PEARL BUCK

DOBRA ZEMLJA.

Osvanuo je Vang Lungov dan vjenĉanja. U prvi mah,

kada je otvorio oĉi i pogledao prema crnilu zavjese
oko svoje postelje, nije mogao da se sjeti zašto mu
ova zora izgleda drukĉija od svake druge. U kući je
vladala tišina, samo se ĉuo slabi, zadihani kašalj
njegovog starog oca, ĉija je soba bila na suprotnoj
strani, a razdvajala ih je srednja soba. Starĉev
kašalj bio je svakodnevno prvi jutarnji šum. Vang
Lung bi ga obiĉno slušao leţeći, a ustajao tek kada
bi ĉuo da se kašalj pribliţava i da zaškripe drvene
šarke na vratima oĉeve sobe.
Ali, ovog jutra nije ĉekao. Skoĉi na noge i razvuĉe
zavjese oko postelje. Zora je bila mraĉno crvena kroz
malu, ĉetvrtastu rupu od prozora, na kojoj se lepršao
poderan papir, svijetlio je komad neba bronĉane boje.
Vang Lung priĊe prozoru i pocijepa papir.
— Proljeće je — mrmljao je, i ovo mi više ne treba.
Bilo ga je sramota priznati da ţeli da kuća danas
izgleda uredna. Rupa je bila jedva koliko da mu uĊe
ruka, i on je proturi da osjeti zrak. Slabi, vjetar
puhao je blago sa istoka, vjetar ćarlijav kiše. To je
bio dobar znak. Poljima je bila kiša. Bit će radosti!
Juĉer je rekao ocu da zrna neće moći da ispune klasje
ako ovo jako sunce produţi. A izgledalo je baš da je
nebo izabralo ovaj dan da mu poţeli sreću, ja će
donijeti plod.
Vang Lung produţi u srednju sobu, oblaĉeći uz put
ĉakšire i vezujući oko snaţnog struka pojas od plave
pamuĉne tkanine. Gornji dio tijela ostavi nag dok ne
zagrije vodu da se okupa. UĊe u kolibu, koja je bila
kuhinja, a naslanjala se na kuću, kad iz njenog
sumraka, odmah iza ugla kod vrata, vol promoli glavu
i prignu se duboko. Kuhinja je, kao i kuća, bila
sagraĊena od ćerpiĉa: veliko komade zemlje iskopano s
njihovih polja i prekriveno slamom. Od te iste
njihove zemlje, njegov djed je u mladosti napravio
peć, sada već poslije tolikih godina kuham ja svu
crnu i izgorjelu. Na vrhu ove zemljane peći stajao je
duboki, okrugli gvozdeni kotao.
Taj kotao poĉe da puni vodom, pomoću vrga, iz
zemljanog ćupa koji je tu blizu stajao. Sipao je
paţljivo, jer je voda bila skupocjena. Kolebao se
malo, pa zatim naglo podiţe ćup i sasu svu vodu u
kotao. Danas će se sav okupati. Nitko nije vidio
njegovo tijelo otkako je bio dijete na krilu svoje
majke, a danas će ga netko gledati, i ţelio je zato
da bude ĉist.
Vang Lung ode iza peći u ugao kuhinje, probra pregršt
slame i granĉica i stavi ih paţljivo u peć, pazeći na
svaki list. Potom starim kremenom i brusom kresnu, a
plamen gurnu u slamu, i buknu vatra.
To je bilo posljednje jutro što će morati da loţi
vatru. A otkako mu je majka umrla, loţio ju je svako
jutro već šest godina. Loţio je vatru, grijao vodu,
sipao je u ĉašu i nosio u sobu, u kojoj je na
postelji sjedio otac kašljucajući i traţeći obuću po
podu. Svatko jutro za tih šest godina starac je ĉekao
sina da donese toplu vodu da mu olakša jutarnji
kašalj. A sada se otac i sin mogu da odmaraju. Jer
ţena dolazi u kuću. Nikad se više Vang Lung neće
dizati zorom, ni zimi ni leti, da loţi vatru. On će
sada moći da leţi u krevetu i ĉeka da dobije ĉašu to-
ple vode, a ako zemlja bude puna ploda, biće u vodi i
listića ĉaja. Tako je to bilo jednom prije više
godina.
A ako ţena klone, njena djeca će loţiti vatru, jer će
mu ona mnogo djece izroditi. I Vang Lung zastade, i
zamišljajući kako djeca trĉe po njihovim trima
sobama. Te tri sobe u polupraznoj kući, otkako je
majka umrla, uvijek su izgledale suviše za njih.
Uvijek su morali da se brane od roĊaka koji nisu
imali dovoljno prostora, a naroĉito im se ulagivao
njegov stric sa svojom bezbrojnom gomilom djece.
— Što će dvojici inokosnih ljudi toliko prostora?
Zašto otac i sin ne spavaju zajedno? Toplina mladi-
ćeva tijela lijeĉila bi starome kašalj.
Ali otac je uvijek odgovarao:
— Ĉuvam krevet za unuka. On će mi grijati kosti pod
stare dane.
A sad će dolaziti unuci — unuk za unukom! Morat će da
postave krevete pored zidova, pa i u srednjoj sobi.
Kuća će biti puna postelja. Vatra se ugasi dok je
Vang Lung razmišljao o tim krevetima u polupraznoj
kući, a voda u kotlu poĉe da se hladi. Na vratima se
ukaza tamna pojava starĉeva. On je drţao oko sebe
nezakopĉanu odjeću, kašljao i isprekidano se jadao:
— Kako to da još nema vode da zagrijem pluća? Vang
Lung se trţe, i kad doĊe sebi, bi ga stid.
— Gorivo je vlaţno — mrmljao je iza peći. — Ovaj
vlaţni vjetar...
Starac nastavi da kašlje, i nije prestajao sve dok
voda ne prokljuĉa. Vang Lung našu malo vode u trenu,
otvori ćup, koji je stajao na ivici peći, i izvadi
iz njega desetak uvijenih, suhih listića i posu vodu.
Starĉeve se oĉi poţudno otvoriše, ali odmah poĉe da
se ţali:
— Zašto si takav rasipnik? Piti ĉaj je isto što i
jesti srebro.
— Došao je moj dan — odgovori Vang Lung s osmjehom. —
Pij i okrepi se!
Stari zgrabi ĉašu svojim smeţuranim ţuljevitim
prstima. GunĊao je, stenjao i gledao kako se listići
otvaraju i šire po vodi, ali se nije usuĊivao da pije
skupocjenu tekućina.
— Ohladit će se — reĉe Vang Lung.
— Tako je, tako je — prihvati starac poplašeno i poĉe
velikim gutljajima da pije ĉaj. Obuze ga netko
ţivotinjsko zadovoljstvo, kao dijete kad se zanese u
jelo. Ali ipak nije bio toliko rastresen da ne
primijeti kako Vang Lung bezobzirno sipa vodu iz
kotla u duboko drveno korito.
Starac podiţe glavu i iskolaĉi oĉi:
— Toliko vode bilo bi dovoljno da se ţito zalijeva
sve do ţetve — reĉe osorno.
Vang Lung nastavi da sipa vodu sve do posljednje kapi
i ne odgovori ništa.
— Što ti je! — uzviknu stari ljutito.
— Ĉak od Nove godine nisam nijednom oprao cijelo
tijelo — tiho odgovori Vang Lung.
Bilo ga je sramota da prizna ocu da zbog ţene hoće da
bude ĉist. On poţuri noseći korito u svoju sobu.
Vrata su visila labavo na drvenim šarkama i ne
zatvarahu se dobro. Starac odgega u srednju sobu,
promoli nos kroz otvor i uzviknu:
— Ne sluti dobru, ako doĉekamo ţenu ovako, s ĉajem u
jutarnjoj vodi i tim pranjem.
— To je samo za danas — odgovori Vang Lung. — Prosut
ću vodu na zemlju kad se umijem, te neće ostati
neiskorištena.
Na ove rijeĉi starac zašuti. A Vang Lung raskopĉa
pojas i skide odijelo. Pri svjetlosti koja je ulazila
kroz ĉetvrtastu rupu na zidu, on iscijedi jedan ubrus
iz vrele vode i poĉe snaţno da trlja svoje crno,
mršavo tijelo. Mislio je da je zrak topao, ali kada
mu se koţa ovlaţi, bi mu zima. Zato poĉe da se kreće
brţe, neprestano kvaseći ubrus u vodi, sve dok mu se
sa cijelog tijela nije dizao oblak pare. Potom ode do
sanduka koji je pripadao njegovoj majci i izvadi novu
plavu odjeću. Mislio je da će mu, moţda, biti zima
toga dana bez postavljenog zimskog odijela, ali nije
mogao da ga trpi na svom ĉistom tijelu. Ono je bilo
poderano i prljavo, a siva i trula postava virila je
kroz rupe. Nije ţelio da ga ţena prvi put vidi
odrpanog. Kasnije će ona odijelo popraviti i okrpiti,
ali ne još prvog dana. Vang Lung navuĉe preko plavog
pamuĉnog kaputa i ĉakšira drugi kaput od iste
materije — svoju jedinu dugu haljinu, koju je nosio
samo o praznicima, sve zajedno desetak dana, „
godini. Potom brzo rasplete dugi perĉin koji mu je
visio niz leĊa i uze drveni ĉešalj iz malog,
rasklimanog stola, pa poĉe da se ĉešlja.
Otac se opet primaĉe i stavi usta na pukotinu od
vrata:
— Zar ja danas neću ništa dobiti da jedem? — poţali
se. — U mojim godinama kosti su ujutro kao voda sve
dok se ĉovjek ne nahrani.
— Evo me — reĉe Vang Lung. Pleo je kosu brzo i lako i
uplitao gajtan od crne svile kao ukras. Potom uvi
perĉin oko glave, podvi dugu haljinu i izaĊe, noseći
korito s vodom. Bio je sasvim zaboravio na doruĉak.
Trebalo je samo da saspe malo vode u ţitnu kašu i da
je da ocu. Što se samog njega ticalo, on nije mogao
da jede. Teturajući se s koritom do praga, prosu vodu
po zemlji kraj samih vrata, i tek tada se sjeti da je
potrošio na kupanje svu vodu iz kotla i da će morati
opet da podloţi vatru. Obuze ga nastup ljutnje prema
ocu.
— Ta stara glava misli samo na svoje jelo i piće —
gunĊao je u vrata peći, ali glasno ne reĉe ništa.
Bilo je to posljednje jutro što će morati da sprema
starome jelo. Donese malo vode u jednom vedru iz
bunara kraj vrata i našu je u kotao. Voda brzo
provri, i on je pomiješa s kašom i odnese starom.
— Biće, oĉe moj, veĉeras riţe — reĉe. — A za sada evo
ti ţita.
— U korpi je ostalo samo malo riţe — odgovori starac,
koji je sjedio za stolom u srednjoj sobi i jeo
štapićima gustu kašu.
— Jesti ćemo nešto manje nego za vrijeme praznika
proljeća — doda Vang Lung. Ali starac nije slušao i
slatko je srkao nad ĉinijom.
Vang Lung ode u svoju sobu i opusti zagrnutu idugu,
plavu haljinu i razveza perĉin. Zatim preĊe rukom
preko ĉela i obraza. Zar ne bi bilo bolje da «e
ponovno obrije? Sunce tek što se raĊalo. Imao je
.Vremena da svrati u Ulicu brijaĉa i da se obrije
prije nego što ode u kuću u kojoj ga je ĉekala ţena.
Ako bude imao dovoljno para, tako će i uĉiniti. Vang
Lung izvadi iz pojasa malu, masnu kesu od sive
tkanine i prebraja novac. Bilo je u njoj šest
srebrnih dolara i dvije pregršti bakarnog novca. On
još nije rekao ocu da je pozvao goste na veĉeru.
Pozvao je brata od strica, onda strica, oca radi, i
tri susjeda seljaka koji su ţivjeli s njime u selu.
Namjeravao je da to jutro donese iz grada svinjetine,
jednu malu barsku ribu i pregršt kestena. Mogao bi da
kupi malo bambusovih mladica s juga i nešto govedine,
da je skuha s kupusom koji je odgajao u vrtu. Ali ovo
samo u sluĉaju ako ostane para pošto kupi grahov
zejtin i sojinu grušetinu. Kada bi obrijao glavu,
onda moţda ne bi mogao da kupi govedinu. Ipak se
riješi da obrije glavu.
Bez ijedne rijeĉi ostavi starca i uputi se u rano
jutro. Iako je zora bila tmurna, sunce je probijalo
oblake na vidiku i svjetlucalo po rosi koja se nahva-
tala na bujnoj pšenici i jeĉmu. Za trenutak se u Vang
Lungu probudi seljak, i on se saţe da vidi klasje.
Bilo je prazno kao i ranije, i ĉekalo na kišu.
Omirisa zrak i zabrinuto pogleda u nebo. Kiša je bila
tu, oblaci pritisli, a vjetar ih gonio. Odluĉi se da
kupi štapić tamjana i zapali u malom hramu boga
zemlje, u ĉast današnjeg dana.
Išao je krivudajući uskom stazom kroz polje. U
blizini se dizao sivi gradski zid. Kroz vrata, kuda
je morao da proĊe, vidjela se velika kuća Hvan& u
kojoj je djevojka bila robinja od djetinjstva.
Istina, bilo je ljudi koji su govorili: „Bolje je
ţivjeti sam nego vjenĉati ţenu koja je bila robinja u
velikoj kući." A kada je on rekao ocu: „Zar ja nikada
neću imati ţenu?" otac mu odgovori: „U ova zla
vremena kada vjenĉanja toliko koštaju, i kada svaka
ţena ţudi za zlatnim prstenjem i svilenim haljinama
prije nego što hoće da poĊe za ĉovjeka, siromašku ne
ostaje ništa drugo već da se oţeni robinjom."
I njegov se otac odluĉi i ode u kuću Hvanga^ i zapita
ima li neka robinja napretek.
— Ali nikako mladu robinju, a pogotovo lijepu! —
govorio je stari.Vang Lunga zabole što ona ne smije
biti lijepa; nije to mala stvar imati lijepu ţenu i
primati ĉestitanja drugih ljudi zbog njene ljepote.
Ali otac, vidjevši neraspoloţenje na njegovom licu,
podviknu:
— A što ćemo raditi s lijepom ţenom? Mi moramo imati
ĉeljade koje će voditi kuću i raĊati djecu, a
istovremeno raditi u polju. Hoće li lijepa ţena pri-
stati na to! Ona će uvijek misliti o haljinama koje
će joj najbolje pristajati licu. Ne, nikakva
ljepotica u našu kuću! Mi smo seljaci. Osim toga, tko
je ĉuo da je lijepa robinja ostala nevina u bogatoj
kući? Svi su je mladi gospodari imali. Bolje je biti
prvi ruţnoj ţeni nego stoti lepotici. Misliš li ti da
bi lijepa ţena uţivala u tvojim seljaĉkim rukama kao
u njeţnim rukama sina bogatog ĉovjeka, i misliš li da
bi tvoje od sunca pocrnelo lice smatrala lijepim kao
zlatnu koţu bogataša koji su je drţali radi svog
zadovoljenja?
Vang Lung uvide da mu otac ima pravo. Ali je ipak
morao da obuzda strasti prije nego što odgovori:
— Ali nikako neću za ţenu neku koja je rošava ili
kojoj je raseĉena gornja usna!
— Vidjet ćemo što moţe da se dobije — odgovori otac.
Ţena nije bila rošava, niti joj je gornja usna bila
raseĉena. Vang Lung je znao samo to i ništa više. S
ocem je kupio dva pozlaćena prstena i srebrne
minĊuše, pa ih je stari odnio robinjinom gospodaru u
znak vjeridbe. Osim toga, nije znao ništa o ţeni koja
je imala da postane njegova, osim da danas moţe da
ode po nju.
On zaĊe u hladnu pomrĉinu gradske kapije, kroz koju
su vodonoše sa kolicima, natovarenim velikim
buradima, prolazili tamoamo preko cijelog dana, a
voda prskala iz buradi po kaldrmi. Uvijek je bilo
svjeţe i klizavo kod tih vrata pod debelim zidom od
zemlje i cigala — svjeţe ĉak i u letnjim danima, kada
su prodavci lubenica prostirali po kamenu voće,
raseĉeno, tako slatko i privlaĉno u debelom hladu.
Lubenica nije bilo, jer im još nije bilo vrijeme, ali
pored zida stajale su korpe malih, tvrdih, zelenih
breskvi, a prodavci su vikali:
— Prve breskve proljeća — prve breskve! Kupite,
jedite, ĉistite svoja creva od zimskog otrova!
Vang Lung pomisli:
— Ako ona voli breskve, kupicu joj pregršt kad se
vratimo. On još nije mogao potpuno da vjeruje da će
pored njega biti i ţena kada se tuda bude vraćao.
Vang Lung okrenu desno kroz kapiju, i poslije jednog
trenutka naĊe se u Ulici berbera. Malo je koga bilo
tu prije njega u to rano doba, izuzev nekoliko
seljaka koji behu uoĉi tog dana donijeli proizvode u
grad da bi prodali povrće na jutarnjoj pijaci i
vratili se u polja na dnevni rad. Spavali su obiĉno
preko noći dršćući i ĉuĉeći nad korpama, koje su bile
sada prazne kraj njihovih nogu. Vang Lung ih je
izbegavao da ga ne bi tko prepoznao, jer mu danas
nije bilo do njihovih šala. Niz cijelu ulicu stajahu
berberi u dugom redu ispred malih dućana i Vang Lung
se uputi najudaljenijem, sijede na stolicu, i po-
kretom ruke dade znak berberinu koji je stajao i raz-
govarao sa susedom. Brijaĉ odmah priĊe i poĉe brzo da
sipa toplu vodu iz ibrika, koji je stajao na mangalu,
u tucanu posudu.
— Da brijem sve? — upita brijaĉ poslovno.
— Glavu i lice — odgovori Vang Lung.
— Da oĉistim uši i nozdrve? — pitao je dalje brijaĉ.
— Još koliko bih imao za to da platim? — poĉe oprezno
Vang Lung.
— Ĉetiri groša — reĉe brijaĉ i stade da provlaĉi kroz
toplu vodu jednu crnu krpu.
— Dat ću ti dva — dodade Vang Lung.
— Onda ću ti oĉistiti jedno uho i jednu nozdrvu —
dobaci brzo brijaĉ. — Samo koju stranu hoćeš da ti
oĉistim?
I brijaĉ se, dok je govorio, iskezi na suseda, a ovaj
prsnu u grohotan smijeh. Vang Lung, vidjevši da je
pao u ruke nekog šaljivĉine i osjećajući se poniţen
iz nekog nerazumljivog razloga, kao i uvijek što se
osjećao prema tim varošanima — mada su bili sada samo
berberi, dakle lica najniţe vrste, brzo reĉe:
— Radi kako hoćeš, radi kako hoćeš!
Potom se prepusti sapunjanju, trljanju i brijanju.
Pošto je brijaĉ ipak bio plemenit ĉovjek, udari Vang
Lunga vesto više puta po ramenima i leĊima da bi mu
razmekšao mišiće. Ništa mu za to nije naplatio. Ovako
je mudrovao dok je Vang Lungu brijao gornji dio ĉela:
— Ovo ne bi bio ruţan seljak kad bi htio da odsjeĉe
kosu. Nova moda nalaţe da se perĉin obrije.
Brijaĉ prozuja Vang Lungu tako blizu perĉina da ovaj
sav pretrnu:
— Ne smijem da ga odsijeĉem dok ne pitam oca! —
Brijaĉ se nasmije i izbrija ga oko perĉina.
Kad je bilo svršeno i novac izbrojan u berberinovu
nabranu, od vode izjedenu ruku, Vang Lung je
doţivljavao uţasne trenutke. Toliko novaca! Ali kada
je ponovno išao niz ulicu po vjetru koji je pirio po
sveze izbrijanoj koţi, pomisli:
— Ovo je samo jedanput!
Potom ode na trg i kupi kilu svinjetine. Gledao je
mesara dok je uvijao meso u suv lotosov list, i
zatim, premišljajući se, poruĉi još šestinu kile
govedine. Kada je sve nabavio, ĉak i grahovu
grušetinu, koja se upihtijana presijavala na listu,
ode u voskarsku radnju i tamo uze dva štapića
tamjana. Potom se uzrujan uputi kući Hvanga. Kada je
bio već na samim vratima kuće, njega obuze strah.
Kako je smio da doĊe? Trebalo je da pozove oca —
strica — ĉak i najbliţeg suseda Ĉinga, ma kog bilo da
mu ĉuva strah. Ranije nikad nije bio u velikoj kući.
Kako srne da uĊe s poslasticama u ruci, spremljenim
2a svadbu, i kaţe: „Došao sam po ţenu!"
Stajao je dugo pred vratima i piljio u njih.
Dvokrilna vrata bila su zatvorena ĉvrsto, crno
obojena i okovana gvoţĊem. Dva lava od kamena ĉuvala
su straţu sa svake strane. Nije bilo ni ţive duše. On
se okrenu, što da radi sada?
^ Poĉe da ga napušta snaga. Odluĉi se da prvo kupi
nešto za jelo. Od jutra ništa nije okusio — zaboravio
je na glad. Zato uĊe u jednu malu ĉajdţinicu i stavi
prvo dva groša na sto, pa sijede. Jedan prljav momak
u crnoj, masnoj kecelji priĊe, i on poruĉi:
— Dvije zdjele valjušaka!
I kad ove prispeše, jeo ih je poţudno i trpao u usta
bambusovim štapićima, dok je djeĉak stajao vrteći
groševe crnim palcem i kaţiprstom.
— Hoćete li još? — pitao je nemarno djeĉak. Vang Lung
odmahnu glavom. Zatim se usudi da
podigne glavu i pogleda unaokolo. U maloj, mraĉnoj i
pretrpanoj krĉmi punoj stolova nije bilo nikoga
poznatog. Svega je nekoliko ljudi jelo i pilo ĉaj.
Bilo je to mjesto za sirote ljude, meĊu njima je Vang
Lung izgledao lijepo i ĉisto, gotovo bogataški, tako
da jedan prosjak zacvili dok je prolazio pored njega:
— Imaj srca, uĉitelju, udeli mi koji marjaš ...
