РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВИСОКА ШКОЛА ПРИМЕЊЕНИХ СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА ВРАЊЕ

СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА УПРАВЉАЊЕ
ИНОВАЦИЈАМА У РАЗВОЈУ
ПРОИЗВОДА
Тема: „Иновације у маркетингу“

Професор: Кандидат:
Др Милица Станковић Александар Ничић 20-ИМ/СЦИ

Врање, 2019.
Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

САДРЖАЈ:

1. УВОД .............................................................................................................................. 1

2. МАРКЕТИНШКА ИНОВАТИВНОСТ.................................................................... 2

3. МЕНАЏМЕНТ ИНОВАТИВНИХ ПРЕДУЗЕЋА .................................................. 3

4. КОНКУРЕНТНОСТ И МАРКЕТИНГ ИНОВАТИВНОСТ У СРБИЈИ ........... 6

5. РАЗВОЈ МАРКЕТИНГ ИНОВАЦИЈА У ПРЕДУЗЕЋИМА У СРБИЈИ .......... 8

6. ОБЈАШЊЕЊЕ РАДА ............................................................................................... 10

7. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................ 11

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................ 12
Семинарски рад: „Иновације у маркетингу”

1. УВОД
Савремени услови пословања намећу потребу за константним учењем, развијањем
нових извора и способности за стицање конкурентске предности и перманентним
унапређењем пословања предузета. Један од начина за постизање тих циљева, чији значај
расте у условима брзих и турбулентних промена, је адекватно управљање тржишним
знањем. Тржишно знање представља основу за иновирање и унапређење вредности за
кључне стејкхолдере предузећа, и тиме и основу одрживе конкурентске предности.
Неопходан предуслов за стицање и коришћење знања о тржишту и са тржишта представља
тржишна оријентација предузећа. Бројним студијама у области маркетинга доказан је
вишеструки позитиван утицај тржишне орјентације на перформансе предузећа попут
иновативности, профитабилности и конкурентности'. Међутим, значај маркетинг концепта
и развијање тржишне орјентације као његове операционализације још"с увек није схваћен
на адекватан начин у предузећима у Србији.

Такође, недавољна пажња се поклања анализи узрочно последичне везе између

развоја маркетинга и националне и пословне конкурентности. Конкурентност се, у
зависности од нивоа анализе (производ) предузеће, сектори привреде, регион, држава,
наднацианални ентитети) дефинише и вреднује на различите начине, применом разлититих
приступа и методологија. Међутим, основно значење појма конкурентност подразумева
способност одређеног субјекта или ентитета да се надмеће/ такмичи и са другима.
Конкурентска предност условљена је супериорном вредношћу коју организације и
институције испоручују свим учесницима у ланцу вредности, изворима и способностима
којима остварују бољу позицију у односу на оне са којима се надмећу.

На конкурентност и стратегијску позицију предузћа утичу бројни фактори, али

њихова конкурентска предност углавном проистиче из супериорне вредности коју
испоручују потрошачима. Са развојем привреде и друштва и глобалозације у различитим
областима конкуренција је све интезивнија, а потрошачи информисанији и захтевнији. У
таквим условима, стицање и одржавање конкурентске предности је изазов који тражи
промену пословне орјентације предузећа. У настојању да задовоље циљеве кључних
стејкхолдреа у ланцу вредности, менаџери усмеравају све више ресурса у активности и
процесе који омогућавају диферецирање понуде и ефикасније позиционирање.

Иновациона способност предузећа сматра се једним од основних индикатора његове

конкурентности, а брзина брзина доласка до нових знања и њихова успешна примена пре
конкурената постају пресудни фактори успеха предузећа. Савремена предузећа су пред
сталним изазовом да, кроз интеграцију знања из различитих извора, стварају нова решења
усаглашена са потребама и захтевима куппаца. Због тога се она костантно труде да
идентификују вредне информације и да их размењују кроз организацију, како би се одлуке
доносиле на бази шире информационе основе и успешније креирала одржива конкурентска
предност.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ ___________________________________________________1

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

2. МАРКЕТИНШКА ИНОВАТИВНОСТ

У оквиру упитника који је пласиран посматраним предузећима маркетиншка

иновација је дефинисана на следећи начин: „Маркетиншка иновација је примена нове
маркетиншке методе, што укључује значајне промене у дизајну производа, паковању,
пласману и промоцији производа и наплаћивању производа.“

Ова дефиниција указује да иновације у макетингу подразумевају:

• Знатне промене дизајна или паковања производа или услуге (искључити

рутинске/сезонске промене као што су модни трендови);

• Нове или знатне промене дистрибутивних метода као што су продаја путем интернета,
франшизе, непосредна продаја дистрибутивне лиценце.

