1.

ZNA�AJ PROJEKTNOG PLANIRANJA U PROCESU UPRAVLJANJA PROJEKTIMA-

Planovi se mogu podeliti na vremenske i projektne planove.Vremenski planovi se rade
u odre�enim
vremenskim intervalima i oni obuhvataju:kratkoro�ne (period od 1
godine),srednjoro�ne (od nekoliko
meseci do 5 godina) i dugoro�ne (10 i vi�e godina).Projektni planovi obuhvataju
programe i projekte
i oni se donose za re�avanje konkretnog problema koji se javio u poslovanju
preduze�a.
Programi predstavljaju sme�u objekata,ciljeva,strategija,politika,pravila i
poslovnih odredbi kao i
fizi�kih i ljudskih resursa koji se zahtevaju za njihovu primenu.Program obuhvata
ciljeve poslovanja i
korake koji se moraju preduzeti da se dostignu ti ciljevi sa odgovaraju�im vremenom
kao i resurse
potrebne za postizanje odre�enih ciljeva.
Program obuhvata 3 elementa:rezultat (output),izvore (input) i vreme.Na bazi
unapred utvr�enih
ciljeva koji se �ele ostvariti odre�uju se izvori koji �e se koristiti.Rezultat
zavisi od vrste delatnosti
organizacije koja je nosilac programa.Projekti su samostalni delovi programa koji
su ciljno usmereni i
imaju odredjeni po�etak i zavr�etak.Nikada se ne ponavljaju u istim
uslovima.Vremenski interval je
manje bitan za projektne planove.Projektnim planovima realizuje se razvojna
politika preduze�a.

2.POJAM I CILJEVI PROJEKTA-Pojam: Projekti predstavljaju jednokratne

procese.Osnovna
karakteristika je da imaju postavljen kona�an cilj,kada se postigne taj cilj proces
prestaje da
postoji.Projekat se defini�e kao niz aktivnosti koji imaju:konkretne
ciljeve,zahtevaju resurse,u ve�ini
organizacija se ne ponavljaju,imaju jasno deginisan datum po�etka i zavr�etka
aktivnosti.Projekat je
ono sto preduze�e nije ranije radilo,on uglavnom podrazumeva ostvarenje odre�enih
ciljeva sa
planiranim vremenom,resursima i bud�etom.Karakteristike projekata su:oni su
jedinstveni i
neponovljivi procesi,vremenski su ograni�eni,imaju jasne ciljeve koji treba da se
postignu,zahteva
koordinaciju u realizaciji,zahteva resurse za svoju realizaciju
(novac,opremu,materijal i ljude).Prema
metodi upravaljanja imamo:projekte za proizvodnju,gra�evinske,rudarske,in�enjering
i upravlja�ke
projekte.Bez obzira na vrstu svaki projekat ima odre�eni nivo rizika.

3.CILJEVI:oni mogu biti razli�iti.Svaki projekat ima primarni odre�eni aspekt koji
odgovara
njegovim svojstvima.Ti aspekti mogu biti:1.Dru�tveno-politi�ki-izra�en je kod
projekata izgradnje
novih industriskih objekata,2.tr�isno-ekonomski-kod projekata istra�ivanja i
razvoja novih proizvoda i
tr�ista,3.Ekolo�ki-kod izgradnje nuklearnih elektrana,hemiskih
proizvoda,rafinerija�4.Tehni�kotehnolo�ki-
istr�ivanje novih proizvoda i tehnologija,uvo�enje novih tehnolo�kih
procesa.Uspe�an
projekat je onaj koji je zavr�en na vreme,u oviru predvidjenih budzetskih cena i
prema tehnickim
standardima koji zadovoljavaju korisnika.Projekti koji se zavrse na vreme verovatno
ce zadovoljiti sve
ostale ciljeve projekata.Ako nije zavr�en na vreme ugovarac nije u mogucnosti da
izda fakturu i izvr�i
naplatu.Ako izbegava da izvr�i svoju obavezu on za svaki dan ka�njenja pla�a penale
i tako pove�ava
cenu ko�tanja.Kontrola cena zasniva se na podeli ukupnog projekta na ve�i broj
delova kojima se mo�e
upravljati.Ona uklju�uje kontrolu cene rada,cene materijala i opreme.

4.VRSTE PROJEKATA:DETERMINISTI�KI I STOHASTI�KI-Projekat u toku svog zivotnog

veka prolazi kroz odredjene faze:Fazu koncipiranja-u njoj se postavljaju ciljevi
projekta,fazu
definisanja u kojoj se planiraju aktivnosti i fazu izvodjenja u kojoj dolazi do
realizacije
projekta.1.Deterministi�ki projekti su oni kod kojih se u skladu sa fazom
koncipiranja i definasanja
odredjuje struktura ciljeva.to su projekti kod kojih su ciljevi utvrdjeni
unapred,najverovatnije ce se
projektom ostvariti planirani rezultat.Ovi projekti su npr:projekti izgradnje nove
fabrike,novog
autoputa�Cilj kod ove vrste projekta se postavlja u fazi koncipiranja.
2.Stohasti�ki projekti su oni kod kojih nema odredjenog konacnog cilja.kod njih se
prvo definisu
aktivnosti a ciljevi se postavljaju prema rezultatima tih aktivnosti.Uglavom imaju
istrazivacki
karakter.Rezultati ovih projekata mogu biti pozitivni i negativni s obzirom na cilj
i namenu.Kod njih se
dugo ne zna da li ce biti postignut konacni cilj ili ne.

5.PROJEKTI U ODNOSU NA PROGRAMIRANJE RAZVOJA-Razvoj poslovnog sistema se

ostvaruje kroz konkretne projekte,pa se ciljevi projekta programiraju kao deo
procesa razvoja
poslovnog sistema.Imamo 3 vrste projekta:1.Programski projekti su takvi projekti
kod kojih iz
ciljeva programa proizilaze ciljevi projekta.2.Delimi�no programski projekti sa
takvo kod kojih
postoji konacan cilj i znacajniji parcijalni ciljevi i oni predstavljaju osnovu za
dopunu ili promenu
programa.Ovi projekti nazivaju se i projektima provere programa.
3.Ciljni projekti su oni kod kojih su ciljevi projekta osnova za postavljanje
programa.Pripadaju
kategoriji stohastickih projekata.To su istrazivacko razvojni projekti,izvode se s
namenom da se ostvari
program razvoja.Oni mogu biti:istrazivacki projekti,istrazivanja i razvoja
proizvoda,tehnologije,projekti sanacije�projektni pristup programiranja i razvoja
zahteva da se
poveze upravljanje i vodjenje projektom sa ukupnim upravljanjem i vodjenjem
poslovnim sistemom.

6.PROJEKTI S OBZIROM NA U�ESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA-Dinamika

izvodjenja projekta zavisi od brojnih faktora kao npr:potrebe za rastom,inteziteta
rasta,mogucnosti
poslovnog sistema�1.Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom
ponavljaju u
poslovnim sistemima.Oni su jedinstveni i po svom nacinu izvodjenja.To su npr:
investicioni projekti
izgradnje novog pogona,fabrike�Oni mogu biti deterministicki i stohasticki.Osnovne
karakteristike
ovih projekata su:Struktura ciljeva je slozena,struktura aktivnosti odgovara nacinu
izvodjenja
radova,zahtevaju posebna strucna znanja,izvodjenje projekta se razlikuje od tekuceg
obavljanja
radova.2.Projektni procesi su projekti koji se pojavljuju vise puta i slicni su po
nacinu izvodjenja.Taj
proces mogu ciniti projekti uvodjenja novih proizvoda,izgradnje pojedinih
objekata�Ovaj proces se
moze sastojati od deterministickih i stohastickih projekata.Osnovne karakteristike
projektnog procesa
su:Sastoje se iz slicnih projekata,struktura izvodjenja aktivnosti je slicna jer se
radi o tipskom nacinu
izvodjenja i aktivnostima koje se ponavljaju,na bazi terminiranja projektnog
procesa vrsi se i
terminiranje pojedinog projekta.

7.TIPOVI ORGANIZACIJE PROJEKTA-TRADICIONALNA (KLASI�NA)

ORGANIZACIJA-Organizacija mora biti dinamicna po svojoj prirodi.To znaci da mora
biti sposobna
da brzo reaguje ako to spolni uslovi zahtevaju a to su: konkurencija na trzistu,
promene tehnologije�
Ovaj tip je pogodan za preduzeca sa manjim brojem proizvodnih linija.Generalni
direktor ispod sebe
ima sve funkcionalne jedinice koje su potrebne za obavljanje istrazivanja.Sve
aktivnosti se obavljaju u
okviru funkcionalnij jedinica a koordinaciju vrsi rukovodilac projekata.Svaki
pojedinac je odgovoran
za svoj rad rukovodiocu funkcionalne jedinice kojoj pripada.Postoje odredjene
prednosti i
nedostaci.Osnovne prednosti klasicne organizacije su:Moguca je bolja tehnicka
kontrola jer su
specijalisti grupisani,izvrsena je podela odgovornosti,osoblje se moze koristiti na
vecem broju
razlicitih projekata,fleksibilnost u koriscenju resursa,dobra kontrola nad
osobljem,vertikalna
komunikacija koja je dosta dobra�Najvece slabosti leze u cinjinici da ne postoji
jak centralni autoritet
ili osoba koja je odgovorna za celokupni projekat.
Osnovne slabosti su:koordinacija izmedju funkcionalnih jedinica je slozena,postoje
teskoce u tacnom
definisanju odgovornosti,ideje su orjentisane prema funkcionalnim
jedinicama,nijedan pojedinac nije
neposredno odgovoran za realizaciju projekta.

8.PROJEKTNA ORGANIZACIJA-predlaze se kod projekata koji su slozeni i koji traju

dugo.Na
celu projektnog tima se nalazi rukovodilac projekta.Ima sva ovlascenja za donosenje
odluka.Za
realizaciju odredjenog projekta se formira poseban projektni tim koji moze da bude
stalnog ili
privremenog karaktera.Projektni tim stalnog karaktera je prisutan kod velikih
organizacija.Taj tim
ima manje organizacione jedinice kao sto su sektori ili odeljenja.po zavrsetku
jednog projekta tim
prelazi na drugi.Projektna organizacija privremenog tipa formira se za realizaciju
odredjenog projekta
i traje sve dok se ne zavrsi zadatak za koji je formirana.Kada se projekat zavrsi
ovaj tim se gasi,njegovi
clanovi se vracaju u organizacione jedinice iz kojih su dosli.
Prednosti:ova organizacija je usmerena prema realizaciji projekta i na taj nacin je
moguce uociti sve
probleme koji se javlaju tokom izvodjenja projekta.Tako se efikasnije upravlja
projektom,projektni tim
je samostalan,nema mesanja rukovodilaca.
Nedostaci:formiranjem projektnog tima se dupliraju organizacione jedinice,tako
dolazi do slabijeg
koriscenja kadrovskih i organizacionih potencijala.
9.MATRI�NA ORGANIZACIJA-predstavlja kombinaciju funkcionalne i projektne
organizacije.Ova forma odgovara kompanijama koje su organizovane oko nekog projekta
kao sto su to
npr: gradjevinske kompanije.Svaki direktor projekta neposredno odovara generalnom
direktoru
firme,od njega dobija moc i ovlascenja koja koristi u realizaciji projekta.Direktor
projekta je
odgovoran za uspeh projekta.U realizaciji projekta ucestvuju organizacione jedinice
iz stalnog sastava
funkcionalne organizacione strukture i projektni timovi formirani za svaki projekat
posebno.Na celu
funkcionalne jedinice je sef odeljenja,njegov zadatak je da obezbedi razmenu
informacija koje su bitne
za realizaciju projekta.Postoje uslovi koje treba da poseduje matricna struktura a
to su:ucesnici treba
da budu puno vreme angazovani na projektu,efikasni metodi za resavanje
problema,moraju postojati
kanali komuniciranja izmedju direktora,svi direktori moraju ucestvovati u procesu
planiranja.Prednosti:mogucnost brzog reagovanja na promene,konflikti su svedeni na
minimum,bolja
ravnoteza vremena,steceno znanje se koristi za sve projekte,uspostavljena je podela

odgovornosti,funkcionisu i vertikalne i horizontalne veze.

