| FILOZOFSKA BIBLIOTEKA DUSAN PAJIN FILOZOFIUA @ UPANISADA Uredivacki odbor ALEKSANDAR KRON ZDRAVKO KUCINAR DUSAN PAJIN IGOR PRIMORAC MILOS STAMBOLIC NOLIT ¢ BEOGRADU neito Seoj veri ora rad je jana 1978. odbranjen kao dekoraa tes na Forftom fake & Saajei. SHm pe tmedhama pomoglt su mi mentor prof. Abduian Saréene 1 Kolege indolon, Cedomil Vejaie 1 Misay Tee SADRZAJ Tehnitke napomene vod latrativadi Filozofa | mit ‘Teskose komparativne meiode Pri deo PRIRODA UPANISADSKE MISLI Nastenak apaniiada dep se ic nk 45, Misioa’ 51) dos prewpaniodskih deja t upansada Bawovanje Jeane i mnoitve [kos pose (Kama 64 Agni 64, Vaya 66, Pro — 67, man — 70, Purusa 73, Brahman 75) Karakterkulewnog kod Prods upanifadskog znanjo Usmems trac Upotrebe 1 zhatenia Mero Dregi deo FILOZOFUA UPANISADA Kosmolotia 1“ 1s 1% 3 3 3 2 7 st o n essa 101Osman cbivaie Blenent Nepropadijvo i brahinan Red u zbivane Proobrayaji clemenata Covek t set Pritodni poredak Ontootka shratania sat Bratman Aiman Brahmanitman bile | aina Ime'-obl dente éoveka Prine Sree Sania Pura Aimar \snovat neosnova 158. Neti, nei 160) Komponeste lienost 187, Vidijivo 7 evidivo” — Eick problem Karma ick peaks (Ahinsi 166, Tapas ~ 168) grstenci i oslobodene Ponavianje rodenja i smrti {Ponovna fodenja Uloga znanzt — 175) Bivanje w set 173, Cero samsire 14, 108 0 us 7 7 u9 nr 130 Bt 13 7 1 1a ir M6 ur 19 131 134 155 161 163 164 166 170 170 176 Ostobodenie (Usentitet "180," Razedenje Borova’ seas, Sonu stramu dobra i la — 182, 8 onu stanu rodenja sme 183) Problem saznania Komponente saznanja (Opatanje i ula’ — igi, Manas 1 buddhi ~190, Razumerane tmanje 191) Upanitadsto nan ee (Atmavidya — 193, Brahmavidy’ — 194, Metod — {95 Smisao zane — 199) Zakipina razmatrania Sir maseenh dela aera Odabrana erara 180 186 186 21 207 aFILOZOFIJA UPANISADATehnicke napomene Transkripelia i éitanje. ~ Sanskritsko pismo (nde ari) ima 48 zakova.Zbog toga je medunarodna latiniéna transkripeija pribegla dopunskim oznakama koje treba objasnit Samoglasnici a, ii x imaju dva oblika. Na primer, kratki: 3¢ ili (a)idugi: 3f ili BH (@. Osim toga Postoje jos 4 vokals SE rflzo utp 1 ge dtongs tf (dugi) —e | leee u Vevey a — 0 % — | daugiy Bai aon Sede suplasnic sn tarakterstia _ |. a — kh” — kh? ath —t ugh — gh uw dh dh €—f —kaoutenk q—ph — ph qw-o -@ a bh bh ew—ch —ch or oe aj 4d qs —meko® Sei suplasnict u sanskritu se Gitaju sa samoglasnikom a a smo ranskrpeju i Izgovor ovde podesi prema nado) Konven- ij f. kao da samoglasnika nema. Ukoiko te tamoglacik ikl. fe, onda jew sanskritskom pis desni donjt-ugso 2naka suglasmka’dodat Kost zarez (koga smo ovde szostavi), Posto u aso} latinci posioje zach: € 1 to smo ¥ ova ava sluaja odstupii od medunarodne ransksipeie 'S'Nasi indolox Se razlaze oko toga da It pomenuie znake ita kao 98 Tg Kae 1 n= —ih —an & — sili sh — tvrdo, kao RoR aj Stepati Zt — sled. sug 6 m= wy. Z—th (ev. cered-: ‘anusvard®) B—d ralisgse y—h — ww. eksploz. sa visarga, gyn jevikom upr- bezvuéno tim u svod nepea Redi smo navodili u njthovom osnovn kom oblik, pa visargu nismo zadrzali u red yoga, umesio yogah). To stvara_pogresnu predstavu a je vecina iimenica’Zenskog roda, ali uvek kada je bitan tod, to smo poscbno naglasili uw fusnoti, U ‘samom tekstu imenice smo deklinirali nezavisno od nji- hovog stvarnog roda u sanskritu, smatrajuéi da je vaz- nije da ret uklopimo u tekuéi govor. Smatramo da je prava sudbina kijuénih termina da postamu. sastavni deo govora, kao gréke ili la\inske reéi, makar i sa ‘okmnjenim izvornim oblikom (npr. gubljenje glasa A uu Buddha itd.). Neke (gréke) rei, Koje su vee odo- maéene (npr. psiha), navodili smo u otiginalnoj trans- ixripeiji kad smo hteli da podvutemo da jeu tekstu re& 0 polaznim znaéenjima. Da bismo izbegli zabunu, re&i navodene prema medunarodnoj transkripeiji uvek su u kurzivu, Skraéenice — U navodenju stavova iz upanisada koristili smo sledese skragenice B.— Byhadaranyaka up. K- — Katha Ch, — Chandogra Brain AY Aitareva M. — Mandaya © Omacava nazalizaciiu prethodnog yokala pred poluvokali: sma, siilantima + hakom (a pred ostlim suglasniia azal ‘ntog reda (ape. met = nt, my = Bj id) 2 T. — Taitiriya Mu. — Murdaka = Ka Ma. — Maitri Ke. — Kena S$. — Sverasvatara Ka. — Kauiitaki U_ navodenju pojedinih autora i njihovih dela, koristili smo brojeve koji su deSifrovani u_pregledu nna kraju teksta, pri demu drugi bro} oznatava bro} strane u navedenom izdanju: npr. (56/106) = S. Das- gupta: Indian Idealism, Cambridge 1962, str. 106, U ornagavanju navoda i citata iz upaniSada ko- ristili smo uobi€ajen metod oznagavanja odeljaka, pod- odeljaka i pasusa, Koji omogucuje nalazenje datog stava bez obzira na 10 Gijim prevodom: ili kojim izdanjem upanisada raspolaze éitalac. Pojedini prevodi i izdanja razlikuju se po tome da li odeljke oznatavaju rimskim ili arapskim broje- vima: npr. B. 4. 4. 10. = B. IV. 4. 10. Kraée upa- nifade imaju manje odeljaka, pa otuda tu nalazimo dva, ili Gak jedan broj (apr. Ma. IV. 4, ili M. 3) Kad je reé o kracim upanisadama (npr. Katha), po- Jedini prevodioci su pojednostavili tradicionalno o7- rhagavanje. Otuda se, na primer, Hjumovo (Hume, 34) oznaéavanje stavova Kathe (koje smo prihvatili u ovom radu), razlikuje od onog koje nalazimo u drugim pre- vodima (npr. ozaka K. VI. 1S = K. I 3. 15. u jezitkog karaktera i proisti- fe iz suéejavanja dva jezicka univerzuma u terminima treseg jezika, Istina, problem je donekle ublazen time Sto Ovi jeziei (kad je ret 0 sanskritu i grckom) pri ppadaju Kelturnim kédovima koji su blzi jedan drugom nego nama, Drugo. siaki termin ili tema imaju svoj istorijat i razlitito znatenje, od mislioca do mislioca, ponckad iu istom tekstu. Otuda uocene doksografske analogije imaju uslovno, specifisno vazenje. Komparativna metoda podlozna je iskuSenju utitavanja, otuda sto postoji tendencija da se uodene slignosti i analogiie pojaéaju na racun isto tako prisutnik razlika, kao i obmmUto npr. kod Keita (Keith, 19), Ova tendencija dolazi vige do j2radaja u doksograt- skoj metodi, buduéi da u njo} veéi udeo imaju filozof- instinkt* i imaginacija nego istoriografski materjal loloski izvodi, utoliko pre Sto je doksografski instinkt esto u tajnoj shud trazenja flozofije koja se tive samog istrazivaéa, Na primer, Dojsena se tide ideja nezbiljnosti 1 dewgo, ai racionatizacja obrade problema bitka + nebitka ‘an0g0 jasnije uosjvi 2bog.potpunje Satuvanih teksova oj se Cdvose ‘na posebae probleme, ai 2bog njihove vrtenoa Siroki Kontekst-razvojnih tradicje odakle avira (3 28 sveta koja nalazi uw upaniadama, kod Parmenida, Platona 1 kasnije (29/226), Radakrisnana se tice ono znanje (jfiana) koje ée \jude osloboditi straha (bhaya) i otkloniti izvore nasilja (himsa). Potetak tog znanja ‘on nalazi u upaniSadama w spoznaji sopstva (armanam viddhi), a zai traga 2a srodnim idejama kod orfiara, pitagorejaca, Platona, gnostika i Plotina (72). 3) Komparativno istraZivanje dovelo je Veliatica (43) do zaklucka da su se yindijska i helenska flozofija razvijale u dva krajnja podrugja jedne tisucima godina Povezane kulture zajecnice ‘je je. Zariste wu doba njihova razvoja bilo u sredini izmedu ta dva podruéja* (¥. u Srednjoj Aziji). On nalazi da nam u nekim aspektima Komparativno istrazivanje omoguéuje bole farumevanie razvojagréke filozofj, pre sega u prvom, presokratovskom periodu (jonski hilozoisti), buduci da Su tu gréki izvori oskudniji-od analogn’h.indijskih Drugo, ovakav pristup nam u jasnijem svetlu prika- z2uje pokusaj rascepa predfilozofskog i filozofskog mislie~ nja u grcko} filozofijt, Kao ,,jednu od poslednjih predra- suda klasicistitkog shvacanja 19, veka” (43/218). Medutim, ¢ini se da rascep misljenja na filozofsko i predfilozofsko nije samo Klasicisti¢ka predrasuda, vee vate korene i iz potsebe konstituisanja istorije filozofije nna osnovu jasno odredenog predmeta i metode. Ovo je iziskivalo da se njen predmet razgrani¢i i izdvoji iz kulturnog miljea i duhovne situacije u kojoj se razvijao u spletu sa drugim idejama mitskog ili religiiskog ka- raktera, Istorijski_gledano, valjalo je ustanoviti jedan podetak od Koga bismo nadalje predmet filozolskog istraZivanja mogli_ustanoviti u_svojo} osobitosti, cist ‘od mitoloskih, religijskih ili drugih primesa. Uz Gist pocetak valjalo je obezbediti i dist tok, razdvojiti filozofiju od mita i misterija i izagi na kraj sa teSkocama na koje smo se osvrouli uw prethodnom ‘odeljku, Sa tog stanovista upaniiade su nezahvalno Stivo, buduéi da su pune ,,necistoca”. 29Predstava 0 ,cistom potetku postala je klasici- stitka predrasuda’ onda kad je, od metodske potrebe Jednog istrazivackog podrugja, hipostazirana u itorijsku dinjenic. U veri sa_ovim, Velacié se osvrée na probleme odredenja posetka" u gtékoj filozofij, navodeéi mi- Sljenja pojedinih istrazivata koji smatraju Talesa zavetni- om, a nasuprot nyjima stavove Aristotela (koji istice Pitagoru i Anaksagoru), a potom i Celera (posto on smatra Parmenida zaéetnikom grtke filozofije). Sli- fan problem mozemo postaviti U_indijsko} tradicii ako Se zapitamo treba Ti povetak flozolije vezati 2a pojedine vedske himne (kako to éini Barua /Barva), ili 24 upanigadske tekstove 'No. problem pogetka (u sklopu komparativnog pri- stupa) javija se i kao pitanje autohtonosti posetka grcke i indijske filozofije, Navodediistrazivanja Mason-Ursela, Brejea (Bréhiera) i Kasirera (Cassirera), Veliati¢ zaklju duje da je antickl pogled na svet ((j. zapadni, srednje- aziski, indjski 1 Kineski) povezana celina Prvi deo PRIRODA UPANISADSKE MISLINASTANAK UPANISADA Formalno, po tradicij, upanisade su deo vedskog korpusa tekstova razliite’ starosti i sadrzaja. Vede 1 Sirem_smislu'”” sadr2e materijal duhovne tradicije hastao u rasponu od hiljadu godina (priblizno od XV do. V veka pre ne.). Tokom tog razdoblja nastajali su pojedini delovi ove zbirke, tako da je ceo korpus na~ rastao do sadaénjeg obima i u kanoniziranom obliku, u pismenoj i usmenoj predaji, odréao se do danas SKLOP VEDA Sistematizacija ove ogromne grade nametnula se sama od sebe, 8 obzirom na hronologiju i sadréaj Prvu grupu tekstova dine vedske himne. $ obzirom nna razlitite izreke i himne — vezane uz pojedine funk- cije u obredu — nastajy éetiri zbirke (sumhird) Rk, Sama, Yajuh i Atharva:”! Od ove Setiti Rksarhita Je najstarija, druge dve su mlade, a Atharvasamhita Je najmlada’ kao’ zbirka ali ima najstarijih sadréaja, Rksamhita je veéa od Uijade i Odiseje zajedno, ") Vedama u sirem smisiy mizivamo sve (ekstove vedskos orpusa od himai’ do upasifada, a vedama w ulem smisiy samo hime I Prabmave. © sastavy vedskog Korpusn vidi Kod Katiica (518), 3) Oe sedi navodimo u nominativu (kao i ret nastale od korena byh, koje navodimo u fustoti 21), zbop toga $to se u tom obliky najeiee navode. Isto vazl I za tee arma, Koja se éeice ‘avd u nominativa nego osnova harman.Svakoj od tih zbirki (koje su uglavnom pisane met- ricki, u stihovima) vremenom su dodavani prozni de- lovi /brahmana), u kojima je sadrana teorija obreda, kao i odeljei nezavisnog, spekulativnog miljenja. Prema tome, jednu vedu (Rk, Sama ili Atharva) Cini zbirka iareka i himni sa njoj pripadnom bralmanom.”” Yajub- veda, pak, ima dve zbirke (ernu i belu) i dve brahmane. Posebni delovi bralmana su dranyake (tev. Sumske njige, namenjene onima koji su se povukli iz drustvenog, Zivota i predali odredenom naginu Zivota mimo nasco- bina) i upanisade (koje sadr2e zakljuena, tajna ucenja) Tome su ina kraju dodate i vedaige, tekstovi dopun- skih uputstava vezanih za. tehnicke aspekte rituala. Druga, vertikalna podela deli sve vede na ,,ritu- alni deo” — karmackanda (samhite i deo brahmana) i eo © ananju — fiamokanda (Uranyake 1 ypa- nigade) Kao zakljuéni deo veda, upanisade se joS nazi- vaju i vedanta (kraj veda). Istim terminom je oznagena i jedna od Sest Klasiénih filozotskih Skola. (darsana. koja nastaje na kasnijem tumagenju /uftaramimamsa}) upanisadskih tekstova. Otuda, da ne bi bilo zabun« upanisade mozemo nazivati ranom veddntom, @ wltar ‘mimamsu (So je drugi naziv za ovu darianu), kasnom vedantom, 2 Da bismo isbeglinesporazume, vaja mati w vidu razlike izmedu sledecih ret ‘Brahana (scdnji rod) — doslovno: brahmanski, Tekstovi sasavu veda Koji luda ‘conju obreda ‘Brahm it Brahman (meni ste rods) — cee se navodt cosnova Ybrahman), ego nominatiy brah) Javja seu. svn Sedskim tekstovima, alia raziiin’ tnagenjima i upotebiU ‘imnama't Brahmanomar ime. prete2no ritualno-magisko znagenj, a kasnije, saotito spaaiadama_poprima_flozofsko,znagenje ‘Brahma (wskog Fods) je botanstvo koje se javlja w_ post- vedskom period, ‘Brahmana uskog rods) — beahmani, posebna drustvens grupa (vara) po tradiei, W ideslnom sutajy,”Sveteniékog zanimanfa ‘Brahman (rk rod) sveltenik, ‘pripadnik drsivene grupe formula pei venju obreda ili sama moe sveitenika da obredom wie na bopove 34 : SKLOP UPANISADA I VREME NASTANKA Indijska tradicija ostavila je velik broj upaniSada, Buduéi da su klasiéne upaniSade imale ogroman ugled i da je ret ,,upanisad” oznagivala bilo koje tajno uuéenje, to su''vremenom mnogi tekstovi sebi_pridali tu oznaku. Poznato je oko 300 upanisada, a teoretski sve su one deo vedske literature. No, medu njima se jasno izdvaja trinaest najstarijih koje su proizasle iz vedskih Skola. Raguna se da su te upanigade nastale priblizno izmedu 700, i $00. god. pre ne. 1) Jednu od prvib sistematizacija, prema relativno} starosti i knjiZevnoj formi, ponudio je Dojsen (29/23). To su: Prozne upanisade Brhadaranyaka (dalje u tekstu, skraéeno B) Chandogya (Ch) Taittiys (1) Aitareya a) Kausiiaki (Ka) Kena iKe) Metricke Katha w Ia @ Svetasvatara (8) (Muy Kasnije prozne Prasng P) Maite: (Ma) Mandukya = (M) Ovakvu_sistematizaciju prihvataju Katigié (5/93) i Keit (19/498), s tim Sto ovaj drugi predlaze nesto 35drugadiji redosled, istiguéi Aitareya-up, kao najstariju Medutim, posto ne postoji neposredna istorijska evi- dencija o ovim pitanjima, te s¢ do stava o tome do- lazilopostedno, polazeéi od odredenih filoloskih. i Jogitkit pretpostavki, medu indolozima postoje izvesna razilazenja, pre svega oko toga da li: samo. prvih Sest lpaniSada treba smatra: prebudistigkim, ili i ostale ‘Oldenberg (Oldenberg, 46) ukljucuje x svoje razma- tranje samo. prvih. est. Hjum (34) u_svo). proved Lukljucuje sve Upanisade iz Dojsenovog pregleds, izuzev Mahanarayane. Isto i Ranade (Ranade, 47) koji 3 poziva na dokaze 0 kasnom porekli ove upanisade “Mnogi istrazivadi se slazu u zapazanju da pojedine upanigade nisu jedinstveni tekstovi, veé neka vista 2birke tekstova razliitih sadr2aja. Ta okolnost je i izazivala razmimoilazenja u. proceni relativne starosti upaniSada, Posto je re€ 0 delovima razliite starost, pojedini istra- ivagi su starost odredenih upanisada,”u stvari, pro- cenjivalh aa osnovu pojedinih odejaka. Belvalkar (Bel- valkar) i Ranade (48/135) su stoga napravili sistematiza- ciju sadr2aja trinaest osnovnih, upanisada, razbijaju ih po odeljcima i odredujuei relativnu starost odeljaka, nezavisno od celine koja potpada pod jedan naslox, irazeci | preipostavljajuéi u tom sledu jednu razvojnu, logicku Hniju Pored toga, oni su_u svoj pregled ukljucili_ i eke odelike iz Aitareya-dranyake (59), koje sinatraju Uupanisadskim po sadréaju, dok, s druge strane, neke OdeliKe koji tormalno spadaju uw upsnigade, tretiraju Kao. .brahmaniéke” po karakteru. (Bl.1-3; Chl i Il, Ti. i Kelll—IV.) Do istog stava dolazi i Fra. valner (Frauwallner, 58/30), Neki od kasnijih istrazi raga swiavaju bro} upaniiada koje smatraju prebudisti- ‘kim na prvu grups (po Dojsenovoj klasifikacij). Tako Ruben (Ruben, 18/330) svoje razmatranje fragmenata 109 upaniSadskih misllaca zasniva na Aitareya-, Brhada- ranyaka-, Chandogya-, Kaushitaki- i Taittiriya-up. Gia- zenap (Glasenapp, 37/457), pak, stavija_velik razmak inmedu ove prve grupe (takode 5) najstarijih upanisada 36 (njih datira oko 800. god. pre n.e.) i srednjih upani- Sada. Isto misljenje ima i Frauvalner, koji upantsade Perioda brahmana odvaja od ostalih. U'tu grupu najsta- rijih upanigada on svrstava, kao i Dojsen, i Kena-up. (58/35). U svojim jzlaganjima Radakrisnan zakljucuje broj na 8 prebudisti¢kih upanisada, dodajuéi uz pomenutih 6, Kai Mandakya-up. (4/101), odnosno u kasnijem uvod za svoj prevod, Isa-i Katha-up. (33/23), Polizeéi od navedenih istrazivanja, uzeéemo 6 naj- starijh upanigada keo osnovu ovog istrazivanj, aliéemo se, prema potrebi, osvrtati i na sadrZaj ostalih sedam. Razlog nije samo u tome sto tih Sest upanigada_pred- stavljajupozitivno prebudisti¢ko jezero upaniSadske misli, veé i Sto sadrze veéinu filozofskih ideia 2) U_ pokusaju_ da sistematski izlozimo sadr2aj upanisadsko filozofiranja susreéemo nekolike tesko¢e Prva je povezana sa ustanovljenjem relativne starosti upanigada i, u vezi sa tim, sa uspostavijanjem stvarnog redosieda upaniSadskih ideja, Druga teskoéa vezana je za pitanje apsolutne starosti, na osnovu koje bi bilo ‘moguée utvrditi odnos upaniSadskih ideja prema shvata- njima razvijanim u drugim usenjima: tj. sitmkhyi, bu- dizm, itd Vee smo rekii da u upanisadama nalazimo razliite duhovne tokove i informacije, od mitskih predstava, filozofskih refleksija i dijaloga, do iskaza koji izritu Kosmolotko-fizitkaobjasnjenja. Tu nalazimo sukobe nisljenja, razlitite stavove © pojedinim pitanjima, bilo Usklopa iednog dijaloga i razgovorn, bilo W odvajenim odeljcima. Analogije radi, situacija je sli€na ono} koju bismo imali u gréko} filozofiji. kada bismo presokratov- ske fragmente sabraliu nekoliko skupina, zajedno sa drugim duhovnim preokupacijama tog vremena Gi su tragovi saGuvani_u_literarnoj. form Nismo u prilci da rekonstruisemo sadréajni odnos izmedu ideja koje su bile u fakti¢kom opticaju i onoga Sto nalazimo 0 tome u vidu literarne forme, pod nazi- vom upanisada. Rane upaniade (0 kojima je ree) 2nisu tekstovi u uobitajenom smisiu reti (tj. sastav w ome neki autor izlaze svoje ideje), vee neka vista filozofske epike (beleSke o tome Sta se misilo i govorito, izlaganje filozofskog i drugog zbivanja). Znamo jedino to da su u jednom trenutku upanisade uobligene u odredenu formu i ukljugene u sruri (vedsku predaju).2?? To je imalo i svoju dobru, i losu stranu. Dobra, jer su Snagom brahmanisti¢kog poretka ti sadr2aji i ideje saéwvani od zaborava i gublienia u bespucu istorije, a Tofu, jer je misaono bogatstvo, © kome samo mozemo slutiti na osnowu pojedinih pasaza i fragmenata, pretrpe- lo redukciju kako bi sa Sto manje trenja bilo ukloplieno u vedski korpus. To je proisticalo iz same logike Vedskog Korpusa. koja je jziskivala da celina bude hasmonigna i neprotivretna.” Ipak znamo da mislioci upaniadskog razdoblja iznose ideje koje nemaju uporista 1 ontom sto im prethodi, ili Cak negiraju tradiciju pa, ‘po svemu sudeéi, ne mozemo suvise stavili na racun tendencija dogmatizacife i integracije, samim tim Sto je neSto od ove negacije doslo do nas i Sto nam upanisade = u svojoj sadainjoj formi — dopuitaju da nazremo nove ideje koje je t0 razdoblje nosilo. 3) Zanimljva okolnost je Sto — kao i presokra- tovei u Grekoj — upanigadski mislioci nemaju prethod- % Verovatno u vreme nastanka Kasnih upaniSeda. ako je suiti po Tome sto se Yermin vedi javio Shue (il 2. 8) {Sretaap. (VI. 22), Pojedine uganade prkhudene su tada vedama. Sada nalazimo siede) aspored Uokview Rgvede xt dtareya i Kauai 1 okvira Simavede Chandogya 1 Kena —U belo) Yajrved!: Brhaddronvaka ¥ la U emo} Yajured: Tatra, Katha, Sveraiatara i Malet — U cAtharvavedi: Mendaka, Prasna t Mandi, Pri tome treba imati vvigu da pripadanje uz odredenw vedu ne odreduje | starost. Tako, hs piter. ako su. Revedste ime hajstarie, nastarje upanSade (yj. Brmad. 