SCIENCE∗RESEARCH∗DEVELOPMENT NAUKA∗ISTRAŽIVANJE∗RAZVOJ

N. Radović, V. Grabulov, M. Smiljanić, M. Antić

ČELICI LEGIRANI NIKLOM ZA RAD NA NISKIM TEMPERATURAMA

NI ALLOYED STEELS FOR LOW TEMPERATURE SERVICE

Pregledni rad / Review Adresa autora / Author's addres:
UDK/UDC: 621.791:669.15′24-194.3:66-974 Dr Nenad Radović Tehnološko-metalurški fakultet,
Rad primljen / Paper received: 22.04.2003. 11120 Beograd, Karnegijeva 4;
Dr Vencislav Grabulov, VTI, 11000 Beograd, Katanićeva 15;
Mirjana Smiljanić, dipl.ing. 11000 Beograd, Meštrovićeva 5;
Milica Antić, dipl.ing. Zavod za zavarivanje, 11000 Beograd,
Grčića Milenka 67.

Ključne reči: Keywords:

kriogeni čelici, prelazna temperatura krtosti, legiranje, Cryiogenic Steels, FATT, Alloying, Tanks, Liquid Gases, Filler
rezervoari, tečni gas, zavarivanje, dodatni materijali, zavarivost Materials, Weldability

Izvod
U radu su date fizičko-metalurške osnove legiranja
čelika za upotrebu na niskim temperaturama. Ovi čelici
se najčešće koriste za izradu rezervoara za skladištenje
tečnih gasova. Glavni legirajući element Ni se dodaje u
količinama 2.25 do 9 %, u zavisnosti od radne
temperature. Razmotrena su ograničenja u izboru
dodatnih materijala i preporuke za zavarivanje.
Abstract
A metallurgical base of alloying in cryogenic steels is
presented in this paper. The common use of these
steels is for tanks for liquid gases. Main alloying
element is Ni, added in amounts between 2.25 and 9
% due to different service temperatures. Selection of
welding technology and filler material, together with
welding suggestions, are discussed.

UVOD visokolegiranih nerđajućih čelika. Na slici 1 dat je

pregled grupa materijala za upotrebu na niskim
Ne postoji jasna i usvojena definicija uslova koji se
temperaturama, u odnosu na pritiske uskladištenja i
uopšteno nazivaju "snižene temperature" ili kriogene
temperature ključanja najčešće korišćenih gasova [1].
temperature. Uobičajeno je da se ovi pojmovi vezuju za
temperature koje su niže od 273 K (0 °C).
Razvoj kvalitetnih čelika za rad na niskim
temperaturama je iniciran potrebama sve veće
proizvodnje tečnih gasova. Prelaskom gasova u tečno
stanje znatno se olakšava njihov transport i
skladištenje. Tako su zavarene konstrukcije za rad na
niskim temperaturama, u najvećem broju cevni sistemi i
rezervoari. Veoma niske temperature ključanja
najčešće primenjivanih gasova kao metana, kiseonika,
azota i vodonika, kod prevođenja u tečno stanje i kod
transporta, diktiraju uslove za primenu materijala za rad
na niskim temperaturama. Sa druge strane, većina
rezervoara koji se koriste za skladištenje tečnih gasova
eksploatišu se na atmosferskim ili na niskim
temperaturama. U novije vreme upotreba čelika za
niske temperature je proširena i na opremu za
superprovodnike, kao i na medicinsku opremu.
Najveći broj inženjerskih materijala razvijen je odskoro.
Tokom prošloga veka najviše je korišćen bakar. Danas
se za različite temperaturne opsege i različite primene
koriste nelegirani i niskolegirani čelici, čelici legirani sa Slika 1. Materijali koji se koriste za rad na niskim
Ni, visokolegirani austenitni čelici, aluminijum i AlCu temperaturama, u zavisnosti od pritisaka uskladištenja i
temperatura ključanja pojedinih gasova [1]
legure. Najšira primena je čelika legiranih sa niklom
koje karakteriše povoljan odnos čvrstoće i žilavosti na
niskim temperaturama, niža proizvodna cena i
sposobnost zavarivanja, zbog čega su u značajnom
temperaturnom opsegu potisnuli primenu skupih

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

14
NAUKA∗ISTRAŽIVANJE∗RAZVOJ
ZAHTEVI ZA OSOBINE ČELIKA ZA NISKE
TEMPERATURE
Čelici koji se koriste za rad na niskim temperaturama
moraju ispuniti veoma oštre zahteve u pogledu
mehaničkih (čvrstoća, žilavost, plastičnost), fizičkih
(koeficijent termičkog širenja, koroziona postojanost), i
tehnoloških osobina (zavarivost).
Čvrstoća
Čvrstoća ovih čelika je zasnovana na poznatim
mehanizmima ojačavanja, i to pre svega na
rastvarajućem i taložnom ojačavanju [2]. Odnos
čvrstoće i težine je često odlučujući faktor kada je
težina konstrukcije najvažnija. Tako je npr. nerđajući
čelik klase 304 često u podređenom položaju, zbog
relativno niske granice tečenja na sobnoj temperaturi,
iako čvrstoća čelika može biti znatno veća na
temperaturi eksploatacije [3]. U slučaju primene za
radne režime sa čestim promenama opterećenja ili
radne temperature, zamorna čvrstoća je takođe od
velike važnosti.
