Матурски рад из психологије

ФРОЈДОВЕ СТУДИЈЕ СЛУЧАЈА

 Фројдове студије случаја 1

1. Садржај

1. Садржај....................................................................................................1

2. Увод................................................................................................................3

3. Сигмунд Фројд (1856-1939) ..................................................................4

4. Дора................................................................................................................5

4.1. Анализа снова.....................................................................................5

5. Мали Ханс....................................................................................................6

5.1. Историја и анализа болести ..........................................................6

6. Човек пацов.................................................................................................7

7. Параноја и хомосексуалност ................................................................8

7.1. Случај Шребер....................................................................................8

7.2. Женска хомосексуалност ................................................................9

8. Човек вук...................................................................................................10

9. Студије о хистерији ...............................................................................11

10. Закључак ..................................................................................................12

11. Литература..............................................................................................13

1.
 Фројдове студије случаја 2

2. Увод

Студије случајева су петода истраживања која се заснива на

детаљном проучавању једне или више личности са неким
специфичним карактеристикама. Фројд је објавио шест историја
болести који укључју истраживања хистерије, присилне неурозе,
инфантилне сексуалности, женске хомосексуалности инфантилне
неурозе и параноје. Сваки од ових случајева је објављен да би
приказао главне карактеристике једне или више Фројдове теорије.
Ипак није могуће са сигурношћу рећи да ли су ови објављени
случајеви стварно представљали изворе теорија које су илустровале
или су само били примери за већ формулисане теорије у Фројдовој
глави. Без обзира на то, све што знамо о овим темама, а што нам је
пружио Фројд, налази се у опису и анализи ових шест случајева. Сви
они чине само мали део материјала на основу којих је Фројд
обликовао своју теорију личности и дошао до многих битних сазнања
везаних за психоалаизу. Трудио се да што више поштује приватност
својих пацијената, али некада то није било довољно, с обзиром да је
у већини случајева идентитет пацијента накнадно био откривен.
Постоји још пар студија које је Фројд одлучио да објави у књизи
написаној у сарадњи са Јозефом Бројером „Студије о хистерији“,
објављене 1895. године, чак и пре него што је објавио ових шест
случајева и уопште потпуно обликовао појам психоаналитичке
теорије.
 Фројдове студије случаја 3

3. Сигмунд Фројд (1856-1939)

Сигмунд Фројд (Слика 1.) је био аустријски лекар и пихолог.

Његове теорије су биле осуђиване, али је он данас заслужан за
огроман напредак у психотерапији и самом начину на који гледамо
на себе.

Његов допринос психологији огледа се у развоју технике

слбодне асоцијације, психоаналитичке теорије личности, увео је
појмове као што су ид, его и супер-его и многе друге. Велики утицај
на њега и његов рад имао је Јозеф Бројер, бечки лекар од кога је и
преузео технику хипнозе, често коришћену у терапији. Са Бројером
је 1895. године објавио књигу „Студије хистерије“, која представља
појаву психоанализе 1 . Такође се бавио и истраживањима својства и
ефекта кокаина, који је био анестетик, чак га је испробавао и на
себи. Доста се бавио и проучавањем снова јер је сматрао да су они
прозор у несвесно, чак је и 1900. објавио књигу под именом
„Тумачење снова“ у којој је изнео све своје ставове на ту тему. Два
пута је оболео од рака и последње године живота живео врло
несрећно. Преминуо је у Лондону 1939. године. Његов допринос се,
осим у спихологији, препознаје и у књижевности, филозофији и
многим другим наукама.

Слика 1
 Фројдове студије случаја 4

4. Дора

„Фрагмент анализе једног случаја хистерије“

Дора је случај који се тиче историје лечења хистерије код једне

осамнаестогодишње девојке, објављен 1905. године. У књизи је изнет
само део анализе из разлога што је пацијенткинја изненада одлучила
да прекине лечење. Фројд се у овом случају користи тумачењем
снова како би доказао њихову улогу у несвесном животу, такође
осветљава сферу сексуалности и додирује проблем трансфера.

Све о истоији болести сазнаје од њеног оца, који великим

делом утицао на симптоме и настанак болести. Први симптоми су
почели да се испољавају када је Дора имала осам година и то би
углавном било отежано дисање или нервозни кашаљ. Ипак најтежи
облик њених неуротичних симптома је био потпуни губитак гласа
који је касније доведен у везу са сексуалним импулсима ове
пацијенткиње.