Gladujem!
Još nikada Vang Lunga prosjak nije molio, niti ga je
ikad itko nazvao „uĉiteljem". Zadovoljan, baci u
prosjakov ĉanak dva mala novĉića, koji predstavljahu
peti dio groša, a prosjak trţe ruku, nalik na crnu
kandţu, i strpa novac u prnje.
Vang Lung je sjedio a sunce se pelo. Djeĉak se muvao
nestrpljivo oko njega.
— Ako ništa više nećete da poruĉite — reĉe najzad
bezobrazno — morat ćete da platite stanarinu za sto-
licu.
Vang Lunga razbesne takav bezobrazluk. Podigao bi se
odmah samo da se nije sjetio da mora da ide u kuću
Hvang i traţi ţenu. A od te pomisli znoj mu probi
cijelo tijelo kao da je radio u polju.
— Donesi mi ĉaja — reĉe djeĉaku. Prije nego što je
Vang Lung trepnuo, ĉaj je već bio tu, a momak
bezobrazno zahtijevao:
— Gdje je groš?
I Vang Lung, na svoj uţas, uvide da nema kud, već da
mora iz pojasa da izvuĉe još jedan groš.
— To je pljaĉka — mrmljao je zlovoljno. Tada ugleda
kako ulazi u kavanu susjed koga je pozvao na gozbu,
popi ĉaj jednim gutljajem, izaĊe brzo kroz sporedna
vrata i naĊe se opet na ulici.
— Moram pa moram — reĉe sam sebi oĉajniĉki, i polako
se uputi velikim vratima.
Ovog puta, pošto je podne prošlo, vrata behu
^otrorena, a ĉuvar je leškario na pragu ĉaĉkajući
ruĉka bambusovim štapićima zube. Bio je to ĉovjek, s
velikim mladeţom na lijevom obrazu, su visile tri
duge crne dlake koje nije nikada .Kad naiĊe Vang
Lung, on se prodera, mikorpe, da je nekakav prodavaĉ:
hoćeš?
le Vang Lung odgovori: Lung.
Vang Lung? — nastavi vraIfMOO prema bogatim
prijatelji*gospodarice.
>'sam — mucao je Vang Lung. Si došao — reĉe vratar
praveći se *t zavrćući duge dlake na mladeţu. vas ima
jedna ţena! — odgovori Vang mu se glas, i pored svih
napora, jedva ĉuo. se zacereka. A, tako, ti li si taj
— prsnu u smijeh. — Rekli da oĉekuju danas jednog
mladoţenju. Ali te
ioh zbog korpe u ruci. Nosim nešto mesa — oprosti se
Vang Lung, da ga vratar povede. Ali se on ne pomjeri.
Vang Lung zapita zabrinuto:
— Hoću li ući sam? Vratar napravi uţasnuto lice:
— Stari gospodar bi te ubio! Pošto vide da je Vang
Lung i suviše naivan,
*eĉe otvoreno:
— Srebro je najbolji kljuĉ. I najzad Vang Lungu bi
jasno da taj ĉovjek traţi
^pere.
— Siromah sam ĉovjek — poĉe Vang Lung da se izvlaĉi.
Daj da vidim što imaš u pasu — odgovori
vratar.I on se nasmiješi kada Vang Lung u svojoj
naivnosti zbilja stavi korpu na kaldrmu i podigavši
haljinu, izvadi iz pojasa malu kesu i izruĉi u lijevu
ruku sav novac koji je ostao od pazara. Bio je tu
jedan srebrnjak sa ĉetrnaest bakarnih groševa.
— Uzet ću srebro — reĉe vratar hladno, i prije nego
što je Vang Lung mogao da se pribere, strpa novac u
rukav i krenu kroz kapiju objavljujući glasno:
— Evo mladoţenje, evo mladoţenje ...
Vang Lung, i pored bijesa zbog onog što se maloprije
dogodilo i straha zbog toga buĉnog objavljivanja
njegovog dolaska, nije mogao drugo da uradi nego da
uzme korpu i krene za vratarom, ne gledajući ni
lijevo ni desno.
Docnije se niĉega nije mogao da sjeti što se desilo u
bogataškoj kući. Zajapuren, pognute glave, išao je iz
dvorišta u dvorište, slušao kako se ispred njega
razleţe ovaj glas, i kikoću na sve strane. Odjednom,
kad mu je izgledalo da je već prošao kroz stotinu
dvorišta, vratar zašuti i gurnu ga u jednu malu
odaju. Tu ostade sam, a vratar uĊe u neku sobu, i
vrati se odmah da mu reĉe:
— Stara gospodarica veli da moţeš da izaĊeš pred nju.
Vang Lung krenu, ali ga vratar zaustavi, prezrivo
viknuvši:
— Ne moţeš ti da se pojaviš pred jednom velikom
gospoĊom s korpom u ruci, i to s korpom svinjetine i
grahove grušetine. A znaš li kako ćeš se pokloniti?
— Pravo kaţeš — poĉe Vang Lung zbunjeno. Ali se nije
usuĊivao da spusti korpu, jer se bojao da mu štogod
ne ukradu. Nije mu išlo u glavu da postoje ljudi koji
ne bi poţeljeli poslastice kao što su svinjetina,
govedina i mala barska riba. Vratar primjeti njegov
strah i uzviknu prezrivo:
— U kući kao što je ova takvim mesom hrane pse! — pa
zgrabi korpu i baci je iza vrata, a Vang Lunga gurnu
ispred sebe.
Išli su niz dugu, uzanu verandu, ĉiji su krovovi bili
poduprti tankim stupovima ukrašenim rezbarinajzad
stupiše u dvoranu kakvu Vang Lung ranije nije vidio.
.U nju je moglo stati dvadesetak kuća kao njei još bi
bilo mjesta, tako je ona bila široka i visok njen
krov. Podignuvši u ĉudu glavu da velike ukrašene i
namalane grede iznad sebe, Lung se saplete o visoki
prag, i zamalo da pad' ga vratar ne uhvati za ruku i
viknu: Hajde, budi sad uĉtiv, i padni niĉice pred
gospodaricu.
iPribirajući se sav posramljen. Vang Lung
pogletlspred sebe i na postelji u sredini sobe opazi
' i vrlo staru gospoĊu; njeno malo, njeţno tijelo Je
odeveno u sjajnu pepeljavobisernu svilu, a niskoj
klupi pored nje pušila se lula opijuma.
ga pogleda sitnim, oštrim i crnim oĉima, projjivim
kao u majmuna i upalim u mršavo i naliĉe. Kraj lule
drţala je jednom rukom, a glatţuta koţa, kao pozlata
na nekom kipu, prekrije njene sitne kosti. Vang Lung
pade na koljena Ioni se sve do poploĉanog poda.
Fodigni ga — naredi strogo stara gospoĊa itaru. — Ta
klanjanja nisu potrebna. Je li došao tenu?
— Jeste, presvetla — odgovori vratar.
— A zašto on sam ne govori? — upita gospoĊa. ; — Zato
što je budala, presvetla — odgovori vrar, igrajući se
mirno dlakama na mladeţu.
.„<'' To naljuti Vang Lunga i on mrko pogleda vra'
dizalo.
— Ja sam prost ĉovjek, velika i presvetla goio — poĉe
— pa ne znam kakve reći da upotre
u vašem prisustvu. . Stara gospoĊa ga pogleda
paţljivo, i sasvim ozJlfljno, kao da htede da kaţe
nešto, ali joj se ruka "na lulu, koju je jedna
robinja pripremila. I da zaboravi na Vang Lunga, naţe
se i stade lausisavati. Njene oĉi izgubiše sjaj i
zavjesa zaftva pade na njih. Vang Lung se nije
pokretao starice, sve dok se njene oĉi, lutajući, ne
zana njemu.
* Sotoni zcmlj«
17— Što traţi ovaj ĉovjek tu? — zapita ona odjednom
ljutito. Izgledalo je kao da je sve zaboravila.
Vratarevo lice bilo je nepomiĉno. On nije htio ništa
da kaţe.
— Ĉekam na ţenu, velika gospoĊo — reĉe Vang Lung u
velikom ĉudu.
— 2enu, kakvu ţenu? — poĉe starica, ali robinjica
pored nje se saţe, šapnu nešto i ona se pribra: — Ah,
trenutno sam zaboravila — sitnica — ti si došao po
robinju, zvanu Olan. Sjećam se da sam je obećala
nekom seljaku. A ti si taj seljak?
— To sam ja — odgovori Vang Lung.
— Zovi brzo Olanu — naredi stara gospoĊa svojoj
robinji, kao da je jedva ĉekala da se svrši sa svim
tim i ona ostane sama u tišini velike sobe sa lulom
opijuma.
Robinja se ubrzo vrati vodeći za ruku jedno snaţno i
dosta krupno stvorenje, obuĉeno u ĉist plavi pamuĉni
kaput i ĉakšire. Vang Lung je brzo pogleda i odmah
okrenu glavu. Srce mu je lupalo. To je bila njegova
ţena.
— PriĊi, robinjo — reĉe stara gospoĊa nemarno. — Ovaj
ĉovjek je došao po tebe.
Ţena stade pred gospodaricu pognute glave i
prekrštenih ruku.
— Jesi li spremna? — upita stara.
Olan progovori sporo kao da joj je glas odjek:
— Spremna sam!
Vang Lung je tada prvi put ĉuo njen glas. Bio je
dosta prijatan, ni jak, ni blag, otvoren i nezloban.
Gledao je njena leĊa dok je stajala ispred njega.
Kosa joj je bila oĉešljana, a kaput Ĉist.
A kada je vidio njene nestegnute noge, osjeti
trenutno razoĉaranje. Ali nije dugo mislio na to, jer
je stara gospoĊa govorila vrataru:
— Iznesi joj sanduk do kapije, pa neka idu. A zatim
pozva Vang Lunga i reĉe mu:
— Stani pored nje dok govorim.
A kad Vang Lung priĊe, ona mu kaza:
— Ova ţena je došla u našu kuću kad je bila dijete od
deset godina, i ovdje je do sada ţivjela sve do svoje
dvadesete. Kupila sam je jedne godine kad Ze harala
glad, a njeni roditelji došli na jug. jer nisu Bali
što da jedu. Oni su bili sa sjevera iz Santunga
pratili su se tamo i više ništa o njima ne znam. Ti
Uš da ona ima snaţno tijelo i ispupĉene jagodice l
svi sjevernjaci. Dobro će da ti radi u polju, noyodu
i sve drugo što ţeliš. Ljepotica nije, ali tebi ne
treba. Samo besposlenim ljudima posu lijepe ţene za
razonodu. Osim toga, nije ni ali radi ono što joj se
kaţe, i ima dobru je znam, nevina je. Nije bila
toliko ' — »je sinove i unuke, ĉak i da nije je bilo
neĉega, to je moglo biti i(Ali pored bezbrojnih i
lijepih teĉe po dvorištima, sumnjam ffr muškarac.
Uzmi je i poĐobra je robinja, iako nešto titte ţelim
da se umilim nebu radi time što ću dopustiti da
robinja djece svijetu, ja bih je zadrţala, jer nju
dosta dobra. Ali ja uvijek udajem ro) ih netko
zatraţi a gospodari ih ne ţele. ţeni reĉe:
•Pokoravaj mu se i raĊaj mu samo sinove. Doprvo
dijete da ga vidim. Razumijem, presvetla gospodarice
reĉe ro
pOni stajahu kolebajući se. Vang Lung se nela*
osjećao, jer nije znao da li smije da kaţe štogod. —
Haj dijete sad već jednom — oseĉe se stara goi. Vang
Lung se ţurno pokloni i okrenu. 04an |njim, a za njom
vratar noseći sanduk na ramenu, spusti u sobu u kojoj
je Vang Lung ostavio Biju korpu, jer nije htio da ga
nosi, i nestade bez
Lf Potom se Vang Lung okrenu ţeni i zagleda se u piju
prvi put. Imala je široko, pošteno lice, zatubast
Jgp, debele nozdrve, a usta velika. Njene oĉi behu
tamnocrne boje i ispunjene nekom nejasnom •^Bgom.
Bilo je to lice koje uvijek izgleda mirno i razno,
kao da ne moţe da iskaţe ništa i kad bi htjelo. Ona
mirno otrpe Vang Lungov pogled; nije se osjećala
nelagodno, niti mu je uzvratila, već je jednostavno
ĉekala da se on nagleda. On se uvjeri da zaista nema
nikakve ljepote u njenom mrkom, obiĉnom i strpljivom
licu. Ali ona nije bila rošava, niti je imala
raseĉenu usnu. U njenim ušima opazi minĊuše i na
rukama grivne koje joj je kupio. Okrenu se sav
sretan! Dakle, imao je svoju ţenu.
— Tu je sanduk, a tu korpa! — naredi osorno. Bez
ijedne rijeĉi ona se saţe, podiţe jedan kraj
sanduka stavljajući ga na rame, i pokuša da se digne
klecajući. On je posmatraše i odjednom reĉe:
— Ja ću ponijeti sanduk, a ti korpu.
Zatim baci sanduk na svoja leĊa, ne brinući se za
najbolju haljinu koju je imao na sebi, a Olan bez
ijedne rijeĉi uze korpu za dršku. Tada se Vang Lung
sjeti na stotinu dvorišta kroz koja mora da proĊe i
kako će smiješno izgledati s takvim teretom.
— Da ima neka sporedna vrata — promrmlja. Ona klimnu
glavom poslije kraćeg razmišljanja, kao da odmah nije
razumjela što je htio, i poĊe kroz jedno malo
zapušteno dvorište, obraslo travom, ĉiji je vodoskok
bio zatrpan. Tu, ispod jednog krivog kruškovog
stabla, nalazila su se stara okrugla vrata koja ona
gurnu, i tako dospeše na ulicu. Bezizraznog širokog
lica, gazila je ţena ravnomjerno svojim velikim
nogama, kao da je tuda prolazila cijelog ţivota. Na
vratima grada on se zaustavi oklevajući. Jednom rukom
potraţi po pojasu groševe koje je ostavio, dok je
drugom rukom drţao sanduk na ramenu. Potom izvadi dva
groša i kupi šest malih zelenih breskvi.
— Uzmi i jedi! — reĉe oštro. Ona ih zgrabi poţudno,
kao što bi to uĉinilo dijete. Drţala je voće u ruci
ne govoreći ništa. Kada je idući put pogledao Olanu,
dok su išli ivicom duţ ţutih polja, ona je obazrivo
grickala breskvu, ali ĉim primjeti da je gleda, pokri
voće rukom i prestade da ţvaće.
Tako su išli sve dok nisu stigli do zapadnog polja,
gdje je stajao hram posvećen zemlji. Bila je to mala
zgrada, dizala se taman do ramena, a napravljena od
sivih cigala i pokrivena crepovima. Vanglungov djede,
koji je obraĊivao ta ista polja na kojima sada Vang
Lung provodi svoje dane, sagradio je taj hram
dovlaĉeći cigle na kolicima iz grada. Zidovi su bili
olepljeni, a neki najmljeni seoski umjetnik, jedne
rodne godine, nacrtao je na bijelom zidu sliku brda s
bambusovom šumom. Dugim vremenom kiše su sprale
sliku, tako da su se sada nejasno vidjeli samo
bambusi, dok su brda sasvim išĉezla.
U samom hramu sjedila su dva mala dostojanstvena
zemljana kipa. Imali su odjeću od crvene i pozlaćene
papira, a bog još i retke, opuštene brkove od prave
dlake. Svake Nove godine, Vang Lungov otac kupovao bi
crvenu hartiju, paţljivo šio i lepio nove haljine za
boţanski par. I svake godine snijeg i kiša su šibali,
i ljetnje sunce sijalo i upropašćavalo njihove
haljine.
Sada su, pak, haljine bile još nove, jer godina tek
što je poĉela, i Vang Lung se ponosio njihovim
stojnim izgledom. On uze korpu iz ţenine ruke i ljivo
potraţi, ispod svinjetine, štapiće tamjana koje
kupio. Plašio se da ih sluĉajno nije slomio, jer to
bilo rĊavo predskazanje; meĊutim, oni su ostali |
jttavi, i kad ih naĊe, pobode ih, jedan pored drugog,
":<k nagomilani pepeo drugih štapića, jer se cijela
okolina klanjala tim malim kipovima. Zatim nespretno
»pali kresivom tamjan pomoću jednog suvog lista,
©ovek i ţena stajahu jedno pored drugog, pred za*
štitnicima svojih polja. Olan posmatraše kako se
štapići tamjana ţare, a potom gase, i kad se nahvata
pepeo, ona se saţe i kaţiprstom ga otrese. Potom,
Jtao preplašena zbog toga što je uĉinila, baci nijem
^pogled na Vang Lunga. Bilo je neĉega što mu se do-
padalo u tim njenim pokretima. Uĉini mu se kao da dna
osjeća da tamjan pripada i njemu i njoj; i bi
trenutak njihovog vjenĉanja. Stajahu tu oni u potDj
tišini, dok se tamjan pretvarao u pepeo. I poje sunce
tonulo, Vang Lung baci sanduk na rame, tpoĊoše kući.
Na vratima je stajao starac i uţivao u posljednim
zracima sunca. Nije se pokrenuo dok se Vang Lung
pribliţavao sa ţenom. Bilo bi ispod njegovog

dostojanstva da obraća pozornost na snahu. Pravio se

kao da paţljivo promatra oblake i uzviknu:
— Onaj oblak što visi o lijevom rogu mladog mjeseca
miriše na kišu. Ali neće okišiti do sutra uveĉer. —
Potom, kad vide kako Vang Lung uzima korpu od ţene,
uzviknu ponovno: — A, jesi li mnogo potrošio?
Vang Lung spusti korpu na sto.
— Biće veĉeras gostiju — reĉe kratko, odnese sanduk u
sobu u kojoj je spavao i spusti ga kraj sanduka u
kojem mu je bilo odijelo. Neobiĉnim pogledom zagleda
se u svoj teret.
Ali starac priĊe vratima i promrmlja:
— Nema kraja rasipanju novca u ovoj kući. Potajno,
meĊutim, veselio se što je sin pozvao
goste, ali je smatrao da je pametnije pred novom
snahom samo zanovetati, da ne bi od prvog trenutka
pošla rĊavim putem. Vang Lung ne odgovori, već izaĊe
van i unese korpu u kuhinju, a Olan je išla za njim.
Vadio je iz korpe hranu, komad po komad, i stavljao
na ivicu ohlaĊene peći, pa reĉe ţeni:
— Evo svinjetine, evo govedine i ribe. Znaš li da ih
pripraviš?
Nije gledao Olanu dok je govorio, jer to nije bilo na
mjestu. Ona odgovori svojim mirnim glasom:
— Bila sam robinja u kuhinji otkako sam došla u kuću
Hvang. Tamo se kuvalo meso za svaki obrok.
Vang Lung klimnu glavom i ostavi ţenu. Nije je vidio
više sve dok gosti ne navališe; njegov stric,
šaljivĉina, prepredenjak i gladnica, zatim striĉev
sin, drski mladić od svojih petnaest godina, i
neotesani seljaci, puni stida. Dvojica su bila iz
sela, s njima je Vang Lung zamenjivao sjeme i radnu
snagu za vrijeme ţetve. Jedan je bio njegov najbliţi
susjed, Ćing, mali, tih ĉovjek, koji je govorio samo
kada je morao. Pošto su bili u srednjoj sobi i iz
pretjerane uĉtivosti uzdrţavali se da zauzmu mjesta,
Vang Lung ode u kuhinju i zamoli ţenu da donese
veĉeru. Bilo mu je milo kad mu ona reĉe: i — Ja ću
dodavati zdjele, a ti ih stavljaj na sto, Jer ne
ţelim da izlazim pred muškarce. \ Vang Lung osjeti
veliko zadovoljstvo što je ta ţena njegova, i što se
nije bojala da izaĊe pred njega, ali ne i pred druge
muškarce. Uze zdjele iz njenih ruku na kuhinjskim
vratima, stavi ih na sto u srednjoj sobi i pozva
goste:
— Jedite, striĉe moj, i braćo moja!
A kad stric, oran za šalu kao i uvijek, reĉe:
— A zar nećemo vidjeti tvoju mladu ljepoticu? Vang
Lung odgovori:
— Mi još nismo postali jedno. Nije zgodno da je drugi
ljudi vide dok ne budemo zbilja muţ i ţena.
On ih nutkaše, a oni su jeli slatko i u tišini. Jedan
je hvalio sivi umak od ribe, drugi dobro spremljenu
svinjetinu, a Vang Lung je samo odvraćao:
— Jadno je to jelo, nije dobro ni spremljeno... Ali u
srcu svom bio je ponosan na ta jela; jer
je ţena meso zaĉinila šećerom, octom, vinom, sojihim
sosom i vesto izvukla svu silinu mesa, da ni sam Vang
Lung nikad nije okusio takva jela na stolovima svojih
prijatelja.
Te noći, dok su gosti dugo i dugo pili ĉaj, otezali
Salama, ţena je radila iza peći, a kad Vang Lung
isprati i posljednjeg gosta i uĊe u kuhinju, zateĉe
je u gomili slame, kako se mrzne i spava pored vola.
Kosa joj je bila puna slame. A kad viknu i probudi
je, ona naglo podiţe ruku u snu, kao da se brani od
udarca. Najzad otvori oĉi i pogleda ga ĉudnovatim,
ćutljivim pogledom, a njemu je izgledalo kao da ima
dijete pred sobom. On je uze za ruku i odvede u sobu
u kojoj se tog jutra okupao zbog nje, i upali crvenu
svijeću na stolu. Pri toj svjetlosti, kad se naĊe sam
pred ţenom, naglo se zastide, i skoro je morao sam
tebi reći:
— Ta ona je moja ţena. Stvar ima da se uĉini. I poĉe
da se skida uţurbano. Ţena se skrivala
iza zavjese i poĉinjala da se priprema za postelju.
Vang Lung reĉe osorno:
— Prije nego što legneš, ugasi svjetlost!I leţe,
navuĉe debeli pokrivaĉ preko leĊa i napravi se da
spava. Ali nije spavao. Svaki damar tijela bio mu je
budan. I kad se poslije duţe vremena soba zamraĉi i
on zaĉu sporo, tiho bauljanje ţene pored sebe, tijelo
htede da mu prsne od silne radosti. Promuklo se
nasmije i zgrabi je u mraku.
