Eksponent deformacionog ojačavanja

„n” - FAKTOR
(Strain Hardening Exponent)

F

T(H) R
T(L)
P, E

ravnomerno def. neravn. def.

0  lM-PL  lM-EL  l 

Fakultet inženjerskih nauka
Univerziteta u Kragujevcu 1
 K
K=K( )
K0

0 

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 2
 K
M

K=M+N 

K=K0+C1  n1
K0 K= 

K=C  n

0 M 

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 3
Eksponencijalna funkcija tipa K=C(deformacija)n

K  C  n
Uslov maksimuma sile:

dF
Za   M   0 ; K  KM
d
Uslov nepromenljivosti zapremine:

V0  V  A0  l0  A  l  const .
Za maksimum sile (tačka M) važi:

M FM 
K  K M  M e  e ;   M
M

A0
K M  C  nM

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 4
Određivanje eksponenta n:
A0
F  K  A ; K  C  ; A  
n
e M

A0 n
F  C      C  A0 
n
e M
e M

Primenom uslova o maksimumu sile u tački M, dobija se:

dF  e  n  n 1  e  n 
 C  A0  2
0

d  e 
nM
n  nM  0
M
M
    Ag 
n  M K  K M   ; KM 
FM  
e  RM e ; M  ln 1 
M M

 M  A0  100 
lM KM
n  M  ln K  M

l0 M  M

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 5
K  C  n F

K1  C  1n 2 M
1
K 2  C  n2

0   
l
  ln  ln1   
l0

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 6
 n
K2  2 
log  log  
K1  1 

K2
log
K1
n
2
log
1
Položaj mernih tačaka

Raspon između deformacija φ1 i φ2 , odnosno tačaka 1 i 2 preporučljivo je da bude što veći,

naravno u oblasti ravnomernog deformisanja.
Tačka 1 mora biti dovoljno udaljena od granice tečenja, kako zbog izbegavanja mogućih
netačnosti u vezi sa eventualnim diskontinuitetom krive zatezanja u oblasti prelaska iz
zone elastičnosti u zonu plastičnosti, tako i zbog neusaglašenosti aproksimacione
jednačine sa eksperimentalnom krivom tečenja u oblasti veoma malih deformacija. Tačka 1
ne sme biti ni suviše udaljena od granice tečenja kako se ne bi preterano približila tački 2.

Fakultet inženjerskih nauka

. 7
Univerziteta u Kragujevcu
Tačka 2 mora sa sigurnošću biti u zoni ravnomernog deformisanja (ispred tačke M). Tačka 2
ne sme biti ni mnogo ispred tačke M kako se ne bi približila tački 1.
Poželjno je da tačke budu što više udaljene zbog manjih relativnih grešaka pri merenju
promena sile, odnosno napona, ali to udaljenje ne sme dovesti do prekoračenja granica koje
su opisane.
Za čelične limove položaj prve tačke je obično oko izduženja oko 5%, a tačke 2 oko izduženja
koje je za 5% manje od izduženja u tački M. U pojedinim standardizovanim procedurama
propisuje se recimo raspon izduženja 5-20%; 10-20% itd.
U slučaju ispitivanja defleksionih pojava može se zahtevati određivanje n faktora u oblasti
malih deformacija (npr. 2-4%; 2-5% itsl.)

Uticaji na n faktor

S obzirom da je n faktor pokazatelj intenziteta deformacionog ojačanja veoma je osetljiv na

uticaj brzine deformacije i temperature. To indirektno znači i na uticaj geometrijsko-
dimenzijskih karakteristika epruvete.
Većina metalurških faktora tokom proizvodnje lima ne utiču izrazito na vrednost n faktora, ali
utiče hemijski sastav i stepen deformacije pri završnom dresiranju.