Табела 1. Утицај иновација у организацији на иновације у маркетингу

На основу резултата статистичке анализе, као и на основу података у Табели 1,

намеће се закључак да су организационо иновативна предузећа имала маркетиншке
иновације у много већој мери него организационо неиновативна. Ова разлика је посебно
изражена када је реч о знатним променама дизајна или паковања производа и последица је
промене односа са другим предузећима или институцијама, као и са клијентима и
добављачима.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 2

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

3. МЕНАЏМЕНТ ИНОВАТИВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Резултати анализе у погледу утицаја организационог дизајна на индикаторе

иновативног понашања предузећа указују на то да организациони дизајн не утиче
статистички значајно на све посматране индикаторе иновативности. Такође, у ситуацијама
где постоји значај, постоји неједнак утицај посматраних компоненти организационог
дизајна:

• Предузећа у Србији углавном послују самостално, али код организационо

иновативних се примећује блага тенденција раста ка пословању у оквиру групе
(35.3%) у односу на организационо неиновативна (25.4%). У погледу општих
карактеристика предузећа иновације у организацији у посматраним предузећима не
утичу на то да ли ће предузеће пословати самостално или у оквиру групе предузећа.
Оријентација ка тржишту Европске уније организационо иновативних предузећа је
подстакнута променама у самој организационој структури предузећа.

• Иновације у организацији подстичу конкретну примену стратешке концепције и

активираних ресурса организације у циљу реализације и упешног тржишног
пласмана технолошке иновације. Највећи допринос иновацији у организацији има
компонента организационог дизајна која се односи на нове или знатно побољшане
технике управљања знањем, а у најмањој мери на нове или знатне промене у
односима са другим предузећима. Технолошке иновације су најчешће развијене у
оквиру самог предузећа и не постоји статистички значајна разлика између
организационо иновативних и организационо неиновативних предузећа.

• Генерално гледано предузећа, која имају иновацију у организацији имају већа

издвајања за иновационе активности, међутим та разлика је статистички значајна
једино код активности интерног истраживања и развоја, као и код активности
увођења иновација на тржиште. Интерно истраживање и развој односи се на
целокупне активности истраживања и развоја које се спроводе унутар предузећа
ради повећања опсега знања и проналажења примена тог знања, што је условљено
чињеницом да код организационо иновативних предузећа компонента
организационог дизајна која се односи на нове или побољшане технике управљања
знањем има највећи утицај. Ова констатација намеће потребу активнијег
укључивања јавног сектора у (су) финасирању истраживања и развоја у предузећима
у Србији нпр. кроз активније партнерство пословног сектора и истраживачких
установа, којим би се уз субвенционисање истраживања и развоја могло деловати на
трансфер технологије у предузећа. Увођење иновација на тржиште у већем обиму
код организационо иновативних предузећа у односу на организационо неиновативна
предузећа је управо последица нових или знатних промена у односима са другим
предузећима или јавним институцијама. Приликом анализирања утицаја
организационог дизајна на издвајање за иновационе активности потребно је и да се
осврнемо на основно ограничење наше анализе, а то је да нисмо нисмо израчунали
интензитет иновативних издатака, јер се предузећа у посматраном узорку нису у
довољном броју изјаснила о укупном приходу да би била подвргнута статистичкој
анализи.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 3

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

• Сва посматрана предузећа су углавном окренута коришћењу сопствених извора

информација за иновације. Недовољно прибављање информација из других врста
извора се може објаснити мањком ресурса и способности које би та сарадња
захтевала, али и мањкавошћу иновационе политике која се односи на стимулисање
сарадње. Већина извора информација за иновације у Србији не зависи статистички
значајније од организационе иновативности, осим када су у питању информације
које се добијају од професионалних и удружења из делатности, што је подстакнуто
променама у пословној пракси кроз увођење нових метода учења и стицања знања.
У оквиру ове групе фактора требало би подстицати компонету организационог
дизајна која се односи на повезивање са другим предузећма за истраживање и развој,
факултетима, институтима и сл.