II
Ţivot je sad bio blaţenstvo. Iduće jutro leţao je u
postelji i gledao ţenu, koja je sada bila sasvim
njegova. Ona ustade i skupi oko sebe raskopĉanu
odjeću, prikopĉa je oko grla i struka, oblaĉeći se
sporim pokretima. Potom stavi noge u obuću od tkanine
i navuĉe je pomoću uzica koje su visile pozadi. Snop
svjetlosti iz male lampe pade joj na lice i on ga je
vidio nejasno. Na njemu nije bilo promjena. To
iznenadi Vang Lunga. Osjećao je kao da je protekla
noć njega samog morala da izmjeni; a sada se ţena
dizala iz njegovog kreveta kao da je to za nju bila
svakodnevna stvar. Iz sumraka je dolazio jetki
starĉev kašalj, i on joj reĉe:
— Odnesi prvo mom ocu ćasu tople vode za njegova
pluća.
Olan zapita istim glasom kao i juĉer:
— Treba li da je zaspem listićima ĉaja?
Ovo jednostavno pitanje zbuni Vang Lunga. Kako bi joj
rado rekao: „Dabome da treba da bude listića ĉaja.
Misliš li ti da smo mi prosjaci?" Kako bi volio da
ona pomisli da listići ĉaja kod njih ne znaĉe ništa
naroĉito. U kući Hvang, naravno, svaka je zdjela bila
zelena od listića. Tamo, moţda, ĉak ni rob ne bi pio
ĉistu vodu. Ali on je znao da bi se njegov otac
ljutio da mu snaha prvog dana donese ĉaj umjesto
vode. A pored toga, oni zbilja ne bejahu bogati. I
zato odgovori nemarno:
— Ĉaj? Ne, ne, to bi mu samo pogoršalo kašalj. I osta
leţeći u toplom krevetu, zadovoljan dok
je u kuhinji ţena loţila vatru i grejala vodu. Ranije
je ţudeo da izjutra spava, a sada, kada je to ipogao,
njegovo ludo tijelo, koje je toliko godina privikavao
da ustaje rano, nije ţeljelo da spava, mada moglo, i
tako je on tu leţao, uţivajući cijelim te[om u ovom
blaţenstvu nerada.
Ipak, bilo ga je pomalo sramota da misli na tenu.
Netko vrijeme razmišljao je o svojim poljima, p
pšenici i o tome kakva će biti ţetva ako doĊu kiše,
mislio je i na rotkvino sjeme koje je ţelio da kupi
od suseda Ĉinga, samo ako se pogode za cijenu. Ali i
pored svih tih svakodnevnih briga, u mozak mu se
uvlaĉila i preplitala misao na njegov novi tivot, i
tako, misleći na prošlu noć, odjednom mu atomu
pitanje da li ga ona voli. To je bila nova zaĐo sada
se samo pitao da li će mu se ona JsVu6» ga
zadovoljiti u postelji i kući. Jepo, a koţa na rukama
gruba, tijelo — jedro i nedirnuto. I nana njega,
nasmije krto i proprošle noći. Znaĉi, mladi gospošta
se krije iza prostog lica kuhinjske tek) bilo je
divno, široko, krupnih koipak, jedro i meko.
Vrata se otvoriše, i ona, kao i uvijek, uĊe tiho. la
mu je objema rukama ĉašu koja se pušila.
Lung sijede na krevet i primi je. Listići ĉaja su
posuti površinom vode. On je osinu pogledom, a ona se
naglo uplaši i reĉe:
— Starome nisam odnijela ĉaj... Uĉinila sam kao što
si kazao... Ali tebi...
Vang Lung opazi da ga se boji, i bilo mu je milo, pa
odgovori prije nego što je završila.
— Prija mi, prija mi! — i poĉe da pije ĉaj srĉući od
zadovoljstva.
I obuze ga ono isto novo blaţenstvo, koje se stideo
da prizna vlastitom srcu: „Ova moja ţena me zaista
voli!"
Izgledalo mu je da narednih mjeseci ništa drugo nije
rekao već samo promatrao Olanu. Istina, radio je kao
i uvijek. Stavljao bi motiku na rame, išao na njive i
prekopavao brazde za ţito, ujarmljivao vola u plug i
orao zapadna polja da bi posadio crni i bijeli luk.
Ali taj rad bio je sada poslastica, jer kad sunce
pripeĉe, odlazio je u kuću, gdje ga je ĉekao spreman
ruĉak, prašina bila obrisana sa stola, a zdjele i
štapići na svome mjestu. Dotle je morao kad doĊe kući
da pripremi ruĉak, mada je bio umoran, osim kada bi
stari ogladneo i sam zgotovio nešto jela ili isprţio
komad slanine.
A sada ga je sve spremno ĉekalo, tako da je mogao
samo da sjedne na klupu pored stola i odmah da jede.
Zemljani pod bio je poĉišćen, a drvarnik prepunjen.
Kada bi ţena jutrom polazila, uzimala bi bambusove
grabulje i jedno uţe i grabuljala po polju. Ovdje bi
našla busen trave, tamo neku granĉicu ili nekoliko
listova, i vraćala se kući u podne s dovoljno goriva
da skuha ruĉak. A njemu je bilo milo što više nisu
morali da kupuju drva.
Poslije podne ona bi s lopatom i korpom na ramenu
išla na glavni drum, po kome su, tamo i ovamo, mazge,
konji i magarci nosili tovare, i tu bi skupljala
balegu, nosila je kući, pa je slagala u dvorištu na
gomilu za Ċubrenje njiva. Sve je to ona radila
neĉujno, iz svoje glave. A kada bi pao mrak, ona se
nije odmarala sve dok se vo u kuhinji ne bi nahranio
i napojio koliko je htio.
Olan je uzimala i njihova iscepana zimska odijela, i
koncem, koji je isprela od strune pamuka na
bambusovom vretenu, krpila sve rupe. Posteljno rublje
iznijela je na prag, na sunce i oporila pokrivaĉe od
pokrivaĉa, pa ih oprala i prostrla na bambusovo drvo
da se osuše; pamuk iz pokrivaĉa, koji se godinama od
duge upotrebe skupio i potamneo, preĈešljala i
prosunĉala, a razmilelu gamad iz šavova potamanila.
Iz dana u dan svršavala je posao za poslom, i tri
sobe izgledahu ĉiste i gotovo udobne. Starĉev kašalj
se popravljao i stari otac je sjedio, utopljen i
zadovoljan, dremuckajući na suncu pored juţnog kućnog
zida.
Ţena je govorila samo ono što je najpotrebnije. Vang
Lung je gledao kako se pouzdano i polako kreće svojim
velikim nogama po sobama, promatrao je krišom njeno
neizrazito, široko lice, bezizrazni, polubojaţljivi
pogled, ali nikako nije mogao da je pronikne. Istina,
noću je osjećao jedrinu njenog tijela. Ali danju
njena odjeća, obiĉni plavi pamuĉni kaput i ĉakšire,
sakrivahu sve što je preko noći upoznao, i ona mu je
liĉila na vernu i nemu robinju, samo robinju i ništa
više. Nije mu izgledalo zgodno da joj kaţe: »Zašto
ništa ne govoriš?" Od nje je bilo dovoljno što je
ispunjavala svoju duţnost.
Ponekad; dok je radio na njivi, nametale su mu se
mJSit'Ċ njoj. Što li je sve doţivjela u onih stotmu
dvarJšta? Kakav je bio njen ţivot, ţivot koji nije
delti*'* Tajim? To on nije mogao da dokuĉi. I tada bi
se obiĉno postidio svoje radoznalosti i sjng maštanja
o njoj. Jer je ona, ipak, bila samo
mffpšĊi tri sobe i spremanje dva obroka dnevno
tisd^mogli da uposle jednu ţenu koja je robovala
nš^velikoj kući i radila od jutra do mraka. Jednoga
dana dok je Vang Lung neprekidno rintao i radio na
njivi da su mu se leĊa savijala od umora, pade njena
sjena na brazdu nad kojom je bio nagnut. Stajala je s
motikom na ramenu.
— Nema u kući nikakvog posla do mraka — reĉe kratko,
i bez rijeĉi uze lijevu brazdu i poĉe priljeţno da je
okopava.
Sunce je ţeglo, jer je bilo rano ljeto, i njeno lice
skoro obli znoj. Vang Lung je skinuo kaput i
razgolitio leĊa, a ona je radila u svom tankom
odijelu, koje joj pokrivaše ramena. Znoj probi tka-
ninu koja se pripi uz tijelo kao koţa. Odmicali su
sloţno, bez rijeĉi, sat za satom, kao da su jedno
biće, i to mu je olakšalo rad. Ni o ĉemu odreĊeno
nije razmišljao; ispunjavala ga je savršena ljubav
prema
• radu, prema tom veĉitom prekopavanju te njihove
zemlje pod suncem, te zemlje od koje su bile nji
.'hove kuće i bogovi njihovi, i koja je hranila nji-
hova tijela. Zemlja je leţala bogata i mrka i sitnila
.se lako pod motikama. Ponekad bi udarili na komad
cigle, na komad drveta, ali na to ne obraćahu
pozornost. Nekada, u davno doba, sahranjivana su tu
tijela ljudi i ţena, stajale su tu kuće, padale i
vraćale se zemlji. Tako će se i njihove kuće i tijela
povratiti zemlji. Svakom kucne tren na ovome svijetu.
Oni nastavljahu posao, odmiĉući zajedno — stvarajući
oboje plod te zemlje — ne govoreći ništa pri svom
skladnom radu.
A kad sunce zaĊe, Vang Lung polako ispravi leĊa i
pogleda ţenu. Njeno lice bejaše znojavo i poprskano
zemljom. A ona mrka kao i sama zemlja. Vlaţno, tamno
odijelo pripijaše se uz snaţno tijelo. Polako je
okopavala posljednju brazdu. I tada, na svoj
uobiĉajeni naĉin, bez oklijevanja, mirnim i
staloţenijim nego obiĉno glasom, pod tihim veĉernjim
nebom, reĉe:
— Trudna sam...
Vang Lung zastade. Što bi mogao da kaţe na ove
rijeĉi! Ona se saţe da podigne komad slomljene cigle
i odbaci van brazde. Izgledalo je kao da je rekla:
„Donela sam ti ĉaj", ili „Moţemo da jedemo". Tako joj
je to obiĉno izgledalo. Ali što se njega tiĉe — on
nije mogao da iskaţe što to za njega znaĉi. Srce mu
zadrhta i zaustavi se kao da mu je došao kraj. Bejaše
kucnuo njihov tren na ovoj zemlji!
Odjednom Vang Lung uze motiku iz njenih ruku i reĉe
prigušenim glasom.
— Dosta je bilo. Kraj je dana. PoĊimo da javimo
starcu.
Krenuše kući, ona nekoliko koraĉaja iza njega, kao
što priliĉi ţeni. Starac stajaše na vratima, ţeljan
veĉere, koju, otkako je ţena došla u kuću, nije morao
sam da sprema. Bio je nestrpljiv i povika:
— I suviše sam star da bih mogao da ĉekam tako dugo
na jelo!
A Vang Lung, propuštajući ga u sobu, reĉe:
— Ona je već zatrudnjela!
Htio je da kaţe to što je hladnije mogao, kao kad bi
rekao: „Danas sam zasejao zapadno polje", ali nije
uspio. Mada je govorio tiho, ĉinilo mu se kao da
izgovara rijeĉi glasnije nego što je ţelio.Starac
zatrepta oĉima, pa kad shvati, zakikota se:
— He, he, he — cerio se svojoj snahi dok je dolazila
— dakle, ţetva je na vidiku!
U sumraku nije vidio njeno lice, ali ona odgovori
mirno:
— Spremit ću veĉeru!
— Da, da, veĉeru — reĉe starac ţivo, i poĊe za njom u
kuhinju kao dijete. Baš kao što je pomisao na unuka
uĉinila da zaboravi na jelo, tako je sada pomisao na
hranu uĉinila da zaboravi na dijete.
Ali Vang Lung je sjedio na klupi, pored stola u
pomrĉini, podboĉen i zamišljen. Iz tog njegovog
tijela, iz njegovih bedara — ţivot!
m
Kada se tren poroĊaja pribliţavao, Vang Lung reĉe
Olani:
• lloramo imati nekoga da ti pomogne, mislim neku
ţenu.
Ali ona odmahnu glavom. Uspremala je sudove poslije
veĉere. Starac je već legao u krevet, a njih dvoje
behu ostali sami u noći, pod treperavim plamenom
limene svetiljke, napunjene grahovim zejtinom, u kome
je vlakno pamuka plivalo umjesto fitilja. Već je
poĉeo da se privikava na te njene razgovore — koji su
se sastojali od pokreta glave ili ruke; u najboljem
sluĉaju iz njenih velikih usta omakla bi se poneka
rijeĉ.
Tako se i on sam pomirio s tim njenim kratkim
odgovorima.
— Ali poroĊaj će biti teţak — nastavljao je. — Mojoj
majci pomogla je jedna ţena iz sela. Ja se ništa, ne
razumijem u te stvari. Pa zar nemaš koga u velikoj
kući — kakvu staru robinju s kojom si bila u
prijateljstvu — koja bi mogla da doĊe?
Bilo je to prvi put da je spomenuo kuću iz koje je
Olan došla.Ona se okrenu k njemu. Nikada je nije
vidio takvu: njene kose oĉi raširene, a lice
uznemireno od pritajene ljutnje.
— U toj kući nemam nikog! — uzviknu ona. Vang Lung
ispusti lulu koju je punio i zagleda
se u ţenu. Njeno lice dobi uobiĉajeni izraz i ona
nastavi da skuplja štapiće za jelo kao da se ništa
nije dogodilo.
— Lijepo, a zašto nećeš? — zapita ĉudeći se. Ali Olan
ne odgovori, dok je Vang Lung nastavljao:
— O poroĊaju nas dvojica ne znamo ništa. Nije
pristojno da moj otac ulazi u tvoju sobu, a što se
tiĉe mene, ni kravu nisam vidio kako se teli. Moje
nespretne ruke mogu osakatiti dijete. A kad bi neka,
iz velike kuće, gdje se robinje poraĊaju...
Ona paţljivo spusti gomilu štapića na sto, pogleda
ga, i malo poslije reĉe:
— Vratit ću se u tu kuću samo sa sinom u naruĉju. On
će imati crveni kaput i crvenim cvetićima iskićene
ĉakšire, na glavi šešir s izvezenim malim pozlaćenim
Budom, a na nogama obuću od tigrove koţe. A ja ću
nositi novu obuću i novi kaput od crvene svile i
svratit ću u kuhinju u kojoj sam ţivot provela, i u
veliku dvoranu u kojoj Stara sjedi pored svog
opijuma, i svi će me gledati sa sinom u naruĉju.
Vang Lung još nikad nije ĉuo toliko rijeĉi od Olane.
Rijeĉi su joj navirale bez prekida i odluĉno, mada
polako.
O svemu tome, znaĉi, razmišljala je dok je radila
kraj njega u polju.
Kako je ĉudnovata! Dan za danom obavljala je tiho
svoj posao, tako da nije mogao ni da pretpostavi da
ona misli na to dijete, već roĊeno i potpuno obuĉeno,
i zamišlja sebe kao majku u novom kaputu! Nije imao
rijeĉi! Valjao je duhan paţljivo u loptu, palcem i
kaţiprstom, i napunio lulu.
— Mislim da će ti biti potreban novac — reĉe najzad
kao bajagi osorno.— Kad bi htio da mi daš tri
srebrnjaka — dodade ona bojaţljivo. — To su velike
pare, ali ja sam paţljivo proraĉunala i neću uludo
bacati ni jedan groš. Neću dati prodavcu tkanina da
mi zakine ni parĉence.
Vang Lung poĉe da se pipa po pojasu. Juĉer je prodao
na gradskom trgu tovar i po trske iz bare u zapadnom
polju, te je imao u pojasu više nego što je ona
traţila. On poloţi tri srebrna dolara na sto, a
potom, poslije kraćeg kolebanja, izvadi i ĉetvrti.
Dugo ga je ĉuvao da mu se naĊe, ako zaţeli da se
kocka ujutro u ĉajdţinici. Istina, on se nikada nije
kockao, već je zverao oko stola i gledao kako kocke
zveĉe. Nije igrao, plašeći se da ne izgubi. Obiĉno je
preostalo vrijeme u gradu provodio u šatri
pripovedaĉa priĉa. Tu se moţe slušati neka stara
pripovetka, a ne da je se više od novĉića na tas. «
*—• Bolje vnmi i .ovaj dolar — reĉe on, paleći
lulUidj^ift^MtoVŠO* i ugasi komad papira kojom je da
sašiješ kaput od preostale je prvenac. ' odmah novac,
već je stajala gleao, pa onda reĉe poluglasno: ovo mi
je prvi put što drţim srebrni novac
Zatim ga naglo zgrabi, steţe u ruku, i odjuri
•"spavaću sobu.
Vang Lung je sjedio i pušio misleći na srebro koje
je još malo prije bilo na stolu. Ono je došlo iz
zemlje, iz zemlje koju je on orao i prekopavao i nad
kojom je trošio snagu. Ta zemlja ga je i rodila; na
nju je kapao njegov znoj dok je izvlaĉio hranu iz
nje, a iz hrane srebro. Ranije, kada je morao da se
rastane od srebra, ĉinilo mu se da da je komad svoga
ţivota. Ali ovoga puta to mu nije padalo teško. Vidio
je srebro, ne u tuĊinskoj ruci trgovca iz grada, nego
je vidio kako se pretvara u nešto što vrijedi više
nego samo ono — u odjeću na tijelu svoga sina. I ta
njegova ĉudna ţena, koja je kuluĉila, šutjela i
izgledala kao da ništa ne opaţa, prva je vidjela
dijete tako obuĉeno.Ona nije ţeljela da ima nikog
kraj sebe kada doĊe trenutak. A došao je jedne
veĉeri, tek što se sunce smirilo. Znjela je na polju
pored Vang Lunga. Pšenica je bila poţnjevena, a polje
poplavljeno, pa je mladi pirinaĉ bio zasejan i
urodio. Zrna su mu bila zrela i jedra poslije letnjih
kiša i toplog, plodonosnog sunca rane jeseni. Zajedno
su obarali klasje, savijali ga i sjekli srpom. Olan
se saginjala polako zbog tereta koji je nosila.
Kretala se sporije od njega, tako da su ţnjeli
neravnomerno. Njegov otkos bio je naprijed a njen
natrag. Radila je sve sporije i sporije ukoliko je
dan odmicao. Vang Lung se nestrpljivo osvrtao.
Odjednom, ona zastade i podiţe se. Srp joj pade. Na
licu joj izbi novi znoj, znoj novoga bola.
— Poĉelo je — reĉe ona. — Idem u kuću. Ali ne ulazi u
sobu dok te ne pozovem Donesi mi samo jednu novo
oguljenu trsku i zaseci je da bih mogla da odsijeĉem
ţivot detinji od svoga.
I uputi se preko polja u kuću kao da ništa ne
oĉekuje. On je isprati pogledom, ode do ivice bare na
kraju polja, i izabra jednu tanku zelenu trsku,
paţljivo je oguli i zaseĉe srpom.
Jesenji sumrak se naglo spuštao, te on stavi srp na
rame i poĊe kući.
Kad stiţe, zateĉe toplu veĉeru na stolu i starca kako
jede. I pored svojih muka, Olan je imala snage da
pripremi veĉeru. Razmišljao je kako je ona ţena kakva
se rijetko nalazi. Potom se uputi vratima od sobe i
viknu:
— Evo trske!
Ĉekao je nadajući se da će ga ona pozvati da unese
trsku. Ali ona to ne uĉini, već priĊe vratima,
ispruţi ruku kroz pukotinu i uze je. Nije rekla ni
rijeĉi, ali je on ću kako stenje kao ţivotinja
poslije dugog trĉanja.
Starac podiţe pogled sa zdjele i progovori:
— Jedi, jer će se sve ohladiti — a zatim nastavi: —
Nemoj još sada da se uzbuĊuješ, ima dosta da se ĉeka.
Sjećam se dobro kad mi se rodio prvenac. Tek u zoru
bilo je sve gotovo. Nije meni lako kad sesetim da si
ti jedini ţiv od sve djece koju sam izrodio s tvojom
majkom — oko dvadesetak — zaboravih koliko. Sada znaš
zašto ţena mora da raĊa, i neprestano da raĊa. —
Potom nastavi: — Sutra u ovo doba moţda ću biti djede
jednog djeĉaka — i prsnu u smijeh. Ostavio je jelo i
sjedio tako dugo cerekajući se u polutami.
MeĊutim, Vang Lung je stajao i slušao na vratima
teško ţivotinjsko stenjanje. Kroz pukotinu dopre
miris tople krvi, odvratan zadah, od koga se on
uţasnu. Stenjanje postade brţe i jaĉe. Sliĉilo je na
prigušeno grcanje, ali ona još ne pusti glasa. Nije
više mogao da podnese i, kad htede da jurne u sobu,
zaĉu se tanak, oštri plaĉ. I on zaboravi na sve.
— Je li muško — uzviknu, zaboravljajući na ţenu.
Tanki glas ponovno zapišta, oštro i dugo. — Je li
muško — uzviknu ponovno — rijeĉi mi samo je li muško?
A ţenin glas odgovori sporo kao da je odjekivao:
— Muško!
Va&ftc&tiag se naglo vrati i sijede za sto. Kako
Ctic^f Mn» svršilo! Jelo je odavno bilo hladno, a
ftfecfc je spavao na klupi. Kako se sve brzo svršilo!
. On prodrma oca za ramena:
— Muško je! — vikao je pobedonosno. — Ti si djede, a
ja otac!
Stari se naglo probudi i poĉe smijati. kao što se
smijao prije nego što je zaspao.
— Jest, jest, naravno — Mkotao se. — Djede, djede! —
I diţe se, i poĊe svom krevetu, neprestano se
smijući.
Vang Lung uze zdjelu hladnoga riţe i poĉe da jede.
Iznenadno ga obuze neodoljiva glad i nije mogao
dovoljno brzo da stavlja hranu u usta. Iz sobe je ĉuo
kako se ţena kreće, a dijete je vriskalo neprekidno i
piskavo.
