28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A.

Blok [protesti/poezija] • rizom

Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija]

16 Apr, 2017 in poezija / skripta / strani autori tagged Blok / Protesti 2017 by Rizom

1.
Crna večer.
Beli sneg.
Vetar, vetar!
Ruši s nogu sve.
Vetar, vetar —
Širom belog sveta!
Vitla vetar
Snežni prah.
Ledi sve u isti mah.
Klizi gadno,
Pešaku zastaje dah,
Pada, pada — teško jadnom!
Od zgrade do zgrade
Od kanapa traka:
Na kanapu — plakat:
»Sva vlast Ustavotvornoj skupštini!«
Starica se kida, gorko plače,
Ne zna šta te stvari znače,
Čemu plakat takav
Što to platno nosi?
Šta bi tu gaća bilo za dečaka,
A svi su — goli i bosi…
Starica je, najzad, promrznuta lica
Pregazila nekako preduboki smet.
— Oh, Majko-Zaštitnice!
— Boljševici ruše svet!
Vetar šiba lice!
Mraz probija skroz!
Buržuj s raskrsnice
U jaku zavuko nos.
Ko je onaj? — Kosa bujna,
Gle, vajka se jedva čujno:
— Izdajnici kapu kroje!
— Kako da se propast spreči! Verovatno, pisac to je —
Slatkorečiv …
Gle, mantijaš kako šeta —
Šmugnuo je iza smeta …
Druže pope, što si setan,
Ko pred propast sveta?

rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 1/8
28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija] • rizom

Sećaš li se da si znao
Da se šetaš istrbušen,
Dok je s tvog stomaka sjao
Krst na verne duše?
Eno gospe s astraganom,
Pažljivo je sluša druga:
— Plakali smo neprestano …
Okliznu se,
Tresnu — koliko je duga!
E — e!
Diži je što pre!
Vetar se ljuti i šali, fakat.
Zadiže skute,
Pešake kosi,
Kida, gužva i nosi
Ogromni plakat:
»Sva vlast Ustavotvornoj skupštini! «
I reči donosi:
… Odluka na zboru pade …
… Tu, iz one zgrade …
… Pomučismo se —
Pa odlučismo:
Malo — za deset, za svu noć — dva’es’ pet
Manje — ne, makar se srušio svet. . .
’Aj’mo u krevet, bre . . .
Veče pozno.
Svet se gubi,
Muknu priče.
Cvokoću zubi.
A vetar fijuče grozno . . .
Nesrećniče!
Dođi amo —
Da me ljubiš . ..
Hleba!
A šta tamo?
Beži samo!
Crni se, crni se s neba.
Mržnja, tužna mržnja
Iz mojih grudi se toči …
Cma mržnja, sveta mržnja …
Otvori, druže,
Četvore oči!
2.
Sneg leprša, vetar gudi
Gle, korača dvanaest ljudi.

rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 2/8
28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija] • rizom

Crni remen, puška laka,

Vatre, vatre — iz sokaka
Stara kapa, krdžu pale
Lisice im samo fale!
Sloboda, svima, svima,
Ah, bez krsta, ah!
Trah-tah-tah!
Hladno je, drugovi, hladno, zima!
— Vanjka s Kaćkom u birtiji pije..
— Kaćka pare u čarapi krije!
— A i Vanjki dobra lova pada . . .
— Naš je bio, al’ je vojnik sada!
— Kučkin sine, Vanjka, buržujčino,
Probaj, moju ljubni, molim fino!
Sloboda svima, svima,
Ah, bez krsta, ah!
Kaćka je sa Vanjkom, da —
Šta li rade, ko to zna? . . .
Tra-ta-tah!
Vatre vatre, vatre — na sve strane
I remnici — svi o desno rame .. .
Ukorak s revolucijom moćnom!
Nas dušman vreba danonoćno!
Ti bez straha, druže, pušku stegni
I na Svetu Rusiju potegni —
Na gazdinsku,
Domaćinsku
Na guzatu!
Ah, bez krsta, ah!
3.
Kad su naši momci pošli
Gardu crvenu da služe,
Gardu crvenu da služe —
I živote da joj pruže!
Oh, živote slađani,
Muko moja muška!
Pocepano gunjče,
Austrijska puška!
Svi buržuji da se zatru,
Raspirimo svetsku vatru,
Svetski požar, krvlju ložen —
Blagoslovi, blagi Bože!

rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 3/8
28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija] • rizom

4.
Sneg kovitla, a kočijaš krete,
Ala Kaćka i Vanjuša lete —
Jelektrična lampa
Na sankama …
Ah, pogle’te!…
U šinjelu boje maslinaste,
Glupa njuška, face četvrtaste,
Suče, suče crne brke,
Pa zavodi,
Pa izvodi…
Tako Vanjka — snažne su mu pleći,
Tako Vanjka — strašno je on rečit!
Kaćku-gusku obgrljava,
Pa je očarava …
Ona njemu nešto glavom maje,
Zubi joj se kao biser sjaje
Ah, ti, Kaćka, moja Kaćka,
Njuškice punačka…
5.
Ti na vratu imaš, Kaćo,
Nezarasli trag od noža.
I pod sisom ti je, Kaćo,
Kamom sečena već koža!
Eh, zaigraj, što god možeš!
Kakve noge, mili bože!
U čipkastom rublju bila —
Dobro-de, i ti se diči!
S oficir’ma bludničila —
Pobludniči, de, bludniči!
Bludničila do ludila!
Puče srce u grudima!
Kaćo, onog oficira znaš li? —
Ne pobeže on pred nožem . . .
Znaš da su ga mrtvog našli?
Setiti se zar ne možeš?
Po sećanju džarni tamnom,
’Ajd’ u krevet sa mnom!
Tanke čarape i suknja,
Čokoladu »Minjon« ždrala,
S akademcima se vukla —
Sad se na vojnike dala?
Jao, jao, zgreši malo!
Ne bi l’ s duše breme palo!

rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 4/8
28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija] • rizom

6.
Opet se otud s ugla čuje
Kočijaš kako pocikuje …
Stoj, stoj! Andrjuša, brzo priđi!
Petruha, s leđa zaobiđi!…
Trah-tararah -tah-tah-tah-tah! . . .
Diže se k nebu snežni prah! . . .
Kočijaš s Vanjkom — strugnu skoro.
Još jednom samo! Trgni oroz!
Trah-tararah! Sad ćeš da vidiš . . .
........................
Kako se s tuđom curom ide!
Pobeže pođlac! Samo čekaj,
Ja ću za tebe naći leka!
A gde je Kaćka? — Nije živa!
Iz rane s čela krv se sliva!
Sto ćutiš, Kaćo? Je l’ sad fino
Leži na snegu sađ, strvino!
Ukorak s revolucijom moćnom!
Nas dušman vreba danonoćno!
7.
Njih đvanaest opet ide
I po pušku steže svak.
Samo jadni ubica je
Izgubio lice čak …
Ko gioznica da ga hvata
Ubrzava korak dug.
Sa maramom oko vrata —
Strašno mu je pao duh.
— Što se, druže, sneveseli?
— Što te, momče, smete jad?
— Šta te, Peća, to ucveli,
Jel ti Kaćke žao sad?
— Drugarčine oprobane,
Ja je voleh, ne znam šta ću …
Noći čarne i pijane
Probdeo sam ljubeć Kaću …
— Vidi gada, kako kuka,
Dosta ženskog blebetanja!
— Zar svu dušu iznebuha
Da istreseš? Gle, skretanja!
— Nemoj više da se brukaš!
— Kontroliši osećanja!

rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 5/8
28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija] • rizom

