećala sa njim i bez pitanja.
„Oženio sam se Ilejn kada smo oboje bili veoma mladi. Imao sam nešto
porodičnog novca, a ona je bila pevačica koja pokušava da uspe i radila je u
klubovima... To razumeš.“
„Da, naravno.“
„Imala je talenta, ništa raskošno, ali uz pravi menadžment mogla je dobro da
zaradi za život. Odlučio sam da joj ja obezbedim taj pravi menadžment.
Potom sam odlučio da se oženim sa njom. Praktično sam to iskalkulisao, ružno je
što kažem, jer sam se navikao da dobijem ono što želim. Funkcionisalo je godinu
ili dve. Bila je zahvalna na onome što činim za njenu karijeru. Ja sam bio zahvalan
što imam predivnu ženu. Voleo sam je i naporno sam radio da joj obezbedim
uspeh jer je to bilo ono što je najviše želela. Negde usput, stvari su počele da se
menjaju. Ilejn je postala nestrpljiva.“
Edvin se naslonio i otpio čaj dok je posmatrao Medin stan. Dao je svojoj
supruzi sve što je mogao, a ipak nikada nije bila zadovoljna.
„Bila je mlada“, kazao je znajući da to nije pravi izgovor. „Želela je bolje
angažmane i počela je da prezire činjenicu da je ja savetujem kako da se obuče,
kakvu frizuru da nosi. Počela je da misli da je ja sputavam i da je koristim kako
bih napredovao u sopstvenoj karijeri.“
„Nije mogla da te razume dobro.“
Na to se nasmešio. Nisu svi spremni da pruže takvu bezuslovnu podršku.
„Možda nije. Ali ipak, nisam ni ja nju razumeo. Naš brak je bio u nevolji. Skoro
da sam prihvatio činjenicu da je na kraju, kada mi je rekla da je ostala u drugom
stanju. Ti si modema žena, Medi, i saosećajna, trebalo bi da možeš da razumeš da
dok sam ja veoma želeo decu i oduvek sam ih želeo, Ilejn nije htela da rodi.“
Medi je spustila pogled ka čaju saosećajući sa Edvinom. „Mogu samo da
sažaljevam ženu koja nije želela ili iz bilo kog razloga nije mogla da želi dete koje
nosi “
To je bio pravi odgovor. Zažmurio je na to. „Ilejn je očajnički želela uspeh.
Rodila je Rida jer se možda plašila da učini drugačije. Sredio sam joj mali ugovor
za snimanje albuma. Njena odluka da ostane sa mnom i rodi Rida bila je više potez
karijere nego išta drugo.“
,,I dalje si je voleo.“
,,I dalje sam gajio osećanja prema njoj. A tu je bio i Rid. Kad se rodio, osećao
sam da sam dobio najveći dar. Sina, Nekoga ko će me voleti i prihvatiti ljubav
koju želim da dam. Bio je predivan, divna beba koja je prerasla u divno dete. Moj

~ 115 ~
 Knjige.Club Books

život se promenio onog trenutka kad se rodio. Želeo sam da mu dam sve. Imao
sam cilj koji nisam imao ranije. Mogao bih da izgubim klijenta, mogao bih da
izgubim ugovor, ali moj sin je uvek bio tu.“
„Porodice nas drže na zemlji.“
„Da, tako je. Pre nego što nastavim, želim da znaš da mi je Rid u životu pružao
samo zadovoljstvo. Nikada ga nisam smatrao dužnošću ili teretom.“
„To ne moraš da mi pričaš. To je očigledno.“
Prstima je masirao slepoočnice, pa nastavio. „Kada je imao pet godina,
doživeo sam nesreću. Obavili su mnogo testova na meni u bolnici.“ Glas mu se
menjao. Medi je osetila napetost ne znajući zašto. „Jedna od nuspojava proizvoda
testiranja bio je izveštaj da sam sterilan.“
Dlan ruke kojom je držala šoljicu se znojio, pa ju je odložila. „Ne razumem.“
„Nisam mogao da imam decu.“ Njegov pogled bio je direktan i napet.
„Nikada nisam mogao da ih imam.“
Obuzela ju je zima i vezala joj stomak u čvrst čvor. „Rid.“ Jednom rečju je
postavila sva pitanja i pružila samo ljubav.
„Ja mu nisam otac. Bio je to udarac koji ne umem da ti opišem.“
„Oh, Edvine.“ Odmah je ustala i kleknula ispred njega.
„Suočio sam se sa Ilejn. Nije čak ni pokušala da slaže. Mislim da se tada već
umorila od laži. Brak je bio gotov i znala je da nikada neće uspeti u industriji.
Postojao je drugi muškarac koji ju je ostavio čim je saznao da je ostala u drugom
stanju.“ Disao je polako i bolno. „Mora da je to za nju bio užasan udarac. Znala
je da ja neću preispitivati već samo prihvatiti dete kao svoje. Štaviše, znala je,
duboko u sebi, da bez mene nikada ne bi izašla iz onih užasavajućih klubova.
Tako da je ostala.“
„Mora da je bila veoma nesrećna žena.“
„Nije svima lako da nađu zadovoljstvo. Ilejn je bila previše neumoljiva da
učini bilo šta drugo osim da ga traži. Ako nije zadovoljna, nastavila bi dalje. Kada
sam izašao iz bolnice, nije je bilo. Rid je boravio kod komšije.“ Duboko je
uzdahnuo jer, nakon svih godina koje su prošle, i dalje ga je bolelo. „Medi, ona
mu je rekla.“
„Oh, bože!“ Oslonila mu je glavu na koleno i zaplakala zbog svih njih.
„Nesrećni dečak.“
„Ja nisam bio ništa bolji prema njemu.“ Edvin joj je spustio ruku na kosu.
Nije uviđao koliko će mu prijati da ispriča sve naglas posle toliko godina. „Morao
sam da se sklonim. Platio sam komšiji i ostavio ga kod njega. Bio sam odsutan
skoro mesec dana skupljajući novac da finansiram Valentajn rekords. Dok nisam
upoznao tvoju porodicu, nisam bio siguran da sam nameravao da se vratim. Teško
mi je da to oprostim sebi.“
„Bio si povređen. Ti...“

~ 116 ~
 Knjige.Club Books

„Rid je bio skrhan“, kazao je. „Nisam razmišljao kakav će to uticaj imati na
njega. Bacio sam se na posao i trudio se da zaboravim na sve što sam ostavio iza
sebe. Onda sam upoznao tvoje roditelje. Za samo jednu noć sam shvatio šta znači
porodica.“
Obrisavši suze sa obraza, podigla je pogled. ,,I spavao si kod njih u sobi.“
,,I spavao sam kod njih i gledao koliko ljubavi tvoji roditelji imaju jedno za
drugo i za svoju decu. Kao da je neko skinuo zavesu i omogućio mi da vidim šta
život zaista znači, šta je zaista važno. Slomio sam se. Tvoj otac me je odveo u bar
i ispričao sam mu sve. Bog zna zašto.“
„Sa tatom je lako razgovarati.“
„Odslušao je sve, negde je saosećao sa mnom, ali ne toliko koliko sam mislio
da sam zaslužio.“ Nakon svih godina koje su prošle, Edvin se i dalje sećao, pa se
čak malo i nasmejao. „Držao je čašu viskija u ruci. Popio ju je u jednom gutljaju,
potapšao me po ramenu i rekao mi da imam sina na kog treba da mislim i da treba
da mu se vratim. Video je to vrlo jasno i bio je u pravu. Nikada nisam zaboravio
šta je učinio za mene samim tim što je rekao istinu.“
Uhvatila ga je za ruke i držala ga čvrsto. ,,A Rid?“
„On je moj sin, uvek je bio i uvek će biti moj. Bio sam budala što sam to
zaboravio.“
„Nisi zaboravio“, prošaputala je. „Ne bih rekla da si zaboravio.“
„Ne.“ Osećao je glatkoću i snagu njenih ruku u svojim. ,,U srcu nisam. Vratio
sam se. Igrao se sam u dvorištu. Taj dečak, koji još uvek nije imao šest godina,
okrenuo si pogledao me odraslim očima.“ Obuzeo ga je brz i snažan drhtaj.
„Nikada nisam mogao da obrišem iz sećanja taj jedan trenutak kada sam video šta
smo mu njegova majka i ja učinili.“
„Nema razloga da kriviš sebe. Ne“, dodala je pre nego što je Edvin ponovo
progovorio, „videla sam tebe i Rida zajedno. Nema razloga da kriviš sebe.“
„Dao sam sve od sebe da se iskupim, da učinim da sve bude normalno.
Zapravo, meni nije trebalo mnogo vremena da zaboravim šta je njegova majka
učinila. Rid nikada nije zaboravio. Još uvek nosi tu ogorčenost, Medi, koju sam
video u njegovim očima kada je imao pet godina.“
„To što si mi ispričao mi umnogome pomaže da ga razumem.“ Duboko je
uzdahnula i oslonila se na pete. „Ali, Edvine, ne znam šta mogu da učinim.“
„Voliš ga, zar ne?“
„Da, volim ga.“
„Dala si mu nešto. Počinje da veruje nekom. Nemoj to sada da mu oduzmeš.“
„On ne želi ono što imam da mu pružim.“
„Želi i dozvaće se pameti. Samo nemoj da odustaneš od njega.“
Ustala je, i okrenula mu leđa. „Da li si siguran da sam ja ono što mu treba?“

~ 117 ~
 Knjige.Club Books

„On je moj sin.“ Kada se polako okrenula ka njemu, Edvin je ustao. „Da,
siguran sam.“

Nije spavao. Nije mogao da spava. Malo mu je nedostajalo da popusti pred

potrebom da se izgubi u flaši viskija, ali je odlučio da mu je tuga bolje društvo.
Izgubio ju je. Pošto nisu mogli da prihvate jedno drugo takve kakvi su, izgubio
ju je. Ma njoj je i bolje bez njega. U to je siguran. Ipak, ona je najbolje što mu
se ikada desilo.
Povredio ju je, kao što je i znao da će se desiti, ali nije li neobično što je
povređen i on?
Ona će sutra otići, govorio je sebi. Najbolje je da je zaboravi i prepusti
predstavu ocu. Odvojiće se u potpunosti od toga i poštedeti sebe uspomena na
Medi O’Harli.
Pošao je da priđe, ali se setio kako je taj pogled privlačio Medi. Opsovao je i
prišao prozoru.
Iznenadilo ga je kucanje na vratima. Nije često imao posetioce u jedan ujutru.
Nije želeo posetioce, pomislio je i ignorisao kucanje. Tvrdoglavo se nastavilo.
Iznerviran, Rid je naglo otvorio vrata s namerom da se isprazni na onome ko je
imao tu nesreću da se nađe tu.
„Zdravo.“ Medi je stajala sa torbom za ples preko ramena i ruku zarivenih u
džepove široke teksas-suknje.
„Medi...“
„Bila sam u kraju“, počela je i prošla pored njega ušavši u stan, „Odlučila sam
da svratim. Nisam te valjda probudila?“
„Ne, ja...“
' „Dobro je. Ja sam uvek nervozna kada me neko probudi. Dakle...“ Bacila je
torbu na pod. „Šta kažeš na piće?“
„Šta radiš ovde?“
„Rekla sam ti da sam bila u kraju.“
Prišao je i uhvatio je za ramena. „Šta radiš ovde?“
Nakrivila je glavu. „Nisam mogla da se odvojim od tebe.“
Pre nego što je stigao da je spreči, ruka mu se spustila na njen obraz. Ponovo
ju je spustio. „Medi, pre nekoliko sati...“
„Rekla sam mnogo toga“, završila je umesto njega. „Sve je to bila istina.
Volim te, Ride. Želim da se udam za tebe. Želim da provedem ostatak života sa
tobom. I mislim da bi nam to dobro išlo od ruke. Ali sve dok ti ne budeš mislio
tako, moraćemo da premostimo.“
„Grešiš.“

~ 118 ~
 Knjige.Club Books

Zakolutala je očima. „Ride, ponovo zaključuješ umesto mene. Da smo u

braku, možda, ali samo možda, možeš da sugerišeš šta je najbolje za mene. S
obzirom na trenutnu situaciju, ja donosim svoje odluke. Zaista bih volela piće.
Imaš li dijetalni sok?“
„Ne.“
„U redu, onda viski. Ride, veoma je nepristojno odbiti da poslužiš gostu piće.“
Nastavio je da je drži još trenutak, a onda je popustio i oslonio svoje čelo na
njeno. „Zaista si mi potrebna, Medi.“
„Znam.“ Podigla je šake do njegovog lica. „Znam da je tako. Znam da znaš.“
„Kad bih samo mogao da ti pružim ono što želiš...“
„Zasad smo dovoljno razgovarali o tome. Sutra idem u Filadelfiju.“
„Da sviraš uz gajde“, prošaputao je.
„Tako je i radiću dok ne padnem s nogu, tako da ne želim da razgovaramo.
Ne želim da se svađam, večeras ne.“
„U redu, Doneću nam po piće.“
Prišao je baru i odabrao bocu. „Znaš, Ride, i dalje mi je veoma neobično da
se svlačim na sceni.“
Morao je da se nasmeje. Nekako ga je uvek nasmejavala. „Mogu da
zamislim.“
„Mislim, nosim donji veš i ne izlažem se više nego na plaži, ali sam čin je
neobičan. Moram da se svlačim pred stotinama ljudi za nekoliko dana. To zahteva
vežbu, vežbu i vežbu.“
Kada se okrenulo, smešila mu se i polako raskopčavala bluzu. „Mislila sam
da mi daš svoje nepristrasno mišljenje o mom... predstavljanju na sceni. Svlačenje
je umetnost, kao što znaš.“ Prešla je rukom niz središte tela kada joj se bluza
razdvojila. „Uzbudljivo...“ Okrenula je leđa i pogledala ga preko ramena.
„Zavodljivo.“ Pustila je da joj bluza nežno sklizne sa ramena. „Kako ti se čini?“
„Čini mi se da ti ide odlično. Zasad.“
„Samo želim da se uverim da ću odglumiti verno Meri.“ Popustila je lastiš na
suknji i pustila je da padne kada se okrenula. Kratka crna haljina koju je nosila,
naterala ga je da spusti čašu pre nego što je ispusti.
„Nikada te nisam video da nosiš nešto tako.“
„Ovo?“ Ponovo je prošla rukom niz telo. „Nije moj stil. Nije mi dovoljno
udobno. Ali zbog Meri...“ Savila se u struku i otkačila halter crne čarape. „To je
vrsta obeležja.“ Ponovo se ispravila i prošla obema rukama kroz kosu podigavši
je pri temenu. „Misliš li da ću biti ubedljiva?“
„Mislim da ću te zadaviti ako to budeš nosila na sceni“
Uz smeh, otkopčala je drugi halter, a onda polako spustila čarapu niz nogu.
„Moraš da se setiš da sam Meri čim se podigne zavesa - i pomoći ću da tvoja