— Ĉini mi se da nećemo imati više mira u kući — reĉe
sebi ponosito.
Kada je pojeo sve što je ţelio, priĊe ponovno
vratima, a ona ga pozva. On uĊe. Miris prosute krvi
još se osjećao u zraku, ali traga krvi više nije
I Dobni zemlja
33bilo, osim u drvenom ĉabru u koji je ţena nasula
vode i gurnula ga pod krevet tako da se jedva vidio.
Crvena sveca bila je zapaljena, a ţena leţala slabo
pokrivena na postelji. Pored nje leţao je njegov sin,
uvijen u par starih ĉakšira, kao što je bio obiĉaj u
tom kraju. Otac se primaĉe i za trenutak nije bilo
rijeĉi na njegovim usnama. Dah mu zastade u grlu i on
se naţe nad dijete. Ugledao je malo, okruglo,
smeţurano, vrlo tamno lice i dugu, vlaţnu i crnu
kosu. Prestalo je da plaĉe i leţalo je poluotvorenih
oĉiju.
Pogleda Olanu, i ona diţe oĉi. Njena kosa je bila još
vlaţna od poroĊajnih muka, a male oĉi upale. Po svemu
drugom, izgledala je kao i obiĉno.. Kako mu je mila
bila! Njegovo srce ţivo zakuca za oboje i on reĉe, ne
znajući što bi drugo mogao da kaţe:
— Sutra idem u grad i kupicu pola kile crvenog
šećera, pa ću ga istopiti u kljuĉaloj vodi za tebe.
Zatim ne skidajući pogled sa djeteta uzviknu:
— Morat ćemo da kupimo i punu korpu jaja. Obojićemo
ih crveno i razdijeliti po selu. Neka se zna da imam
sina.
IV
Sutradan po poroĊaju diţe se ţena kao i obiĉno i
pripremi hranu za obojicu, ali ne ode na ţetvu s Vang
Lungom, te je on radio sam do iza podne. Poslije
obuĉe svoju plavu haljinu i ode u grad. Svrati vši na
trg, kupi pedeset jaja, istina ne sasvim sveţih, ali
ipak dobrih, po groš od komada, i crvene papira za
bojenje jaja; pa produţi s korpom do šećerdţinice.
Tamo kupi pola kilograma crvenog šećera i paţljivo je
gledao kako ga trgovac uvija u mrku hartiju.
Šećerdţija gurnu komad crvene hartije pod slamnu
vrpcu o kojoj je visio paket, smešeći se pri tom:
— Da to nije, moţda, za majku novoroĊenog djeteta?—
Jeste! Za prvenca — reĉe ponosito Vang Lung.
— Neka je sa srećom — odgovori trgovac nemarno, jer
njegov pogled bješe prešao na jednog dobro obuĉenog
kupca koji je baš ulazio.
Ĉesto je trgovac tako laskao drugima, gotovo svakog
dana po nekome, ali Vang Lungu je izgledalo da je
samo njemu uĉinjena ta osobita paţnja. Bio je zbog
toga zadovoljan, pa se pokloni dvaput izlazeći iz
radnje. I dok je tako išao prašnjavom ulicom po jakom
suncu, izgledalo mu je da nema srećnijeg ĉovjeka od
njega.
Razmišljao je o svojoj sreći pun radosti kad ga
odjednom obuze strah, jer nije dobro biti i suviše
sretan na ovome svijetu. Zemlja i zrak puni su
zlobnih duhova koje ne podnose sreću obiĉnih
smrtnika, a kamoli sreću jednog takvog siromaška.
Stoga on naglo Akcenu ka voskarevom dućanu, koji je
prodajno 1 tnmjrni Tu kupi ĉetiri štapića tamjf*3^
Msjedipaa svakog u kući, pa ode u hram wjSnl^iSo^t> i
pohode ih u hladni pepeo tamjana Ť3jpffk^Mrije stavio
tu sa svojom ţenom. Promatrao jSsBtTĉetiri Štapića
dok nisu sagorela, i poĊe kući aiatovoljan. Koliku
snagu imaĊahu ta dva mala, zaštitniĉka kipa, koja su
sjedila nepomiĉno pod niskim krovom.
Ţena je, poslije poroĊaja, gotovo prije nego što je
selo ma što primjetilo, ponovno bila na polju pored
njega. Ţetva je prošla, i vrli su zajedno ţito
mlatilom na gumnu u dvorištu njihove kuće. A kad ţito
ovršiše, poĉeše da ga veju bacajući ga u velikim
bambusovim korpama na vjetar. Zrna su padala na
korpe, a oblak pleve nosio je vjetar. Zatim je
trebalo zasejati polja ozimom pšenicom. On ujarmi
vola i zaora zemlju, dok je njegova ţena išla za njim
i motikom drobila grumenje po brazdi.
Radila je sada po cijeli dan, a dijete je leţalo na
zemlji na starom iscepanom pokrivaĉu. Kada bi
zaplakalo, ţena bi zastala, sela jednostavno na
zemlju i dojila ga, dok ih je sunce grejalo oboje,
zlovoljno sunce pozne jeseni, koje davno nije davalo
da mra
8'
35zevi spore zime zametnu ljetnju toplinu. Ţena i
dijete bili su mrki kao zemlja — sjedili su kao dva
zemljana kipa. A prašina s njiva pokrivala je ţeninu
kosu, i meku crnu detinju glavu.
Iz velike ţenine mrke dojke teklo je mlijeko za
dijete, mlijeko bijelo kao snijeg. Dok je dijete
sisalo na jednoj dojki, mlijeko je naviralo iz druge
kao vodoskok. Hrana je bila obilna, iako je dijete
bilo proţdrljivo; bilo bi dovoljno ĉak i za više
djece, pa je ona nemirno puštala da joj mlijeko teĉe,
svjesna da ga ima u izobilju. Dojke su joj bile sve
punije. Ponekad je ostavljala da mlijeko curi na tlo
da bi saĉuvala odjeću, a ono se upijalo u zemlju,
koja je postajala meka, tamna i plodna. Tako je
dijete bilo debelo i dobre naravi, i grabilo
neiscrpni ţivot koji mu je davala majka.
Kada doĊe zima, oni je doĉekaše spremni. Ţetva je
bila bogatija nego ikada, a mala kuća od tri sobe
krcata. Venac za vencom bijelog i crnog luka visio je
s grede tršĉanog krova, a u sve tri sobe behu
namješteni koševi od tršĉanih asura, puni ţita i
riţe. Većinu toga htjeli su da prodaju, jer je Vang
Lung bio štedljiv i nije, kao mnogi seljaci, bacao
novac na kocku ili na hranu koja je i suviše fina za
njegovu obitelj. Zato nije morao da prodaje ţito za
vrijeme ţetve, kada su cijene bile niske, već ga je
ĉuvao i iznosio na trg kad snijeg padne, ili o Novoj
godini, kada varošani kupuju po svaku cijenu.
Njegov stric je iz godine u godinu prodavao ţito
prije nego što je sazrelo. Ĉak je davao i nedozrelo
ţito još u klasju, da bi dobio malo gotovih para i da
bi se resio muka oko ţetve i vršidbe. Uz to je i
striĉeva ţena bila rĊava domaćica, debela i lena.
Uvijek je traţila slatkiše, ovo ili ono jelo i novu
obuću iz grada. A Vang Lungova ţena je pravila obuću
i za muţa i za starca, i za dijete, i za sebe.
Sa greda trošne striĉeve kuće nije nikada ništa
visilo. A u Vang Lungovoj bio je ĉak i svinjski but,
koji je kupio od suseda Ĉinga kada je ovaj zaklao
svinju koja je izgledala nešto bolesna. Bila je
ubijena još prije nego što je poĉela da mršavi, pa je
but bio veliki. Olan ga je usolila i obesila iznad
ognjišta. I dva njihova zaklana pileta visila su osu-
šena, neoĉerupana i usoljena.
Zato su, kad naiĊoše iz severoistoĉnih pustinja suhi
i oštri zimski vjetrovi, uţivali u izobilju u kući.
Dijete je uskoro moglo samo da sjedi. A na dan kad se
navrši puna godina od roĊenja, prirediše gozbu s
valjuškama u njegovo zdravlje. Vang Lung pozva one
iste goste koji su bili na svadbi, i pokloni svakom
desetak obojenih jaja, a svima iz sela koji su došli
na ĉestitanje po dva jajeta. Svi su mu zavidjeli na
sinu, velikom i debelom, bucmastom djetetu koje je
imalo visoke jabuĉice na majku. Sada je ono sedelo na
starom pokrivaĉu, ali ne više na otvorenom polju već
na kućnom podu. A da bi imalo svjetlosti i da bi
sunce ulazilo, otvorili su juţna vrata, dok je
sjeverni vjetar uzalud udarao u debele zemljane
zidove.
Uskoro opade lišće s urminog stabla nedaleko od praga
i s breskve u polju. Samo se retki grm h«»m>i"gn.
istoĉno od kuće, drţao, i mada je vjetar uvijao
dvokrako stablo, listovi su i dalje visili.
Taj suhi vjetar nije dopuštao da pšenica proklija, i
zato je Vang Lung nestrpljivo oĉekivao kišu. Ova
neoĉekivano doĊe jednog tmurnog dana kada se vjetar
utišao i topli zrak usta jao. Obitelj je sjedila u
kući, punoj blagostanja, i gledala kako kiša šiba,
natapa njive oko dvorišta, i kaplje sa strehe. Dijete
je uţivalo, pruţalo ruke za srebrnim kapima i smejalo
se, a za njim i oni. Starac ĉuĉnu pored djeteta i
reĉe:
— Nema ovakvog djeteta u deset drugih sela. Ona
balavĉad moga brata toliko su bila glupa da nijedno
od njih nije ništa zapaţalo sve dok nije prohodalo.
U poljima pšeniĉno zrnevlje poĉe da klija, i kroz
vlaţnu mrku zemlju izbiše otvorenozelene vlati.
Bilo je obiĉaj da seljaci zimi posjećuju jedni druge,
jer su osjećali da umjesto njih na njivama radi nebo.
Polja su navodnjavana, a seljaĉka leĊa nisu pucala;
obramica nije sjekla ramena pod teretom vedra.
Skupljali bi se u ovoj ili onoj kući, išli od jednog
suseda do drugog, bosih nogu, uzanim stazama izmeĊu
njiva, pod velikim kišobranima od zejtinjave papira,
te pili ĉaj. 2ene su ostajale kod kuće, pravile
obuću, krojile odijela, naravno ako su bile kućanice,
i mislile kako će se spremiti za gozbu
0 Novoj godini.
Vang Lung i njegova ţena nisu bili revnosni
posjetioci. Nijedna kuća u tom razbacanom selu nije
bila toliko puna topline i izobilja kao njihova, pa
je Vang Lung osjećao da će morati susedima da
pozajmljuje ako bude i suviše prisan s njima. Nova
godina se bliţila a pare su ĉuvane za nova odijela 1
veselje. Zato je Vang Lung sjedio kod kuće i dok je
Olan krpila i šila, popravljao je polomljene bambu-
sove grabulje. Ako bi koja struna prsla, pleo je novu
od kudelje, a umjesto slomljenog zupca, vesto je
usaĊivao novo komad bambusa.
Tako je on popravljao svoje alatke za njivu, a ona
kućne stvari. Ako je neki zemljani ćup propuštao, ona
ga nije kao druge ţene bacala na smeće
1 pomišljala na novi, već je miješala zemlju i glinu,
lepila pukotinu i grejala je polako sve dok ćup ne bi
bio kao nov.
Sjedili su u svojoj kući i uţivali u uzajamnim
pohvalama, mada nisu trošili mnogo reći:
„Jesi li saĉuvao sjeme one velike tikve?" Ui: „Slamu
ćemo prodati a grahove vreţe spaliti u kuhinji."
Ponekad bi Vang Lung rekao: „Ove su valjuške dobre",
a Olan uzvratila skromno: „To je zato što je dobro
brašno s naših njiva."
U rodnoj godini Vang Lungu je ostajala pregršt
srebrnih dolara, te bi nabavio sve što je za kuću
potrebno. Nije nikom poveravao koliko mu je ostalo,
osim ţeni; a kako se plašio da ĉuva srebro kod sebe,
to se s njom dogovori gdje da ga sklone. Olan vesto
iskopa malu rupu u zidu spavaće sobe iza kreveta.
Vang Lung stavi srebro u rupu, a ţena parĉetom zemlje
izravna zid. Izgledalo je kao da unutra nema ništa.
To srebro davalo je Vang Lungu osjećaj tajnog
bogatstva i zalihe. Bio je svjestan da ima više
srebra nego što moţe da potroši i šetao se meĊu
seljacima zadovoljan sobom i svojim srebrom.
V
Nova godina se pribliţavala, i u svakoj se seoskoj
kući spremalo. Vang Lung kupi od voskara u gradu
kvadrate crvene papira na kojima su zlatnim mastilom
bile ispisane ţelje za sreću i bogatstvo u novoj
godini, i zalepi ih na plug, jaram, i dva vedra u
kojima je nosio vodu i ţito, da bi mu godina bila
berićetna. Na svaka kućna vrata došao je po dug komad
crvene papira s ĉestitkama, a na glavni kućni ulaz
zalepi jedan vrlo vesto iseĉeni papirni cvijet. Vang
Lung nabavi papira i za nove odjeće bogovima, i
starac ih lijepo skroji, iako mu je ruka drhtala.
Poslije odnese te odore u hram zemlje, postavi na
bogove i okadi tamjanom u ĉast novog leta. Za kuću
donese dvije crvene svece, da ih zapali uoĉi praznika
ispod slike boga na zidu, više stola srednje sobe.
I Vang Lung ode ponovno u grad da kupi svinjskog sala
i bijelog šećera. 2ena pretopi mast. pomiješa je sa
šećerom i pirinĉanim brašnom — mleli su svoj pirinaĉ
izmeĊu dva vodeniĉna kamena, za ĉiju su osovinu po
potrebi ujarmljivali vola — i umesi slatku ĉesnicu,
onakvu istu kao što se jela u kući Hvang.
A kada su izrezane kolaĉe stavili na sto, spremne za
peĉenje, Vang Lung je osjećao da će mu srce iskoĉiti
iz grudi od ponosa. Nijedna ţena nije znala da umesi
takve kolaĉe, kolaĉe koje samo bogataši jedu na
gozbama. Na nekim kolaĉima Olan je napravila
cvijetiće i šare od komadića male crvene gloginje i
suhe zelene šljive.
— Prava je šteta jesti ih! — oduševljavao se Vang
Lung.
Starac je obletao oko stola, zadovoljan kao dijete
zbog šarenila kolaĉa, i govorio:— Zovi mog brata,
tvog strica i njegovu djecu, neka vide ove kolaĉe!
Ali izobilje je uĉinilo Vang Lunga obazrivim. Ne moţe
se zahtijevati od gladnih ljudi da samo promatraju
kolaĉe.
— Ako se kolaĉi gledaju prije Nove godine, snaći će
nas nesreća — odgovori brzo Vang Lung. A ţena, ĉije
su ruke bile brašnjave i masne, dodade:
— Ove kolaĉe mi nećemo jesti. Samo ćemo jedan ili dva
ponuditi gostima. Jer mi nismo toliko bogati da
jedemo bijeli šećer i mast. Kolaĉe sam spremila za
staru gospodu u velikoj kući. Hoću da joj pokaţem
dijete prvog dana poslije Nove godine i odnesem
kolaĉe na poklon.
Time kolaĉi dobiše još veću vrijednost. Vang Lung je
bio zadovoljan što će njegova ţena ući kao posjetilac
u veliku dvoranu i ponijeti njegovog sina u crvenim
haljinama i kolaĉe od najboljeg brašna i masti, u onu
istu dvoranu u kojoj je on stajao toliko uniţen i
toliko jadan.
Sve drugo te Nove godine izgubi vaţnost zbog ove
posjete. Zato Vang Lung, kada obuĉe prvi put svoj
novi kaput od crne pamuĉne tkanine, koji je Olan
napravila, pomisli u sebi:
— Obućiću ga kad ih odvedem do vrata velike kuće!
Bio je ĉak ravnodušan prvog dana Nove godine kada su
mu njegov stric i susjedi zakrĉlli kuću i došli na
ĉestitanje, presiti od jela i pića. Postarao se da na
vrijeme sakrije iskićene kolaĉe i korpu, da ne bi
morao da ih nudi gostima, iako mu je bilo teško da ne
uzvikne, dok su oni hvalili one obiĉne kolaĉe:
— A kada biste tek vidjeli one iskićene kolaĉe! Ali
to ne uĉini, jer je ţudeo više nego išta da
uĊe ponosito u veliku kuću...
Drugog dana Nove godine — kada su ţene pravile
posjete, jer su se ljudi najeli i napili dan ranije —
Vang Lung i Olan ustadoše u samu zoru. Ona je obukla
dijete u crveni kaput, obuću od tigrovine, a na
glavu, koju je djetetu Vang Lung izbrijao poslednjeg
dana stare godine, stavila crveni šeširić na kome je
bio izvezen mali pozlaćeni Buda Dijete je postavila
na krevet. Vang Lung se brzo obuĉe, dok je ona
ponovno ĉešljala svoju dugu, crnu kosu i priĉvrstila
punĊu posrebrenom tucanom iglom koju joj je kupio
Vang Lung. Poslije je obukla svoj novi crni kaput,
sašiven od istog komada tkanine kao i Vang Lungova
nova odjeća. Kupili su za oboje dvadeset i ĉetiri
stope dobre materije. Dobili su još dvije stope da bi
mjera bila taĉnija, jer je takav bio obiĉaj u
radnjama. Potom su krenuli stazom preko polja,
ogolelih od zime. On je nosio dijete, a ona kolaĉe u
korpi.
Vang Lungov ponos dobi zadovoljenje na vratima kuće
Hvang. Vratar zinu od ĉuda kada je izišao na ţenin
poziv i ugledao ih. Vrtio je dlake na mladeţu i
uzviknuo:
— Seljaĉe Vang Lung, sada ste troje umjesto jednog! —
A kada je vidio novo odijelo na njima i sinu,
nastavi: — Nije vam potrebno više sreće u ovoj godini
nego što ste imali u prošloj.
Vang Lung mu odgovori nemarno, gotovo kao niţem od
sebe: — Ţetva je bila dobra, ţetva je bila dobra... —
i uĊe samouvjeren kroz vrata.
Vratar se topio od uĉtivosti i nudio Vang Lunga:
— Sjedite, molim vas, u moju bednu sobu dok prijavim
vašu ţenu i sina!
Vang Lung je promatrao Olanu i dijete dok su išli
dvorištem i nosili poklone glavi jedne velike kuće.
Sve je to bilo u njegovu ĉast. Nestade ih u
posljednjem dvorištu. Vang Lung uĊe u vratarevu kuću
i primi od njegove rošave ţene, u znak pristojnosti,
poĉasno mjesto lijevo za stolom u srednjoj sobi. Kad
mu ona donese solju ĉaja, on blago klimnu glavom.
Spusti ćasu pred sebe i nije pio ĉaj, kao da nije
dovoljno dobar za njega.
Vrijeme mu je teklo sporo dok se vratar ne vrati s
Olanom i djetetom. Odmah pogleda ţenino licev
pokušavajući da s njega proĉita kako je bilo. Već je
nauĉio da na tom neizrazitom licu ĉita male prc mene,
koje u prvi mah nije mogao da uoĉi. Njenje pogled
izraţavao potpuno zadovoljstvo, i on postade
nestrpljiv, jer je htio da ĉuje što se dogodilo u tim
dvorištima, odreĊenim za ţene, u koja on nije smio da
uĊe.
Pri polasku ipak klimnu glavom vrataru i rošavoj
ţeni, i poţuri sa ţenom van, ponevši dijete koje je
spavalo u novom kaputu.
— Kako je bilo? — zapita hitro ţenu preko ramena dok
je ona išla za njim.
Obuze ga nestrpljenje zbog njene sporosti. Ali, ona
priĊe i šapatom reĉe:
— Meni se sve ĉini da im ove godine ne ide najbolje.
Glas joj je pri tom podrhtavao, kao da tim što govori
ĉini skvrnavljenje. Vang Lung je salete:
— Što hoćeš time da kaţeš?
Ali njoj se nije hitalo. Govorila je rijeĉ po rijeĉ,
pa je ĉovjek morao da razmišlja što hoće da kaţe.
— Stara gospodarica nosila je isti kaput kao prošle
godine. Tako što raniie nikada nisam primijetila. Ni
robinje nemaju nove kapute!
Zastavši malo, ona nastavi:
— Nisam vidjela nijednu robinju s kaputom kao što je
moj!
I još jednom zašuti i opet reĉe:
— Ni meĊu milosnicama starog gospodara nema djeteta
koje bi se moglo porediti po ljepoti i odjeći s našim
sinom!
Lagan osmejak preĊe preko njenog lica, a Vang Lung se
glasno srne jao i njeţno nosio dijete. Ponosio se
sobom! Kako je samo to lijepo izveo! I baš kada je
likovao, obuze ga nagli strah. Kakvu to glupost pravi
šetajući se pod otvorenim nebom s divnim muškarĉićem,
kad ga lako moţe da vidi neki zao duh koji leti
zrakom. I zato brzo otkopĉa kaput, zagnjuri dijete u
grudi i poĉe da se jada:
— Šteta je velika što je naše dijete ţensko, što ga
nitko ne ţeli, i što je povrh svega boginjavo. Molimo
se neka umre!— Tako je, tako je! — govorila je ţena
što god je brţe mogla, ne svaćajući u prvi mah što su
uĉinili.
Pošto su ih ove predostroţnosti umirile, Vang Lung
nastavi da zapitkuje ţenu:
— Rijeĉi mi da li si mogla da saznaš zašto su
osiromašili?
— Samo sam trenutak razgovarala u ĉetiri oka s
kuvaricom kod koje sam radila. Ona mi reĉe: „Ova se
kuća neće moći dugo vremena da odrţi pored pet mladih
gospodara koji bacaju pare u tuĊini, i šalju kući
ljubavnicu za ljubavnicom kad ih se zasite, i pored
starog gospodara, koji svake godine uzima po jednu
ili dvije ljubavnice, i pored stare gospoĊe, koja
dnevno potroši opijuma toliko da bi se dvije cipele
mogle napuniti zlatom!"
