Professional Documents
Culture Documents
Дијалектички материјализам
Дијалектички материјализам је филозофија науке и природе, великим делом развијена
у делу Карла Маркса и Фридриха Енгелса.[1][2] Упркос номиналном материјализму, уместо
покушаја да се свет објасни у терминима основне супстанције заједничке различитим
стварима, дијалектички материјализам покушава да објасни природу и понашање ствари у
складу са начином на који су оне организоване и како се развијају; филозоф отуда заузима
историјски приступ проучавању ствари или материје. Материја је једноставно апстрактни
појам који обухвата разноврсне облике постојања која постоје објективно, независно од нас.
Садржај
Појам
Историјска позадина материјализма
Марксова дијалектика
Енгелсови закони дијалектике
Лењинови доприноси
Лукачеве допуне
Дијалектички материјализам као хеуристика у биологији и другим наукама
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 1/10
27.12.2019. Дијалектички материјализам — Википедија, слободна енциклопедија
Појам
Термин дијалектички материјализам је сковао у 1887, Џозеф Дицген, социјалиста који се
дописивао са Карл Марксом за време и после неуспеле немачке револуције 1848. Као
филозоф, Дицген је изградио теорију дијалектичког материјализма независно од Маркса и
Енгелса [5] Успутно спомињање појма се такође може наћи у биографији Фридриха Енгелса
аутора Карла Кауцког, написаној исте године[6]. Маркс је говорио о „материјалистичком
схватању историје“, касније означеном као „историјском материјализму“ од стране Енгелса.
Енгелс је даље изложио концепт „материјалистичке дијалектике“ – а не „дијалектичког
материјализма“ — у његовом делу дијалектика природе из 1883. Георгиј Плеханов, отац
руског марксизма, тек касније је увео термин дијалектички материјализам у оквире
марксистичке литературе [7] Јосиф Стаљин даље разрадио и дефинисано дијалектички и
историјски материјализам као поглед на свет из перспективе марксизма-лењинизма и као
метод за проучавање друштва и његове историје. [8]
Тачан термин није био коришћен од стране Маркса ни у једном од његових радова, а
контроверзе постоје у погледу односа између дијалектке, онтологије и природе. Џозеф
Нидам, утицајни историчар науке који је био присталица дијалектичког материјализма,
сугерисао је да би прикладнији термин могао бити „дијалектички органицизам“ [9]
Марксова дијалектика
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 2/10
27.12.2019. Дијалектички материјализам — Википедија, слободна енциклопедија
За Маркса, људска историја се не може уклопити у било које a priori шеме. Он изричито
одбацује идеју Хегелових следбеника према којима се историја може разумети као
„метафизички субјект чији су носиоци прави људски појединци“.[13] Тумачити историју као
да су претходне друштвене формације некако саме тежиле садашњем стању ствари, значи
„погрешно разумети историјски покрет путем којег сукцесивне генерације трансформишу
резултате наслеђене од генерација које су им претходиле.
Марксово одбацивање ове врсте телеологије био је један од разлога за његов ентузијастички
(мада не у потпуности некритички) пријем Дарвинове теорије природне селекције.[14].
Вит тврди да се Марксов дијалектички материјализам односи на веома мали сегмент његове
мисли, наиме, на његов опис људске историје. Бобер (1927) и Вит (2012) описују Марксову
основну дијалектику (једну од неколико) као историјски напредак од примитивног
комунизма кроз три фазе „поробљавања“ (ропство, феудализам, и капитализам) до
коначног комунизма - одвајање од и враћање у комунизам. Филозоф-теолог Пол Тилик
идентификује ову тему сепарације-и-повратка као основну карактеристику Хегелове
дијалектике: „Очито — што је и била Хегелова намера — његова дијалектика, религијски
симбол отуђености [одвајања] и помирења [повратка] је концептуализована и сведена на
емпиријске описе“[21] Маркс копира хегелијански формат (али не и супстанцу) у приложеној
историјској дијалектици (и у неколико других):
Трећи закон, „негација негације“, потиче од Хегела. Али то није заиста закон. „Негација
негације“ је једноставно синоним за „синтезу“. који је Хегел сковао како би избегао
говорити: „синтеза“, те да би на тај начин прикрио своју дијалектику. Сва три дијалектичка
филозофа-Хегел, Марк, и Тилик-користе овај израз. [27] Антитеза је прва негација: она
негира тезу. Синтеза негира прву негацију, па је „негација негације."