1 Chand) ne id we th, ee 40 W ORVAU.Sdmavede | ele’ Yulrede, Tstovremeno, upanide u okvitu ite vede Sesto st razhitive sarost hs Pojedini istrativati jot i danas tumade upanisade kao) produblivanje™ ii iznofenje ,skrivenog™ znatenia veda 38 nika i — kao graditeji piramida u Egiptu — ono najbolje daju na potetku. Mozda je to samo otuda Sto predaja nije saéuvala rane faze, nego vee uoblicene ide- J, ali Ginjenica je da najvrednije ideje upanisada, u nizu sluéajeva, ne nalazimo u razvojnom sledu. Naprotiv, ustanovljeni sled upeniada — prema telativno} starosti — ponekad stavlja adikalne ideje na podetke. a potom ih, iz teksta u tekst, modifikuje u Pravea sve ‘veée integracije u_preosladyjugi_brahma- nisticki sklop. katkad i do potpune nepacije raniieg stava. Keit (19/513 516) sa nekoliko primera iustruje ova proces Brahmane drze da su vede (tj. samhite) nesumnivi javor j autorte istine. Medutim, upaniSade uvode nove teme za koje izridito vele da nisu u domenu vedskih, vee novih. upanisadskih znanja.™? Tako Svetakeru, upt: kos vedskoj uéenosti, ne zna 7a reinkarnacij, atmana i odgovor na kosmolosko pitanie (Ch. VD. ‘Narada se obraéa Sanatkumari da bude powgen i, pri tom, veli da je proutio cetii vede, da je znaiac suetih i2reka (mantra-vid) i da poznaje’i niz drusih nauka, all da ne zna za. aimana (Ch. VID No, veé u taj prvoj. najstarioj grupi upanisada, Vidlive su i integracionistigke tendencije, pa najmlada od ovih Sest upanigada, Kena, veli da su vede udovi ‘upanisadskog usenja (Ke. 33). Medutim, ne treba sina rati da je ova tendencija sprovedena sasvim dosledno. Tu kasnijim upanisadama nalazimo esporavanja znagaja yedske tradiciie, kojoj se daje drugorazredno mest. Tako u Munup. (114-6) nalazimo stav 0 dve vrste znanja — nizoj i visoj. U nizu vrstu znanja spadaju 4 vede, fonetka, ritual, gramatika, etimologia, metrika i astrotogiia. Vike znanje je ono ojim se poima ne- Propadilivo /akéara). Tu nalazimo i osporavanja vred- nosti Zrtvovanja, koje odréava coveka vezanox. Za karma 3 Ko to nepropadlivoe 2a... opranigeno mu je (deo), ‘makat hiljadama gadina prinosio 22, visio obred, il sprovodio Yapas” (MHL 8.10) 39i vodi ponavijanju starosti i smrti, (M.L2.7) Otuda, na sligan nagin moemo pratiti i menjanje odnosa prema obredima. Brhad- i Chand-up. odbacuju vrednost 2rtvovania, ili dopustaju vrednost obreda na ravni obezbedenja relativno povolinog kursa uw reinkariranju. Isto. vai 1 za askezu, (B.1118.10; 1V.4.22,) Medutim, w kasnijim uupanisadama (Kena. Katha, Sver. i Mait.) oni ponovo dobijaju znaéaj Kao neophodne prethodne faze na put spoznaje dimana U ranim upaniadama pouavanie i sticanje znanja je postavijeno neformaino, éesto v nadmetanju, snagom samostalne spoznaje. Kasnije, prenoSenje znanja se for- malizaje i ukalupljuje u tradicionalan, brahmanisti¢hi ‘odnos uitelja i uéenika. Pored toga, kasnije upanisade snag uvida uslovljavaju_specifignom metodologijom, koja participira u_jednoj sioj meditativno) tradicij, iz koje izrasta i klasitna yoga. Tako se veé uw upani- Sadama sreéemo sa onim epistemolosko-metodoloskim rasponom koji ée se javiti ina relacijama_kasnijih usenja: samkhya-yoga, aw budizmu na relacii jidna- dhyana, ili vidytedhyna. 4) Nove ideje koje donose upanisade su: odbaciva- nie rituala, poricanje vrednosti ranijih tekstova, isticanje samostalne spoznaje nasuprot tradicionalnoj_ predaji, ‘misaono nadmetanje u Kome se autoritet uspostavlja ne po pripadnosti i hijerarhiji veé po snazi mishenja, kao i nov oseéaj identiteta zasnovan na znanju o poslednjim pitanjima Ziveta i sveta ‘Ono Sto je do mas doslo kao dokumenat o duhovnim nastojanjima tog vremena, svedoti o dve protivretne tendenije: jedne strane, 9 nastojanjima_pojedinih rislilaca da otvore nova pitanja i daju na njih odgovore, as druge, © procesu asimilacije tih ‘deja od strane bbrahmanisiicke predaje. U postupanisadskom razdoblju (VI--V vek pre ne) nastaju joS burnija misaona previranja koja brahmanizam vise nece moci da asimilia, Neka uéenja priznavaée formalno autoritet veda (sa- khya, yoga) a druga ge i formalno ostati w opozic 40 (lokayata, budizam, dainizam), formirajuéi tzv. neorto- doksna (nastika) usenja, Pitanje apsolutne starosti pojedinih upanisada vazno je, u tom sklopu, stoga Sto u pojedinima od njih sregemo i ideje stodne shvatanjima nekih kasnijih ul ja (sdmkinva, yoxa, budizam).**) U tim sluégajevima se postavija pitasije: da li je reé 0 pozaimici, ili ideie iz upanisada prethode i cak, zajedno sa drugim uéenji- ‘ma, naprosto participirajy wu idejama koje su u to vreme bile u Sirem opticaju, Odgovor na ovo pitanje je Eesto od dalekoseznog znacaja za istorisko-filozolske zaklju- ke, jer opredeljuje ocenu o uticaju u ovom ili onom pravcu. 5) Kad govorimo 0 filozofiji upaniSada mislimo na filozofske ideje koje — pored ostalih sadréaja — nala- zimo u upaniSadskim tekstovima. Upanigade se, uopite Uuzev, smatraju filozofskim odeljcima u sklopu bralyana. Ali, kako upozoravaju skoro sv istrazivaci,sjedne strane, u samim braimanama (sada govorimo © brahmanama bez njima pripadnih upanisada) sadrFani su pojedini filo- olski relevantni odeljci koji formalno nisu ukljugeni u upanisade, dok, » druge strane, u upanifadama ima ritualnih sadréaja koji bi pre pripadali. brahmanama. Pojedine upaniSade ostavijajuutisak kompilacije, jer ponekad bez prelaza nizu odeljke i diskurse koji ne stoje usadréinskoj ili metodskoj vezi. Tako nalazimo da jedna tema zapotinje ili se razvija u jednoj upanisadi, a potom se u drugom ili istom vidu ponavlja ili nastavija u drugo} Uupanifadi, dok izmedu toga stoje filozofski irelevantni delovi_teksta. Zbog toga je glavni posao prikazivata filozofije upanisada bio izlaganje, uporedivanje i analiza pojedinih ideja i sadrZaja onako kako se oni javijaju uu nizu upanigada, kako bi bio stvoren jedinstven prikaz shvatanja o jednoj tem © sa posivaniem na odredene ivore, pojedini istrativad isitu da je “poreklo samkhye | yoge predvedsko, dakle des stanje od Uupaniiada, (Velie — 2, 41Prema tome, upanigade su samo knjizevni_ izvor ideja koje kao predmet istorjsko-filozofskog istrazivanja nazivamo ,.filozofijom upaniSada" ‘Analiza i uporedivanje pojedinih upaniSada — uz napustanje pretpostavke da misljenja koja. zastupaju Uupaniiade treba izloziti kao u_svemu jedinstvenu i harmonignu celina — dovodi nas do dva bitna zakljucka, rvi je da upaniSade u nizu taéaka prekidaju sa tradici- jom i da nisu neprotivreéan deo vedskog korpusa, kako to tvrdi sluzbena teorija (Sruti) i pojedini indijski teolo- zi, Drugo, u zavisnosti od vremena nastanka i skole ojoj pripadaju, pojedine upaniSade zauzimaju razlicite stavove 0 istim pitanjima, U tumatenju pojedinih stavova upanitada tekstu smo pristupali sa veéom strogoséu nego S10 to, po na- Sem mislenja, Gini vedina istrazivaga. Proveravajuei mnoge navode italac se moze uveriti dav mnogim istrazivanjima stav kojim je potkrepljeno neko tumage- nije _daje samo delimiéno za pravo piscu. U drugim Slueajevima, pak (ako se uzme izvan konteksta), na~ Yedeni stav move biti tumagen na natin kako je to Uinio pisae, ali Site uporedenje pokazuje da kontekst {o opovreava (utoliko gore Sto su se uzajamnim ne~ Kritickim preuzimanjem neka od tih tumacenja uévrstila kao opita mesta). 12 tih razloga smo u ovom istraziva~ ju izostavilineka_mesta iz upaniSada koja drugi FStrazivaei navode kao filozofskt relevantna. POREKLO | AUTORSTVO Novina pojedinih upanigedskih ideja i raskid sa rickim shvatanjima doupanisadske tradicije nametali sui ranijim istrativacima pitanje porekla. Kao sto je U Gréko} napustanje homerovske tradicije tumaceno pro- dorom stranih, istotnih uticaja, tako je w indijskim piilikama trebalo objasniti ideje koje nemaju osnove u Vedsko} tradi 1) Polazeéi od rasnih kriterijuma Gug (Gough) smatra da do toga dolazi kada dosljac, arijevei, gube 2 svoju svezinu i snagu_meSajuéi se sa_domorocima i unose_u svoju tradiciju elemente njihove kulture (44/2,18,22—25). Ali izgleda da on sam ostaje w nedo- “umici sa tim objaénjenjem, buds da ideje renkarnacie, bolnosti zivota i izbavijenja nalazi i u Grékoj (Pitagora, Empedokle, Platon), Sto, 5 druge strane, tumaci egipat- skim uticajem. Tako je isti sklop u_Indiji tumagen Lticajem starosedelaca na dosljake, a u Gréko},.stranom krviju w venama Grka Kasniji istrazivaci (Dods, Ruben) smatraju da bi indijska i gr¢ka Verovanja (pre svega ideja reinkarnacije) ‘mogla imati u krajnjojlinijistizajednicki izvor (12/160), {j, nastati pod uticajem centralno-azijskog Samanizma. Posebnu potvrdu ovoga Dods vidi u dinjenici da se, iu Indiji i u Grékoj teorija reinkarnaciie i tumagenje snova Kuo psihigke ekskurzije. javliaju Zaiedno, a to shvatanje bilo je karakteristiéno za Samanizam. On smatra (polazeéi od toga da je dokazano da Egipéani st ovim nemaju nikakve veze) da je ideja reinkarnacije potckla od skitskih Samana i, preuzcia od orfizma, sla potom u uéenja grékih filozofa, najpre Pitagore i Empedokla, a zatim Sokrata i Platona. (12/146.) No, ‘on dobro primecuje da je — bez obzira na poreklo te ideje — bitno to zasto je ona u Gréko} prihvacena, a sti kriterijum bismo moglipreneti_ i na. Indiju Smisao je u eti¢ko} funkciji koju ova ideja poprima u Indiji i Grékoj, sto u Samanizmu nije bio. sluéa} Reé je 0 tome da je reinkarnacija pruZzila boli odgovor na problem pravde nego ideja naskedene krivice (od roditelia), ili posmrtne kazne u drugom svetu, twrdi Dods. (12/150.) Isto vadi i za indijske prilike. U indijskoj tradiciji ideja reinkamacije se javlja iu preupanisadskim tek- stovima (prema 4/1, 96 — Aitareva brahmana, U1. 44), ali u upanifadama dobija etitku funkeiju. Prema tome, ideja ,seljenja duse" ili ponovnog radanja nije nova u tehnigkom smisu — novo je to Sto ona sada ispu- njava jednu eticku potrebu, BOtuda nove ideje w ovom razdoblju pre mozemo objasniti drustvenim promenama koje iziskuje nov sistem vrednosti, neo spoljainjim vticajem (Samanizam, ,Is- tok") ili prodorom shvatangja starosedelaca u sistem vred- nnostt osvajata, arijevaca. Zbog novih duhovnih preoku- pacija i izrazitih promena taj period Alfred Veber (Weber) i Jaspers nazivaju osovinskim (aksijalnim) Ono Sto je novost tog vremena u sva tri pod- rutja sveta (ij. Kini, Indifi i Greko} — D. P.) jeste da Govek postaje svestan bitka kao celine, samoga sebe i svojih ogtanigenja. (...) On iskusava apsolutnost dubinama sopstvenosti i lucidnost_ transcendence.” (60)2.) 2) Po vedsko} tradicii, upanisade su deo posebne predaje po guvenju (srutij, kao i ostali delovi veda (samhite i brahmare). 7a razliku od drugih tekstova Koji su, samo pamcesi /smyti). Razlika izmedu_ sui i smriP*" je raclika izmedu znanja i utenja koja su neosporna i onih koja su welativna, istorijska. OVo se tumaéi razligitim poreklom, jer se smatra. da je sruti objava polumitskih, polubozanskih likova, koja Je dalje predavana u sled misllaca, dok je smrti istorjska Dredaja autorskih tekstova Medutim, stvarno mesto_upanisada je .,polutan- sko", najpre zato Sto seu njima javijaju i izdvojeni istonijski autori i, drugo, jer su kasnije prikljutene ved- skom korpusu, tj, kompleksu sruti. Ukljutivanje w Sruti imalo je za cilj da podupre dogmu da upanigade sad:ze Jedno jedinstveno uéenje, a ne razlicite misaone tokove, i-da su prirodni nastavak vedske tradicje i starijih shvatanja. Ipak u verzijama koje su ofuvane, saduvano je i neSto od one hereze koja sédréinski negira. taj Kontinuitet a omoguéuje nam da rekonstruisemo pravi doscg misaonih nastojanja tog razdoblja. U razume- 7 prepa 0 tj toi Mila Jetié nam skreée patna da i rai el Sat sn rata imc dea py Lae inranih vilelaca 1 kasi tea hoi W vee tradionalsicho) Indi su mogl trast jednak ugled. Da bi ipak ster Sto vec ‘ald, onekad su priisvall sve Uenja { mitakim Hkovima 4 vanju tih tokova ne smemo ispustiti iz vida jednu neformainu drustvenu grupu, Koju ne mozemo svrstati niu jednu socioloski priznatu kategoriju Lik mudraca Red je 0 jednoj osobenoj figuri koju sreéemo.u periodu izmedi VIL i V veka pre ne. u tri civilizacije: U Kini, Indiji i Grékoj. On se razlikuje od tzv. na- rodnog mudraca, Samana i prirodnog askete po tome Sto nastaje i razvija se u urbano) sredini, Ukoliko ‘nema svojine, on. moze biti ukljuéen u podelu rada kao svestenik, cinovnik, bibliotekar ili utitelj. No, bez ob- 7ira Sta je, on je Samosvestan i ne identifikule se ni Si jednom logom. Lienu slobodu stavli iznad upleda (Buda, Heraklit, Cuang-ce) a savremenici ga istovremeno i postuju i mrze” Buduéi samosvestan, on ne samo da se ne identfikuje sa uobigajenim drustvenim ulogama, Ved i ulogu mudraca sagledava kao ,,ulogu”.*) O tome nalazimozanimljiv stav iw upanigadama. Brahmant, spoznav8i to. sopstvo (1am 2imanarn viditsa) nadilaze Zelju za sinovima, Zelju za bogatstvom, elju. za svetovima i Zive Zivot isposnika -(bhiksu) Sto je Zelja-za-sinovima jeste 2elja-za-bogatstvom, sto je 2elja-za-bogatstvom jeste Zelja-7a-svetovima, jer obe su samo Zelje za bivanjem. Otuda neka brahman, pro- zrevsi uBenje, pozeli da bude kao dete. Kad prozre i detinjasiost i uéenje, tada postaje mudrac (muni). Prozrevii i mudrastvo i nemudraitvo on postaje znalac brahmana™, kaze Jadnjavalkja. (B. UI. 5) * To je motda jedan od rarloga Sto Atina ble toliko loth filozotskinsudbina (Anaksagora,,Sokrat, Arstte) 3'U Cuang-ceovim dijalovima (gl XIID nalazimo jedan iu stravan razgovor Lao-ea | Konfuc (Cuang-e, poput Pit Sv0g wor-misioca uvodi u brojne dijsloge). .Nemam pretnzi fete Lage, na isianéano znanje iti produhovjenu mudrost. Da Sle me jue pazvali volom meg ste to slobodno sini; da me ruzovete Konjem takode ste mogli™ (Prema 28, 1/341) 43Buduci da je izvan svih uloga, on oscéa da je drugaéiji, kao da je stranac. On iskusava negativne stra- ne svoje slobode i trazi uporiste u onome sto nadilazi svaku ulogu.”? Ali on nije taman i gudan samo zbor svog nepripadanja, veé ipo nome Sto naugava, iako je to od opite vaznosti.” Otuda mudrac ponekad sumnja da uopite ima smisia govoriti”? 37 Sui lua, zast, su oventani osmesima Kao ma gorbi posle velkog praznika Kao da odlaze'na proteent karneal ‘Soma ja sim nepoktetan, kao dete Koj jS nije dalo znaka Ja sam Klonuo 1 lebdim, Kao da. nigde-ne pripadam, ‘Sui Hud! maja doveljno i da uStede Samo jt apleda da stm we iogubio Mo} duh je kao w budale, Tako a Svet je pun Hud koji bli, Sime jasam aman al igledaju tvahni sigur u sebe, ‘Samo ja sam poten. Nenirtn sim kao okean, ‘Noten strum, mikad doveden do smiraa Sui judi mogs nesem Kors, Samo ja sam nepedatan i neotesan Ali oso po temu se najvte razikujem od ld deste da ne cenim potpore koja 1 potice od taoa.” (Lasee: Tao ‘te ching, XX — prema 24/168.) Lagos, Koji jest, kako fekoh, Wudi ne razumeju. pre, fi posto” 0 njemu vee jednom Cul Jet, ako se sve star Gesavaju prema tom Logos, ud s¢ ponasaj Kio nernalce sai fput kad Se" poduhvate rett it dela, dak ja. sa svoje strane o> Resavam gi odredim “vaky stvar prema ajeno) prod 1 ukazem fat to kaka je. Lj ne wspevaju da. zapaze Sta cine kad su ‘udm, kao sto zahorave Sta Cine’ Jok Spavaju™ (Heraklit, feagment 1) 91 Sto sams mukom steko svietu weal je pokrat Nadviadant strasca, meanjom, nese prozjet ovo znane prot str, stanéano, Baboko, tke zametno, ‘an. dogleda stata obuzetih, prijesnjenit u tamno} gomil*, veli Buddha. (Majhimay 26; prema 25) Ako postojinesto zbisko pa to Covek imenvje, «drug ne private, patie job vibe." (Coang-e, XID. Oni shvataju_uslovno veze koje ih neposredno yeiu za drustvo: pre svega particpiranje u ideologi i uverenjima, pripadnost drustveno} grupi, porodieu i uéeiée u podeli rada. Na toj osnovi stvaraju i sop- stveni kulturni kod, delom povezan a delom suprotan preovladujuéim shvatanjima. Oni istiéu svoju misao spram vladajuée usenost, religie i morala. Udalaka (Udddlaka Aruneya) otkriva svom sinu Svetaketuu, koji je proutio vede i postao umislien, da postoji i ‘manje .,Kojim netuveno"? biva @uveno, nemislivo misieno, nesaznatljivo saznato, kao Mo preko grumena gline biva spoznato sve So je 6d gline, posto su oblici samo imena proistekla iz govora, a stvarna je samo glina. (Ch, VI. 1.3—4,) Socijalno poreklo. — pak, brojniistrazivagi_ su autorstvo upanisadskih_utenja’vezivali uz kSatrije" Keit je polemisao protiv tog shvatanja (razvijanog i pre i posle njega) da je upaniSadska misao, socioloski gledano, potekle od Kéatrija, a ne od brahmana (i drustvene grupe koja je tradicionalno imala monopol na duhovne preokupacije i vréenje obreda, 19/493—497). To Sto se u samim upaniiadama Kiatrije javljaju kao zastupnici novih (antiritualistitkih, filozofskih) ideja i shyatanja, on tumadi samo kao nagin da ih. brahmat (keo stvarni autori) pridobiju za davanje bogatih darova ranije za vrSenje obreda, sada za filozafske rasprave 8) Aira — ono 0 gem se nije Eulo. L ovom kontekstu ‘dvomaéno: {1 one Sto elvan slbene Nedske\predje /iit 4 U indiskom druttva postojale su Geih vorne (posretno nazivane baste) brahmana (brahmani — svestenic, tet # droga ictal "animal. laa (ae, rat lem, raljev), vaitya(vaigje ~ narod, tj, zemloradaic, canal tgoved, ira (dre ~ sluge i robovi). Varna (oslovno , baja) je trad ‘onaina oznaka | odiosi se samo na globalnu ugiavnom teorjku Podelu.Stvarna strukturs drasive je zatno slodeni, jer ge u fake {ickom ustojstvy razvila Komplikovana drwstvena hierar Sie 30 jedinice asle. Tako se svaka vara ‘de na bezbro} asta, 2 posioje i haste Koje su izvan varn (U. panie, nedodinii)” O estama vidi 03) 7 Qi 47(19/495). Medueim, njegovo objaénjenje, kao i kSatrija- -teoriju, osporava éinjenica da u upanisadskim uéenjima ucestvuju i predstavnici nizih drustvenih grupacija (Sud- fa), Zone, ili €ak i oni Koji su po uobigajenim kastin- skim merilima_,.neéisti" (potomak robinje i nepoznatog oct — Ch. IV. 4-15), Stoga je i dilema, brahmani- -kSatrie lazna Brahmanistitki poredak i vedske tadicja uspevaju da posle igvesnog vremena supsummiraju upanisadske he- rotitke impulse, sto se na drustvenom planu ofituje ukljuéivanjem isposnitkog ideala u kodifikovan raspon ivota brahmana, a tekstualno, ukljutivanjem upanigada u Srut, No, ova integracija bila je kratkog veka, jer se ubrzo_posle upanisada javijaju nova usenja i pokreti: dainizam, budizam, materializam, ajivike, itd U upanigadsko vreme postojalt je obitajna norma po Kojo} je Zivot brahmana podeljen u priblizno tri Perioda. U mladosti kao uéenik proucava vede. U Grugom periodu je domacin i ispunjava duznosti brah mana proucavajuéi vede, obavljajuéi obrede, itd. U starosti se povlati iz aktivnog Zivota i Fivi kao ispo- snik. Pored ove tri kategorije, upanitade navode i Getvrtu — znalea brahmana, &iji je profil drugatii od uobigajenog misaonog i Zivotnog raspooa (svedtentka) brahmana. Postoje tri duznost, Prinoienje ?rtvi, usenje i daro- vanje je prva, Tapas? je druga. Boraviti kao uGenik uy kuéi uéitelja, ili se trajno nastanit’®) kod niega, jeste treéa. Sui oni postizu svetove zasluge."”” Ona} ko je Evrsto u brahmanu postize besmrtnost. (Ch. I. 23.1) Tapas — doslovn: soplina, predanest. Omatava ratte Vidove sistematskop Hukog | paihichog uzdreavana i avana U Beegtsmisl, svaki napor (npr. enje) smatran je vidom tapas. 