Žilavost
Žilavost čelika za rad na niskim temperaturama se
najčešće definiše zahtevima za određenu prelaznu
temperaturu. Eksperimentalno je utvrđeno da se neki
metali lome duktilnim mehanizmom na višim, a krtim
mehanizmom na nižim temperaturama. Prelazak od
duktilnog ka krtom ponašanju se odvija u određenom
temperaturnom intervalu, ali je uobičajeno da se
definiše prelazna temperatura, odnosno temperatura
na kojoj materijal menja mehanizam loma, iz duktilnog
prelazi u krti, ili obratno [3-5]. Za određivanje uticaja
temperature na žilavost loma najčešće se koriste
epruvete sa V zarezom, koje se ispituju na Šarpijevom
klatnu primenom udarnih opterećenja. Na taj način se
obezbeđuje maksimalna sklonost ka krtom lomu, pošto
je favorizovana prisustvom zareza, zateznim
naprezanjem i velikom brzinom deformacije. U testu se
meri direktno apsorbovana energija (koja se za finiju
analizu na instrumentiranom klatnu može podeliti na
energije stvaranja i rasta prsline), dok se posle loma na
površini uzorka određuje udeo krtog i duktilnog preloma
u strukturi, kao i kontrakcija. Poznato je da se sa
sniženjem temperature smanjuje apsorbovana energija,
udeo duktilnog loma u strukturi i stepen plastične
deformacije koji prati lom. Ovo smanjenje nije naglo, na
jednoj temperaturi, već se odvija unutar temperaturnog
intervala. Zato su uvedeni dodatni kriterijumi, na bazi
apsorbovane energije, izgleda površine preloma ili
neke zahtevane vrednosti žilavosti.
Prema osetljivosti na sniženje žilavosti materijali se
mogu podeliti u tri grupe:
1. Grupa u kojoj su pov-c-k i najveći broj g-s-h metala i
legura male i srednje čvrstoće, koji pokazuju veliku
apsorbovanu energiju, tj. veliku žilavost na svim
temperaturama;
2. Čelici, i legure Al visoke čvrstoće, kod kojih je
karakterističan duktilni mehanizam loma, ali uz veoma
nisku žilavost, tako da je po nivou energije lom krt, a po
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20
SCIENCE∗RESEARCH∗DEVELOPMENT
mehanizmu zapravo duktilan. Ova pojava se još naziva
i kvazikrti lom;
3. Metali prost-c-k i neki g-s-h metali i legure male i
srednje čvrstoće (niskougljenični čelik, Be, Mg) za koje
je karakteristično da im je granica tečenja veoma
osetljiva na sniženje temperature, te da se usled
njenog porasta otežavaju uslovi za početak deformacije
koja vodi ka lomu.
Uopšteno uzevši, pokazalo se da izrada čelika ima
veoma važnu ulogu u obezbeđenju dobre žilavosti loma
na niskim temperaturama. Za sniženje prelaznih
temperatura krtosti posebno su korisne sledeće mere
[3-5]:
- minimalni sadržaj ugljenika;
- čistoća čelika;
- sitnozrna struktura;
- mikrostruktura dobijena termičkom obradom
normalizacijom ili kaljenjem i otpuštanjem, i
- legiranje (Mn, Ni).
Sadržaj ugljenika
Prelazna temperatura se snižava sa smanjenjem
količine i veličine karbidnih čestica i/ili perlitnih lamela.
Sa sniženjem sadržaja ugljenika smanjuje se količina
perlita, odnosno cementita.
Čistoća čelika
Izrada što je moguće čistijeg čelika obezbeđuje
značajno smanjenu količinu nemetalnih uključaka (pre
svega sulfida) koji se ponašaju kao koncentratori
naprezanja, tj. utiču na fazu nastanka prsline. Trend
snižavanja količine sumpora i fosfora u čelicima je
stalna i kontinuirana aktivnost. U poslednje vreme
uobičajen je i postupak kontrole oblika nemetalnih
uključaka. U čelik se dodaje mala količina Ca (cca 40
ppm) koji ima ulogu modifikatora, tako da čestica MnS
raste kao globula te više nije deformabilna u izdužen
oblik, tj. ne predststavlja koncentrator naprezanja.
Smanjenje veličine zrna
Smanjenje veličine zrna postojećim industrijskim
postupcima (kontrolisano valjanje mikrolegiranih čelika)
može da obezbedi veoma sitno zrno (i do 13 po ASTM
skali), što omogućava korišćenje nekih klasa
mikrolegiranih čelika do temperature i do –60 °C [5]. Za
upotrebu na još nižim temperaturama potrebno je i
dodatno legiranje čelika.
