Уређивање односа са Портом у Србији су бар колико- толико наступила мирнија времена.

Оживели су трговачки путеви, Дубровчани пишу о миру у Србији и траже надокнаду

штете и да им се потврде раније повластице. Границе разорене државе коју је Ђурађ
наследио биле су знатно сужене. Турци су држали Голубац и тимочку област све до
Књажевца и Ниша, Раваница и Ресава биле су још увек под српском влашћу, територије
према југу уз Мораву биле су под турском влашћу и примакли су се Новом Брду. Деспот
Ђурађ држао је некадашњу област Бранковића са Приштином, Призреном и Пећи. Преко
ових крајева Деспотовина се повезивала са Приморјем и граничила са млетачким
поседима. После уговора из 1426. године на Примојру није било промена (Дриваст,
Подгорица, Меду и БАР- српски градови). Најтежи губици били су Ниш и Крушевац, где
је била граница и управо због тога је султан претворио Крушевац у јаку пограничну
тврђаву. Пошто су у Деспотовини Угри држали Београд, а Турци Ниш, Крушевац,
Голубац... Ђурађ је остао без великих утврђења и зато је почео да зида Смедерево.
Положај Смедерева био је изузетно битан са југа су притискали Турци, а са севереа у
непосредној близини била је Угарска, из које је могла стићи помоћ или као уточиште у
невољи. За зидање Смедерева Ђурађ је добио дозволу султана, коју је морао добро
платити, према неким изворима дао је ћерку Мару султану у харем.
Нови град зидан је на самом ушћу Језаве у Дунав, на месту где је постојало насеље у 11.
веку, састоји се од Малог и Великог града. Јаки зидови били су ојачани према копну,
одакле је прилаз био најлакши и штитили су Мали град у ком је боравио деспот и где се
налазио његов двор. Мали и Велики град чинили су целину, а сам објекат је имао 24 куле
(висине 20 метара), тврђава је грађена за борбу хладним оружијем, иако је дебљина зида од
2-4 метара. Смедерево задивљује својојм величином и може се мерити са средњовековним
Дубровником. Његова величина још више задивљује када се узме у обзир колико је брзо
саграђен. Ђурђев натпис у камену сведочи да је завшен 1430. године. Смедерево је
изграђено уз велике жртве, прописан је посебан намет, радовима је руководио Јеринин
брат, Ђорђе Кантакузин (испричај легенду о проклетој Јерини!!!). У граду су службу
касније добили многи грчки великодостојници, најпознатији је Јеринин брат, Тома. За
разлику од ранијих градова средишта, Смедерево је одмах после зидања постало права
престоница. Деспот Ђурађ је у њему издао највише повеља, установио ковницу новца...
Смедерево је убрзо стекло велику славу и неки извори га називају средиштем хиршћанства
на истоку, Константиновим градом... Још за време зидања града Ђурђа су посланици
византијског цара Јована VIII Палеолога крунисали за деспота. Крунисање Ђурђа није
ставило Србију у завистан положај од стране Византије, али је одржавање споствене
државе постајало све теже. Ђурађ није имао снаге да контролише своје области у Зети,
тамо су се одметнули Ђурађ и Љеш Ђурашевић, почели су да носе старо презиме
Црнојевић и били су спремни да се приклоне Млечанима, али су се ипак на крају
приклонили деспоту. У то време султан је опседао Драч. У тим операцијама учествује и
деспотов син, Гргур, помажући скопског бега Исака. Као и његов претходник Ђурађ је био
у сукобу са господаром Дања, Којом Захаријом. Почетком 1429. у Зету је дошао Стефан
Марамонте, син Константина Балшића и Јелене Топија и одмах везао Коју за себе. Довео
је Турске чете које су пљачкале по Зети и опсео је Дриваст, али су га убрзо сви напустили
и ступио је у службу Млетачке републике. Турци су наставили да пљачкају Зету, мир је
склопљен 1430. на Порти, а деспот је повратио Дриваст. У међувремену је избио рат у
Босни, између Твртка II и Радослава Павловића са једне и деспота Ђурђа и Сандаља
Хранића са друге стране. У пролеће је Ђурађ освојио делове Усоре са Зворником и
Теочаком.