Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет

Одсек за историју

Национална историја XX века

Револуционарни раднички покрет у

Војводини 1917-1921

Др Данило Кецић

Ментор: Студент:

Проф. др Слободан Бјелица Милица Милосављевић

mmilosavljevic97@gmail.com

децембар 2018.
Биографија

Данило Кецић рођен је 27. октобра 1927. године у Кикинди, гдје је и завршио
основну школу и реалну гимназију. Вишу педагошку школу, Група за историју, завршио је
у Новом Саду, а Филозофски факултет у Београду. Докторирао је 1972. године на
Филозфском факултету у Новом Саду, где је радио од 1975. године, у звању научног
савјетника и редовног професора на предмету Историја Југославије. Био је више година
директор Института за историју и шеф Одсјека за историју Филозофског факултета у
Новом Саду. Пензионисао се 1996. године. Кецић се углавном бавио друштвеном и
политичком историјом Војводине и Југославије у првој половини XX вијека. Од 1974. до
1992. године био је главни и одговорни уредник едиције Војводина у борби и члан многих
других редакција. Објавио је четрнаест књига самостално и шест у коауторству, од тога су
три преведене на мађарски језик, а две књиге су објављене на језицима народности
Војводине. Поред тога објавио је многе чланке и студије у часописима и зборницима
радова. Нека од његових најзначајних дјела су Синдиклани покрет железничких радника у
Војводини 1918-1921 (1969); Класне борбе у Војводини 1918-1921 (1969); Револуционарни
раднички покрет у Војводини 1917-1921 (1972) (и на мађарском); Историја Савеза
комуниста Југославије (1985, коаутор).

Организација и кратки приказ књиге

Ова монографија је објављена 1972. године у Новом Саду као докторска

дисертација др Данила Кецића, а издавач је Институт за изучавање историје Војводине. На
почетку књиге неколико страница је посвећено предговору, затим слиједи читав низ
скраћеница са објашњенима, а онда и увод срочен у три наслова. У предговору аутор
наводи сву коришћену грађу, која је заиста богатог садржаја, а чију велику вриједност чине
до тада необрађени архивски документи, затим партијски и синдикални документи,
архивски списи настали од стране органа власти, многобројна штампа, као и до тада већ
објављена литература.

Први наслов увода даје значајне податке о становништву и структури радничке

класе у Војводини, аутор уз текст прилаже мноштво табела које потврђују његове
прорачуне о броју предузећа и радних мјеста у Срему, Банату и Бачкој. Други наслов
говори о радничком покрету до настанка Социјалдемократске партије. Наводи имена
њемачких и мађарских оснивача, вријеме настанка и наслове првих радничких
организација. И коначно последња тачка уводног дијела говори о стварању агитационих
одбора и посебну пажњу придаје настанку СБАО и СДПУ.

Сам садржај књиге аутор је подијелио на шест глава, које су опет подијељене у
неколико цјелина. Др Кецић у овој монографији прати рад радничког покрета у Војводини
у једном револуционарном раздобљу, пратећи догађаје од 1917. године и Октобарске
буржоаске револуције, па до дефинитивне забране 1921. године.

Првио дио носи наслов Раднички покрет у току Првог свијетског рата и подјељен
је на четири поглавља. Представљене су двије етапе развоја покрета, прва која траје од
1914. до 1917. године, а друга од револуције у Русији до распада Аустро-Угарске 1918.
године. Кроз двије етапе провлачи ноту погоршаног положаја народних маса, који је
осликан бројним хапшењима водећих политичких личности, заустављањем рада листова и
другим репресивним мјерама. Врло често др Кецић говори о односу СДПУ према
тренутним дешавањима, а током рата њихов је био сведен на чист опстанак. Током 1917.
године почињу бољи дани за рад радничког покрета.

Други дио је подијељен на пет поглавља, а прати политичке догађаје од 1918. до

1921. године. Кроз поглавља је описан настанак Народног вијећа, као и долазак Михаља
Карољија на власт, а онда и настанак Мађарске Републике. Паралелно тим догађајима у
Мађарској, у Војводини ступају нови органи власти који стварају Народну управу. Други
дио се завршава поглављем о друштвено- економским приликама које су у годинама
послије рата заиста биле отежане.

Трећи и најобимнији, а по садржају врло једноличан дио чини чак осам поглавља
која дају приказ борбе радничког покрета засебно у свим дијеловима Војводине. Крајња
временска одредница трећег дијела је моменат присаједињења Војводине Србији, односно
Конгрес уједињења. Аутор у шестом поглављу истиче терор буржоазије над радништвом,
али већ у осмом поглављу пише о штрајку истих.

Четврти дио носи наслов Јачање револуционарног радничког покрета и размах

класне борбе, а подијељен је на шест поглавља. На почетку четвртог дијела аутор пише о
Социјалистичком радничком покрету Југославије- комунистима (СРПЈ-к) и његовој
организацији и јачању крајем 1919. године. Треће и шесто поглавље објашњава како је
корупција изазвала економске и социјалне проблеме крајем 1919. године. У том моменту
положај радничке класе је изузетно лош, али се он мијења почетком 1920. Др Кецић је уз
ове текстове приложио и табеле које дају приказ цијена основних животних намирница.

Пет дио обрађује тему Револуционарног радничког покрета од Вуковарског конгреса

до Обзнане. Подијељен је на пет поглавља. Прва три поглавља говоре о учешћу комуниста
Војводине на Вуковарском конгресу, као и посљедицама и значају тог конгреса. И коначно,
у другој половини 1920. године радништво је успјело да штрајковима примора државни
врх на побољшање свог положаја, управо о томе др Кецић пише у четвртом поглављу. У
петом поглављу аутор наставља политичку историју КПЈ говорећи о њеном учешћу на
парламентарним изборима у другој половини 1920. године. поглавље се завршава
доношењем Обзнане 29. децембра 1920. године којом је забрањен рад КПЈ.

Шести и последњи дио чине само три поглавља. Овај дио говори о репресалијама
којима су били подвргнути чланови КПЈ доношењем Обзнане. Но и поред тога они су
наставили илегални рад и очували континуитет своје политичке дјелатности. Ипак 1921.
године, након неуспелог покушаја атентата на краља од стране припадника комунистичке
партије дошло је до дефинитивне забране КПЈ.

Закључак и критика књиге

Професор Кецић даје лијеп и опширан приказ историје комунистичке партије од

оснивања првих радничких организација, преко њиховог дјеловања током Првог свијетског
рата, па све до дефинитивног укидања 1921. године.

Иако је тема због грађе коју великим дијелом чине партијски и синдикални
документи тешка за обрађивање јер даје мишљење скоро само једне стране, аутор је успио
да објективно и хронолошки изнесе дешавања.

Аутор пише стручно, у табеле уноси много статистичких података.

Врши упоређивање развијености разних дијелова Војводине.

 Значај самог дјела је у томе што је настало обрађивањем извора првог реда и раније
необјављених докумената уз снажну критику, те због тога има значајну научну вриједност.