Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

Seminarski rad
Predmet: Psihologija

Tema: "Eksperiment sa očevicima saobraćajne nesreće"

Profesor: Prezentaciju pripremili:

Danilo Bunjević 416/19
Jovana Lazarević 417/19
Milica Živanović 415/19

Beograd, 2019.
Osnovni biografski podaci o psiholozima

Elizabeth Loftus

Elizabeth Loftus je američki kognitivni psiholog, rođena 16. okrobra 1944. godine. Za
Elizisabeth se može reći da je ekspert za ljudsko pamćenje. Sprovela je istraživanje o
„pokvarljivosti“ ljudskog pamćenja. Poznata je po svom revolucionarnom radu o
dezinformacijama i sećanjima očevidaca, kao i prirodi lažnih osećanja, uključujući i
oporavljena sećanja povodom sekusualnog uzmeniravanja iz detinjstva. Svoja istraživanja je
primenjivala na zakonske postavke, obezbedila je svedočenje veštaka za stotine slučajeva. U
kvartalnom naučnom časopisu američkog odeljenja za psihološka udruženja, „Pregled opšte
psihologije“, Loftus je zauzela 58. mesto od 100 najuticajnijih psiholoških istraživača 20. veka.
Ujedno, bila je najviše rangirana žena te liste.
Elizabeth Loftus potiče iz jevrejske porodice. Odrasla je u Bel-Air-u, u Kaliforniji. Otac i majka
bili su učeni ljudi, otac je bio doktor, a majka bibliotekarka. Nažalost, kao devojčica ostala je
bez majke koja se nesrećno utopila.
Studije je završila sa najvišim priznanjem u Univerzitetu U Kaliforniji kao diplomirani
matematičar i psiholog 1966. godine. Nareden godine završava master studije, da bi 1968.
završila i doktorske studije iz oblasti matematičke psihologije. I master studije, kao i doktorske
završila je na Univeritetu u Stanfordu kao jedina žena u njenoj grupi.
Prvi akademski sastanak imala je 1970. godine u „Novoj školi za društvena istraživanja“ u
Njujorku. Tokom njenog boravka tamo, fokusirala se na organizaciju semantičkih inforamcija
u dugoročnom pamćenju. Ubrzo je shvatila da želi da uradi istraživanje koje je od veće
društvene važnosti.
Nekoliko godina kasnije, prihvatila je da predaje kao profesor na Univerzitetu u Vašingtonu.
Tada je počela istraživanje o tome kako pamćenje funkcioniše u stvarnom okruženju. Jedna od
prvih studija koju je sprovela bila je rekonstrukcija studije o uništenom automobilu u kojoj je
istraživala da li se može promeniti pamćenje očevidaca informacijama koje dobijaju nakon
datog događaja. Manipulisajući ljudskim pamćenjem, dokazano je da sećenje ljudi nije
relevantno, tačnije da se ono menja pri dodavanju informacija o tom događaju. U daljem toku
eksperimenta, davala je dezinformacije očevicima koje su takođe uticale na promenu njihovih
prvobitnih tvrdnji.
Elizabeth 1990-ih godina nastavlja svoja istraživanja, ali je počela da istražuje da li je moguće
da se kod ispitanika stvore lažna sećanja na događaje koji se nikad nisu dogodili. Ko jednog
svog uščenika je implatirala lažno sećanje na izgubljenost u trežnom centru kao dete i uspela
je da ga u njemu probudi takozvano „bogato lažno pamćenje“ kao i kod četvrtine ostalih
ispitanika. Njen rad je uslovio da neke države zabrane krivično gonjenje koje je zasnovano na
svedočenju na osnovu oporavljenog sećanja.
Njeno istraživanje naletelo je na niz osporavanja i kritika od strane drugih psihologa,
političara... Tačnije, oni su istakli da su pronašli greške, preuveličavanje i propuste u njenom
istraživanju. Loftus je dala izjavu da nisu na pravi način sagledali njeno istraživanje i da se radi
isključivo o animozitetu prema njoj i njenom radu kao i da su istraživanja ponavljana nekoliko
puta i da su zaključci pouzdani. Takođe, Diana Napolis, bivša američka socijalna radnica i
teoretičarka inicirala je da Elizabeth radi za satanističku organizaciju i da je njen zadatak da
prikriva zločine koji se dešavaju uz pomoć njenih rituala zlostavljanja i putem zavera građana.
Uprkos njenoj odrbrani, imala je niz neprijatnih situacija gde ju je jedne prilike uvredio tužilac,
napao putnik u avionu, ali imala je i ozbiljne pretnje smrću koje je dobijala na kućnu adresu.
Zbog ovih razloga, morala je da unajmi obezbeđenje.

John Palmer

John Palmer je američki psiholog i parapsiholog koji sprovodi psi istraživanja koristeći
eksperimentalne metode.
Osnovne studije iz oblasti psihologije završio je na Duke Univerzitetu u Severnoj Americi, a
doktorske studije na Univerzitetu u Teksasu gde je jedno vreme predavao psihologiju.
Bio je predsednik Parapsiholočkog udruženja 1979. godine a potom i 1992. Danas radi kao
direktor u Istraživačkom Centru Rajne u Durhamu, Njujork, gde uređuje časopis za
parapsihologiju i radi kao direktor njihovog programa letnjih studija. Doktor Palmer objavio
je brojne naučne članke i knjige.
Značajne publikacije su ‘Tri modela performansi za Psi ispitivanja’ kao i pregled
eksperimentalne literature ESP (“Esencijalna percepcija: istraživački nalazi”), Napredak u
parapsihološkom istraživanju, Ekstrasenzorna percepcija I mnoge druge..
Svoju zainteresovanost za parapsihologiju otkrio je još kao učenik, kada je pronašao “Studiju
o parapsihologiji” u školskoj biblioteci čuvenog francuskog parapsihologa Rene Sudre-a. Ova
knjiga ga je totalno očarala iako je još uvek bio učenik i nikad nije mu bilo jasno zašto drugi
naučnici ne obraćaju pažnju na ovu temu. Koliko je bio očaran parapsihologijom govori i
činjenica da je prilikom ceremonije diplomiranja održao govor na ovu temu.
Oduvek ga je interesovala psihologija koja se manifestuje u laboratoriji zato što je on obučen
za ekperimenatlnog psihologa. Ali kako i sam kaže, nijedan eksperiment koji je sproveo se
nije pokazao dovoljno dobro da bi mogao da kaže da ima napretka u njegovom znanju iz
parapsihologije. Međutim, kada svoja istraživanja spoji sa istraživanjima drugih, tada postoji
mogućnost da se nešto korisno nauči o parapsihologiji.
Eksperimentalna istraživanja koje je sprovodio bila su mnogobrojna, neka od njih su:
Motorni automatizmi- istraživao kako mogući nenamerni i nesvesni pokreti tela mogu
prenositi pretpostavljene parapsihološke ili psihičke pojave;
Udaljeni uticaj na crvena krvna zrnca- Palmer je sa kolegama istraživao mogućnosti da
uništavanje crvenih krvnih zrnaca bude psihokinetički inhibirano na daljinu.
U skorašnjem istraživanju, Palmer se bavi principima prirode I sposobnošću I takođe
nastavlja da istražuje suboptimalnu vezu sa EPS-om (profit kompanije koji je podeljen sa
zaostatkom udela u njegovom uobičjenom stanju).