~ 119 ~
 Knjige.Club Books

predstava uspe.“ Bacila je čarapu ka njemu, a onda počela da svlači i drugu. „Šteta
je što nemam bujniju figuru.“
„Tvoja odlično pristaje.“
„Zaista to misliš?“ I dalje se smešila kada je počela da raskopčava čipku koja
joj je pokrivala grudi. „Ride, ne želim da ti dosađujem, ali nisi mi doneo to piće.“
„Izvini.“ Podigao je njenu čašu i doneo je do nje.
Medi ju je prihvatila i na trenutak se zavodljivost u njenim očima pretvorila u
nešto ozbiljnije. „Ovo je za mog oca“, kazala je i kucnula svoju čašu o njegovu.
„Molim?“
„Ne moraš da razumeš,“ Ponovo se nasmešila i optila viski. Prošao je kroz
nju kao lava. „Kako ti se zasad čini predstava? Da li vredi cenu karte?“
Nameravao je da bude nežan. Želeo je da bude nežniji da bi joj pokazao koliko
mu znači to što mu se vratila. Ali ruke koje su zaronile u njenu kosu bile su napete
i željne. „Nikada te više nisam želeo.“
Nakrivila je glavu i pustila da prazna čaša padne na tepih. „Pokaži mi.“
Privukao ju je uz sebe, očajan. Miris viskija osećao joj se na usnama i opijao
ga. Zagrlila ga je oko vrata dočekujući bes želje. Bio je to prvi put, jedini put, da
ga je osetila kako joj dolazi bez kontrole. Njena krv počela je da ključa od
iščekivanja neobuzdane strasti. Kada ju je povukao na pod, voljno ga je ispratila.
Njegove ruke su bile svuda, dodirivale je, milovale, masirale. Podigao ju je
do zaslepljujućeg vrhunca gde je mogla samo da uzdiše njegovo ime i traži još.
I bilo je još više i još više.
Nestrpljivo je raskopčao ostatak čipke i oslobodio njeno telo ka sebi.
Podjednako užurbano, zarila mu je prste pod pojas na ogrtaču sve dok nije naišla
na toplu nagu kožu i mišiće.
Tepih joj je bio mek pod leđima. Njegovo telo bilo je čvrsto. Čula je kako
promuklo šapuću njeno ime. A potom ju je ispunio.
Nikada ranije nije bilo tako brzo, tako unezvereno i neobuzdano. Nesmotreno
se bacila u vrtlog zadovoljstva. Telo joj je drhtalo, ali drhtalo je i njegovo. Ljubav i
strast bile su tako intimno spojene da nije mogla da razlikuje jedno od drugog i
više nije ni pokušavala.
Bila je tu za njega. Dokle god je prihvatao njene ruke oko sebe, bio je i on tu
za nju.

~ 120 ~
 Knjige.Club Books

Deseto poglavlje

„Bolje bi nam bilo da smo pešačile.“

Medi je usporila i prešla preko još jedne rupe, pa uputila Vandi osmeh. „Zar
nemaš nimalo avanturističkog duha?“
„Izgubila sam ga pre tri kilometra u onom jarku kroz koji smo prošle.“
„Nije to bio jarak“, ispravila ju je Medi dok ju je vozila kroz saobraćaj centra
Filadelfije. „Zašto ne bi pogledala kroz prozor i rekla mi kada budemo prošle
pored nečega od velike istorijske važnosti?“
„Ne mogu da gledam kroz prozor.“ Vanda je složila svoje duge noge u
udobniji položaj. Nije joj bilo lako jer je Medi odabrala da iznajmi malo vozilo sa
još manjim sedištima koja neprestano iskaču iz ležišta. „Dobijem morsku bolest
dok gledam kako zgrade poskakuju.“
„Nisu zgrade u pitanju, nego auto.“'
„I to takođe.“ Vanda se držala za kvaku radi sigurnosti. „Zašto si uopšte
iznajmila ovu krntiju?“
„Zato što u Njujorku nikada nemam priliku da vozim. Je li ono Dvorana
nezavisnosti?“ Kada je Medi izvila vrat da pogleda, Vanda ju je, nimalo nežno,
ćušnula u rame.
„Draga, pazi na put ako želiš da se vratiš u Njujork.“
Medi je naglo zakočila pred semaforom. „Volim da vozim“, kazala je veselo.
„Neki ljudi vole da iskaču iz aviona“, procedila je Vanda.
„Imala bih auto u Njujorku kada bih imala priliku da ga koristim. Koliko nam
je vremena ostalo?“
„Petnaest minuta ispunjenih zabavom.“ Vanda se pripremila kada je Medi
ponovo jurnula napred. „Znam da je trebalo da pitam pre nego što sam sela u auto,
ali kada si poslednji put vozila?“
,,Oh, ne znam! Pre godinu, možda dve. Mislim da bi trebalo da obiđemo one
male radnje u Južnoj ulici nakon probe.“
„Ako doživimo probu“, mrmljala je Vanda, a onda nagazila nevidljivu
kočnicu na svojoj strani kada je Medi zaobišla kamionet. „Znaš, Medi, čovek bi
na ulici verovatno pomislio da si najsrećnije ljudsko biće na svetu. Neko ko te
poznaje malo bolje, rekao bi da bi ti osmeh išao oko glave da nemaš uši.“
Medi je usporila kada je auto poskočio preko još jedne rupe. „Toliko je
očigledno?“
„Dovoljno je očigledno. Šta se dešava sa tobom i gospodinom Predivnim?“

~ 121 ~
 Knjige.Club Books

Medije duboko uzdahnula. „Idemo korak po korak.“

„A ti si tip koji dobro mora da isplanira sledeću nedelju.“
To je istina, previše je istinito, ali je odmahnula glavom. „Ima dobar razlog
što se oseća onako kako se oseća.“
„Ali to ne menja ono kako se ti osećaš.“
„Ne menja. Znaš, Vanda, zaista nikada ranije nisam verovala kada ljudi kažu
da je život složena stvar. Zaustavi me ako postavljam previše lična pitanja“,
počela je, a Vanda je samo slegnula ramenima. „Kada si se udavala, da li si mislila
da je to zauvek?“
Vanda je napućila usne. „Moglo bi se reći da ja jesam, ali on nije.“
„Da li bi... Mislim, kada bi upoznala nekoga do koga ti je zaista stalo, da li bi
se udala?“
„Ponovo?“ Instinktivno, Vanda je počela da se smeje, a onda bolje razmislila
o tome. „Ako bi postojao neko ko bi se tako lepo uklopio sa mnom, verovatno
bih. Ali bih bolje razmislila o tome. Ne, dođavola, ne bih. Uskočila bih u to
glavom bez obzira.“
„Zašto?“
„Zato što ništa u životu nije sigurno. Kad bih mislila da imam priliku, ugrabila
bih je. Kao lutrija. Zar nije trebalo tu da skreneš?“
„Da skrenem? Prokletstvo!“ Psujući sebi u bradu, Medi je skrenula ulicu niže.
„Sada ćemo zakasniti.“
„Svakako je bolje da prvo izbaciš iz sebe misli koje te muče.“
„Samo sam se nadala da će on doći.“ Medi je ponovo skrenula i vratila se na
pravi put. „Znam da ne može da provede celu nedelju ovde dok smo na probama,
ali smo nekako planirali da će doći danas.“
„Nije se pojavio?“
„Nešto je iskrslo. Nije mi bilo jasno šta kaže, neki problem je u pitanju sa
nekim pesmama, promoterima ili slično.“
„Svi mi radimo svoj posao, mala.“
,,Da.“ Uz veštinu kojoj se čak i Vanda divila, Medi se ugurala u minijaturno
parking mesto preko puta pozorišta. „Pretpostavljam da je bolje da razmišljam o
svom. Još dve probe i eto premijere.“
„Ne podsećaj me.“ Vanda je spustila ruku na stomak. „Svaki put kada
pomislim na to, „prevrne mi se stomak.“
„Bićeš odlična,“ Medi je izašla iz auta i zalupila vratima. Na kraju ulice neko
je prodavao ubrano cveće. Zabeležila je u glavi da se počasti jednim buketom
posle probe. „Mi ćemo biti odlične.“

~ 122 ~
 Knjige.Club Books

„Držim te za reč. Poslednja predstava u kojoj sam igrala bila je otkazana posle
dva igranja. Ozbiljno sam razmišljala da gurnem glavu u rernu. Ali bila je
električna.“
„Ovako ćemo.“ Medi se zaustavila pred stražnjim vratima i nasmešila se.
„Ako ne uspemo, posluži se mojom. Moja je na plin!“
„Mnogo ti hvala.“
„Za to prijatelji služe.“ Medi je otvorila vrata, zakoračila unutra, a onda
ciknula. Malo znatiželjno, Vanda ju je gledala kako trči niz hodnik i baca se na
grupu ljudi.
„Došli ste. Svi ste došli.“
„A gde bismo drugo bili?“ Frenk O’Harli je podigao svoju ćerkicu i zavrteo
je u krug.
„Ali svi vi!“ Čim su joj stopala dodirnula pod, Medi je zagrlila majku i
stegnuta je tako jako da joj umalo nisu popucala rebra. „Izgledaš divno, apsolutno
sjajno!“
„Takođe!“ Moli je uzvratila zagrljaj. ,,I kasniš na probu, kao i obično.“
„Omašila sam skretanje ovde. Oh, Abi!“ Pružila je ruku sestri, zagrlila je i
zadržala u zagrljaju. „Tako mi je drago što si došla. Plašila sam se da nećeš moći
da odeš sa farme.
„Biće tu i kad se vratimo. Koliko često mi sestra ima premijeru?“ Ali
zabrinutost se nadvila nad Abinim očima. Poznavala je svoju sestru dobro koliko
je poznavala i sebe, pa zato i nije smatrala da napetost koju oseća kod Medi, ima
neke veze sa tremom pred nastup.
I dalje je grlila Abi kada je zgrabila zeta za ruku. ,,Dilane, hvala ti što si je
doveo.“
„Mislim da je bilo drugačije.“ Smejući se, poljubio je Medi u obraz. „Ali
nema na čemu.“
„Šteta“, kazala je namignuvši Abi, „što nisi mogla da povedeš sinove.“
„Tu smo.“
Medi je namerno pogledala u drugom pravcu. „Jesam li čula nešto?“
„Došli smo i mi!“
„Idemo u Njujork.“
„Mogla bih se zakleti...“ Medi je pustila da joj reći zastanu kada se
usredsredila na svoje nećake. Pažljivo joj je lice bilo bezizražajno na trenutak, a
onda je razrogačila oči. „Nemoguće da ste vi Ben i Kris, zar ne? Oni su samo mali
dečaci. Vi ste previše visoki da biste bili Ben i Kris.“
„Jesmo mi!“, ciknuo je Kris. „Porasli smo!“
Polako, Medi ih je obojicu odmerila. „Ne šalite se?‘‘

~ 123 ~
 Knjige.Club Books

„Hajde, Medi!“ Premda se trudio da ne deluje previše zadovoljan, Ben se

nasmešio i promeškoljio u mestu. „Znaš da smo to mi.“
„Moraćete da mi dokažete. Zagrlite me.“
Sagnula se da bi ih obojicu snažno zagrlila. „Vozili smo se avionom“, kazao
je Kris. „Mogao sam da sedim pored prozora.“
„Gospođice O’Harli, traže Vas u garderobi.“
„Dođavola!“ Medi je pustila nećake iz zagrljaja i ispravila se. „Gde ste odseli?
Postoji gomila hotela. Mogu da...“

„U tvom smo hotelu“, kazala je Moli. „Idi sada, imaćemo dovoljno vremena.“
„U redu. Hoćete li ostati na probi?“
„Misliš li da mogu da nas spreče?“, pitao je Frenk.
Kada je ponovo čula svoje ime, krenula je niz hodnik hodajući unazad kako
bi ih sve gledala još koji trenutak. „Čim završim, idemo da proslavimo. Ja
častim.“
Frenk se zakikotao i zagrlio ženu preko ramena. „Da li ona misli da ćemo se
usprotiviti tome? Hajde da nađemo mesto u prvom redu!“

„Gospodin Šelbi je došao da Vas vidi, gospodine.“ Hana je održala hladan,

profesionalan osmeh na licu kada je sprovela Šelbija u Ridovu kancelariju.
„Hvala, Hana. Ne prebacuj mi pozive.“ Danas neće biti poslužavnika kafe i
slatkih rolnica. Rid je primetio Hanin pogled neodobravanja pre nego što je
zatvorila vrata. „Sedi, Šelbi.“
„Pretpostavljam da je tvoj stari ponosan na tebe.“ Šelbi se osvrnuo po
kancelariji pre nego što se udobno smestio. „Održao si kuću na vrhuncu. Čuo sam
da ste potpisali ugovor sa malom grupom iz Vašingtona. To je rizičan potez.“
Rid je samo podigao obrvu i održao miran pogled. Znao je da je Galovej
ponudio toj grupi ugovor. Valentajn rekords im je samo ponudio bolji. „Ne
plašimo se malo rizika.“
„Uvek je glavobolja nagovoriti stanice da puste nove talente na svojim plej-
listama. Album nepoznatog autora će umreti bez dobre promocije.“ Šelbi je
izvadio malu, tanku cigaru, a onda je zamahao upaljačem. „Zato sam ja ovde.
Mislio sam da bi bilo pametno da porazgovaramo pre sastanka sa Američkim
udruženjem diskografskih kuća danas po podne.“
Rid je i dalje bio naslonjen i čekao da Šelbi zapali cigaru. Znao je čim je Šelbi
zakazao sastanak da se nečega plaši. Ne održava Udruženje svaki dan zatvorene
sastanke. Oni koji su uključeni, bili su svesni da će vođe diskografskih kuća
glasati da li organizacija treba da istraži nezavisne promotere. Neke veće
diskografske kompanije, zajedno sa Galovejem, još uvek su koristile