8 U"odredenim slutajevima wenik Jo ea!no oetajao tom statusy (pomosnika) ne osnivajuci svoju porodicu. “in'Predel prijatnog 2vota w koe je prema tradicionalnom Uutenju, posle smth privtemena dospewao’ zasluzan covek 48 No, kao sto su brahmani u vedski korpus inkor- poritali nove ideje, tako u svoju shemu ukljuéuju i ova vansistemsktygrupaciju. U Manuovom zakonu (38) koji sledi upaniSadsko razdoblie (priblizno Il vek pre ne.) naluzitmo kodifikovana Getic; perioda uw Zivotu brahmana, od kojik prva tri pribligno odgovaraju onom Ho vee nalazimo_w_upanisadama, Brahmaéarin je uéenik, grhastha je domacin, brah- man sa _punom drustvenom ulogom, vanaprastha je isposnik Koji je napustio porodiéni i drustveni Zivot i povukavsi se iz naselja sprovodi tapas i religijske duzno- Sti, @ sannyasin je putujuéi isposnik, 2ivi od milostinje i osloboden je ‘svih ritualnih obaveza. (29/369 382.) Da bi se sve to bolje slagaio, uspostavijena je i analogija, pa se veli da su himne, brahmane, aranvake i upanisade, u tom sledu, namenjene odgovarajucim peri- odima u ivotu brahmana. Dakako, stvari su se cesto ‘odvijale drugatije. Mnogi brahmani nisu nikad napustali poroditni Zivot, a drugi su to dinili pre nego sto bi w njega i uSl. Isposniet i putujuei mudraci postajali su i mnogi izvan brahmanskog kruga. Stavise, esto suv za tu vokaciju imali vie socijalnih motiea 1 duhovnih razloga nego brabmami. Otuda oni svoja duhovna upo- ‘lta crade i2van formainog kruga vedskih, a Kasnije | upanisadskih ideja, Pojedina antibrahmanisti¢ka ueenja (dainizam, budizam i dr.) su i potekla iz. takve inspi- racic Dakako, sluzbena teorija prizavala je kao pravog sramane (.isposnik — ,,pustinjak"), sannvasina koji potige od brahmanske varne. © Osim ovih wlitraturi se jntia {nie drugin maz 2a Jndine arepacie soaedenom loom w dubownem Baty is je nadahnut) pean tik mudrac. Pominje se napee kao ik auton ein Gea rie) ina a ove de Remmi Rane, poi ea unc Ponda ~ utc Bove, nauk, ilocot ou lit sa, se ove, ake: Posen kategorii Si 49U rasponu od nekolike vekova (od VII do V veka pre ne.) na thu Indije odvijala suse buna duhovna previranja, iz Kojih su izrasle upaniSadske ideje, a potom 1 glavna ortodoksna (astika — Koja priznaju autoritet veda) i neortodoksna (ndstika) filozotska ube nia, Medu razliitim grupama fjudi posveéenih trazenju istine, moguée je bilo naci i tek svrsene uéenike vedskin disciplina, slobodne mistoce i uéitelje. Oni su poseéivali pojedina mesta i mislioce koji su izasli na. glas, Pro- sui uporedivali svoja znanja u diskusijama, se u dijalozima 0 pojedinim temama i slusali druge koji su poznavali pojedine teme bolje nego oni. Ovde se nije postavljalo pitanje kastinske pripadnost, pola ili godina, (14/192.) Onaj ko je bio. nadmudren 1 diskusiji priznavao je premoé drigoga i ostajao da bude poucen. U upanisidama nalazimo brojne opise takvi zgoda (narotito u B. i Ch), a i kasnije u ranim budistigkim.sutrama, ‘Ofito je, dakle, da su u jednom period upanisad- ska udenja bar delimiéno probila kastinske barijere i da su afirmisala lik mudraca koji se u principu mogao regrutovati iz bilo kojeg drustvenog sloja. Ovo otuda Sto upaniSadsko znanje podrazumeva nove sadréaje ne vedske obrede, na koje su imali monopol brahmani. Na°ovaj aspekt ukazuje i Veljacigeva analiza, (21/48) ‘Upanisadski mislilac, znalac brakmana (brahmavid), nije bio clan nekakvog. posebnog reda ili sloja judi (a znagenjy kasnijih redova lutalica, asketa, isposnika ili prosjaka), vee kruga liudi iz najrazigtjin drustve- nih’ slojeva, koji su ostvarivali duhovnu razmenu. To je situacija kakvu zatifemo u ranim upaniiadama, ‘Sha — doslowno: dobar, ivtstan. Mudrac.svtae, vl fovek ‘Bhikiu — progjak: ornacava samyasin, kao | budisa, pe padnihaprositiog veda it Kaluder, Partrdjka—- Tutajue, posveteni prosiak. Guru oslovna tedak, vei. Ute, postovan Covek Yat — ‘askea koji se odrekao sveta | ostvario Kontroly “rapasa — covek koji upraznjava tapas 0 fodnosno u vremenu koje one zahvataju, Medutim, kada su upaniSade kodifikovane i postale formalni deo vedske predaje (jj. u vreme nastanka kasnijih upani- Sada — Mu. i S.), one se vezuju 2a poslednji period 1 fivotu brahmana, kao pogled na svet sanjasina ili munija, On je Ziveo misao. upaniSada i usvajao je i kao svojevisnu pripremu za smrt, w smisia w kome Sokrat govori 0 filozofiji kao pripremi za smrt Postajuéi deo normativnog rezima brahmanistickog poretka, upanisadska spoznaja se formalizuje. Tako u kasnijim upaniSadama (Ma, IV.3.) nalazimo polemi¢ki hastrojene stavove spram ranijeg liberalizma 1 ospors vvanja obiéajnog i moralnog poretka. Sa pozivanjem na autoritet veda, nalads se pridrZavanje duznosti (dharma) vezanih za odgovarajuce periode u Zivotu. Osporava se ‘moguénost spoznaje pre nego se prode kroz obuku koju Je nalagalo preupanisadsko razdoblje. U_ tom smisiu ‘upaniSade (prividno potasno) treba da budu kraj i zak- Ijuéak veda — no time se one izuzimaju iz slo- bodne debate u kojoj su nastajale. Slavno razdoblie sa filozofskim nadmetanjima, na dvoru kralja Danake, bilo je tada vee samo tradicija Mislioci Filozofski pasazi upanisada beleze epizode burnih misaonih zbivanja. Mestimigno tu nalazimo fragmente misljenja i ideja koje su, ofito, deo Sirih celina. Ceo Kontekst mozemo tek naslutiti, kao 40 nasluéujemo misaoni kontekst presokratovskih fragmenata, Na dru- gim mestima, pak, nalazimo relativno celovita izlaganja beleSke o intelektualnim nadmetanjima u vidu filozof- skih dijaloga. Po svemu sudeci, upaniSade ne sadrée tekstove pojedinih lignosti, vt interpretacije i redakcije njihovih ueenja. Ovde ne nalazimo originaine fragmente, ¥eé tradiciju predaje Koja je stéuvala neka imena i misljenja. Medutim, nije izvesno da ti su. imena i lignosti Koje se tu javijaju zaista autori misljenja koja stsu zabelebena, ili su tek lica w misaonoj konsteuke nepoznatog autora date upaniSade. 1) Iako pojedinilikovi izranjaju kao retativno wobli- eni misaoni profil, ostaje sumnja Koju ne mozemo ni opovrei nivdokazati — da su. za neka miljenja samo pozajmljena imena, zbog upleda koji st njihovi nosioc! imali u to vreme. Tu praksu inage srecemo uw Indiji i kasnije, a nalazimo je i u_helenistickoj Iradiciji, Polazeci od te okolnost. Keit osporava autor- stvo Jadnjavalkje, centralne figure upanisadske filo- zofije, like koji dominira uw najznaéajnijo). upanisadi (Brhadaranyaka). On smatra da vaznost Jadnjavalkje tesko da je istorifska, buduei da se on, prema tekstovima, javlja i kao veliki ritualni uéitelj u Sarapatha-brahmani (19/495) Sian. problem se javlja i kad nas tekst obave- tava 0 spoznaii koju_ pojedine lignosti sticu u dija- Togu sy personalizovanimn prirodnim ii bozanskim enti tetom." Te okolnosti &ine neprikladnim autorski_prineip us izlaganjuupaniSudskihudenja, Kakav je sproveo Ruben’ (18). Upanitade ne daju osnovu za_precizna hronologiu, pomoéu koje bismo, sa dovoljno sizurnost, rmogli ustanoviti hronoloski sled pojedinih ida, odnosno autora, kako to Gini Ruben, grupisuei upanisadska imena ‘ideje u pet generacija® od po trideset godina, Istina, upanigade nam daju_nekoliko genealogija 1 kojima je naznaéen sled pojedinih mislilaca na kojima potiva tradicija (vamsa) datih wenja, (Npr. B. TL 8 Oxprilke, kao Ho bi bilo neivesno u Kojo meri pojedine lignosti u Platonovim dijslozima zastupaju slasito mislenj, kad fe bismo nail autora dulogs 1 podatke 0 tim Tifnostima i “ragih vor U drugom pismi Dionsi Mladem, Platon rayonetao NG pe. postal atkakay. Patonow spis, mii Ge posto, ‘uo af se sada ita kao moje, to 54 Samo spat Sokrata,ulepSanog, podmlasenne” 5 taj problem sustedemo iu istonji groke filovohje, kad po- jedini mishioe (Parmeni, Exipedoklo)ukazuju na bozansko poreklo Svojh spoznaja 32 6, — WV. 6, — VI. 3. 7-12. — VI. 4, — Mul. 1) Medutim, ovi redosledi su ponekad razlititi u pogiedu odredenja mesta pojedinih imena, ne daju datume i, povremeno, naporedo sa istorijskim, ukljucyju mitske likove. Upaniade su uobligene, svaka u okviru svoje Skole (sakha), %. wz odgovarajuée brahmane. Ali, svaka od njih je expla iz opSteg vrela ideja koje su bile u to vreme u opticaju. Cesto se iste ideje razvijaju u ran Gitim upaniSadama, isti_autori javljaju w_razlicitim upanifadama, a ponekad i obmiuto — razlgite ideje sakupljene su u Okviru iste upanisade, $ druge strane, posto su iz ovih duhovnih pre viranja konagan odbir naéinili brakmani — ukljudv ‘ga u vedski Korpus i asmenim prenoenjem spasavajuéi Ba od zaborava — oni su se trudili_da ga integrisu sa prethodnom tradicijom. Otuda se filozofski odelii, ponckad bez prelaza, nadovezuju na odelike magijsko- itualnog Karaktera. U takvoj situacii teSko je ustanoviti odnos izmedu logitkog i hronoloskog sleda ideja. Znamo da se oni ne poklapaju — inave bi istorijsko-filozofska istraziva- nj bila mnogo prijatnija i lakSa. Posto istorijsko-filo- zofski prikaz izdvaja iz. upaniada filozofski relevantne idgje, to kod Gitaoca moze stvoriti nereainu predstava 6 literarmom sadrZaju upaniada, jer u samim tekstovima fon ove ideje nalazi u odredenom kontekstu. S druge strane, sistematsko izlaganje stvara predstavu © poretku ideja koji ne postoji-u tom sledu dat u_izvornim {ekstovima, veé je plod konstrukeije do koje su dovela istrazivanja izvornih tekstova, 2) Kad je ret 0 upanisadama, znamo da u jedno vreme pada faktitki nastanak pojedinih uéenja, odnosno Zivoti njihovih autora, a u drugo uoblicenje upanisadske predaje kao korpusa odredenih ideja. Posto ne postoji pouzdana evidencija o hronologiji i autorstvu, istraziva- & najéeSée pribegavaju sistematskom izlaganju, okvirno naznacujuel istoriografske reference. 33U tom smislu, valato bi se ukratko osvrmuti na neke od Karakteristiénin likova koje su nam upaniiade sa- Suvale 2) Jedan od ranih indijskih_fiitara” je Raikva Ruben ga stavija u prow generac (izmed 700-670. prene.) upanisadskin filozofa, U Chandogyi (IV. 2~3) Hjemu se obraéa jedan drugi lik, Jdnasrut, trai podu Kr obecavajuti visoku nagradu, To bi bio prvi sluéaj fonoga sto u upanisadama povremeno srecemo — obe- Ganje nagrade za nepostedni pouku ii pobedu w filo Slskom nadmetanju, Za ove ljude ta zanja su bila deste dragoceno, duboko po znagenj i posledicama oni su do njih drat kao sto se danas dréi do. pro- Grodnih tani, ili patenata, Smatralo se da ona. bitno dreduju polodaj coveka: ko zn oslobada se bola i Zaslepjenosti — ko ne na, prepusten je strahovanj i neizvesnost. ') Misuo Sanlve pokazuje vetistepen apstrakcie, poimajati brahmana Fao sveobuhvatno | izjednagujuel Individualni prineip (rman) sa. sveobubvataim, ( TIL 14.) Njegovo udenje (Sandilyavidya) izlozeno je i & Saapatharbrahmani (10. 63), a. pripisuje muse 1 jedan kasnii tekst (Sandilyesatra), ali Je lo, po sven sudedi, pseudo-Sanditya, Ruben Std stavlia U drugu generaciu (670-640. pre v.e) Za. Sandifyusvet_proistge iz brahmana, njime je odréavan i njime se dovriava, Covek, je odreden Svrhom (kratumay) koju Sebi postavlja — kako je owde Pesan, ako mu bia Kad ode (ov je afeh wens © karm ‘Atman je ekvivalent brahmana w covekti — obth- vata sve psihikefunkije, porive i delatnost alii nadia- Zi sel — beskrajno je maten i beskrajno_velik ‘Ovim se ver nogovestava Karakteristi¢no, kasnije upanigadsko odredenje atman putem negacije: ne (0, ne to (neti. net!) ¢) Udalaka (Uddalaka Arupi) je bio poreklom iz brahmanske porodice Arunija, cuvene po vedsko} ute- nosti, On je bio. Jadnjavalkjin savremenik, a motda s4 i utitel. Formalno obrazovanje stekao je u Takiatili, uu oblasti Gandhara. (Prema 14/125.) Njegova uéenja ialozena su_u Chandogyi (VD. Tu nalazimo, i (veé citirani) dijalog izmedu njega i njegovog sina Svetake- tua, u kome se. podvlaéi razlika izmedu formalnog, vedskog znanja i posebnih, upanisadskih znanja, koja Udalaka izlaze. On se javiia i w Brhadaranyaki (IIL. 7) u dijalogu sa Jadnjavalkjom. Oba autora Ruben svrstava wu treéu_gencraciju upaniSadskih mislilaca (640610. pre ne), Koje naziva genijima realizma i idealizma, jalaka se joS pominje u Kama-sutri i Mahabharati, kao i u sluéaju nekih drugih lignosti, nije izvesno koja je od tri alternative najverovatnija, t. da li je posredi ista ili razlicita iénost istog imena, it se izvesne {deje (2bog autoriteta) naprosto vezuju za ime koje je u tradicij veé steklo ugled. Njegova uéenja, zajedno sa Jadnjavalkjinim, sadree neke od najvrednijin filozofskih ideja upaniSada. On je bio zanimljiva lignost i zbog_svoje otvorenosti i Spremnosti da vazda bude i ucenik onoga za koga se U razgovoru uverio dao nevemu zna vike od njega Tako vidimo dase on, 7ajedno sa drugima, obraca za pouku Asvapatiiu (Ch. V. 11), Pravahani (B. VL 2. A=16) i Citri Cangyayani (Ka. 1) To istovremeno pokazuje da upaniadsko znanje nije samo bilo monopol porodica, kako istice Mukho- padhjaja (Mukhopadhyaya) (63/34), vet se razmenjivalo 1 izmedu ljudi koji su slobodno, uw litnom Kontakt i dijalogu, stekli uverenje da je njihov sagovornik kvalifikovan da im bude utitelj (ili udenik), bez obzira na drustveni polozaj (kastinsku ili porodiénu pripadnost), pol ili godine. Tajnost upanitadskih utenja bila je vezana za kasnije razdoblje kada su upanisade postale vedanta i srut. 4d) Prema obimu i sadréaju materijala kojim raspo- lazemo, najuticajniji upaniSadski lik je Jadnjavaikja, Nedoumicu izaziva to So se on javlia_u Satapatha- -brahmani, zatim uw Brhad-upaniiadi, a i kao pretpo- 35stavjeni autor relativna kasnog cticko-pravnog teksta, Vajiavalyasmr Nie toliko re 0 ramovrsnostisadrZaja uz koje se vere njegovo ime, veto tome da. njihov. vero- vatni nastanak nije moguce uklopitl uw raspon jednog Hvotnog veka, To bismo, mogi rizume jedino uz Dretpostivku da su neke Jadajpvalkine etidko-pravae Nj bile w opticiju kroz usmenu predaj, pa at tek potom ukljusene u redakcija teks Koji je Obuhvatio Preference iz vremena. svog. woblivenit, t nekollko ‘ekova posleperioda u Kone je Jadnjavaikja verovatno Postoi i relationo kasna upanisada, Yaphvalkya- -samhira, cela'w sin, Koja predstavia dialog Jadnj- valkje 1 Gargi (Gargi). Po svemu sudec, to je teks hepomnatog autora, @ kome nj dvoje samo figuriraju Kao ikovi sa reputacjom (stetenom u Euvenom dijalogu iz Brhad-up. Il. 8), Prema upanisadama, Jadnjaval kia Je tveo za vlade Danake (Janake), Kralja Vide (Gesainj severni Bibat). Ne znamo u Kojo} meri se ono So~ njema nalazimo u pojedinim tkstovima moze sat. rat) svedoéansivom o, vesnom razvolu ajegovin lea tokom vremena. U Satapathabr, (IL, 6. 328) ine mnihenje o nepotrebno} pedamtcn tual daje podska Danit, su clip date arian uikal srcsteuca, 4. ‘panifadama odnosi pobedu nad njma v pojediim dja Tozima (B. Ill), Kasnij, (B. IV. 4.22) on ile | ko- haSro Mode u Avo aca baba fdnom dialogs (B, IV. 3) naj svoe poviacene i aktivnow $ivota i, opratajut se od svoje dene Maitre Malireyt) bjasnjavasustinu Zudnje (kama) kao filozofk eros, Kao. Zudnju 2a" sopstvom (aime) ODNOS PREUPANISADSKIH IDEJA I UPANISADA Upanisade ne uvode nove reti, nego nova znaée- anja. Misaono, one su izraz jednog novos, filozofskog mentaliteta, Otuda se formalno nadovezuju na prethodnu tradieiju, a sadrdinski prekidaju sa_njom. Na tome i potiva ono dvojstvo kome podlezu tumaci: upaniSade kao nastavak veda, ili kao prekid. Na planu indijske misli, to odgovara relaciji: myr- hos-logos u gréko} filozofiji. Buduéi da su mnogi istra- Zivati pokazali uslovnost takvog epistemoloskog reza, trebalo bi ukazati na terminolosko i kulturno zalede upanisadskih uéenja. ZRTVOVANIE Sistem Zrtvovanja (yajfia) prema vedskoj trac zahtevao je velik bro} sveStenika i znatne. koliine Bivotnih dobara. Zrtvovanje je sprovodeno prema detal no razradenim uputstvima, t2 dana w dan, tokom niza rmeseci, ponekad i godina U prvom razdoblju koje se vezuje za himne, Zrtvo- vanje ima karakter naturalne razmene, kojom se zadobi- ja naklonost bogova i tako stiéu odredene pogodnosti U periodu brahmana tekstova, razmena poprima im- personalni karakter i njeni efekti sleduju po nuznosti ne- zavisnoj od volje bogova i Ijudi. Ako je Zrtvovanje Vimo da sei inate istorija kulture dobrim delom odviia fs ta) natin So stare resi poprimaju nova znacenja stizvedeno sa najstrozom tagnoséu onda su bogovi pri- morani (bez obzira na svoju voliu) da ispune 2elje radi kojih je Zrtvovanje preduzeto, Osim obezbedenja reda i svetiosti u kosmosu i zajednici, kao opitih. dobar to su mogle biti i najrazligitije pojedinagne Zelje (kisa, rodenje sina, povoljan status "u onostranosti, itd.) Moé koju imajuvedske himne, sveStenici i” yqita, naziva se brakman. ‘Na prelaztU upanisadsko razdoblje javlja se jedan oblik 2rtvovanja u vidu simbolitke razmene. U dijalogu iz, Satapatha-brahmane (XI. 3. 1) govori se 0 razlcitim Objektima Zrtvovanja, Posto je iserpljena moguéa lista, Danaka pita Jadnjavalkju Sia bi prineo na 2rtvu da nema nistz od tih dobara, a on veli_ da bi tada Ponudjo veru u istimu. (Nav. prema 48/85.) »,Sumske knjige" (dranyake) naglasavaju ovaj smer, buduéi da su namenjene onima koji suse povukli iz aktivne zajednice, te su izvan organizacije Zivota unutar koje je ritual rtvovanja uopite moguce sprovo- iti, U tu svthu one propisuju specifiéne kurseve usred- stedivanja ‘upasand) na simbole (odredene slogove, itd.) koji predstavljaju Brakmana (kao bozanstvo), ili neka déruga bozanstva, ili emtitete { procese koji predstav- Jjaju prirodne sile u impersonalnom vidu. Neki od ovih simbola poticali su iz rituala Zrtvovanja, kodifikovanih u brahmanama. Ovakvu praksu nalazino iu upanisa dama, kada se upucuje da je spoznaju brahmana (brahmavidya) kao sveobuvatsiog bitka moguée posti usredsredivanjem na slog aum, Koji simbolizuje brah- maa. U upanisadama mestimiéno nalazimo i meditath ne supstitute za ritual Zrtvovanja. Tako u prvom odeliku Brh. I. 1)nalazimo simboligko razlaganje 2rtvenog konja, Koje u rayni simbolicke razmene predstavija ekvivalent ritualu afvamedha, u kome je stvarno zrivovan konj. U Choup. (III. 17. 14) fizi¢ko uzdrzavanje i moralno ponaSanje oznageni su kao ekvivalent za ritual i darove svebtenicima. U Kaui up. (Il. 5) se, pak, govori o unut- raSnjem Zrtvovanju vatri (pratardana) koje zamenjuje 58 stari ritual Zrtve vatri agnihotra). Uotavajuei veru izmedu daha (prana) i govora (vad), veli se da je dah Zrivovan govoru kad Eovek govori, odnosno govor dahu, kad uti, Dok se ritualno rtvovanje sprovodi Samo w odredeno vreme, za vreme rituala, ovde je 2rvovanje permanentno; odvija se iu budnom stanju ‘Ova dosetka 0 permaneninom 2rtvevanju kao da svedoci o jednoj idejnoj borbi. Kako izgleda, ortodoksi- ja je ..hereticima” prebacivaia nepridréavanje rituala Ovi su) odbacivali optuzbe isti€uéi supstitut koji je 42k pretendovao na to da je iznad polaznog rituala. No, mofda je posredi samo primena stare ideje na nove sadr2aje — dase odnosi izmedu_pojedinih process shvate, po analogiji, kao procesi #rtvovanja No, bitno je u svemu tome uotiti karakteristi¢ne prelaze. Zrivovanje kao naturalna razmena (U relaciji prema bogovima) prelazi_u simboligku razmenu (u relaciji prema impersonalnom poretku — zakonitosti sveta). PrinoSenje ckonomskih dobara na Zrtvu biva za- menjeno simbolizacijom u kojoj uéestvuje snaga ideacije i ctitkog Gina. No, kvalitativni prelaz koji afirmisu uupaniSade jeste naputtanje razmene (putem zrtvovanja) i wvodenje identiikacie (putem znanja). Ovo je omo- ‘guéeno jednim novim stupnjem duhovnog Zivota, reflek- sijom. Tako se uvodi temelini identitet Coveka i krajnje 2bilje, nasuprot relaciji Covek-bozanstvo, ut kojoj se od- vila razmena. U_svojim karakteristiénim odredenjima Uupanigade afirmisu put znanja (jftana-mdrga) kao so} specifican doprinos, nasuprot razmeni (bilo ritualno- -2rtveno}, bilo etickoj)"" odnosno putu delanja (karma marga Upanisade vele da je ravan sticanja, razmene i retribucije vazeca za onoga ko ne zna, te'se ne treba obraéati bozanstvima za ispunjenje Zee. <1 Ovajsklop nam otkriva i polsmo poreklo morainihnormi hao vida. frtvovanja, sto je ocuvano weir | erik do. dense 8 govorimo © moralnon ponabanju kao’ 0 _Jrwovane” get soci ponakan .drevovanju" (abe 9pak, naporedo sa tim, mestimice nalazimo i uput- stva za radnje i umisljanja kojima bismo postighi razli- Gite ciljeve i Zelje. (B. VL. 4. i Ka, HL) Rasponi su slicni onima koje nalazimo w jednom delu greke tra- dicije u Kojima se kteée i Empedokle: od mislioca 0 maga, Tako u okviru istog odelika u Mundakarup (2) steéemo suprotne stavove © tome, Najpre Veli da se svrha Iudskog Zivota sastoji_u pridrzavanju Hitualno-Zrtvenog poretka (Mu, 1. 