23.12.2019.

Јован Радуловић, књижевник |

Јован Радуловић, књижевник

Објављено 8. новембра 2009. од стране o. Marko

Има много сличних књига

Сваку књигу пише одређено животно искуство, у једном тренутку осетите да
нема потребе да се играте формом већ су вам важни аутентичност и прецизност
израза

Јован Радуловић Фотодокументација „Политике” После великог успеха романа

„Од Огњене до Благе Марије” (доживео два издања, награђен признањем
„Светозар Ћоровић”), издавачка кућа „Евро-Ђунти” објавила је нову књигу
прича, записа и цртица Јована Радуловића (1951) под насловом „Уронити у
матицу живота”. Онако како је Симо Матавуљ писао своје „Биљешке једног
писца”, тако и Радуловић исписује, не водећи рачуна о хронологији, своје
аутобиографске белешке. У књизи су истините приче, догађаји из стварног
живота, литерарно обрађени.

Како објашњавате велики успех романа „Од Огњене до Благе Марије”, шта је
читаоце привукло овој причи из наше новије историје?

Сигурно да је тема романа заинтересовала читаоце, сведоци смо тих страшних

догађања и ја сам морао о томе писати. Сингер каже „Да би једно књижевно
дело успело, морају се бар две ствари поклопити: занимљива прича и
прикладан начин на који ћете је испричати”. Роман „Од Огњене до Благе
Марије” настао је од костура две епизоде (има их осам) драмске серије „Полача
– Оквил” коју је РТС од мене наручила пре осам година, али је није снимила и,
како сад ствари стоје, неће је ни снимити. Мислим да, поред недостатка
финансијских средстава (што ми, кад год их подсетим, одговоре), недостаје и
оно што се зове политичка воља. Некима данас не одговара телевизијска серија
о прогону нашег народа из Крајине.

Нова књига је потпуно другачија. Личи на мозаик, склапана је од фрагмената, а

све чини складну целину. Да ли се може говорити о аутобиографском роману?

Претерано би било ову књигу назвати романом. Уосталом, испод наслова

„Треба уронити у матицу живота” дописао сам да су то – приче, записи, цртице.
Недавно сам негде прочитао да је познати амерички писац Доналд Бартелми

www.crkva-kassel.de/јован-радуловић-књижевник/ 1/3
23.12.2019. Јован Радуловић, књижевник |

пред смрт изјавио: „Цртице су једини књижевни облик коме верујем.” Сваку
књигу пише одређено животно искуство. У једном тренутку осетите да нема
потребе да се играте формом, већ су вам важни аутентичност и прецизност
израза. Има много сличних књига у савременој књижевности: Сабато, Бродски,
Чеслав Милош, Чарлс Симић…

Књигу упоређујете са варићаком (посуда за житарице), с тим што сте ви

варићак напунили причама, записима и цртицама?

Писац друго и не ради већ читавог живота нешто сакупља, премеће из левог у
десни џеп, пресипа, пребира, одваја „зрна из плеве”, како се зове једна моја
књига записа. Мало је данас оних који, ако не завире у речник, знају шта је
варићак. То је мера за жито… Напуните га, изаспете у врећу, бројите, знате
колико жита имате. У роману „Браћа по матери” мој јунак одмотава своју причу
и одређује јој трајање попут вршаја на гумну. У роману „Од Огњене до Благе
Марије” професор Маркан читав живот види као једну непрекидну партију
балотања или боћања у којој се добија, али и губи.

Ово је и књига којом сте на занимљив начин спојили две животне тачке:
Полачу и Београд?

Полача, у којој сам рођен, и Београд, у коме ћу највероватније умрети, јесу две
моје најважније животне тачке, али у овој књизи има и других, узгредних
топонима, везаних за моје школовање, служење војске, одласка на књижевне
вечери, или су се просто наместили, да могу ући у причу: Задар, Марибор,
Брчко, Иванић Град…

Јунаци су: Жозе Сарамаго, Душко Радовић, Стеван Раичковић, Миодраг

Булатовић, Антоније Исаковић… Али ту су и догађаји везани за Ваше драме,
доделу и одузимање књижевних награда, претње судом и затвором?

Нисам специјално бирао јунаке. Писци које сте поменули били су сведоци или
заједно са мном учесници у овим причама. Нисам их бирао по пријатељству,
могао бих чак рећи да ни са једним од поменутих нисам био претерано близак…
Не бежим од тога кад се каже да сам „писац с биографијом”, а то обично значи
да сте у животу и књижевном раду више имали ружних и непријатних
тренутака него пријатних и лепих.
www.crkva-kassel.de/јован-радуловић-књижевник/ 2/3
23.12.2019. Јован Радуловић, књижевник |

Приче су ведре, пуне духа. Хумор и иронија су важан зачин ове Ваше интимне
исповести. Али ту је и поучна, мала бисер-прича, источњачка легенда, о смрти,
коју је записао аустријски песник Хуго вон Хофманстал. Нема смрти без
судњега дана?

Тако је. Не журимо тамо где нико није закаснио. У роману „Александерплац” А.
Деблин често понавља реченицу „Постоји косац и зове се смрт”. Зато треба, не
само у животу, већ и у књижевности, хумором и иронијом сагледавати све
лудости и страхоте нашег света.

Зоран Радисављевић

www.crkva-kassel.de/јован-радуловић-књижевник/ 3/3