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 8
Primeri izračunavanja n faktora

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 9
Fakultet inženjerskih nauka
Univerziteta u Kragujevcu 10
Fakultet inženjerskih nauka
Univerziteta u Kragujevcu 11
Mehanizam uticaja n faktora na deformabilnost

Uticaj n faktora na deformabilnost dolazi do izražaja posebno u uslovima nehomogenih

deformacionih polja. Npr. kada su velike deformacije jako skoncentrisane oko kritičnog
mesta otpreska. Veća vrednost n faktora znači intenzivnije ojačavanje na mestu najvećih
deformacija, što za posledicu ima otežavanje daljeg povećavanja deformacije u
posmatranoj zoni. To prisiljava susedne zone da se jače deformišu. Deformisanje se
prenosi na susedne zone sve dok ojačanje ne uspori i prekine rast deformacije na tim
mestima i prenese proces na sledeće zone. Ovakvim efektom dobija se znatno
homogenije deformaciono polje, odnosno uklanjanje (ili ublažavanje) izraženih
lokalizacija koje mogu biti kritične. Efekti ojačavanja posebno su značajni u uslovima
naponsko-deformacione šeme u kojoj preovlaĎuju zatežući naponi u ravni lima.
Zbog toga postoji značajan stepen korelacije izmeĎu n faktora i pokazatelja
ispitivanja po Eriksenu. Izrazito visok stepen korelacije postoji izmeĎu n faktora i
odnosa RP / RM.

Vrednosti n-faktora niskougljeničnog čeličnog lima su obično izmeĎu 0,2 i 0,3;

mesinga do 0,4;
austenitnih čelika 0,3 do 0, 4 itd.

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 12
 Orijentaciona podela niskougljeničnih čelika prema vrednosti
n faktora, t.j. prema uticaju intenziteta ojačanja na
obradivost:

a) n=0,16 - 0,19 --veoma loša obradivost,

b) n=0,19 - 0,21 --slaba obradivost,
c) n=0,21 - 0,23 --dobra (srednja) obradivost,
d) n=0,23 - 0,25 --vrlo dobra obradivost,
e) n>0,25 --izuzetno dobra (odlična) obradivost.

n faktor se uglavnom ne uzima kao pokazatelj

deformabilnosti nezavisno od drugih pokazatelja,
naročito koeficijenta normalne anizotropije (r faktora).

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 13
Primeri rezultata:

Č0148P5 (DC04) so=0,8 mm

RM RP RP/RM A80 n r Aproksimacije krive

MPa MPa - % - - ojačanja

K=200,3+362,70,492
0o 299,0 200,3 0,67 36,4 0,23 1,403
K=526,50,23
K=207,5+3420,475
45o 300,1 207,5 0,69 32,7 0,21 1,147
K=5130.21
K=210+342,20,49
90o 292,3 210,0 0,72 33,46 0,20 1,616
K=495,30,2

Sr. K=206,3+342,40,48
297,9 206,3 0,69 33,8 0,212 1,33
vredn. K=5120,212

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 14
Fakultet inženjerskih nauka
Univerziteta u Kragujevcu 15
 Karakteristike feritnog lima AISI 430 (X6Cr17) debljine s0=0,6 mm
(serija 2)

Ugao prema
pravcu valja- Rp RM RP/RM A80 n r
nja lima , o
MPa MPa - % - -

0 300,5 457,7 0,66 25,4 0,191 0,9

45 360,7 473,7 0,76 24,6 0,17 0,81

90 361,7 473 0,76 24,4 0,161 1,16

srednja
345,9 469,5 0,735 24,75 0,173 0,915
vrednost

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 16
 C (MPa) n
Legure aluminijuma
1100–O 1 8 0 0 . 2 0

2024–T4 6 9 0 0 . 1 6

6061–O 2 0 5 0 . 2 0

6061–T6 4 1 0 0 . 0 5

7075–O 4 0 0 0 . 1 7

Mesing
70–30, žaren 9 0 0 0 . 4 9

8 5 – 1 5 , h l . v a l j a n 5 8 0 0 . 3 4

L e g . k o b a l t a , ž a r e n a 2 0 7 0 0 . 5 0

B a k a r , ž a r e n 3 1 5 0 . 5 4

Č e l i k

N i s k o u g l j . , ž a r e n 5 3 0 0 . 2 6

Č 4 7 3 1 ž a r e n 1 0 1 5 0 . 1 7

Č 4 7 3 1 h l . v a l j a n 1 1 0 0 0 . 1 4

Č 5 4 3 0 ž a r e n 6 4 0 0 . 1 5

Č 4 5 8 0 n e r Ď . ž a r e n 1 2 7 5 0 . 4 5

Č 4 1 7 0 n e r Ď . ž a r e n 9 6 0 0 . 1 0

Fakultet inženjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu 17
Fakultet inženjerskih nauka
Univerziteta u Kragujevcu 18
Fakultet inženjerskih nauka
Univerziteta u Kragujevcu 19