Nedostaci:menjanje prioriteta,potreban je veci broj administrativnog osoblja da bi
se uspostavila
odredjena politika,sto znaci da dolazi do povecanja administrativnih troskova.

10.FINANSIRANJE PROJEKTA-znaci finansiranje velikih poslovnih poduhvata.Finansijska

izvodljivost odredjenog projekta vrsi se na bazi analize finansijskog polozaja

investitora i na osnovu
ocene rentabilnosti projekta uz pomoc investicionih kriterijuma.Analiza
finansijskih mogucnosti
investitora treba ocenom velikog broja relevantnih informacija da pruzi odgovor na
pitanja vezana za
raspolozivost potrebnih sredstava.Vrsi se primenom odgovarajucih metoda za
finansijsku analizu i
procenom imovinske vrednosti investitora.Postoji mnogo vrsta racio kategorija i
racija.Preduzece
najcesce koristi:likvidnost,solventnost,rentabilnost,upravljanje�Analiza
izvodljivosti projekta
podrazumeva utvrdjivanje 2 vazna aspekta izvodljivosti projekta:ekonomsku
efektivnost projekta i
inalizu finansijske konstrukcije.Potencijalni izvori finansiranja se razlikuju
prema razvijenosti
zemlje:interni izvori u vidu sopstvenih sredstava,kreditiranje u vidu pozajmljenog
kapitala,uplacivanje
akciskog kapitala,zajednicka ulaganja.Kada se radi o finansiranju sopstvenim
sredstvima onda se
investitor oslanja na sopstvene snage.U nedostatku sopstvenih izvora preduzeca ih
obezbedjuju
pozajmljivanjem ili uplacivanjem kapitala.Lizing je oblik finansiranja gde se
profit ostvaruje
koriscenjem nekog sredstva a ne njegovim posedovanjem.Obveznice su duznicke
hov,preduzeca ih
izdaju radi prikupljanja dodatnog kapitala koji im je potreban za finansiranje
projekata.Uplacivanje
kapitala se obavlja emisijom akcija.Osnovni cilj preduzeca koje izdaje akcije je da
prikupi potreban
kapital za rad i dalji rast.Finansiranje putem zajednickih ulaganja je vid
finansiranjaprojekta preko
udruzivanja sredstava vise preduzeca po principu ucesca u zajednickom
profitu.Znacajni izvori za
formiranje finansijskih fondova u razvijenim zapadnim zemljama su:evropsko
zajednicko
trziste,izvozni krediti,multilateralna pomoc,bilateralna pomoc,trziste kapitala.

11.PRIMENA MRE�NOG PLANIRANJA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA-RAZVOJ

TEHNIKE MRE�NOG PLANIRANJA-U poslednje vreme se pojavio veliki broj tehnika i
metoda u
oblasti upravljanja.Najednostavnija je tehnika mreznog planiranja,zato se brzo i
razvila.Ona sluzi da
upravljamo procesima u toku realizacije planskih zadataka.Pronalaskom ove metode
omoguceno je da
se kompleksno obuhvate sve aktivnosti projekta.Nastala je krajem 50tih godina
povodom dva razlicita
istrazivacka zadatka.Prvi je bio vezan za realizaciju upravljanja projekta raketnog
sistema ,,Polaris�
(PERT).Kasnije se primenjivao i u drugim oblastima.Godinu dana ranije je razvijena
metoda CPM u
jednoj firmi sa namerom da se izvrsi planiranje i izgradnja fabrike hemiskih
proizvoda.kasnije su
razvijene i druge metode mreznog planiranja:MDM-potencijalna metoda,OBPS,PD�Sve ove
metode
se koriste za resavanje razlicitih problema upravljanja projektima.Ove metode se
zasnivaju na
grafickom prikazivanju redosleda aktivnosti u okviru jednog projekta.

12.OSNOVNE KARAKTERISTIKE METODA MRE�NOG PLANIRANJA-Ove metode

omogucavaju graficko prikazivanje strukture projekta i to uz primenu mreznih
dijagrama orjentisanih
aktivnostima.Koriscenjem mre�nog planiranja posti�e se visok stepen
racionalnosti.Osnovna prednost
ovih metoda je �to omogu�avaju i vr�e razdvajanje analize strukture od analize
vremena.Analiza
strukture obuhvata podelu projekta na grupu nezavisnih aktivnosti,uspostavlja
redosled i
me�uzavisnost.Analiza vremena obuhvata optimalno trajanje aktivnosti u
mre�i.Tehnika mre�nog
planiranja se koristi u raznim oblastima:planiranju razvojnih,naucnoistrazivackih
projekata,razvojnih
programa,gradjevinskih radova�Primenom ove tehnike poboljsano je planiranje procesa
realizacije
slozenih projekata i povecana efikasnost upravljanja.One imaju mogucnost precizne
procene
troskova.Primena ove tehnike zahteva timski rad i aktivno u�estvovanje
rukovodilaca.

13.PRAVILA ZA KONSTRUISANJE MRE�NIH DIJAGRAMA-svaki projekat se sastoji od skupa

aktivnosti i dogadjaja.Aktivnosti su pojedinacni delovi projekta koji imaju svoj
pocetak i kraj,za cije
je izvrsenje potrebno odredjeno vreme i sredstva.Postoje stvarne i fiktivne
aktivnosti.Dogadjaj je
pocetna ili zavrsna tacka jedne aktivnosti i nema vremensku dimanziju.Pocetni
dogadjaj oznacava
stanje u kome neka aktivnost pocinje a zavrsni dogadjaj stanje u kome se
zavrsava.Aktivnosti se
graficki predstavljaju strelicom a dogadjaji krugom.Postoje 2 oblika grafickog
prikazivanja
mreze:1.Mre�e orjentisane aktivnostima-aktivnost se prikazije pomocu strelice u
pravcu vremenskog
odvijanja posla i 2.Mre�e orjentisane dogadjajima-umesto aktivnosti se definisu
odredjeni dogadjaji
koji su povezani strelicama.Da bi mre�ni projekat pokazivao stvarnost potrebno je
pridrzavati se
odredjenih pravila.Pravilo br.1-svaka aktivnost pocinje i zavrsava se u jednom
dogadjau.Pravilo br.2zavrsni
dogadjaj prve aktivnosti je pocetni dogadjaj druge aktivnosti.Pravilo br.3-
zavrsetak vise
aktivnosti je pocetni dogadjaj narednih aktivnosti.Pravilo br.4-ako vise aktivnosti
ima pocetni i
zavrsni dogadjaj potrebno je uvodjenje fiktivnih aktivnosti.Pravilo br.5-u redosled
aktivnosti se moze
ukljuciti proizvoljan broj fiktivnih aktivnosti.Pravilo br.6-u mreznom dijagramu se
jedna aktivnost ne
odigrava vise puta,pa ne sme biti ni zatvorenih petlji.

14.ANALIZA STRUKTURE-je odraz tehnologije rada na projektu,ona obuhvata utvr�ivanje

redosleda i medjusobnih odnosa pojedinih aktivnosti.Podrazumeva ispitivanje

redosleda i uzajamnih
odnosa svih aktivnosti.Potrebno je da se svaki projekat rasclani na sastavne
elemente koji se mogu
predstaviti aktivnostima a zatim utvrditi njihovu zavisnost.Treba grafi�ki putem
odredjenih pravila
predstaviti sve te aktivnosti.Projekat je svaki poduhvat koji ima odredjeni
cilj,zaciju je realizaciju
potrebno izvrsiti odredjene radnje,utrositi vreme i sredstva.Aktivnosti su
pojedinacni delovi projekta
koji imaju svoj pocetak i svoj kraj,za cije je izvrsenje potrebno odredjeno vreme i
sredstva.Dogadjaj je
vremenski trenutak kojim se oglasava pocetak ili kraj neke aktivnosti,tj.
projekta.Graficki dogadjaj se
predstavlja krugom,kvadratom�Analiza strukture obuhvata sledece etape:
1.Sastavljanje liste aktivnosti projekta-vrsi se tako sto se uzmu u obzir sve
karakteristike
projekta.Ona sadrzi sve radove koje treba izvesti u toku realizacije projekta.
2.Sema medjuzavisnosti-sadrzi medjusobne odnose aktivnosti i utvrdjuje koje se
aktivnosti moraju
zavrsiti da bi mogla da pocne.
3.Konstruisanje mreznog dijagrama-vrsi se posle izrade liste aktivnosti i seme
medjuzavisnosti
aktivnosti.On je osnova za dalju analizu vremena i troskova.
4.Numerisanje mreznog dijagrama-tj.obelezavanje svih dogadjaja projekata se moze
vrsiti na dva
nacina:proizvoljno i rastuce numerisanje.
5.Kontrola izradjenog mreznog dijagrama-treba da utvrdi da li je on konstruisan u
skladu sa
pravilima tehnike mreznog planiranja.Vrsi se u cilju otklanjanja svih greski
prilikom realizacije
projekta.

15.ANALIZA VREMENA-obuhvata odredjivanje vremenskih parametara kao sto su:vreme

trajanaja
aktivnosti,vremenske rezerve�Sustina analize vremena je da se nadje najduze vreme
za kompletan
zavrsetak projekta,to vreme je put kroz projekat koji se naziva kriti�an put,a sve
aktivnosti na tom
putu su kriticne.Analiza vremena je razlicita kod CPM i PERT-a.
1.Analiza vremana po metidi CPM-polazi od predpostavke da je planirano vreme
trajanja pouzdana
velicina,a PERT operise elementima verovatnoce.Analizom vremena u mrezi se
odredjuje najduzi put
u mrezi tj.kritican put.Analizom vremena po metodi CPM vrsi se procena vremena
trajanja pojedinih
aktivnosti.Cpm metod predpostavlja da je vreme trajanja pouzdana
velicina.Iskljucivanjem aktivnosti
koje leze na kriticnom putu u mreznom dijagramu skracuje se duzina trajanja
projekta.Aktivnosti kod
kojih je maksimalno dozvoljeno vreme trajanja vece od normiranog vremena trajanja-
te aktivnosti
imaju vremensku rezervu.Kriticne aktivnosti nemaju vremensku rezervu i moraju se
izvrsiti u
predvidjenom roku.

Primenom ove metode vr�i se procena vremana trajanja pojedinih aktivnosti pri �emu
se koriste
slede�i elementi: Najraniji po�etak aktivnosti ti0, Najraniji zavr�etak aktivnosti
tj0, Najkasniji po�etak
aktivnosti ti1, Najkasniji zavr�etak aktivnosti tj1, Nominalno vreme trajanja
aktivnosti tij, Ukupna
vremenska rezerva St, Slobodna vremenska rezerva Ss, Nezavisna vremenska rezerva
Sn, Uslovna
vremenska rezerva Su, Pojava kriti�nih aktivnosti t ij=tj1-ti0.
Postoje 4 vrste vremenskih rezervi:1.Ukupna vremenska rezerva-predstavlja razliku
izmedju
najranijeg i najkasnijeg pocetka (zavrsetka) aktivnosti.To je vreme koje se moze
produziti a da se ne
narusi dalji tok projekta.2.Slobodna vremenska rezerva predstavlja vreme za koje je
moguce
pomeriti najraniji pocetak aktivnosti a da se ne ugrozi najraniji pocetak bilo koje
naredne
aktivnosti.3.Nezavisna vremenska rezerva-predstavlja vreme za koje se moze
produziti trajanje
aktivnosti.4.Uslovna vremenska rezerva-odnosi se samo na dogadjaje u mrezi zrazliku
od prethodne
3 koje se odnose na aktivnosti.