Termička obrada
Termičkom obradom normalizacijom, kao i kaljenjem i
otpuštanjem (poboljšanjem) čelika obezbeđuje se
veoma fina disperzija karbidnih čestica u metalnoj
osnovi. Takva mikrostruktura ima najbolju kombinaciju
žilavosti i čvrstoće. Veliki broj finih čestica se nalazi na
malom rastojanju, tako da je putanja kretanja
dislokacija veoma kratka (povećanje čvrstoće), a
prslina nailazi na veliki broj čestica koje zaustavljaju
njen dalji rast (povećanje žilavosti) [2-4].
15
SCIENCE∗RESEARCH∗DEVELOPMENT
Legiranje
Legiranje manganom je poznati postupak za sniženje
prelazne temperature [2, 5]. Generalno se smatra da je
korisno dejstvo Mn ograničeno na niskougljenične
čelike, jer u nekim srednjeugljeničnim kaljenim i
otpuštenim čelicima (dodatno legiranim sa Cr, Ni i Mo)
povećanje količine Mn dovodi do promena kritičnih
temperatura u toku hlađenja, tako da se u strukturi
dobija i gornji beinit, koji značajno smanjuje žilavost, tj.
povišava prelaznu temperaturu. Sa druge strane,
dodatak Mn od preko 1.5 % povećava verovatnoću za
izdvajanje proeutektoidnog ferita što dovodi do
nehomogene strukture, te ovaj mehanizam sniženja
prelazne temperature nema veliki praktički značaj.
Legiranje niklom je osnovni mehanizam sniženja
prelazne temperature [1, 3, 5-8]. Uobičajeni sadržaj
nikla u ovakvim poboljšanim čelicima je između 2.25 i 9
%. Na slici 2 je prikazan uticaj sadržaja nikla u čeliku
na prelaznu temperaturu.
Slika 2. Uticaj sadržaja Ni na prelaznu temperaturu [3]
Uočava se da se sa povećanjem sadržaja Ni u čeliku
prelazna temperatura snižava do veoma niskih
temperatura. Takođe, sa povećanjem količine Ni gornji
nivo žilavosti ovih čelika se smanjuje, ali zadržava
dovoljno visok nivo, što omogućava njihovu upotrebu
sve do –196 °C (temperatura tečnog azota). Za rad na
nižim temperaturama koriste se čelici sa 12 % Ni,
austenitni čelici ili Al legure.
Pošto je žilavost kritični faktor koji određuje primenu
čelika za rad na niskim temperaturama, ostale
mehaničke i fizičke osobine moraju biti razmatrane u
funkciji žilavosti.
Fizičke osobine
Iako su fizičke karakteristike, kao toplotna provodljivost
i koeficijent linearnog širenja, bitne, njihov uticaj je mali
u odnosu na razlike koje se javljaju kada se upoređuju
sa promenljivim karakteristikama, kada je u pitanju
lepeza ugljeničnih i legiranih čelika. Za zavarene
konstrukcije za rad na niskim temperaturama zahtevi
za korozionu postojanost materijala i konstrukcija su
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20
16
NAUKA∗ISTRAŽIVANJE∗RAZVOJ
manji, zbog znatnog smanjenja brzine hemijskih
reakcija na niskim temperaturama [6].
Sposobnost i zahtevi zavarivanja
Generalno, čelici namenjeni za rad na niskim
temperaturama odlikuju se dobrom zavarivošću.
Zahtevi za kvalitet zavarenih spojeva konstrukcija za
rad na niskim temperaturama proizilaze iz osnovnog
zahteva, otpornosti ka lomu na niskim temperaturama,
kao posledice sniženja plastičnosti. Zbog toga,
prelazna temperatura je veoma značajan pokazatelj
zavarivosti ovih materijala. Na položaj prelazne
temperature, pored hemijskog sastava, najvažniji uticaj
ima mikrostruktura, termička obrada i naponsko stanje,
a sa tog aspekta najkritičniji je zavareni spoj, i bliže,
metal šava, u kojem često deluju svi uticajni faktori.
Zbog opasnosti od krtog loma pri niskim
temperaturama, u konstruisanju i izradi zavarenih
spojeva mora da se obezbedi veća sigurnost i integritet
konstrukcije, uvažavajući i geometrijski i metalurški
aspekt. Tako su prevashodno opredeljenja za primenu
sučeonih šavova sa potpunim provarom, i bez grešaka
koje mogu da deluju kao koncentratori napona, i
primena dodatnog materijala čiji čist metal šava ima
vrednost žilavosti usaglašenu sa zahtevima za osnovni
materijal u odnosu na radnu temperaturu [8].
VRSTE ČELIKA ZA RAD NA NISKIM
TEMPERATURAMA
U odnosu na uobičajene donje temperature primene za
zavarene konstrukcije razlikuju se tri grupe čelika:
- Nelegirani, odnosno niskolegirani čelici i finozrni
konstrukcioni čelici za temperature do oko –50 ° C
u normalizaciono žarenom i do oko –80 °C u
poboljšanom stanju;
- Niklom legirani poboljšani čelici sa 3.5 do 9 % Ni,
za temperature od –80 °C do oko –200 °C;
- Austenitni Cr-Ni čelici za temperature primene do
blizu tačke apsolutne nule.