2. 1), @ potom s istige da oni koji drée Zrtvovanje.najvisim dobrom, idu iz Zivota uw ivot, od rodenja do smrti, nanovo u rodenja i smrt, kao slepei vodeni slepcem.*?) Ovo otuda Sto status (U onostranosti) postignut ritualima i #rtvo- vanjem nije trajan, nego se trosi. (Mu. 1. 2. 7—10.) Samo identitet sa krajniom zbiljom, ostvaren upanisad- skim znanjem, nije podiozan simbolicko} razmeni, tr0- enju i prolaznosti SEDNO 1 MNOSTVO. “sHimna stvaranja® (Re-veda, X. 129) se po s¥0joj sfilozofignosti™ izdvaja u oxinosa na ostale himne. Ovo Se ogleda w visokom nivou apstrakeije™” sa kojom se postavlia pitanje i upitnosti koja je zadr2ana do, kraja Tw nalazima postaviianje kosmoloskog pitanja” (Sta bete prvo, otkud uopste nesto i kako je od jednoz pro- isteklo mnostvo?) sa dve pretpostavke: da tinostvo koje Zovek nalazi pred sobom mora imati identitet i osnova U jednom pocetku i da to jedno (ontoloski) stoji w osnovi svih bia, jer je (kosmoloski) prvo, «j. prethodi mnostvu, 2) Ove metaoru (slepaca vodenih slepem) nalazimo na vite restau upentadama. (Takode je u Kel 8.1 Ma. VIL 9) Ne ede ni nebida, af bibs tad” CX. 129. 1. — ei prema 6/23) Te dia eine taj nezmerni berdan voda™ ( X. 129. 1) Kako je masalo. oud potce ovo stvarane™ (X. 129. 5) oo Ono po demu se .,imna stvaranja” izdvaja od osta- lin himni Re-vede jeste da odrige zanje bogovima. Tajna stvaranja je Redokutiva; ni bogovi je ne mogu saopititi — jer ni oni joj ne behu svedoci. Oni, se rodige posto je svet vee nastao (X. 129. 6), umnozavanjem jednog u mnostvo. Pa ipak. sa izvesnim wopStavanjem, magi bistno reti da do upanisadskog razdoblja dominic ra mitska obrada ove teme. Tako se, u_principu, sreéemo sa tri opisa nastanka sveta u celini, ili pojedinih afupa biga. Jedan nagin je komadanjem, ‘ili raspadom pra-bica'® (velikor ..pratoveka” ili boa — Purwa, Prajapati), zatim njegovim naporom (tapas). javijanjem judnje (kama) ili Zelje za. umnoZavanjem, isijavanjem niegove energie (Sakti), ili kosmickog privida (maya) LIKOVI 1 POJMOVI Karakteristitno je za mit i religi da poredak i odnose u svetu shvaiaju personalizovano, kao poredak iamedn fikova koji su novioc odredenih'poticaja, 2bi- Vanja i ideja, Bodanstvo nije specfigno milska_niti religijska tvorevina, ali je speciigno za mit i religiu da {2 poimaju personalizovano. To. ima dvostruki Koren E mitu je to izraz antropomorfaosti svih objasnjenia koja su data kao sled namera i odnosa mitskih likova, 2 religii omoguéuje da se putem rtuala | simbolicke razmene stupi W transakeiju’ sa ovim likovima, 1) Jedna od Karakteristika identiteta uw mitu i religiji je njihov personalni karakter. U filozofijiiden- tite ita po. praviluimpersonalnikarakter. No, iu depersonalizovanom vidu moguéa je deifikaciia najvite abilje (okt. devara, gre, to thelon), kao i razdvajanje identiteta uw omolotkom i kosmoloskom smisiy, kada se Kosmoloski identitet"pojavijuje_u_ personalizovanom vig Tak | Kod Pato demurg ima persoralizovan vie naling iw wpanitadama (BL) pie © ape fovorosinbotvach “stvenoy kona a praia te Komadangea, 6Identitet (bodanstvo) u mitu i religii, po osnovi personainog, ima status subjekta. Identitet w filozo! Skom smislu: nema status subjekta u personalnom smi- Siu, alii status objekta, jer: (1) on uslovijava sve Subjekte i (2) nadilazi sve subjekte i objekte kao Sveobubvatan Gedno, Koje nema drugog osim sebe). U upanigadama nalazimo obe glavne teme preso- keratovaca: izdvajanje fizikalno shvaéenog posela i osno~ Yeni isticanje ideje sveobuhvatnog identteta kao biti bide, ako su pojedini mislioci upaniSadskog razdoblia Gepersonalizovali stare bogove, upanisade nam svedote O dvema protivretnim tendencijama. S jedne strane, ree foo pesonalizacii ili oduhovijeni uoéenih i vee roneeptualizovanih energetskih, ili tvarnih sastavaka Sreta, a vidu kosmizacie antropoloskih svojstava, & druge, nalazimo novu (Konceptualnu, impersonalna) tupoirebu rei koje su oznacavale mitski entitet it bo- Zansivo.*! Kad Udalaka svog sina Svetaketua poufava 0 ‘xosmoloskim pitanjima, on bice (sal), vatrt (teas), Yodu rap) i Mra i zemiju (arna)*” naziva devard (Ch, Vio 3. 2), Devatd o2natava. bozansiva_uopste (gteki vheion), iit pake eed inferiornih bozanstava, ana {ogno erckom daimon. Sa time nas suotava i Talesov stav: da su sve sivari pune bogova (thedn, prema Platonovim i Aristotelovim navodimay*? si Anaksi- mandrovo odredenje upeirona kao bozanskog (10 the Uo} trai alagino site prone: rors, Ps spite, i Ya dva provers su sprepletana — ,mitzacia" zapravo Be Grestata ‘a preupanitadsko vreme, sti sé-u Greko) zavrila St Homerovion vemeno TFL ovom Loneksts anna mast hana i, dam ‘alaganjy poprima 2nagenfe 22m”. U tom pogled posed prevo- Gre nadlare‘Belvalkat i Ranade smatraje da, ama ormatava Gre avez, fvrsto.agregttng stanje, a potom indiektno, rama i ely, (48/226) HGP pesto detaio} parafani: Tales je rekao da je du mus) kosmona bog rtheos ida su ste tvarl edWSebiene (empsy oss t'pune diimona.. (Aeitus 1. 7. 11), VO J PO svemu Stet stowka, razradsna internets Cy on). No, Maks Miler nas upozorava_(3/XXXIID da by devia trebalo previ Storage’ bia", @u ovom kontckstu sa elementi*” Tog misljenja su i aso strazivaii prevodi Stoga je analog, ied Talesa i Udalake, filoloska a ne filozofska. Nastojania upanisadskih misilaca da izraze svoju ideju .,oduhovlje- nosti i ,energignosti™ sveta suotavaju nas sa sliénim teSkogama interpretacije kao nastojanja presokratovace U upanisadama ée se procesualnost, umnozavanie iazvi- 6 objanjavati pojmovima ko Sto su, na primer, jidiman Give sopstvo, ili sustina), prana (ercki: pneuma) i vayu (grtki: ar), ali w obe tradicje ti termini menjaju upotrebu i znagenje od teksta do teksta. Elementima se pridaje i volja.da-se-bude-mnostvom’ (bahu-bhavi- ‘tumiccha) , wanoFavanje 2, 3-4.) Kao i presokratovei, mislio. rage Katkad procesualnost, kretanje i razlitie este cenergije manifestacijama duhovnosti: Zudnje, vole. uma. 2) Jedna od osnovnih teskoéa pokusaja dase sistematski izlozi raspon shvatanja uw vedsko) tradiciji je to Sto ne nalazimo jednu jasnu razvojnu liniju kakvu iziskuje linearno istorijsko-filozofsko izlaganje, vee do nje dolazimo konstrukcijom. Ne mozemo reti da najpre samo nalazimo personalizovane apstrakeije mitskog karaktera, a da potom refieksivea misao u znagenju depersonalizuje te termine bez ostatka, i prewara. th u pojmove, Proces, hronolotki, tete i obrnuto (od pojma do bozanstva). U rasponu izmedu vedskib himni Tupanifada sresemo forme koje se kreéu od personi- ee Seba Ue pat as ane bo ee ree fe ae ee 6fikacije apstraktnih_pojmova do distokonceptualnih sadrégja. Procesideikacije i Konceptuaizaie se uke Staju®. Sto emo objasniti na primeru termina kao Sto su: kina, agni, vayu, prana, dtman i brakman. ‘Kama ‘Kama je stvaralac (demijurg), prvo-rodeni. Cesto se i indijske kame. Kama nagoni jedno na umnozavanje (haos) u ted (kosmos). Agri 1) (agi) je jedno od glavnih vedskih botan- save Pain se tin) vay na nebu kao Sunce. Wetdune bao munja tna Zembji ku vatra (ees) Neato e Ho nto madithoanam oi moss eituaip danas prutan Take poseine idee eoisk orevine ei ae oe radicals sve uli Pca 1 a ORT Tene buina 64 Indo-evropski kult ognja izrastao je, po svemu sudedi iz uopStavania i grupisanja po slignosti. Najpre, wotena je slignost izmedu topline Sunca i zemaljske’ vatre i njihova vaznost po reprodukciju Zivota, Drugo. upot- reba vatre pokazala je njene moguénosti kao agensa preobrazaja, menjanja, posebno kad je re’ 0 neposred- now, sagorevanju, Na osnovu toga, sagorevanje u vatri afirmisaio. se kao osnovna stedstvo komunikacije sa bogovima, ili poretkom sveta, kroz ritual rtvovanja, Cetvito, 4 ideji tapasa (ustedsredenom naporu onoga ko .sagoreva™ i znoji se) podignut je na ravan sim- bolitke razmene poloza) Eoveka u svetu ko onoga ke dela. tj, ulaze telesm toplinu i dusevnu yatmn, kao Sto vatrasvojom vrelinom sagoreva. a Sunce (59/215. diman se ovde javija kao opstije odredenje W odnosu na clementarnaodredenja pocela. Ukr t ‘edskoj tradiciji o¢na€ava zahvalnicu, himnu, pa je Kei (69/215) tako i prevodi (.petostruka himna" Belvalkar i Ranade upozoravaju de ctimoloski uktha ,oznaéava, ono iz ega stvan izrastaju" (48/158), pa amatraju da je dan ovde zimenio prdnu, te days uumesto ranijih pet elemenata atman petostruko ..uktha= u Jednom, jer iz. dimana sve nastaje it negate rastvara (48/157). ‘Termin .ukthw” mada teskoge iu prevodenju upanitad pe se takode julia: sudeti po Kontekstu pekad prvom (opr. BV. 13." a eked ‘u. drugom znatenju: kao. pose, lavor (npr, B. I. 6). Zbog te dvomnatnosti racy se pojeain) prevodi tog teksta iz Brad. up. (1. 6) Tako. Make Miler 99) prevodi aktha Sa hiimpa" (aw zagradh napominje {a reg ama i vor, poselo ™ urgin). Hum (3). pak. este Pri shims zahvanici™ (492). dok‘Radakrtnan (33/183) prevoet ke sx pelo” (source). Kontekst ae 7a pravo over érugorn Posto se" tekstu govor! © izaranju,, poten). furithane od esha). abe utha Gonatava Kazivand, 2 rai od pevane hime {sama ndman je ime, a nde govor. ree. U prepne Jeb natn Je shrenuo paz daupeavo B.'. 6 i dale vera, naman ‘ktha-samaetrahman. 0 Je HOlotipshi primer hiposanrane te mKako obitno biva, dvoznaénost ni ovde, izgleda nije. sluéajna, vet izrazava potrebu da se zadovolie radliiti zahtevi. Jedan od Klasiénih komentatora ( Saya- tna, XIV vek) smatra da je ceo odeljak Aitareya ar IL, 1—3), iz koga smo naveli pomenuti stav, imao za cilj da omogudi Iudima usredsredivanje kroz meditaciju na predmete tradicionalno povezane sa ritualom Zrtvo- vanja (59/201, fus. 1). Ako bismo pokusali da navedeni stay shvatimo w sklopu ¥irih kulturnih prilika, onda valja podsetiti da su brafimane afirmisale put delanja, karma-margu (ti. ispunjavanje drustvenih i ritwainth ‘obavera) kao vrhovno dobro w Zivotu, éime je sticano esto medu bogovima. Aranvake (.Sumske knjige) su bile namenjene onima koji su se veé povukli iz aktivnog ivota i od- rosa, te simbolitki ispunjavaju rituale, Zrivovanje i himne se ne odbacuju, veé se sadrZaji spekulacija pro- glaSavaju njihovom zamenom. Aranyake su, dakle, na prelazu — one afirmisu i put delanja i put zanja (ftana-marga) , koji u upaniSadama zauzima dominantno esto. Ovo stoga Sto su dobra (zasluge) stevena isprav- nim delanjem (bilo da je re’ 0 drustvenim dobrim: ili nebeskim, posle smrti) prolazna i troina, dok je identifikacija ostvarena spoznajom brakmana neprolazia i ne move se ugroziti*" Aitareyaedranyaka uw osnovi zacrtava temu koje e postati opsesija upaniSadske filozofije — da je onto: Toki status doveka povezan sa spoznajom ili sveScu © sopstvu (aman) To bi po njemu, opovtgavalo matenje utula kako gx prevodi ‘Radakritnes na navedenom mestu. U svakom siucaju nepornati psic ty oleh od vadsog satan ne kao scion ran (go stage vedske ireke), da bi nastavku, po analog, objaseio fodnos oka | obiika, mana +-delt, govori t imeea (kao 6anos famedu brabmana i hime ~ jednog koje je osnova rnosia tose re'w most) Ova tradi suotava nas ss problemima tumagenia pot se u stare redl-unose novi sadréaj To odgovarh 1 wherein 1 sortodoksima". jer prvima omoguéuje da izaze soje wee, a Cragin da ocuvajTasad't polaane svove (w Aloloskom smi n ,Onaj, ko sve jasnile zna aman, oswvaruie punie bivstrovane, (... der u bilkama t drvecu ima samo soka, au Zivotinjama svesti. (...) Aman je sve u Coveku, Jer on je najvise obdaren: en izgovara ono So je spomnao i vidi Sto je spoznao; on. zna. 2a sutra rn Sia je svet i Sta nije svet. Smrtaim Zel besmitno, bivajudi tako obdaren. Sto se tice Zvotinja, glad i 264 iserljyju snagu niihove spoznaje, (-.-) Gvaj sovek je more, on je iznad sveg sveta. Sia god da dosegne, Geli preko topa = (Ail ar. Il 3. 23) Purusa Nasuprot .himoi. stvaranja™ (Nasadiyas Rv, X. 129) W Kojo} se nastanaksveia tava pre rodenja bogova, w himni posvecenoj Zrtvovanju Purwe. (Pe nastkia — RW. X. 90) svet nastaje tako 80 boxovi Prinose Purusu na Zrtvu. Puruéa je ogrovino pra-bice od &jjih delova nastaju ostali bogovi i cei svet, ukljus Cujuéi i osnovne srupe indiskog drustva Istovremeno Parusa tu vazi kao vladalac besmrt- nosti (amrtarvasya isanah), jer on je ono sto je bilo | Sto & biti, (Rv. X. 90. 2.) Ova mitska postava. srodna Je i Gesto rastupliena u slignim mitovima koje nalazimo, pre ili kasnije, i'w drugim sredinama, U bratmanama (Satapatha XI. 6. 2. i 11. 2. 9 Aitareva U1. 14) purusa predstavia shemu doveka smislu miatrice osnovnih.funkeija, organa.coveka i clova tela." Takode postoji tendencila da se purusa °° Utom magenju purua je bio pogedan daira korespondene jy Eovekesvet (analoiie mikroumakrokosmosa) koja je bil lade juce_nateio ovganizovanjaznanju 1 jedno oo osnovnih, prints Ofshnaja inibelinmishma tao wel ae Te sao tote nea {edt mlglnmediel Ves ae ‘Focal horapoe aa coment ae ha ae tec open ving dap pt can Isomers place organ clement-fate poy ne pane rak fiewoloske fankeije, itd, 3 Buspostavi kao ostiovni princip Zivotnosti (nosilac svih fivotnih funkeija uv telu — poput due u zapadnoj tradicij), pa se uz puruiu vezuiu prana i vayu (Sata- patha, XUll. 6. 2 Na to) osnovi Se uspostavja ay eiée znatenje termina ,puruéa — Sovek, osoba — koje inaée sreéemo u drugim tekstovima (izvan mitskog ili filozofskog znatenja). U samim upanisadama sreéemo s¥a ova znaéenja, § tim sto upaniSade pokuSevaja da ‘odrede odnos izmedu pura i atmana, koji skoro. da Postaju sinonimi — diman je na jednom mestu odre- den kao ,upani8adski" purvia (B. UI. 9. 26), a mesti- mice ‘se ‘uspostavija i relacijapuruia-dimar-brakmon (B. AL. 5). Posto Gemo tome docnije posvetiti vise painje, recimo ukratko da se u upaniéadama odnos puruse i atmana odreduje uglavnom na sledese nacine. Puruia je organski ekvivalent aemana (tj. matrica 2i- votnih funkcija. ili Sire, svetski ekvivaient, kao faktor Korespondencije matrice sveta i Zoveka, il se sam purusa odreduje kao diman, tj kao bit coveka, neprolazni, besmrtni deo goveka, koji predivljava i ulazi w nove inkarnacije. U tom skiopu se i arman javlia dvoznatno: {j, jednom kao ,,transcendentalni subjekt™ koji objas- njava jedinsivo pereepeije i psihitkih funkcija, a drugi ut kao subjektreinkarirani (sho zapadno} te Medutim, puruia ée dobiti na znagaju u samkhy, ‘ede de imati donekle slitno ali i razlitito znavenje ‘odnosu na upaniSadski arman. Sliéno, jer ée oznatavati ntranscendentalni subjekt", ali sidakao’samostalan ntitet, Koji izrazava princip individuacije (poput Laj bnicove /Leibnitzove) monade) — koga svaki, Govek pojedinaéno nosi u sebi i koji ga (za razliku od 8 Vebatiézastupastanovite de snk i yoga predupa- sia Cab af vot Koren i pedindoanakh wma. Sino se onde drial tadcionalnog sana al ur odredeny modi ingjv— idee ove sadize amir i ora js Stange od upanitada, Alls sare f od ste fyoge hao Felavno zaokrutenih sister hop. 8 age stan, ne cba yet 24 date tektova KO}! 8 Sintajunjhovim ‘ionsko-loroskim vorma”) "4 imana) ne vezuje niti sa drugim ljudima, niti sa svetom, U upanisadama armani purwia se javljaju iu kosmo- loskom znaéenju: .,U posetku svet bee samo aiman a obliku puruie.” (B. 1. 4, 1.) Brahman Ret brahman, koja ée uw upanigadama postati ozna- kom jedne od srediinih tema, ima razitite znagenjs whimnama, braimanama i upanigadama (i unutar samih Upanisada Sreéemo Sirok raspon 2naéenja, koja cemo kasnije istraditi) : Pojedinim himname braman oznatava snag vedshib iareka Cmantr) | molitava, ii moe veda. koja Potiva na korespondencijiplanova (neba i zemlje). Himne "spostavljaju korespondeneiju pojedinihravni bivstvova. na i istovremeno je premoscuju Brahman se moze woblii i evocirati 24 |judske svthe, ali je u osnovi to bogomdana (devatiam) snag (66/56.) Riiji su, imali_ monopol na prizivanie moet bogova nazvanu brahman. Bratman taKode Oznacava i specifitno stanje rsija koji udublivanjem (ditt) tei dia se vrati i poistoveti sa svojim solamim porek- fom" (66/93), y. postigne besmrinost.” U himnama, dakle, mozemo uositi priblizno tri zrakeniabraimana: — kvaifkovano obratanje Pogo: vima — moe bogova — status. udubljenoga, kroz Poistovetivane. aa Neto. drugatije znaéenje doladi do. izrata i do izrataja ‘brahmanama. Ova promena u znagenju je u sprezi Sa Promenom znavenja rituala. Dok se racuna sa sauces. sine mt nen ra, Sie oh aoa avs a gt a 15gem bogova u Ijudskim poslovima i namerama, brah- ‘man (ritualno) oznaéava molitvu koja ée privoleti bo- wove za pomoe. Kad se ritual (pre svega prinosenje 2rtvi) poima kao samostalna snaga koja deluje nezavisno od volje bogova, brahman postaje snaga (u-retenoga) kojom ritual petati nameravani ishod. Istovremeno (preko prakse rituala) brahman prerasta u metafizicki princip prvog reda, kosmolosku silu, Brahman se izjednacava sa vajuom, u kome se stapaju i iz Koga niu pet bozanstava: munje, kiSe, Sunca, Meseca i vatre (Aita- reya brahmana). U Satepatha-brah. (X. 1. 5. 11) se veli da nema mideg ranijeg i nigeg vie (aptirvam, apa- revat) od brahmana. U nekim odelicima istog teksta, on se izjednagava sa Prajapatijem, worcem sveta, @ drugde (XI. 2. 3) kao samodovoljan princip /srayamb- ‘hn),, stavlja pre njega, kao stvaraluc bogova, (Prema 48/354.) No, istovremeno se i dalje proviaci tendencija tipitna za vedski ritual, vezan 2a himne: da se brahman mode evocirati mognom iztekom (mantra) ili reéju (vad) — u ovom slugaju to je OM (Sat.-br. X. 4. 1), Sto nalazimo i u upanSadama (T. 1. 8) U upsnigadama, osim to nalazimo uw raznim va- rijantama ponovijena znaéenja brahmana iz ranijih tek- stova, mozemo wotti tri znatenja. Najpre brahmar kao kosmoloski podetak, iskon sveta i biga, zatim kao cendens naprosto", neodredijiva osnova i tle luece, kao sveabuhvatno, totalitet, ukupnost biéa’ u sremenv i prostoru. ‘Shematski pregled osnovnih pojmova filozofije upa- nigada, koji daje Veljatié u Filocofji istoénih naroda 21, 1/69), treba shvatiti sasvim uslovno. Ne samo zbog toga Sto je broj ovih pojmova znatno veti i odstupa od prediozene sheme (npr. tapas je manje vazan 2a oslobodenje, nego znanje), vee i stoga Sto tay. ,.subjektivna™ i ,objektivna™ strana nije w upa- nigadskom mislienju tako odeljena, kako bismo mogli zakljutiti na osnovu te sheme. 16 KARAKTER KULTURNOG KODA Prevodi ili izlaganja tradicionalnih tekstova i ideja, ma kako savesno bili sprovedeni, esto ostaju strani i nerazumljivi. To potiée otuda’ Sto pojedine ideje i iskazi imaju smisla unutar Sire Kulturne situacije i yezecih pretpostavki, izvan kojih ih ne mozemo ra: sumeti PRIRODA UPANISADSKOG ZNANJA Prema upanisadama sroe je srediste éula, vital eneepja I rasuma, Ono jet emplske sede ate Dojsen (29/287),"! identifikaciie aimana’i-bralunana, (BV. 1.7.) ‘Ono sto nas sprecava da shvatimo filozofski smisto ovog stava jeste to Sto nam se on samece, pre svegt, kao sav i istonata nauke, kao uk ners vremena nedovolinog poznavanja {Stas saz u tome dj sete duhownog Bot pela ‘rca: U Kini ist idcograam (hii) ozmatava duh t sre, Po shoe lnjina Empadokla. + Arotca cee pute | Heike ae Aste Loveka Ova tei ef) mes aa ote sgrtaia ao jdno od) idan ahatan yamaom e © Galilejevog vremena, kada se jo8 vodio spor oko toga da li je. moa, sce tite avacgs “OF O48 Wan de Te Za jfk de po eso atoms a tomsk neni potiva na reponavelo edn} Lonunaang) Mon nuke ensopae ae sive © koniuiranoy ont oa 1 unetost) keke eee Be Talon aveave soremenom naskomy pi 32 nes oki pobolsine og ipa mans x olan sath Sbteds Tako te. amet), da oro. one evrcenring te Posto uenjle zany naa gh lath nara SS. Feipcann Valence). Te afk misao epata i kan nMedutim,zmanja stato veka vise wkulturnom kodu koji je drugaéiji od naseg.” Elementi, ili warno- sencrgtske.Komponcnte sveta (soda, vazduhy vate, Preuma, prdna) © Kojima govore indiska i gréka filo~ Zofia, nist elementi Mendeljejeve tablice (yj, hemifske injenice), nit je nihove matematika naprosto obracun- sko sredstvo,"* kao Sto njihova astrologija nije pseudo- astronomija.” U tom kontekstu, oznagavanje stea kao stediSta duhovne aktivnosti, nije tek stvar anatomske lokacije, vet sredisnjeg znatenja te aktivnosti po bivstvo- vanje éoveka. 