• Наша анализа је показала да иновација у организацији остварује статистички

значајан утицај једино у погледу ефеката иновације предузећа који се односе на
пораст квалитета производа или услуга и повећану додату вредност. Побољшање
квалитета производа, и са тим у вези и додате вредности је последица увођења нових
или знатно побољшаних техника управљања знањем унутар предузећа. Ово се може
тумачити чињеницом да је реч о тржиштима где је присутан висок ниво
конкурентности.

• Ефекат отежавајућих фактора за иновирање се у посматраним предузећима у Србији

испољава кроз кашњење иновационих пројеката без обзира на иновације у
организацији. Фактори трошкова су идентификовани у највећој мери као
отежавајући за иновирање без обзира да ли је реч о организационо иновативним
предузећима или не. Поред трошкова директних иновација истиче се и недостатак
подршке из јавних фондова. Ово се може се тумачити власничком и организационом
трансформацијом у Србији у посматраном периоду, са једне стране и са друге стране
формирањем великог броја иновативних малих и средњих предузећа. Предузећа
ових карактеристика немају довољну имовину те се као таква не могу обраћати
банкарским институцијама за финасирање и потребна им је подршка јавних фондова.
Организационо иновативна предузећа групу фактора који се односе на знање не
сматрају ограничавајућим у мери као организационо неиновативна предузећа јер су
су резултат увођења нових и унапређених метода учења и размене знања унутар
предузећа. У погледу утицаја осталих група фактора нема значајније статистички
значајне разлике.

• У предузећима у Србији подстицање заштите права интелектуалне својине је

условљено променама у самој организацији рада, што је последица реструктуирања
транзиционих предузећа.

• Организационо иновативна предузећа су имала маркетиншке иновације у много

већој мери него организационо неиновативна. Ова разлика је посебно изражена када
је реч о знатним променама дизајна или паковања производа и последица је промене
односа са другим предузећима или институцијама, као и са клијентима и
добављачима.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 4

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

• Увођење система квалитета у Србији је у већем обиму условљено организационим

трансформацијама које су се дешавале претходних година, и углавном се односи на
увођење ИСО 9001, а у далеком мањем обиму увођењем техничких стандарда који
се односе на примену нових технологија.

• Предузећа са иновацијом у организацији су више тржишно оријентисана, у односу

на она која то нису, и то у већини случајева представља последицу имплементације
нових метода организације пословних процедура и рутина. То укључује, нпр,
увођење нових унапређених метода учења и размене знања унутар предузећа.
Имплементације праксе за развој запослених и усавршавање вишка радника као што
је образовање и тренинг системи је, такође, значајна иновација у пословној пракси.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 5

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

4. КОНКУРЕНТНОСТ И МАРКЕТИНГ ИНОВАТИВНОСТ У СРБИЈИ

Иновације у свим областима су критични фактор успех и основа за унапређење
конкурентности привреде и друштва. Значајну улогу у том процесу има маркетинг.
Иновације у маркетингу су веома значајне за успех иновација у осталим областима.
Најшире схваћене, иновације у маркетингу представљају примену нових маркетинг модела.
Ниво примене маркетинга у националној привреди могуће је проценити и посредно. Наиме,
уколико кренемо од тога да тржишна орјентација представља операционализацију
маркетинг концепта, можемо закључити да је ниво тржишне орјентације индикатор нивоа
употребе маркетинга у предузећу. Индикатор који у том смислу указује на низак ниво
тржишне орјентисаности предузећа у Србији је дат у најновијем извештају о глобалном
индексу конкурентности. На основи оцене 3,1 по индикатору ниво употребе маркетинга
Србија заузима изузетно неповољну позицију као 131. од 144 анализиране земље.