2.Analiza vremena po metodi PERT-PERT je statisticki metod koji operise elementima

verovatnoce
a karakteristican je za naucno istrazivacke projekte.U analizi vremena po PERT
metodi insistira se na 3
procene vremena trajanja aktivnosti:1.Optimisticko vreme-najkrace potrebno vreme za
izvrsenje
aktivnosti,uz predpostavku da nema prepreka.2.Najverovatnije vreme-uzima u obzir
normalne uslove
i najrealnije procenjuje trajanje aktivnosti.3.Pesimisticko vreme je najduze vreme
trajanja
aktivnosti,uz predpostavku da ce se desiti sve moguce prepreke.Vremenska razlika
izmedju
najkasnijeg i najranijeg vremena nastupanja dogadjaja predstavlja vremensku rezervu

dogadjaja.Ona moze biti pozitivna-znaci da se neki posao moze zavrsiti pre

predvidjenog roka,a
negativna-ukazuje da se posao najverovatnije nece zavrsiti u planiranom roku.

16.ANALIZA TRO�KOVA-Cilj investicionog projekta je rast i razvoj preduzeca.Cilj

upravljanja
projektom jeste da se uz odredjene resurse projekat zavrsi u predvidjenom roku,uz
predvidjene
troskove.Analizom troskova postize se njihova minimizacija i najbolje se sagledava
medjusobna
zavisnost troskova i vremena.Pocetni korak u analizi troskova je rasclanjivanje
projekta na aktivnosti
kako bi se mogli pratiti troskovi.Za svaku aktivnost se utvrdjuje vreme
trajanja,nacin
izvodjenja,koriscenja sredstava rada,sirovina i materijala,pa se na bazi ovog
sagledavanja vrsi procena
troskova za svaku aktivnost.Analiza vremena po PERT metodi i analiza troskova su
uzajamno
zavisne.Svaka aktivnost ima svoje normalno i usiljeno vreme trajanja,kao i
odgovarajuce
troskove.Prirast troskova po jedinici vremena se naziva prosecan prirast
troskova.Koristi se pri analizi
mreznih dijagrama i pri ispitivanju razlicitih varijanti skracivanja vremena
trajanja odredjenih
aktivnosti.Postoji PERT/COST metod po kome je moguce skratiti vreme trajanja
pojedinih aktivnosti
dodatnim ulaganjem sredstava.Najpre se skracuju aktivnosti koje leze na kriticnom
putu,ako se vreme
projekta skracuje skracivanjem aktivnosti.Teziste analize troskova je da se
kriticka analiza varijantnih
resenja sa stanovista troskova.

17.BUD�ETIRANJE PROJEKTA-Budzet predstavlja upravlja�ku tehniku koja poboljsava

efikasnost poslovanja i obezbedjuje preduzecu dugorocni opstanak.postoji veliki
broj budzeta koji su
medjusobno povezani a to su:proizvodni,gotovinski,fleksibilni,master
budzet�Budzetiranje projekta
obuhvata:pripremu budzeta,budzetsku kontrolu i kontrolu troskova.Priprema budzeta-
pocinje
prva,njome koordinira budzetski kontrolor a svi ucesnici imaju detaljna uputstva u
raspored.Kada je
priprema zavrsena,menadzeri moraju da obezbede sve informacije o ciljevima i
politici budzeta
odgovarajucem osoblju.kontrola budzeta se odnosi na stalno poredjenje mesecnih
predvidjenih i
ostvarenih rezultata.kontrola troskova se svodi na odgovornost pojedinaca za
odredjeni deo
budzeta.kontrola treba direktno da bude usmerena na resavanje problema.

18.METODE BUD�ETIRANJA-Budzetiranje je proces predvidjanja sredstava koja su

neophodna za
realizaciju projekta sto je vrlo tesko predvideti kod pojedinih projekata.Najcesce
se za to unajmljuju
iskusni procenitelji koji se oslanjaju na svoje dugogodisnje iskustvo ili na
prethodne projekte.Postoje 2
metode budzetiranja:odozgo-nadole i odozdo-nagore.
1.Bud�etiranje odozgo-nadole-se bazira na iskustvima top menadzera i procenitelja
iz slicnih proslih
projekata.Oni procenjuju globalni trosak na bazi glavnih zadataka,zatim nizi nivo
direktora razbija te
zadatke i tako dalje sve dok se ceo posao ne izbudzetira.Prednost je sto se
troskovi mogu proceniti
dosta tacno i dozvoljena su odredjena finansijska istupanja.
2.Bud�etiranje odozdo-nagore-najpre se sredstva,materijal i radna snaga pretvaraju
u troskove,zatim
preduzece dodaje opste i administrativne troskove,rezerve za nepredvidjene
situacije�Ovaj pristup je
bitan za detaljne zadatke,prisutan je u preduzecima sa filozofijom participativog
menadzmenta.Ovo
budzetiranje je retkost jer direktori gornjg nivoa ne prepustaju radnicima izradu
budzeta zbog straha
prevelicavanja troskova i kontrole.

19.PROCENA TRO�KOVA-je vrlo zna�ajna za bud�et projekta.Svaki element posla se

vrednuje u
skladu sa potrebnim sredstvima a zatim se procenjuju njegovi troskovi.ukupni trosak
projekta
obuhvata direktne troskove za radni snagu,masine,materijal,rezijske
troskove,prodajne,opste i
administrativne troskove.Na osnovu ukupnog troska budzeta racunovodstvo procenjuje
profit koji
treba da se ostvari projektom.

20.POBOLJ�ANJE PROCESA PROCENE TRO�KOVA-Veliki broj procena troskova nosi greske

zbog npr: nekoriscenja raspolozivih instrumenata i alata,zbog nepredvidjenih
situacija,nemarnosti
radnika�Postoje specijalne tehnike za poboljsanje procesa procene tro�kova kao �to
su kriva
u�enja,signali pra�enja i ostale tehnike.Kriva u�enja-svaki put kada se proizvodnja
duplira radni
sati radnika po jedinici vremena se smanjuju za fiksni procenat u odnosu na njihovu
prethodnu
vrednost.Signali pracenja-Izracunavanje broja koji se zove signal pracenja moze da
otkrije da li
postoji sistenska pristrasnost u troskovima i da li je ta pristrasnost pozitivna
ili negativna.Prilikom
procene troskova i njihovog trajanja postoje 2 vrste gre�aka u njihovim
procenama:Nasumi�ne-kada je
procena iznad ili ispod pravih vrednosti.Pristrasne-javljaju se ukoliko mogucnost
da se naprave
prevelike ili premale procene nije podjednaka.pored krive ucenja i signala pracenja
za procenu
troskova vazan je i srednji apsolutni odnos MAR koji ukazuje na promenljivost
procena u poredjenju
sa ostvarenim vrednostima.Postoje brojni problemi koji uti�u na procenu
tro�kova:1.Promene u
cenama resursa-pa se najcesce povecavaju sve procene troskova za veci
procenat.2.Faktor za gubitke
ili kvarove-pa se za svaki pojedinacni zadatak odredi kolicina
odpada/kvara.3.Troskovi osoblja usled
gubitka ili zamene-tada se povecavaju troskovi ucenja i obuke novih.4.Mitski �ovek-
mesecpovecavaju
se troskovi jer postojeci radnici odvajaju vreme da obuce nove kadrove na
terenu,Precenjivanje troskova�Postoji i element verovatnoce kod nekih projekata-
neki projekti
zahtevaju da se svaki element proceni sa 100% tacnosti kako bi konacni proizvod
radio prema
predvidjenom

21.BUD�ETSKA NEIZVESNOST I UPRAVLJANJE RIZIKOM-Rizik je sastavni deo

projekta.Razlozi za neizvesnost prilikom procene troskova su npr: povecanje
cena,potrebni drugi
resursi,vremensko produzenje projekta�Postoji nekoliko uzroka promena u
projektima.neke promene
se desavaju zbog gresaka koje napravi procenitelj troskova,neke zbog novih saznanja
o cilju projekta
(ako se nadje novi cilj),neke promene su prinudne usled npr: donosenja novog
zakona,novih
standarda�Postupanje promenama-Najlo�iji postupak prema procenama jeste da se ona
prihvati
negativno i da se ostvari gubitak.Najbolje je biti unapred pripremljen za moguce
promene.Najteze
promene su tehnoloske i zakonodavne.Ukoliko promene uticu na troskove projekta
budzet za preostali
deo projekta ce morati da se revidira.

22.PROCES KAPITALNOG INVESTIRANJA-Ovaj proces je neophodan,ogleda se u rastu

proizvodnje,modernizaciji i uslovima brzog tehnoloskog progresa.Kapital donosi
odredjenu vrednost u
buducnosti.Realni kapital predstavlja skup fizickih kapitalnih dobara.Kapitalno
dobro je fizicki
predmet koji predstavlja izvor povoljnih prilika za potrosnju u
buducnosti.Kapitalna vrednost je
rezultat procesa trzisnog vrednovanja.Radi se o buducem prihodu koji je
kapitalizovan.Likvidni ili
slobodni kapital predstavlja kolicinu slobodnih fondova koji su namenjeni
investicijama.glavni cilj
preduzeca je da omoguci usmeravanje kapitala iz likvidnog oblika (novac).Veza
izmedju prihoda i
kapitala je kamatna stopa.Ukoliko kamatna stopa opada vrednost kapitala raste i
obrnuto.
Kapitalne investicije se odnose na ulaganja u realna dobra kao sto
su:zemljiste,oprema i
zalihe,zgrade�Analiza investiranja u kapitalna dobra ima cilj da se proizvedu dobra
ili usluge kojima
se zadovoljava traznja potrosaca.Kapitalno investiranje podrazumeva donosenje veceg
broja
upravljackih odluka i preduzimanje akcija na razlicitim nivoima u
preduzecu.Strategija preduzeca se
bazira na investicijama.Investiranje u velikoj meri podrazumeva i kontrolu
preduzetih
akcija.Investiranje je rezultat planova preduzeca i doprinosi realizaciji ciljeva
preduzeca.Ima
strategijski znacaj posto odluke i akcije imaju strategijske
karakteristike.Strategijsko upravljanje je
koncept koji pruza pomoc da se sprovedu investicije.

23.CILJEVI I ZNA�AJ KAPITALNOG INVESTIRANJA-Osnovni cilj investiranja jeste razvoj

pa zatto svako preduzece treba da investira i to pravilno i efikasno.Ti razvojni
ciljevi se odnose na
kapitalne investicije u izgradnju ili prosirenje proizvodnog
potencijala.Inicijativa,motivi i povracaji od
investicija su vrlo raznoliki.Znacajan motiv za kapitalno investiranje je potreba
preduzeca za rastom i
razvojem,povecanjem profita i trzisnog ucesca,sticanje konkurentske
prednosti�Postoji medjusobna
zavisnost izmedju karaktera investicionog ulaganja i cilja koji se zeli
postici.Prvo se definise cilj pa se
onda vrse ulaganja u razne oblasti delatnosti.Mnogi investitori ulazu u nekretnine
zato sto to
predstavlja status,uspeh ili zadovoljstvo a sa druge strane to je najsigurnija
investicija.Drugi investitori
ulazu u HOV radi licne i direktne kontrole nad imovinom.Znacaj kapitalnog
investiranja je ogroman i
za razvoj privrede i drustva.Sa makroekonomskog aspekta investicije obezbedjuju
uslove za stabilan
privredan razvoj ukoliko su efikasne.Zbog posledica pogresnog ivestiranja preduzeca
zaostaju u svom
razvoju.Ukoliko one ne doprinose ostvarivanju pozitivnog buduceg rezultata,one
nemaju ekonomsko i
drustveno opravdanje.Dugogodisnja iskljucenost nase zemlje iz medjunarodnih
finansijskih tokova
dovela je do zastoja i stagnacije u domacoj ekonomiji i privredi.