1) Dye logike (glave i stea) su izraz deojstva koje se u Gréko} javija relativno rano, veé wu dijalozima Three cma Sear ae Fessko mndeno gvorit 9 Ctsiotaynaswprot cbtameko) eh. Histo) maces Daca, om onto Katie miomate ee fee Pel eae eee i ct 8 [ kasnog Platona. Medutim, za indijske mislioce i pre- Sokratovee znanje je u sredistu Sovekovog bicz. Ono ima istinsku snagu i ostvaruje uticaj na totalitet Cove, kovog ‘biéa. Znanje je neSio bitno, ono ima moe koja u ovom znagenja nema vid tehnickog vec part ipativnog. Ono nije swar tatnosti vee stutestvovanja, nti relacija subjekta spram objekta, koja ziskuje tehniku, nego svojstvo oveka kao sa-ucesnika w bitku, Ono ima snagu koju nemaju druga zania §. da predoos Coveku njegov identitet. Ko zna za taj identivet toa ceo ‘svet, jer sve expi svoje bivanje i vrednost otude (B. IV. 5. 6—7). U istoj idefi upanisade hove da izraze femelino jedinstvo sveta, kao’ i covekovo mesto U jem, Upanisade afirmisu put manja (jana-marga) nae Suprot putu ritualnih radnji /karma-mdrea) prethodne tradicije (uporedi 36/6672). Ovo znanje u bitnom ode Feduje ontieki i etitki status Goveka,izriGudi ‘da ou SuBtastvo Coveka i sveta (aiman-brahman). identignt (zat tvam asi — to ti jesi). Kako ukazwje Vindelband 22/1/63), ova tema prisutna je iu gréko} flozofif Pojedinac ima onoliko znanja, Koliko ima & ajema syetskog-duha-vatre po Herakiitu, mus-a po Anaksisort U drugom obliku ovu ideju nalazimo iu Parmendo. Yom stavu o sprezi mislienja (po Hajdegeru, rave. biranja: noein i itka (einai) *? Stodne su ideje Leukipa Diogena iz Apolonije. 2) Znati, znati participirati ii identitikovati se sa zbiljskim — za Jadnjavalkju spoznati jdentitet sopstva i sveobubvatnog, za Lao-cea usaglasiti se sa taoom, a za Heraklita sa logosom 2 Od zones je iserpaa Hajdegerova analiea Parmenidovog shvatania bits 4 milena, physaa i logos (3218 300) Parmenidovo razabirane (nein) je neko detavanje u kome govek dolai do inka. (22155) Ono sta Pasmenidovs tek frie fete neko odredwanje suite eoveka iz sulting. sanvoy big ‘eli Hajdeaer (32/156) Isto bismo mogli sti za upamaa ae slat tram asi Na tome, dake, potiva snags Ovop wetsZa upaniSadske misliooe manje (vidya) do koga su dréali, nije bilo tek informacija 0 nekom_ misijenju. Za nih Je 0 bilo, sary, oli sustinsk odredue oveka i daje mu bitno drugaéiji status u odnosu na onoga ko wne ana Smatralo eda ie bee toga Cove a krajnjoj Tiniji'slep, da je w temelinom ne-zanju /avi- Sa ae, tence (ae Ovo znanje beSe najvisa vrednost i dobro, jer je njime Govek participirao u sveobuhvatnom i nepropadljivom. Kao ito ée pojedini mislioci Greke i Kine is cati da mnogo znanja ne vodi mudrosti, tako upanisade istiéu dase znanje na koje one upacuju ne stice aéenoiu. Do pouke se ne dolazi sabiranjem prodi- tanog i éuvenog, veé udubljivanjem w jednu ideju, kroz ponavijano utivijavanje u njen sadr2aj. Odredenja koja daje Lotman (71), za neka znavenjska svojstva onoga to on naziva semantickim kulturnim kodom, mozemo i ovde primenit »Razai enakovi samo su cazna lca jednog nacenja, njegovi sinonimi (ii antonimi).” Promene u znagenju samo su stepeni udubljivanja u jedno znavenje, ne novi smislovi, nego stepeni smisia u njegovom priblizenju ka apsolutu.” (11/451) ,,Znagenje se u znaku gradi hijerarhijski. Jedan i istiznak moze na razne natine da se Gita na ramim aivoima.”” (. ..) Zato pokret ka istini nile prelaz od jednog zaka ‘na drugi, nego tudubljivanje-w_znak."* (71/457.) ™ Ovo je karakteistgno i ra imena vedskih bogova, serpna Istrasivanja te tne sprovell su Uzener (Usenet) ictemamen | Kasi. AG panitadama, aman i brahman su preurt ie sath tekstoya alt ba lmenjesim "naéenjem, “0 Tumene 1 prevodi set stu w problem pre ofena jednog Koda termine drugog kods. Otsss ne modemo Jelnornatno ds edredimo ove tem, soe marae dt azine Hlojeve zacenja, a u prevodima upetrcbjavamo organi trmin, linda menjamo prevod'u ska sa Kontekstom Vode Opotre bei natenja" ukazaceme a atenake sojeve pojedinih pang shi termina 80 Istina je ono sto jeste, a jeste samo ono sto Je vetno i neprolazno, ono Sto niti nastaje niti nestaje, Nestvoreno se ne postize delanjem. (Mu 12. 12) Identitet sa neprolaznim se posti2e spoznajom, a ne etickom zaslugom ili delanjem. Upanigadska filozofija destruira vedsku religiu na analogan nacin kio groka filozofija homerovsku religiju. Ko god obotava neko bozanstvo osim svog sopstva (aiman) on je u neznanju, Jer Se identifikuje sa netim sto nije sveobuhvatno, vee posebno, (B. 1. 4. 10.) Cak i uobieajeno moralno clanje ostaje manjkavo bez svesti 0. sreobuhvatiiom (B. L. 4, 6 15.) Zasnivanjem ontoloskog_ identiteta Soveka (aman) uspostavija se natelo moralne retr. bbucije (karman) i wvodi ideja reinkarnacije /punarbha. »a).” No, preovladujus sta upanisada je da je spozna}- na ravan w krajnjoj liniji nadredena etickoj"®” Onay ko J saznanjem ostvario osvesteni identitet sopstva i sve. obuhvatnog, naditaci ravan moralne retribucije. (B WV. 4. 19-22.) 3) Ono to je impresivno i novo uw upanisadama to je snaga uverenja koja ne pogiva na nekom prethod- nom autoritetu, veé na snazi sopstvenog znanja. Oiva. rajuéi pitanja, upanisade nisu tek avod u filozofiranje, yee jedna dovrSena misao.™ One ne iritu neko mic SHjenje ili mnjenje, vet istinu isting, istinu zbiljskog (satracva satyam B. I. 1. 20; IL 3. 6). Istorisk, movemo reci da sa upanigadama potinje istorija indijske Hlozotije; strukturalno, sa njima je filozofija dovrsena* Stav da su upanifade jistorijsko dovrsenje fifozofiie dugo se odrfao u jednom delu indijske tradicije. Smatralo Z) Anaiogna tema jaa se Kod pitagoreiaca i Empedoka ‘" Onog (ko fo ana) ne ophrvavaju te dve mili radio sam dobro, uradios sam fote. On 'adadl abe, Ne umeninee «70 Sie Je uradio, ni ono Se nje urado", hate Jednjvatke weve - a ‘Kao to presokratove nny tek pripema Svat, ako ove ni tek vod 1 posupan zofkih sstena w Indi Kao kod Lace. Parmenida ii Heralta, 9 je ini wvostan see ha eee Konatnog isokratovske Bk razve) lor 8se da je krajnja istina bila jednom zauvek izreéena 1 upanigadama i da od nje mora polaziti svako pro- misljanje koje, v sustini, ne moze vise imati karakter rnovosti kako ga mi shvatamo."”” Zanimljivo je da se po tom obrasci razvija i misao drugih, neortodoksnih (ndstika) usenja, Koja ne prizaju autoritet upanisada, fodnosno veda.) No, uprkos tome, i u ortodoksnim (astka) "a oeortodoksim vienna, a2¥0l insen {“amenjene prilike unose promene, verijacije, pa} pre- tuum hepecu ideja, zatnika, koje se, inaée, irtito ‘wimaju kao autoritet USMENA TRADICUA U indiskoj kulturi, kao iw drugim Kaltorama starog veka, Cuvanje i prenoSenje duhovnih sadréaja po- Galo. je. pre svega, na usMeno} tradiciji, Usmeno} prodaji kao’ dominantinom naGinu, pribegavano je éak i Kad je pismenost razvijena. U Indi, pismenost otpoti nie.u VU veku pre ne. ali se koristi za sadrzaje druge viste — ono Ho je najvrednije ostaje dugo i ‘Skljcivo u domenu wsmene Komunikacje. 308 Kolko DVL veku ne, Kine /-Tsing, na studiskom boravku U Indi, belezi da se swede use od usta. do usta i ne Fapisuju na papir. U" svakoj generaciji ima_uéenih brahmana kojtznajunaizust ih 100060 stihova" (70/182) Otkoda tako visok ugled usmene tradicije, kad sa drugih strana imamo svedotanstave. da je u to vremie pismenost cenjena kao nova i razmerno retka veStina? ~ ova) proces dopmatiacie, ne mote se. verati same, 72 alg, ef ama seujrskovn nity owt, Ro + din nak orca ite, Najuibe zoanje © krajno itn ofa ache Mears jediom teak uy paniacame, Vel BOL My cfacam ie samo tebalo dag odgonetne W ee. ova oni smatraja dt nibow zen set konaéne (one a da je ve potorn atmo racrada, th obasajenie ‘nova, poezsih 82 Ovde, po svemu sudeéi, moramo podsetiti na razlike izmedu poslova i dana” i prenosenja duhovnih vred- nosti 1) Pismenost e bila cenjena kvalifikacija administra tora ili hronigara, ali nebitna za razmenu i odrzanje duhovnih. vrednosti. Stavige, u tom domenu ona je smatrana drugorazrednom. Bila bi greska ako bismo pomislli da je usmena predaja imala primat samo zato Sto je bila starija, tj, da je kori8éena po inereiii i onda kada su veé Koriséena pismena, a pismenost bila kvalifikacija kojom su mislioci raspoiagali, Takode bi bilo pogresno zakljuéiti da su, recimo Indijci polagali na usmenu tradiciju samo zato Sto je w njihovim Kli- matskim prilikama svaki materijal osim kamenta brz0 propadao, a sa njim i pisani tekst. Vidimo, naime, da je i na drugim stranama (u Kini, Egiptu i Grekoi) — de su raspolagali trajnim materijalom — usmena predaja stavliana ispred pisane, sa siitnim obeaylozenjem kao u Indiji Tako je Platon osporivao shvatanje da je zapis najbolji natin da se neki sadréaj saguva od zaborava i iskrivljavanja.*®) a indijske prilike mu daju za pravo. U Indiji je usmena predaja opstala do najnovilih vreme- nna, 1 pokuealo se da je bila stroza i pouzdanija od pisane. »Gde god se pazilo na strogost predaje™, pri- meéuje Katigié (5/33), ,.imamo jedinstven tekst_na najrazltitijim krajevima indijskog potkontinenta. Tak- vog jedinstva pismena predaja evropskih klasiénih tek- stova_nigde nije mogla post. ‘Alc postojao je | jedan dubljirazlog sto je usmeno saobracanje smatiano primarnim. Smatralo se da specie figan duhovni sadr2a} mora biti prenet liéno, u ne- postednom, Zivom kontaktu, da je pisani tekst mrtay Posrednik koji eventualno moze bit! samo podsetnik. © Jer nema bojazni da bi neko to (9. usenja. 0. a= vim stvirima ~ 'D.'P) moguo da zahoravi ako mu se jednom pie w dusu, > (757233, 3U vedi s tim, objaSnjavajuéi etimotogiju reti ,upanisad™, Katigig kaze sledece. ~ Rije® upaniéad znati ~ sjedanje blizu koga — na fem Sludaju usenikovo bliza ubiteia, To je dakle povier- liv razgovor podalje od ostalih daka i izvan obidne nastave. Lako je onda razumijeti kako se konaéno razvilo ‘masenje ,tajni nauk’, Kao sinonim za ypanisad javlia Se rahasya — skrovitost, tajna.” (5/93) 93) I druge tradicije takode ukazuju na razliku nepo- srednog i knyiskog prenosenja znanja. Tako Chuang-t2u Glava XID) pige: ,Svet ceni knjige kao da one izra- Zavaju tao. Ali kajige su samo reti, a ono stow recima vredi su ideje koje su te sadriane. Te ideje imaju odreden smisao Koji se ne moze preneti w r38, a ipak svet cent se¢i kao sr knjiga. Mada ih svet ent, one ne. vrede, jer uw onom zbog, éega ih, svet cen ne lezi njihova vrednost." Dalje, v isto} glavi, na- lazimo dijalog izmedu jednog kolara i velikaSa. Ve- Tikas Je éitao. neku Knjigu, dok u jednom trenutku ‘olar, koji ga Je posmatrao, nije odlozio alat i pri- metio da su to 86 on Cita talog i pena preostali od proilih Idi." Posto je velika’ na vo bio uvreden, Kolar mu objasni svoj stay sledecim retima “Posi cu od sebe. Kad pravim toak, ako sam suvige’ spor, me mogu da. ga utvrstim, ako suvise Jurim, ne mogu da ga uglavim. Pravu’ meru — ni prebrzo ni presporo — ruka debija od duha (ili srea, Iisin). Ali t0 se ne moze objasniti retima; ima u tome nieke eadne vestine, (...) Drzim da je tako bilo i St starima. Ono Sto je vredelo predaje umrlo je snjima ostalo. su stavil w koje.” No, pogledajmo Sta o tome veli Platon, alijas Sokrat, uw dijalogu sa Fedrom (274e—-278a). On se ‘6 cJednom ref, dale: kadn aco vii nije napisuno de to, nbn da ma Kako te wapsne stay ne pokaziy nao Ss sivas ovog ator, shoo Je on inate ovijan 90 do se ona alu trgde unr aa nalepiem testa skeen, {Sx Mlaton (Sedan prsmo, ce. pena 75/126) 84 najpre poziva na jednu egipatsku polemiku 0 vred- nosti pisma, Mitskipronalazaé egipatskog pisma tu obrazlaze vrednost znakova time da ée Egipani biti mudriji i bolle pamtit. No, sagovornik mu uzvraéa da stvari Stoje upravo obrauio, Pisanje slabi paméenje, ir ga judi sve manje upotrebliavafs, te je pismo pomoé seéanju, ‘ne paméenju. Druge, ono stvara nazovismudrace koji se uzdaju u obavestenost i reputaciju jer su. mnogo toga éuli, a mista nisu nauéili, U daljem izlaganju, Sokrat izrite o tome sopstveno misljenje, koje se u svemut slaze sa kolarom iz Cuang-cea: neznalica je onaj ko smatra da se neka veitina moze ostaviti uw tekstu, ili ko se nada da ée u pisano) reti naéi nesto jasno | pouzdano, ili ona} ko misli da tekst moze biti neSto vige do podsetnik onome ko veé ma, ko vee vlada sadrZajem 0 kome je re6*"” Kao glavnu manu pisane reti Sokrat smatra to Sto ona stoji na raspolaganju i ‘onom ko je razume i onom ko je ne razume, dok mudra ree, iz duse znalea, moze da bira sagovornika i moze sebe braniti pred neznalicom.** 3) Usmen predaja je, kako vidimo, stavljena ispred pisane, ne zbog malog broja pismenih judi, veé stoga Sto je. primerena sadréajima ‘0 Kojima je ree Red je, pre svega, o metodskom principa da se ‘manje predaje samo kvalifkovanom 1 pravo vTeme, onom ko ga i kada ga moze prepoznati na osnovu spremnosti izrasle iz vlastitog iskusiva. Bez toga, ne nailazeéi na pogodno tle, ono moze imati negativne efek- te, U krajnjoj liniji, saznavanje o kome je ovde ree nije_sticanje neéeg ‘novog, vee doticaj sa onim naj- starijim. Ono takode nije, sustinskom smislu, neko 7 U indisko) tradici kash razdobla cela itertura str rash ko, tmata Je karakterpedsetniea™ “Sion salt cain cove dak od opt ada pie © ozbiinim stvarima, et_ih mata) ain tvepava. Hudskoj Pavidlvost | sumajitavosti” (75/128) 85prenosenje (davanje i primanje), nego evociranje, pre- Poznavanje u sebi simom.? 'Na jednu od najvaznijin implikacija usmene predaje skrenuonam je paznju prof. Veljagié, uw prepisci 0 toj temi, Reé je o tome da, polazeéi od obrasca gue tembergovskog. tazdoblia, evropski istrazivaci proce- ‘juju vreme javlianja, ili ulogu pojedinih ideja, pre svega 1po procenjeioj starosti teksta koji predstavija sluzbeni (ili stutajni, preostali) iavor. Medutim, u velikom broju sluéajeva nastanku teksta prethodi ‘stvarni razvoj i azmena tih ideja, koji traju vise vekova, ili Gak i dure. ‘U tom smislu treba uslovno shvatiti i predlozemu hronologiju upanigada, kao i procenu relativne starosti upaniSadskih shvatanja u odnosu na druga utenja UPOTREBE I ZNACENJA U odeljku ,,Likovi i pojmovi pokusali smo da pokazemo kako se kroz preupanisadske tekstove trans- formisalo zaéenje karakteristicnih termina koji imaju ‘vanu ulogu i u upaniadama. Uz. nova znadenja koja stigu u upaniSadskom razdoblju, te reéi se iu upa- nigadama povremeno javijaju u mitskom znagenju, ili ritualnoj upotrebi.”” 7 Otoda, tad je reo filozofkim zanjima. Paton isi she oie: {0 najmanju roku ne. postoji mo) aps 0 tome iti eee bit: Jer to mikako nije moguse, kao druge nauke, iskazati pomocu Fe, nego ae ono, sled dugog drugovanje sa Samim predmetom i zatvaluiui sativizvanjy s4-ajim,imenada pojai udu. kao fo" kresane_vamicebijesoe sectlot | odmah samo od sebe Tae" Nema da jm, dobro dt pos ukorana “aspravo tim stvarima, osim za i2veshu aekoicina Ko} uw sanju aR sami ottrjur na osnova sinh indices So sete onal Jedni bi se neprikladno tspunili eopravdanim nipodstavanjem, 2 drugi ohoiom Idom sadom kao a su suznli‘neito Uevteno™ {Sedmo pismo, cit. prema 75/123) °°) U nekim slatajevima ta praksu viimo primenjenu ne nove tome, Filozoski, uogen je problem krajje zhije it bia ali $e nos prema’ no) uspostaviga na ritualan natin. Vell s© da Je 86 Pojedine ret, osim toga, imaju i svoje kolokvijalno zoatenje vezano 7a svakodnevnu upotrebu, dakle, ne- zavisno i od mitsko-ritualne i od_teorijske upotrebe. TTeorijskom nazivamo™ specifiénuupotrebu_tih termina u filozofskim iskazima v upanigadama’?” U Pojedinim razdobljima ovo znatenfe bilo e upanikadsko (skrovito, tajno)” namenjeno krugu biiskih ili upu cenih.” 1) Sumarno, mozemo zakljutiti da, s obzirom na radictu upotrebu (mitsku, Kolokvijalna il teonsku), Pojedine reti mogu’imati_nekoliko. znagenja. Otuda smo naveli Lotmanov stav (na str. 80) da se wznacenie uw znaku gradi hijerarhijski". 1 da se jedan te ist znak Gita (odnosno razume) na razlitite ratine, na raznim nivoima, Medutim, za razliku od materijala koji Cotman obraduje, promene znaéenja 1 upanisadama nisu samo stepeni udubljivanja u jedno znatenje,"’ vee i nova znaéenja, nisu samo stepeni na istom putu, veé novi putevi — put znanja, naspram puta (dobrih) dela” in osnovu toza, sa tom sbijom se uspostavd Kontakt preko Oa, ona se (kio v ritulno} upotreb ree) “pri: 2" fom fej, kao’ ose Bogow! prizivaj om mena, “NT ovakva upotreba reti ne mora biti jednoznana, ve pponekad nosi nekolike zaagenja. Na primer, diman mote omaGarat ‘Sopstvo (transcendental subjek), Bi razum, das (uindidualnom, Rosmickom smisty | jedinstvo.telesain tanked Image, taj jek (sandiya. Bhasa) skewenoe | namerno prenesenog znatenja, raza s kasnijeu tanrizmu (V-=X vek ne), So'Setimo se da kod Aritotela nalisimo: podela zhane na cegzoteriéna (namenjena javnoss) 1 eroterena (akroamatio” hg. ‘menjna samo wem krugu ueenika, a kod Platona psina {nepisis ‘een agrapha dogmata) * Tovinag, ote brahmanistitka tradicja | u tome se ona state sa hridéanskom tradiajom kojom se bavi Louman. Brahman {mace upaniadsku misao ne kao nov smisa, ii magenje, vee kao produbivanie nog emia natn w oki je Konia fradicje * Katemo ,naspram’ jet put dobih dea sam po seb ne vod nikuda aks je itn 2nnaja 0 nepropadlivam. 87Istovremeno, u upanifadama vidimo ukrstanje dve jezitke prakse: mitske, u kojoj jedan entitet (posebno bozanstvo) ima mnoga imena (polyonymia) i specifiéno upaniadske prakse, ade se istoj staroj reéi daju nova, teorjska znatenja, Pregled razlititih tipova ove upani- Sadske prakse nije neophodan za naSu svrhu i spada pre udomen filoloskin istrazivanja. Medutim, zbog vaznosti ovog pitanja po razumevanje upanitadske episteme i kuiturnog koda koji ona uspostavlja, sumarno Gemo ‘ukazati na slojeve zagenja pojedinih’ rei iako smo 0 tome neSto vee rekli, a svakako emo tome posveti veéu paznju kad budemo pojedinaéno istrazivali ove 2) U_prvu grupu svrstalismo_reti koje imaju nagelno tri znatenja. To su: agni, vayu, puruia, prana i kama, koje mogu imati mitsko, kolokvijaino i teo- rijsko znacenie. Agai moze biti bozanstvo, vatra (u uobigajenom znagenju) i (kosmicki) oganj. Vaju moze biti bozanstvo, vetar ili osnova zbivanja (u.,fizicko lozofskom stnislu). Puruia mode biti mitsko prabice, osnova ili potelo zbivanja, osoba, Zovek, bige sa udovima, individualni prineip. Prana mode biti mitski personali- zovana, dah, psihosomatska funkcija, Zivotna energija ili energija wopite.”" Drugi termini imaju_u principu dva_znacenja Kolokvijalno i teorijsko, Na primer, razliiti termini (prthivi, dasa, ap, anna, tejas, jyotis) koji w svako~ % Prevod i tumacenje Komplituje 10 sto Kolokvialno 2 ‘enje ostaje w opticau naporedo sa teoriskin, Otuda mesim Tesporazumi 0 rasumevanjt prevodenju Pojdiah mest Upant Eadama i drugin tckstovina, Tako apr saV_ 2" Chandap.