— Zar su zbilja takvi! — mrmljao je Vang Lung
zapanjeno.
— Onda, treća kćerka će se vjenĉati u proljeće —
nastavi Olan. — Njen miraz iznosi koliko i uĉena za
jednog princa. S tim parama bi se moglo kupiti ,
visoko ĉinovniĉko mjesto u velikom gradu. Ona hoće da
napravi svoje haljine samo od najbolje svile s
naroĉitim šarama iz Suĉoa i Hangĉoa. Jedan krojaĉ će
doći radi nje ĉak iz Šangaja, zajedno sa svojim
pomoćnicima, da joj haljine ne bi nimalo zaostajale
za haljinama bogatih ţena iz drugih pokrajina.
— A tko će biti mladoţenja u toj raskošnoj svadbi? —
upita Vang Lung, zadivljen i prestrašen zbog tolikog
bacanja bogatstva.
— Ona će se vjenĉati s drugim sinom jednog visokog
šangajskog ĉinovnika! — odgovori Olan.
Dugo je šutjela, prije no što nastavi: — Izgleda,
zbilja, propadaju, jer mi je sama stara gospoĊa rekla
da ţele da prodadu nešto zemlje, juţno od kuće, izvan
gradskih zidina. Tu su sejali pirinaĉ svake godine.
Dobra je zemlja i lako se navodnjava iz gradskog
opkopa.
Te rijeĉi najzad ubediše Vang Lunga i on ponovi:—
Prodaju svoju zemlju! Onda zaista propadaju, jer je
zemlja ĉovekovo tijelo i krv!
Vang Lung se nešto zamisli. Jedna misao mu naglo
sinu, i on se udari rukom po ĉelu.
— Zašto o tome nisam ranije mislio — uz viknu i
okrenu se ţeni. — Kupit ćemo zemlju!
— Ali zemlja, zemlja! — mucala je Olam. Gledali su
se, on ushićen, ona zapanjena!
— Kupicu zemlju! Zemlju ću kupiti od velike kuće
Hvang.
— Da nije suviše daleko? — govorila je ţena zbunjeno.
— Pola jutra morat ćemo da pješaĉimo do nje.
— Kupicu je — ponavljao je prkosno kao kad se dijete
zainati.
— Lijepo je to kupovati zemlju — govorila je Olan
mirno. — Pametnije je, naravno, nego kriti novac u
blatnjavom zidu. Ali, zašto ne kupiš komad striĉeve
zemlje. On svuda priĉa da bi prodao ono komad blizu
našeg polja na zapadu.
— Striĉeva mi zemlja — vikao je Vang Lung — nije
potrebna. Dvadeset godina je ţnjeo a nije Ċubrio
njivu, pa je postala kao kreĉ. Nije mi potrebna. Hoću
da kupim Hvangovu zemlju!
Kazao je „Hvangovu zemlju" prosto kao da je rekao
„Ĉingovu zemlju", a Cing mu je bio susjed,
zemljoradnik. Zamišljao je kako će biti viši nego oni
u onoj ludoj, velikoj, rasipniĉkoj kući. Krenut će
tamo sa srebrom u ruci i hladno reći:
— Ja imam pare! Kolika je cijena zemlje koju
prodajete? — I prije nego što će veliki gospodar
odgovoriti, ĉuo je svoj glas kako govori gospodarevom
upravniku imanja: „Raĉunajte na mene. Kolika je
cijena? Imam toliko para u ruci!"
A njegova ţena, koja je bila robinja u kuhinji te
ponosite obitelji, postat će ţena vlasnika zemlje
.koja je kroz niz godina ĉinila slavu i ĉast kuće
Hvang. I slomi se iznenadno ţenino odupiranje posle
ovih reći, jer shvati njegovu misao:— Kupimo je! Na
kraju krajeva, pirinĉana njiva je dobra. Blizu je
jarak i imat ćemo uvijek vode. Za to ne treba da se
plašimo.
I ponovno osmjeh preĊe lagano preko njenog lica,
osmjeh koji nikada nije osvetljavao njene uske crne
oĉi. Ona je dugo šutjela i najzad reĉe:
— Prošle godine u ovo doba robovala sam u toj kući!
I išli su dalje ćuteći, nadahnuti ovom mišlju.
VI
Kupovina tog komada zemlje imala je veliki utjecaj na
dalji Vang Lungov ţivot. Poslije ĉasti da razgovara s
velikim gospodarem kao ravnim sebi, pošto je iskopao
srebro iz zida i odnio ga u veliku kuću, doĊoše
trenuci premišljanja i gotovo kajanja. Kada se sjetio
prazne rupe u zidu, u kojoj je bilo njegovo zašteĊeno
srebro, obuzimala ga je ţelja da je opet vidi punu.
Jer, ipak, morat će se mnogo znoja proliti nad tom
zemljom, a bila je i daleko, kao što je Olan
govorila, više od lija (preko pola kilometra). Osim
toga, nije ni doţivio toliku slavu prilikom kupovine
koliko je zamišljao. Otišao je i suviše rano u veliku
kuću i stari gospodar je spavao. Istina, bilo je već
podne, ali kada je s visine rekao:
— Kaţi starom gospodaru da imam s njim vaţne poslove!
Kaţi mu da je posredi novac! — vratar je odluĉno
odgovorio:
— Nikakav novac na svijetu ne bi me naveo da probudim
starog tigra. On spava sa svojom novom ljubavnicom,
Kruškovim Cvetom, koju je doveo tek prije tri dana.
Ţivot mi je mio, pa ne smijem da ga budim.
I onda dodade zlobno, zavrćući dlake s mladeţa:
— Nemoj misliti da će starog probuditi srebro. Pliva
on u bogatstvu od roĊenja.Na kraju je Vang Lung morao
da svrši posao s upravnikom imanja starog gospodara,
masnim lupeţom, kome se para u prolazu lepila za
dlan.
Zato je Vang Lungu ponekad izgledalo da srebro ipak
više vrijedi nego zemlja. Ĉovjek je bar mogao uţivati
u njegovom sjaju.
Ali, zemlja je bila njegova. I jednog tmurnog dana, u
drugom mjesecu godine, poĊe da je vidi. Još se u selu
nije rašĉulo da ona pripada njemu, i on se uputi da
sam razgleda dugo komad crnice, koje je leţalo kraj
gradskog jarka. Merio je njivu paţljivo. Imala je tri
stotine koraka u duţinu, i sto pedeset u širinu.
Ĉetiri kamena su još uvijek obiljeţavala meĊe, a na
svakom od njih bio je utisnut grb kuće Hvang. To će
on promijeniti. Izmijenit će znakove i staviće svoje
ime, ali sada još ne, jer selo još ne treba da zna da
je toliko bogat da kupuje zemlju od velike kuće.
Docnije, kad bude bogatiji, nikoga se neće ticati što
radi. Potom pogleda drugo komad zemlje i pomisli:
— Za one u velikoj kući ta njiva ne znaĉi ništa, ali
za mene!
Odjednom se predomisli i obuze ga neki prezir prema
sebi samom što mu tako malo komad zemlje izgleda
toliko vaţno. Zašto je samo upravitelj imanja, kada
mu je on ponosno izruĉio srebro, pokupio nemarno pare
i rekao:
— Ovim će se taman kupiti opijum staroj gospoĊi za
nekoliko dana!
I odjednom se Vang Lungu uĉini da je ta ogromna
razlika izmeĊu njega i velike kuće nepremostiva kao
jarak pun vode pred njim, a visoka kao stari gradski
zid, koji je stršao put neba. Zabole ga srce i on
reĉe u sebi da će neprekidno puniti onu rupu srebrom,
sve dok ne kupi od kuće Hvang toliko zemlje da
njegova stara zemlja prema novoj izgleda kao makovo
zrno.
Zato, ovo komad zemlje za Vang Lunga postade meta i
nadanje.
DoĊe i proljeće s olujama i provalama oblaka. ProĊoše
za Vang Lunga zimski dani odmaranja i otpoĉeše dugi
dani napornog rada na njivama. Starac je pazio na
dijete, a ţena je radila s Vang Lungom na polju od
jutra do mraka. A kad jednog dana Vang Lung opazi da
je opet trudna, obuze ga bijes što ţena neće moći da
radi za vrijeme ţetve. Sav izmuĉen od umora, viknuo
je:
— Zašto si izabrala baš ovo vrijeme za raĊanje? Ona
mu odgovori odluĉno:
— Ovog puta ići će lako. Samo je prvi put teško.
Otkako je primijetio njen trbuh, više se o drugom
djetetu nije govorilo, sve do jednog jesenjeg dana
kad ona ujutro ostavi motiku i odvuĉe se kući. Tog
dana nije išao ni na ruĉak, jer se nebo strašno
naoblaĉilo, a zreli pirinaĉ leţao je oboren, spreman
da se veţe u snopove. Ali prije nego što sunce zaĊe,
ona je bila pored njega na njivi, njeno tijelo bješe
splaslo, a lice mirno i hrabro.
Osjećao je potrebu da joj kaţe:
„Za danas si dosta radila. Idi i lezi na postelju"
ali njegovo izmuĉeno tijelo nije mu dalo da bude
ĉovjek. Mislio je da se on danas isto toliko muĉio na
njivi kao ona pri poroĊaju, pa je samo zato zapitao
izmeĊu otkosa:
— Je li muško ili ţensko? Ona mirno odgovori:
— Još jedan muškarac.
Više nisu govorili, ali bio je zadovoljan i ne-
prekidno savijanje sada mu je izgledalo lakše, i tako
su radili sve dok mjesec ne izaĊe iznad purpurastih
oblaka, kada završiše ţetvu i odoše kući.
Vang Lung je prvo veĉerao, oprao svoje pocrnelo od
sunca tijelo u hladnoj vodi i isprao usta ĉajem, pa
zatim otišao da vidi svog drugog sina. Olan je
skuvala veĉeru i legla na postelju, a pored nje je
leţalo debelo, mirno dijete, dosta veliko, ali ne
koliko prvo. Vang Lung ga pogleda i ode zadovoljan u
srednju sobu. Sinovi će se raĊati svake godine, a
crvena jaja se ne mogu uvijek dijeliti. Dosta je bilo
poklona za prvog sina! Sinovi dolaze svake godine!
Kuća je cvetala od sreće. I zbilja ta ţena mu nije
ništa drugo donijela osim sreće. I uzviknu ocu:
— Slušaj, stari, pošto je došao novi unuk, to
starijeg moramo staviti u tvoju postelju.
Starac je uţivao. Već dugo vremena ţudeo je da dijete
s njim spava i grije njegovo hladno staro tijelo
svojom toplinom, ali mališan nije Meo da napušta
majku. Dok je sada gledao, na svojim klimavim nogama,
brata pored majke, ĉinilo se da njegove ozbiljne oĉi
shvaćaju da je drugo dijete došlo na njegovo mjesto,
pa se nije bunio kada ga staviše u dedin krevet.
Ţetva je opet bila dobra, i Vang Lung skupi srebro i
sakri ga u zid. Pirinaĉ koji je poţnjeo na njivi
Hvang donio mu je dvaput koliko njegova stara njiva.
Zemlja pored jarka bila je masna, i pirinaĉ je rastao
kao što raste korov koji se ne ţeli. Svi su sada
znali da je Vang Lung vlasnik te zemlje, i u selu se
govorilo da ga treba izabrati za kmeta.
Što je Vang Lung odavno slutio, sada se obistinilo.
Stric je poĉinjao da mu pravi smetnje. On je bio
mlaĊi brat njegovog oca, i kada bi ostao bez iĉega,
mogao bi, po pravu srodstva, da padne Vang Lungu na
teret. Dokle god je Vang Lungova kuća bila siromašna,
stric je nalazio puta i naĉina da sa svoje zemlje
nahrani sedmoro djece, ţenu i sebe. Ali ĉim bi se
najeli, više ne bi radili. Ţena nije htjela da se
potrudi da opere pod svoje krovinjare, niti su se
djeca mnogo uzrujavala zbog svojih prljavih lica.
Bilo je sramota da djevojke, koje su već zašle u
godine za udaju, jure po seoskim sokacima,
neocešljane, zapuštene, od sunca izbledele kose, i
ĉak s muškarcima razgovaraju. Jednog dana kada je
Vang Lung sreo svoju najstariju sestru od strica,
toliko se naljutio zbog prljanja obiteljskog imena da
se usudio da ode do ţene svoga strica i kaza joj:
— Tko će uzeti moiu sestru od strica za ţenu kad
svatko moţe da je gleda? Već tri godine otkako je
sazrela za udaju, a juri po ulicama. Danas sam vidio
jednog besposlenog seoskog klipana kako jojna sokaku
stavlja ruku na rame, a ona mu se drsko smije.
U ţene njegovog strica jedino je jezik bio vrijedan,
i ona zasu Vang Lunga recima:
— Dobro, a tko će platiti miraz, tko podmiriti
troškove, tko nagradu provodadţiji? Lako je priĉati
onima koji imaju toliko zemlje da ne znaju što će s
njom, koji mogu da kupuju zemlju velikih kuća od
ušteĊenog srebra, ali tvoj stric je nesretan ĉovjek i
ta zla kob ga prati još od poĉetka! RoĊen je pod
nesrećnom zvijezdom, a to nije njegova greška, jer je
nebo tako htjelo. Tamo gdje u njivi drugima ţito ra-
ste, njemu zrno trune i izbija korov, iako mu leĊa
pucaju od silnog truda.
I poĉe da jeca i da bijesni. Razveza punĊu, rašĉupa
kosu tako da joj pade po licu, i udari u glasan plaĉ:
— Ti ne znaš što je teška sudbina. Dok polja drugih
donose dobar pirinaĉ i ţito, naša donose samo korov;
dok kuće drugih što je stotinama godina, zemlja se
trese ispod našeg krova i zidovi pucaju; dok druge
raĊaju muškarce, ja ću, iako sam rodila jedno muško,
opet roditi djevojĉicu. Oh, teška moja sudbino!
Drala se iz sveg glasa; ţene iz susedstva istrĉaše iz
kuća da vide što se to dogaĊa. Vang Lung je stajao
uporno, riješen da dovrši što je zapoĉeo:
— Ipak, iako mi ne priliĉi da savjetujem brata svog
oca, mislim da je pametnije za djevojku da se uda dok
je još nevina. Je li itko vidio da kuĉka koja se
skita po sokacima ne okoti štene?
Pošto je rekao što je htio, uputi se kući i ostavi
striĉevu ţenu u kuknjavi.
Namjeravao je da uzme još zemlje od kuće Hvang i da
je kupuje što više moţe iz godine u godinu; sanjao je
da dozida još jednu sobu. Zato ga je obuzimala
ljutnja pri pomisli kako on i njegovi sinovi prelaze
u redove posedniĉkih obitelj, dok ti njegovi
nesposobni i divlji roĊaci jure naokolo i prljaju
zajedniĉko ime.
4 Dobni zemlja
40Njegov stric doĊe sutradan na njivu na kojoj je on
radio. Olan nije bila tu, jer je prošlo deset nreseci
od roĊenja drugog djeteta, pa je oĉekivala treći
poroĊaj. Nije se osjećala dobro te nekoliko dana nije
izlazila na njivu, i zato je Vang Lung radio sam.
Stric je koraĉao pored brazde sav otromboljen.
Njegove ĉakšire nikad nisu bile zakopĉane kako valja.
Drţale su se slabo o pojasu, pa je uvijek izgledalo
da će ostati gol ako iznenada dune vjetar. Stric
priĊe, i ćutaše dok je Vang Lung okopavao jedan red
graha. Vang Lung najzad prekide tišinu, primetivši
zlobno, ali ne diţući glave s posla:
— Oprosti mi, striĉe, što ne prekidam rad. I ti sam
znaš da ovaj grah mora dva ili tri puta da se okopa,
ako hoćeš da rodi. Ti si tvoj, po svoj prilici, već
lijepo obradio. A ja sam leni, jadni seljak, koji
nikada ne stiţe da završi svoj posao pa da se odmori.
Stric razumede Vang Lungovu pakosnu misao, ali mirno
odgovori:
Ja sam ĉovjek zle sudbine. Od dvadeset redova graha
koje sam ove godine zasejao, samo se jedan primio,
ali i on je toliko krţljav da ga ne vrijedi ni
okopavati. Ako budemo htjeli da jedemo grah, morat
ćemo ga kupovati! — i uzdahnu duboko.
Vang Lung se riješi da ne popusti. Osjećao je da je
stric došao da nešto traţi. Bujne vreţe su bile
podignute pravo u lijepom redu, bacajući pravilnu
sjenu. Stric je šutio dok najzad ne progovori
— Reĉeno mi je u kući da vodiš brigu o mojoj bednoj
starijoj robinji. Sasvim je toĉno što si rekao. Vidi
se da si pametan za svoje godine. Ona zbilja treba da
se uda. Već joj je petnaesta, a evo već tri ili
ĉetiri godine mogla je da rodi. Uvijek se brinem da
je ne prevari neki bijesni pas i baci ljagu na moje i
tvoje ime. Zamisli kad bi se tako što dogodilo našoj
uglednoj obitelji, meni, bratu tvoga oca!
Vang Lung udari snaţno motikom u zemlju. 2eleo je da
govori otvoreno. Htio je da kaţe stricu pravo u
lice:— Pa zašto, onda, ne paziš na nju? Zašto joj ne
omogućiš uredan ţivot u kući, zašto joj ne daš
prilike da ĉisti, kuha i šije odijela za obitelj?
Ali starijima je teško reći istinu u oĉi. Zato oćuta,
paţljivo okopavajući jednu vreţu.
Stric je nastavljao da jadikuje:
— Da je sudbina htjela, ja bih se oţenio onakvom
ţenom kao i tvoj otac, ţenom koja bi radila i djecu
raĊala, kao što to tvoja ĉini, a ne ovom mojom, koja
se samo goji i raĊa djevojke, i onog mog sina koji
zbog svoje lenosti nije muško; da je sudbina htjela,
ja bih bio bogat kao ti. I tada bih mogao — i to bih
drage volje uĉinio — da podijelim svoje blago s
tobom; tvoje kćerke bih udao za dobre ljude; tvoga
sina dao na zanat kod trgovca i plaćao školarinu za
njega, a bio bih sretan da popravim tvoju kuću, dok
bih tebe, tvoga oca i tvoju djecu hranio najboljim
jelima koja imam, jer smo iste krvi.
Vang Lung odsećno odgovori:
— Ti znaš da nisam bogat. Pet glava moram da
ishranim, otac je star i ne radi, ali ipak jede. I
još jednu ću glavu morati da hranim, jer kako mi se
ĉini, ona se već rodila.
Stric nije vjerovao, i piskavo je govorio:
— Ti si bogat, ti si bogat! Kupio si od velike kuće
zemlju i bog sveti zna koliko si je platio. Rijeĉi,
da li bi itko u selu mogao da uĉini tako što?
Ove red razgneviše Vang Lunga. Baci motiku i dreknu
na strica, unevši mu se u lice:
— Ako imam pregršt srebra, to je zato što radim, a
radi i moja Ţena. Mi ne lenstvujemo, kao neki pored
kockarskog stola; ne ogovaramo na kućnom pragu,
nikada nepoĉišćenom, dok njive zarašćuju u korov i
djeca hodaju polunaga.
Krv jurnu u ţuto striĉevo lice. On pojuri na svog
sinovca i udari mu dva jaka šamara.
— Evo — uzviknu stric — što se usuĊuješ da tako
govoriš starijima. U tvom ponašanju nema nikakvog
poštovanja, nikakvog morala. Nisi li ĉuo daSveti
propisi zabranjuju ĉovjeku da popravlja starije?
Vang Lung je stajao na mjestu sav uzrujan, svjestan
svoje greške, ali je iz dna duše mrzio tog ĉcveka
koji je bio njegov stric.
— Ćelom ću selu kazati što si mi rekao — bjesnio je
stric. — Juĉer si napao moju kuću. Glasno si na ulici
vikao da moja kćerka nije nevina, a danas meni
prebacuješ, meni koji ću ti biti kao otac, kad moj
brat umre. Ĉak i da mi kćerke nisu nevine, ja ni od
koga ne bih otrpeo da mi tako što kaţe.
Stric ponovi nekoliko puta:
— Ćelom ću selu ispriĉati... Ćelom ću selu ispriĉati
...
Dok najzad Vang Lung ne reĉe preko volje:
— Pa što hoćeš da uĉinim?
Ponos mu nije dopuštao da se stvar iznese pred seosko
veće. Osim toga, u pitanju su mu bili, zaista,
roĊaci!
Stric se odmah promjeni. Ljutnja išĉeze. Nasmije se i
stavi ruku Vang Lungu na rame.
— De, de, znam ja tebe, mladiću — govorio je njeţno.
— Tvoj stric te poznaje. Ti si njegov sin. Slušaj,
sinko, malo srebrnjaka na ovaj stari dlan. recimo
deset, pa ĉak i devet komada. Onda ću moći da
pregovaram s provodadţijom, zbog one moje robinje.
Pravo veliš, već je vrijeme da se uda.
Vang Lung podiţe motiku, ali je odbaci.
— Hajdemo kući — reĉe kratko. — Nisam princ da nosim
srebro sa sobom. — I krenu, bijesan, tako da nije
mogao ni da govori, zato što je njegovo srebro, kojim
je namjeravao da kupi još zemlje, trebalo da preĊe na
striĉev dlan, odakle će produţiti moţda još prije
mraka na kockarski sto.
UĊe u kuću, sklanjajući s puta svoja dva mala sina,
koji su se igrali goli na suncu kraj praga, a dobro
raspoloţeni stric pozva djecu i izvadi iz neke rupe
na svom iscepanom odijelu po bakreni groš za svatko
dijete. Onda prigrli debela i masna djeĉja tijela,
stavi svoj nos na njihov mekani vrat i zadovoljno
omirisa suncem oprljeno mlado meso.— Mali moji ljudi!
— tepao je i grlio obojicu.
Vang Lung se ţurio. UĊe u sobu u kojoj je spavao sa
ţenom i drugim djetetom. Kada se dolazilo spol ja,
ĉovjeku je u njoj izgledalo mraĉno, i osim snopa
svjetlosti iz rupe na zidu ništa se drugo nije
vidjelo. Miris tople krvi, koga se dobro sjećao,
zapljusnu ga, i on viknu:
— Što je? Jesi li gotova?