24.UPRAVLJANJE TOKOM �IVOTNOG VEKA INVESTICIJA-Strategijski ciljevi preduzeca

onose se na ostvarenje dugorocne profitabilnosti pa zato oni predstavljaju
odredjene investicije u
proizvodne potencijale,realni kapital�Da bi se ciljevi ostvarili neophodno je
ustanoviti investicionu
politiku,a konkretizacija te investicione politike vrsi se realizacijom
odgovarajucih programa i
projekata.Svaki program i projekat ima svoje faze.
25.IDENTIFIKOVANJE INVESTICIONIH IDEJA I NJIHOVA ANALIZA-Faze razvoja projekta
zovu se jos i faze zivotnog ciklusa projekta.U zemljama u razvoju na osnovu
iskustva u realizovanju
projekata smatra se da postoje 3 osnovne faze u zivotnom veku investicionih
projekata:faza
oportuniteta,faza izvodlivosti i faza izvrsenja.
1.Faza oportuniteta je prva faza i ona podrazumeva pronalazenje i preliminarno
ocenjivanje ideje ili
zamisli.One ideje koje najvise obecavaju podvrgavaju se detaljnijoj analizi
rizika,rokova,troskova i
drugih perfomansi.Ova faza pocinje davanjem ideje a zavrsava se odlukom dali
prihvatiti ili odbaciti
projekat.Pristupa se studiji oportuniteta gde se procenjuje izgubljeni dobitak i
vrednuje predlozeni
projekat.Zadatak menadzmenta je da pronadje set alternativa investiranja tako da
odgovaraju
limitiranim finansijskim mogucnostima i formulisanim strategijama.Prvi korak je
identifikovanje
investicione ideje koja ce ispunjavati sve relevantne kriterijume.Faza koncipiranja
obuhvata davanje
prvog preseka u smislu izvodljivosti tog posla.Vazno je identifikovati potencijalno
dobre projekte a to
se postize primenom 2 kljucna postupka:1.Pronaci potrebu a zatim traziti proizvod
koji tu potrebu
zadovoljava.2.Imati ideju o proizvodu a zatim ispitati dalju potrebu za takvim
proizvodom na
trzistu.Da bi se prepoznala potreba i formirala ideja o proizvodu neophodno je
analizirati postojece
industrije,ekonomske trendove,drustvene i zakonske promene,trziste�Da bi se ideje o
proizvodu
uklopile sa potrebom neophodnoje ispitati lokalno raspolozivo trziste sirovina i
resursa,mogucnost
supstitucije uvoza,novu tehnologiju,prouciti kvalifikacije lokalnog stanovnistva�
26.FAZA IZVODLJIVOSTI-Ukoliko se posle studije oportuniteta investicioni predlog
prihvati
prelazi se na fazu izvodljivosti.Faza izvodljivosti se odnosi na istrazivanje
koliko je projekat moguce
ostvariti tj. da li postoji trziste,da li ima dovoljno sirovina i radne snage,da li
su obezbedjene lokalne
pratece usluge,da li su troskovi procenjeni�U ovoj fazi se daju karakteristike
projekta,analizira se
rentabilnost i rizik tj. izradjuje se studija izvodljivosti projekta.Tada se jasno
identifikuju
resursi,rokovi,troskovi,dokumentacija,potencijalna rizicna podrucja�Glavni delovi
izvodljivosti
studije projekta treba da obuhvate analizu trzista,tehnicku analizu,finansijsku
analizu,analizu
drustvene profitabilnosti.Analiza trzista ukljucuje analizu podataka koji se mogu
koristiti za
identifikaciju,opis trzista.Ova analiza treba da sadrzi:kratak opis trzista i
kanala distribucije,analizu
potreba i glavih potrosaca,analizu stepena zadovoljenja tih potreba.Tehnicka
analiza odnosi se na
analizu tehnicke izvodljivosti projekta i procenu troskova.Ova analiza razmatra
razne tehnicke aspekte
i njihov uticaj na zaposlenost,infrastrukturu,kapital�Tehnicka analiza treba da
sadrzi:fizicke,mehanicke i hemjiske osobine proizvoda zatim opis odvijanja
celokupnog proizvodnog
procesa,izbor lokacije,sirovina i radne snage.Finansijska analiza odnosi se na
procenu troskova
prezintiranih u trzisnoj i tehnickoj analizi.Ona treba da sadrzi pregled prihoda i
rashoda i novcanih
tokova,zatim pregled kapitala�Analiza drustvene profitabilnosti projekta odnosi se
na utvrdjivanje
doprinosa projekta ekonomije zemlje i drustveno-ekonomskog razvoja.

EKONOMSKO-FINANSIJSKA OCENA PROJEKTA-Predstavlja deo faze

izvodljivosti.Investicione odluke su strategijskog karaktera jer proizilaze iz
strategijskog plana razvoja
u kome su sadrzani strateski ciljevi preduzeca.Svrha ove analize je kvantitativno i
finansijsko
vrednovanje inputa i outputa koji se javljaju u veku trajanja investicionog
projekta.Jedan od
najvaznijih delova investicione studije je deo koji se odnosi na utvrdjivanje
ukupnih ulaganja u
osnovna,obrtna i ostala sredstva.1.Ulaganja u osnovna sredstva su kljucni deo
ukupnih investicija i
ona su polazna tacka svakog projekta.To su ona sredstva koja se trajno
trose,postepeno trose a mogu se
koristiti duzi niz godina.Obuhvataju ulaganja u zemljiste,opremu,gradjevinske
objekte,prava�postoje
osnovna sredstva u pripremi i u funkciji.Ulaganja u obrtna sredstva si izvedena iz
vrednosti ukupnog
prihoda.Obuhvataju zalihe,potrazivanja�Visina ulaganja u obrtna sredstva se
odredjuje raznim
metodama kao sto su:vrednost ukupnih prihoda i prosecni koeficijent obrta obrtnih
sredstava i obracun
potrebnih obrtnih sredstava za svaku stavku.Dele se na trajna i kratkorocna obrtna
sredstva.Ulaganja u
ostala sredstva odnose se na ulaganja koja nisu direktno vezana za projekat.
2.Drugi va�an deo investicione studije su izvori finansijskih
sredstava.Investiciona ulaganja su
jednaka izvorima finansiranja.Polaznu osnovu za utvrdjivanje potrebnih finansijskih
sredstava cini
vrednost ulaganja u nameravani projekat.Vlastita sredstva-obezbedjuje ih sam
investitor,to su
sredstva iz akumulacije.Zajedni�ka ulaganja-udruzivanje sredstava vise preduzeca po
principu
ucesca u zajednickom profitu.Pozajmljivanje u vidu kredita,Upla�ivanje akciskog
kapitala i ostali
izvori.
3.Obra�un tro�kova poslovanja-tre�i va�an deo investicionog projekta,predstavlja
detaljnu analizu
troskova redovne proizvodnje tokom ekonomskog veka trajanja projekta.Jedan od
najvaznijih uslova
kvantitativne analize efikasnosti investicionog projekta je poznavanje raznih vrsta
troskova i njihovih
karakteristika.Postoje 4 karakteristi�ne grupe vezane za obra�un
tro�kova:1.Materijalni tro�kovisirovine,
energija i drugi elementi cijom se preradom dolazi do finalnog
proizvoda.2.Amortizacijanjen
obracun vrsi se na osnovu spiska opreme i odgovarajucih cena.3.Zarade-to su
troskovi radne
snage.4.Nematerijalni tro�kovi-mogu biti neproizvodni troskovi,troskovi premije
osiguranja,reprezentacije,platnog prometa�5.Finansijski tro�kovi-obuhvataju
troskove kamata po
osnovu kredita.
4.�etvrti vazan deo investicionog projekta je formiranje i raspodela ukupnog
prihoda.Efekti
buducih poslovnih dogadjaja moraju biti ekonomsko opravdanje za preduzimanje
investicionog
poduhvata.Ukupan prihod investicionog projekta je zbir vrednosti prodatih proizvoda
i usluga na
inostranom i domacem trzistu.Prihod moze biti poslovni,finansijski i vanredni.
5.Peti va�an deo investicinog projekta je projektovanje nov�anih tokova-jedan od
osnovnih
tokovanje bilans uspeha koji zbirno prikazuje sve prihode i sve rashode i njihov
saldo
(dobitak/gubitak).Finansijski tok-je sinteticki pregled svih podataka iz
finansijske analize i obuhvata
sva poslovna zbivanja od pocetka projekta.On zbirno prikazuje sve prilive i odlive
novca i zove se jos
Cash flow.
Postoje dva tipa ocenjivanja projekta:Stai�na ocena i dinami�ka ocena efikasnosti
projekta.Zbirna
ocena projekta je kratki rezime i rekapitulacija ocena investicionog projekta i ona
obuhvata 3 grupe
kriterijuma:eliminacione,funkcionalne i deskriptive.

27.FAZA IZVR�ENJA-Zapocinje odlukom o realizaciji projekta i obuhvata sve

aktivnosti do pocetka
redovne proizvodnje (pregovaranje,projektovanje,gradnja,kontrola�).Sustina
izvrsenja je da se
primene odredjeni upravljacki alati kako bi se projekat zavrsio u predvidjenom
vremenu i
budzetu.Najvazniji alat je mrezno planiranje i to CPM i PERT metode.Upravljanje
projektom uz
pomoc metoda mreznog planiranja obuhvata analizu strukture,vremena i
troskova.Metode mreznog
planiranja doprinose laksoj realizaciji projekta i blagovremenom uocavanju problema
pri izvodjenju
projekta.1.Planiranje realizacije investicionog projekta obuhvata 3
elementa:resurse,vreme i
troskove kako bi se povecala ukupna efikasnost investicije.Sustina analize vremena
je da se iz
tehnoloski uslovljnog niza aktivnosti pronadje vreme koje zahteva najduze trajanje
da bi se projekat
kompletno mogao zavrsiti.U skladu sa planiranjem realizacije projekta vrsi se
2.Pracenje i kontrola
realizacije inevsticionog projekta odnosi se na kontolu vremena
realizacije,kontrolu utrosenih resursa
i kontrolu troskova kako bi se uporedili sa planiranim.Cilj kontrole troskova je da
se dodje do
najjeftinijeg a kvalitetnog resenja.Metode za kontrolu troskova mogu se podeliti u
3 grupe:kontrola
troskova bazirana na kontroli utrosaka resursa,staticka kontrola troskova,kontrola
protoka
novca.Osnovni cilj upravljanja projektom je minimiziranje vremena i troskova
potrebnih za odvijanje
projekta.Kontrola troskova svodi se na koncipiranje strikture buduceg projekta i
definisanje obima i
cene radova.