~ 124 ~
 Knjige.Club Books

nezavisne promotere, premda je senka skandala, potplaćivanja i korupcije

obavijala njihovu profesiju.
„Vidi, Valentajne“, kazao je Šelbi jer Rid ništa nije rekao. „Niko od nas nije
započeo ovaj posao juče. Znamo šta je svrha. Emitovanje. Bez emitovanja na
važnim radio stanicama, ploča umire.“
Znojio se, primetio je smireno Rid. Ispod modernog odela i solarijumskog
tena, nervi su bili uzavreli. Šta bi potpuna istraga značila za Galoveja? Rid je
nagađao.
„Kada platiš za emitovanje, Šelbi, to je kao da jašeš bolesnog konja. Pre ili
kasnije će se srušiti pod tobom.“
Ispustivši brz dim, Šelbi se nagnuo napred. „Obojica znamo kako sistem
funkcioniše. Ako to znači da treba dati nekoliko stotina uredniku programa,
kome to škodi?“
,,A ako to znači pretnju istom uredniku programa ako ne plati račun?“
„To je glupost.“ Ali na slepoočnicama mu se pojavila tanka kapljica znoja.
„Ako je tako, to bi istraga raščistila. U međuvremenu, Valentajn rekords će
emitovati svoje nove pesme bez nezavisnih promotera.“
„Traćiš muziku“, brecnuo se Šelbi, pa ustao. „Najboljih četrdeset stanica
puštaju liste pesama po isplativosti. Ako nova pesma nema visoku cenu, kao i da
ne postoji. Takav je sistem.“
„Možda je sistemu potrebno preuređenje.“
„Podjednako si uskogrud i zadrt kao tvoj stari.“
Na Ridovim usnama pojavila se naznaka osmeha. „Hvala ti.“
„Tebi je lako, zar ne?“ Šelbi se ogorčeno okrenuo ka Ridu. „Sediš ovde u
svojoj udobnoj maloj kancelariji i nikada ne prljaš ruke. To je tvoj tatica obavio
za tebe.“
Rid je kontrolisao nerve. „Kada bi pogledao“, kazao je tiho, „video bi da su
ruke mog oca čiste. Valentajn nikada nije i neće voditi svoj posao podmićivanjem,
teškim pretnjama i korupcijom.“
„Nisi ti tako nevin, Valentajne.“
„Recimo da će za sat vremena Valentajn rekords glasati za potpunu istragu.“
„Nikada to neće upaliti.“ Šelbi je otpuhnuo kada je ugasio cigaru, ali mu ruke
nisu bile mirne. Došao je kod Rida jer je Vatentajn rekords uticajan. Sada se
davio. Šelbi je popustio pažljivo vezanu kravatu.„ Previše kuća zna gde se mesi
hleb. Čak i kada bi uspeo, ja neću izgubiti. Nekoliko glava će usput pasti, ali moja
neće. Pre deset godina, Galovej je bio rupa u zidu. Danas je jedno od najboljih
imena u ovom poslu. To sam postigao jer sam igrao igru, jer sam posmatrao
uglove. Kada spadne prašina, Valentajne, ja ću i dalje biti na vrhu.“
„Siguran sam da je tako“, procedio je Rid kada je Šelbi izleteo iz njegove
kancelarije. Dovoljno je žrtvene jagnjadi pokrivalo njihove staze. Ako Rid želi
~ 125 ~
 Knjige.Club Books

ličnu osvetu, mogao je da inicira sopstvenu istragu. Već je imao informacije o

disk džokeju koji je bio prebijen, navodno jer nije puštao određene pesme. U Nju
Džersiju je neko pretio supruzi urednika programa. Postoji još jedan koji često
putuje u Las Vegas, prvom klasom i mnogo se kocka. Mnogo više nego što bi mu
godišnja plata omogućila. Deo igre. To nije igra u kojoj bi Rid da učestvuje.
Ali mala je verovatnoća da će Šelbi platiti za svoja dela. Da li je iko platio?
Ustao je i proverio sadržaj aktovke. Istina je da je ušao u posao koji je bio već
čvrsto ustanovljen. Nije morao da se bori da iznedri kuću. Da jeste, da li bi bio
primoran da ide prečicom? Pošto nije znao, nije mogao da bude siguran, Rid je
odlučio da istragu prepusti AUDK-u. Pustiće da se slegne prašina. Biće to dug i
verovatno neprijatan sastanak, pomislio je Rid dok je izlazio iz kancelarije.
„Neću se danas vraćati, Hana.“
„Srećno, gospodine Valentajne. Imali ste nekoliko poziva dok ste razgovarali
sa onim čovekom.“
Usna mu se blago izvila na njen ton. „Da li je bilo nešto važno?“
„Ne, ništa što ne može da sačeka. Imali ste poziv od gospođice O’Harli.“ Hana
mu je uputila jedan potpuno nevin osmeh i nadala se reakciji. Činjenica da je
oklevao rekla je Hani sve što je želela da zna.
„Ako bude ponovo zvala, kaži joj da...“
„Da, gospodine Valentajne?“
„Kaži da ću joj se javiti.“
Na trenutak je zavladalo razočaranje. „Ah, gospodine Valentajne?“
„Da?“
Videla je nestrpljenje, ali je pritisnula samo još malo. „Pitala sam se da li ćete
otići u Filadelfiju na premijeru ili biste možda želeli da pošaljem cveće.“
Razmišljao je o sastanku koji ga čeka, o poslu koji ne može da prenebregne.
Setio se Medinog lica i zbunjenosti koja ga mori danima. Njena osećanja,
njegova, njegove potrebe, njene. Da li su zaista isti ili su potpuno suprotni i toliko
daleko da se nikada neće spojiti?
„Moj otac ide. Ako ja ne budem išao, imaćemo predstavnika svakako.“
„Razumem“, kazala je Hana i složila papire na stolu.
„Ja ću se lično postarati za cveće.“
„Sigurna sam da hoćete“, šapnula je kada je izašao kroz staklena vrata.
Dobro je prošlo. Medi se bacila popreko na krevet i razmišljala o probi. Neće
izbaksuzirati tako što će reći da je bilo savršeno, ali može to da misli. Dokle god
misli veoma tiho.
Sutra uveče. Sutra uveče u ovo doba, pomislila je uz kratko preskakanje srca,
biće u garderobi. Dvadeset i četiri sata. Okrenula se na leđa i pogledala u
plafon. Kako će kog đavola preživeti naredna dvadeset i četiri sata?

~ 126 ~
 Knjige.Club Books

Nije je zvao. Medi je podigla glavu kako bi ponovo pogledala telefon.

Razgovarali su tek nekolicinu puta otkako je otišla u Filadelfiju i svaki put bi
osetila da pokušava da se distancira od nje. Možda je sad uspeo.
Plesaču bol nije strana stvar. Osete je, primete, a onda nastave i rade uprkos
njemu. Bol u srcu je možda teži od istegnutog mišića, ali će ona nastaviti dalje.
Preživeće. Uvek se ponosila time što ume da preživi.
Njena porodica je tu. Ustala je iz kreveta i prišla garderoberu. Presvući će se,
namestiti najsrećniji izraz na lice i izvesti porodicu u grad. Nemaju svi toliko sreće
kao ona, podsetila je sebe Medi dok je svlačila trenerku. Ona ima porodicu koja
je voli, koja stoji iza nje, koja smatra da je ona odlična takva kakva je.
Ima karijeru koja je u usponu. Čak i da nije tako, niko ne može da joj oduzme
ples. Ako bi morala da se vrati i ponovo nastupa u klubovima, u regionalnim
teatrima, letnjim pozornicama, i dalje bi bila srećna.
Medi O’Harli nije potreban muškarac da joj upotpuni život, jer je njen život
već ispunjen. Nije želela princa na belom konju da dođe po nju i odvede je od
svega ovoga. Dopadalo joj se gde je i ko je.
Ako se Rid povuče iz njenog života, mogla bi... Naslonila se na vrata
garderobera uz uzdah. Verovatno bi mogla da postane najtužnija osoba na svetu.
Ne, on joj nije potreban da je spasi ili zaštiti. Potreban, joj je da je voli i premda
nije mislila da će je razumeti, potreban joj je da joj dozvoli da ona njega voli.
Kada je čula kucanje na vratima, Medi se probudila iz stanja koje je bilo
opasno blizu depresije. ,,Ko je?“
,,Abi.“
Odvezanog ogrtača, Medi je požurila ka vratima. Na njima je stajala Abi,
izgledala je sveže i prilično ljupko u uskoj beloj haljini. ,,Oh, ti si spremna! Ja
nisam ni počela.“
„Obukla sam se ranije da bih došla da razgovaramo.“
„Pre nego što išta kažeš, moram da ti kažem da izgledaš predivno. Možda je
zbog Dilana, možda zbog seoskog vazduha, ali nikada nisi bolje izgledala.“
„Možda je zbog trudnoće.“
„Molim?“
„Saznala sam malo pre nego što smo krenuli ovamo.“ Uhvatila je Medi za
ramena i pogledala je kao da može da preuzme ceo svet. „Imaću još jedno dete.“
„Oh, bože! Oh, Abi, to je divno! Zaplakaću!“
„U redu. Hajde da sednemo dok plačeš.“
Medi je uzaludno tražila maramicu u džepu ogrtača. „Šta Dilan misli o tome?“
„Zatečen je.“ Abi se smejala kada su zajedno sele na krevet. Oči su joj bile
nežne. Blago rumenilo isticalo joj je obraze. Sklonila je svoju talasastu kosu na
leđa, pa uhvatila Medi za ruku. „Objavićemo to večeras na večeri.“

~ 127 ~
 Knjige.Club Books

„A ti ćeš da počneš da vodiš računa o sebi. Nema više rada u štali. Ozbiljna
sam, Abi“, nastavila je pre nego što je sestra stigla da progovori. „Ako moram da
održim bukvicu Dilanu, to ću i učiniti.“
„Ne moraš. On bi da me zamota u sunđer narednih sedam meseci. Nismo
stvoreni za to, Medi, ti to znaš.“
„Možda nismo, ali možeš da popustiš malo.“ Zagrlila je snažno sestru. „Tako
sam srećna zbog tebe.“
„Znam. Sada želim da ti pričaš sa mnom.“ Abi je odsečno ispravila leđa.
„Šantel me je zvala i rekla da si poludela za nekim muškarcem.“
„Naravno da te je zvala“, procedila je Medi. „Nisam poludela ni=zbog čega.
To nije moj način.“
Abi je izula cipele. „Ko je on?“
„Zove se Rid Valentajn.“
„Valentajn rekords?“
„Tako je. Kako znaš?“
„I dalje malo pratim industriju. A i Dilan je radio sa njim na nekoj knjizi.“
„Da, Rid je to spomenuo.“
„ I?“
,,I ništa. Upoznala sam ga, zaljubila se u njega i napravila budalu od sebe.“
Trudila se da održi glas bezbrižnim i vedrim i malo joj je nedostajalo da uspe.
„Sada sedim ovde i gledam telefon čekajući njegov poziv, kao neka devojčica.“
„Kad si imala šesnaest godina, nisi imala priliku da budeš devojčica.“
„Ne zanima me to mnogo. On je dobar čovek, Abi. Nežan je i brižan, premda
to nikad nije video u sebi. Mogu li da ti pričam o njemu?“
„Znaš da možeš.“
Počela je od početka i ništa nije izostavila. Nije joj uopšte palo na pamet da
tako izdaje Ridovu privatnost. Istini za volju, nije to ni radila. Šta god da je rekla
Abi ili Šantel bilo je kao da deli misli sa sobom.
Abi je slušala na svoj smiren, ozbiljan način dok joj Medi nije sve ispričala.
Ljubav, kompromisi, trauma koja je obeležila Ridovo detinjstvo i uticala na
njegov život. Pošto su bile toliko dobro povezane, Abi je osećala bol kad i njena
sestra.
„Dakle, razumeš, ma koliko ga ja volela, ne mogu da promenim ono što mu
se dogodilo, niti to kako se oseća.“
„Žao mi je.“ Zajedno su promenile položaj dok je Abina ruka i dalje bila oko
Medinog ramena. „Znam koliko to boli. Mogu samo da kažem da znam apsolutno
da, ako ga voliš dovoljno uporno, možeš da učiniš čudo. Dilan nije želeo da voli
mene. Istini za volju, ni ja nisam htela da volim njega.“ Bilo je lako pogledati
unazad i prisetiti se. „Oboje smo odlučili da nikada ne rizikujemo ponovo sa

~ 128 ~
 Knjige.Club Books

takvom vezom. Bila je to veoma logična odluka koju su donele dve inteligentne
osobe.“ Nasmešila se, pa oslonila glavu o Medinu. „Ljubav ima način da
skloni sve osim onoga što je zaista važno.“
„Pokušavala sam da ubedim sebe u to. Ali, Abi, on nije bio neiskren prema
meni. Od samog početka mi je stavio do znanja da ne želi da ulazi ni u šta
ozbiljno. Trebalo je da imamo veoma neobavezan odnos, koji zapravo uopšte i
nije veza. Ja sam ta koja je prešla granicu, tako da sam ja ta koja je morala da se
prilagodi.“
„To je takođe veoma logično. Šta se dogodilo sa tvojim optimizmom, Medi?“
„Ostavila sam ga kod kuće u fioci.“
„Onda je vreme da ga ponovo izvučeš. Ovo ne liči na tebe, da tako tuguješ
okolo i gledaš mračniju stranu. Ti si ta koja bi udarila šakom o sto i ne bi
odustajala dok stvari ne krenu onako kako si ti zamislila.“
„To je drugačije.“
„Ne, nije. Zar ne znaš da sam uvek želela da budem samouverena kao ti? Uvek
sam ti zavidela na toj vrlini, Medi, dok sam ja živela dan za danom u strahu od
neuspeha.“
,,Oh, Abi!“
„Istina je. A sada ne smeš da me izneveriš. Ako ga zaista voliš, onda moraš
da udariš šakom o sto sve dok ne prizna da i on voli tebe.“
„Prvo mora to da oseti, Abi.“
„Mislim da već oseća.“ Kratko i sestrinski ju je prodrmusala. „Prođi kroz sve
što si mi upravo rekla, ali ovog puta slušaj. Taj čovek je lud za tobom, Medi, samo
nije još to uspeo da prizna ni tebi ni sebi.“
Nada, nikada daleko od površine, počela je ponovo da se budi. „Pokušala sam
da verujem u to.“
„Ne pokušavaj, nego učini. Imala sam najgoru vezu koja postoji, Medi. Sada
želim samo najbolje.“ Instinktivno je oslonila ruku na stomak u kom je rastao novi
život. „Nemoj da odustaneš. Ali neka sam prokleta ako ću da ostanem da sedim
ovde i gledam te kako ga čekaš da ti baci nekoliko mrvica hleba. Obuci se!“,
naredila je Abi. ,,Proslavićemo.“
„Gazdarica!“ Medi se nasmešila i prišla garderoberu. „Uvek si bila
gazdarica.“

Rid je sačekao da telefon pozvoni desetak puta pre nego što je spustio
slušalicu. Bila je skoro ponoć. Gde je ona, zaboga? Zašto nije u krevetu i odmara
se za naredni dan? Jedino što je znao u vezi sa njom, u šta je bio apsolutno siguran,
jeste da Medi trenira za ulogu strogo kao bilo koji sportista. Trening je
podrazumevao uređenu ishranu, vežbe, stav i odmor. Dakle, gde je kog đavola?

~ 129 ~
 Knjige.Club Books

U Filadelfiji, pomislio je, zgrožen dok je prilazio i sklanjao se ponovo od

prozora. Bila je kilometrima daleko, u Filadelfiji, u svom svetu sa svojim ljudima.
Mogla bi da radi bilo šta, sa bilo kim. A on nema prava da je ispituje.
Dođavola sa pravima! Ponovo je podigao slušalicu. Ona je ta koja je govorila
o ljubavi, o obavezivanju, o poverenju. I ona je ta koja se sad ne javlja na telefon.
I dalje se sećao kako je izgledala razočarano kada joj je rekao da nije siguran
da će doći na premijeru. Prokleti sastanak mu je visio nad glavom i još uvek ne
može da promeni ishod. Sigurno će biti skandala sada kada je istraga odobrena.
Skandal će uticati na sve, svaku kuću, svakog direktora diskografske kuće, čak i
one koji su čisti.
Verovatno će ga ujutru sačekati desetine poziva od novinara, radio-stanica,
konsultantskih kompanija, njegovih zaposlenih. Ne može sve da ostavi i ode da
gleda premijeru neke predstave.
Nije to bilo koja predstava, pomislio je kada je telefon nastavio da zvoni. To
je Medina predstava. Ne, njegova je, podsetio je Rid sebe kada je ponovo zalupio
slušalicu. Valentajn rekords je pokrovitelj i stoga ima dužnost da zaštiti svoje
interese. Njegov otac će biti tamo, to bi trebalo da je dovoljno. Ali Rid je
predsednik Valentajna sad.
Da li traži sebi izgovor da ode ili da ostane?
To i nije zaista važno. Ništa uopšte nije važno. Ono što jeste važno, jeste što
se Medi ne javlja na telefon u ponoć.
Ima prava na svoj život.
Ma đavola ima!
Rid je prošao prstima kroz kosu. Ponaša se kao budala. Pokušavajući da se
smiri, sipao je sebi piće i biljka mu je zapala za oko. Novi zeleni listovi su nicali,
mladi i zdravi. Staro, požutelo lišće je otpalo. Očaran, posegnuo je rukom da
pomiluje jedan od glatkih listova u obliku srca.
Malo čudo? Možda, ali to je ipak samo biljka. Veoma tvrdoglava biljka,
zaključio je. Odbila je da uvene kad je trebalo i reagovala je svom snagom na
primerenu negu i pažnju.
Dakle, imao je sreće sa biljkama. Namerno je skrenuo pogled i gledao u svoj
prazan stan. Ne bi bilo mudro da previše toga u njemu povezuje sa Medi. Kao što
nije bilo mudro da razmišlja previše o tome zašto nije u sobi. Mora da razmišlja o
drugim stvarima, imao je druga posla. Ali je ostavio piće netaknuto.
Soba je bila potpuno mračna kada joj je kucanje uznemirilo san. Medi,
ušuškana u jastuke, okrenula se i bila spremna da ignoriše. Kada se nastavilo,
prodrmusala je glavom da se probudi, napola pomislivši da je to poziv na scenu.
Bila je noć, podsetila je sebe i glasno zevnula. Sati je dele od izlaska na binu.
Ali kucanje se nesumnjivo čuje na vratima i postaje sve glasnije.