A njen glas odgovori s postelje, slabije nego ikada:
— Svršilo se još jednom. Ali ovoga puta je robinja.
Ne vrijedi ni spominjati!
Vang Lung zastade. Obuze ga zlobna ljutnja. Ţensko!
Ţensko je izazvalo svu tu nevolju u striĉevoj kući, a
sada se i njemu rodilo ţensko.
Uputi se bez rijeĉi zidu i opipa ispupĉenje po kome
se poznavalo mjesto gdje je srebro skriveno. Izvuĉe
zemlju i napipa unutra malu gomilicu srebra, te
odbroja devet komada.
— Zašto vadiš srebro? — odjednom zapita ţena iz
mraka.
— Moram da ga posudim svom stricu — odgovori kratko.
Ţena prvo ništa ne odgovori, a potom reĉe teško:
— Bolje nemoj reći „pozajmiti". Nema pozajmljivanja u
ovoj kući. Postoji samo davanje.
— Znam — odgovori gorko Vang Lung. — Srce mi se ĉepa
što moram da mu dam srebro, samo zato što smo u
srodstvu.
Onda izaĊe na prag, gurnu stricu srebro u ruku; uputi
se brzo na njivu i zape da radi kao da će zemlju da
iskopa iz temelja. Mislio je stalno na srebro, gledao
ga je kako se nemarno baca na kockarski sto, vidio je
kako neka lena ruka nosi njegovo srebro, koje je s
toliko muke oteo sa svojih njiva da bi kupio još više
zemlje.
Ljutnja ga je popustila tek uveĉer, kada se ispravi i
sjeti kuće i hrane. Pomisli i na ono novo biće u
kući, i obuze ga strava kad mu pade na um da šu
poĉele da mu dolaze kćerke, kćerke koje ne pripadaju
roditeljima, već se raĊaju i podiţu za druge
obitelji. U gnevu prema stricu nije se ni sjetio da
pogleda lice malog novog stvorenja.
Nasloni se na motiku i obuze ga tuga. Morat će da
ĉeka još jednu ţetvu prije nego što kupi njivu do
svoje, a trebalo je još jedno ĉeljade hraniti. Preko
sivog veĉernjeg neba letelo je jato crnih vrana i
poĉe obletati oko njega grakćući. Gledao je kako kao
oblak pada na drveće oko njegove kuće, i pojuri ih.
Vitlao je motikom i drao se. Vrane se ponovo polako
uzdigoše, kruţeći iznad njega, gotovo rugajući mu se
svojim graktanjem, i najzad odleteše put mraĉnog
neba.
GunĊao je. Jer je to bio rĊav znak!
VII
Kad jednom bogovi okrenu leĊa ĉovjeku, oni ga više ne
gledaju. Rane prolećne kiše izostaše, a sunce je iz
dana u dan bleštalo na nebu. Nije imalo milosti prema
spaljenoj i gladnoj zemlji. Od zore do zore ni
oblaĉka, a noću bi u svojoj ljepoti visile na nebu
zlatne i okrutne zvijezde.
Njive su se sušile i pucale, mada ih je Vang Lung
najmarljivije obraĊivao. Mlado pšeniĉno vlaće na
poĉetku proljeća hrabro je izbijalo i spremalo
klasje, ali kako ne dobijaše hranu ni Iz zemlje ni s
neba, prestade da raste, i tako stajaše pod jakim
suncem, dok se najzad ne sparuši i ne poţute. Leje
mladog riţe, koje je Vang Lung zasejao, pretvoriše se
u koru mrke zemlje. Kada je digao ruke od pšenice,
zalivao je pirinaĉ iz dana u dan teškim drvenim
vedrima koja je nosio na obramici. Ali kiša ne doĊe,
iako mu se na ramenu napravi ţulj veliki kao zdjela.
Najzad voda u bari presuši, a bunar toliko opade da
mu jednog dana Olan reĉe:
— Ne smijemo više na zalivamo njivu, ako ţelimo da
djeca piju vodu i starac leci ujutro kašalj.Vang Lung
zajeca od oĉajanja:
— Svi ćemo gladovati ako polja gladuju ... Bilo je
istina da ţivoti svih zavise od zemlje. Jedino je
njiva pored jarka donijela ploda, zato
što je Vang Lung, kad proĊe beskišno ljeto, ostavio
sva druga polja i po cijeli dan vadio vodu iz jarka i
zalivao samo taj dio proţdrljive zemlje. Te godine
prodade prvi put pirinaĉ odmah poslije ţetve, a kad
osjeti na dlanu srebro, prkosno ga steţe. I pored zle
sreće i suše, resio se da uradi ono što je naumio. Za
to srebro polomio je svoje tijelo, prosipao svoj
znoj, ali zato će s njim ĉiniti ono što je odluĉio. I
odmah odjuri u kuću Hvang do upravitelja imanja pa mu
bez okolišenja reĉe:
— Imam srebra da kupim zemlju pored one moje kod
jarka!
Vang Lung je ĉuo kako se svuda unaokolo priĉa da je
ove godine kuća Hvang došla na ivicu propasti. Stara
gospodarica nije dobila svoje sljedovanje opijuma već
nekoliko dana, pa je kao stara tigrica zbog svoje
poţude svakog dana dozivala upravitelja imanja,
psovala ga i udarila najzad lepezom po licu, viĉući:
— Zar nije ostalo još mnogo zemlje?
Upravitelj imanja poĉeo je da gubi glavu. I toliko je
izgubio da je davao ĉak i one pare koje je od imanja
odvajao za svoj dţep. Da bi nesreća bila još veća,
stari gospodar uze novu ljubavnicu, kćerku jedne
robinje, koju je u mladosti htio da uvede u svoje
odaje, ali se nje zasitio, pa je udao za jednog slugu
u kući. To robinjino dijete, kome je bila tek
šesnaesta, prigrabi poţudno, jer ukoliko je stario,
gubio snagu i gojio se, utoliko mu je strast rasla
prema vitkim i mladim djevojkama, gotovo
djevojĉicama. Ono što je opijum bio za staru gospoda-
ricu, to je poţuda bila za njega. Nitko nije mogao da
ga uvjeri da nema novaca za minĊuše od nefrita
namijenjene njegovim ljubavnicama, niti zlatnih
grivni za njihove ruke. Nije mogao da shvati rijeĉi
„nema para", jer je cijelog vijeka nauĉio da pruţa
ruku i puni je zlatom onoliko puta koliko je htio.
Mladi gospodari, videći što rade roditelji, slegoše
ramenima i zatraţile da se i njihove ţelje ispune.
Svi su se oni sloţili u jednom: grdili su upravitelja
da rĊavo vodi imanje. I zato od prepredenog i lukavog
ĉovjeka, kome je sve bilo potaman, postade briţno i
izmuĉeno stvorenje. Omršavio je toliko da mu je koţa
visila kao netko staro odijelo.
Na njive kuće Hvang nebo ne posla kišu, i kako
ostadoše bez ploda, to se upravitelju imanja, kad mu
Vang Lung reĉe „imam srebra", uĉini kao kada netko
kaţe gladnom ĉovjeku „imam hrane".
Upravitelj se polakomi na srebro, i nije bilo kao
ranije pogaĊanja uz ĉaj, jer su obojica brzo govo-
rili. Prije no što završiše cijeli razgovor, srebro
preĊe iz ruke u ruku, ugovore potpisaše i zapeĉatiše,
a zemlja postade Vang Lungovo vlasništvo.
Ni ovoga se puta Vang Lung ne razdvoji teško od
srebra, koje je bilo njegovo tijelo i krv. Jer je
ţudeo za tom zemljom. Imao je veliku njivu dobre
crnice, pošto je nova zemlja bila dva puta veća od
stare. Što je ta zemlja nekada pripadala kneţevskoj
obitelji, više je za njega znaĉilo nego sama plodnost
te zemlje. Nikome nije govorio što je napravio, pa ni
svojoj ţeni Olan.
Mjeseci su prolazili a kiše nikako nije bilo. Kad
naiĊe jesen, jedva su se skupljali na nebu mali, laki
oblaci, a po seoskim sokacima vidjeli se ljudi bez
posla i nestrpljivi, lica okrenutih ka nebu, kako
paţljivo mjere ovaj ili onaj oblak i razgovaraju da
li u nekome ima kiše. Ali, prije nego što bi se sku-
pilo dovoljno oblaka da se ljudi bar ponadaju, oštri
i jetki vjetar iz pustinje sa sjeverozapada nailazio
bi i rastjerao ih, kao što se ĉisti prašina metlom po
podu. Nebo je ostajalo prazno i pusto. Veliĉanstveno
sunce bi se dizalo svatko jutro, prevaljivalo svoj
put i zalazilo potpuno samo svake veĉeri. A mjesec je
sijao preko noći jasno, gotovo kao sunce.
Vang Lungu je vrt donio malo graha, a s njive je
pokupio nešto slabog klasja razasutog ovdeonde. Tu je
pšenicu posadio kada su pirinĉane leje poţutele i
osušile se prije nego što je bacio sjeme. Prilikom
vejanja Vang Lung je pazio na svatko zrno. Kazao je
svojim malim sinovima da sipaju rukom plevu poslije
vejanja i da svatko zrno pronaĊu. Ţito je razastro na
pod srednje sobe, pazeći na svatko zrno koje se
otkotrljalo. A kada je htio koĉanje da upotrebi za
gorivo, ţena reĉe:
— Nemoj da ih spalimo. Sjećam se, kada sam kao dijete
bila u Šantungu, da smo gladnih godina mleli koĉanje
i jeli ih. Bolji su nego trava.
I dok je ona ovo govorila, svi su ću tali, ĉak i
djeca. No zlo su slutili ti sunĉani i ĉudni dani kada
ih je zemlja izdavala. Samo mala djevojĉica nije
osjećala straha. Majĉine pune dojke bile su njena
utjeha. A Olan je tepala dok je dojila dijete:
— Jedi, mala ludo, jedi dok ima što da se jede! A
onda, kao da nije bilo dosta nevolje, Olan
opet zatrudni, mlijeko joj se presuši, pa se u napa-
ćenoj kući razlegao plaĉ uvijek gladnog djeteta.
Da je netko Vang Lunga upitao: „Kako si ishranio kuću
preko jeseni", a on bi odgovorio: „Ni sam ne znam.
Našlo se hrane ovdeonde."
Ali, nije bilo nikoga da ga pita. Nitko u cijeloj
oblasti nije pitao: „Kako se hraniš?" Svatko se bri-
nuo za svoj trbuh: „Šta ću jesti danas", a roditelji
se pitali: „Kako ćemo se ishraniti, mi i naša djeca?"
Za vola se Vang Lung starao što je duţe mogao. Davao
mu je pomalo slame i suvih mahuna dokle god ih je
bilo, a poslije je išao u polje, kidao lišće s
drveća, sve dok zima nije došla. Pošto nije imalo što
više da se ore, jer je sjeme, ako ga je uopće i bilo,
leţalo baĉeno u njivi, i nitko nije imao hrane u
kući, Vang Lung pusti vola da sam naĊe štogod za
jelo. Najstarijeg sina postavio je volu na grbaĉu i
dao mu uzicu, koja je prolazila ţivotinji kroz
nozdrve da ne bi pobjegla. Ali, docnije se nije
usuĊivao da uĉini ni ovo, jer bi se moglo dogoditi da
ljudi iz sela, pa ĉak i njegovi susjedi, savladaju
dijete i zakolju vola da bi se najeli. Zato je drţao
vola pored praga sve dok god se nije osušio kao
kostur.DoĊe dan kad nije bilo riţe, kad nije bilo
pšenice, nego samo malo graha i nešto kukuruza, a vo
je rikao od gladi. Starac je savjetovao:
— Došao je red da pojedemo vola!
Vang Lung se pobuni, jer su ga te rijeĉi zaboljele
kao da je starac rekao: „Došao je red da pojedemo
ĉovjeka." Vo mu je bio prijatelj na njivi. Išao je za
njim, hvalio ga, psovao, prema tome kako je bio
raspoloţen. Poznavao je ţivotinju još od njene mla-
dosti, kad je bila malo tele. Zato reĉe:
— Kako moţemo da pojedemo vola? Kako ćemo u proljeće
orati?
Starac mu pribrano odgovori:
— Biraj svoj ili volov ţivot, svoga sina ili vola.
Lakše će ĉovjek kupiti novog vola nego svoj ţivoti
Ali Vang Lung nije dao da se vo ubije tog dana.
Odmicao je dan za danom, djeca su plakala i traţila
hranu, ništa nije moglo da ih zavara, a Olan je gle-
dala Vang Lunga, preklinjala ga zbog djece, i on naj-
zad uvide da se mora ţrtvovati. Zato reĉe grubo:
— Neka se ubije, ali ja to ne mogu da uĉinim! UĊe u
sobu u kojoj je spavao, leţe na postelju,
i pokri se preko glave da ne bi ĉuo ţivotinjino
krkljanje kad bude izdisala.
Onda Olan krenu, ponese veliki kuhinjski noţ i zari
ga volu u vrat. Tako mu oduţe ţivot. Krv je hvatala u
jednu zdjelu da bi je pripravila za jelo. Odrala je
koţu i rašĉereĉila vola. A Vang Lung nije htio da
izaĊe iz sobe sve dok Olan nije završila i skuvano
meso iznijela na sto.
Ali kad je htio da okusi meso svog vola, zalogaj mu
zastade u grlu, i on srknu samo malo ĉorbe. Olan ga
je tešila:
— Vo je vo, a ovaj je inaĉe ostario. Jedi, jer ćemo
kupiti novog vola, koji će biti bolji od ovoga.
Vang Lung se malo smiri i okusi parĉence mesa, pa
onda još jedno. Cijela je obitelj slatko jela. Ali ni
vo nije mogao da traje cijelog vijeka. Ĉak su i koske
iskrckali da bi izvukli srţ. Tako je ostala samo osu-
šena koţa razapeta na okviru od bambusa koji je
napravila Olan.
U poĉetku gladi selo se pobuni protiv Vang Lunga, jer
se mislilo da krije srebro i sklanja hranu. Njegov
stric, koje je meĊu prvima ostao bez hrane, došao je
da moljaka Vang Lunga, jer je njegova obitelj zbilja
gladovala. Vang Lung nerado izruĉi u krilo striĉeve
stare odjeće gomilicu graha i dragocjenu pregršt
ţita. A onda reĉe stricu odluĉno:
— To je sve što mogu da ti dam, jer moram da se
brinem o svome ocu, ĉak i kad ne bih imao djece.
A kad stric ponovno doĊe, Vang Lung mu podviknu:
— Ne mogu više ništa da ti dam, jer obiteljski obziri
neće mi docnije hraniti kuću!
Od toga dana stric poĉe podmuklo da mrzi Vang Lunga,
kao premlaćeno pseto onoga od koga je dobilo batine.
Ogovarao ga je po selu:
— Onaj moj sinovac ima srebra i hrane, ali neće da da
nikome ni trunke, ĉak ni meni. ni mojoj djeci, iako
smo iste krvi. Ne ostaje nam ništa drugo već da
gladujemo.
Obitelj za porodicom je trošila posljednje zalihe u
malom selu i ostavljala zadnji groš na oskudnom trgu
u gradu, a iz pustinje naiĊoše su vi i kao ĉelik
hladni zimski vjetrovi. Srca seljaka su se kidala
zbog gladovanja njihovih potištenih ţena i detinjeg
plaĉa, dok se Vang Lungov stric vukao ulicama kao
mršavo pseto i šaputao svojim izgladnjelim ustima:
„Samo jedan ima hrane, samo su njegova djeca još
debela." I tako ljudi pograbiše jedne noći koĉeve.
uputiše se kući Vang Lunga i zalupaše na vrata. Pošto
je poznao glasove svojih suseda, Vang Lung otvori
vrata, a oni se baciše na njega, odgurnuše ga s
ulaza, izbaciše iz kuće njegovu poplašenu djecu i
preturiše svaki ugao uzalud traţeći sakrivenu hranu.
A kad naĊoše niegovu iadnu zalihu od nekoliko suvih
zrna graha i jedne zdjele suvog ţita, zaurlikaše od
razoĉaranja i oĉajanja. Pograbiše njihov namještaj,
sto, klupe i krevet u kome je starac leţao, preplašen
i umusan od suza.
U tom trenutku pojavi se Olan, i njen mirni glas zaĉu
se iznad vike muškaraca:
— Ne nosite to, još ne nosite to! Još nije došlo
vrijeme da nosite iz naše kuće sto, klupe i postelju.
Uzeli ste svu našu hranu. Ali iz svojih kuća još
niste prodali sto i klupe. Zato ostavite i naše. Kako
ste vi, tako smo i mi! Nemamo nijedno zrno graha,
nijedno zrno ţita više nego vi. Naprotiv, vi imate
više nego mi, jer ste uzeli sve što smo imali. Nebo
će vas kazniti ako nam odnesete stvari. A sad hajdemo
zajedno van da tragamo za travom i korom sa drveta da
bi vaša djeca imala što da jedu, a isto tako i naša
tri, i ono ĉetvrto koje će se roditi u ovim teškim
vremenima.
Dok je govorila drţala je ruku na trbuhu. Ljudi se
postideše pred njom i iziĊoše jedan po jedan, jer
nisu bili zli, osim kada bi ih glad natjerala.
Mali, mirni, ţuti ĉovjek, zvani Ĉing, ĉije je lice
bilo nalik na majmunsko, zastade sa ostalima, na-
mršten i zabrinut. On je sigurno osjećao potrebu da
se oprosti, jer je bio pošten ĉovjek, i samo ga je
detinji plaĉ natjerao na zlo. Ali u nedrima je imao
pregršt graha koji je zgrabio kad je zaliha prona-
Ċena, pa se plašio da će morati da je vrati ako pro-
govori. Zato pogleda tupo u Vang Lunga i izaĊe van i
on.
Vang Lung je stajao u dvorištu, gdje je godinama i
godinama vejao dobru pšenicu. A sada je već mjesecima
bilo pusto. Ništa nije ostalo u kući ĉime bi nahranio
svog oca i svoju djecu — niĉega da nahrani svoju
ţenu, koja nije imala da hrani samo svoje tijelo već
i ono drugo koje je raslo, ono drugo koje će u
svireposti novog, napornog ţivota kidati krv i meso
svoje roĊene majke. Odjednom ga obuze uţasan strah.
Ali ga zatim kao opojno vino umiri misao:
— Zemlju mi ne mogu oduzeti. Trud moga tijela i
plodove mojih polja uloţio sam u ono što mi se ne
moţe oteti. Da sam imao srebro, mogli su mi ga uzeti.
Da sam ţitom napunio ambare, ispraznili bi mi ih. Ali
imam zemlju i ona je moja.
VIII
Sjedeći na pragu kuće, Vang Lung uvide da mora nešto
poduzeti. Nisu tek mogli ostati u praznoj kući i
umrijeti. U njegovom mršavom tijelu, oko koga je sva-
kog dana sve više pritezao pojas, bilo je rešenosti
da ţivi. Nije htio da ga glupa sudbina liši ţivota
baš kad je stupio u svoje zrelo doba. Zato ga je
obuzimao takav gnjev da nije znao kako da ga iskali.
Ponekad bi dobio pravi nastup besnila, izjurio na
gumno i dizao ruke prema nemilosrdnom nebu, veĉito
plavom, jasnom i hladnom, i vikao sav uzrujan, pre-
teći prema kipovima i hramu:
— Ti si rĊav, ti Stari Ĉovjeĉe! — Onda bi se poplašio
svojih reći, ali bi opet nastavio:
— Što moţe da me snaĊe gore od ovoga. Jednom se
odvuĉe, oslabeo od gladi, do hrama
zemlje i namjerno pijunu u lice malog, spokojnog kipa
koji je sjedio pored boginje. Već više mjeseci nije
nitko palio tamjan. Odjeća od papira bila je iscepana
i kroz rupe virila su zemljana tijela bogova. Oni su
tu sjedili bezosećajno, i Vang Lung im iskezi zube.
Zatim ode s psovkama kući i leţe na postelju.
U kući se rijetko tko dizao. Nije bilo potrebe da se
ustaje, a na mahove je nemirni san bar donekle
^amenjivao hranu. Koĉanje kukuruza su osušili i po-
jeli. Gulili su koru s drveta, a svuda unaokolo narod
je jeo travu koju je nalazio po vetrovitim breţulj-
cima. Nigdje nije bilo nijedne ţivotinje. Moglo se
pešaĉiti danima, a da se ne vidi ni vo, ni magarac,
niti ikakva ţivotinja ili ţivina.
Deĉji trbusi bili su naduveni, i nijedno se dijete
nije igralo po seoskim sokacima. Dva Vang Lungova
sina samo što bi se dovukla do vrata i sjedila tia
suncu, tom nemilosrdnom suncu koje nije prestajalo da
ţeţe. Njihova nekada puna tijela bila sufada mršava,
a kosti ispale kao u goluţdravih ptića. Djevojĉica
još nije mogla da sjedi sama, iako joj je bilo
vrijeme, već je sat za satom leţala, ne plaĉući,
uvijena u stari pokrivaĉ. U poĉetku je njen istrajni,
ljutiti plaĉ ispunjavao kuću, ali se docnije umirila.
Sisala bi sve što joj se stavi u usta, ne dajući
glasa od sebe. Njeno malo namršteno lice gledalo je
svuda naokolo. Tanke usahle usne podsjećale su na be-
zuba bapska usta. A male, crne, namrštene oĉi ne-
prestano su bile otvorene. Ţilavost tog malog ţivota
probudi oĉevu ljubav. Da je bila debela i vesela kao
druga djeca, ne bi joj poklonio paţnje zato što je
ţensko. Ali sada su prilike bile drukĉije. S vremena
na vrijeme gledao bi djevoj ĉiĉu i tepao:
— Jadna moja mala ludo, jadna mala ludice! — A jednom
kada je pokušala da se nasrne je i pokazala svoje
bezube desni, Vang Lung zaplaka i uze njenu ĉašicu u
svoju mršavu ruku. Otada bi je dizao s postelje, i
golu, kako je leţala, zagnjurio pod kaput u toplinu
svog tijela, i sjedio na pragu kuće gledajući preko
sasušenih polja.