Иако је Хегел је сковао термин „негацију негације“, она је стекла славу преко Маркса који га
је употребљавао у „Капиталу“. Ту је Маркс написао следеће... „[Посмртно] звоно
капиталистичког приватног власништва се огласило. Експропријатори (капиталисти) су
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 4/10
27.12.2019. Дијалектички материјализам — Википедија, слободна енциклопедија
Лењинови доприноси
Након читања Хегелове „Науке логике“ 1914, Лењин је начинио неколико кратких напомена
којима је оцртао три „елемената“ логике [29] :
1. Одређивање концепта на бази њега самог [сама ствар се мора посматрати у контексту
својих односа и развоја];
2. Контрадикторна природа саме ствари јесу контрадикторне снаге и тенденције у оквиру
сваког феномена;
3. Унија анализе и синтезе.
„То су евидентно све елементи дијалектике“ Лењин, Резиме дијалектике. [30]
Такође, у свом есеју „по питању дијалектике“, Лењин је изјавио је да је „развој“ борба
„супротности“. Он је навео да је „јединство (случајност, идентитет, једнака акција)
супротности условна, привремена, пролазна, релативна фаза. Борба међусобно искључивих
супротности је апсолутна, као што су и развој и кретање апсолутни“. [31]
„Материја нестаје - значи да границе до којих смо до сада познавали материју нестају, и да
наше знање продире дубље; својства материје која су се некада чинила апсолутнима,
непроменњивима и примарнима сада нестају; сада се открива да су релативна и
карактеристична само за одређена стања материје. Јединствено „својство“ материје, уз чије
препознавање је филозофски материјализам везан, јесте њена особина да постоји у
објективној реалности, дакле егзистира ван нашег ума“.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 5/10
27.12.2019. Дијалектички материјализам — Википедија, слободна енциклопедија
Лењин је развијао рад Фридриха Енгелса, који је рекао да „са сваким епохалним открићем,
чак и у сфери природних наука, материјализам мора да промени своју форму“. [32] Један од
Лењинових изазова био је дистанцирање материјализма, као одрживог филозофског
становишта, од „вулгарног материјализма“ израженог у изјави „мозак лучи мисао на исти
начин као што и јетра лучи жуч“ (приписује се лекару из 18. века Пјер Жан Жорж Кабанису,
1757-1808); затим од „метафизичког материјализма“ ( материја је састављена од
непроменљивих честица); и 19. вековног „механичког материјализма“ (материја се попут
насзумичних молекула налази у стању интеракције вођеном законима механике).
Филозофско решење које је Лењин (и Енгелс) предложио је „дијалектички материјализам“,
при чему се материја дефинише као „објективна реалност“, што је теоретски у складу са
(новим) помацима до којих је дошло у науци.
Лукачеве допуне
Ђерђ Лукач, министар културе у кратком периоду владавине Кунове владе Мађарске
Совјетске Републике (1919), објавио је „Историја и класна свест“ (1923), која дефинише
дијалектички материјализам као знања о друштву у целини, знање које су, сама по себи,
класна свест пролетаријата.
„Из тог разлога, задатак ортодоксног марксизма, његова победа над ревизионизмом и
утопизмом никада не може значити пораз, једном за свагда, свих лажних тенденција. То је
непрекидна борба против подмуклих утицаја буржоаске идеологије на мисао пролетаријата.
Марксистичка ортодоксија није чувар традиције, то је вечно будан пророк који проглашава
однос између задатака непосредне садашњости и тоталитета историјског процеса“.