~ 130 ~
 Knjige.Club Books

„U redu!“, doviknula je iznervirano i protrljala oči. Ako jedna od plesačica

ima tremu, poslaće je nazad u sobu da odspava. Ne može da priušti sebi da bude
izvor energije nekome u tri ujutru.
„Sačekaj, hoćeš li?“ Mrmljajući, našla je prekidač za svetlo, a onda je
dohvatila i ogrtač. Otključala je vrata, pa ih otvorila na rezu. „Slušaj me... Ride!“
Odmah razbuđena, Medi je odmah zalupila vratima i spetljala se oko reze. Kada
ih je ponovo otvorila, skočila mu je u naručje. „Došao si! Mislila sam da nećeš
dolaziti. Skoro da sam i prihvatila da nećeš biti tu. Ne, nisam“, odmah se ispravila
i našla svojim usnama njegove. Osetila je to, potrebu, napetost. „Ride, šta radiš
ovde u tri ujutru?“
„Smem li da uđem?“
„Naravno!“ Ustuknula je i sačekala ga da spusti malu putnu torbu na fotelju.
„Nešto nije u redu?“, pitala je, pa ga povukla za košulju. ,,Oh, bože, nešto se
dogodilo tvom ocu? Ride...“
„Ne, moj otac je dobro. Trebalo bi da dođe sutra.“
Prsti su joj se opustili, ali su ostali na njegovoj košulji. „Uznemiren si.“
„Dobro sam.“ Odmaknuo se od nje i prošetao po sobi. Već ju je učinila
svojom sa čarapama, helankama, cipelama razbacanim na sve strane, primetio je.
Garderober je bio pun bočica, činijica i papira. Prosula je malo pudera i nije se
potrudila da to počisti. Prešao je prstom kroz njega i njen miris ostao je na
njegovoj koži. „Nisam mogao da te dobijem večeras.“
„Zaista? Bila sam na večeri sa...“
„Ne duguješ mi objašnjenje.“ Uzrujan, ali više zbog sebe, okrenuo se na peti.
Sklonila je kosu sa lica i poželela da može da ga razume. Bilo je tri ujutru. On
je očigledno napet. Ona je umorna. Bilo bi najbolje da uspori.
„U redu. Ride, nećeš mi reći da si vozio Čak do Filadelfije samo zato što ti se
nisam javila na telefon.“ Dok ju je gledao, video ja kako se zbunjenost pretvara u
raspoloženje, a raspoloženje u zadovoljstvo. „Jesi?“ Prišla mu je, zagrlila ga oko
struka i oslonila mu obraz na grudi. „To je nešto najlepše što je iko ikada učinio
za mene. Ne znam šta da kažem. Ja...“ Ali kad je podigla pogled, primetila je to u
njegovim očima. Sve zadovoljstvo je iščilelo iz nje kada se izmakla.
„Mislio si da sam s nekim drugim.“ Glas joj je bio veoma tih, a reči daleke.
„Mislio si da spavam sa nekim drugim, pa si došao da se u to uveriš lično.“
Gorčina joj je zastala u grlu. Taj ukus je retko osećala. Pokazala je ka praznom
krevetu. „Žao mi je što sam te razočarala.“
„Nemoj!“ Zgrabio iu je za ruku pre nego što se okrenula jer je već video suze
u očima. „Nije to u pitanju. Ili... Prokletstvo, možda je to delom bio razlog, deo
onoga što mi je prolazilo kroz glavu! U potpunosti si u pravu “
„Hvala.“ Oslobodila je ruku i sela na ivicu kreveta, ali nije mogla da spreči
suze. „Sada kada si zadovoljio radoznalost, zašto ne odeš? Potreban mi je san.“

~ 131 ~
 Knjige.Club Books

„Znam.“ Prošao je obema šakama kroz kosu, pa seo pored nje. „Znam to i kad
je bilo kasno i nisam mogao da te dobijem, zapitao sam se.“ Kada je podigla
pogled do njegovih očiju, opsovao je sebe. ,,U redu, jesam se pitao da li si sa
nekim drugim. Nemam prava da te obavezujem, Medi.“
„Ti si kreten!“
,,I to znam. Samo mi dozvoli minut.“ Predvidevši njenu reakciju, Rid je uspeo
da je uhvati za obe ruke pre nego što je stigla da ih izmakne. „Molim te. Jesam
se zapitao i mrzeo sam tu pomisao. Onda sam se zabrinuo. Sve vreme dok sam se
vozio ovde, brinuo sam se da ti se nešto dogodilo.“
„Ne budi smešan! Šta bi moglo da se dogodi?“
„Ništa. Bilo šta.“ Pojačao je stisak na njenim rukama iz očaja. „Samo sam
morao da dođem. Da te vidim.“
Ljutnja je jenjavala, ali nije znala koje osećanje će je zameniti. „Dobro, video
si me. Šta sad?“
„To je na tebi.“
„Ne.“ Odmakla se i ustala. „Želim da mi ti kažeš. Želim da me sada pogledaš
i kažeš mi šta želiš.“
„Želim tebe.“ Polako je ustao. „Želim da mi dozvoliš đa ostanem. Ne da
vodim ljubav sa tobom, Medi. Samo da budem ovde.“
Mogla je lako da pusti da je bol savlada. Mogla je podjednako lako i da odbaci
povređena osećanja u stranu i da posegne za njim. Uz osmeh, prišla mu je bliže.
„Ne želiš da vodiš ljubav sa mnom?“
„Želim da vodim ljubav s tobom sve dok se oboje ne srušimo.“ Potresen jer
je to istina, prišao je i dodirnuo joj obraz. „Ali tebi je potreban san.“
„Brineš se zbog svoje investicije?“ Prešla mu je prstima niz košulju i polako
mu otkopčavala dugmad.
„Da.“ Obujmio joj je lice šakama. „Da, brinem se.“
„Nema razloga.“ Dok ga je gledala, svukla mu je košulju sa ramena. „Veruj
mi. Barem večeras mi veruj.“

~ 132 ~
 Knjige.Club Books

Jedanaesto poglavlje

Želeo je. Negde tokom duge uznemirujuće noći shvatio je da ako bude
verovao njoj, onome što ona predstavlja, što kaže i oseća, njegov život će se
preokrenuti. Samo nije mogao da bude siguran da će rešenje biti tu ukoliko bude
verovao.
Ali njen dodir bio je tako lak, a oči tako tople. Večeras, samo ovu jednu noć,
ništa drugo zaista nije bilo važno.
Prineo je obe njene ruke usnama, kao da želi da joj pokaže da se ne oseća
bezbedno ako govori, čak ni ako razmišlja. Nasmešila mu se dirnuta nežnošću za
koju je sposoban.
Jarko i mirno svetio pored kreveta nastavilo je da gori kada su legli na već
pogužvanu posteljinu.
Oči su joj bile otvorene i polako su tamnele dok ju je usnama milovao po licu.
Nežno joj je prelazio prstima preko ramena s kog joj je visio ogrtač, polako uz
dugačku liniju njenog vrata, pa sve do usana čiji je oblik ispratio dodirom. Vrhom
jezika ovlažila mu je kožu, pozivala ga je, iskušavala, obećavala. Potom ga je
gricnula uhvativši vrh njegovog prsta zubima i držala ga je zarobljenog dok ga je
pogledom izazivala.
Nije skidao pogled s nje dok je klizio rukom uz njenu nogu i uživao u dodiru
čvrstih, mišićavih listova, a potom se polako popeo do glatke i hladne kože njene
butine. Osetio je kako joj je zastao dah, a onda je nastavio da se penje nateravši je
da zadrhti jednom, dvaput, pre nego što joj je otvorio ogrtač i oslobodio njeno
telo pred svojim.
„Razmišljao sam o tome kako te ovako dodirujem“, prošaputao je Rid dok je
milovao jednu malu, čvrstu dojku, „još otkako sam te poslednji put ovako
dodirivao.“
„Želela sam da budeš ovde.“ Pustila je ruke da istražuju svojom voljom.
Polako, želeći da vidi vatru u njegovom pogledu, svukla mu je pantalone preko
kukova. „Svaku noć, kada bih zatvorila oči, pravila sam se da ćeš biti tu ujutru.
Sada će tako i biti.“
Poljubila ga je u rame, ali ruke joj nisu mirovale. A nisu ni njegove.
Kretali su se polako, premda ne lenjo jer je strast bila previše blizu površine.
Potom su uživali u ukusima u prećutnom dogovoru da imaju sve vreme ovog
sveta. Bez žurbe, bez ishitrenosti, bez paničnog, očajničkog spajanja od kog telo
i um ostanu omamljeni. Večeras je noć za dušu.
Želi me... ali tiho. Čezni za mnom... ali nežno. Boluj za mnom... ali strpljivo.

~ 133 ~
 Knjige.Club Books

Posteljina je bila pogužvana pod njom, narušena nemirnom noći koja je tek
počela, ugrejana sada strastvenom noći za koju se nadala da se neće završiti. Prsti
su im se ispreplitali, dlan uz dlan, snaga uz snagu, kada su im se usne spojile u još
jedan, strastven poljubac.
Od sve hrane koju je te večeri isprobavala, nije bilo ničega što je moglo da se
uporedi sa ukusom njegovih poljubaca. Vinu je nedostajalo iskre, začini su bili
bezukusni u poređenju sa ukusom njegovih usana na njenim. Zaista je mogao da
joj nahrani dušu. Zagrlila ga je dok je pokušavala da mu uzvrati deo onoga što je
od njega dobila.
Činilo se da njenoj velikodušnosti nema granica. Osetio je kako ga
preplavljuje svaki put kad mu je u naručju. Sada, i pored izazovnih, strastvenih
pokreta njenog tela, osetio je kako mu se prepušta i žeđ njegove duše se gasi poput
nečeg hladnog usred vreline.
Njeno telo reagovalo je svakim pokretom, svakim zahtevom koji je činio. Bila
je tu sa njim, poželjna i iskrena partnerka koju bi svaki muškarac poželeo. Ali je
takođe znao da je ona tu za njega, i da postoji nešto nežno i srdačno u šta bi čovek
mogao da utone i uživa. Nije znao kako da joj uzvrati na to što se tako nesebično
daje. Znao je samo da je voli uz beskrajnu nežnost.
Kada bi to bilo moguće, rekla bi mu da je to dovoljno, barem zasad. Nije
moglo da bude reči kada su joj telo i um tako slobodno lebdeli. Kad joj je dodirnuo
kožu, obuzeo ju je plamen. Šapnuo joj je ime i srce joj je poskočilo. Kada su
dosegli zajedno vrhunac uz svu vatru i snagu osećanja ponovo spojenih
ljubavnika, ljubav prema njemu ju je obuzela.

Do jutra, Medi je bila budna i nemirna, puna napete energije. U roku od

nekoliko sati će ili pobediti ili izgubiti, sve ili ništa. Jednostavno nije moguće
odreći se pozorišta.
„Mislio sam da ne moraš da ideš sve do po podne“, prokomentarisao je Rid
kada ga je Medi uputila prečicom koju je otkrila od hotela do pozorišta.
„Nema probe, ali sve se dešava danas.“
„Imao sam utisak da se sve dešava večeras.“
„Ništa se večeras ne dešava bez danas. Svetla, scena, rekviziti. Skreni desno,
pa ponovo desno.“
Kroz gustu saobraćajnu gužvu, usporio je i poslušao njena uputstva. „Nisam
znao da glumci toliko brinu oko tehničkih delova predstave.“
„Mjuzikl može da izgubi najlepše nijanse ako nisu uređene kako treba. Probaj
da zamisliš Kralj i ja bez prestola ili Kavez bez noćnog kluba. Eno mesta.“
Nagnula se kroz prozor i pokazala mu rukom. „Hoće li ovo vozilo stati tamo?“
Rid ju je blago pogledao, pa uz nekoliko okreta volana, smestio svoj BMW
između dva druga vozila parkirana na pločniku. „Može li ovako?“

~ 134 ~
 Knjige.Club Books

„Odlično je.“ Nagnula se da ga poljubi. „Ti si odličan. Drago mi je što si ovde,

Ride. Jesam li to već spomenula?“
„Nekoliko puta.“ Obuhvatio ju je šakom oko vrata i privukao je bliže. Postaje
mu najvažnije da mu ona ostane blizu. „Trebalo je više da se potrudim da te
nagovorim da ostaneš u krevetu. Da se odmoriš“, dodao je kada je izvila obrvu.
,,U stanju si da iskočiš iz sopstvene kože.“
„Ovo je normalno ponašanje pred premijeru. Kada bih bila opuštena, mogao
bi samo da se zabrineš. Uostalom, mislim da treba da ti bude jasno šta to plaćaš.
Ti nisi čovek koji je samo zainteresovan za profit od proizvoda. Hajde.“ Izašla je
iz auta i sačekala ga na pločniku. „Treba da vidiš kako je iza bine.“
Zajedno su ušli na stražnja vrata. Medi je mahnula portiru, pa pošla tamo
odakle se čula buka. Električni zvuk testere se začuo nakratko, pa prestao. Većim
delom bili su u pitanju glasovi, neki glasni, neki prigušeni, neki su se žalili.
Muškarci i žene obučeni za posao, šetali su okolo. Neki su izdavali naređenja,
neki su ih slušali u tihoj i opštoj zbunjenosti, kako se Ridu učinilo.
Ako bi morao da se kladi da li će biti spremni u roku od nekoliko sati da se
podigne zavesa, uložio bi na suprotnu stranu, Ovde nema sjaja, nema boje. Bilo
je samo prašine, pomalo prljavštine i mnogo znoja.
Čovek sa slušalicama stajao je na bini ruku raširenih iznad glave. Govorio je
u mikrofon i blago približio ruke jednu drugoj. Kvadrat svetlost iza njega ispratio
je taj pokret.
„Upoznao si nadređenog za svetla, zar ne?“
„Nakratko“, kazao je Rid i gledao ga kako se pomera još nekoliko koraka
nadesno.
„Sva svetla moraju da se fokusiraju, jedno po jedno. On se bavi svetlima na
bini, a njegov asistent će se postarati za svetla iznad.“
„Koliko svetala ima?“
„Na desetine.“
„Predstava počinje u osam. Zar ovo ne bi trebalo da je već obavljeno?“
„Uneli smo nekoliko promena juče na probi. Ne brini se.“ Uhvatila ga je pod
ruku. „Bilo gotovo ili ne, predstava će početi u osam.“
Rid se još jednom osvrnuo oko sebe. Tu su bili veliki drveni kovčezi na
točkovima, neki otvoreni, neki zatvoreni. Nizovi kablova bili su svuda po podu,
merdevine su bile postavljene tu i tamo. Na spravi za dizanje, čovek se bavio
svetlima dok je drugi stajao izmaknuto i davao objašnjenja rukama. Mračno
stražnje svetio se polako spustilo, a onda se na njegov znak zaustavilo.
„Moraju da nameste visoka i niska stražnja svetla“, kazala je. „Sva su prilično
teška i moraju da znaju koliko nisko da ih spuste i koliko visoko da ih podignu.
Hajde ovuda, pokazaću ti deo iznad bine. Tu se dešava mnogo čarolije.“