28.UPRAVLJANJE PORTFOLIO INVESTICIJAMA-Teorija portfolio investiranja bavi se

iznalazenjem one grupe hartija od vrednosti koja je najpozeljnija za
investitora.Ova teorija je prosla
kroz 2 faze:tradicionalnu i modernu.Efikasnost portfolio investiranja se utvrdjuje
primenom
odgovarajucih statistickih velicina.Za portfolio menadzere najvazniji su ocekivani
povracaj i rizik
investiranja.Portfolio predstavlja kombinaciju odredjenog skupa dobara kao sto su
proizvodi,valute,nekretnine,hov�Izmedju investicija sa datim ocekivanim stopama
povracaja treba
izabrati onu sa najmanjim rizikom.Izmedju investicija sa datim stepenom rizika
treba izabrati onu sa
najvisom ocekivanom stopom povracaja.Primena i razvoj teorije portfolio
investiranja kod nas
uslovljena je razvojem trzista kapitala kao mestom gde se susrecu ponuda i traznja
za dugorocnom
finansijskom aktivom.Medjutim ocekuje se da ce portfolio investicije tek dobiti na
znacaju u privredi
SCG.Vrednost finansijke imovine potice i zavisi od vrednosti realne imovine
preduzeca.Finansijska
dobra se mogu posmatrati kao sredstvo pomocu kojeg pojedinci i preduzeca zadrzavaju
svoje pravo na
realnu imovinu.Pored investiranja u pojedinacne projekte ili odredjena kapitalna
dobra preduzeca
imaju mogucnost da svoj kapital investiraju i u sticanje hov.Predmet investiranja
mogu biti i
finansijska dobra kao sto su akcije,obveznice,komercijalni zapisi,finansijski
derivati�Ove vrste hov
se razlikuju po tome ko ih izdaje,da li su kratkorocne ili dugorocne,prema statusu
sredstava ulozenih u
njihovo sticanje�

29.AKCIJE-su dugorocne vlasnice hov koje predstavljaju dokaz o pravu svojine.Imalac

akcije koristi
prava i odgovara na obaveze koje akcija nosi u skladu sa zakonom.Investitori koji
plasiraju svoj novac
u akcije oplodjuju svoj kapital i dobijaju dividende a preduzece koje emituje
akcije stice materijalne
pretpostavke za svoj razvoj.U pogledu emitovanja akcija razlikuju se preduzeca u
osnivanju i ostala
preduzeca.Preduzeca u osnivanju emituje akcije sa ciljem da prikupi pocetni kapital
za svoj rad a vec
osnovana preduzeca prikiupljaju dodatni kapital za svoj razvoj.Akciski kapital-se
jos naziva i kapital
rizika jer postoji mogucnost eventualnog gubitka sredstava ulagaca ako preduzece ne
bude
uspesno.Ako poduhvat bude uspesan svi ulagaci ucestvuju u dobiti.Osnovni cilj
preduzeca koje izdaje
akcije je da prikupi kapital neophodan za dalji rad i razvoj preduzeca.Prednosti
emisije akciskog
kapitala su:mogucnost da se prikupi veliki iznos kapitala,bolji imidz
preduzeca,zadrzavanje kljucnih
kadrova,koriscenje akcija za kupovinu drugih preduzeca�Slabosti emisije akciskog
kapitala:slabljenje osnivackog vlasnistva,gubitak privatnosti,polaganje racuna
deonicarima,gubitak
kontrole nad preduzecem�
Podela akcija:Prema nacinu izdavanja akcija na trzistu akcije mogu biti:1.Otvorene-
ove akcije su
predmet ponude i traznje na trzistu kapitala bez prethodnih uslova prodavca i
kupca.2.Zartvorene-ove
akcije se nude i prodaju samo poznatim kupcima,prema obelezju na omotu akcije ili
upisu u knjigu
akcionara.Prema pravima i obavezama deonicara akcije mogu biti:1.Obi�ne-to su
vlasnicke hov
koje nemaju rok dospeca i daju vlasniku pravo na upravljanje i
dividendu.2.Preferencijalne-daju
svom vlasniku pravo prvenstva pri naplati dividende a isto tako i u namirenje
potrazivanja u slucaju
stecaja ili likvidacije preduzeca.Znaci iz likvidacione mase se prvo isplacuju
obveznice,pa
preferencijalne akcije pa obicne akcije.Dividende na preferencijalne akcije su
cesto unapred
garantovane.Ove akcije mogu imati osobinu participacije,sto vlasniku omogucava
prihod.3.Konvertibilne-to su preferencijalne akcije koje su otkupljive.

30.OBVEZNICE- su dugorocne hov ciji se zivotni ciklus krece od 5-30 godina i one
predstavljaju
trajni izvor finansiranja sredstava.Obveznice su hov sa fiksnim dohotkom i
privlacne su za investitore,
jer nude redovan dohodak od kamata kao i povracaj glavnice po dospecu.Cilj
emitovanja obveznica je
da se tako prikupljena sredstva namene investiciono-razvojnim projektima koji
podsticu razvoj
preduzeca.Osnovni prinos od obveznice je kamata, rec je o fiksnom prinosu koji se
placa u
polugodisnjim ratama. Vrste obveznica-Prema emitentima obveznice mogu
biti:Privatne(korporacijske)-izdaju ih preduzeca i druga pravna lica.One su jemstvo
da ce investitoru
biti vracen ulozeni kapital u odredjenom roku i uz kamatu.Javne-izdaje ih drzava i
pravna
preduzeca.Za njih izdavaoci jemce svojim postojanjem.Ove obveznice se izdaju u
odredjene
svrhe:izgradnja puteva,vodovoda�Municipalne obveznice su posebna vrsta hov koje
izdaju nize
teritorijalne jedinice-regioni,gradovi,i lokalne organizacije(bolnice,javne
sluzbe).
Prema na�inu ostvarivanja prava postoje:Obveznice na ime i obveznice na donosioca.
Prema sigurnosti naplate:garantovane i negarantovane.
Prema prihodu koji donose investitoru:sa fiksnom kamatnom stopom, sa promenljivom
kamatnom stopom i obveznice sa pravom ucesca u dobiti.
Bitni termini koji se vezuju za obveznice:1.Par vrednosti-to je nominalna vrednost
obveznice.2.Kamata na kupon-izdavalac obveznice je obavezan da placa kamatu pa se
to zove placanje
na kupcu.3.Rok dospeca-datum do koga se nominalna vrednost mora isplatiti.4.Kupovna
provizijakada
izdavalac moze da ih naplati pre roka dospeca.5.Nove emisije i nedospele obveznice-
nova je ona
koja je upravo emitovana,nedospela je ona koja je jedno vreme provela na trzistu.Sa
promenama
kamatnih stopa u privredi,zbog promena u monetarnoj politici dolazi i do promene
cene
obveznica.Usled promena kamatnih stopa javljaju se 2 vrste rizika:1.Povecanje
kamatne stope dovodi
do pada vrednosti nedospelih obveznica.To je rizik kamatne stope.2.Pad kamatne
stope dovesce do
manje stope povracaja za vlasnike obveznica.

31.EMITOVANJE AKCIJA I OBVEZNICA KAO METOD FINANSIRANJA EKSTERNOG

RASTA PREDUZE�A � Portfolio investicije su karakteristicne za eksterni metod
rasta,a on je vrlo
popularan i rasprostranjen nacin za povecanje velicine preduzeca i ostvarivanje
razvojnih
ciljeva.Finansiranje eksternog rasta uglavnom se zasniva ili na zameni akcija jedne
kompanije za
akcije druge ili emitovanjem hov.Najpoznatije strategije eksternog rasta su
merdzeri i akvizicije,cime
nastaje nova poslovna kombinacija.Merd�eri se finansiraju iskljucivo zamenom akcija
jedne
kompanije za akcije druge kompanije,tj. spajanjem njihove aktive.
Akvizicije se finansiraju emitovanjem hov,najcesce u formi obveznica.Krajnji cilj
ovakvih pripajanja i
udruzivanja jeste da se poveca opsta efikasnost poslovanja i ostvare drugi ciljevi
npr:nabavka
opreme,ostvarenje novih kanala distribucije�Ako sticateljsko preduzece kupuje
akcije ciljnog
preduzeca tada se radi o akviziciji akcija.Ovo finansiranje postaje najatraktivnija
metoda
finansiranja.Uspesna primena strategija eksternog rasta zahteva postojanje zakonske
regulative i jasno
definisanu vlasnicku strukturu.Preduzeca na nasim prostorima jos uvek nemaju jasno
definisanu
vlasnicku strukturu,taj proces je jos u toku.
32.FINANSIJSKI DERIVATI-Medjunarodno finansijsko trziste poslednjih godima
dozivljava brojne
promene usled liberalizacije i inovacija a usled tih promena nastali su i brojni
derivati hov.Finansijski
derivati su finansijski ugovori cija vrednost zavisi od brojnih varijabli kao sto
su devizni kursevi,akcije
i roba.Duga pozicija oznacava kupovinu hov za odredjenu precizno utvrdjenu cenu i
to odredjenog
datuma u buducnosti.Kratka pozicija znaci da se hov prodaje istog precizno
utvrdjenog datuma za
unapred utvrdjenu cenu.Postoje sledece vrste finansijskih
derivata:forward,fju�ers,swap,opcije.

33.FORWARD UGOVORI-Po ovom ugovoru se dve strane obavezuju da prodaju i kupe

imovinu po
fiksnoj ceni,na precizno odredjen dan.Strana koja ce kupiti imovinu ili hov je u
dugoj poziciji a strana
koja proje je u kratkoj.Poseban tip ovih ugovora je valutni forward,a to je ugovor
gde je predmet
trovine ograniceni broj valuta.Cena isporuke utvrdjena je po forward stopi,tako da
je vrednost ugovora
na pocetku-0.

34.SWAP- je transakcija koja predstavlja paralelnu kupovinu i prodaju u razlicitim

vremenskim
terminima sa istim partnerima.Uglavnom su to obligacije da se izvrse odredjeni
nizovi uplata tj.
isplata.Trziste swapova je organizovano kao trziste velikih komercijalnih banaka i
brokera.Posebna
vrsta swapova su valutni swapovi,a to su transakcije na medjubankarskom trzistu
koje obuhvataju
paralelnu kupovinu i prodaju odredjene kolicine valute u razlicitim terminima sa
istim
partnerima.Postoje jo� i slede�e vrste swapova:Dugoro�ni forward-su jedna vrsta
trampe izmedju
partnera.,straight valutni swap-predstavlja razmenu dve valute po trenutnom ili
spot kursu sa
ugovorom za suprotnu transakciju po odredjenom kursu,odredjenog dana u buducnosti i
back-toback-
su zajmovi izmedju dve kompanije iz dve razlicite zemlje,gde svaka kompanija daje
drugoj
zajam u svojoj valuti.

35.FJUCERS UGOVOR-je cvrst sporazum izmedju trgovca i berze fjucersa ili njene
klirinske kuce,u
kome se trgovac obavezuje da isporuci ili prihvati isporuku predmeta ugovora
naznacenog kvaliteta
pod uslovima isporuke za obe strane berze na kojoj se kotira.Klirin�ka ku�a je
institucija terminske
berze koja garantuje ispunjenje ugovora obema stranama.Postoje robni i finansijski
fjucersi.Finansijski se dele na:fjucerse na hov,valutne,fjucerse kamatnih stopa i
fjucerse na trzisne
indekse.Iako je dosta slican forward ugovorima,postoje odredjene razlike medju
njima i to
su:Fjucersima je moguce trgovati i oni su standardizovani dok forwardi nisu.Kod
fjucersa se isporuka
vr�i u toku meseca a kod forwarda se isporuka vrsi tacno u dan.Kod fjucersa postoji
dnevni limit
promene cena dok kod forwarda ne postoji.trziste fjucersa je dostupno manjim
korporacijama i
kompanijama kao i spekulantima na malo dok je trziste forwarda dosupno samo velikim

korporacijama.Ucesnici u trgovini fjucersima su berzanski trgovci,hedzeri i

spekulanti.