4.1. Анализа снова

Фројд је изнео анализу два Дорина сна у којима је повезао детаље, на

први поглед небитне и дао им значење. Он је сматрао да сваки сан
има смисао који се може открити одређеним поступцима
интерпретације. Као последица јаког потискивања, сви детаљи у сну
су представљали своју супротност и указали на повезаност догађаја
из детињства и актуелних догађаја. У ову анализу уводи и појам
трансфера, који се односио већим делом на мушке личности у њеном
животу, чак и на Фројда. Већина информација добијених у овом
случају су део Дориних слободних асоцијација.

„Сан је жеља која се представља као испуњена, најчешће из

детињства.“ Иако звучи контрадикторно анализи, Фројд је ову изјаву,
 Фројдове студије случаја 5

повезивањем чињеница из њеног живота и сна, довео у директну

везу.

5. Мали Ханс

„Анализа фобије једног петогодишњег дечака“

„Мали Ханс“ је друга по редоследу историја болести коју је

Фројд написао, објављена 1909. године. Тиче се фобије једног
петогодишњег дечака, чији отац уз Фројдов упутства, покушава да му
помогне да савлада своје проблеме. Фројд нас уводи у свет
детињства и младости у коме уствари психоанализа налази узроке за
све психичке болести.

Један део историје болести овог дечака Фројд је изнео раније у

„Отвореном писму др М. Фурсту: О сексуалном просвећивању деце“
где се он првобитно звао мали Херберт. Пуну историју болести је
касније користиокао основну дискусију о природи анксиозности коју
је помињао у многим својим радовима. За разлику од осталих ликова
Фројдових случаја које је он покушао да заштити, идентитет малог
Ханса никада није откривен. Први пут је изнео теорију и потврдио
теорију инфантилне сексуалности у овом случају, на основу сећања
одраслих и посматрања детета. Ово лечење је било много лакше и
зато могуће да га већим делом пружа отац детета, јер се код
одраслих, да би се дошло до основа неурозе и инфалнтилне
сексуаллности, мора скидати слој по слој сећања и потиснутих
мисли.

5.1. Историја и анализа болести

Ханс се плашио да ће га угристи коњ ако покуша да изађе на

улицу, од своје треће године је развио широко интересовање за
мушке и женске гениталије и све своје мисли и снове је отворено
износио својим родитељима кроз пар година анализе и лечења. Из
 Фројдове студије случаја 6

описа и анализе ове фобије, Фројд је запазио два најважнија

сексуална комплекса раног детињства. То су били Едипов комплекс и
кастациони комплекс.

6. Човек пацов

„Примедбе о једном случају присилне неурозе“

У овој историји болести, објављеној 1909. године, Фројд

говори о једном младом адвокату који је патио од неурозе и чије су
се присилне мисли односиле на пацове, мучење и кажњавање,
највише његове девојке и његовог оца. Такође је осечао и присилне
импулсе на самоповређивање и стварао забране. Уочио је у овом
случају постојање супротних емција у сфери сексуалности као и у
осносу са оцем. То су биле очигледне контрадикције у мисаоним
токовима једног опсесивног неуротичара које је Фројд саставио у
једну кохерентну целину. Изнео је у додатку и одређене особине
присилних неуротичара, њихов однос према реалности, сујеверју и
смрти.

Фројд је све своје мисли о третманима бележио тек после

истих, да не би пацијентима одвраћао пажњу и ометао напредак. До
потпуног опоравка овог пацијента требало је скоро годину дана јер је
разумевање једне присилне неурозе много теже од случаја хистерије
и да заслужује више рада. У току третмана, дотакао се тема
инфантилне сексуалности, објаснио значење пар присилних
представи, за које је сматрао да су као снови, на први поглед
бесмислен склоп мисли, све док им се не прида одређени значај.
Открио је да пацијент има комплекс који се односио на његовог
ппокојног оца.

Упркос скраћеној анализи и труду да сакрије идентитет свог

пацијента, истраживачи су препознали у овом пацијенту Ернста
 Фројдове студије случаја 7

Ланцера. Ово је уједно и једини случај у којем Фројд није уништио

све своје белешке и мисли везане за њега.
 Фројдове студије случаја 8

7. Параноја и хомосексуалност

У овој књизи, Фројд даје анализу две историје болести, случај

Шребер (1911) и случај женске хомосексуалности (1920), који је
уједно и последњи случај који је објавио.