U tabeli 2 date su klase i primeri vrsta čelika za
temperaturna područja primene.
Tabela 1. Temperaturno područje primene klasa i vrsta
čelika
Klasa čelika Vrsta čelika
Normalizovani ugljenični
čelici za niske temperature
Finozrni čelici
Finozrni čelici
Poboljšani čelici za niske
temperature
Čelici sa 3.5 % Ni 10 Ni 14; 16 Ni 14;
12 Ni 14
Čelici sa 5 % Ni 12 Ni 19
X 8 Ni 9
Čelici sa 9 % Ni i X 40 MnCr 22
austenitni Mn-Cr čelici X 40 MnCrN 18
X 12 MnCr 18 11
X 12 CrNi 18 9
CrNi čelici X 10 CrNiTi 18 10
X 10 CrNiNb 18 10
NAUKA∗ISTRAŽIVANJE∗RAZVOJ
NIKLOM LEGIRANI ZAVARIVI ČELICI
Legiranje niklom je osnovni mehanizam postizanja
zahtevane žilavosti u čelicima za rad na niskim
temperaturama. Nakon termičke obrade normalizacije,
odnosno kaljenja i otpuštanja, ovi čelici imaju najbolju
kombinaciju čvrstoće i žilavosti.
Legirajući element Ni se dodaje čeliku iz mnogo
razloga, ali pre svega zbog uticaja na martenzitnu
transformaciju. Povećana prokaljivost čelika legiranih
Ni ima za posledicu smanjenje prslina kaljenja, zato što
je manje drastična kritična brzina hlađenja. Takođe,
sniženjem Ms temperature smanjuje se i konvencionalno kaljenje, otpuštanje i povratno žarenje.
samootpuštanje. Veći sadržaj Ni u čeliku dovodi do
martenzitne strukture. Zbog nižeg sadržaja ugljenika
otpuštena martenzitna matrica obezbeđuje visoku
udarnu žilavost i čvrstoću pri vrlo niskim
temperaturama.
Čelici legirani sa Ni za rad na niskim temperaturama se
karakterišu niskim sadržajem nečistoća, kao što su P i
S, pažljivo kontrolisanim sadržajem intersticijski
legirajućih elemenata (C i N), dodatkom Al ili drugih
elemenata za vezivanje intersticijskih atoma uključujući
i kiseonik, i različitim kombinacijama glavnih legirajućih
elemenata, Mn i Mo, radi postizanja željenog balansa
čvrstoće, žilavosti i troškova proizvodnje [6].
U zavisnosti od količine Ni, glavne grupe zavarivih
čelika su:
- Čelici sa sadržajem Ni 1-2.5 %.
- Čelici sa sadržajem Ni 3.5 %.
- Čelici sa sadržajem Ni 5 %.
- Čelici sa sadržajem Ni 9 %.
Čelici sa sadržajem 1-2.5 % Ni
Upotreba ovih čelika je zasnovana na povećanju
prokaljivosti koju obezbeđuje niski sadržaj Ni. Nakon
normalizacije i žarenja dobre osobine se zasnivaju na
feritu koji je bogat na niklu. Ovi čelici se koriste na
temperaturama do –60 °C i sve češće se zamenjuju
mikrolegiranim [3, 6]. Čelici legirani sa oko 2.5 % Ni su
u poboljšanom (kaljenom-otpuštenom) stanju.
Čelici sa sadržajem 3.5 % Ni
Ovi čelici su razvijeni za izradu rezervoara za etilen i
tečne naftne gasove, kao i za sve namene kada se
zahteva visoka čvrstoća i dobra plastičnost. Kao i u
slučaju čelika sa 2.25 % Ni, upotrebljavaju se u
otpuštenom stanju. Uobičajeno sadrže do 0.2 % C, do
0.8 % Mn, a mogu da sadrže i Mo ili Cr.
Po ASTM A203 i A300 ovi čelici su podeljeni u klasu D i
E. Za klasu D maksimalni sadržaj ugljenika za debljinu
do 50 mm je 0.17 %, a za debljine od 50-100 mm je
0.20 %. Za klasu E sadržaj ugljenika može biti 0.2 i
0.23 %.
Zahtev za čvrstoću niskougljeničnih čelika i čelika sa
povišenim ugljenikom i sa 3.5 % nikla su identični sa
onima koji imaju čelici sa 2.25 % nikla. Maksimalni
napon tečenja češće varira od sadržaja ugljenika, nego
od sadržaja nikla. Koriste se za radne temperature do –
100 °C [3, 6].
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20
SCIENCE∗RESEARCH∗DEVELOPMENT
Čelici sa sadržajem 5 % Ni
Ovi čelici su razvijeni zato što su jeftiniji od čelika sa 9
% Ni, ali dobru otpornost prema udaru ponekad
zadržavaju uz nižu vrednost čvrstoće. Čelik je u osnovi
niskougljenični (< 0.12 % C), sa oko 0.3 % Mo. Mn i Si
su u normalnom sadržaju za legirane čelike, ali su P i S
na vrlo niskom nivou, kako bi se obezbedila
maksimalna udarna žilavost.