Starac je prolazio bolje nego itko u kući, jer je
prvi dobijao sve što bi se našlo za jelo, pa makar
djeca ostala i gladna. A Vang Lung je ponosno mislio
da mu nitko neće moći da prebaci kako je u tim
samrtnim ĉasovim zaboravio oca.
Stari je spavao danju i noću i jeo što su mu davali.
Bilo je u njemu još snage da se dovuĉe pred kuću u
podne kad je sunce najtoplije. On je bio najhrabriji
u kući, i jednog dana promuca svojim drhtavim glasom
koji je podsećao na šum blagog vjetra meĊu
polomljenim bambusima:
— Bilo je još gorih dana, bilo je još gorih dana...
Jednom sam gledao ljude i ţene kako jedu ljudsko
meso...
— To se u mojoj kući nikada neće dogoditi! — reĉe
Vang Lung, gotov da poludi od uţasa.
Jednog dana doĊe na vrata Vang Lungove kuće susjed
Cing. oronuo od gladi, slab kao vejka. Šaputao je
svojim usnama koje su bile ispucane i crne kao
zemlja:— U gradu jedu pse, konje i svakojaku stoku A
mi smo pojeli stoku koja je orala naša polja, pojeli
i travu, i koru s drveća. Što nam sada ostaje da
jedemo?
Vang Lung bespomoćno klimnu glavom. U nedrima mu je
leţala devojĉiĉa, nalik na kostur. Gledao je njeno
njeţno izmršavelo lice i tuţne oĉi koje su ga
neprestano posmatrale. A kad se zagleda u te oĉi,
razli se po detinjem licu osmejak, od koga mu srce
htede da pukne.
Ĉing primaĉe lice Vang Lungu:
— U selu jedu ljudsko meso! — šaputao je. — Priĉa se
za tvog strica i njegovu ţenu da to jedu. Kako bi
inaĉe ţivjeli, i otkuda bi imali snage da hodaju, kad
se zna da nikada ništa u kući nisu imali.
Vang Lung se izmicao od mrtvaĉke glave koja mu se
pribliţavala. Oĉi iz takve blizine izgledale su
uţasno. Odjednom Vang Lunga obuze strah koji nije
razumevao. Diţe se naglo kao da je htio da umakne od
neke nepoznate opasnosti.
— Napustićemo ovo selo — dreknu. — Otići ćemo na jug.
Svuda po ovoj velikoj zemlji ima ljudi koji gladuju.
Ma koliko nebo bilo zlo, ono ne moţe odjednom
uništiti sve sinove Hana.
Susjed ga je strpljivo gledao i tuţno govorio:
— Ah, ti si mlad. Ja sam stariji od tebe, ţena mi je
u godinama, i samo jednu kćerku imamo, pa moţemo
mirno da umremo.
— Ti si ipak sretniji od mene — odgovori Vang Lung. —
Ja imam oca i troje sitne djece, a jedno tek što se
nije rodilo. Moram bjeţati odavde dok ne podivljamo i
ne poĉnemo da jedemo jedno drugo kao divlji psi.
Ĉinilo mu se da je sve zaista tako kao što je rekao,
i on pozva Olanu, koja je iz dana u dan leţala na
postelji bez rijeĉi, jer nije bilo ni hrane za
kuhanje, ni goriva za loţenje.
— Ustaj, ţeno, idemo na jug!
U glasu mu je bilo snage kao rijetko kada za
posljednjih nekoliko mjeseci. Djeca digoše glave,
starac se dotetura iz svoje sobe, a Olan se jedva
po.... »mi, nasloni se na njih
— To je pametno. Idemo, pa makar umrli hodajući.
Dijete u njenom tijelu visilo je s bedara kao teţak
plod. I posljednji mišić išĉezao je s njenog lica, a
jabuĉice štrcale kroz koţu kao da su od kamena.
— Samo ĉekaj do sutra — nastavila je. — Dotle ću se
poroditi. Osjećam već detinje pokrete!
— Znaĉi, sutra polazimo! — reĉe Vang Lung, i pogleda
ţenino lice. Nju je ţalio više nego sebe, jer je ona,
jadnica, vukla još jedno stvorenje.
— Rijeĉi, kako ćeš pešaĉiti, jadna moja! — tepao je,
a zatim jedva reĉe susedu Ćingu, koji je i dalje
stajao naslonjen pored vrata. — Ako imaš i malo
hrane, tako ti plemenitog srca, daj mi pregršt da
spasim ţivot matere mojih sinova, pa ću zaboraviti da
sam te vidio kao razbojnika u mojoj kući!
Ĉing je gledao postiĊeno i odgovori skrušeno.
— Savjest mi nije bila mirna od onoga trena! Ono
pseto, onaj tvoj stric me je naveo, priĉajući da si
sklonio mnogo ţita. Pod ovim nemilosrdnim nebom
zaklinjem ti se da imamo samo pregršt suvog ţutog
graha, zakopanog pod pragom. To smo ja i moja ţena
sakrili za posljednji tren, za nas i naše dijete, da
bi umrli s malo hrane u ţelucu. Ali tebi ću ga dati!
A sutra idi na jug, ako moţeš. Ja ostajem u svojoj
kući! Stariji sam od tebe, sina nemam, i što mari ako
umrem!
On ode i brzo se vrati, noseći u zavezanoj maramici
dvije pregršti ţutog graha, pomešanog sa zemljom.
Djeca digoše glave kad ugledaše hranu, pa ĉak i
starom sinuse oĉi, ali ih Vang Lung sve odgurnu i
odnese hranu ţeni koja je leţala. Jela je nerado,
zrno po zrno, ali njen ţivot je visio o koncu i znala
je da će, ako ne jede, umrijeti u trzajima svoga
bola.
Vang Lung sakri svega nekoliko zrna, strpa ih u usta
i saţvaka. Tu kašu stavi onda svojim usnama u usta
svoje kćerke i, dok je gledao kako ona guta, osjećao
je kao da i sam jede.Tu noć provede u srednjoj sobi.
Djeĉaci su spavali kod djeda a u trećoj se Olan
poraĊala. Na tom istom mjestu oĉekivao je i roĊenje
svog prvog sina. Ni ovoga puta nije mu dozvolila da
bude kraj nje. Obitelji se sama, ĉuĉeći iznad starog
korita, koje je ĉuvala samo za te svrhe. Zatim će,
puzeći po sobi, da obriše sve tragove poroĊaja, kao
što to ĉini ţivotinja.
Paţljivo je osluškivao, sav oĉajan, dobro poznati
prvi krik.
Sasvim mu je bilo svejedno da li će biti muško ili
ţensko. Znaĉilo je samo jedna usta više da se na-
hrane.
— Najbolje bi bilo da se rodi mrtvo — mrmljao je.
Zatim odjednom zaĉu slabi plaĉ, jedva ĉujan u mrtvoj
tišini. — Nema milosrĊa u ovim danima! — promrmlja
gorko, i baci se na klupu.
Plaĉ umuĉe i neprirodna tišina pade na kuću. Takav
muk vladao je već dugo — muk ĉitavog naroda osuĊenog
na smrt u vlastitim kućama. I ova je kuća bila njim
ispunjena. Odjednom se Vang Lungu uĉini da tu tišinu
ne moţe više da podnese. Podiţe se uplašen, priĊe
vratima sobe u kojoj je bila Olan i zovnu je kroz
pukotinu. RoĊeni ga glas malo umiri.
— Ţeno, jesi li ţiva?
Osluškivao je. Što će biti ako je izdahnula nad
koritom? Ali se zaĉu tiho šuštanje. Kretala se po
sobi, i najzad odgovori iznurenim glasom:
— UĊi!
Leţala je na postelji, grudi su joj jedva podizale
pokrivaĉ, leţala je sama.
— Gdje je dijete?
Ruka joj se na krevetu teško pomaĉe i on ugleda na
podu detinje tijelo.
— Da nije mrtvo? — uzviknu.
— Mrtvo je! — prošapta ona.
Otac se saţe i pogleda malo tijelo — nekoliko košĉica
i nešto koţe. Bila je devoiĉi',', " vikne: „Ali ĉuo
sam ie
( Do*ţenino lice. Oĉi su joj bile zatvorene, tijelo
pepeljave boje, kosti kao da su htjele da probiju
koţu. To jadno, mirno lice poĉivalo je, pošto je
najveće muke izdrţalo, i on ne mogade ništa reći! Za
vrijeme svih tih mjeseci gladi on je imao da se muĉi
samo sa svojim tijelom. A kakvu je samrtniĉku glad
podnosila ona s tim izgladnjelim bićem koje je
glodalo iznutra, boreći se za vlastiti ţivot.
Ne reĉe ništa, već iznese mrtvo dijete u drugu sobu i
stavi na zemljani pod. Traţio je komad iscepane
asure, i kad ga naĊe, uvi malo tijelo. Okrugla
glavica visila je i klatila se tamo i ovamo, a na
vratu opazi dvije modrice. Ipak nastavi što je zapo-
ĉeo. Uze asuru i odnese je koliko mu je snaga dozvo-
ljavala dalje od kuće do jednog starog potkopanog
groba, koji se nalazio u grupi ostalih razrivenih
grobova na jednom breţuljku nedaleko od zapadnog
polja. Jedva što je spustio teret, a odmah iza njega
stvori se jedno izglednelo, poludivlje pseto, toliko
izgladnelo da se povuĉe svega korak dva, kad ga on
udari kamenom u ispala rebra. Vang Lunga poĉe da
hvata nesvjestica te pokri lice rukama i poĊe kući.
— Ipak je bolje ovako! — mrmljao je, i prvi put ga
obuze potpuno oĉajanje.
Idućeg jutra, kad se ono isto sunce diţe na
glatkoplavom nebu, ĉinilo mu se da je sanjao o
odlasku iz kuće sa svojom bespomoćnom djecom,
islabelom ţenom i starcem. Kako će oni prevaliti sto-
tine milja tako iznureni, makar ih tamo ĉekala hrana?
A tko zna da nije i na jugu glad? Jer je izgledalo
kao da to uţareno sunce prţi svuda. Moţda će samo
uzalud trošiti posljednju snagu da naĊu i tamo gladan
svijet, a uz to i tuĊince. Mnogo je bolje ostati
ovdje, pa izdahnuti na postelji. Sjedio je tako
obeshrabren Vang Lung na pragu i tuţno gledao preko
suvih i ogrubelih polja s kojih je sve što bi se
moglo nazvati hranom ili gorivom bilo pokupljeno.
Novaca nije imao. Već davno i davno potrošen je
posljednji groš. Ali ni novac ne bi mogao sada da
pomogne, jer nije bilo hrane da se kupi. Još ranije
je ĉuo da se priĉa kako su bogataši u gradu sakrili
hranu, i da je prodaju onima koji su još bogatiji.
Ali osjećao je da nema snage da stigne do grada, pa
makar se tamo i bez pet para nahranio, jer on zbilja
nije bio više gladan.
Prošli su oni strašni grĉevi u stomaku koje je imao u
poĉetku. Sada je već mogao uzeti zemlju *"'•'' g
jednog mjesta na polju, pomešati je s vodom i dati
djeci da jedu, a da ne osjeti ţelju da jede i sam.
Tu. zemlju, zvanu zemljom boginje milosti, pošto je
bilo nekih hranljivih sastojaka u njoj, jeli su s
nekoliko dana, ali ona nije mogla da drţi samo kao
kaša zavaravala za koji tren njihove naduvene trbune
dodirne ono nekoliko t nad. Osjećao se mirnijim ona
gricka, jedno po jedno, I dok je tako sjedio na
pragu, iljajući kao u nekoj groznici kako se ispruţi
na postelju i mirno ugleda kako netko dolazi preko
poljude kako idu k njemu. Nije se pomakao su se
pribliţavali. Kad doĊoše blizu, opazi da od njih
njegov stric sa još ĉetiri ĉovjeka koje Je poznavao.
Nisam te vidio već odavno poĉe stric izigravajući
raspoloţenog ĉovjeka. A kad se sasvim pribliţio,
nastavi slatkoreĉivo:Kako dobro izgledaš! A je li on
dobro, tvoj otac, moj stariji brat?
i..' Vang Lung se zagleda u strica. Bio je mršav,
Itista, ali nije gladovao, kao što bi se oĉekivalo
prena njegovim sredstvima. Posljednji ostaci snage u
Yang Lungovom tijelu prikupiše se u mrţnju prema tom
ĉovjeku, njegovom stricu:
i — Što :i to jeo? Što si to jeo? — promuklo je
Jinnljao Vang Lung. Nije se više obazirao na zakone
dobrog ponašanja prema starcima. Vidio je **mo pred
sobom svog strica koji je još imao mesa na kostima.
Stric podiţe oĉi i uzdignu ruke prema nebu: Misliš da
sam jeo? Samo da vidiš moju kuću! Ni vrabac u njoj ne
bi našao mrvu! Sjećaš li se kako je moja ţena bila
debela, a njena koţa jaka i masna! Sada sliĉi na
odijelo obešeno o motku. Jadne joj kosti škripe u
koţi. A od sve djece samo je ĉetvoro ostalo. Tri
najmlaĊa su otišla, otišla zauvijek. Tako je to,
sinovĉe!
I ivicom rukava paţljivo obrisa krajeve oĉiju. Ti si
imao što da jedeš? tupo je pitao Vang Lung. Samo sam
mislio na tebe, na tvog oca, koji mi je brat odgovori
stric brzo i sada hoću to da ti dokaţem. ĉim mi se
ukazala prilika, pozajmio sam od ovih dobrih ljudi iz
grada hrane, obećavši im da ću im snagom koju dobijem
od te hrane pomoći da kupuju zemlju u selu. Tako mi
je prvo pala na um tvoja dobra zemlja. Oni su došli
da kupe tvoju zemlju i da ti dadu novac, hranu,
ţivot!
Pošto je stric izgovorio ove reći, povuĉe se korak
natrag, i uz dostojanstveno mahanje svog prljavog i
iscepanog odijela savi ruke na grudi.
Vang Lung se pokrenu, ali se ne diţe, niti prepoznade
ljude koji su došli sa stricem. PreĊe ih pogledom i
vide da su oni zbilja varoški obuĉeni u duge haljine
od dobre svile. Ruke su im bile meke i dugih noktiju.
S lica im se ĉitalo da imaju što da jedu i da im u
ţilama još uvijek brzo teĉe krv. Odjednom osjeti
neodoljivu mrţnju prema njima. Tu su došli ti
varošani, zadrigli od jela i pića, stajali kraj
njega, ĉija su djeca gladovala i jela samu zemlju s
njiva. I tu zemlju došli su da mu otmu u najteţim
njegovim trenucima. Gledao ih je namršteno svojim
dubokim, raširenim oĉima, upalim u lice, koje je
sliĉilo na lubanju.
— Svoju zemlju neću da prodajem! — reĉe Vang Lung.
Stric mu se primaĉe. U tom trenutku dopuza se do
vrata mlaĊi Vang Lungov sin. Pošto dijete nije imalo
snage da hoda, to se opet vratilo puzanju, kao kad je
bilo odojĉe.
— Je li ovo tvoje dijete — uz viknu stric — zar je to
onaj mali debeljko kome sam ljetos dao groš?
Svi pogledaše dijete, i odjednom Vang Lung, koji kroz
sva ta strašna vremena suze nije pustio, poĉe tiho da
plaĉe.
— Koliko dajete? — prošapta najzad. Morao je! Trebalo
je troje djece ishraniti — troje djece i starog oca.
A on i njegova ţena mogli su sebi da Iskopaju grobove
i legnu u njih.
: Zatim jednooki ĉovjek iz grada, kome je drugo Ťoko
bilo duboko utonulo u lice, poĉe tronutim glaĉoveĉe,
zbog tog tvog mališana ^ifotno ti bolju cijenu nego
.^remenima. Platit ćemo ti... " kjpnrtavi — platit
ćemo ti sto
?tuţno nasmije:
da ću vam ja pokloniti svoju zemda sam je platio
dvadeset puta više ' mi dajete!
Ali, ti je nisi kupovao od ljudi koji gladuju! "reĉe
drugi varošanin, onizak ĉovjek, velika tanka ali
neobiĉna i jaka glasa. Gledao je Vang Lung svu
trojicu. UviĊao je ga ti ljudi imaju u ruci! Što sve
neće ĉovjek ' za svoju djecu i starog oca kada
gladuju. Slabost Stanja preĊe odjednom u bijes kakav
dotle nije lavao. Skoĉi na te ljude kao što pas skaĉe
na iaeprijatelja:
— Nikada zemlju neću prodati! — urlao je. — Kopaĉu je
komad po komad i davati djeci da jedu, a kad umru,
zakopaću ih u tu zemlju. I ja i moja fena, pa ĉak i
moj stari otac, svi ćemo mi izdahnuti Oa toj našoj
zemlji koja nas je rodila.
Ridao je jadni ĉovjek. Ali ga gnjev brzo napusti, i
on poĉe da drhti i plaĉe. A ljudi su se podsmehivali
naokolo, meĊu njima i stric. Nisu se uzbuĊivali. Vang
Lungove rijeĉi bile su glupost, i oni su ĉekali da se
stiša.
Odjednom se na vratima pojavi Olan i oslovi ih svojim
jednostavnim glasom, kao da se takve stvari svakog
dana dogaĊaju:
— Naravno da zemlju nećemo prodati! Jer kad se
vratimo s juga neće imati tko da nas hrani. Ali
prodaćemo sto, dva kreveta, posteljinu, ĉetiri klupe,
pa ĉak i kotao s peći. Ali grabulje, motike, niti ze-
mlju, nećemo prodavati!
Mirnoća njenih rijeĉi imala je više snage nego jarost
Vang Lunga.
Stric zapita kolebljivo:
— Zar ćete zbilja ići na jug?
Onaj ĉovjek s jednim okom poĉe nešto da se došaptava
s drugima, pa se opet okrenu i reĉe:
— Namještaj je star i moţe se upotrijebiti jedino za
potpalu. Evo dva srebrna dolara, pa stvari nosimo ili
ostavljamo! Birajte!
Govorio je prezrivo, ali mu Olan mirno odgovori:
— Samo krevet vrijedi više od toga što nam nudite,
ali ako imate srebra, dajte mi ga brzo, pa nosite!
Jednooki ĉovjek poĉe da se pipa po pojasu, spusti
novac u ţeninu ispruţenu ruku, a tri varošanina uĊoše
u kuću i ponesoše sto i klupe i krevet s posteljinom
iz Vang Lungove sobe. Ne zaboraviše ni kotao s peći.
Ali kad uĊoše u starĉevu sobu, stric ostade vani.
Nije ţelio da ga stariji brat vidi, niti je htio da
bude u sobi dok su starog polagali na pod i odnosili
postelju ispod njega. Kada je sve bilo gotovo i
cijela kuća ispraţnjena, osim dvije motike, dvije
grabulje i pluga u uglu srednje sobe, Olan reĉe muţu:
— Hajdemo dok još imamo ova dva srebrnjaka i dok ne
budemo morali prodati krov nad glavom. Nećemo imati
kuda da sklonimo glavu kad se vratimo!
A Vang Lung teško odgovori:
— Hajdemo!Gledao je preko polja ljude koji su se
udaljavali i neprestano mrmljao:
— Bar imam zemlju! Zemlju!
Ix
Ostalo im je samo da priĉvrste vrata i spuste rezu.
Ponijeli su sve što su imali od odijela. Svakom
itfttetu Olan dade u ruke po jednu zdjelu i štapiće,
©eea prigrabiše sudove, jer im je izgledalo da će
•koro jesti Tako proĊoše preko polja. Mala, jadna
jfcvorka kretala se polako, i izgledalo je da nikada
' do )^d*klh zidova.
djevojĉicu u nedrima, a kada Hpredade dijete ţeni,
saţe se "ga je, posrćući pod teproĊoše pored niskog
hrabogova, koji nikada nisu njih prolazi. Vang Lung
se iako je bilo hladno i duvao oštar su plakali od
zime, jer vjetar nije preda im udara pravo u lice. A
Vang Lung ih
hvi— Ne dajte se, sinovi moji! Vi ste odrasli ljudi
putujete na jug. Tamo će nam biti toplo svakog ia, i
imat ćemo bijelog riţe, i vi ćete jesti koliko
hoćete.
S>yv Najzad stigoše do kapije grada, odmarajući se
Itptovo na svakom koraku. Nekada je na tom mjestu
Vang Lung uţivao u hladovini, a sada je cvokotao, jer
je silni vjetar duvao svom snagom kroz kapiju, a voda
se bila smrzla po kaldrmi. Djeĉaci više nisu |,v
ntogli dalje, a Olan je jedva nosila djevojĉicu,
muLeći se i sama. Vang Lung s teškom mukom prenese
•terca i spusti ga na zemlju, a potom se vrati i po-
diţe jednog djeĉaka, pa drugog. Kad je bio gotov,
•fcaga ga izdade, pa se nasloni na vlaţni zid i za-
tvori oĉi, dok mu je bilo vrlo brzo tuklo, a oĉajna
obitelj stajala i ĉekala.Nalazili su se blizu velike
kuće. Ona je sada bila ĉvrsto zatvorena; gvozdena
vrata uzdizala su se sigurno meĊu sivim i od vjetra
izbrisanim lavovima s obje strane. Na stepenicama je
leţalo dršćući nekoliko oronulih ljudi i ţena.
Gledali su tako izgladneli zatvorena vrata, a kad
Vang Lung proĊe sa svojom tuţnom pratnjom, jedan od
tih ljudi prodera se promuklo.
— Srca ovih bogataša nemilosrdna su kao srca bogova.
Oni imaju još mnogo riţe. Od onog što im preostane od
jela prave rakiju, dok mi ovdje lipsavamo!
Jedan drugi uzdahnu:
— Oh, što nemam trunku snage u ovoj svojoj ruci da
zapalim ova vrata, ovu kuću, ova dvorišta u njoj, pa
makar i sam izgorio u poţaru! Neka su po tisuću puta
prokleti svi preci Hvanga koji izrodiţe ovakvo
potomstvo!
Ali Vang Lung ništa ne odgovori na sve te rijeĉi i
tiho produţi ka jugu.