Уз то, опште је прихваћено да тржишна орјентација предузећа подразумева

орјентацију на потрошаче, орјентацију на конкуренцију и интерфункционалну
координацију као основне вредности у оквиру организационе културе, уз то дугорочни
временски хоризонт и орјентисаност на профит као основе одлучивања. Самим тим
информација да је ниво развијености орјентације на потрошаче изузетно низак додатно
потврђује низак степенн тржишне орјентације предузећа у Србији. У циљу праћења
иновативности и упоређивања на нивоу Европске Уније, релевантне статистичке
организације земаља чланица прикупљају одговарајуће податке о иновацијама.
Статистичко праћење иновација за потребе Европске комисије заснова се на анкетном
истраживању иновативности предузећа које се реализује у свим земљама кандидатима за
пријем у ЕУ и Норвешкој. Истраживањем се добијају информације о иновативности
предузећа: иновацијама производа/услиге, иновацијама у маркетингу. Ово анкетно
истраживање иновационих активности предузећа које се реализује за потребе Еуростата
садржи и информације које се односе на иновативности предузећ у Србији.

Према расположивим подацима за 2014. годину више од половине свих предузећа

међу зељама чланицама ЕУ су иновативна. Најчешће учешће иновативних предузећа у
укупном броју међу земљама чланицма а ЕУ имају: Немачка, Луксембург и Белгија.
Најниже учешће иновативних предузећа у укупном броју анкетираних имају Бугарска,
Пољска и Летонија Према учешћу иновативних предузећа Србија је на нивоу просека ЕУ
и боље је позиционирана у односу на земље у окруђењу. И овај податак је у супротности са
идникатором иновативности у оквиру глобалног иднекса конкурентности што се може
објаснити, оре свега разликама у примењениј методологији прикупљања података,
различитим схватањем иновација од стране анкетиранихи различитим тумачењем
резултата. Наиме, веома је важно по основу којих иновација предузећа стичу и одржавају
конкурентску предност.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 6

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

У зависносту од врсте иновација предузећа се могу поделити у следеће групе:

- Предузећа која развијају иновације производа и/или производа процеса;

- Предузећа која развијају иновације у организацији и/или маркетингу без иновација
производа;
- Предузећа која развијају све типове иновација (производа, процеса, организације,
маркетинга).

Логично је да су најуспешнија предузећа која развијају и синхронизују све типове

иновација. Земље са највећим учешћем иновативних предузећа (Немачка Луксембург,
Белгија) развијају све типове иновација. Земље са ниским учешћем иновативних предузећа
која развијају све типове иновација. Иако се по брију иновативних предузећа, као према
учешћу предузећа која развијају све типове иновација, Србија налази на нивоу просека
земаља ЕУ, индикатор иновативности у оквиру глобалног индекса конкурентности то не
показује. Као што је наведено у претходном тексту овај индикатор је веома неповољан за
Србију јер се она налази иза свих земаља у окружењу. Разлог за то је пре свега, садржан у
разликама у схватању иновација од стране анкетираних. Веома је битно о каквим
иновацијама је реч, нпр. да ли су у питању радикалне иновације или модификације
постојећих производа, да ли је у питању освајање и развој нових тржишта или нова
маркетинг кампања.

Број и квалитет реализованих иновација су кључни за успешно конкурентско

позиционирање. Не умањујући значај осталих типова иновација у наставку је дат кратак
осврт на оцену стања у погледу иновативности у маркетингу. Праћењем иновација у
маркетингу могуће је прикупити информације о иновативности конкретних предузећа
појединих области и грана и привреде као целине. Колико је значајно ово питање показује
податак да око трећина предузећа у ЕУ развија овај тип иновација. Иновативна предузећа у
Европи као иновације у маркетингу најчешће наводе: развој нових начина комуницирања
односно промоције, коришћење нових средстава за пренос поруке, развијање нових метода
за формулисање цена производа и услуга иновације у дизајну и паковању. Развој тржишта,
односно маркетинг стратегија за освајање нових тржишта је по учесталости, нјмање
заступљена иновација у маркетингу у земљама у ЕУ. Када се узме у обзир број иновација
производа и/или услуга и проблеме у лансирању и комерцијализацији нових производа,
логично је да без иновација у маркетингу и одговарајуће интерфункционалне координације
није могуће успешно управљати тржишним и пословним ризиком, а самим тим и ризиком
иновација.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 7