Upotreba 5 % Ni čelika je razvijena optimizacijom sastava
i kontrolom mikrostrukture kroz određene termičke
obrade. Preporučena termička obrada obuhvata
Ova poslednja dva tretmana uključuju zagrevanje od
specifičnih temperaturnih opsega u dvofaznom
(alfa+gama) području i hlađenje specifičnim brzinama.
Mikrostruktura je rafinisana kontrolisanjem udela stabilnog
austenita, ferita i niskougljeničnog otpuštenog martenzita.
Međutim, često komplikovanije termičke obrade imaju
negativan uticaj na zavarivost materijala, zbog
narušavanja ovako obezbeđene mikrtostrukture u ZUT
usled zavarivanja.
Koriste se za temperature –120 do –160 °C. Nemaju
značajnu upotrebu u SAD, pošto se za povećanje cene
ne postižu osobine koje opravdavaju porast cene u
odnosu na prethodnu grupu čelika. Pri tome je uzeto u
obzir da se kriva promene Šarpi V energije (sl. 2) bitno
ne razlikuje od iste krive za čelik sa 3.5 % Ni [3, 6].
Čelici sa sadržajem 9 % Ni
Čelike sa 9 % Ni karakteriše veoma dobra žilavost na
niskim temperaturama. Ona se zasniva na strukturi
koju čine feritna osnova legirana sa Ni, disperzno
raspoređeni cementit i manja količina zaostalog
stabilnog austenita, koja omogućava rastvaranje viška
ugljenika. Struktura ovakvog tipa se postiže kaljenjem i
otpuštanjem. U zavisnosti od sadržaja ugljenika, u ovim
čelicima martenzit se može stvoriti i pri normalizaciji,
tako da kaljenje nekada i nije neophodno (sl. 3 a, b) [6].
Uobičajeno preporučiv režim termičke obrade 9 % Ni
čelika za postizanje visoke vrednosti žilavosti je:
− dvostruka normalizacija sa 900 odnosno 790 °C sa
hlađenjem na vazduhu, zatim otpuštanje na oko
570 ° C sa hlađenjem na vazduhu, ili
− kaljenje sa 800 °C u vodi ili ulju, i otpuštanje na 570
°C, sa hlađenjem na vazduhu.
Kao što je već navedeno, normalizacijom se snižava
prelazna temperatura usitnjenjem zrna. Kaljenje i
otpuštanje je efikasnije za sniženje prelazne
temperature, jer se pored usitnjavanja zrna postiže i
pogodniji raspored čestica karbida u matrici.
Posle potpune termičke obrade mikrostruktura se
sastoji od visoko otpuštenog martenzita sa oko 5 %
austenita. Ova struktura se karakteriše kao poliedarski
feritna sa globularnim karbidima i malim disperznim
ostacima stabilnog austenita. Na ovaj način je moguće
dobiti čelik koji ima povoljne osobine sve do –196 °C.
Iako nema korozionu postojanost kao nerđajući čelik,
ima široku upotrebu i u zahtevima korozione otpornosti,
zbog činjenice da je znatno jeftiniji, kako za
17
SCIENCE∗RESEARCH∗DEVELOPMENT
proizvodnju, tako i za zavarivanje. Uobičajeno sadrže
do 0.1 % C, do 1.0 % Mn, a mogu da sadrže i Mo ili Cr
[3, 6].
ZAVARIVANJE POBOLJŠANIH ČELIKA
LEGIRANIH SA NI
Zajedničko za sve grupe ovih čelika je da se mogu
zavarivati elektrolučnim postupcima zavarivanja:
Slika 3. KH dijagram čelika sa 9 % Ni: a) 0.025 % C; b) 0.095 % C [7]
Dodatni materijali
Za zavarivanje čelika sa sadržajem Ni do 3.5 %
razvijene su srodne odnosno istorodne elektrode sa 2
do 3.5 % Ni , čiji metal šava kod –100 °C još ima
žilavost od 60 do 80 J. Dodatak veće količine nikla, u
nameni za čelike sa većim učešćem Ni, nije poželjan
zbog opasnosti od pojave toplih prslina u metalu šava.
Kada je o toplim prslinama reč, kod zavarivanja ovih
čelika treba voditi računa da su u metalu šava štetne i
niske količine S, koji treba da bude do 0.02 %. Za
smanjenje opasnosti od stvaranja toplih prslina je
neophodan dovoljno visok odnos Mn/S. Sadržaj fosfora
treba da bude maksimalno nizak, jer njegovo prisustvo,
kao i prisustvo arsena, kalaja i antimona, makar i u
tragovima, utiče na sniženje žilavosti. Na osnovu
ispitivanja, za zavarivanje čelika sa 3.5 % Ni
preporučuje se sledeća analiza metala šava: 0.02 do
0.06 % C; 0.1 do 0.3 % Si; 0.7 do1.0 % Mn; 3.0 do 4.0
% Ni; 0.1 % Mo; 0.04 do 0.08 % Al; 0.02 % S; 0.005 %
P. Žilavost metala šava na niskim temperaturama se
može poboljšati dobijanjem čistog materijala za jezgro
elektrode / žicu, topljenjem u vakuumu [8].