~ 135 ~
 Knjige.Club Books

Medi je prokrčila put do stražnjeg dela bine, oko kovčega i kutija, pažljivo je
zaobišla merdevine, nije htela da prođe ispod njih. Tamo je visilo još draperija, još
ispreplitanih kablova. Rid je video gumenu kokošku kako visi pored mesta na
kom su dva čoveka lepila nešto što je ličilo na strujomer na drveni panel.
„Gospođice O’Harli.“ Jedan od njih joj se nasmešio. „Lepo izgledate.“
„Samo se postarajte da večeras izgledam lepo.“
Tu su stajali visoki kovčezi naslonjeni na zid, a većina je bila oblepljena
nalepnicama iz drugih predstava. Medi je prošla između poslednje draperije i
kovčega.
„Moramo da pređemo ispod bine u ovom pozorištu“, objasnila je. „Ovde
nema dovoljno prostora. Bolje je i to nego da moramo da trčimo napolje i okolo
do sledećeg izlaska na scenu.“
„Bilo bi bolje organizovano kada bi...“
„Ovo je pozorište.“ Medi ga je uhvatila za ruku i sprovela ga kroz uzana vrata.
„Ovo je najviše što može da bude organizovano. Ovamo.“ Popela se uz uzane,
strme stepenice i prošla kroz još jedna vrata.
Ridu je sve ličilo na palubu broda koji je uništila teška oluja. Svuda su bili
konopci, neki su bili debeli kao Medin zglob, a neki tanki i žičani. Visili su s
plafona i rasipali se po podu bez, kako mu se činilo, ikakve logike i smisla. Mnogo
njih je bilo zajedno i ispreplitano, a spuštalo se preko dugačke metalne šipke,
U uglu se nalazio mali sto pokriven papirima svuda, a na vrhu svega nalazila
se prepunjena pepeljara. Nekoliko muškaraca je vezivalo konopce bezbrižnom
veštinom starog mornara. Sve je mirisalo na konopac, cigarete i znoj, a to su
poznati mirisi koji su se zadržavali u pozorištu.
„Ovo je kuća konopaca“, kazala je. „Nije ih mnogo ostalo u Sjedinjenim
Državama. To je, zapravo, velika šteta. Veća je sloboda imati konopce i peščane
vreće, nego tegove. Odavde se upravlja svime što se pokreće. Zavesa.“ Spustila
je ruku na grupu konopaca koja je bila povezana zajedno i označena natpisom.
„Teška je preko dvesta kilograma. Kada dođe trenutak da se spusti, u trećem činu,
upravnik bine da znak čoveku usmeno preko interkoma. Odgovorni za svetla ga
potvrdi tako što ga obasja na određeni način.“
„Deluje prilično jednostavno.“
„Naravno. Ali ako nemaš dva ili tri znaka jedan za drugim ili rekvizit koji je
toliko težak da su potrebna tri čoveka da ga podignu. Ovo je velika predstava.
Ovi momci ovde neće imati pauze za kafu.“
„Ne razumem zašto znaš toliko toga.“
„Ceo život sam provela u pozorištu.“ Kroz dovratak je naišao jedan muškarac,
polako ih zaobišao i započeo razgovor sa dvojicom koji su odvezivali konopac.
„Hajde sad da odemo na most za farbanje. Odande je izuzetan pogled.“

~ 136 ~
 Knjige.Club Books

Prokrčila je sebi ponovo put kroz razne konopce, prošla ispod čelične šipke i
izašla na uzanu gvozdenu platformu. Ispod se nalazila bina. Premda iz ovog
ugla nije delovala ništa bolje organizovano, Rid je počeo da oseća duh timskog
rada.
„Ako nešto treba da se ofarba, to rade ovde.“ Spustila je pogledi i odmahnula
glavom. „To nije posao po mojoj meri.“
Odozdo se podigao niz reći od četiri slova. Rekvizit se tiho spustio. Potom je
reflektor počeo da se poigrava sa njim, širio je pa sužavao svoj opseg svetla, a
onda se primirio. Medi je prešla rukom po ogradi.
„To je moje mesto u prvom činu, u trećoj sceni.“
„Da ne znam drugačije, rekao bih da si nervozna.“
„Ne, nisam nervozna. Preplašena sam.“
„Zašto?“ Spustio je ruku na njenu. „Znaš šta možeš da uradiš?“ .
„Znam šta sam uradila“, ispravila ga je. „Ovo još uvek nisam. Večeras, kada
se bude podigla zavesa, biće to prvi put. Eno tvog oca.“ Spustivši pogled, Medi
je ispustila dugačak dah. „Izgleda da priča sa generalnim direktorom pozorišta. Ti
bi trebalo da budeš dole sa njima.“
„Ne, ja treba da budem ovde sa tobom.“ Tek je počeo da uviđa da je to istina.
Nije se vozio do Filadelfije usred noći jer joj nije verovao. Nije došao sa njom tog
jutra jer nema pametnija posla. Učinio je oboje jer je njemu mesto tamo gde je
ona. Plesala je uz gajde. A možda je i on. To ga je nasmrt plašilo.
Deset metara iznad bine, na uskoj gvodzenoj platformi, osetio je strah od
pada, ali ne i da će fizički pasti na pod sa te visine. „Hajde da siđemo.“ Želeo je
ljude oko njih, neznance, buku, bilo šta što će mu skrenuti pažnju sa onoga što se
budi u njemu.
„U redu. Oh! Ono je moja porodica. Pogledaj.“ Napetost je nestala, a
zadovoljstvo je bilo tako duboko da je zagrlila Rida oko struka i nije ni primetila
da se ukočio. „Eno tate. Vidiš li mršavog čoveka što razgovara sa jednim od
stolara? On bi mogao da upravlja bilo kojim delom ove predstave, svetlima,
rekvizitima, scenografijom. Mogao bi da je režira ili da radi koreografiju, ali
to nikada nije bilo za njega.“ Nasmešila se ka njima, puna ljubavi i divljenja.
„Svetla reflektora, to je za tatu.“
,,A za tebe?“
„Kažu mi da na njega najviše ličim. Moja majka je tamo. Vidiš li onu lepu
ženu sa malim dečakom? To je moj mlađi nećak, Kris. Juče je odlučio da želi da
se bavi svetlima jer se oni vozaju gore-dole dizalicom. I moja sestre Abi. Nije li
prelepa?“
Rid je spustio pogled usredsredivši se na vitku ženu talasaste plave kose.
Okruživao ju je spokoj, premda se nalazila usred haosa. Spustila je ruku na rame
drugog dečaka i pokazala ka loži.“

~ 137 ~
 Knjige.Club Books

„Pokazuje Benu gde će sedeti večeras. A on je zapravo mnogo uzbuđeniji

zbog sutrašnjeg odlaska u Njujork. Dilan ima sastanak sa svojim izdavačem.“
Rid je gledao kako Dilan podiže Krisa na ramena.
Dečakova vriska oduševljenja dosegnula je do njih.
„Oni su sjajna deca.“ Pošto je čula zanesenost u svom glasu, potisnula je.
Dovoljno je, podsetila se Medi. „Idemo da se javimo.“
Kada su se vratili na binu, zaobišla je niz obojenih svetala pričvršćenih za
pod. Kasnije te noći će sijati za nju. Čuvši signal, uhvatila je Rida za ruku i
povukla ga u stranu kada je sjajna zavesa polako spuštena.
„Predivno je, zar ne?“
Rid je izučavao niz bisera na zavesi. „Sasvim sigurno šalje poruku.“
„Ovo koristimo tokom dela o snovima, kada zamišljam da sam balerina, a ne
striptizeta. I naravno, radeći piruetu, stižem pravo u Džonatanovo naručje. Lepota
pozorišta, kao i snova, jeste što možeš da ostvariš sve što poželiš.“
Dok su obilazili još jedan rekvizit, čula je zvonki glas svog oca.
„Valentajne, neka sam proklet.“ Frenk O’Harli, vitak i sitan, prihvatio je
krupnog, krhkog čoveka u grub zagrljaj. „Moja ćerka mi je rekla da si ti dao krila
ovoj predstavi.“ Oduševljen, Frenk se povukao i nasmešio. „Koliko je godina
prošlo?“
„Previše.“ Edvin je entuzijastično tapšao Frenkovu ruku. „Prokleto previše.
Ne izgledaš ni dan starije.“
„To je zato što su tvoje oči ostarile.“
„I Moli “ Edvin se sagnuo da je poljubi u obraz. „Lepa kao i uvek.“
„Sa tvojim očima je sve u redu, Edvine“, uveravala ga je i ponovo ga
poljubila, „Uvek je lepo videti starog prijatelja.“
„Nikada vas nisam zaboravio. I nikada nisam prestao da ti zavidim na supruzi,
Frenk.“
,,U tom slučaju, ne smem da dozvolim da je ponovo poljubiš. Možda se ne
sećaš najbolje moje Abi.“
„Jedna od trojki.“ Zgrabio je Abinu šaku između svoje dve krupne.
„Neverovatno. Koja...“
„Srednja“, odgovorila je lako.
„Možda sam tvoju pelenu menjao.“
Uz smeh, Abi se okrenula ka Dilanu. „Moj suprug, Dilan Krozbi. Gospodin
Valentajn je očigledno stari, intimni porodični prijatelj.“
„Krozbi. Čitao sam tvoje radove. Zar nisi radio i sa mojim sinom na jednoj od
knjiga?“
„Da, jesam.“ Dilan je osetio kako Ben prepliće prste sa njim. „Bili ste van
grada tada, pa se nikada nismo upoznali.“ '

~ 138 ~
 Knjige.Club Books

„I tvoji unuci.“ Edvin je uputio još jedan pogled ka Frenku i Moli pre nego
što je čučnuo kraj dečaka. „Lepi kao lutke. Kako ste?“ Zvanično je ponudio ruku
svakom dečaku. „Ovo je još nešto na čemu ti zavidim, Frenk.“
„Ti mali đavoli su mi slaba tačka“, priznao je Frenk i namignuo im. „Abi će
nam podariti još jedno na zimu.“
„Čestitam!“ Bila je to zavist, nije to mogao da spreči. Ali je osetio i
zadovoljstvo. „Ako nemate drugih planova, voleo bih da mi se svi pridružite na
večeri pre predstave.“
„Mi smo O’Harlijevi“ podsetio ga je Frenk. „Mi nikada nemamo planove koji
ne mogu da se promene. Kako je tvoj sin, Edvine?“
„Dobro je. Zapravo, on... Evo ga ovde. Sa tvojom ćerkom.
Kada se Frenk okrenuo, sinula mu je lampica u glavi. Video je Medi kako drži
pod ruku tog visokog vitkog momka izvajanih crta. I video je pogled u njenim
očima, topao, sjajan i pomalo nesiguran. Njegova ćerkica je zaljubljena. Brzi
preskok njegovog srca bio je delom zadovoljstvo, a delom bol. Oba osećaja su
popustila kada je Moli ispreplitala prste sa njegovim.
Ponovo je došlo do upoznavanja, a Frenk nije skidao pogled s Rida. Ako je
ovo muškarac kog je njegova ćerkica odabrala, on mora da proveri da li je
napravila dobar izbor. “
„Dakle, ti vodiš Valentajn rekords?“ kazao je Frenk Nije pobornik suptilnog
ispitivanja. „Ide ti dobro od ruke?“
„Verujem da je tako.“ Čovek pred Ridom bio je poput patuljastog petla, sitan,
ali vitak. Frenkova kosa se proredila i oči su mu bile zapanjujuće plave, a Rid se
zapitao zašto vidi Medi kada pogleda Frenka O’Harlija. Na površini praktično nije
bilo nimalo sličnosti. Ako je i postojala, a jeste, poticala je iznutra. Možda je zato
osetio takvu privrženost prema tom čoveku. I zašto se toliko trudio da ostane
podalje od njega?
„Mnogo je to odgovornosti“, nastavio je Frenk. „Potrebna je pametna glava
da vodi firmu. I pouzdana. Nisi oženjen, zar ne, momče?“
Uprkos sebi, Rid je osetio kako mu se otima osmeh. „Ne, nisam.“
„Nikada nisi bio u braku?“
„Tata, da li sam ti pokazala kako smo promenili kraj?“ Uhvativši ga za ruku,
povukla ga je ka bini. „Šta to radiš?“
„Na šta misliš?“ Nasmešio se i poljubio je u oba obraza. „Bože, kakvo ti je
lice! I dalje izgledaš kao moja šargarepica
„Laskanje ti neće pomoći.“ Povukla ga je iza stola pravnika bine kada se
nekolicina radnika okrenula ka njima. „Samo prestani tako da ispituješ Rida, tata.
Tako je... očigledno.“ .
„Ono što je očigledno jeste da si ti moja ćerkica i imam prava da pazim na
tebe... kada sam tu da to i učinim.“

~ 139 ~
 Knjige.Club Books

Prekrštenih ruku, nakrivila je glavu. „Tata, da li si me lepo vaspitao?“

„Najbolje na svetu.“
„Da li bi rekao da sam ja razumna, odgovorna žena?“
„Nego šta!“ Frenk je isprsio grudi. „Udario bih prvog čoveka koji bi tvrdio
drugačije.“
„Dobro.“ Snažno ga je poljubila. „Onda prestani, O’Harli.“ Dvaput ga je ovlaš
potapšala po obrazu, a onda izašla na binu. „Znam da svi imaju posla ovog
popodneva.“ Uzvratila je namigivanju svoje majke. „Idem u sobu za probe da
doteram neke pojedinosti u nastupu.“