7.1. Случај Шребер

„Психоаналитичке напомене о једном аутобиографски

описаном случају параноје“

Док се у осталим случајевима ради о стварним

личностима, овај случај је заснован на Фројдовој анализи књиге
„Успомене једног нервног болесника“ чији је аутор Данијел Паул
Шребер, бивши председник Сената у Дрездену. Оваква анализа је
била могућа зато што је Фројд сматрао да је параноја такав поремећај
да је лично упозавање са случајем и његова писана историја исто
задовољавајућа. Фројд се и раније бавио паранојом, сматрао ју је
неурозом одбране, чији је главни механизам одбране пројекција и
чија је главна карактеристика измишљен систем који ствара
пацијент. Пре објављивања овог случаја изнео је тезу о уској
повезности параноје и потиснуте пасивне хомосексуалности.

Значај ове анализе није само објашњење параноје, већ она

представља и претечу његових каснијих метапсихолошких радова.
Бави се разним темама, као што су нацизам, механизам потискивања,
нагони и пројекција. Једини податак којим се служио у овој анализи
биле су године Шребера када је оболео други пут. Његов проблем је
био што је мислио да је он Спаситељ и да има облик жене. Из таквог
мучног система фројд је и изнео хипотезу о повезаности параноје и
хомосексуалности.

Фројд је дошао до закључка да је у случају Шербер,

доминантну улогу имао комлекс оца. Објаснио је симболику садржаја
 Фројдове студије случаја 9

фантазија овог параноика, као и његових суманутих идеја, коју је у

додатку овој анализи повезао са митологијом.

У овој књизи Фројд износи и историју болести случаја параноје

који се противи психоаналитичкој теорији, која му је помогла да
потбррди ставове Шерберове анализе, као и да подсети терапеуте да
се дијагноза не може постављати само на основу површног познавања
чињеница.

7.2. Женска хомосексуалност

„Психогенеза једног случаја женске

хомосексуалности“

Последњих година свог истраживања, Фројд почиње детаљније

да се бави питањем женске сексуалности. Из ових истраживања
потичу његови каснији радови о последицама анатомских разлика
између полова и они садрже делове Фројдових каснијих ставова о
хомосексуалности и питањима аналитичке технике.

Случај се тиче једне девојке, високог социјалног статуса, која

је сва своја интересовања усмерила ка једној старијој дами из
друштва и тиме изазвала велико незадовољство код својих родитеља.
Отпор пацијенткиње да напусти своју хомосексуалност је био толико
јак да се лечење морало прекинути, јер није било места за напредак.
Фројд је уочио да девојка пати од Едиповог комплекса и уз помоћ
овог случаја дошао до објашњења порекла и развоја
хомосексуалности. Сматрао је да она настаје код оба пола од
уреођене бисексуалности свих живих бића, као и преокретања
Едиповог комлекса. У историји болести се помиње да је
пацијенткиња покушала да изврши самоубиство, штоо је уствари био
повод за њено лечење код Фројда. Због тога сазнајемо и његов
поглед на самоубиство.
Фројдове студије случаја 10
 Фројдове студије случаја 11

8. Човек вук

„Из историје болести једне инфантилне неурозе“

Случај описан у овој књизи, објављеној 1918. године, се сматра

најисцрпнијим и најзначајнијим од свих Фројдових објављених
историја болести. Реч је о једном младом и богатом Русу који се
обратио Фројду за помоћ 1910. године и код њега се лечио око
четири године. Ова анализа је пружила Фројду доказе за критику
Адлерових и Јунгових ставова, јер је понудила кључне аргументе за
постојање дечије сексуалности. Такође, бави се односом прапризора
и прафантазија који се односи на питање о наследном пореклу
прафантазија и њиховог друштвеног садржаја. Сазнаје се више и о
оралном стадијуму либида, што отвара пут до теорија о узајамном
односу између инкорпорације, идентификацији, стварању Его-идеала,
осећању кивице и патолошким депресивним стањима. Пренаглашена
бисексуалност овог пацијента ће послужити као доказ за дуги
заступане ставове и у каснијим Фројдовим радовима ставити акценат
на општу појаву бисексуалности и „негативни“ Едипов комплекс.