36.OPCIJA-Je izvedena hov koja daje pravo svom vlasniku da kupi ili proda odredjenu
finansijsku
aktivu po unapred dogovorenoj ceni u odredjenom vremenskom periodu.Odnosi izmedju
kupca i
prodavca opcije regulisu se opcionim ugovorom.Opcioni ugovor je vrsta nepotpunog
ugovora jer
kupac ima pravo ali ne i obavezu da kupi ili proda aktivu samo ako mu je to u
interesu.Opcije su
najuspesnija finansijska inovacija.Prema kriterijumu da li je u pitanju pravo na
kupovinu ili
prodaju,razlikuju se call i put opcije.Call opcija-ili opcija na poziv daje pravo
vlasniku da kupi
odredjenu aktivu u odredjenom vremenskom periodu po unapred ugovorenoj ceni.Osnovni
motiv
investitora za ulazag u kupovinu call opcije je njegovo ocekivanje da ce cena
osnovne aktive biti veca
u buducnosti.Put opcija-daje vlasniku pravo da proda odredjenu aktivu u toku
odredjenog vremenskog
perioda (americka opcija) ili na odredjeni datum (evropska opcija),po unapred
dogovorenoj
ceni.Investitor ulazi u kupovinu put opcije nadajuci se da ce cena osnovne aktive
pasti.On placa
premiju prodavcu opcije koji se za razliku od investitora nada da ce cena osnovne
aktive porasti pa ce
stoga po dospecu opcija postati bezvredna pa ce pri tome ostvariti profit u visini
premije.

37.POSLOVANJE DERIVATIVNIM HOV U SCG-Donosenjem zakona o hov 1995 god. i zakona o

berzama 1994 stvoreni su institucionalni uslovi za koriscenje derivata i u domacem
finansijskom
sistemu.Zakon o hov podrazumeva pod finansijskim derivatima fjucerse,swapove i
opcije.Medjutim u
SCG finansijski derivati se ne koriste kao u drugim zemljama jer je nase
finansijsko trziste
nerazvijeno,oskudna je struktura i drugih finansijskih instrumenata,infrastruktura
finansijskih i
bankarskih organizacija je slaba,zemlja je vrlo zaduzena�

38.DRUGE HOV-Lepeza hov kao izvora finansiranja investicionih projekata,vrlo se

razlikuje u svim
zemljama zavisno od razvijenosti trzisne privrede.Kod nas se emituju:Akcije-su
dugorocne vlasnicke
hov koje predstavljaju dokaz o pravu svojine.Obveznice su dugorocne hov ciji se
zivotni ciklus krece
od 5-30 godina i one predstavljaju trajni izvor finansiranja sredstava.Obveznice su
hov sa fiksnim
dohotkom i privlacne su za investitore, jer nude redovan dohodak od kamata kao i
povracaj glavnice
po dospecu.�ekovi-izdaje lice koje ima pokrice na svom racunu za placanje,Menica-
izdaje lice koje
zeli da olozi placanje,blagajni�ki zapis-je kratkorocna hov kojom se emitent
obavezuje da ce kupcu o
roku dospeca platiti odredjenu sumu primljenog novca sa pripadajucom
kamatom.,certifikati-su
vrednosni papiri o udruzenim sredstvima izmedju preduzeca koji nastaju na bazi
zajednickih
ulaganja.,komercijalni zapis-je hov sa rokom dospeca do godinu dana cijom prodajom
se prikupljaju
kratkorocna novcanu sredstva.

39.IZVORI FINANSIJSKIH INFORMACIJA-Za donosenje racionalnih strategijskih i

investicionih
ulaganja neophodne su pravovremene,sveobuhvatne i brze informacije.Osnovna
pretpostavka
znacajnije upotrebe finansijskih informacija kod nas jeste razvoj trzista
kapitala,uspostavljanje
informacionih sistema i stvaranje specijalizovanih finansijskih
institucija.Finansijske informacije su
neophodne nosiocima u koriscenju i razmeni informacionih podataka kao sredstvu koje
otvara vrata
efikasnijem odlucivanju.Vazno je i uvodjenje informacione tehnologije kojom ce se
obezbediti razne
informacije i podaci opste finansijske prirode.

40.INVESTICIONI INFORMACIONI SERVIS-U razvijenim trzisnim ekonomijama postoje

specijalizovane institucije koje se bave pruzanjem finansijskih informacijavezanih
za pojedine grane i
preduzeca.Od kvaliteta i brzine protoka informacija zavisi pravac alokacije
finansijskih i realnih
resursa u privredi,a to vodi ka vecoj efikasnosti ukupnog finansijskog
sistema.Najpoznatije publikacije
koje pruzaju ovakve informacije bave se sledecim
poglavljima:kapitalizacija,dugovi,prihodi,finansije,istorija korporacija,podaci o
deonicama�

41.BROKERSKE KUCE I PROFESIONALNI �ASOPISI-Neke informacije o kretanju kamatnih

stopa i trzistu hov daju brokerske kuce.Velike brokerske kuce imaju sopstvene
sluzbe za istrazivenje
koje daju informacije svojim klijentima.Brokerska sluzba istrazivanja dostavlja
publikacije obicno u
formi biltena ili revija svojom klijentima.Ovakvo odeljenje sprovodi analize
pojedinih industrija ili
pojedinacnih kompanija.Na zahtev klijenata sluzbe za istrazivanje mogu izvrsiti
analizu odredjenih
portfolija.Ponekad male brokerske kuce koriste biltene koje izdaju velike brokerske
kuce.Najveci broj
brokerskih kuca u SAD ima vlastita odeljenja za istrazivanje.Publikacije brokerskih
kuca omogucavaju
investitoru da stekne brz uvid u trziste.Najpoznatije publikacije brokerskih kuca
su:Financial
management-izdaje ga udruzenje finansijskih menadzera,Institutional Investor-
objavljuje se
mesecno,ciljna grupa su mu profesionalni investitori i menadzeri portfolija
deonica.

42.DIVERSIFIKACIJA I EFIKASNOST INVESTIRANJA-Danasnje trziste hov je vrlo slozen

mehanizam pa su preduzecu kao investitoru potrebne dodatne informacije i analize
kako bi se
formulisala adekvatna investiciona strategija.Zato se formiranje efikasnog
portfolia preduzeca vrsi na
osnovu lociranja sredstava sa sto vecim prinosom sto ce doprineti ukupnom rastu
preduzeca.

43.OP�TE KARAKTERISTIKE PORTFOLIA-Cilj kreiranja portfolia hov je minimizacija

rizika
kroz diversifikaciju plasmana.Neophodno je uspostaviti optimalni odnos izmedju
rizika i
povracaja.Prema portfolio teoriji,ocekivani povracaj portfolia je ponderisana
srednja vrednost
ocekivanih povracaja od pojedinacnih hov.Pronalazenje najpozeljnije grupe hov se
vrsi primenom
statisticke analize tj. mera.Najcesce koriscene mere su aritmeticka
sredina,ocekivana stopa
povracaja�Koristi se za izrazavanje privlacnosti portfolia hov za investitore.U
cilju efikasnog
upravljanja portfoliom vazno je pronaci ocekivanu stopu povracaja kao i meru koja
ukazuje na to
koliko se ono sto se dogadja razlikuje od proseka.

44.PORTFOLIO PRISTUPI I DIVERSIFIKACIJA-u osnovi portfolio pristupa jeste zamisao

da se
kombinovanjem odredjenog broja hov postize neki stepen stabilnosti prihoda a da se
ne umanji
ocekivani profit.Ulaganje u portfolio finansijskih dobara uvek nosi rizik koji se
moze
diversifikovati.Investitor u hov ima mogucnost da diversifikuje svoja ulaganja na
veliki broj hov i
tako raspodeli rizik na brojne alternative.Na taj nacin diversifikacija znacajan
faktor usmeravanja
rizika uz maksimiziranje efekata investicija.Ponekad investitori raspolazu malom
sumom novca sto
znaci da bi diversifikacijom ulozili vrlo malo novca u svaku hov.Drugo,investitoru
moze biti tesko i
skupo da plati veliki broj hov.Ukupan rizik vecine hov moze da se podeli na dva
dela:1.sistematski
(netrzisni)-vezan je za trziste i 2.nesistematski rizik-on nije vezan za
trziste.Proporcija izmedju ova
dva rizika varira.Nepotrebna diversifikacija daljim sirenjem portfolia nece dovesti
do smanjenja
rizika.Prekomerna diversifikacija se zasniva na stavu da pojedinci portfolia ne
treba da ga sire na
prevelik broj hov jer to moze dovesti do prekomerne ili nepotrebne diversifikacije
koju treba
izbegavati.Za rezultat ona moze imati lose postupke u upravljanju portfoliom.

45.UTVR�IVANJE GRANICE EFIKASNOSTI-Osnovni cilj upravljanja portfoliom jeste da se

razvije efikasan portfolio,odredjene kombinacije hov koja ima maksimalni ocekivani
povracaj uz
odredjeni rizik,ili minimalni rizik za ocekivani povracaj.Moguce je postojanje vise
grupa efikasnih
portfolia koje se zajednicki zovu efikasan set portfolia.Efikasan set portfolia
odredjuje granicu
efikasnosti u odnosu na rizik-povracaj.To je onaj momenat u odnosu na rizik-
povracaj gde se postize
maksimalan povracaj na svakom stepenu rizika.Da bi portfolio bio superiorniji
neophodno je da
obecava visi prinos od ostalih kombinacija hov koje imaju isti rizik,ili da je
manje rizican u odnosu na
sve portfolie sa istim ocekivanim prinosom.Investitorov finalni izbor izmedju
efikasnih portfolia zavisi
od njegovog ukusa.To ce biti onaj koji mu omogucava najvecu korist.Utvrdjivanje
efikasnog portfolia
se svodi na ulaganje u one hov koje imaju zeljene karakteristike.

46.STRATEGIJE PORTFOLIO INVESTIRANJA-Investitori koriste razlicite strategije u

zavisnosti
od spremnosti na rizik,poznavanja trzista hov i ciljeva investitora.Osnovne vrste
strategija za sve
portfelje su aktivne i pasivne strategije.1.Pasivne strategije-Sustinska razlika
izmedju aktivnog i
pasivnog menadzmenta je u tome da li je njihovo delovanje isplanirano na osnovu
podataka iz
prognoze trzista ili ne.Najednostavniji slucaj pasivnog menadzmenta je indeksni
fond a njegovo
funkcionisanje se zasniva na indeksnom modelu.Indeksni modeli se baziraju na
pretpostavci da se
odnosi izmedju cenovnih kretanja pojedinih hov formiraju preko njihovih
individualnih odnosa sa
nekim indeksom.Kod obveznica i akcija jedna od pasivnih strategija znaci pracenje
indeksa.Menadzer
indeksnog fonda obveznica mora da kupuje mnogo cesce nego menadzer indeksnog fonda
akcija.Osnovna karakteristika akciskih indeksa je da oni ne govore kako ce se cene
kretati u
buducnosti,pokazuju koliko su se cene akcija promenile u odnosu na prethodni
period.Drugi tip
pasivne strategije je formiranje trusta.Jedna od prednosti trusta je
diversifikacija rizika.Trust
diversifikuje rizik koji ukljucuje indeksni fond.Razlicito vreme dospevanja
obveznica obezbedice
stabilniji priliv gotovine.
2.Aktivne strategije-podrazumevaju takvo usmeravanje aktivnosti kojom se
obezbedjuje zauzimanje
pozicije razlicite od one u slucaju pasivnog portfolia.Aktivne strategije se mogu
podeliti u 3
grupe:1.Tajmeri trzista-oni menjaju beta koeficijent portfolia prema prognozama o
ponasanju
trzista.2.Selektori hov-investitori traze potcenjene hov i od njih formiraju
optimalni
portfolio.3.Selektori sektora-njihovo interesovanje je usmereno na industrisku
granu ili
sektor.Menadzeri rotiraju svoje precenjene/potcenjene sektore onako kako menjaju
svoje prognoze o
njima.Aktivne strategije kod obveznica su veoma slicne kao kao akcija.Aktivna
strategija koja se
koristi je tajming trzista,zasniva se na proceni onoga sto ce se dogoditi sa
kamatnim stopama.Druga
aktivna strategija usmerena je na premiju za rizik.Treca aktivna strategija je
strategija rotacije
sektora,usmerena je na industrisku granu ili sektor.
47.INVESTICIONE STRATEGIJE U OBLASTI AKCIJA I OBVEZNICA SA BUBUCIM
MATERIJALNIM OBAVEZAMA-Mnigi menadzeri portfolia upravljaju investicionim fondovima

cija je svrha da ispune neke obaveze u buducnosti.Sve se vise uzima u obzir i niz
buducih materijalnih
obaveza.Strategija investicija se menja u skladu sa karakteristikama gotovinskog
toka buducih
materijalnih obaveza i u skladu sa karakteristikama hov.Postoje 2 na�ina za
modelovanje budu�ih
materijalnih obaveza:1.Fiksirani lanac buducih materijalnih obaveza-od menadzera se
zahteva da
upravlja portfoliom obveznica tako da ispuni jedan fiksiran skup obaveza i
isplata.To su niskorizicne
strategije upravljanja portfoliom.One ukljucuju strategiju pariranja gotovinskog
toka (cash flow) i
imunizaciju.2.Stohasticki niz buducih materijalnih obaveza-moze da nastane u
velikom broju realnih
situacija.To je problem vezan za obezbedjivanje penzionih fondova tako da oni
ukljuce i
prilagodjavanje porastu troskova zivota.Eskontna stopa zavisi i od strukture
kamatnih stopa.