Zagrevala se polako, pažljivo, istezala je mišić jedan po jedan da se zaštiti od

povrede. Ostala je samo ona. Samo ona i zidovi ogledala. Čula je mašinu za veš u
garderobi s druge strane. U maloj kuhinji niz hodnik, neko je otvorio i zatvorio
vrata frižidera. Dvoje ljudi iz održavanja pravili su pauzu tik ispred vrata. Njihov
razgovor je tekao dok se Medi saginjala da dodirne bradom kolena. Postojala je
samo ona i ogledala.
Mekijeva ideja je bila da se uključi scena sa snom, sa baletskim tonovima.
Kada je spomenula da nije na vrhuncu igre već šest meseci, samo je predložio da
navuče baletanke i vežba. Tako je i učinila. Dodatni časovi svake nedelje dodavali
su sate njenom rasporedu. Mogla je samo da se nada da će se isplatiti.
Radila je, vežbala, i pokreti i muzika bili su joj složeni u glavi. Ipak, ako
postoji neka tačka koje se plašila, bila je to ova.
Bila je sama na sceni prva četiri minuta. Sama, svetla su bila filmskoplava, a
zavesa iza nje se presijavala i njihala. Muzika će početi... Medi je uključila stereo
i zauzela stav ispred ogledala. Ruke će joj biti prekrštene preko tela, a šake će joj
se blago odmarati na ramenima. Polako, veoma polako, pridići će se en pointe. I
počeće.
Potisnula je metež ispred vrata. Niz bajkovitih pirueta. Sada nije Meri, već
Merin najtajniji san. Jeté, ispružene ruke. Mora da izgleda lako, kao da lebdi.
Grčenje mišića, napinjanje ne smeju da se primete. Ona je iluzija, balerina iz
muzičke kutije u baletskoj haljini i sa tijarom. Nežan tok. Zamišljala je da su joj
udovi od vode, čak i kada ih je snaga prožimala zbog niza fouet okreta. Podigla je
ruke iznad glave i prešle na arabesku. Zadržaće taj stav samo nekoliko sekundi,
sve dok se Džonatan ne pojavi na sceni da san pretvori u ples za dvoje.
Medi je spustila ruke, a onda ih protresla kako bi opustila mišiće. To je
najdalje što može da proba bez partnera. Prišavši stereu, premotala je traku.
Probaće ponovo.
„Nikada te nisam video da tako plešeš.“
Usredsređenost joj se prekinula kada se okrenula i ugledala Rida na dovratku.
„Ovo nije moj uobičajeni stil.“ Zaustavila je premotavanje. „Nisam znala da si
i dalje ovde.“
~ 140 ~
 Knjige.Club Books

„Neprestano me očaravaš“, šapnuo je kada je ušao u prostoriju. „Da te ne

poznajem, pogledao bih ovde i pomislio da sam naišao na prima-balerinu.“
Premda joj je to prijalo, uzmakla je komplimentu uz smeh. „Nekoliko
klasičnih pokreta ne čini Labudovo jezero.“
„Ali bi mogla to da učiniš kada bi htela, zar ne?“ Uzeo je peškir koji je držala
kako bi joj lično obrisao lice.
„Ne znam. Verovatno bih se našla usred Uspavane lepotice i osetila
neodoljivu želju da odigram neku step tačku.“
„Ono što je balet izgubio, Brodvej je osvojio.“
„Nastavi da pričaš“, kazala je uz smeh. „Potrebno mi je to.“
„Medi, ovde si skoro dva sata. Iscrpećeš se pre nego što se zavesa podigne.“
„Danas imam dovoljno energije da tri puta odigram predstavu.“
,,A hrana?“
„Govorkalo se da se sprema negde gulaš. Ako pojedem malo oko četiri ili pet,
trebalo bi da mogu da izdržim tokom prvog čina.“
„Želim da te izvedem napolje.“
„Oh, Ride, ne mogu, ne pred premijeru. Posle.“ Pružila je ruke ka njegovim.
„Možemo na kasniju večeru posle.“
„U redu.“ Osetio je kako su joj ruke hladne čak i posle plesa. Previše hladne,
previše napete. Nije znao kako da počne da je teši. „Medi, da li si uvek ovakva
pre premijere?“
,,Uvek!“
„Iako si tako uverena da ćete biti uspešni?“
„Samo zato što sam samouverena, ne znači da ne moram da radim na tome da
budemo uspešni. I to me čini napetom. Ništa vredno se ne dostiže lako.“
,,Ne.“ Gledao ju je sve napetije. „Ne, u pravu si.“
Ali sada nisu razgovarali ni o premijerama ni o pozorištu. Prsti su mu bili
napeti kada je ponovo progovorio. „Zaista misliš da ako na nečemu radiš dovoljno
naporno, ako u nešto veruješ dovoljno snažno, ne možeš da ne uspeš?“
„Da, verujem.“
„U nas?“
Progutala je knedlu. „Da, u nas.“
„Čak iako je verovatnoća protiv nas?“
„Nije stvar u verovatnoći, Ride, već u ljudima.“
Pustio joj je ruke i odmaknuo se. Baš kao i na mostu za farbanje, osetio je
onaj brzi strah od pada. „Voleo bih da sam optimističan kao ti, Voleo bih da mogu
da verujem u čuda.“
Osetila je kako se smanjuje nada koja je u njoj narasla. ,,I ja bih.“

~ 141 ~
 Knjige.Club Books

„Tebi je važan brak.“ Video ju je u ogledalu, kako stoji sitna i pravih leđa.
„Da. Posvećenost. Vaspitana sam da poštujem tu posvećenost, da razumem
da brak nije kraj, već početak. Da, važan je.“
„To je ugovor“, ispravio ju je, a kao da se zapravo obraćao sebi. „Pred
zakonom i nije naročito na snazi. Oboje znamo kakvi su ugovori, Medi. Možemo
da ga potpišemo.“
Otvorila je usta, a onda ih veoma pažljivo zatvorila pre nego što je ponovo
pokušala da progovori. „Molim?“
„Rekao sam da možemo da ga potpišemo. Tebi je to važno, važnije nego što
sam mislio. A meni zapravo i nije bitno. Možemo da testiramo krv, izvadimo
dozvolu i to je to.“
„Da izvadimo krv?“ Ispustila je drhtav dah i oslonila se na mali sto iza sebe.
„Dozvolu. Ovo nesumnjivo svodi romantiku na glupost, zar ne?“
„To je samo formalnost.“ Osetio je napeto previranje u stomaku kada se
okrenuo ka njom. Ono što čini je čisto. Zatvara vrata sopstvenog kaveza. Zašto to
radi je druga stvar. „Nisam siguran u zakon, ali ako moramo, možemo da se
odvezemo do Njujorka u ponedeljak i postaramo se za to. Možeš da se vratiš do
večernje predstave u utorak.“
„Ne bismo želeli da remetimo svoje rasporede“, kazala je tiho. Znala je da će
je povrediti, ali nije znala da će tek tako da joj slomi srce. „Zahvalna sam na
ponudi, Ride, ali preskočiću.“ Ponovo je glasno pritisnula dugme i pustila
muziku.
„Kako to misliš?“ Uhvatio ju je za ruku pre nego što je zauzela stav.
„Tako kako sam rekla. Izvini me, moram da vežbam.“
Glas joj nikada nije bio tako hladan. Nikada hladan, ni ravan kao sada. „Želela
si brak i ja sam pristao na to. Šta više želiš, Medi?“
Naglo se okrenula da ga pogleda. „Želim više, mnogo više nego što si voljan
da mi pružiš. Bože, plašim se da želim mnogo više od onoga što si sposoban da
pružiš! Ne želim parče papira, proklet bio! Ne želim da mi činiš usluge. ‘U redu,
Medi želi da se venča, a pošto mene zapravo i ne zanima kako će biti, potpisaćemo
i podvući i učinićemo je srećnom.’ Možeš da ideš dođavola, što se mene tiče.“
„Nisam tako mislio.“ Hteo je da je uhvati za ramena, ali je ustuknula.
„Znam kako si mislio! Odlično to znam. Brak je samo ugovor, a ugovori mogu
da se raskinu. Možda bi želeo da uvedeš i klauzulu da možeš da pobegneš, kako
bi sve bilo jasno i glasno kada ti dosadi. Ne, hvala!“
Zar je zvučalo tako hladno, tako... dostojno prezira? Potpuno je poludeo.
„Medi, nisam došao ovde znajući da će doći do ovoga. Dogodilo se samo od
sebe.“
„Previše je spontano za tebe?“ Ovog puta se čuo i sarkazam, još nešto što vidi
prvi put kod nje. „Zašto malo ne probereš šta ćeš reći, Ride?“

~ 142 ~
 Knjige.Club Books

„Šta želiš, svetlost sveća i da kleknem na koleno? Zar nismo mi iznad toga?“
„Umorilo me je da ti pričam šta želim.“ Vatra joj je buknula u očima. Ponovo
su bile hladne i, po prvi put, daleke. „Moram da budem na sceni za nekoliko sati,
a ti si zasad učinio dovoljno toga da mi to otežaš.“ Pritisnula je dugme da ponovo
premota traku na početak. „Ostavi me samu, Ride.“
Odbrojala je takt i počela. Nastavila je da pleše, a kada je ostala sama, suze
su krenule niz lice.

~ 143 ~
 Knjige.Club Books

Dvanaesto poglavlje

Kada je Rid krenuo kroz hodnik, naišao je na svog oca.

„Medi je još uvek gore?“ Edvin je potapšao sina po ramenima. „Upravo sam
razgovarao sa generalnim upravnikom. Izgleda da se večerašnja predstava
rasprodala. Zapravo, rasprodati smo cele nedelje. Hteo sam da joj kažem.“
„Pusti je malo samu.“ Rid je zario ruke u džepove i trudio se da prikrije
uzrujanost. „Vežba baletsku scenu.“
„Razumem.“ Tako je i mislio. „Dođi sa mnom na minut.“ Pokazao je ka
kancelariji upravnika scene. Kada su ušli, zatvorio je vrata za njima. „Nekada si
delio sa mnom svoje probleme.“
„Čovek naiđe na trenutak kada zna da je bolje da ih reši sam.“
„U tome si uvek bio dobar, Ride. To ne znači da ne možeš da mi ih spomeneš.“
Izvadio je cigaru, zapalio je i pričekao.
„Zaprosio sam Medi. Ne“, brzo je nastavio pre nego što se Edvin obradovao.
„Nije to cela istina. Izložio sam joj predlog za brak. Odmah ga je odbacila.“
„Predlog?“
„Da, predlog.“ Rid se branio i glas mu je bio oštar i nestrpljiv. „Trebaju nam
analize krvi, licenca. Moramo to da uključimo u svoje rasporede.“
,,To?“, ponovio je Edvin, „Zvuči veoma suvoparno, Ride. Bez narandžinog
cveća?“
„Može da ima kamion narandžinog cveća ako ga želi.“ Prostorija je bila
previše mala da bi mogao da šetka po njoj. Tako da je stajao u mestu i nervirao se
jer je prisiljen da miruje.
„Ako ga želi.“ Pošto je odlično razumeo, Edvin je klimnuo glavom i seo u
jednu od fotelja. „Ride, ako si stavio brak na takav nivo sa ženom kakva je Medi,
zaslužio si da ga odbaci.“
„Možda i jesam. Možda je tako najbolje. Ne znam što sam uopšte išta
predlagao.“
„Možda zato što je voliš.“
„Ljubav je reč koja prodaje čestitke.“
„Kada bih mislio da veruješ u to, zaista bih mislio da sam te izneverio kao
otac.“
„Ne.“ Iznerviran, Rid se okrenuo ka njemu. „Ti nikada nikoga nisi izneverio.“
„To nije istina. Izneverio sam svoj brak.“
„Nisi ti.“ Gorčina je rasla i bila je previše krupna da bi je potisnuo.

~ 144 ~
 Knjige.Club Books

„Da, jesam. Slušaj me sad. Nikada o tome nismo razgovarali kako treba.
Nikada to nisi želeo, a ja sam pustio jer sam osećao da si već dovoljno povređen.
Nije trebalo tako da učinim.“ Edvin je pogledao svoju cigaru, a onda je polako
ugasio. „Oženio sam se tvojom majkom znajući da me ne voli. Mislio sam da
mogu da je vežem za sebe jer mogu da povučem veze i omogućim joj ono što je
želela. Što sam više veza povlačio, to se ona više osećala saterano u ćošak. Kada
se konačno oslobodila, bio sam podjednako kriv kao i ona.“
„Ne.“
,,Da“, ispravio ga je Edvin. „U braku su dve osobe, Ride. To nije posao, nije
ugovor. Nije to da jedna osoba želi da joj druga duguje.“
„Ne znam zašto sada razgovaramo o tome“, kazao je Rid. „Ne vidim nikakav
razlog da sada ulazimo u to.“
„Znaš da postoji razlog. Ona je sada gore.“
Rid se zaustavio kada se uhvatio za bravu. Polako ju je pustio i okrenuo se.
„U pravu si.“
Edvin se naslonio u fotelju. „Tvoja majka me nije volela i nije volela tebe.
Žao mi je zbog toga, ali treba da znaš da ljubav nije nešto što se desi po rođenju
ili samo iz dužnosti. Ona dolazi iz srca.“
„Izdala te je.“
„Da. Ali mi je i dala tebe. Ne mogu da je mrzim, Ride, i vreme je da prestaneš
da dozvoljavaš da ti ona upravlja životom.“
„Mogao bih da budem kao ona.“
„Je li to u pitanju?“ Edvin se pridigao i uhvatio Rida za revere, što je bilo prvi
put da je pokazao sinu grubost. „Koliko dugo si nosio to u sebi?“
„Mogao bih da budem kao ona“, ponovio je Rid. „Ili bih mogao da budem
kao čovek sa kojim je spavala, a čak i ne znam ko je on.“
Edvin je popustio stisak i ustuknuo. „Da li želiš da znaš?“
Rid je prošao prstima kroz kosu. „Ne, oni mi ništa ne znače. Ali kako da znam
šta je u meni? Kako da znam da neću naslediti deo njihovih ličnosti?“
„Ne možeš to da znaš. Ali možeš da se pogledaš u ogledalo i razmisliš o tome
ko si sad i ko si bio pre, a ne ono što bi mogao da budeš. I možeš da veruješ, kao
što verujem i ja, da je poslednjih trideset pet godina koje smo zajedno proveli
mnogo važnije.“
„Znam da jeste, ali...“
„Ne postoji ali’.“
„Volim Medi.“ Uz izgovorene reči, porušili su se zidovi odbrane sa kojima je
živeo još od detinjstva.
„Kako da znam da se to neće promeniti sledećeg meseca, sledeće godine?
Kako da znam da sam sposoban da joj do kraja života pružam šta joj je potrebno?“