Инфантилна неуроза овог пацијента је, по Фројдовој анализи,

била динамички повезана са његовим тадашњим стањем. Највећи
проблем анализи је представљала непоуданост у ранија сећања.
Сматра се да је Човек вук одрасли облик Малог Ханса и да је у овом
случају психоанализа приказана као вредни извор емпиријских
доказа.

У овој историји случаја се доста пажње обраћа на сан са

вуковима, којег се пацијент сећао из раног детињства и који је по
Фројду рекација на прасцену. Због огромне количине података, Фројд
наводи и хронолошки списак догађаја и такође се касније открива
идентитет Човека вука.
 Фројдове студије случаја 12

9. Студије о хистерији

Књига „Студије о хистерији“ (1895) је написана, пре него што

је психоаналитичка теорија уопште добила одређен облик код
Фројда, у сарадњи са Јозефом Бројером. У њој се налази четири
Фројдова случаја који су се тицали женске хистерије и њеног
проучавања, као и један случај Бројера који се сматра најважнијим за
почетак психоанализе, случај Ане О, који је касније предао Фројду.
Такође садржи и теорије о пореклу хистерије.

Хипотеза постављена на основу истраживања је да симптоми

хистерије произилазе из потиснутих сећања и трауматских догађаја.
То не мора стриктно да се односи на једнан изузетно трауматичан
догађај, може бити и поледица више мањих траума. Емоције изазване
том траумом се не испољавају директно, већ се временом све дубље и
дубље потискују, што изазива да се оне испоље преко симптома који
имају своје одређено дубље значење. Кроз заједнички рад, ови
научници су открили да до престанка симптома долази у тренутку
када пацијент постане свестан истих. Са Фројдове стране гледишта,
узрок хистерије има сексуалну природу, зато је он своје теорије и
процедуре модификовао да се слажу са тим веровањем, а не оним
изнетим у књизи. Такође доста пажње се пружа проучавању
трансфера и то посебно на доктора, јер што су пацијенти постајали
боље то су више несвесних емоција пребацивали на доктора.

Жене чије је случајеве Фројд описао биле су Еми фон Н, Луси,

Катарина и Елизабета фон Р. Трудио се да се служи Бројеровом
техником хипнозе, али је често у њеној примени код хистеричних
пацијената наилазио на потешкоће.Метода лечења коју је Фројд
развио кроз ове анализе звала е катарктичка метода и често је знао да
је упоређује са хируршким захватима, зато ју је и назвао
психотерапијска операција. Ова метода се више односила на
стварање бољих услова за опоравак од самог отклањања проблема.
 Фројдове студије случаја 13

10. Закључак

Неоспорива чињеница је да су све описање студије случаја

изузетно вредне за развој психоанализе, као и психологије и науке
уопште. Иако је у време објављивања својих радова, Фројд доживео
негативне реакције, даља истраживања су ипак показала на њихов
значај и допринос, и зато се данас сматра једним од најзначајнијих
психолога и психотерапеута икада. За разумевање његових анализа је
потребна пуна концентрација и много предзнања, што их аутоматски
чини недоступним свим читаоцима. Ипак он то правда тако што
сматра да није поента да се читаоцима сваки детаљ дочарава, већ да
се случај што боље и реалније прикаже, како би служио у своје
научне сврхе.

Данас се психоанализа све више и више развија захваљујући

константном раду с пацијентима, а истраживања о психичким
поремећајима описаним овим студијама се на њима и заснивају и
свким новим открићем допуњују њихове теорије.
 Фројдове студије случаја 14

11. Литература

 Бројер Ј. и Фројд С. (2004), Студије о хистерији, Београд,

Чигоја штампа
 Фројд С. (2003), Дора: фрагмент анализе једног случаја
хистерије, Београд, Чигоја штампа
 Фројд С. (2003), Мали Ханс: анализа фобије једног
петогодишњег дечака, Београд, Чигоја штампа
 Фројд С. (2003), Човек пацов: примедбе о једном случају
неурозе, Београд, Чигоја штампа
 Фројд С. (2003), Параноја и хомосексуалност, Беогрд, Чигоја
штампа
 Фројд С. (2003), Човек вук: из историје болести једне
инфантилне неурозе, Београд, Чигоја штампа