48.NOSIOCI INVESTICIONE AKTIVNOSTI-Investiranje je raznovrsan i kompleksan proces i

to
je osnov za drustveno ekonomski progres pa je vrlo vazno i ko je nosilac ove
aktivnosti.Investiciona
delatnost preduzeca se bazira na efikasnom koriscenju raspolozivih
resursa.1.Individualni investitoripredstavljaju
posebnu kategoriju investitora,oni nemaju direktan pristup berzi vec to cine preko
posrednickih firmi.Na primarnom trzistu su posrednici investicione banke a na
sekundarnom to su
brokeri.razvijanjem primarnog trzista uslovice se i brzi razvoj sekundarnog
trzista,razvijenost jedne
zemlje se i meri razvijenoscu njenog finansijskog trzista.Investicione banke vode
racuna o plasmanu
hov na trzistu i one imaju ulogu da pokrenu emisiju,otkupe celu emisiju,i plasiraju
akcije
javnosti.Uloga ovih banaka je visestruka,sastoji se od sledecih procesa:pokretanje
emisije,otkup cele
emisije akcija emetenta od strane konzorcijuma banaka,plasiranje akcija u
javnosti.Brokersko
dilerske-firme-one vrse posrednicke poslova za svoj racun i za racun investitora.Ne
snose rizik za
krajnji ishod posla i naplacuju proviziju za svoje posredovanje-to je obicno
procenat od obavljenog
prometa.
2.Institucionalni investitori-to je grupa investitora koja ima razlicite
investicione ciljeve,razlicitu
sklonost ka riziku i uloge.njihov nastanak je povezan sa nastankom i razvojem
trzista hov,a posebno
trzista kapitala.Institucionalni investitori su zauzeli vodecu ulogu na trzistu
kapitala razvijenih zemalja
zbog svoje ekonomske i imovinske moci.Vecina institucionalnih investitora je
orjentisana ka strvaranju
dugorocnih izvora sredstava i emisiji dugorocnih plasmana.Mogucnost predvidjanja
povlacenja
sredstava iz preduzeca im omogucava da plasiraju svoja sredstva u dugorocne i
rizicne plasmane na
trzistu kapitala.

49.PENZIONI FONDOVI-su vrlo znacajna komponenta finansijskog sistema u razvijenim

trzisnim
ekonomijama.Formiraju ih korporacije i vlade zemalja kao instituciju penzionog
osiguranja radi
placanja penzija penzionisanim radnicima.Sustinu poslovanja ovih fondova cini
finansiranje penzija na
bazi prinosa od hov u koje se investiralo na osnovu periodicnih uplata penzionih
osiguranika.Sredstva
koja ulaze u penzioni fond ne podlezu oporezivanju a sredstva koja izlaze iz fonda
podlezu.Postoje 2
osnovna tipa:1.Privatni penzioni fondovi-njih formira privatni sektor a sredstva za
finansiranje ovog
fonda obezbedjuju se uplatama kompanija i njihovih radnika.Fondom upravljaju
menadzeri penzionih
fondova,banka ili osiguravajuca kompanija.U SAD postoje 2 osnovna tipa privatnih
penzionih fondova
a to su:Planovi privatnih trustova-njima upravlja staratelj kojeg imenuju sponzori
plana.Privatno
osigurani fondovi-njima upravlja kompanija za osiguranje zivota..Razlikuju se po
definisanoj
investicionoj strategiji,profitu i riziku pojedinih plasmana.2.Javni penzioni
fondovi-oni se nalaze pod
sponzorstvom drzave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje,a ostali deo
sredstava se
obezbedjuje na bazi izdavanja zaposlenih.Umesto uprave direktora ovi fondovi cesto
imaju
poverenike,neki se biraju a neke postavljaju drzavni funkcioneri.Cilj menadzera
fonda je ocuvanje
fiksne nominalne vrednosti kapitala,da osiguraju plasmene koji ce obezbediti
sigurnost,likvidnost�

50.INVESTICIONE KOMPANIJE-One su po pravilu organizator i nosilac veceg broja

investicionih
fondova razlicitih profila.To su specijalizovane finansijske institucije za
dugorocno investiranje u hov
na trzistu kapitala.To su najcesce komercijalne banke,osiguravajuce kuce i
berzanske
firme.Investiciona kompanija zadovoljava potrebe pojedinca,poslovne organizacije
ili
institucije.Sustina investicionih kompanija je da prikuplaju kapital putem prodaje
svojih akcija
stanovnistvu a zatim da taj kapital plasiraju u akcije i deonice preduzeca ili
drzave.One rade po strogo
definisanoj politici za realizaciju svojih poslovnih aktivnosti.Da bi investiciona
kompanija plasirala
svoj kapital u odredjeno preduzece ona treba da sagleda njegove
karakteristike:njegov
menadzment,konkurentsku prednost i nematerijalne faktore.Postoje 2 vrste
investicionih
fondova:1.Otvoreni-ili zajednicki fondovi su oni fondovi sa promenljivim brojem
akcija.Broj akcija
se menja iz dana u dan zato sto fond stalno kreira nove akcije za investitore koji
zele da ih kupe.Ovi
fondovi nisu registrovani na berzi jer se kupoprodaje izmedju investitora obavljaju
direktno sa
doticnim otvorenim investicionim fondom.2.Zatvoreni-za razliku od otvorenih emituju
fiksan broj
akcija koje prodaju na primarnom trzistu putem javne prodaje.Transakcije vezane za
akcije zatvorenog
tipa desavaju se izmedju ucesnika koji trguju na sekundarnom trzistu.

51.OSIGURAVAJUCE KOMPANIJE-Nastale su kao posledica postojanja rizika tj.zbog

potrebe za
njegovim pokricem.Osnov za investiranje cine uplate po osnovu kupovine polise
osiguranja zajedno sa
kapitalom osiguravajuce kompanije.Ove kompanije u velikoj meri ulazu u hov koje
donose prihod od
kamata tj. u obveznice a manje u akcije.Postoji nekoliko oblika osiguravajucih
kompanija:1.Stok
kompanije-su profitne organizacije koje poseduju i kontrolisu akcionari.2.Kompanije
za uzajamno
osiguranje-su neprofitne organizacije koje poseduju i kontolisu vlasnici polisa
osiguranja.3.Llojds
udru�enja-su profitne organizacije osnovane od strane pojedinaca,nude osiguranje na
kooperativnoj
bazi.4.Reciprocitetna dru�tva su neprofitne organizacije,svaki osiguranik preuzima
deo rizika koji
donosi drugi osiguranik.Ovaj tip osiguranja je poznat samo kod osiguranja
imovine.Prema predmetu
osiguranja kompanije se dele na:One koje osiguravaju zivot i one koje osiguravaju
imovinu.

TRUST- je fiducijarni sporazum u kome staratelj upravlja hartijama onih koji su ga

formirali
(darodavci ili donatori).On se formira kako bi se odgovornost za upravljanje
necijom imovinim ili hov
dodelila nekom drugom a ne kreatoru trusta.Oni su ustvari veliki institucionalni
investitori.Trustovima
upravljaju fiducijarne kompanije,odeljenja banaka ili osiguravajuci zavodi.Najveci
deo hov koji se
drze u trustovima je takav gde dominiraju akcije sa 60% a oko 25% su
obveznice.Glavni cilj trustova
je odrzavanje glavnice.

52.OSNOVNE DETERMINANTE POJEDINIH OBLIKA RIZIKA-Rizik predstavlja manju ili

vecu neizvesnost u vezi sa ocekivanim ishodom neke poslovne aktivnnosti.On je
determinisan
nepouzdanim informacijama na osnovu kojih se donose poslovne odluke.Proces
odlucivanja prati
odredjeni stepen rizika ili neizvesnosti.Neizvesnost je veoma znacajna
karakteristika procesa
investiranja.Postoji razlika izmedju rizika i neizvesnosti.Kada distribucija
verovatnoce buducih prinosa
od razmatranog projekta moze da bude procenjena-radi se o riziku a u slucajevima u
kojima ne postoji
dovoljno relevantnih informacija da bi se distribucija mogla dovoljno dobro
proceniti-radi se o
neizvesnosti.Analiza rizika treba da pruzi elemente za upravljanje
rizikom.Upravljanje rizikom sadrzi
nekoliko faza:Identifikacija rizika,procena rizika,kontrola i finansiranje
trzista.Su�tina analize rizika
jeste da se sagledaju determinante koje odredjuju njegovu visinu i prirodu a svaka
vrsta rizika je
determinisana razlicitim ciniocima.Postoje 3 vrste rizika:1.Rizik projekta u
izolaciji-je rizik koji ne
ukljucuje efekte portfolia.2.Korporativni (unutrasnji) rizik-je vrlo znacajan
pogotovo za vlasnike
malih preduzeca,vazan je za cenu akcija,za stabilnost firme.
3.Trzisni ili beta rizik-je rizik projekta ocenjen sa stanovista investitora.
U investicionoj teoriji postoje:Sistematski rizik-vezan je za opsta kretanja na
trzistu,socioekonomske
i politicke dogadjaje.Nesistematski rizik-neocekivan je i nepredvidiv,prouzrokuju
ga
promene u preduzecu.
Prema tradicionalnoj podeli postoje 5 osnovnih vrsta rizika:kreditni rizik,cenovni
rizik,obracunski
rizik,rizik zemlje i trzisni rizik likvidnosti.Kreditni rizik se odnosi na
mogucnost da duznik ne izvrsi
isplatu zajma.Rizik nelikvidnosti odnosi se na nesposobnost preduzeca da ispuni
finanijske
obligacije.Rizik deviznih kurseva predstavlja potencijalne promene u imovini i
konkurentskoj poziciji
preduzeca zbog promene deviznog kursa.
Prema osnovnim uzrocima rizici se dele na:1.Pojedina�ne-vezani su za pojedinacne
privredne
subjekte.2.Poslovne-oni su posledica faktora poslovnog okruzenja.3.Op�ti-vezani su
za prirodno i
drustveno okruzenje.