~ 145 ~
 Knjige.Club Books

„To je još nešto što nikada nećeš znati.“ Zašto odgovori ne mogu da budu
jednostavni? Edvinu se činilo da za Rida nikada nije postojao jednostavan
odgovor. „Moraćeš da rizikuješ. To je nešto što moraš da želiš i nešto na čemu
moraš da radiš. Ako je voliš, tako će i biti.“
„Više se plašim da je povredim nego bilo čega drugog. Ona je najbolje što mi
se ikada dogodilo.“
„Pretpostavljam da joj nisi spomenuo sve ovo kada si joj izneo predlog?“
„Nisam.“ Protrljao je lice šakama. „Napravio sam haos.“
„Više bih se zabrinuo da je sve prošlo glatko,“
„Ne moraš da se brineš zbog toga. Oterao sam je jer sam se plašio da joj se
otvorim.“
Edvin se nasmešio i zaljuljao na petama. „Slušaj ovako. Moj sin neće pustiti
ženu poput Medi O’Harli da mu isklizne kroz prste zato što misli da možda nije
savršen.“
Kada je prešao rukama po licu, Rid je bio na ivici smeha. „To mi zvuči kao
izazov.“
„Nego šta!“ Edvin je spustio šake na Ridova ramena. „A ja se kladim na tebe.
Sećaš li se utakmice na završnoj godini? Deveti ining, dva promašaja, nerešen
rezultat. Udario si palicom iz sve snage.“
„Da, sećam se.“ Ovog puta se jeste nasmejao. „Udario sam loptu i poslao je
van terena.“
„Tako je.“ Edvin mu se nasmešio. „Ali bio je to đavolski udarac. Zašto ne bi
častio svog starog pićem?“
Kose povezane jakom gumicom i najotrcanijem ogrtaču koji je imala slabašno
vezanom oko struka, Medi je sedela pred ogledalom i pažljivo nanosila veštačke
trepavice. Šminka joj je bila skoro gotova i već sa jednom nameštenom
trepavicom, oslikala je Merin egzotični izgled - za nijansu previše boje na
obrazima, za nijansu previše sjaja na očima i bogata crvena boja za usne. Kada je
namestila i drugu trepavicu, pričekala je da se čvor u stomaku sam odveže.
Trema pred premijeru, samo trema pred premijeru, govorila je sebi dok je
pažljivo dovršavala šminku na levom oku. Ali u njoj je kuljalo više od toga i nije
mogla da pobegne.
Brak. Rid je govorio o braku, ali pod svojim uslovima. Taj deo nje koji je
uvek bio otvoren za nadu, čekao je trenutak kada će on samo prihvatiti činjenicu
da oni treba da budu zajedno. Taj deo nje koji je uvek bio spreman da vidi samo
ono najbolje u ljudima, bio je uveren da će taj trenutak naići. Sada kada jeste, nije
mogla da ga prihvati. Ono što je nudio nisu bile godine radosti, već parče papira
koje će ih zakonski vezati jedno za drugo, a nije ništa prepustio emocijama.
Govorila je sebi da joj je dosta svega - previše emocija, nedovoljno logike.
Razumna žena bi prihvatila Ridove uslove i izvukla najbolje što može iz toga, a

~ 146 ~
 Knjige.Club Books

ona je prekinula sve. Medi je gledala svoj odraz u osvetljenom ogledalu. Večeras
je noć za početke, noć za završetke.
Ustala je i odmakla se od ogledala. Dovoljno je gledala sebe.
U hodniku su ljudi prolazili pored njenih vrata. Mogla je da čuje buku,
napetost, energiju koju premijera budi. Njena garderoba bila je prepunjena
cvećem, desetinama buketa koji su se udvostručili u odrazu ogledala i ispunili
prostoriju mirisima.
Dobila je ruže od Šantel - bele. Njeni roditelji su poslali buket belih rada koje
su izgledale divlje i ljupko. Za gardenije je znala da ih je poslao Trejsi, a da i ne
pogleda čestitku. Samo je pisalo ’Srećno’. Pitala se nakratko kako je znao kada i
gde da ih pošalje. Onda je prestala da se pita i osetila zahvalnost.
Drugi aranžmani bili su na sve strane, ali nije bilo nijednog od Rida. Mrzela
je sebe što je zanemarila lepotu koja je prisutna, zbog onoga što nije tu.
„Trideset minuta, gospođice O’Harli.“
Medi je na taj poziv pritisnula stomak rukom. Ostalo je još trideset minuta.
Zašto sada mora Rid da joj se mota po glavi? Ne želi da nastavi. Ne želi da izađe
na scenu i peva, pleše i ispuni pozorište smehom neznanaca. Želela je da ode kući
i navuče zavese.
Na vratima se začulo kratko kucanje, ali pre nego što je stigla da ih otvori,
njeni roditelji su provirili unutra. „Da li bi ti dobro došla dva prijateljska lica?“,
pitala ju je Moli.
,,Oh, da!“ Medi je pružila ruke ka majci. „Treba mi sve što mogu da
dobijem “
„Pozorište se polako puni.“ Frenk se ponosno smešio dok se osvrtao po
garderobi. Na vratima se nalazila zvezda. Nije mogao da poželi više za svoju
ćerku. „Dobila si prepunu salu, dete!“
„Jesi li siguran?“
„Naravno da sam siguran.“ Frenk ju je potapšao po ruci. „Razgovarao sam sa
generalnim upravnikom. Izlizala mu se koža na cipelama od poskakivanja.“
„Trebalo bi da sačeka da se podigne zavesa pre nego što zapleše.“ Medi je
ponovo spustila ruku na stomak i zapitala se da li ima nešto da popije.
„Neće ti trebati kada se zavesa podigne“, prokomentarisala je Moli lako
pročitavši misli svoje ćerke. „Da li te muči samo premijera ili postoji još nešto što
bi nam rekla?“
Oklevala je, ali između Medi i njene porodice nikada nije bilo tajni. „Samo
da sam zaljubljena u potpunog kretena.“
,,Oh, dobro.“ Moli je podigla obrvu ka Frenku. „Znam kako je to.“
„Stanite malo“, kazao je, ali ga je supruga isterala iz prostorije.
„Napolje, Frenk! Medi mora da obuče kostim,“

~ 147 ~
 Knjige.Club Books

„Ja sam joj menjao pelene“, mrmljao je, ali je dozvolio da ga izgura napolje.
„Obori ih s nogu“, kazao je ćerki. Potom je namignuo i otišao.
„Sjajan je, zar ne?“ Medi se nasmešila kada ga je čula kako doziva jednu
plesačicu.
„Ima svoje trenutke.“ Moli je pogledala kostim ukrašen šljokicama i perjem
koji je visio na vratima. „To oblačiš za prvu scenu?“
„Da.“
„Pomoći ću ti.“ Moli je skinula kostim sa čiviluka kada je Medi bacila ogrtač
na stolicu. „Da ta budala nije slučajno Rid Valentajn?“
„Jeste on.“ Medi se uvukla u uzani bikini.
„Večerali smo s njim i njegovim ocem večeras.“ Pomogla je Medi da zakači
mali grudnjak koji će ići ispod kostima. „Izgleda mi kao fin mladić.“
„Jeste fin. Ne želim nikada više da ga vidim.“
„M-hm.,..“ '
„Petnaest minuta, gospođice O’Harli.“
„Mislim da će mi pozliti“, šapnula je Medi.
„Ne, neće.“ Spretnim rukama, Moli je zalepila čičak na ćerkinom kuku. „Čini
mi se da je tvoj Rid malo bio rastrojen za večerom.“
„Mnogo toga ga muči.“ Medi se promeškoljila kako bi se uverila da je kostim
stabilan. „Ugovorima, uglavnom“, dodala je kroz zube. ,,U svakom slučaju,
nisam zainteresovana.“
„Da, to mi je jasno. Oni nam ne olakšavaju život, znaš li?“
„Ko?“
„Muškarci.“ Moli je okrenula ćerku ka sebi. „Nisu stvoreni da bi nam olakšali
život. Samo su stvoreni.“
Po prvi put posle toliko sati, Medi je osetila potrebu da se nasmeje. „Da li si
ikada smatrala da su Amazonke bile u pravu?“
„One što su ubijale muškarce nakon što bi vodile ljubav sa njima?“ Činilo se
da Moli ozbiljno razmišlja o pitanju pre nego što je odmahnula glavom. „Ne, ne
bih rekla. Postoji nešto utešno u tome što imam jednog muškarca za ceo život.
Navikneš se na njega. Gde su ti cipele?“
„Tamo.“ Odmerivši svoju majku, Medi ih je obula. „I dalje voliš tatu, zar ne?
Mislim, zaista, zaista ga voliš, kao što si ga uvek volela?“
,,Ne.“ Kada je Medi pala vilica, Moli se nasmejala. „Ništa ne ostaje isto.
Način na koji sada volim Frenka razlikuje se od načina na koji sam ga volela pre
trideset godina. Sada imamo četvoro dece i čitav život svađa, smeha i suza. Ne
bih mogla da ga volim ovoliko kada sam imala dvadeset godina. Sumnjam da ću
ga voleti ovoliko koliko ga volim sada i kada budem imala osamdeset godina.“
„Volela bih...“ Medi je pustila da joj reči zastanu i odmahnula glavom.

~ 148 ~
 Knjige.Club Books

„Ne, kaži mi šta bi volela.“ Molin glas bio je nežan, kakav je retko bio. „Ćerka
može da kaže majci sve, a naročito svoje želje.“
„Volela bih da Rid to razume. Volela bih da može da vidi da nekada uspe, da
nekada traje. Mama, mnogo ga volim.“
„Onda ću ti dati savet.“ Skinula je Medinu periku sa postolja. „Nemoj da
odustaneš od njega.“
„Mislim da on odustaje od mene.“
„To bi bilo prvi put za O’Harlijevu. Sedi, devojko. Možda će ti ova perika
sačuvati mozak u glavi.“
„Hvala.“
Začulo se obaveštenje da je ostalo još pet minuta. Moli je prišla vratima, pa
se okrenula da još jednom pogleda ćerku. „Nemoj da propustiš svoj red.“
„Mama.“ Medi je ustala ispravljenih ramena. „Sruši ću sve na kolena.“
„Računam na to.“
Medi je izašla iz garderobe četiri minuta ranije. Članica hora je bučno pojurila
niz stepenice okružena perjem oko glave. Numera za otvaranje je već svirala.
Kako je prilazila muzici, gubila je Medi O’Harli svakim korakom. Vanda je već
bila u džepu i duboko uzdisala.
„To je to!“
Medi joj se nasmešila pre nego što je pogledala binu preko upravnikovih
ramena, pa on je sve gledao preko malog monitora na stolu. Moći će da gleda
predstavu odatle i da je vidi kao i publika. „Koji je najveći broj puta da si izašla
na bis, Vanda?“
„Jednom smo u Ročesteru izašli sedamnaest puta.“
Medi je spustila ruke na kukove. „Večeras ćemo to nadmašiti.“ Izašla je na
scenu, zauzela svoje mesto i okrenula se ka zavesi. Dok su ostali plesači
ispunjavali binu, osetila je uzbuđenje prožeto strahom. Postavka noćnog kluba
bila je u tami iza nje. Skriven iza džepova, Meki se nalazio sa desne strane. Medi
je pogledala ka njemu i zabacila glavu. Bila je spremna.
„Svetla napola... kreni.“
Udahnula je duboko.
„Prvi znak... kreni.“
Iznad njene glave upalila su se svetla obasjavši je šarenim bojama.
„Gasi svetla... kreni.“
Publika je utihnula.
„Zavesa.“
Podigla se, a muzika je postala glasnija.

~ 149 ~
 Knjige.Club Books

Do trenutka kada je Medi sišla sa scene da bi se presvukla, atmosfera je bila

na visokom nivou. Odmah su počeli da joj svlače jedan i da oblače drugi kostim.
Uzdahnula je od olakšanja kada su joj skinuli periku i oslobodili kosu.
„Održi tu energiju dok se ne spusti zavesa i častiću te najboljim obrokom u
Filadelfiji.“
Medi je zastao dah kada je pogledala Mekija. Haljina joj je bila zakopčana,
cipele zamenjene, a šminka prilagođena u roku od dva minuta. „Dogovorili smo
se.“ Okrenula se sa zanosom koji ju je odveo ispod bine na drugu stranu za sledeći
izlazak.
Prošla je ispod scene i iza rupe za orkestar gde su muzičari sada bili tihi. Njen
Džonatan i glumac koji mu igra najboljeg prijatelja razmenjivali su rečenice. Čula
je publiku kako se smeje dok se prolazila kroz improvizovani prostor za odmor
gde su radnici skupili dve fotelje i stari kauč. Blizu stepenica koje će je odvesti
nazad na scenu, ali sa leve strane, grupa radnika se okupila oko malog prenosnog
televizora. Zvuk je bio prigušen, kako bi se jasno čula dešavanja na bini. Medi se
zaustavila znajući da ima vremena pred sledeći izlazak. Očigledno su to i oni
znali.
,,Ko pobeđuje?“ pitala je kada je primetila da gledaju bejzbol.
„Nerešeno je. Igraju Pirati protiv Metsa. U trećem krugu su.“
„Ja se kladim na Metse.“
Jedan od radnika se nasmejao. „Nadam se da ti ne smeta da izgubiš novac.“
„Pet dolara“, kazala je kada je čula da Džonatan završava pesmu.
„Dogovorili smo se“, odgovorio je.
„Naravno da jesmo.“ Popela se uz stepenica i izašla na scenu za svoj prvi
susret sa Džonatanom S. Viginsom Trećim,
Hemija je bila dobra, Meri i Džonatan su se upoznali na stepenicama
biblioteke. Lepo su legli jedno drugom. Interesovanje publike bilo je zaokupljeno
romansom između striptizete i sina imućnog čoveka kome je nevinost sijala iz
očiju.
Poslednja tačka pre pauze bila je Medino svlačenje. Izašla je užurbano sa
scene, kao i na probi, i požurila da navuče periku i tričavi kostim. Njen razgovor
sa Vandom bio je napet i zajedljiv, a rasprava sa Terijem oštra. Potom su se upalila
svetla u jarkoružičastoj i crvenoj boji. Počela je sa energijom na vrhuncu i
nijednog trenutka nije dozvolila da opadne.
Zamahala je boom i bacila je ka publici. Začuo se uzdah oduševljenja kada je
sletela njenom ocu u krilo.
Za tebe, tata, pomislila je kada mu je srdačno namignula. Jer si me ti svemu
naučio.
Pauza nije bila vreme za opuštanje. Morala je da promeni kostim, da popravi
šminku, da prikupi energiju. Do nje je došla vest da su Metsi u šestom krugu i

~ 150 ~
 Knjige.Club Books

da gube sa dva razlike. To je prihvatila sa filozofske strane jer izgubila je tog dana
mnogo važnije stvari.
Medi je sa svog mesta u džepu, dok je ispijala čašu vode, provirila ka publici.
Svetla su bila upaljena i videla je ljude kako se kreću po pozorištu. Žamor
uzbuđenja je bio prisutan. Ona je pomogla da do toga dođe.
Tada je videla Rida. Njen otac stajao je pored njega, malo niži i godinama
stariji, ali podjednako vitalan. Dok ih je posmatrala, Frenk se smejao i prebacio
ruku preko Ridovog ramena. Osetila je toplinu oko srca. Rekla je sebi da nije
važno, više ne sme biti važno, ali je osetila toplinu jer gleda svog oca kako se
smeje sa čovekom kog ona voli.
Medi se pomerala unazad sve dok joj publika više nije bila u vidokrugu.
Okrenula se i pogledala Vandu. Obe su bile odjevene u večernju garderobu
za scenu u stanu u kom žive zajedno. Zavesa ukrašena perlama uskoro će pasti i
Medi će odigrati svoju scenu sa snom. „Mogu to da učinim. I dalje moramo da
pobedimo onih sedamnaest izlazaka na bis,“
„Je li on tamo?“ Vanda se nije potrudila da pogleda, ali je pokazala glavom u
tom pravcu.
„Da, tamo je.“
Svetla su zatreptala. Vanda je tiho počela da diše duboko. „Pretpostavljam da
treba nešto da dokažeš.“
Medi je pomislila da dokazuje sebi da može da preživi, da može sama da
ispunim svoj život ako mora. „Sebi dokazujem“, šapnula je pre nego što su
zauzele svoje pozicije. „Ne njemu, sebi.“
U predstavama pisac može da dovede do obrta u događajima, da ih promeni,
da manipuliše njima kako bi stvorio srećan završetak. Na kraju, Meri i Džonatan
imaju jedno drugo, prebrode svoje razlike i prevare, porekla i laži, nepoverenje i
raskrinkavanje. Njih je čekalo ono do kraja života.
Potom je počeo aplauz. Grmeo je i nije prestajao dok je nadjačavao hor koji
se poklanjao. Nastavio se, sve snažnije, tokom naklona glavnih likova. Stisnutih
ruku, Medi je čekala. Ona će izaći poslednja.
Podignute brade i već nameštenog osmeha, Medi je izjurila na scenu. Aplauz
se rasplinuo kao lava, topla i tečna, Sa balkona se začulo dovikivanje i nastavilo
se niz salu, postajalo je sve snažnije i glasnije dok pozorište nije bilo ispunjeno
povicima podrške. Prvi put se naklonila dok su joj još odzvanjali u glavi.
Stajali su, prvo jedna osoba, potom dve, a onda i desetine njih. Stotine ljudi
ustalo je na noge i dovikivalo njeno ime. Zapanjena, mogla je samo da stoji tu i
da gleda.
„Nakloni se još jednom“, došapnula je Vanda. „Zaslužila si.“
Medi se trgnula iz zanesenosti i ponovo se naklonila, pa uhvatila svog partnera
i Vandu za ruke. Postava se zajedno još jednom poklonila i zavesa se spustila.