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

5. РАЗВОЈ МАРКЕТИНГ ИНОВАЦИЈА У ПРЕДУЗЕЋИМА У СРБИЈИ

На основу резлутата кабинетског истраживња може се закључити да је иновативност

предузећа у Србији, иако су евидентни помаци набоље, још увек незаддовољавајућа, што се
негативно одражава на пословну и националну конкурентност. У циљу детаљнијег
сагледавања стања и промена иновативности предузећа у Србији, посебно у области
маркетинга, поред кабинетског, реализовано је теренско истраживање са циљем да се
идентификују не само типови иновација, већ и фактори који ограничавајуће делују на
њихову ефикасну комерцијализацију. Тренско истраживање реализовани је у другој
половини 1024. године. Истраживање је реализовано коришћењем општеприхваћене
методологије маркетинг истраживања коришћењем метода испитивања конкретно техинке
дубинског интервјуа. Дубински интервју је вођен са менаџерима предузећа и маркетинг
менаџерима, Интервјуом је обухваћено 50 предузећа, пре свега средњих, из области
хемијске и прерађивачке индустрије.

Овим истраживањем доказано је да је ниво развијености и примене маркетинга у

предузећима у Србији низак, што је подржано следећим налазима:

- Маркетинг концепт као став менаџмента према његовој улози у привреди и друштву
још увек није прихваћен као доминантна пословна филозофија. Резултати
истраживања показују да у оредузећима у Србији која су обухваћена истраживањем
још увек доминира продајни концепт као фаза у развој маркетинга. Квалитативна
истраживања поазују да менаџери маркетинга објашњавају, пре свега, као активност
комуницирања, продају посматрају као посебну активност у оквиру маркетинг;

- Иако су евидентни помаци у односи на претходна истраживања, још увек се не

схвата на прави начин неопходност развоја маркетинг способности за унапређење
пословних и иновационих перформасни;

- Недовољно се користи тржишно знање за кретање компетенција везаних за тржиште;

- Степен орјентисаности на потрошаче је низак – што је у сагласности са подацима из

најновијег извештаја о глобалној конкурентности. У овом теренском истраживањи
то је доказано на основу следећих резултата и уакључака: маркетинг је доминантно
орјентисан на освајање нових потрошача; вредности потрошача за предузеће у
задржавање вредних потрошача су активности које се реализују само у 12%
истраживаних предузећа; сатисфакцији и лојалности потрошача и изградњи
дугорочних односа мрежа са њима и осталим стејкхолдерима у којима се креира
вредност за све укључене субјекте се поклања релативно мала пажња. Резултати
истраживања показују да само трћина анкетираних континуирано реализује ове
активности. Иако већина менаџера тврди да прате сатисфакцију потрошача,
дубинским испитивањем се дошло до података да се то не чини редовно ното на
систематичан начин;

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 8

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

- Степен орјентисаности на конкуренцију је такође недвољан. Ова орјентација се

сматра битнм али само у смислу праћења активности конкуренције и реактивног
понашања, односно одговарања на те активности. Сарадња са конкуренцијом
вредности је веома ретка;

Табела 2. Типови иновација у маркетингу

- Истраживање показује да, иако се схвата значај интерфункционалне координације,

у пракси још увек није остварен задовољавајући степен сарадње и координације
активности у оквиру свих пословних функција и да је развој холистичког маркетинга
у повоју;

- Примарни циљ пословања анкетираних предузећа је остваривање профита у кратком

року. Остваривању пословних и макретинг циљева у дугом року се не поклања
одговарајућа пажња.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 9

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

6. ОБЈАШЊЕЊЕ РАДА

У првом уводном делу овог рада описана је једна од најзначајних особина за опстанак
предузећа а то је иноватинвост. Иновативност се огледа у доласку до нових знања успешној
примени истих пре конкурената су пресудни. Ништа мање важна је способност одређеног субјекта
да се такмичи и са другима што и покреће свако предузеће у потраѕи за иновацијом.

У другом поглављу се сагледава сам појам маркетиншке иновације. Морамо поменути да је

појам маркетиншке иновације примена нове маркетиншке методе што укључује промене у
дизајну производа, паковању, пласману промоцији инаплаћивању производа.

