Važnost faze definisanja zahteva

Pri razvoju bilo kog složenijeg softverskog projekta, neophodno je definisati precizno sve faze životnog
ciklusa softvera. Ovde je poseban značaj dat prvoj fazi razvoja, prikupljanju zahteva od naručioca, jer od
njega zavise i ostale faze.

Ukoliko u ovoj fazi nastanu propusti i greške, one će se provlačiti i kroz ostale faze i negativno uticati na
realizovanje softvera. Zbog toga je neophodno precizno definisati zahteve od naručioca, te zahteve ako
je moguće zapisati i u tom obliku analizirati zajedno sa naručiocem, kako bi bili sigurni da su zahtevi
precizno definisani. Ukoliko dođe do grešaka, povećaće se vreme potrebno za njihovo otkrivanje u
narednim fazama životnog ciklusa, a samim tim i troškovi se višestruko uvećavaju.

Postavlja se pitanje da li je definisanje zahteva u životnom ciklusu softvera gubljenje vremena i ko ima
koristi od toga?

Specifikacija zahteva je značajna za svakoga ko ima bilo kakve veze sa projektom koji se radi. Projektanti
znaju šta treba da projektuju, oni koji testiraju, kakav je izlaz koji očekuju. Najviše koristi imaju korisnici
jer znaju šta će dobiti kao rezultat na kraju. Obično razvoj softverskog proizvoda počinje kada naručioc
utvrdi da su zahtevi dobro prikupljeni. Npr. ako naručilac želi da na sajt o kupovini uključi listu želja, on
će analizirati zahteve i tražiti da se doda lista želja, ako već ne postoji. Na taj način, sa povećanjem uloge
korisnika u kreiranju zahteva, utiče se na dalje faze razvoja.

Ako se radi o manjim projektima, jedna osoba može raditi na svim fazama životnog ciklusa softvera,
odnosno sama realizovati projekat. Međutim, ako je projekat veći, mora raditi veći broj ljudi na njemu, a
samim tim mora se vršiti i analiza zahteva projekta kao prva i najvažnija faza životnog ciklusa softvera.

Proces otkrivanja zahteva korisnika predstavlja prvi korak u razumevanju problema koji softver treba da
reši. Prevashodno ljudska aktivnost, prepoznavanje stakeholdera i uspostavljanje veze između razvojnog
tima i kupca čine najvažnije faktore u procesu prikupljanja, obrade i validacije zahteva.

Od fundamentalnog značaja je dobra komunikacija na relaciji softverski korisnik – softver inženjer. Bez
dobrog komunikacionog kanala na realaciji korisnik – proizvođač softvera postoje ogromne šanse da se
dobije softver koji ne ispunjava u većoj ili manjoj meri ono što se od njega očekuje.

Proces prikupljanja zahteva korisnika je složen i ozbiljan proces. Neophodno mu je prići sa puno
ozbiljnosti i uz poštovanje standarda i preporuka. Potrebno je ispoštovati proceduru da se sve
dokumentuje u okviru ovog procesa, kako bi se mogle ispratiti izmene i kako bi se proizvođač softvera
zaštitio od korisnika koji su u međuvremenu promenili delove zahteva.

Izmedju 40% i 60% softverskih grešaka i defekata rezultat su lošeg softverskog managementa i loše
definisanih zahteva.

Grupa Standish je 1994 god. ispitala ishode više od 8 000 softverskih projekata u preko 350 kompanija:

- 35% softverskih projekata je otkazano pre nego što su završeni

 - u velikim kompanijama samo je 9% projekata isporučeno na vreme i u okviru budžeta, u malim
kompanijama 16%.

Grupa Standish (1995) je tražila od učesnika istraživanja da objasne uzroke neuspeha projekata:

1.nekompletni zahtevi (13,1%);

2.nedovoljno učešće korisnika (12,4%);

3.nedostatak resursa (10,6%);

4.nerealna očekivanja (9,9%);

5.odsustvo podrške rukovodstva (9,3%);

6.izmene zahteva i specifikacija (8,7%);

7.odsustvo planiranja (8,1 %),

8.sistem više nije bio potreban (7,5%)