~ 151 ~
 Knjige.Club Books

Aplauz nije prestajao, talas za talasom, a Medi je zagrlila Vandu i snažno je

prislonila uz sebe.
Jedinstvo je bilo prisutno, plesači, grupa glumaca, svi koji su radili, učili i
vežbali beskrajne sate za ova jedan trenutak, tako da su se držali za to kada ih je
zavesa na jedan trenutak odvojila od publike i spojila ih jedne sa drugima.
„Idemo ponovo“, kazala je i snažno ispreplitala prste.
Zavesa se podigla i spustila dvadeset i šest puta.
Medi je bilo potrebno malo više vremena da se vrati do svoje garderobe.
Morala je da zagrli brojne ljude i da prolije nekoliko suza. Meki ju je podigao u
naručje i poljubio u usta.
„Bolje bi ti bilo da i sutra budeš tako dobra“, kazao je.
Iza bine je vladao haos. Plesači su skakali okolo i planirali veliku proslavu.
Bili su odlični. Kakva god prilagođavanja, doterivanja ili zatezanja moraju da se
urade pre Brodveja, to ne može umanjiti činjenicu da su bili sjajni. Niko to ne
može da im oduzme. Sati i sati rada, znoja i ponavljanja su se isplatili.
Začula su se stopala na stepenicama kada su članovi hora požurili u svoje
garderobe. Neko je imao trubu i glasno je svirao. Medi se progurala kroz gužvu u
hodniku i dospela do svoje sobe. Tamo se obrušila na stolicu i osmotrila svoj
odraz u ogledalu.
Na površini stola bilo je tuba i kutijica na sve strane. Iznad toga, u ogledalu,
posmatrala je svoje lice, pa se nasmešila.
Uspela je.
Vrata garderobe su se otvorila i deo buke se uvukao unutra. Prvo je videla
svog oca sa boom oko vrata kao malim znakom pobede. Energija joj se vratila
kada je skočila sa stolice da mu se baci u naručje.
„Tata! Bilo je sjajno! Kaži mi da je bilo sjajno!“
„Sjajno? Dvadeset i šest poziva na bis je i više nego sjajno!“
„Brojao si?“
„Naravno da sam brojao.“ Grlio ju je snažno sve dok je nije podigao sa poda.
„To je bila moja devojčica tamo. Moja mala ćerka ih je oborila s nogu. Tako sam
ponosan, Medi!“
,,Oh, tata, nemoj da plačeš!“ I sama je bila zajecala i posegnula u njegov džep
da bi uzela maramicu. „Ti bi bio ponosan i da nisam uspela.“ Obrisala je suze.
„Zato te volim.“
„Može li jedan zagrljaj za majku?“ Moli je pružila ruke i prihvatila Medi.
„Samo sam razmišljala o prvom putu kada smo ti obuli cipele za ples. Teško mi
je bilo da poverujem da si to ti, tako snažna i energična. Jaka. Snažna, “ Moli ju
je odmakla držeći je za ramena. „To si ti, Medlin O’Harli.“

~ 152 ~
 Knjige.Club Books

„Srce mi i dalje ludo kuca.“ Abi se smejala i zagrlila sestru. „Svaki put kada
si izašla, zgrabila sam Dilana za ruku. Ne znam koliko sam mu prstiju slomila.
Ben je neprestano govorio ženi pored sebe da si mu ti tetka. Samo bih volela da...“
„Znam. I ja bih volela da je Šantel mogla da dođe.“ Sagnula se da zagrli Bena,
a potom je pogledala Krisa koji je dremao u Dilanovom naručju.
„Nisam zaspao“, kazao je Kris i glasno zevnuo. „Sve sam odgledao. Bilo je
lepo.“
„Hvala ti. Dakle, Dilane, da li misliš da smo spremni za Brodvej?“
„Mislim da ćeš oboriti Brodvej s nogu. Čestitam, Medi!“ Potom se nasmešio
i odmerio njen izgled. „Takođe mi se dopadaju tvoji kostimi.“
„Kičasti, ali kratki“, kazala je uz kikot i pogledala crveni negliže koji je nosila.
„Moramo da odvedemo decu na spavanje.“ Abi je pogledala Bena, već je
držao Dilana za ruku. „Videćemo se sutra pre nego što odemo. Pozovi me.“ Abi
je dodirnula Medi za ruku gestom koji je rekao sve. „Misliću na tebe.“
„I mi idemo.“ Frenk je kriomice pogledao Moli. „Ti ideš sada da proslaviš sa
ostatkom ansambla.“
„Znate da ste dobrodošli...“ kazala je Medi.
„Ne, ne, nama je potreban odmor! Imamo angažman u Bafalu za dva dana.
Idemo, pustimo dete da se presvuče.“ Frenk je pogurao svoju porodicu, pa se
zaustavio na vratima. „Bila si najbolja, šargarepice!“
,,Ne.“ Tada se setila svega, njegovog strpljenja, radosti koju joj je pružao,
čarolije koju joj je preneo kada ju je naučio da pleše. „Ti si, tata.“
Medi je uzdahnula i ponovo sela. Potom je izvukla ružu iz vaze i prinela je
obrazu. Najbolja, pomislila je i zažmurila. Zašto to nije dovoljno?
Kada su se vrata ponovo otvorila, ispravila je leđa i pripremila osmeh. Rid je
stajao na dovratku, a buka i nered dopirali su iza njega. Medi je veoma pažljivo
vratila ružu na mesto. Srdačni osmeh sad nije delovao tako neophodno.
„Smem li da uđem?“
,,Da.“ Ali nije ga pogledala. Namerno se okrenula ka ogledali i skinula
trepavice.
„Ne moram da ti kažem koliko si veličanstvena bila.“ Zatvorio je vrata iza
sebe.
,,Oh, ne može da mi dosadi da to čujem!“ Stavila je ruku u hladnu kremu, pa
je razmazala. „Dakle, ostao si na predstavi?“
„Naravno da sam ostao.“ Zbog nje se osećao kao kreten. Nikada ranije nije
jurio ženu, ne na ovaj način. I znao je da će je zauvek izgubiti ako još jednom
pogreši. Kada se pojavio iza nje, video je da joj ruka okleva, a potom je zadrhtala
pre nego što je nastavila da utrljava kremu. To je opustilo napetost u njegovom
vratu. Još uvek je nije izgubio.

~ 153 ~
 Knjige.Club Books

„Pretpostavljam da znaš da se investicija isplatila.“ Medi je izvukla jednu

maramicu i počela da skida kremu i slojeve šminke.
„Da, znam.“ Stavio je veliku plavu kutiju na sto kod njenog lakta. Trudila se
da je ignoriše. „Ali moj otac preuzima priču o poslu. Želeo je da ti kažem koliko
je uživao večeras, kako misli da si bila neverovatna.“
„Mislila sam da će svratiti.“
„Znao je da moram da te vidim nasamo.“
Bacila je maramicu u kantu za otpatke. Meri je nestala i sada postoji samo
Medi. Ustala je i posegnula za ogrtačem. „Moram da skinem ovaj kostim. Imaš li
nešto protiv?“
„Ne.“ Nije skidao pogled s njenih očiju. „Nemam ništa protiv.“
Pošto je odlučila da mu neće olakšati, Medi je samo klimnula glavom i zašla
iza paravana. „Dakle, sutra moraš da se vratiš u Njujork.“
„Ne.“
Zakačke su joj skliznule između prstiju. Stisnula je zube i ponovo pokušala.
„Ako tvoj otac preuzima, nema potrebe da ti ostaneš.“
„Ne idem nigde, Medi. Ako želiš da me nateraš da puzim, imaš pravo.“
Prebacila je kostim preko paravana. „Ne želim da te nateram da puziš. To je
glupost.“
„Zašto? Bio sam potpuni kreten. Spreman sam da to priznam, ali ako ti nisi
spremna da to prihvatiš, mogu da sačekam,“
Stisnula je pojas oko ogrtača i izašla. „Ne igraš pravedno. Nikada nisi bio
pravedan.“
„Ne, nisam. I to me je koštalo.“ Zakoračio je ka njoj, ali je prepoznao po
njenom pogledu da ne sme da ide dalje. „Ako to znači da moram da počnem
ispočetka, od ovog trenutka, počeću. Želim te, Medi, više nego što sam ikada išta
u životu želeo.“
„Zašto radiš ovo?“ Prošla je prstima kroz kosu i potražila izlaz iz situacije. Ne
postoji. „Svaki put kada ubedim sebe da je gotovo, svaki put kad sebi kažem u
redu, Medi, odustani, ti mi oduzmeš tlo pod nogama. Umorna sam od pada na nos
zbog tebe, Ride. Samo želim da ponovo pronađem svoju ravnotežu.“
Ovog puta joj je prišao jer ništa nije moglo da ga spreči. Oči su mu bile veoma
tamne, ali nije videla paniku u njima. „Znam da možeš da živiš bez mene. Znam
da možeš da uradiš šta god poželiš bez mene. I možda, samo možda, ja mogu da
odem od tebe i preživim. Ne želim da rizikujem. Uradiću sve što ne mogu da
uradim.“
„Zar ne razumeš? Ako ne postoji osnova, ako ne razumemo jedno drugo, ne
verujemo jedno drugom, nikada neće funkcionisati? Volim te, Ride, ali...“
„Nemoj da kažeš ništa više.“ Premda je dozvolila sebi da se ukoči, privukao
ju je bliže. „Pusti me da na trenutak uživam u tome. Mnogo sam razmišljao i
~ 154 ~
 Knjige.Club Books

mnogo sam toga promenio otkako sam tebe upoznao. Sve mi je bilo prilično crno-
belo pre nego što si ti naišla. Unela si boje u moj život i ne želim to da izgubim.
Ne, nemoj ništa da kažeš“, ponovio je. „Prvo otvori kutiju.“
„Ride...“
„Molim te, prvo otvori kutiju.“ Ako je poznaje dobro koliko misli, koliko se
nada da je poznaje, to će joj reći više nego što bi ikada mogao.
Snažna - njena majka je rekla da je snažna. Sada mora u to da poveruje. Medi
se okrenula i podigla poklopac kutije. Na trenutak je samo gledala.
„Nisam ti poslao cveće, „ kazao je Rid. „Znao sam da si dobila mnogo buketa.
Mislio sa, nadao sam se, da će ti ovo značiti više. Hana se đavolski potrudila da
je dostavi ovde.“
Bez reči, Medi je izvadila boljku. Kada mu je dala, bila je opuštena, požutela
i već je venula. Sada je zelena i živahna i ima snažne pupoljke. Pošto su joj ruke
bile nestabilne, odložila ju je na sto.
„Malo čudo“, prošaputao je Rid. „Nije uvenula kada je trebalo. Nastavila je
da se bori i nastavila da živi. Zbog tebe se dešavaju čuda ako ih dovoljno žarko
želiš. Rekla si mi to jednom i nisam ti verovao. Sada ti verujem.“ Dodirnuo joj je
kosu i sačekao da mu uzvrati pogled. „Volim te. Sve što želim jeste da mi dozvoliš
ceo jedan život da to dokažem.“
Zakoračila je u njegovo naručje. „Počni sada.“
Uz smeh i olakšanje, prineo je svoje usne njenim i osetio se dobrodošlim.
Privukla ga je bliže i uzdahnula. Grlila ga je uz svu ljubav i snagu koju će mu
obećati za ceo život.
„Nikada nisam imao šanse“, prošaputao je. „Od trenutka kada sam te ugledao,
hvala bogu, za mene se sve promenilo.“ Bilo je teško, teže nego što je mislio da
će biti. Pustio je da mu se ruke odvoje od nje. „Medi, moj otac...“
„...je izuzetan čovek“, dovršila je umesto njega i uhvatila ga za ruku. „Ride,
sve mi je ispričao pre nekoliko nedelja.“
„Rekao ti je?“
,,Da.“ Podigla je ruku da mu ublaži napetost pre nego što ga obuzme. „Da li
si mislio da bi to nešto promenilo?“
„Nisam bio siguran.“
Odmahnula je glavom. Pridigla se na prste i ponovo ga poljubila pustivši da
ljubav izleti iz nje. „Budi siguran. Nema svetlosti sveća“, istakla je. „I ne želim
da klekneš na koleno. Ali želim da me zaprosiš.“
Uhvatio ju je za obe ruke i kada ih je prineo usnama, nije skretao pogled s
njenih očiju.
„Volim te, Medi. Želim da provedem ostatak života sa tobom, da imam decu
sa tobom, da rizikujem sa tobom. Želim da sedim u prvom redu i gledam te kako

~ 155 ~
 Knjige.Club Books

eksplodiraš na sceni i da znam da ćeš, kada se sve završi, doći kući meni. Želiš
li da se udaš za mene?“
Osmeh je naišao polako, sve dok joj nije ozario celo lice. Otvorila je usta, a
onda zarežala kada se začulo odsečno kucanje na vratima.
„Otarasi ih se“, zahtevao je Rid,
Medi ga je brzo stisnula za ruku. „Ne mrdaj. Nemoj ni da dišeš.“ Naglo je
otvorila vrata spremna da ih podjednako brzo i zatvori.
„Vaših pet dolara, gospođice O’Harli.“ Jedan od radnika joj se nasmešio i
pružio joj novčanicu. „Metsi su pobedili četiri naspram tri. Izgleda da večeras ne
možete da izgubite.“
Prihvatila je novčanicu i prešla prstima po njoj. Pogledala je preko ramena i
nasmešila se Ridu.
„I ne znate koliko ste u pravu!“

Scan i obrada: Knjige.Club Books

~ 156 ~