Kod primene istorodnog dodatnog materijala termička
obrada posle zavarivanja, kod tačno odabrane
temperature žarenja (oko 650 °C) i vremena trajanja,
od koristi je za osobine žilavosti zavarenog spoja.
Primena ponovnog poboljšanja u većini slučajeva nije
povoljna.
Za zavarivanje čelika sa 5 % i 9 % nikla koriste se
austenitne elektrode tipa legiranosti 19 % Cr / 9 % Ni
(nestabilizovan), 18 % Cr / 8 % Ni / 6 % Mn i 25 % Cr /
20 % Ni. U tom slučaju termička obrada zavarenog
spoja mora se izostaviti, jer kod temperatutura iznad
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20
18
NAUKA∗ISTRAŽIVANJE∗RAZVOJ
ručnim elektrolučnim obloženom elektrodom, TIG i MIG
postupkom i ređe EPP postupkom. Najviše je
zastupljeno ručno elektrolučno zavarivanje obloženom
elektrodom.
Za obezbeđenje zahtevane prelazne temperature
žilavosti metala šava posebno je značajan koncept
izbora dodatnog materijala.
oko 600 °C nastaje jaka difuzija C koja smanjuje
žilavost metala šava.
Da bi se dobio metal šava sa povišenim naponom
tečenja (a time i mogućnosti primene žarenja za
smanjenje napona) razvijena je austenitna elektroda
sa dodatkom W (X15 CrNiMnW 16 13). Kod hemijskog
sastava metala šava od 0.18 % C, 0.62 % Si, 0.59 %
Mn, 15.8 % Cr, 12.6 % Ni i 3.61 % W dobija se Rp0.2
granica od 500 N/mm2. Ispitivanja različitim metodama
ne pokazuju sklonost ka nastanku toplih prslina.
Udarna žilavost metala šava (ISO V proba) kod –196
°C je između 40 i 60 J [7, 8].
Takođe se koriste i elektrode visokolegirane niklom,
tipa legure NiCr 15 Fe 10 Nb (Inkoweld A; Inkonel 182),
koje, nasuprot austenitnim elektrodama tipa 25 % Cr /
20 % Ni, imaju visok napon tečenja, te je moguća
primena termičke obrade posle zavarivanja (žarenje za
smanjenje napona). Ove visokoniklove elektrode mogu
takođe da se koriste i za čelike sa nižim sadržajem
nikla. Metal šava, nastao mešanjem sa osnovnim
materijalom, nije osetljiv na nastanak prslina [7, 8].
Pored preporuka za dodatne materijale, za zavarivanje
čelika za rad na niskim temperaturama svaka klasa
čelika sa niklom ima neke svoje specifičnosti.
Zavarivanje čelika sa 2.25 % Ni
Zavarivanje čelika sa 2.25 % nikla retko se obavlja na
temperaturi okoline, češće sa predgrevanjem na
temperaturi od 100 - 125 °C. Predgrevanje od minimum
150 °C se zahteva kada je sadržaj ugljenika iznad 0.2
% i kod jako uklještenih spojeva. Žarenje za smanjenje
napona se izvodi na oko 650 °C, i često se primenjuje
na bazi pravila za izradu posuda pod pritiskom ili
NAUKA∗ISTRAŽIVANJE∗RAZVOJ
cevovoda za rad na niskim temperaturama. Kod
primene E postupka zahteva se upotreba
niskovodoničnih elektroda. Testovi na spojevima od
limova debljine 25 mm izvedenih ovim elektrodama
pokazali su da je prelazna temperatura, po kriterijumu
20 J, oko –90 °C i za slučaj kada je zarez na liniji
spajanja ili u različitim delovima metala šava.
Zavarivanje čelika sa 3.5 % nikla
Za zavarivanje ovih čelika najčešće se koristi E postupak
zavarivanja sa obloženim, pre svega, bazičnim
niskovodoničnim elektrodama, po mogućnošću sa
sadržajem od 1 % Mn i 0.3 % Mo, uz dodatak Al.
Kod zavarivanja čelika sa 3.5 % Ni mogu da budu
prisutni problemi pojave toplih i hladnih prslina. Tople
prsline su likvacijskog tipa. Čelici sa 3.5 % Ni kristališu
prema desnoj strani peritektičke reakcije u kvazi-
binarnom Fe-C dijagramu. Ovo znači da su prvi čvrsti
kristali austenit, a ne ferit. Rastvorljivost nečistoća, kao
sumpora i fosfora, u austenitu je značajno manja nego
u feritu. Na taj način se stvaraju uslovi za pojavu sulfida
ili karbosulfida sa niskom tačkom topljenja po
granicama zrna, kao posledica migracije nečistoća ka
granici zrna. Sulfidi i karbosulfidi (npr. Ti4C2S2) počinju
da se rastvaraju u zoni pod zavarom, što rezultuje
pojavom toplih prslina. Kao mera za smanjenje
opasnosti od pojave toplih prslina zahteva se visok
stepen čistoće čelika.