Код трећег поглавља пажња се више обраћа на менаџмент иновативних предузећа. Овде су
за потребе истраживања узета нека од наших предузећа на подручју Србије. Из овога
проистиче да предузећа у Србији углавном послују самостално, али код организационо
иновативних предузећа се примећује блага тенденција раста ка пословању у оквиру
групације.

Четврто поглавље описује које су области у којима су иновације од критичног значаја по

пословање сваке фирме. Иновације у маркетингу су веома значајне за успех иновација у
свим областима. Ниво примене маркетинга у националној привреди се процењује
непосредно. Најуспешнија предузећа на основу ових информација су она која развијају и
синхорнизују све типове информација.

У петом поглављу коначно длазимо и до маркетиншких иновација које су актуелне код нас
у Србији. Генерално разним истраживањима је доказано да је ниво развијенсоти и примене
маркетинга у оредузећима у Србији низак. Маркетинг као став менаџмента према његовој
улози у привреди и друштву још увек није прихваћен као доминатна пословна филозофија.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 10

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

7. ЗАКЉУЧАК

У условима динамичних промена у окружењу иновативност постаје кључни фактор

конкурентског диференцирања и позиционирања предузећа. Иновативна предузећа су
конкурентнија на тржишту јер креирају јединствену вредност за потрошаче. Предузећа се
суочавају са бројним изазовима када је реч о генерисању иновација. Са једне стране, она су
свесна потребе за иновирањем у циљу опстанка на тржишту, али са друге стране, не могу
самостално да генеришу иновације, посебно када се иам у виду да су оне све више засноване
на ретким ресурсима. Знање јесте један од таквих ресурса које ова предузећа покушавају да
стекну на различите начине. Проблеми у развијању иновација које тржиште валоризухе
захтевају нову иновациону праксу предузећа. У условима промењивог окружења предузећа
све више сагледавају важност креирања иновација у маркетингу.

Посебан проблем за развој иновативности предузећа у Србији представљају

неадекватна пословна оријентација, организациона култура и свест менаџера о томе да се
трајна конкурентска предност може обезбедити повезивањем и сарадњом са кључним
стејкхолдерима (потрошачима, добављачима, посредницима, конкуренатима,
истраживачким институцијама, универзитетима) су критични фактори за унапређење
иновационих капацитета и пословних перформанси предузећа. Креирањем и трансфером
знања кроз разне видове пословних мрежа може се постићи критичан ниво одређених и врло
често, специјализованих компетентности неопходних за повећање иновационих
капацитета. Развијање и ефикасно коришћење маркетинг компентенција омогућава свим
предузећима да успешно реализују стратегијске процесе који укључују бројне активности
и на тај начин доприносе унапређењу пословне и националне конкурентности.

Основна активност у том процесу је идентификовање могућности на тржишту и

потенцијала појединих сегменатаприкупљањем, интерпретирањем и коришћењем знања о
тржишту. Притом је посебно важно знање о постојећим и потенцијалним потрошачима и
конкуренцији. Прикупљене информације омогућавају поуздану процену постојећих
потенцијалних расположивих ресурса за креирање и испооручивање понуде вредности и
селекцију циљних тржишта. На основу тих информација може се успешно вршити процена
профитног потенцијала појединих сегмената, као и усаглашености ресурса, понуде и
потреба на тим сегментима.

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 11

 Семинарски рад: „Иновације у маркетингу“

ЛИТЕРАТУРА

[𝟏. ] Мр. Марија Мосуровић Ружичић, „Организације и ииновације“ Београд, Институт

„Михајло Пупин“, 2012;
[2.] Маричић, Б. (2010), „Понашање потрошача“, Центар за издавачку делатност Економског
факултета, Београд;

[3.] Станковић, Љ.,Ђукић С. (2013), Маркетинг, Економски факултет, Ниш;

[4.] Поповић, А. (2010)“Стратегијска анализа пословних купаца заснована на вредности“,

(мастер рад), Ниш, Економски факултет;

[5.] Др Слободан Стефановић, Др Живосав Адамовић, Др Бранислав Станисављевић, Др

Радоје Цвејић, „Технике и методе истраживачког рада за реализацију пројекта“, ТQM
Центар, Зрењанин, 2010

Александар Ничић 20/ИМ-СЦИ_______________________________________________________ 12