( T'S) Ranade ita na sledeti nan: Sa ova ida glaze pre ‘iaranag iz prone" (3/88) On smatra a Je tu tet 0 print u matenju enerBeskog supsrata i iotvare ostove zbivana. Me dutim, drug prevodios, nlkovoded ae Lontlstom » pravom sats Juda je tee 0. ndabi" po prevods 10 1 sledet natin” Sve Bt dle dvi oalaze's dahon (it Sma pro ual | dnt ida) u vot), Nijansa oaluduje 0 maken ove fi, S"potom so smile slog ikaoa 88 dnevnom govoru oznaéavaju konkretne pojave isk. (va, au Teor teba da. ocnatavaju: wareeneteche: iiagrepatnu osnovu svegzbivania U ove ee ee Fett kao Mo su aomun ta, U svakodneeneer a Dims je-povraina zamena (abe) aa gover sopstvo, Sar (kao pridey) znati stvaran, zbilski. Kao imenica mutkos rova emmacavi dobroy Soret) Rae tsko} wpa Greta) ove saa i) il Bee (bivstvujuce). vo On, Scenic a ack Dita (ivstvovanjes jstane, vinne eGy POMERA Tretagrupa recima takode uprincipudva matenia mitsko-itusino 1 teorisko. To su reer kao. brane ii devara Konatno, osveimo se ina simu ref pana’ Iduéi ea Dojsenovo istrazivanja (29/18), mozemo uit) prbléno det magenja (on insce gover, 6th amatenja). i 7 : Prvo, upanilad” oonatava tip zanja koje se saopatva, ie Jeo manju Koj dotice pro posednya Pitan 0 sietu't Covekovo} sudbin! u nema Deeg sunanikad kasnje posaie | oznake zz nati stop: Samia i metod prenotenjy 1, povetlivom ragovone nSedenjem do nogu utitelja®.””) Treée, ..upanisad™ ic F"speciican iskazy iret koja, poput formule sede u sagetom obliku sr? upanisadskog znanja, Pojedini dele upanitada upravo.ilagu ty formula? doje etimolocko abjatenje njenog znacenjai sada, Ct, to, upantsad™ (1 om smisa mi upotrbljavemg ove) tern) Je maziv'a Vista Tekstova Fe pep eo Si als din inom om utenku), prinadsjrandbiformaliacie t isivconel 89METODI Pitanje metoda 1 sklopu upani8adskog millenja i samih tekstova javlja nam se u nekoliko aspekata ‘Pre svepa, uocavamo metode izlaganja upanisadskih deja kako’ st. one prikazane u tekstovima. Ret je 0 naginu na koji se deje ilazu, bilo da su date u okvira Gijaloga, monologa ili apodiktitkog teksta koji izlaze ideje enonimnog porekla ‘Drugu grupu Sine metodska uputstva 0 naginu stica- nia ili realizovanja upanisadskog mnanja, nagela kvalifi- Kacije, evokaciie i habilitacij."? Ova druga grupa metod- skih nagela, poglavito razvijanih u kasnijim upanisada- ima, predstavlja pokusajsistematizovania idea koje par Gipiraja u jednoj Siro} meditativnoj tradiciji (upasdna iii sadhana} iz koje ée kasnije izrasti raznoliki sistemi voge. ‘Trece, poseban metod nalazimo u oblicima ko- rmunikaciie izmedu upanisadskib likova i, kao kriteri- Jum pedobnosti onoga ko traZi 1 onoga ko daje upa- nigadsko, znanje. 1) Prvi pokuaj sistematizacije natina izlaganja koje nalazimo u upanigadama sproveo je Ranade. (317/34) Gn uosava uktipno deset nacins izlaganja ii metoda”, upanigadskih mislilaca. 'a) Kao prvo, on istive enigmatski metod. Nos iz primeta koje navodi pre bismo mogli govo- titi o racism naéimma shematizacie, ili sstematiza fije osnovnih pojmova ili kateyorija, pri emu su Ce Sheme ilozene'u viv upetahivinsika; Kol, svetskog pra-coveka, tatka, velike vode i pritoka ) Drugi meiod po Ranadeu je aforisicki, Ui naéin izlaganja u vido kratkih aforistickih, cegenica st Ciljem da budu podseinik za osnovne ideje uéenj. No, ovde nije redo metodi veé o literarnom stily it knjizevnoj formi koja ée postati Karakteristitna za kasni- "1 Ovim metodskim pitanjima pozabaviéemo se kesnije — posebno, u odeljku o problemima saznanja 90 ju literaturu sutri, U toj formi biée i tekstovi pojedinih posiupaniSadskih’ucenja, ©) Etimoloski metod je nasleden od brahmanizma, Shematika i tehnika inkantacija {eantri) bila je poveza- na sa sazimanjem pojedinih izsi¢aja u skraéenice skri- venog znagenja, koje je bilo poznato samo upuenima. Etimotoski metod je primenjivan u objaSnjavanju th skrivenih znaéenja. Kao sto stt u grékoj tradieit pita- goreici dréali do brojeva kao onog sto ontoloski viada prilikama, tako je ovde postojalo poverenje u ret (06), pa je gramatika imala ugled 1 bila. predusiov wiih zmanja, Kao za Platoma matematika. Nesto od te ‘radiciie nalazimo iu upanigadama, pa se pojedini termini tumage etimoloski, razlazu na slogove i ukazuje nna njiiovo skriveno.zmacenje. 4) Cetvrti metod Ranade naziva misskim, Dudas da je tu postedi korisCenje parabola sa mitskim liko- vimia (ponekad u vidu basne — Ch. 1. 12. — IV. 5-15), da bi bila izlozena eticka ili neka drga ideja ©) Metod objatnjenia putem analogije je cesto kori- Séenu upanigadama, narotito kad je bilo potrebno Uukazati na identitet mnostva (sokovi-med, reke-okean, so-voda). Medutim, Ranade u veri s tim propusta da podvude da s¢ analogije ne koriste samo za slikovito izlaganje neke ideje, vee ponekad i za postedno do- kazivanje. 1) Dijaloski metod upanigada Ranade naziva dija- lektitkim, podvlateéi polazno znagenje dijalektike kao dijaloga. spora, rasprave, nasuprot Platonovom ili He- gelovom shvatanju dijalektike g) Nasuprot dijalektitkom pristupy koji ispituje i odbacuje jedno po jedno glediste, Ranade uotava kao sodmi, sintericki metod, Ova} metod karakteristitan je po tome sto se razligita glediita ne odbacuju, vee Supsumiraju i nadilaze opStujim stavovima, 1) Dok se dijalekticki i sinteti¢ki metod javijaju uw dijalozima, pojedina uéenja se izlazu u_vidu. mono- Joga gde Su simo na poéetku naznageni sagovornici oni pitanje o kome je reé, dok ostali deo iztagania tede kao monolog. To Ranade naziva metodom mono- doga. 78 Spectigmu karakteristiku nekih upaniSadskih di jaloga, Kojom se pobuduje ,,duhovna percepcija", Ra- ‘tade ozmaéava ki0 temporaini, ad hoe metod. Kako je moguée videu 3 upanisadskih dijaloga, glavni lik esto daje odgovor samo u okviru pretpostavki pitanja, jako se iz daljee izlaganja vidi da, njegovo znanje, U stvari,prevazilazi okvire pitanja.” }) Sled pitanja i odgovora u Kome se svako na- redno pitanje vezuje 2a prethodni odgovor, sve dok se nie dode do poslednje realnosti ¢ Kojo} se vise ne moze pitati, Ranage naziva regresivnim metodom, ‘Medu metodama koje nalbraja Ranade, neke nije ‘moguée smatrati metodaina siricio sensu, vee pre Si- skim vistama, Sa neSto vie opravdanja i sazimanja, mosli bismo istaci sledede metode kao karakteristigne 2) Analoski metod — koriséenje analogija iz svako- nevnog zivola, ili mita, da bi bilo izlozeno i objasnje- no stanoviste Koje se zistupa i) Poatvni metod.— wiseanju metaizickih iden- tifkacija, Najizrazitije je koriséen u dijalogu Udaleke i Svetaketua kroz razliite identifikacije koje zaveSavaju prividnom tautologijom — tar tram asi (to sit) ©) Negativni metod — sled negacija st ciljem da se ukaze na ne-odredivost i ne-predmetnost krainje bije (etmana i brahmana). Karakteristiéan primer Ovog metoda nalazimo a Sdajavalkjino} izxeci: nev, neti 4) Postupno produbljivanje nekog pojma w sklopu sve Sh celina i apstrakiniih drei, obién0. kroz Sled pitanja i odgovora, u kome svako naredno pitanje Govodi w Pitanje prethodnu definiciju =) Ty vidimo na delu prindip da se daje edgovor samo, na conoliko Koliko je pitane ana Ke ta nege dobit! USassar Koj premasa njezovo pitanje. On ve svoj pitanjem kvalifikue 2a vile Hi manje-znana 92 Brojni pasazi u upanisadama daju obrazac ovog metoda kada se u jedinstvenom sledu daju npr. odre- dena dimana, od wvarno-energetskih do najapstraktni- jih. Ukoliko nemamo ovde svest 0 metodu 1 raz\ogu, ‘mozemo neopravdano zakljudti da je ovde posredi ne doslednost ili nedovoljna logitko-2navenjska strogost. U stari, tu se izlagu odredenja koja odgovaraju razii Gitim ravnima i moguénostima poimanja, ©) Indijei_su bili veliki gramatifari i otuda_w Uupanisadama desto stegemo ctimoloski metod uizlaganju pojedinih ideja. Tu se pojedini karakteristitni iskuzi ti slozenice objasnjavaju i analiticki izlaze njihov sadrza i magenje Udubijivanje u dati ak, kao osnovna karakteri- stika upaniSadske metodologije, odvija sew principt na_dva natina, Jedan je dodavanjem sve novi i novih odredbi, specifikovanjem znavenja koje ret ima u pojedinim ravnima, Drugi predstavija neku vestu ..2n3- fenjskog Ijuséenja," gde se slo} po sloj znacenja odredu- Je i odvija da bi se doslo do biti, do krajnje ideje koja se hoGe saopititi. Ceo ovaj postupak se sprovodi u okvi- ru jednog znaka ili uz pomoé njegovih sinonima. Dijalog koji nalazimo uw upaniSadama nije, niti w pogieds argumentacie niti u literarnom pogledu, raz- aden kao Platonov, ali ima sa nim nekih.struktu- ralnih slignosti"®” i razvija ideje koje kod presokratovaca ne nalazimo, 2) Kad govorimo 0 upanisadskim metodima onda ‘moramo upozoriti na dva prineipijelno razlicita vida w Kojima nam se pitanje metode tt uopite javija Metode karakteristiéne za irlaganic upaniadskog ‘zmanja_ukratko smo opisali. Medutim, upanisade daju i opseina metodska uputstva o tome kako se mane postize duhovnim kultivisanjem i obraéanjem_paznje ra specifiéne duhovne funkeije, Ova svojevrsna fentome- "Kad to kadem, imam u vidu Platonov Simposion ade se na sopanitadski" natin telat sve dublia znacenjaerdsa. poze) od iolokwalne a "zaveavajud metatestkom rave 9Bnologija spoznaje izlaze se sa vise ili manje detalja uz svako od znagajniih ucenja (vidya) koje nalazimo ‘uupaniSadama, Mukhopadhjaja (63/41) nabraja ukupno sedamnaest vidia koje nose tazlitite nazive, bilo. po ‘osnovno} ideji Koja se izlaze, bilo po imenuy autora. ‘Ova metodologija — koju éemo obraditi u odeliku © problemu saznanja — uplivisana je jednom sirom ‘meditativnom tradicijom, u koja} su participirala broj- na filozofska, religijska i esteti¢ka udenja klasigne indij- ske kulture 3) Kasnije upanisade mestimigno naglaSavaju ulogu onoga sto se nekad nazivalo .pozivom" (vokacijom) kao primarnog uslova, vaznijes od metoda i uéenosti Reé je 0 onome ko ne postize znanje voliom, marlji- vyo%u, pameéu ili poukama koje su mu dostupne, vee posebhim ukazom (prasdda) ili mifoséu (eng. grace), kako to prevode pojedini prevodioci. (K. I, 20, I 23. — Mu. IIL. 2. 3, — $. L 6, Il, 20) Ova odredenja se razlkyju po tome Sto je to jednom kreator, demijurg (dhatr)"°" Koji ukezaje, a w drugim slucajevima aiman codabire (ima rrmute) onoga Kome ce se otkriti Ovaj stay davao je maha misti¢kim i. teistick interpretacijama, iako je moguce tumatiti ga i druga au okviru ostalih shvatanja 0 metodama sticanja znanja zauzima nevaino mesto. Po naiem mislenju, pre bi ga trebalo smatrati pokusajem objainjenja cinjenice da pod ostalim jed- nakim uslovima razlititi Yudi ostvaruju razltite “do- sege u poimanju (danas se to objainjava talentom, oschnom motivacijom), nego sto bi tu bila na delu neka izrazito teistitka ili misticka tendencija u praveu personalizacije dimana. Podobnost kandidata za manje © brakmanw (brahmavidya) moguse je bilo ad je ree 0 stave iz Katha up. (IL 20), Radakrisnan smatra da je pravino citanje navedenog stave dhaueprasaat (smi- Tivanje diascula) 24 caztky od neki rugihprevadiacy toy 0 Sua dhauhprasadar (miloseu wore). 94 Proceniti samo u Zivom kontaktu.'”?) U upani§ada- SSS 2 an crate nosti (adhikdra). te se kao preduslovi spoznaje sopstva Viadanje sobom, povucenost, strpljenje i sabranost. (B. IV, 4. 23.) Na drugim mestima se isti¢e ‘specifi ispunjiva, (B. I. ry ‘) eee ae ‘3 Upanitade govore i» podobrosti uti ova (Mas Vite) . ee 95Drugi deo FILOZOFIJA UPANISADAFilozofske ideje upanigada pokusacemo da izlozimo i istrazimo u sklopu nekoliko tema. Kao iu drugim slugajevima kad je ret o filozofskom misljenju, linearni sled u idlaganju je istrazivacka konvencija koja razdvaja ‘ono Sto je izvorno dato v jedinstvu. Upaniéudske ideje nastale su u odredenom sledu a mi th izlazemo u zatezenom stanju, kao jednu za- ustavijenu strukturu, Medutim, to je edini natin da izlo- imo ukupan sadréaj. Najpre stoga Sto nije. posredi jedan tekst i jedno uéenje, zatim, jer se_vremenski sled ne poklapa sa logitkim ', treée, jer se u pojedinim dijalozima jalaze titav spektar tema (od kosmoloékih i ontoloskih, do etickih i epistemotoskin). Sistematsko izlaganje se zato mora vie puta vracati na isti dialog, izdvajajuei Eas jednu, fas drugu misao. Pojediniistrazivati smatraj da je kosmoloSko pita- nije Gta je prvo, otkud mnostvo koje éini svet) pokre- {a6 upanisadskog. filozoliranja No, stvarna novina upaniSadskog misljenja je w da- vvanju odgovora na fizitko pitanje (osnove i reda u Pivanju), a potom i ontolosko pitanje: sta je bitno, a je krajnja, nepropadljva zbilja U nasem razmatranju uveli smo distinkeiju izmedu potela i osnove.” posto seta dva odfedenja-u pojedinim slucajevima ne poklapaju. Pra-twae i osnovna var se nekad poklapaiu, a nekad odreduju odvojeno, Otuda se ne mozemo Soziti sa Ranadeom (47/75) "> Govoreti grtki, iamedu arche i physva, 99da, kad upanigadski mislioci govore 0 osnovi_svih stvari (w smislu osnovne tvari), to onda implicira i elemente iz kojih (kao prvih) nastaje svet. U nizu slutajeva u_samim upanigadama_jasno razlikujemo stavove u kojima je reé 0 onom sto bese na posetku (agra), od odredenja ,,clemenata® (bhata) koji su osnova.zbivanja, Takode Se izdvaja ontolosko pitanje (0 biti i sveobuhvatnom) uw odnos na pitanja © potetku i osnovi sveta, narotito u dijalozima w Kojima se polazi od potela i osnove da bi se doslo do ontoloske teme, Kako smo veé rekli, elemente 0 Kojima je ovde ret ne treba shvatiti kao elemente w savremenom znagenju te reti, jer njihovo znatenje je u prvom redu vezano za problem bivstvene, a ne fizicko-hemijske strukture zbilje."™ Na osnovu th ramnatranja dolazi se i do ontoloskih pitanja i odgovo- 1a, ali sada osamostaljenih u odnosu na problematiku elemenata, Ye) Velika utenja 0 tk i metafizike proektihmileni- juma o vat materi, duba.'0 tokovima svetskih zbivan ie ‘eli Jaspers (78/148), suse) serple w nekom predmetnom znanj, kako si h esto sv, a ako shvagene, one su potpano pogresne, nego su_one bile sfrovano pismo bitka =~ Slo su judi ubr70 potelr da smaaju 2a odredenu objetivnost, za ‘stinsko bie” 100 KOSMOLOGUA Kosmoloska razmatranja u upanisadama usred- stedena su na trazenje odgovora na pitanje sta belase prvo i otkud uoptte nesto. Pojedini indijski israzivaci (Barua, Ranade) podiegli’ su doksografskom.iskuse- nju da’ upanisadske ideje ilo?e po redosledy shvatania analogno presokratovcima (vods, vazduh, vatra, itd.) Medutim, nema posebnog razloge za to, bududi da je primerenije pridrzavati se redosieda koga sugerise rela. tina starost pojedinih, upunisada Bhatacharja,(Bhavtacharyya, 73/2) nam je skrenuo paznju da se indijske kosmogonije mogu svrstati u tri supe: 4) one koje pocetak trade u nekom materiialnom Principu (kao Sto je voda, zemlja, vatra, etar. itd), ) one u kojima je kao’prvi oznaten neki apstrakt. ni princip (kao haos, vreme, noe, Zudnja, ne-bige), ©) i konaéno, tipiéno mitske (w kojima na posetku Stoji bozanstvo: Prajgpati, Brahman, Visvakarman, itd). Bhatacharja zakljuCuje da je prvi tip kosmogonija najprimitivniji a da treéi predstavija posledniistupan} U razvoju ih ideja (73/2). Videéemo da to, u stvari, nije taéno, Ranade (47/75) deli upaniSadske Kosmogonije na ddve grupe: one koje kao prvi odreduju neki imperso- nalnt princip i druge koje personalistéki tumaée pocelo sveta, Smatramo da se osim kosmogonija, u upanifadama nalaze i samostalna, kosmoloska shvatanja. Prema tome, §ovom poglalju demo istrazvati kosmoiodke idee wpa: 101U upanisadama nalazimo ponoviiena i neka od shvatanja iz himni i brahmana, Medutima, mi Gemo se ovde pozabaviti upanigadskim idejama Koje ne nala- Zimo w ranijim tekstovima. To madi da éemo ostaviti po strani stavove w kojima se kao prvi javja personalizo- van princip, (demijurg). ili elemenat sa personalizovanim svojstvima (npr. voda koja tapasom, ili htenjem sebe preobrazava, ili umnaza). U te stavove spadaju of kojima se kombinuju apstraktan i mitsko-ritualni n predstavijanja ‘Osymimo se najpre na shvatanja u kojima se kao prvi odreduju elementi'°* Svet najpre bese same voda, iz vode istete zbilisko. Brahman je. 2biliski. Iz brahmana_(istete) Prajapati, iz Prajapatiiabogovi.” (B.V. 5. 1.) Stari demijurg iz veda, Prajapati, w ovo} upaniad- skoj listi je sada na treéem mestu. Karakteristigno je takode da se ovde po prvi put nastajanje (iz vode) opisuje kao fizicki proces — isticanje (sp) — a ne kao posledica Zudnje ili htenja. Ranade i drugi autori nalazilisu-u ovom stavu analogiju sa Talesom Pri tome, promakle su im i neke bitne razlike. Prvo, to da je iz vode (u_upanisadskom odlomku) istekio (srjanta) zbiljsko, ,bigevito" (satya), 310 ée resi da se od vode dolazi do opstiier odredenja ukupne + tim sto. su Adasen! omen "asp eh tomate panna ee Ti ta 102 2bilje. Brahman, Prajapati i ostali bogovi su nasledeni ia brahmana, te se autor oseéa duznim da i njih uvrsti u sled nastanka, odmah posle opitez odredenja, U Chandogya-up. steéemo odredenja potetka (agra) i kao biga (sar) i kao ne-biéa (asat). Ova odredenja bi se siricto sensu pre mogla smatrati kosmogonijskim, ali ih navodimo zbog. karakteristi¢nost Na posetku ovaj (svet) bese ne-biée (asat). On postade bide (sur) i rastase. Pretvori se w jaje. Poti- vase godinu dana i raspoluti se.* (Ch. II. 19. 1.) (Od raspolucenog svetskog jajeta nastadose zemlia i nebo, Klasiéni komentatori su prvi stay tumadili kao da Je svet na podetku bio bez imena i oblika (nemani- festan), @ ne apsolutno ne-bige. Medutim, izgleda da takvo tumaéenje ne stoji, i to iz dva razloga. Prvo, da je hteo, nepoznati autor je mogao specilikovati svo) stav, buduéi da je idiom ime-i-ablik (ndma-rape) bio uw upotrebi veé od Brhad-up. Drugo, da se ova nijansa podrazumevala ne bi Udalaka (Ch. VI. 2) u-istoj Uupaniadi polemisao sa takvim stavom, isticuéi dane moze bise proizaci iz. nebié Naime, ukoliko bi se u navedenom stavu pod asat podrazumevao samo svet u nemanifestnom oblikt. (kako to tumagi i Radakrignan u svom komentaru 33/399), onda bi ovaj prelaz od sveta, kao (ne) bica bez imena i oblika, u manifestni svet (biéa), bio razum- liv i Udalaki, Ideju dana potetku stoji nebige nalazimo i Taittiriva-up. sNebice befe ovaj (svet) na podetku, Iz njega je bige ‘proizaslo. Ono navini sebe samo." (T. IL. 1.) "© U ovom sklopa re aoman se java u anagenia povratne amenice .sebe" pa reenica gla? ,On0 nant seb stmo iad mana saan curate)” Da eran upotsbon peti upanitadskom znagenjysopsta refeict br glass: «Ono nati sehe spstvom." Ip, pievodion se raiaze tacumevan | pe Nodenju ovop stave Dojen 828i) se opredeuje 28 pevo anatenie (Er achif sich selbst wohl aus sich ‘elst) t-naznatje 4 prevods Tae 103U prethodnim razmatranjima naveli smo stav iz wHimne stvaranja” da na potetku ne beie ni biée bi nebige. U kojoj meri je pitanje: Sta bejase prvo", zaokupliaio upanisadske mislioce vidimo po tome Sto “je zabelezena i Getvria alternativa moguéih odgovora.!”” Biée U dijalogu sa svojim sinom Svetaketuom, Udalaka ilaze suprotna shvatanja ‘Na pogetku, dragi moj, bese samo bige (sat |jedno jedino, Neki vele: — Na podetku beSe samo nebiée, jjedno jedino. Iz toga nebica nastade biée? Ali, zaista, 06) ‘potrebe dmana: kao powratne zamenize — i kao sopstva (Seb). otsMada su engleskom ‘meni ne pia veikim slovom, Mas Mice (3 1/56) kot aan postupak (se)-Se), al seu prevodenja navedenog stava optedeljje 2x drugo anabenje (Ono ati sebe Som Sopsivom “That made isl) is Sel). Pojediniprevodioe! (Gum, Radakrnan) se oda od veg smi pe upotedjavajy Speciino snateaje roti aman ~ dus, (koje ovdesvakako ne 30}) ‘ dobijamo" Ono natiy sebe dutom™ (obiéno velikim slovom. Soul "dn bi se. atociralo zatenie sve” Dua). o Svemu sided u navedenom save se Bela podvudiautokto- nost biga(nastajnje iz sebe samog) ii samobinose(apstvo) ia, 2e izicanje bia bao (avetake) due it dua : Tage 0 nastanka bea i nebica Je zanimbiv po tome so invite moguctost koje odbiayu t Udelaka vid st. 108) Parmensd i Melis, Tako. Parmenid vel “Kako I odailese ono uveéalo? Neu ti dopustti de kas ii risis“da je iz ne-biha: jer Se ne mode lgovorit mists da Se-powojte eT hak Og pth eat de rast ase, re nego Tani, na Gm pocinjue™ Fe Melis: .Siazod je Gednom) ble, wek je bilo i uvek ge bi Jer ako je Postal, ausno je mora il Ala re nego SO Je postalo. Ali, ako jednom bejate nits, i na Kot natin ne i iz nidla Fogle nasa neo" (Fr 1 prema 81.) Hew NA potetku tw ne tele mikey (no Kimdana).