Tople prsline kristalizacijskog tipa se mogu zapaziti u
metalu šava. I u ovom slučaju pokazalo se da su
sadržaj C i nečistoća, kao što su P i S, glavni faktori
koji loše utiču na kompaktnost zavarenog spoja.
Hladne prsline kod spojeva od čelika sa 3.5 % Ni se
zapažaju u ZUT ili metalu šava zbog visoke sklonosti
ka otvrdnjavanju Ni legiranih čelika. Radi određivanja
sklonosti ka otvrdnjavanju koristi se CE formula:
Mn Mo Ni Cr V Cu
CE = C + + + + + + (IIW)
6 5 15 5 5 15
ili mnogo pogodnija formula za Pcm parametar
sklonosti ka nastanku prslina po Ito-Bessyo:
Mn Mo Ni Cr V Cu Si
Pcm = C + + + + + + +
20 15 60 20 10 20 30
Ozbiljan nedostatak zavarivanja pod praškom čelika sa
3.5 % Ni jeste nepostojanje pogodnih elektrodnih žica.
Od skora, na tržištu se mogu naći i žice od legiranih
čelika, ali i kombinacije niskougljenične žice i legiranog
praška, koje se mogu koristiti i za zavarivanje čelika sa
2.25 % Ni. Ovi dodatni materijali su projektovani da
metal šava sadrži oko 3 % Ni. U nekim slučajevima, da
bi se smanjila sklonost ka nastanku prslina, u metalu
šava se povećava Mn u količini oko 1 %. Neke žice,
zbog dezoksidacije, sadrže oko 1 % Mo i oko 0.15 %
Al. Da bi se EPP zavarivanjem obezbedila dobra
udarna žilavost na niskim temperaturama potrebno je
primeniti zavarivanje u više prolaza.
TIG i MIG izavarivanje čelika sa 3.5 % Ni postaje sve
popularnije pojavom nekoliko različitih žica i elektrodnih
žica. Hemijski sastav ovih žica je veoma blizak 3.5 %
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20
SCIENCE∗RESEARCH∗DEVELOPMENT
Ni - 1 % Mn - 0.25 Mo žicama, koje se koriste za
zavarivanje pod praškom. U cilju izbegavanja sklonosti
ka stvaranju prslina, zahteva se sadržaj Al oko 0.5 % i
veoma niske granice za prisustvo fosfora i sumpora.
Ako se prsline pojavljuju u ZUT, vrlo je značajno da li
su one likvacijske ili su izazvane vodonikom. U slučaju
likvacijskih prslina povoljno je predgrevanje (100 -200
°C) za sniženje temperaturnog gradijenta, smanjenje
količine unete toplote pri zavarivanju ili korišćenje
pulzirajuće struje zavarivanja.
Za sprečavanje nastanka hladnih prslina izazvanih
vodonikom neophodna je upotreba niskovodoničnih
elektroda, primena predgrevanja u opsegu 150-250 °C,
precizna kontrola termičkog režima zavarivanja, kao i
primena termičke obrade posle zavarivanja.
Kod zavarivanja čelika sa 3.5 % Ni krtost usled
transformacije u ZUT nije opasna pojava. Čak i udarna
žilavost Ni martenzita može biti dovoljna. Razlog za
smanjenje vrednosti udarne žilavosti u ZUT je
intenzivan rast austenitnih zrna u zoni pod zavarom. U
tom slučaju je potrebno smanjiti unetu količinu toplote ili
koristiti čelik koji nije osetljiv na rast zrna.
Zavarivanje čelika sa 5 % nikla
Osnovni problem kod zavarivanja ovih čelika je
narušavanje u ZUT mikrostrukture dobijene termičkom
obradom osnovnog materijala. Brzina zagrevanja i
ciklusi hlađenja, zavisno od unete toplote pri
zavarivanju, dovode do veće ili manje degradacije ZUT,
sa mikrostrukturnim i mehaničkim osobinama koje
mogu da budu potpuno različite od optimizirane
mikrostrukture osnovnog materijala. Na slici 4 prikazan
je uticaj brzine hlađenja t8/5 (5, 10, 30 s) na prelaznu
krivu žilavosti ZUT, u poređenju sa osnovnim
materijalom. Uticaj maksimalne temperature na termički
ciklus je sledeći: do temperatura 800-850 °C udarna
čvrstoća raste i iznad vrednosti osnovnog materijala;
cikliranje do maksimalnih temperatura uzrokuje
značajno smanjenje udarne čvrstoće. Ove promene su
u direktnoj vezi sa mikrostrukturom. Finozrni martenzit
se menja u stubičasti martenzit i veličina prethodnog
zrna austenita značajno raste.
Plastičnost ZUT na niskim temperaturama, ocenjena na
prelomu Šarpi-V epruveta, može se poboljšati
primenom termičke obrade posle zavarivanja. Najbolji
rezultati se postižu termičkom obradom otpuštanjem na
650 °C, sa brzim hlađenjem [6].