53.RIZIK I VREME-Duzina perioda na koji se donosi investiciona odluka determinise

stepen njene
rizicnosti.Vreme je ogranicavajuci faktor procesa investiranja.Jedno od kljucnih
pitanja vezanih za
proces investiranja jeste da li se i koliko mogu predvideti promene u uslovama
privredjevanja.Odgovor
je da to zavisi od kvaliteta informacione osnove.U razvijenim zemljama zapada
informacioni sistemi
su vrlo razvijeni,imaju bogate i razijene analiticke baze podataka.koje su povezane
u razlicite sisteme
komunikacije.Pored razvijene informacione baze neophodno je i programiranje buducih
potencijalnih
promena.U praksi su brojni primeri gde realizacija investicionog projekta probije
rok.Prekoracenje
vremena ima brojne posledice na povecanje troskova,gubitaka,zastarevanja
tehnologije�

54.STAV PREMA RIZIKU-Stav donosioca odluka prema riziku vazan je faktor koji se
mora uzeti u
obzir pri razmatranju investicionih alternativa.Razliciti investitori imaju
razlicite stavove prema
riziku.Odbojnost prema riziku je uobicajen stav nosilaca odlucivanja u
preduzecu.Ovi investitori ne
vole rizik i spremni su da se upuste u rizik samo ako imaju adekvatnu
kompenzaciju.Sklonost ka riziku
je spremnost da se odustane od ocekivanih zarada zbog povecanog rizika.Neutralnost
prema riziku je
stav onih investitora koji biraju svoje investicije iskljucivo prema ocekivanom
profitu.Prilikom
donosenja investicionih odluka u uslovima rizika treba imati jasnu predstavu o tome
ciji su stavovi
prema riziku relevantni.Stav donosioca odluka prema riziku izrazava funkcija
korisnosti.Ona izrazava
stav subjekata odlucivanja prema verovatnoci ostvarenja neke odluke tako sto
pripisuje odredjeni broj
svakom mogucem rezultatu nekog neizvesnog dogadjaja.

55.TEHNIKE DONOSENJA INVESTICIONIH ODLUKA U USLOVIMA RIZIKA-Simulacione

tehnike-Simulacuja podrazumeva ispitivanje ishoda investicione odluke pre nego sto
se ona
realizuje.Najednostavnija vrsta simulacije je analiza osetljivosti,drvo odlu�ivanja
i Monte Carlo
simulacija.
1.Analiza osetljivosti-je tehnika koja nam pomaze da saznamo koliko ce se neto
sadasnja vrednost
projekta promeniti zbog promene vrednosti nekog kapitala,a da ostali parametri
ostanu
nepromenjeni.Ova tehnika sluzi za preispitivanje odluke da bi smo utvrdili u kojoj
meri se moze
tolerisati netacnost pretpostavki na kojima odluka pociva.Proces primene anlize
osetljivosti ima
nekoliko faza:definisanje kriticnih parametara projekta,odredjivanje intervala
moguceg kretanja
vrednosti kriticnih parametara u buducnosti,odredjivanje verovatnih vrednosti
kriticnih parametara i
ocena projekta uz primenu verovatnih vrednosti kriticnih parametara.Primenom ove
analize moze se
videti do koje maksimalne ili minimalne vrednosti moze ici neka velicina pa da
investicioni program
jos uvek bude opravdan i prihvatljiv za realizaciju.Osnovni cilj analize
osetljivosti je sagledavanje
uticaja razlicitih parametara na promenu vrednosti pojedinih kriterijuma kao i
sagledavanje uticaja
ovih promena na ukupnu ocenu valjanosti odredjenog investicionog
projekta.Nedostatak analize
osetljivosti je to sto je ona slozen racunski postupak,sto ne postoji subjektivno
misljenje prognozera i
sl.
2.Drvo odlu�ivanja-predstavlja tehnicki postupak za donosenje investicionih odluka
u uslovima rizika
i neizvesnosti.Drvo odlucivanja veoma olaksava donosenje investicionih odluka zato
sto se vrsi
racvanje posledica odluke.Primenom ove tehnike vrsi se odredjivanje neto novcanih
tokova koje bi
projekat mogao da generise polazeci od rezultata koji su ostvareni u prethodnom
periodu.Koriscenjem
ove tehnike pokusavamo da prikazemo razvoj buducih dogadjaja onako kako bi se
desili u
buducnosti.Kod dreveta odlucivanja najpre se hronoloski navode odluke i
neizvesnosti zatim se vrsi
konstruisanje stabla tako da se prikazu moguci ishodi alternativnih odluka.Nakon
toga se odredjuju
finansijska sredstva i na kraju se vrsi analiza stabla od strane menadzera
preduzeca.
3.Monte Carlo simulacija-je tehnika analize rizika u kojoj se verovatni dogadjaji
simuliraju na
racunarima uz izracunavanje procenjene stope prinosa i indeksa rizika.Primenom ove
simulacije dobija
se informacija o opsegu i ocekivanoj vrednosti ulaganja u izabranu investicionu
strategiju.Kljucni
faktori Monte Carlo simulacije su:analiza trzista (velicina trzista,ucesce na
njemu,stopa rasta,prodajna
cena),analiza investicionih troskova (visina i vrednost investicije) i fiksni i
varijabilni troskovi.Monte
Carlo analiza predstavlja slozen matematicko-tehnicki postupak koji se sastoji iz
vise
faza:1.Sacinjavanje liste kljucnih faktora koji mogu da uticu na novcane
tokove.2.Utvrdjivanje
distribucije verovatnoce svakog od tih faktora.3.Procena verovatnoce.4.Odabir jedne
vrednosti za
svaki posmatrani faktor i kombinovanje u neto sadasnju vrednost
projekta.5.Testiranje sve dok se
nedobije distribucija verovatnoce neto sadasnje vrednosti projekta.

56.ANALIZA KRITI�NE (PRELOMNE) TA�KE-Analiza prelomne tacke predstavlja metod za

utvrdivanje potrebnog obima proizvodnje na kome je ukupan prihod jednak ukupnim
troskovima.Govori nam o nivou troskova koji se moraju kompenzirati odgovarajucim
prihodom.Informacija o prelomnoj tacki koristi se da bi se identifikovao minimalni
obim prodaje
neophodan da se ispune unapred postavljeni ciljevi vezani za profit.Prelomna tacka
predstavlja granicu
izmedju dobitka i gubitka jer iznad ove tacke se ostvaruje profit a ispod nje
dolazi do gubitka.Model
prelomne tacke zasnovan je na nekoliko elemenata:ukupni prihod-novcani izraz
ostvarene ukupne
prodaje,fiksni troskovi-oni su konstantni bez obzira na promene u obimu proizvodnje
ili
prodaje,varijabilni troskovi-uslovljeni su obimom prodaje i proizvodnje i prodajna
cena po jedinici
proizvoda.Analiza prelomne tacke ima odredjene nedostatke i ogranicenja.Naime ona
polazi od
pretpostavke da je obim proizvodnje jednak obimu prodaje sto u praksi nije
tacno.Drugo-gotovo je
nemoguce razvrstati troskove na fiksne i varijabilne.Uprkos nedostacima ona je
vazna za ocenu
investicionih projekata,njene informacije su uglavnom precizne i tacne za pojedine
situacije u
odlucivanju.

57.PRILAGO�AVANJE MODELA NETO SADA�NJE VREDNOSTI ZA OCENU U

USLOVIMA RIZIKA-1.Korekcija diskontne stope za visinu rizika se zasniva na stavu da
sto je
ulaganje u neki projekat skopcano sa vise rizika utoliko treba da stopa prinosa
bude veca da bi vlasnici
bili kompenzirani za veci rizik.Korekcija diskontne stope kao kriterijum
odlucivanja u uslovima rizika
nastala je modifikacijom imenioca u formuli za utvrdjivanje neto sadasnje
vrednosti.Razlika izmedju
ocekivane stope prinosa na ulaganja u rizicniji projekat i izvesne stope prinosa na
ulaganja u projekte
bez rizika naziva se premijom rizika.2.Koeficijent ekvivalencije-je metod racunanja
sa rizikom koji
polazi od toga da se rizik ulaganja u alternativne investicione projekte
kvantificira u odnosu na neto
sadasnju vrednost koja bi se dobila diskontovanjem novcanih tokova projekta po
najnizoj ceni
kapitala.Treba proceniti koji je to siguran prinos koji vlasnici mogu da dobiju na
svoja ulaganja izvan
preduzeca,koji je ekvivalentan prinosima koji bi se ostvarili u preduzecu uz manji
ili veci rizik.
58.KRITERIJUMI ODLU�IVANJA U USLOVIMA RIZIKA-ZASNOVANI NA TEORIJI
IGARA-Teorija igara je naziv za filozofiju i tehnike resavanja odlucivanja u
uslovima neizvesnosti i
ono je vrlo znacajno sredstvo za upravljanje rizikom i konfliktnim
situacijama.Primena ove teorije
obuhvata odredjene etape:1.Razvijanje matrice igre-izvodi se tako sto se ispituju
moguci rezultati
jedne ili vise investicija u svim uslovima.2.Preispitivanje ili analiziranje da se
utvrdi dominacijainvestitor
treba da ispita sve strategije i alternative koje su manje pozeljne od drugih.Kada
se pronadje
kriva alernativa ona se eliminise.3.Re�avanje igre nala�enjem strategija koje
maksimalno
uvecavaju investitorov minimalni mogu�i dobitak-radi se tako sto se prvo proveri da
li matrica igre
ima prelomnu tacku koja nastaje kada su minimalne i maksimalne isplate dva
konkurenta
jednake.4.Iznala�enje vrednosti igre.

59.KRITERIJUMI ODLU�IVANJA ZASNOVANI NA TEORIJI VEROVATNO�E-Teorija

verovatnoce vrsi utvrdivanje optimisticke,pesimisticke i realisticke procene nekog
dogadjaja i pripisuje
verovatnoce desavanja svokoj od mogucih vrednosti.Sustina utvrdjivanja verovatno
razlicitih prinosa
razmatranog investicionog projekta se odnosi na mogucnost utvrdjivanja njegove
ocekivane
vrednosti.Utvrdjivanje ocekivanih vrednosti razmatranih projekata nije samo po sebi
dovoljno za
procenu rizika po kome su izlozeni ti projekti vec je potrebna i specijalna metoda
zvana distribucija
verovatnoce ocekivanih prinosa.Distribucija verovatnoce predstavlja graficki metod
za prikazivanje
odnosa izmedju posmatranih ishoda od ulaganja i njihovih verovatnoca.Dobija se
nabrajanjem svih
mogucih ishoda nekog dogadjaja i njihovih verovatnoca.Najednostavniji nacin tog
prikazivanja je
histogram.

60.IZBOR ADEKVATNOG METODA I KRITERIJUMA ODLU�IVANJA U USLOVIMA

NEIZVESNOSTI-Jedan od kljucnih problema sa kojima se suocavaju donosioci
investicionih odluka
u uslovima rizika i neizvesnosti je opredeljivanje za neki odredjeni kriterijum od
mogucih.
Postoji 4 faktora koji uti�u na izbor donosioca odluka:1.U�estalost odlu�ivanja-ako
se izlazemo
nekom riziku samo jednom postoji verovatnoca da se nezeljeni dogadjaj izbegne uz
malo
srece.2.Veli�ina uloga sa kojom se kocka-da li nosilac odlucivanja moze da priusti
posledice koje ce
proizaci iz najgoreg moguceg slucaja.3.Stav nosioca odlu�ivanja prema riziku-to je
individualni
stepen prihvatanja ili odbijanja rizika.4.Informisanost nosioca odlu�ivanja-oni
moraju raspokagati
relevantnim informacijama koje su bitne za donosene vaznih poslovnih
odluka.Donosenje
odgovarajuce investicione odluke se zasniva na kombinaciji postojecih kriterijuma
odlucivanja i
navedenih faktora.