Штавише, „премиса дијалектичког материјализма је, подсећамо: ‘Није људска свест оно што
утврђује њихово постојање, већ напротив, њихова социјална егзистенција одређује њихову
свест’. ... Тек када је језгро постојања откривено као друштвени процес егзистенција се може
видети као производ, мада несвесни производ, људске активности“.
Неки еволуциони биолози, као што су Ричард Левонтин и покојни С. Џ. Гулд, покушали су
да употребе дијалектички материјализам у свом приступу. За њих дијалектика игра
хеуристичку улогу у њиховом раду. Из Левонтинове перспективе, ми смо добили ову идеју:
Стивен Џеј Гулд дели сличне погледе у вези са хеуристичком улогом дијалектичког
материјализма. Он је написао „Западни научници би требало озбиљније да узму у обзир
дијалектичко мишљење, а не да га одбацују само зато што су неки народи другог света
изградили његову картонску верзију као своју званичну политичку доктрину“. [36]
Поред тога, када се представи као смерница за филозофију промене, а не као догматско
тумачење истине, три класична закона дијалектике оличавају холистичку перспективу,
путем које се промена види као интеракција између компоненти целине система, а саме
компоненте не као априори ентитети, већ истовремено и као производи и инпути система.
Дакле, закон о „прожимајућим супротностима“ означава нераскидиву међузависност
компоненти: „трансформација квантитета у квалитет“ подржава систематски поглед на
промене који преводи инкременталне инпуте у промене стања, а „негација негације“ описује
правац историје јер се сложени системи не могу тачно вратити на претходне стања.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 7/10
27.12.2019. Дијалектички материјализам — Википедија, слободна енциклопедија
Види још
Класични марксизам
Дијалектички монизам
Основи марксизма-лењинизма
Историјски материјализам
Марксизам
Марксистичка филозофија природе
Методолошки натурализам
Филозофија у Совјетском Савезу
Референце
1. Z. A. Jordan, The Evolution of Dialectical Materialism (London: Macmillan, 1967)
2. Paul Thomas, Marxism and Scientific Socialism: From Engels to Althusser (London:
Routledge, 2008)
3. ,Z. A. Jordan, The Evolution of Dialectical Materialism (London: Macmillan, 1967)
4. T. J. Blakeley (ed.), Themes in Soviet Marxist Philosophy (Dordrecht: Reidel, 1975). стр. 29.
5. Pascal Charbonnat, Histoire des philosophies matérialistes, Syllepse, (2007). стр. 477.
6. http://www.marxists.org/archive/kautsky/1887/xx/engels.htm. Marxists.org. 2003-11-23.
Приступљено 2012-08-09.
7. For instance, Plekhanov, The development of the monist view of history (1895)
8. Dialectical and Historical Materialism (http://marx2mao.net/Stalin/DHM38.html)
9. Joseph Needham, Moulds of Understanding (London: George Allen & Unwin, 1976). стр. 278.
10. Bhaskar 1979
11. Karl Marx, Capital: A Critique of Political Economy, ed. Frederick Engels (New York: Modern
Library, no date, first published 1906). стр. 25.
12. Marx, стр. 25
13. K. Marx and F. Engels, The Holy Family (Moscow: Foreign Languages Publishing House,
1956). стр. 107.
14. Angus Taylor, “The Significance of Darwinian Theory for Marx and Engels”, Philosophy of the
Social Sciences 19 (1989). стр. 409.–423.
15. Ernest Mandel, Introduction to Karl Marx, Capital, Vol. 1 (Harmondsworth, U.K.: Penguin,
1976). стр. 18.
16. Jordan 1967
17. Alfred Schmidt, The Concept of Nature in Marx (London: NLB, 1971).
18. Paul Thomas, “Marx and Science”, Political Studies 24 (1976). стр. 1.–23
19. Terrell Carver, Engels: A Very Short Introduction (Oxford: Oxford University Press, 2003).
20. Sebastiano Timpanaro, On Materialism (London: NLB, 1975).
21. Ted Benton, ed., The Greening of Marxism (New York: Guilford Press, 1996)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 8/10
27.12.2019. Дијалектички материјализам — Википедија, слободна енциклопедија
22. Robert Tucker, Philosophy and Myth in Karl Marx (Cambridge: Cambridge University Press,
1961). стр. 23.