Nije danas takvo vreme

Da se tobom još bavimo!
Teže će nam biti breme,
Druže dragi, nastavimo!
I Petruha usporava
Užurbani hod od pre …
Opet mu je gore glava,
Na licu mu opet smeh …
Eh, eh!
Razonoda nije greh!
Zatvarajte kuće ma čime,
Da ne bude noćas otimačine!
Do magaza put je svima —
Noćas slavi sirotinja!
8.
Oh, ti, tugo-tužaljko!
Čamo čemerna,
Čumo smrtonosna!
Što ću vremence
Da provedem, provedem …
Što ću temence
Da češnem svud redom …
Što ću semence
Da grickam, da jednem . . .
Što ću nožićem
Da vrcnem iz bede!
Beži buržuj ko pilence!
Tražim krv do guše,
Zbog dragane-duše,
Garavuše …
Upokoj, Gospodi, dušu raba tvojego …
Mučno!
9.
Buka se gradska sada stiša,
Nad nevskim gradom je tišina,
Policije sad nema više —
Udri u pijanku bez vina!
Na raskršće je buržuj stao,
U krzno skrio nos od nas.
Kraj njega, strašno olinjao,
Podvio rep i šugav pas.

rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 6/8
28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija] • rizom

Stoji tu buržuj, ko pas gladan,

Ojađen stoji, ko pas slep
A stari svet je, ko pas jadan,
Za njime, tužno svio rep.
10.
Zahukta se vejavica,
Jaoj, vetra, vetra!
Ne vidimo svoja lica
Ni na dva-tri metra!
Kao vrtlog sneg koluta,
Stub podiže nasred puta …
— Bože, al oluja briše!
— Ej, Pećka! Ne petljaj više!
Od čega se to spasavaš
Kad taj oltar obigravaš?
Nesvestan si ti, zapravo,
Razmisli, prosudi zdravo —
Nisi li se ogrešio
Još kad si se Kaćke rešio?
— U korak s revolucijom moćnom.
Nas dušman vreba danonoćno!
Zbijaj, zbijaj čete,
Radni svete!
11.
Bez imena svetog, u letu
Njih dvanaest put dalji gre.
Ne štedeć nikog na svetu,
Oni su spremni na sve …
Uperili su puške jake
U nevidljiva dušman-lica . . .
Dok niz opustele sokake
Kovitla prahom vejavica . . .
Zaglibiće se, ko sred mlake,
U mekom snegu — cvekerica . . .
Oči muti
Crven steg.
I bat kruti
Taba sneg.
Dušman ljuti —
Stresa sne . . .
Mećava im praši oči,
Dne i noći,
Koji lete …
Zbijaj čete,
Radni svete!
rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 7/8
28.12.2019. Dvanaestorica – Aleksandar A. Blok [protesti/poezija] • rizom

12.
Moćnim hodom u dalj lete . . .
— Ko je tamo? Brzo k nama!
To se razigrao vetar
U crvenim zastavama …
Ispred njih je — nanos hladni,
— Izlazi iz smeta ti!…
Samo jadni džukac gladni
Šepa nazad, iza svih …
— Mani nas se, ti, krastavko,
Ja ću tebe bajonetom!
Stari svete, ti, šugavko,
Gubi mi se, gadno pseto!
… Ko vuk, kezi zube gladno —
Rep podvilo, ide s nama —
Pseto gadno — pseto hladno
— Odzovi se, ko je tamo?
— Ko to maše crven-stegom?
— Gledaj, kakva tama vlada!
— Ko to žuri belim snegom,
Krijući se iza zgrada?
— Moj ćeš biti, pre il’ posle,
Predaj mi se, bolje, živ!
— Čuj me, druže, biće loše,
Pucamo li, sam si kriv!
Trah-tah-tah! I samo eho
Još se čuje po kućama . . .
Samo vejavica smehom
Snežne ravni zatrpava . . .
Trah-tah-tah!
Trah-tah-tah!
. . . Tako moćni, idu snegom —
Gladni pas je — iza njih,
Napred — s krvavim već stegom,
Nevidljiv u buri snežnoj,
Za kuršume nedosežan,
S nežnim hodom nadmećavnim,
Snežnim biserima ravnim,
S vencem belih ruža, čist —
Ispred svih je — Isus Hrist.
Januar 1918.

rizom.rs/2017/04/16/dvanaestorica-aleksandar-blok-protestipoezija/ 8/8