* pite u Brhad-un "I. 21) No, oval stv alsmo posebno wel u fazma- rane 2boe toa ito dae objainjnye asian dato w vida cosmogoni. REG paniadams termin sor jj iw zatena itak™ iw anatenjusbice". 0. Gemu" ge bi vie re olin po- svetenom entolskim pitas 104 dragi moj, moze li biti tako? Kako bi bie moglo nastati iz nebiéa? Naprotiv, na pogetku bese samo bige, jedno jedino (Ch. 2, 12.) U vezi ‘sa tim postavija se i pitanje treba ti kosmolotki problem da smatramo samo prvobitnim obli kom pitanja 0 biéu, ili ono ima nezavisnu vrednost i znagenje. Drugim ‘retima, da li se Indijci pitaju o posetku (agra), a Grei 0 povelu (arche), zato sto Jo8 ne umeju da postave pitanje o bicu ‘kao biéu, ili stoga Sto to naprosto smatraju vazniim, Jer, vidimo da Udalaka veé viada pojmom bitka i bia." ali postavija ovde najpre kosmolotki prob- Jem. Dok ‘su jedni trazili poéetak w tvari za ‘koju se moglo pretpostaviti da Je osnova sveg potonjeg nastanka, a drugi u nebiéu, pretpostavliajuéi da je nete= mu moralo prethoditi nista, Udalaka smatra da je prelaz od nebiga na bige neshvatliv i nemogue Kod Udalake su kosmoloska, ,,fzi¢ka™ i ontoloska tema u sprezi. On stavlja bige na posetak, a da. bi objasnio nastajanje ""°) i bit biéa, sluzi se bioloskim, fizigkim i hemijskim_primerima.'"” Atman U jednom odetiku Taitt-up. nailazimo na pokuSaj da se poéelo — iz koga proizlaze elementi, zajedno sa vim svetom — imenuje kao aman. Poscbno je 2na- ajno Sto se razvoj postavlja tako da_najpre ‘astaje neorganskisvet, a potom organski _lz ovog dimana proizasio (sambhati) je akasa, iz akase vazduh (vayu), ia vazduha ogan} (agni). it "© Na osnovu togs on ki: ,Sva ova bia (praia), dr so}, imaju Koren mia) bta’imyesamibte,(eadaaroneh Disisgpeomonn (pain Chit) 58/0 ovom razmatranju ostaiamo po simi Ho je njegovo objasnenje nanan pete kosmopeninis stop wera oetee ie 24 umgotavanjrt v prin Bee 1 Gpandcup VE 3 105ognja voda (ap), iz vode zemlja (prihivi, iz zemlje bilfke, (osadhi) iz biljki hrana (anna), iz hrane puru- sa." (TL 1) Da bismo razumeli znagenja u kojima se javlie termin doman upaniksdam, potrebno je ukazati ne ‘samo na Ono znagenje koje pojedini istrazivagi poglavi- to istiéu i koje i mi uzimamo kao karakteristiéno Sopstvo, uw znavenju_stranscendentnog subjekta,” ili biti Coveka. Ovde vidimo da aiman predstavija bit sveta u kosmoloskom smislu, kao ono prvo iz eg je nastalo sve ostalo. Na drugim mestime (B. {4.1 — A. 11. 1) saalazimo kosmogonijsko odredenje dimana, kao stvarao- ca (demijurga) sa personalizovanim svojtvima.'"> Brahman Relativno kasne (¢j. a Maitri-up. — poslednjoj i najmladoj od trinaest Klasiénih upeniSada) nalgzimo ‘odredenjo brahmana kao kosmoloskog podela.!!) NNa poéetku,uistinu, ova) svet Bete. brahman, bezgraniéan (ananca),... Neshvatljva (anthya) je ta krajnja suStina (Paramdiman) bezgranigna, nerodena: ne mode se promisiti nti zamisht ono die je sustina akaia (akaSaiman,). Sa raspadom svega, samo ona Ostaje budna (jagart). Tako iz ove akase ona pobuduje (bodhayati) svet Koj se sastoji samo od mish.” (Ma Geaiaty 2) Kako se vidi in dajeg testa, puruia ovde oznacava uopite bie koje ima glavt, telo t udove, able, tbe by odgovazala ni ‘ee fovek" nk te0 ,o80ba™ feng? person), Koja jo vile promatije Size © taku shicajevima je hoje radat sank, ermin | posebao mu objasnti smisao u datom konteksu. Pa Atman, isin, bole jedini na poet... On milage a ctpustin (it stvorim” — sya) sada svetove™ (ALT re raha se odreduje kao potstak tu Brhadup. (L 4. 10-1). ali sa personalnim syojstvima, 8 Dp put vigimo dau kasnim upaniSadams jagaju ideal Uioke tendencie, 106 Ovo je jedini stav w klasignim upanitadame koji nagovestava kasnijaideu periodicnog nastajanjat nest Janja sveta u celini, Za razliku od pojedinih ‘presokra: tovaca'"” jstava koji Ge biti dominantan ‘w vetini kasnijih indijskib flozofskih i religijskih uéenja, u upani- Sadama (osim navedenog) ne nalazimo izriit stav da se stvarane i nastanak sveta ponavljaju, vee samo nastaja- nje i nestajanje pojedinih stvari. Upanisade iticy eikticho shvatanje zbivania i Govekove egzistencije, alt nastanak sveta, osim ovde, ne odreduju kao ponavijanje eiklusa, NO Anaksimen, Heraklt i Empedokle. 107OSNOVA ZBIVANJA Tako u nizu sluéajeva, na_pitanje 0 podetku pitanje 0 tvarno-energetskoj osnovi sveg zbivanja, dot Jamo jedinstven odgovor, upanisade o tome esto govore odvojeno i nezavisno. Smatramo neopravdanim Sto svi israzivati pela preko ove distinkcie 1), Na_ prvi pogled_izgles ‘ono to je prvo mora biti i osnovno. To jeste sluéaj kada je kao prvi postavijen neki tvarno-energetski_princip koji je potom i osnova sveg zbivanja. Medutim, i unutar ovih odredenja vidimo da se jedan element moze javiti kao povetni, ali da osnovu zbivanja Gine svi elementi zajedno, dakle i oni koji nastaju u sledu iz posetnog elementa, Drugo, kad je na pogetak stavljen neki apstraktan Princip (aiman ii nebiée — asat) tada twarno-energetska osnova proishodi iz njega 2) U upanigadama nalazimo dva nagina odredenja osnove: u vidu_jednog ili nekoliko ,clemenata'!"”? (bhata), ii_u vidu jednog opsteg entiteta na kome podivaju ,potka i osnova" (o1am éa protam) sveta. U Indiji, kao iu Grékoj, nalazimo priblizno tri pristupa u odredenju osnovnog.elementa, Za prvi pristup karakteristiéno je da istiée jedan clemenat kao osnovni (eventualno i kao prvi, u kosmo- "Termin yclement Gako ne primeren) uporebljavamo jer je ves goign" psa ae tome U grey adam Pt tom, kako smo uporot, ov! element" po znagenj ne odgovaraju ‘aninjoyfickornemisko) nomenklatur nit th poke jd tad #8 empiriskim pojuvame (vatrom, vodor, vaeduhom vob Eienom smpslo)- Koneeptulno, ont su nal naem poss sere- ‘nih stan 108 Joskom smistu), dok su ostali elementi izvedeni, Drugi tip shvatanja istige dva elementa kao osnovna, jedan za fizicki svet, drugi za Zivi svet i Goveka, Treéa grupa shvatanja_uzima tri ili vi8e elemenata kao osnovne, pri gemu je, eventualno, jedan od njih prvi u kosmolo: Skom smishu 3) Bhita''®) dolazi od korena bhi (rasti, bujati, bivati, postajati, nastajati) i moze zatiti postalost, nastalost, zbivanje, dogadaj (u srednjem rodu: ono Sto jeste ili posto, ili Zivo bige), a takode i .elemenat™ u smislu 0 kome’ je ovde ree. Rede se upotrebljava ret matra (P. 1V. 8) koja u stednjem rodu oznatava clemenat, clementarnu (var, au Zenskom rodu (maira) meru’ (koliginu, veliéinu, trajanje, bro)) Bhina w upanisadama oznatava i biéa opite (sarva- -bhata — sva biéa) tj. ono Sto mi nazivamo prirodom, Ukupnu pojavnost oznagava reé sarva (sve), ekvivalent grékom panta. Svet_moze biti para-loka'"®), (tj. onaj svet, svet bogova, mrtvih i astralni svet) i foka (ovaj svet) U kasnijim upanisadama (A. V. 4 — Ma. Il. 2) elementi 0 Kojima ovde govorimo nazivaju se grubim elementima (maha-bhuta), pa. se pored njih. pominju i pet ,suptiinih elemenata™ (tanmatra) Posto je udenje 0 tanmatrama razradeno u samkhyi, smatra se da ono i nije tipiéno upanisadsko. Pet tan: mmatra su: zvuk (Sabda), taktilni kvalitet (sparéa), boja ili obligje (rapa), kus (rasa) i minis (gandha). Nj- hovom akumulacijom i kombinacijama nastaju , grubi elementi* (maha-bhta), t. akasa, vazduh, vatra, voda 8 hata je po Korenu i magenju blsko grtkom , psi koje dolasi od Korena ph. a oznacavs proces retenja, nastanje (genesis, varne osnovt 1 poéelo. arch) | unutaen princi, Ted, A ar shana Aint) la (a oa "Termin pare (rug. vSi) odpovara spotrebigrtkog para (nimo, pokra))'u tases terminologiy Preoviadujuce amatenie Je vezano 2 onostranost iu viemenskom iu prostornom smilu 109i zemfja,"2 Time se objainjavaju dve stvari. Prvo, da grubi clementi imajx razlcita (opazliva) svojstva. w odredenom odnosu, i drugo, sama Cinjenica opazanja (percepei), buduéi da ovi Kvaliteti mogu biti opazeni jednim od odgovarajuéin pet cula Treba imati u vidu da se u starijim upanisadama ova dva, problema (raziiih Kyalteta vari nove reepeije) reSavaju nesto drugaéije, ali ne manje uspesno Eiggie sonkhyt ako ne tako ssiematéno, Tako apr, u Chandogya-up. (V1. 4—6) razlitite kvalitete fizitkih objekata i proces asimilacije w organizmu objasnjava ‘odgovarajuée prisustvo svojstava tri osnovna elementa ijom kombinacijom nastaje sve pojavno (abhita)._ Problem opavanja i saznanja se reSava u Kauii- ‘aki-up. (11. 4—9) dovodenjem u vezu svojstva clemenata (hata-maara)**” + saznajnih, odnosno culnih funkcija (prajia-matrd), koje omogucuje i objedinjuje inteligen- iia (praia)? ELEMENT 1) Odredenje jednog clementa kao osnove sv zbivanja vezivano je za. gasovitu i teénu War, kao i ‘2 specifi, finotvarni™ elemenat prostomnosti, aka 2) U jednom filozofskom nadmetanju u Brhad-up. (1.7. 12) Udalaka Aruni tradi od Jadnjavalkie ‘da oznati nit (sara) sveta, j. ono Sto poveduie i drdi "5 Tanmate ogighi prethode grubim ciementima, jer mi ne- samo nikakvo ikusive o ni, nezavuno od Konkretnh clemenata {Gkasevazduha, vate. vode | zemf) svar, U asim tehsto- Mima (opr. Totvakemudi 3 komentar VAeapat! Mire na Sanbinakarike 18" veh) se vei da yogin mode imati nepostedno iskustvo tanmats:nezaisno. od grub elemenata Topanja. No, tad jer 9 unutrasnjemiakunv sami svosstavaGulaog opazana, ‘dnoaro psiho-energeshihnaboa Koi odgovaraju ovim Kvaiteuima "20 Maa — ovde sete jal u 2enskom rodu, w znatenju nie, lana. Kategorie Gea aman jihoa analogs Empdoklovi eae sma isteaivagemo Kasi, W oglu posrecenom problem suznane no sva biéa na okupu, poput niti w ogrlici. Na to ovaj gdgovara da sayu dri skupa ova} ona} svet i va ) U dijalogu Pravahana Jaivali-ja i Silaka vaiye na pitane Sta je utok (gat!) vom svety, Jail kate: ,,Akasa, jer sva bica (bhitani) proizlaze (sarmut- ad) 7 ae ‘hestaju (pratyastam) u akasi. Jer akaa th madma8a (jydyus). akase im kraj shod (poe rayana). (Ch. 1. 9. 1.) : - [ Ova} stay omoguéen je specifgnim indiskim ter- mminom akata, Koj omnativa T prostoma 1 fnotvarny (terigku) omponentaabivanja, Akad, dake | Prostorni totalitet i supratvarni element.!?) c) U nesto razligitom kontekstu u Chand.-up. (VII, 10. 1) Santikumara, u rargovora sa. Naradom, navodi Shvatanje koje su, Kako igleda, zastupall tarsi Ovde se voda ne jaija uw KosmoloSkojfunket, kao Ono prvo, vee U ofizitkoy", kao ono osnovno, »Voda su ti oévrsnuti oblici zemlje, atmosfere, neba, planina, bogova i Hudi, zverinja i ptica, trave i drvein, Fivotinja, zajedno sa ervima, musicama 1 mea vima, Voda su vi th o¢vrnuth blimey Vidimo da Jadnjavalka | Sanatkumara jedan ele- menat iadvajau kao osnovt fick | orpanskih pojava Medutim, nihova odredenja data su evesnom ed u ome Su ova odredenja uspuina i pretiminarna witha” odredenasu deo habrajanfa Koi iraju dolat do opitih oredr 4) U kasnijim upuniadama (Praina, Seravatara 1 Mairi) nalazimo apsttakina odredenia pratvan(prak, fi)» oxnove pradhana). warnost mat) mikes (rayi) kao osnove svega. Aly tu se 1 polatizuju shiva tanja 0 materijinom svt BU ditebr (ML 421) i Sater (INL 3, 2. 19) akaka ommatava podrugje izmed cba i zemije, dok fiotvarn? ssa ‘aie nalusimo prete2no v upaniéadam MWDok s¢ u Praini ontoloska zbilinost_mateijal- nosti ne dovodi w pitanje'*, u Svetasvatari (I. 10) se iz propadjivosti entiteta zakljucuje da je osnova (prad- hana) stopadkiva (kéara), ili da je pratvar (prakrti) privid (maya). (S. 1V. 19) : "Termini pradhdna i prakri igraju vaznu logs skh. No, uprkos terminoloskim slignostima, vidimo Karakteristi¢nu razliku —u s@yhyi pradhdna i prakrti hist. ni prolazne, iti iluzorne 2) Raikva (Ch. IV. 3. 1A) izrite dva posebna, jako povezana elementa, Kao osnows fixigkog zbivanja i boopsihigkih funkeija. Prema njemu, vayu_apsorbuje (samvrnoti), obuhvata-u-sebe (samvarga) sve fizicke, {prana psihitke i éulne funkeije. Posto se 0 njego- om ugenju saguvao samo ova} fragment, ne zramo da Ti je i w kojoi meri Raikva povezivao ova dva lementa — Koji su inage srodni i poverani u drugim tena — ih je, pak, smatrao medusobno nes- 'Videli smo, s druge strane, da je Jadnjavatkja (B. III. 7. 2) smatrao vayw za nit koja povezuje sve postalosti(bhiuta) u svetu, a udove kod Coveka. Po svemu sudeéi prana je smatrana finijim aspektom ga- gasovite tvamo-cnergetske osnove. Slignu temu nalazimo kod Anaksimena koji po- veruje psihy i pneumu preko vazduha (aer), pa_veli da kao Sto nas psyche, koja je wer, povezuje (pojedi- rnaéno) i kontrolise, tako pnewma i aer obubvataju eco Kosmos, 2 ‘ono 56 & 4 bliskom misao Raikve i Anaksimena jeste dn oboica povate analoija zmedu vazduh | JE “tao eputort 1 canove ivanja u dve ral nD svetu i Soveku. Srodnost i povezanost vazduha i date Sivomi spake funk sledstveng 10%, ashes imealostovih tein) prowat aerate, po sremu suded, iz uotavanja nek empinsekh vera TA Materia (ay) je sve ovo So je oblizeno i neovblieno." ae) 2 Uoteno je prve to da je mrtav covek ,izdahnuo™ i da je disanje povezano st Zivotom, Kao jedna od primafnih funkeija. U upaniadama se veli da je izmedu razlictih. psiho-somatskihfunkeija disanje (prana)"*) najprete (B. VI. 1), i drugo, da se covekove funkeije w smu, svode" na disanje (Ch, IV. 3. 3), Kad je ret o Raikvi i Anaksimenu, treba ukazati jo8 na neke razlike i slignosti. Pre svega, Anaksime- novo shvatanje je celovito u tom smisly Sto on povezuje psyehe i pnewnu (ij. unutarnji i spoljasnji princip) w aru, dok Raikva samo uspostavija analogiju izmedu vayua i prane. No, oni se sla2u u jednoj drugoj odredbi, & to je da se, za razlikw od Svega ostalog, vazduh nikad ne smiruje i ne ,zalazi™. Otuda i omacuju vazduh kao vetar (vay), buduci da ovaj predstavlja otitovanie tvarnosti i energiénosti_vazduha T'za Raikvu i za Anaksimena vazduh je ,bozans- ‘went’ (gr. theos, sans. devard). Kako smo vee napo- menuli, razumevanje ove ,,toFanstvenosti™ elemenata 1 grdkoj i indijsko} filozofijt stavlia nas pred teskoee. Vindelband to objainjava potrebom filorofa da najvi- Sem principu do koga su dosli daju epitet bozanstva. Veliatié to vezuje za stare iranske (predaréke i predin- ‘ijske) kuttove, u Kojima su elementi bili deifcirani i oboravani kao’ bogovi.. Drugi ssiraZivagi u tome vide prethodnicu kritike ojo) ée kasnije (i u Grékoj iw Indiji) biti izlozeni bogovi viadajuce popularne religije tog vremena. Treéi suu tome videli nagin da se pot- krepi_ .oduhovijenost* i ,energicnost™ twarih prin- ipa, Koja se provlatila kao cho personalizacije temeljnih bivanja opisanih uw mitu. 3) Kad je ret 0 nabrajanju veéeg broja osnovnih elemenata, Karakteristiéno je dau upanisadama nala- zimo uvenja 0 tri i o pet elemenata, dok razmatranja © etiri elementa uopSte ne nalazimo, Medutim, teSko je pretpostaviti da i ova vasijanta nije bila u opticaju, 25) Prana tu ozmagava i dsanje (kao 2ivotnu funkeiju) i dah (Gao divoina tar blsku vazdahu) uB3ti, da su mogla biti izlagana uéenja u Kojima se jav- Jjaju tri, pa zatim pet elemenata, a da se ne jave Koncepeije sa éetiri elementa. Ovo utoliko pre sto uéenje © Betiri clementa nalazimo Kasnije, u budizmu, Usenje o pet elemenata, kako éemo videti, pokazalo se pogodnijim za uspostavijanje analogije mikro-makro- -kosmos i objaSnjenje saznanja i éulnih funkcija, Iz tih razioga ono je preovladujuce u upanisadama, kao 1 kineskoj yin-yang teori 8) Usenje 0 tri elementa izlozen jeu jednom ood najvaznijih upanigadskin. djaloga (Ch. VI) u pou. kama koje Udalaka daje svom sinu Svetaketuu. On najpre govori 0 kosmologiji (Ch. VI. 2), potom o tri elementa*? kao 0 osnovi sveg zbivanja (VE 3. 2—4; VI. 4), zatim o korespondencijielemenata (izitkih pojava — VI. 4; biotoske reprodukeije — VI. 3. 1), fiziologkih (VL. S~7) i psihigkih funkeija (VI. 8), a na kraju 0 biti (aman) zajednitko} svim bicima (VI. 9-16). Umnozavanjem biéa (sat), koje je prvo, nastaje, wu sledu, najpre tejas (toplina, vatra) iz nje ap (teénost, voda) a iz ove amma (Evrsta (var, hrana). Kako smo veé rekli u viSe navrata, a u tome se slazemo sa Belvalkarom i Ranadeom (48226), ove termine ne treba shvatiti samo u Konvencionalnom znadenju (vatra, voda i hrana) veé — uzimajuéi wu obzir njihova upotreba dalje u izlaganju (Ch. VI. 4) — kao oenaku energetsko- -preobrazavalackeg, teinog i Evrstog supstrata zbivanja No, ova osnova se pokreée u_zbivanje tek posto je ofivljena tivim sopstvom™ (jivaiman) biéa, kadau trostrukom preobraZavanju iz elemenata proishode po- jedinagni entiteti (imena i oblici — nama-rapa). ') Sa izvesnim razlikama, uéenje 6 pet elemenata nalazimo wu upanigadama na vi8e mestal™” "557 Uodjku Likoui | pojmovi objasil smo smisao termina sdevat, te Smattamo da pam svarna depersonalzacja ovde dopusta {is ovorimo. 0. velementima™, Mo. She 1 Osta ieadvady ako tu ae upoteebjen kasi Karaiterisfan temin Bhat, nego deve >) Usenje o pet elemensie galazimo u Grékoj tek kod Ar: stotela (peti element, auher) Za Platona ahr je samo najSisji fk anda (er 14 Na primer u Ait-up. (V. 4) navode se prikivi (zemlja), vayu (vetar), akasa (etar), ap (voda) i jvouis (svetlost), U Mu-up. (II. 1. 3) to su: kha (prostor), vavu, jvotis, ap i prehvi U Svet.-up. (I. 12): prahivi, ap, tejas (vatra), anila (vazduh) i kha (prostor), Po svemu sudeéi, u ovim nabrajanjima nema bit- ni razlika, pa su ‘ejas i jyotis sinonimno upotrebljeni kao oznaka vatreno-topioino-svetlosne osnove zbivanja, vayu i anila za gasovitost, a aka i tha kao sinonim) za eterigno-prostorni aspekt deSavanja. U Taitt-up. nalazimo pokusaje sistematizacije i poverivanja elemenata sa ostalim petoélanim nizovima odredbi. Ustanovijuju se dve petoélane matrice, jedna vezana za fizitki i Zivi svet (adhi-bhita), a droga ‘za goveka /adhyaima), Ustanovivsi ovu_petostruku ko- respondencij izmedu razlictih ravni zbilje, mislioci su pus da je ve (sora) petostruko (patie). CT NEPROPADLJIVO | BRAHMAN Prelaz od .fizitkog™ na apstraktno odredenje os- nove sveg zbivanja, jeste prelaz od ,fizike” na ontolo- aiju, tj. od odredenja osnove zbivanja ka bitku. Ta SreGemo stavove koje bismo mogli razmatrati i u odeljku Posveéenom ontoloskim idejama upanisada. Imajuéi to u vidu, osvmugemo se na neke stavove iz upanisada koji predstavijajuodredenja opite osnove zbivanja, nezavisne od navedenih elemenata, 1) U dijalogu iz Brhad-yp. OU. 8. 7-8) Gargi pita Jadnjavalkju na demu je izatkano akaia, Sta su niegova potka i osnova. Ovaj odgovara da znalci brahmana to nazivaju aksara (nepropadljivo) i podvlati da se to ne moze opisati svojstvima elemenata: ono nije vazduSasto, niti eteriéno-prostorno (akasasto"), nije vodeno, niti vatreno, nsDalje, on podvlaéi odsustvo svojstava koja bismo mogli pripisati-personalizovanom principy — aksara je bez ofiju i usiju, bez glasa, duha, daha i ustij. Takode je izvan svi odredbi biéa: nije kratko, niti dugo, nema unutrasnjosti, spoljasnosti, niti_ razmera ‘Na taj natin, polazeéi od pitanja 0 osnovi, Jadaja~ valkja dolazi do’ bitka biéa. Ono po gemu sva bica Jesu, 40 je § one strane svake bigevitost 2) U jedno}kasnijo| upanisadi (Mundaka) nalazimo stavove koji nepropadjivo odreduju pretezno u smish osnove. Kao Sto pauk otpuita i privlati nit, kao Sto bilje nige iz zemlje, a dlake iz glave i tela coveka, tako sve (visva) proizlazi (sambhid) iz nepropadliivog™. (Mu. Tak) ‘U deugom stavu upotrebljen je sinonim za aksara, reé avyaya (nepromenljivo, nepropadlivo): Ono sto je nevidljivo, nedohvatljivo, bez porekla i boje, bez ida i sluha, ruku ili nogu, vetno (nity), sveproti ‘majuse (susikima}, to je nepromenlivo (avyaya) koje Sabrani smatraju matericom bia (bhtayoni)."