23. Bober, стр. 386.
24. Wheat, стр. 263.
25. Wheat, стр. 261.
26. Engels, F. (7th ed., 1973). Dialectics of nature (Translator, Clements Dutt). New York:
International Publishers. (Original work published 1940)
27. It is in this dialectic as it is here understood, that is, in the grasping of oppositions in their unity,
or of the positive in the negative, that speculative thought consists. It is the most important
aspect of dialectic." Hegel, Science of Logic, § 69, (p 56 in the Miller edition)
28. "The splitting of a single whole and the cognition of its contradictory parts is the essence (one
of the "essentials", one of the principal, if not the principal, characteristics or features) of
dialectics. That is precisely how Hegel, too, puts the matter." Lenin's Collected Works
VOLUME 38. стр. 359: On the question of dialectics.
29. Carneiro, R.L. (2000). The transition from quantity to quality: A neglected causal mechanism in
accounting for social evolution. Proceedings of The National Academy of Sciences. Vol 97,
No.23. стр. 12926—12931. http://www.pnas.org/content/97/23/12926.full
30. Hegel, Phenomenology, trans. A. V. Miller, para. 107; Hegel, The Science of Logic, trans. Miller
(Atlantic Highlands, NJ: Humanities Press International, 1989). стр. 115, 116, 137, 178, 500,
603; Marx, Capital, chap. 32, para. 3; Tillich, Systematic Theology, v. 3 (Chicago: University of
Chicago Press, 1963). стр. 403, 406; Tillich, The Courage to Be (New Haven and London:
Yale University Press, 1952). стр. 179.
31. Marx, Capital, ch. 32, 837.
32. Biel, R. and Mu-Jeong Kho (2009) "The Issue of Energy within a Dialectical Approach to the
Regulationist Problematique," Recherches & Régulation Working Papers, RR Série ID 2009-1,
Association Recherche & Régulation: 1-21. The discovery that heat was actually the
movement of atoms or molecules was the very latest science of the period in which Engels
was writing. (Today we would describe heat in terms of "energy," a concept that was just
beginning to be grasped.
33. Lenin's Summary of Hegel's Dialectics (https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/con
s-logic/summary.htm)
34. Lenin's Collected Works. 38. стр. 221—222.
35. On the Question of Dialectics (https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1915/misc/x02.ht
m)
36. Ludwig Feuerbach and the End of Classical German Philosophy - Part 2: Materialism (https://w
ww.marxists.org/archive/marx/works/1886/ludwig-feuerbach/ch02.htm)
37. Graham, Loren R. (1987). Science, Philosophy, and Human Behavior in the Soviet Union. New
York: Columbia University Press.
Литература
Graham, Loren R. (1987). Science, Lenin's Collected Works. 38. стр. 221—222.
Philosophy, and Human Behavior in the
Soviet Union. New York: Columbia
University Press.
Спољашње везе
http://www.marxists.org/reference/archive/spirkin/works/dialectical-materialism/index.html
http://marxists.org/archive/marx/works/1886/ludwig-feuerbach/index.htm
http://marxists.org/archive/marx/works/1883/don/index.htm
http://marx2mao.net/Other/FM65ii.html#s6
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 9/10
27.12.2019. Дијалектички материјализам — Википедија, слободна енциклопедија
http://www.marxists.org/archive/pannekoe/materialism/index.htm
http://marxmyths.org/jordan/article.htm
http://anti-dialectics.co.uk/
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијалектички_материјализам&oldid=20878563”
Ова страница је последњи пут уређена на датум 16. септембар 2018. у 08:25 ч.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дијалектички_материјализам 10/10