Универзитет у Источном Сарајеву

Филозофски факултет Пале

МОЗАК И ПОНАШАЊЕ
Семинарски рад из физиологије

Професор: Студент:
Синиша Ристић Бојана Николић

Пале,2019.године
 1.Шта је бихевиорална неурознаност?

Порекло бихевиоралне неуронауке

-Бихевиорална неурознаност (или биопсихологија) развила се из физиологије и

филозофије када су рани психолози усвојили емпиризам.

-Већина психолога и неурознанственика третира ум као производ мозга,верујући да се

ментална активност може објаснити функцијама мозга.
-Локализација описује функционисање мозга боље од еквипотенцијалности, али мождани
процеси вјероватније је да ће се изводити мрежом структура него једном структуром .

Природа и неговање

-Ми учимо да су бројна понашања под утицајем гена. Jедан не наслеђује само понашање,

али гени утичу на структуру и функцију у мозгу и телу на начин на који утиче на

понашање.

-Понашање је производ и гена и околине. У многим случајевима гени производе а

предиспозиција и окружење додатно одређују исход.

-Са знањем мапе гена стојимо на прагу невероватне прилике за препознавањем узрока

понашања и болести, али суочавамо се с застрашујућом етиком која је такође изазвана.

 2.Комуникација у нервном систему

Ћелије које нас чине ко смо

- Постоје три главне врсте неурона: моторички неурони, сензорни неурони и

интернеурони.Иако играју различите улоге, имају исте основне компонентеи које делују

на исти начин.

-Неурална мембрана је електрично поларизирана. Овај поларитет је потенцијалан за

одмор, који се одржава силом дифузије и електростатичким притиском краткорочно и са

пумпом натријум-калијума на дужи рок.

-Поларизација је основа реакције неурона на стимулацију, у облику степенираног

потенцијала и акционог потенцијала.

-Неурон је ограничен брзином пуцања апсолутним ватросталним периодом и

способношћу да реагују на различите снаге подражаја по закону све или ништа.

Интензивнији подражаји проузрокују паљење неурона раније током релативног

ватросталног периода, пружајући начин да кодирају интензитет подстицаја (закон о

стопи).

-Глијалне ћелије пружају мијелинизацију која омогућава неуронима да се брзо понашају

остајући мали. Такође помажу у регулисању активности у неуронима и пружају неколико

подржавајућих функције за неуроне.

Како неурони комуницирају међусобно

-Пренос са неурона на неурон је обично хемијски код кичмењака,укључујући

неуротрансмитере који се ослобађају на рецепторе на постсинаптичким дендритима и

ћелијском телу.

-Неуротрансмитер може створити ексцитаторни постинаптички потенцијал, што повећава

вјероватноћа да ће се постинаптички неурон запалити или ће створити инхибиторни

постсинаптички потенцијал, што смањује вероватноћу пуцања.

-Кроз временску и просторну сумацију, постсинаптички неурон интегрише своје

многобројне ексцитаторне и инхибиторне улазе

-Регулација синаптичке активности производи се аксоаксонским синапсама других

неурона, подешавање излаза предајника од стране ауторецептора и промена броја или

осетљивости постинаптичких рецептора.

-Остављени неуротрансмитер може се вратити у пресинаптичке терминале, које

апсорбоване од стране глијалне ћелије, или разграђена ензимом.

-Људски нервни систем садржи велики број неуротрансмитера, које детектира ан

још већа разноликост рецептора. Неурон може да ослободи комбинације две или више

неуротрансмитери.

-Рачунарски рад у мозгу обаваља се у сложеним неуронским мрежама .

3.Организација и функције у нервном система

Централни нервни систем

-ЦНС се састоји од мозга и кичмене мождине.

-ЦНС је распоређен хијерархијски,са физички вишим структурама које проводе више

софистициране функције.

-Кортекс је локација најсофистициранијих функција; испреплетене структуре мождане

хемисфере обезбеђују максималну количину кортекса.

-Погледајте табелу 3.2 за главне структуре мозга и њихове функције.

-Иако је локализација важан функционални принцип у мозгу, већина функција зависе од

интеракције неколико подручја мозга.

-Леђна мождина садржи путеве између мозга и тела испод главе и обезбеђује сензорно-

моторне рефлексе.

-Цереброспинална течност штити мозак од трауме; крв-мозак баријера блокира улазак

токсина и неуротрансмитера у мозак.

Периферни нервни систем

-Погледајте слику 3.19 за резиме поделе нервног система

-ПНС се састоји од кранијалних и кичмених нерава или, алтернативно, соматског

нервног система и АНС-а.

-Соматски нервни систем састоји се од сензорних нерава и живаца који контролишу

скелетне мишиће.

-Симпатична грана АНС припрема тело за акцију;парасимпатичка грана чува и обнавља

енергију.

-Међусобно повезивање у ланцу симпатичких ганглија значи да је симпатички нервни

систем тежи да функционише у целини, за разлику од парасимпатичке гране.

Развој и промене нервног система

-Пренатални развој нервног система укључује

-пролиферација, множење неурона дељењем;

-миграција, у којој неурони путују до одредишта;

-кружно формирање,раст аксона,и њихова повезаност са њиховим циљевима,и

-обрезивање круга, елиминација вишка неурона и неисправних синапси.

-Мијелинизација се наставља кроз адолесценцију или касније, уз то да се виши нивои

мозга мијелинизирају последње.

-Искуство може произвести промене у структури и функцији мозга.

-Иако се неки опоравак функције догађа у ЦНС-у сисара, мало је или уопште нема

истинског санирања оштећења било неурогенезом или регенерацијом; повећање поправке

је главни истраживачки фокус.