* (Mu. 11.6) Mi Kao sto iz bukteée vatre Kuljaju biljade slignih vamica tako, dragi mo), bezbrojna biéa (bhava) prois- hode (prajan}) iz nepropadijivog i vracaju se onamo.” (Mu. TL 1) U ovim stavovima gitamo jedinstveno odredenie osnove i bitka biéa. Osnova vile nije odredena tvarno, ‘Keo materijaina, fizitka osnova, vee kao totalitet Koji je bitak biea. U tom sklopu sé i brahman javlja kao raosnova Ono iz. dega se ova biéa radaju, po Soma Zive posto su. rodena, ono u Sta se, odlazedi, stapaju to je brahman.” (T. MI. 1.) ‘Ovo je upanisadskim misliocima omogutilo da dodu do dinamigkog pojma bitka, u kome nastajanje i nesta- Janje nege biti nemoguce kao 1 Parmenidovo} ontologij 16 RED U ZBIVANJU U upanisadama nalazimo sprovedenu shemu preo- brazaja elemenata i na osnovu nje dosledno poimanje ukupnog zbivanja i govekovog mesta u njemu. Prvo, preobrazaji elemenata jednih u druge navise i nanize, 8. imedu neha zene, vod Ka dis Kruznog tok ukupnog zbivanja. Drugo, uspostavijena je analogiia snovnih sstavaka svt | Soveka—Korespondete izmedu. matrica sveta i Coveka. Treée, dolazi se do zaikljucka da se psihofizitka celina éoveka razlaze posle smrti, § tim Sto jedan aspekt prelazi put navise 1 na- nize, tj. ponovo se vraéa U nova otclovljenja. Ali upa- nikade ne ostaju na tome (kao uostalom ni pitagorejci, Empedokle ili Platon) vee nas dovode i pred pitanje moze li ovek konaGno zavrsiti sudbinu bivanja u svetovirna? PREOBRAZAJI ELEMENATA Preobraiaji ili proishodenja elemenata jednih iz rugih izlozeni su, kako u kosmoloskim objasnjenjima, tako i u odredenjima procesa koji se aktualno odvijaju. Pored toga, nalazimo i apstraktna odredenja reda u zbivanju, preko principa koji predstavija inherentnu pravilnost i sled w zbivanju. 1) Medu kosmoloskim uéenjima veé smo pomenuli Udalakinu koncepeiju nastanka elemenata iz bica. U fazi preobrazaja — u kojoj se tsi elementa pojavijuju kao trostrukost (trostruéenje, rrist-karana) svih enti- {eta — objainjeno je kako se ovi preobrazaji ispolja- 17vaju u fizitkim pojavama, (Ch. VI. 4.) Biolotka repro- dukeia takode ima tr vida: radanje iz jajeta, iz drugog biga, i iz klice. (Ch. VI. 3. 1.) Asimilacijom, tri ele- menia se defe na po tri razlgita kvaliteta i ulaze w fizioloski opticaj organizma. (VI, S—6.) Udalaka zak- Ijutuje svoje fizitko, biolosko, fiziolosko i psiholosko izlaganje opticaja elemenata ontoloskim zakljuckom, Koji posredno sledi iz. kosmoloskog stava da su elementi nastali umnozavaniem bia. ‘On veli da nema nigeg izvan preobrazaja ova tri elementa — sve Sto Se pojavijuje kao erveno je oblik topline, sve Sto je belo jeste oblik teénosti, a tamno oblik Evrste tvari, Na osnovu toga dolazi se do opiter zakljutka: i ono Sto je nespoznato /aviiara) samo je sklop /samdsa) ovih trju. (Ch. VI. 4. 7.) Preobrazajima {ri elementa objainjava se i anatomija i fiiologija doveka, Posto je objasnio uzlazni put preobrazaja elemenata, i, njihovu evoluciju (iz biéa) i preobrazaje, Udalaka ukazuje i na obrnuti sled preobrazaja (involuciju) cle- ‘menata, ‘Kad je hrana izdanak, tragaj za vodom kao ko- renoin, sa vodom kao izdankom tragaj za vatrom kao orenom, sa yatrom kao izdankom tragaj za biéem kao korenom." (Ch, VI. 8. 4.) 2) Ucelini uzev, kad je jednom ustanovlien redosled nastajanja, upaniSade se ne bave detaljno preobrazajem clemenata, iako mestimice dodiraju ovo pitanje u tra- Zenju osnove. Medutim, otigledno je dz one razlikuju dve faze u kretanju, odnosno preobrazavanju clemenata: proishodenje, ili nastajanje /sambha)"" jednih iz drugih i vraganje (gati)"?"y osnovu; tj. pridolazenje (samu- pada) i preokretanje (pratyastam ya) w osnovu.!") Kad Je ret 0 vezi organskog i neorganskog sveta, u pojedinim stavovima su organski elementi i bica 2 TL bo Ghul, #48 be Ch 91 us shvaéeni kao prirodan nastavak preobraZaja neorganskih elemenata.'*!' Iz biti (dtman) nastaje akasa, iz akdse velar, iz vetra vatra, iz vate voda, iz vode zemlja, te zemlje bile, iz bila hana, iz hrane bide » udovima (Td) No, daleko vaznija od ove .inearne™ koncepcie bila je ideja © Korespondeneiji sveta i coveka. COVEK I SVET Korespondencija razlititih planova, ili shematski sredenjih analogija, na relaciji mikro-makrokosmos (od- nosno, veze organizmiékih, fizitkih i astralnih odred- nica), bili su jedna od osnovnih preokupacija teorijskog mislenja starog veka." ‘Ova ugenja bila su rukovodena idejom da se izwade Jjedinstvena osnova i princip objasnjavanja svih pojava. Razligite matrice (sa 3, 4, 5 ili 7 odrednica) vazda imaju na _umu isti cilj —’ stvoriti jedinstven, harmo- nigan sistem stavova u koji bismo skladno’ uklopi sve Ho znamo o svetu i Goveku. Razligite sheme, za- snovane na cvom principu, sreéemo u skoro svim starim kufurama, od Kine", preko Indije i Persi je™™, do Greke, 90 Kako viimo, upanisadepraveratku iamedu ,o2iljenost* u motoritko-energetskonsmislv 1 oisljenost ubioloikom smi "35 Projekte shematobrazacajednog domena na objainjens pojava u dragom domenu nije ikutiva speciiénost starog. Srednjeg veka Analogne’pojave nalazimo it savremeno) nas, 1 objsknjavanju boloskit i psihifhih process (,biologizam™ sociologi. ,sociologizim" y eset ii filovoti, «mmehanicizam” Pologi ologizam™ ili pacomoefizam” w pibologi) "85 "Do danas je svaksike ngbolje satuvan ovakay sistem obj nienja Kineskog porekia (u home stosemo drug pet clemenala zemlju, devo, vatru. vodu i metal) na home je pocivala 4 tradi GlondaKineka mesicins (vidi np. 2. Bo: Aime medica, Beograd, 1975), Shematizam analogja kas sistem objatnjenia je bio’ne manic ucalun u evropsko} nau! sve do polovine XVIil veka (uporedt npr sistem Puracelajusovih biohemiskih i mediciskih_utena) "we" Tako nam Veli (2621) skrete pazaja na paralelzam ‘makro i mikrokosmosa u sedmotlano} shemi tz staropersskog dela 9Na osnovu toga, mitska imaginaclja i teorijsko misljenje pokuéavali su da objasne i razumeju odnos celine i delova i uspostave odredene smisiene veze izmedu razliitih ravni_ postojanja i bivanja Kad izdvojimo te ideje iz razlicitih upanisada, pred nama izranja jedan sistematigan sled shvatanja. Tako ne ‘mozemo biti sigurni koliko je on plod nase konstrukeije, 2 kojoj meri je rekonstrukeija stvarnog (istorijskog) razvoja tih shvatanja, takva (re)konstrukeija je plodna iz dva razloga. Najpre stoga sto unosi red uw idgje Koje nalazimo, take reti, razbacane w pojedinim ups nifadama i ukazuje na smislena veru izmedy stavova Gija srodnost na prvi pogled izgleda samo sluéajna. Na {aj nadin, pojedina shvatanja izranjaju kao delovi jedne misli_u kojoj_mitska imaginacija biva zamenjena fi- lozofskim mislienjem, a upaniSadski_,materijalizam’ i nridealizam" se nadopunjuju u razvoju upanisadske iden litetne filozolije. Drugo, to nam pruza Kljué i 2a razu- mevanje analognih tema u drugim kullurama starog veka, ‘-Biofizi¢ka' shvatanja u upanisadama na prirodan natin vode ontoloskim i metafizickim temama. Shva- tivSi goveka kao deo sveta, ii kao svet uw malom Koji podleze istom redu kao zbivanja sveta, ovi_ mislioci irazili su i na8li neprolaznu bit sveta i doveka i us- Ppostavili znanje koje oslobada straha od sudbine. Kad analiziramo na koji se sve navin i sa kojim ‘znavenjima ideja 0 Korespondenciji i jedinstvu sveta i Coveka javija u upaniSadama, uoéavaino priblizno pet radlititih vidova ove ideje. Prvi, uglavnom nasleden iz preupanigadskih tek- stova, jeste kosmoloski, Drugi je vezan za objasnjenje Govekovih biofizioloskih i psihitkih funkcija. Treéi ob- ja8njava saznanje korespondencijom culnih funkeija, Bandahiinpersiski wi} na Hipokeratovu mediciny i Platonov Aka emi. U vreme taniiema (V sek ne) & ld sve ved ute {aoge sige sedmotlna shema, fj nsgovelta)nalazimo 1 u upan. Sadama, (Mo. 1. 8) 0 clemenata i svojstava sveta. Cetvrto, na osiovu svega toga dolazi se do ideje jedinstvenog regulatora 2bi- Vanja (unutarnji Kontrolor ~ antaryambr), 2ajedniskog svetu i éoveku. Peto, smrt se objasnjavi ii Kao rasta kanje tovekovog biga na funkcije koje se stapaju sa svojim analogonima u spoljnom svt, ili kao. svoje- vistun put navite i nanize u novo rodenje (analogno kruznom opticaju elemenata). Na kraju, “idejao stapanju Goveka sa_najviSom zbiljom — koja se dclom zasniva na ideji korespon- dencije, a delom je nadilazi kroz moguénost obustav- anja vracanja { ponavjania epzistencie — biva postuc lirana kao krajnja mogucnost Covekove egzistencie. 1) Sver kao veliko bige — Vide smo kako je Resvedskoj himni Puruasukia (X. 90) nastanak sveta objainjavan Zrtvovanjem i Komadanjem Puruse’ kao osmitkog. pra-biéa. Sliénu, mitsku postavu nastanka sveta nalizimo i na nekoliko mesta’u upanigadama Tako u Aitareya-up. (I. 1) nalazimo opis nastanka fizitkih i bioloskih elemenata iz delova tela svetskox Puruée, koga uoblituje kosmicki Arman. U slignim pri ‘merima mitske imaginacije istraivaci su obieno. videli samo. sluéajeve antropomorfizma u_poimanju, sveta Medutim, dalj razvoj upaniadske mislidaje nam osnove za neSto vile, {j. dau tome vidimo prvi korak u po- stavljanju ideje 0 Korespondenciji sveta i coveka. Ako je prvi korak bio antropomorfnog karaktera (Qj. pro- jekcija telesne sheme Coveka na bige sveta), drugi korak je bio kosmomorinog karaktera (\j. razimevanje 60- vekovih biopsihigkih funkeija u korespondencii st pr rodnim entitetima). Ml) Covek kao svet uw malom — U Brhad-up. (IIL 9, 28) Jadnjavalkja daje slikovito poredenje 2medu razliitih delova i funkcija drveéa i Goveka. U drugoj postavi (K. VI. 1. — Ma. VI. 4) sam svet je pred- Stavijen kao drvo u izvmutom’polozaju, fii je Koren brahman, a stablo, grane i listovi entiteti sveta. Dalji korak u okviru iste ideje je uspostavijanje ube Korespondencije izmedu sveta't Coveka, uoéa- 120vvanjem elemenata koji svojim preobrazajima omogucuju jedinstveno objasnjenje zbivanja uw svetu i razlicitih tovekovih funkeija Kako smo videli, kod Udalake se korespondencija uuspostavlja preko tri elementa koji ine osnovu fiziekih, organskih i psihi¢kih zbivanje. Kod Raikve (Ch. VI 3. 1-4) iw Brhadup. (1. 5. 21) korespondencija je agovettena stodnoseu vayua i prdne kao energetsko- -vamnih osnova zbivanja u svetu i éoveku, U Taitt-up. (. 7) odrednice fizitkog sveta su. sistematizovane u okviru petostruke matrice naspram koje stoji petoclana shema anatomskih, fizioloskih i psihitkih odrednica Zoveka. Tako se dolazi do generalnog zakljucka. ,,Pe- tostruko je zaista sve to, Petostrukim se_petostruko postize (sprnoti)." Dakle, petoélana koresbondencija sveta i doveka omoguéuje nyihovo cemeljno ontolosko jedinstvo. IID) Korespondencija i saznanje — Ova ideja je dalje razradena u kashijoj, Kawitaki-up. (Il. 4—8.) Korespondencija izmedu tclesnih i psihigkih.funkcija, na jednoj, i svojstava sveta, na drugo} strani, poslue Zila je i ontoloskom utemeljenju saznanya. Ideja jedinstva subjekia i objekta (koju 6emo detalnije istraziti u odeljku Porveéenom problemima saznanja) zasnovana je na ko- respondencij*”jedinica saznajne funkeije (praitd-mar- ra) i jedinica materijalnog svete Bhtta-maira) Govor obubvata sva imena, dah mirise, oko oblike, uuho zvuke, duh misli. Sve te funkeije obuhvaéene su saznajnom’funkeijom (prajia). Da nema prajta-marra, ne bi bilo bhatamatra, jer samo na osnovu jednih ne bi bio mogue nikakav oblik (§. pojava), (Ka, IIL, 8.) TV) Unutarnji kontrolor — Apstraktnijim postavlja- njem ove teme, Jadnjavalkja (B. II 7. 3—23) izrige bit koja nadilazi puku korespondenciiu sveta i coveka i "25 Termin ,korespondencia ima ovde drugaii smisao nego 1 teorji saznanja tog mena, pozsate} U eveonsko) (rade 12 pojavijuje se kao ,.unutarnji pokretaé" ii kontrolor (antaryamin) sveta’t coveka, Onaj koji prebiva u svim bigima, od svih biéa razliéan, Koga nijedno biée ne zna, éije su obligje sva biga, koji sva biéa iznutra pokreée’ (antaro Yamayati) tah Js Woe Sopstvo, ancarytin, bes (B. It 15. Pored ostalog, antarymin je davao maha teoloskim { mistigkim interpretacijama, Takode je omiljeno tuma- Genie ove ideje u smislu , svetskog dha” __ Medutim, iz samog ieksta vidimo da Jednjavalkji nije stalo do ,svetskog duha“, veé do izricanja jednog pFincipa, jedinstvenog za fizigki svet i samog coveka Antaryamin sve (sarva) pokreée i upravlia (vamaya) i besmrtan je (amria). Dakle, ima dve iste uloge kuo Anaksimandrov (25/114) apeiron, koji pokrete i upravlja (kybemon) sve (panta) i besmrian je (athanaton). No, Jadnjavalkja ulazi u problem koji Anaksimandar ostav- lja po strani, buduéi da je zaokupljen samo filozofijom prirode. Jedan op8ti princip mora se odnositi, ne samo fa predmete saznanja vee ina samo razumevanje (viflana), ne samo na objekte vee i na razum (manas) (B. IIL. 7. 20, 22) U tome se ogleda temelino je- dinstvo sveta i Eoveka. V) Smrt — Konaéno, jedinstvo sveta i Zoveka se éituje i u starti. Iz raznolikih opisa koje tu nalazimo, Vidimo najpre to da ideja nadzivijavanja nema, kako obiéno smatramo, spiritualisti¢ko veé materijalisti¢ko polaziste, tj. inspirisana je prvobitno odr2anjem mate rije i energije. Covek je i sam ukljuten u preobrazaje clemenata i ide ..gore-dole™. On prelazi put izmedu zemlje i neba i obrmuto, jer podieze redu u zbivanju. Mitska i religijska ‘tradicija zastupale su jedno skoro vulgarno-materijalisti¢ko shvatanje, koje starije upanisade (B., Ch., A., T.) prevazilaze razradenom filo- UP Jadnjavalkji ne promige ni paradoksalni Karakter ove ieje. Otuda se antarjamin u kranjoj lint ne mode opacit, vee (on) opaga. ne moze se saznat, vee (on) saznaje. (Br Il 3.23), Subjekt kao subjekt, ne move bit objet. 123zofskom pozicijom, a mlade (Ka., K., S., Ma.) zame- ‘juju racionalnom teologijom, Tadvojiéemo sada osnovne opise smrti w upanisa- dama. 1) Za jedan tip shvatanja karakteristiéno je da se ovek razlaze na razlitite komponente od kojih Se svaka stapa sa njoj pripadnom komponentom spolinog sveta, dok puruia kao samostalna matrica lignosti podleze reinkarniranju. Kad éovek umre, njegov glas odlazi u vatru, dah u velar, oko u sunce, duh u mesec, sluh na éetiti strane, telo u zemlju, diman u akalu, dlake glave u bilie, dlake tela u drvese, a krv i sperma u vodu. Bint. 2. 13) 2) Drugi opis ne govori 0 razligitim komponen- tama coveka, koje bi se jednokratno razisle i utopile u odgovarajuse elemente, veé éovek prolazi, transfor- miSuci se, kroz razligita stanja. Govoreei 0 tome, upanisadski mislilac Pravahana Jaivali (B. VI. 2. 1S—16) istige tri grupe ljudi koji, s ‘obzirom na svoje znanje ili natin Zivota, imaju razli« itu sudbinu, a) U_ prvu spadaju ljudi upuéeni_u znanje koje izlaze Daivali, kao i oni koji five u Sumi i uprazniavaju veru istine (Sraddham satyam upasate).!°"" Oni ,dospevaju (abhisambhavanti) w plamen (ar- 4)", ig plamena u dan, iz dana w prvu_polovinu meseca,'™” iz prve polovine meseca u Sest-meseci!” 1 Ove dve kategoriie Hud su srstane u istu grupy i na drogiq,mestima, (Ch. V. 10.1 Mun. 121 = Pl. 10) TieF"Gve sthvatnje je blo. poverano sa praksom kremacie 3 Apneyamina paki pei Slrnaes daa unarnog Mese a, od miadog do putog Mestca. Za razlku od englskog i ne- ‘mackog, Kod nas ata feb aznacave | nebesko ‘elo | kalendarsku Jedinew, Terminolotka razika je, po svemu sud, uvedena kad at 5 lunarnog Kalendara preslo na solar, v kome mesee) nemaju 28 dan, fe pohlapau se sa Tunaciom vb U ovom redosledu mogu se prepoznati Koren trade i rekih obigaje koji sur se neki Keaevimaodefalt do. danas Apoment mrvima pose Sest ned, Sst mesce. td) 124 severne sunéeve putanje, iz ovih Sst meseci u, svet bogova (deva-loka), iz sveta bogova u Sunce.""” iz Sunca u munju (vaidywa). Kad tw dospe, duhovni deo lignosti (puruio, manasah) vodi ga w svet Brahmana (brakma-toka).'*) U tom sveta nadalie prebivajy. Iz ovog nema vraéanja.” (B. VL 2. 15.) ) Drugu grupu predstavijaju ljudi koji. prinose ewe, daju u dobrotvorne svthe i upraznjavaiu, tapas. Oni .dospevaju u dim (dhama), iz dima w noc, iz nogi u"drugu polovinu meseca, iz druge polovine imeseca u Sest meseci jwine putanje sunca, odatle u svet ofeva, iz svela obeva u Mesec. (...) Kad to produ, dospevaju uw akasu, iz akase u vazduh, iz vazduha iu, iz kise w zemfju. U zemiji postaju hrana.” Potom, preko goveka i Zene nanovo se radaju i tako kruze (amparivr ‘©) Oni, pak, Koji ne znaju za ova dva puta, po- staju_moljei, di bilo Sta Sto ujeda. (Ch. VI. 2. 16) Procesi opisani pod (a) i (b) nazivani su devaydana (put bogova") i pitrydna (put oceva"). U. vreme Revede devayana je ozacavaia period severne eklip- tike kada se odavala posta bogovima. Pirrytna je bila ) koja izaziva ponavijanje, moze otkloniti samo ako se oslobode (pramué) Zelje iz srea, ako se Zudnja upravi na ono Sto Je bit svega, ako se Zudi za atmanom (aimakama) Neznanje (avidva) i nerazumevanje (avijfiana) kao fosnovni uzrok samsare podvlace i kasnije upanisade. Ko ne shvata, Gili je duh rasprien, ne postive taj cilj (t). oslobodenje) veé se vraéa u samsaru. (K. UL 7) U Mundi, ovo nemnanje ukluéena je zabluda da se sprovodenjem rituala moze postici oslo- bodenie. Prebivajuéi usted neznanja, smatrajuéi sebe uéenim, budale, uznemirene nevoljama, idu okolo kao slepci vodeni'slepcem. Nezreli, Ziveéi w neznanju, misle: ,,po- sligli smo cilj'. Posto zbog prianjanja, oni koji sprovode rituale ne shvataju, oni tonu natrag kad se_njihovi svetovi (tj. plodovi njihovih zasluga) iserpe (ks) Zabludeli Ijudi, koji smatraju_da su_prinosenje intvi i zasluéna dela (iétaptrta) najvazniji, vraéaju se iz nebeskih svetova natrag u ovaj, ili joS niai svet (Mu. 12. 8—10) BIVANJE U SVETU S obzirom na Skrtost izraza, upanisade iznena- Zhe Pilsophy ofthe Upanishads, Caleuta 193s. P. Deussen: (u okviru Allgemeine Geschichte der Philosophie tom 1, drug deo, nslart se stmosiaind study) Die Philosophie der Upanishads, Leipeig, 193. ‘AVE. Gough: The Philosophy of the Upanshals, London ‘A. B. Keith: The Religion and Philosophy of the Veda and Upanishads, Harvard 1928 ‘G. Mukkhopadhyaya Stulies ir the Upanishads, Calcutta 1960 HL Olgenbergs Die Lehre der'Upanshaden and de Anfdnge sles Budhirus, Golingen 1915. 'W. Ruban Die Philotopien der Upanishaden, Bern 1947. A Ja: Syrkin: Nekotorse problem Lucena Upantsad, Mosk 197 190, 14 KRACI RADOVI G, Flego: Temeline mist glavnih Upanisads, ts, asian Ve Matié: Upanitade, ts. Forum” 10/1974 VEDANTA Vedamastzra sa komentarima Sekar eng. prevod G. Thibaut 1896, New’Vork 1962 fols¢ prevod 8. Radhakrishnan, London 1961) Gandapaitvaharka (nem. prev. P. Dewssen, w .Sechzig Upa- nishas dev Vea Lepcie 1897) V. H. Date: Vedanta explained, Bombay 1984 P. Deussen: Das sistem des Vodanta, Leipaig 1883, ©. Lacombe: Labvoln Selon fe Vedenra. Pars. 196, TMP. Mahadevan: The Philosphy of “Advita Madras vos, M, Sirer: Comparative Study in Vedeniom, Bombay 1977 JF. Sal: Advaita and Neoplaonin Maras. 196) IM, Walleser: Der dltre Vedanta Geschichte. Kr und Lehre, Heidebers 1910, RECNICL U okie Filcofichog reénika jedan bro} termina obradio je Vevjuié (2agred 1969) sa Op Blilingk &R, Roth: Sansiri-Wanerbuck, St, Petebu “VS. Apte: Samsrit-Englith Dictionary, Delhi 1965, J. Dowson: Clase Dietionary of Hinds Mythology, London wn, fog Me MonicNitlams: A SanrisEnish dvioary, Onord IM. & J. Suiley: 4 Dictionary of Hinduism, London 1977 B. Walkers Hind World (ll), London 1968 215