Zavarivanje čelika sa 9 % Ni
Nizak sadržaj ugljenika i dobra žilavost čelika sa 9 % Ni
smanjuju potrebu za predgrevanjem i termičkom
obradom posle zavarivanja. Uobičajeno, zavarivanje
ploča debljine do 50 mm izvodi se bez predgrevanja.
Povećanjem debljine i ukljuštenja spoja predgrevanje
na 100-200 °C je način da se izbegne pojava prslina.
Predgrevanjem se poboljšava i žilavost spoja.
19
SCIENCE∗RESEARCH∗DEVELOPMENT
Slika 4. Dijagram prelazne
temperature dobijen
simulacijom zone ispod zavara
za 5 % Ni čelik za različite
brzine hlađenja [6].
Slika 5. Raspodela tvrdoće u zavar. spoju čelika sa 9 % Ni
Pošto je kritična brzina hlađenja ovih čelika veoma
mala, deo ZUT najčešće prelazi u martenzit. Kako je
tvrdoća otpuštenog osnovnog materijala u opsegu 22-
26 HRc, na rastojanju od linije stapanja od 0.8 mm,
tvrdoća raste na 38-40 HRc. Ovo je gotovo maksimalna
vrednost tvrdoće za čelik sa oko 0.1 % C, koji je
karakterističan za čelike sa 9 % Ni. To je jedan od
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. X-X
20
NAUKA∗ISTRAŽIVANJE∗RAZVOJ
razloga zašto se često maksimalni sadržaj ugljenika u
ovim čelicima ograničava na 0.08 % [6].
U ZUT zavarenog spoja strukturne transformacije se
mogu opaziti u oblastima temperaturnog intervala 650-
800 °C. Pri temperaturama iznad 700 °C uočljivo je
smanjenje zaostalog austenita. Na temperaturama oko
900 °C struktura materijala je finija nego u zoni koja nije
bila u ovom temperaturnom intervalu, mada je sadržaj
austenita mali. Strukturne promene zapažene u ZUT
rezultuju u otvrdnjavanju uske zone u blizini granice
stapanja i dostižu vrednosti tvrdoće od oko 380 HV. Na
–196 °C tvrdoća ove zone raste, a žilavost opada.
Tvrdoće po preseku zavarenog spoja su prikazane na
slici 5. Nasuprot tvrdoći, udarne osobine ZUT pokazuju,
ili ne pokazuju, smanjenje [6].
Pod normalnim uslovima zavarivanja čelici sa 9 % Ni
obično nisu osetljivi ni na jedan tip prslina tokom i/ili posle
zavarivanja. Pri zavarivanju sa niskovodoničnim
elektrodama predgrevanje i druge mere povećanja
zavarivosti se ne zahtevaju.
Kada se koristi jednosmerna struja može doći do
nestabilnosti luka, kao posledica neželjenih magnetnih
polja oko luka. Čelici sa 9 % Ni su pogodni za ovakvo
ponašanje pošto se veoma lako magnetizuju, znatno
lakše od ostalih konstrukcionih čelika. U cilju
obezbeđenja stabilnosti luka maksimalni udeo
magnetičnosti u limu ne sme preći 60 gausa.
Za čelik sa 9 % Ni temperature žarenja su vrlo uskog
temperaturnog intervala, a radi sprečavanja otpusne
krtosti često se preporučuju velike brzine hlađenja.
Preporuke za zavarivanje čelika sa 9 % Ni
− Posle gasnog rezanja obavezno primeniti
mašinsku obradu žljeba;
− Do debljine od 25 mm i temperatura okoline iznad
+5 °C zavarivati bez predgrevanja. Pri nižim
temperaturama i većim debljinama treba primeniti
predgrevanje do 80 °C, maksimalno 250 °C;
− Zavarivati sa malim količinama unete energije;
− Vreme t8/5 treba da je oko 10 s, ne preko 15 s;
− Niska međuslojna temperatura - oko 50 °C;
− Po mogućnosti zavarivanje izvoditi u povoljnim
položajima, zbog smanjenja verovatnoće nastanka
grešaka i napona usled zavarivanja;
− Brušenje posle svakog prolaza izvoditi pažljivo da
ne dođe do pregrevanja materijala.
LITERATURA
[1] Juraga, I., Klisura, R.: Zavarivanje, br. 26/1983, str. 269-274,
Zagreb, Hrvatska
[2] Drobnjak, Đ.: Fizička metalurgija, TMF, Beograd, 1986.
[3] Linnert, G.: Welding Metallurgy, Vol. 2, AWS, 1967., str 549, SAD
[4] Drobnjak, Đ.: Izbor materijala, Skripte TMF, Beograd, 1993.
[5] Metals Handbook, vol.1, 10th Editionn, ASM, 1990., SAD
[6] Doc IIW-IX-1310/84: Guide to the welding and weldability of
cryiogenic steels, maj 1984., Bratislava, Slovačka
[7] Ažman, S.: Dodajni Materijali Železarne Jesenice – Zbornik
radova, Bled, 1987, str. 31-47, Slovenija
[8] Skripta SLV, Munchen, 1999., Nemačka