Kada su prošli kroz grad i stigli u njegov juţni
kraj, mrak se već spuštao, jer su išli polako. Tu
zatekoše mnoštvo naroda koji je išao na jug. Vang
Lung je već poĉeo da traţi netko mjesto kraj zida da
se šćućure, kada se odjednom naĊe u masi. Pitao je
jednog ĉovjeka u guţvi pored sebe:
— Kuda ide ovaj svijet?
— Mi smo narod koji gladuje, i idemo da uhvatimo
vatrena kola da bi stigli na jug. Ona polaze od one
kuće i moţemo dobiti mjesto u njima za pola
srebrnjaka!
Vatrena kola! O njima se priĉalo. Vang Lung je slušao
još ranije u ĉajdţinici kako ljudi govore o tim
kolima, prikopĉanim jedna uz druga, a nije ih tjerao
ni ĉovjek ni ţivotinja, već jedna sprava koja je
bacala vatru i paru kao zmaj! Mislio je više puta da
jednog praznika ode da ih razgleda, ali ovaj ili onaj
posao na njivi uvijek ga je ometao, pa nije imao
vremena, a i zato što je ţivio daleko, na sjeveru od
grada.Osim toga, ĉovjek je uvijek nepoverljiv prema
onom što ne poznaje. Nije dobro znati više nego Sto
je potrebno za svakidašnji ţivot.
Zato se Vang Lung kolebljivo okrete ţeni i zapita:
— Hoćemo li, onda, i mi u vatrena kola? Izvukoše
starca i djecu iz gomile malo u stranu,
i pogledaše se zabrinuto. Starac od umora klonu na
zemlju, a za njim i jedan djeĉak, ne obazirući se na
noge koje su pored njih tutnjale. Oian je i dalje
nosila dijete, ali detinja se glava spustila i oĉi
izgledale kao u mrtvaca, pa Vang Lung zaboravi na sve
i uzviknu:
— Je li mala robinja već umrla? Olan odmahnu rukom:
— Još je ţiva! Diše! Ali će umrijeti noćas, kao i mi
svi, osim...
Tu zastade kao da više ne moţe da govori, i gledaše
svojim širokim izmuĉenim licem Vang Lunga. On ne
odgovori ništa, ali je znao da bi ih još jedan dan
pešaĉenja ubio, te reĉe, pokušavajući da ih svojim
recima ohrabri:
— listajte, sinovi moji, i pomozite svome djedu!
Hajdemo na vatrena kola. Na njima ćemo sjediti dok
nas nose na jug!
Ali tko zna da li bi bili u stanju da se krenu da iz
daljine ne zagrme nešto iz mraka, i dva oka, kao u
zmaja, ne bljunuše vatru, tako da se cijeli svijet
razbeţa. U toj opštoj pometnji svijet ih je, stalno
priljubljene jedne uz druge, gurao sve dalje, prvo u
nekakav mrak, usred vriske i cike, zatim kroz neka
mala otvorena vrata u neku sobu nalik na sanduk. A
uskoro to ĉudo u kome su se našli krenu kroz noć,
neprestano kloparajući i noseći ih u svojoj utrobi.
X
Vang Lung je platio dva srebrnjaka za put od sto
milja, a ĉinovnik koji je primio novac vratio mu je
nekoliko groševa. Od jednog prodavaĉa, koji je svoju
robu proturio kroz vrata od vagona na jednom pladnju,
kupi ĉetiri mala kruha i ĉiniju mekog riţe za
djevojĉicu. Toliko nisu jeli već odavno, ali, iako su
bili gotovo na ivici smrti od gladi, izgubiše volju
za hranom kad kruh staviše u usta, pa je Vang Lung
morao da moli djecu da gutaju. Jedino je starac
istrajno sisao kruh ogolelim desnima.
— Mora se jesti — ĉavrljao je i smješio se na one
koji su ga gurali uslijed truckanja vlaka. — Ništa me
se ne tiĉe što se moj ludi trbuh olenjio. Moram ga
nahraniti. Jer neću da umrem zato što se njemu ne
radi!
Svi su se smijali tom veselom, omršavelom starĉiću,
ĉija je rijetka bijela brada bila sva nakostrešena.
Ali Vang Lung nije sav novac potrošio na hranu. Sve
što god je mogao da zaštedi ostavio je za asure od
kojih je namjeravao da sagradi sklonište kad stigne
na jug. U vagonu je bilo ljudi i ţena koji su
poznavali taj kraj. Neki od njih su išli svake godine
u bogate, velike gradove da rade ili prese, i tako da
se ishrane. A Vang Lung ih je slušao, pošto ga je
prošlo prvo zaprepašćenje kad je kroz rupu na vagonu
vidio kako zemlja izmiĉe. Ti ljudi su govorili
pouzdano o stvarima o kojima drugi pojma nisu imali.
— Prije svega, moraš da kupiš šest asura! — govorio
je jedan ĉovjek otromboljene usne kao u kamile. — Ako
si pametan i ako ne budeš naivĉina sa sela, platit
ćeš dva groša asuru, iako će ti traţiti tri. Ja to
vrlo dobro znam, i meni ne mogu da podvale juţnjaci,
ĉak ni oni najbogatiji.
On podiţe glavu i oĉekivaše priznanje sa svih strana.
Vang Lung je gutao svaku rijeĉ.
— A što se radi s asurama? — pitao je, sjedeći
prekrštenih nogu na podu vagona, koji je, ipak, bio
samo jedna soba od drveta bez klupa, dok je vjetar
tjerao prašinu kroz pukotine.
— Što se radi dalje? — produţavao je ĉovjek podiţući
glas da bi nadvisio klopotanje toĉkova. — Od tih
asura napraviš kolibu pa ideš u prošnju, naravno,
pošto se prvo umaţeš blatom i prljavštinom da bi
izgledao što bedniji.
Još nikad u svom ţivotu Vang Lung nije prosio i bila
mu je odvratna sama pomisao da moli za milostinju te
tuĊine, juţnjake.
— Pa zar se mora prositi? — upita.
— Naravno da se mora bogoraditi — odgovori ĉovjek —
sve dok se ne najedeš. Svijet na jugu ima toliko riţe
da u jutru moţeš da svratiš u narodnu kuhinju i da se
za groš nabokaš bijele pirinĉane kaše koliko moţe da
ti stane u trbuh. Poslije toga imaš vremena da prosiš
u miru, ako hoćeš da jedeš graha, kupusa i luka.
Vang Lung se odmaĉe malo u stranu, okrenu prema zidu
i krišom opipa koliko ima para u pojasu. Imao je šest
groša za asure, po tri od svake glave za pirinaĉ, a
ostajala su mu još tri. I zadovoljno pomisli na svoj
novi ţivot. Ali ga je tištala pomisao na prosjaĉku
ćasu koja se podmeće prolaznicima da nešto udele. To
je priliĉilo starcima, djeci, pa ĉak i ţenama, ali
nikako njemu, koji je imao dvije zdrave ruke.
On se okrenu i zapita iznenadno:
— Zar nema tamo mogućnosti da se radi?
— Kakav rad — reĉe prezrivo hvalisavac i pijunu na
pod. — Moţeš da vuĉeš bogataše u ţutim rikšama ako
hoćeš; ili krv svoju da cediš znojeći se od silne
vrućine dok trĉiš, pa opet moţe da se znoj smrzne na
tebi dok ĉekaš mušterije. Zato se ja drţim
prosjaĉenja! — i opsova tako masno da Vang Lung nije
više htio s njim da razgovara.
Ipak mu je koristilo to što je ĉuo, jer kad su ih
vatrena kola odnijela dokle su htjeli i izbacila na-
polje, znao je što da radi. Ostavio je starca s
djecom kraj dugog zida jedne sive kuće i napomenuo
ţeni da ih ĉuva, a on pošao da kupi asure,
raspitujući se lijevo i desno gdje je trg. U poĉetku
skoro ništa nije razumevao što su mu ljudi govorili,
jer je toliko bio brz i oštar izgovor juţnjaka. Koji
put nisu ni oni razumjeli Vang Lunga, i to ih je
ljutilo, tese on nauĉi koga treba da pita, i izabra
ljude blagog lica, jer bi juţnjaci brzo planuli za
sitnicu.
Najzad pronaĊe radnju u kojoj se prodaju asure,
negdje na kraju grada. Na tezgu spusti novac kao da
dobro poznaje cijenu robe i odnese asure. A kada se
vratio kraj zida gdje je ostavio obitelj, zatekao ih
je kako ĉekaju, mada su djeĉaci poĉeli da cvile. On
primjeti da je djecu ovo veliko mjesto strašno
poplašilo. Jedino je stari zadovoljno i radoznalo
razgledao sve. Mrmljao je Vang Lungu:
— Gledaj samo kako su ovi juţnjaci debeli i kako im
je koţa bijela i masna. Mora da jedu svakog dana
svinjetine.
Nijedan prolaznik nije obraćao pozornost na Vang
Lungovu obitelj. Uţurbani ljudi, ne gledajući pro-
sjake sa strane, prolazili su poploĉanim drumom za
grad. S vremena na vrijeme nailazili bi ĉopori ma-
garaca, ĉija su mala kopita tukla o kaldrmu, a leĊa
bila natovarena korpama punim cigala za graĊenje kuća
i vrećama ţita. Na kraju povorke, goniĉ bi jahao
posljednjeg magarca, vikao, vitlao i pucketao snaţno
biĉem iznad leĊa ţivotinja. I dok su prolazili pored
Vang Lunga, bacili bi prezriv i nadmen pogled.
Nijedan princ ne bi toliko digao nos kao ti goniĉi,
bijedno obuĉeni, kada su terali karavan pored grupe
došljaka koji su zapanjeno zverali kraj zida.
Naroĉito zadovoljstvo svakog goniĉa je bilo da osine
biĉem baš blizu Vang Lungove obitelji. Pucanj bi se
prolomio, bjegunci od straha skakali uvis, a goniĉi
se slatko smijali. To se ponovi dvatri puta, pa se
Vang Lung odluĉi da naĊe mjesto gdje bi sagradio
kolibu.
Pored zida bilo je već dosta šćućurenih koliba, ali
Vang Lung nije znao da li se nalazi u gradu ili izvan
grada, i ni kod koga nije mogao da se raspita. Zid se
pruţao daleko i dizao dosta visoko. U njegovom
podnoţju behu se prilepile kolibe kao buve za pseći
rep. Vang Lung razgleda te krovinjare i poĉe da pravi
svoju od krutih asura, ali kako je to išto teško,
poĉe da oĉajava, kada odjednom Olan reĉe:
— Ja znam kako se one prave! Sjećam se još iz
djetinjstva.
Ona spusti djevojĉicu na zemlju, poĉe da uvija asure
i napravi krov taman dovoljno visok da ĉovjek moţe da
sjedne pod njega a da ga ne dodirne glavom Zatim
stavi cigle, koje je našla u blizini, na dno asure
kao tegove, i reĉe djeĉacima da ih još skupe. Kad sve
bi gotovo, uĊoše unutra, a Olan prostre jednu asuru
na tlo i tako stvoriše krov nad glavom.
Dok su tako sjedili i gledali jedno drugo, izgledalo
im je gotovo nemoguće da su samo dan ranije napustili
svoju kuću i zemlju i da su sada stotinu milja
daleko. Da su išli pješice, trebalo bi im nekoliko
nedjelja dok bi prešli tu razdaljinu, i mnogi od njih
sigurno bi umrli prije nego što bi stigli do cilja.
Osjećali su se spokojno usred blagostanja te boniko
nije davao utisak ĉovjeka kadf Vang Lung reĉe: —
Hajde narodnu kuhinju — podigoše se goa mali djeĉaci
poĉeše da lupkaju finije, jer su znali da će ubrzo u
njima Uskoro im postade jasno zašto su kolibe tene
pored tog dugog zida, jer odmah iza njegove sjeverne
strane pruţala se ulica po kojoj je ,Wb mnoštvo
svijeta s praznim tanjirima, ćasama i knfama. Sav taj
svijet ţurio je u krĉme za sirotinju, koje nisu bile
daleko, već na kraju ulice. I tako •e Vang Lung i
njegova obitelj pomešaše s drugima, dospeše najzad do
dvije velike kuće napravljene od asura i uĊoše
unutra.
[ U kućama su bile velike zemljane peći, kakve
i^fang Lung dotada nije vidio, a na svakoj od njih
|kazani veliki kao bunari. Kada kuvari podigoše
drl^ene poklopce, u kazanima je vrio fini bijeli
pirinaĉ, " oblaci mirisave pare dizali se. A kad taj
siromašni tfvet omirisa pirinaĉ, uĉini mu se da je to
najslaĊa ar na svijetu, pa svi nagrnuše larmajući.
Majke su .ale plašeći se da im djecu ne izgazi
svetina, a """ani plakali dok se kuhar ne razdera:
— Polako! Ima dosta hrane za svakoga!
Ali, ništa nije moglo da zaustavi masu gladnih ljudi
i ţena, koji su se borili kao ţivotinje, sve dok se
nisu najeli. Gomila je zahvatila i Vang Lunga, koji
je drţao ĉvrsto oca i dva sina, i tako dospio do
velikog lonca. On podmetnu zdjelu i kad je kuhar
napuni, baci groš, a poslije se upinjaše da ne padne
u guţvu zajedno sa jelom.
Zatim su izišli na ulicu i jeli pirinaĉ stojeći. Kada
se i Vang najeo, ostalo je malo riţe u ĉiniji, pa
reĉe:
— Odnijet ću ovo kući da imamo za veĉeru!
Ali jedan ĉovjek, neka vrsta ĉuvara, jer je nosio
plavo i crveno odijelo, stajao je tu i reĉe Vang
Lungu oštro:
— Ništa ne smiješ da nosiš odavde osim onoga što si
pojeo!
To zaĉudi Vang Lunga:
— Ali kad ja platim groš, što se tebe tiĉe da li
nosim pirinaĉ u svom trbuhu ili u zdjeli?
Straţar mu odgovori:
— Tu zapovijed svatko mora da poštuje, jer ima
pokvarenog svijeta koji dolazi ovamo i kupuje pirinaĉ
namijenjen siromasima, pa ga nosi kući i hrani
svinje. A pirinaĉ je ljudska, a ne ţivotinjska hrana
Vang Lung je zaĉuĊeno slušao i uzviknuo:
— Zar su ti ljudi toliko pokvareni? Ali zašto se da
je taj pirinaĉ siromasima, i tko ga da je?
Ĉovjek u odori odgovori:
— To ĉine bogataši plemići iz grada. Neki daju da bi
se umilili bogovima, a neki da bi se lijepo o njima
govorilo.
— Bez obzira na pobude, to je dobro djelo — reĉe Vang
Lung. — Neki od njih to vjerojatno ĉine jer imaju
dobro srce. — A kad vide da mu straţar na ovo ništa
ne odgovara, Vang Lung reĉe, kao da podvlaĉi svoje
rijeĉi: — Nekolicina bar meĊu njima ima dobro srce.
Straţaru se već dosadilo da razgovara s Vang Lungom,
pa mu okrenu leĊa i poĉe da zviţdi neku melodiju.
Djeca poĉeše da vuku Vang Lunga, i on ih odvede
natrag do kolibe. Odmah su legli na pod i spavali sve
do idućeg jutra, jer su se bili najeli prvi put od
leta, i ĉvrst ih je san savladao.
Idućeg jutra nestalo im je novaca, jer su posljednji
groš dali za jutarnji obrok riţe. Vang Lung je gledao
Olanu, ne znajući što da radi. Ali
^nije promatrao onim istim pogledom oĉajanja jim je
zurio preko pustih i praznih polja. Jer, govek s
djecom nije mogao da gladuje u ovom gradu Pored dobro
uhranjenog svijeta na ulici, mesa i pona trgovima,
riba koje su plivale u koritima Nije u ovom gradu
bilo kao u njihovoj »jini, gdje se ni za srebro nije
mogla kupiti je nije bilo. Olan odgovori mirno,
sredini ţivjela već godinama: itt, a tako isto i
stari, jhrijće onoga koji bude
f^ceke, koji su, kao i sva 'što su preţivjeli, osim
da su Mpeko ĉudno mjesto, pa su trĉali " U sve Sto je
prolazilo. Majka im
od vas neka uzme zdjelu ovako i neka
uze praznu ćasu, ispruţi je i poĉe tuţno da
Budi milostiv, dobri gospodine, budi milostii
gospoĊo! Imaj dobro srce, uĉini dobroĉinsvoga ţivota
na nebu! Znaj da tvoj novĉić, [>ji baciš, hrani jedno
gladno dijete! ica su zinula u nju, tako isto i Vang
Lung. je samo tako nauĉila da preklinje? Koliko je >
znao njen ţivot! A ona, kao da razumede gov pogled,
odgovori:
—Tako sam ja prosila kad sam bila mala i |l*ranjivala
se jedne gladne godine, kao ove, kad sam data kao
robinja.
Uto se probudi starac, koji je spavao, pa i njemu
tW(*°*e jednu ćasu, i svi ĉetvoro poĊoše na drum
prose. 2ena poĉe da zapomaţe i pruţa ruku P^ema
svakom prolazniku. Devojĉiĉu je stavila unedra, i ona
je spavala, a glava joj se pokretala tren ovamo tren
onamo, dok je majka trĉala podnoseći zdelu.
Pokazivala je na dijete dok je kumila:
— Ako mi ne udeliš, dobri gospodine, ovo će dijete
umrijeti... Gladujemo, gladujemo ... — I zbilja,
dijete je izgledalo kao mrtvo, jer mu se glava kla-
tila, pa ipak malo se njih naĊe koji nemarno baciše
nešto sitnine.
Djeĉaci shvatiše prosjaĉenje kao igru. Stariji se i
stideo, pa poĉe srameţljivo da se smiješi. Majka to
primjeti, uvuĉe ih u kolibu, opali im po dva vruća
šamara i razgnevi se:
— Kako moţete da govorite prolaznicima da gladujete,
a smijete se istovremeno. Lude jedne! Onda gladujte!
— I poĉe da ih bije sve dok je ruka ne zabole. Suze
potekoše niz njihova lica. Zatim ih istera van: —
Sada ćete prositi kako valja! Toliko za sada, ali ako
se i dalje smijete, još ćete više dobiti.
A Vang Lung je išao po ulicama i raspitivao se, dok
nije našao mjesto gdje su se rikše izdavale u najam.
On uze jednu za cijeli dan, a uveĉer je imao da plati
pola srebrnjaka. Zatim odvuĉe kolica za sobom na
ulicu.
Dok je vukao taj rasklimatani sanduk na dva toĉka,
izgledalo mu je da ga cijeli svijet gleda kao luĊaka.
Toliko je bio posramljen drţeći rudu da je liĉio na
vola koji je prvi put ujarmljen u plug, pa se jedva
kretao. Ali morao je da trĉi ako hoće da zasluţi za
ţivot, jer su svuda kroz gradske ulice ljudi trĉali i
vukli druge u sliĉnim kolicima. Zatim uĊe u jednu
ulicu u kojoj nije bilo dućana već samo privatnih
stanova, i tuda je gurao kolica ne bi li se na njih
pri vikao. Baš kada je u oĉajanju pomišljao da je
bolje da prosi, jedna se vrata otvoriše i nekakav
starac s naoĉarima, obuĉen kao uĉitelj, iziĊe i zovnu
ga.
Vang Lung poĉe da mu objašnjava kako je novajlija,
ali starac se pravio gluh na sve što je Vang Lung
govorio, i samo mu dade znak da spustirudu kako bi se
popeo u kolica. Vang Lung posluša, jer nije znao što
drugo da radi. Na to ga je natjerala gluvoća starĉeva
i njegov uĉeni i bogataški izgled.
— Odvedi me do Konfuĉijevog hrama! — govorio je
uĉitelj mirno i sjedio uspravljen. A ta starĉeva
mirnoća nije dozvoljavala Vang Lungu da mu dalje
objašnjava, i on poĊe, kao što je vidio da drugi s
kolicima rade, nemajući pojma gdje se nalazi
Konfuĉijev hram.
Poĉeo je tek uz put da se raspituje, jer je prolazio
zakrĉenim ulicama po kojima su prodavci išli 8 robom
tamo i ovamo, ţene hitale na trg, prolazile koĉije s
konjima i mnoga druga kolica kao Vang Lungova. Sve se
to guralo tako, da nije mogao da trĉi, pa je pešaĉio
što god je brţe mogao, pazeći uvijek da se gospodin
iza njega mnogo ne trucka. Bio je naviknut da vuĉe
teret na leĊima, ali nije bio viĉan tegljenju. Zato
su ga, prije nego što vide Zidove hrama, ramena
zabolela, a na šakama iskoĉili tuljevi, jer je ruda
pritiskivala mjesta na ruci na kojima motika nije
leţala.
* Kad Vang Lung stiţe do vrata hrama, spusti
rudu, a stari uĉitelj izaĊe, izvadi iz nedara srebrn
.novĉić i dade ga Vang Lungu rekavši:
— Znaj da nikada više ne plaćam, i ne vrijedi da se
buniš. — Zatim se okrenu i uĊe u hram.
Vang Lungu ni na pamet nije padalo da se li, jer
nikad ranije nije vidio taj novac, a nije knao
njegovu vrijednost. Zato svrati u jednu prodavaonicu
riţe u blizini, i promjeni srebro. Prodavaĉ nm dade
dvadeset i šest groša za novĉić, a Vang Lung se ĉudio
kako se na jugu lako zaraĊuje. Ali 8e jedan drugi
nosaĉ naţe dok je trgovac brojio novac, i reĉe Vang
Lungu:
— Svega dvadeset i šest? Odakle si vukao onog
starkelju?
A kad mu Vang Lung ispriĉa, ĉovjek viknu:
— Pazi ti stare tvrdice! Dao ti je svega polovinu od
onoga što je trebalo da ti da! Za koliko si se pogo-
dio prije nego što si pošao?— Nisam se pogaĊao — reĉe
Vang Lung — viknuo je: „Hodi", i ja sam došao!
Nosaĉ je saţaljivo gledao Vang Lunga i poĉe da se
dere da su ga svi prolaznici ĉuli:
— Evo seoskog klipana koji ima svinjski rep umjesto
perĉina. Netko mu je viknuo da priĊe i on je prišao,
a on budala, roĊena od budale, nije pitao: „Koliko
ćeš mi platiti?" Znaj, idiote, da se bez pogaĊanja
uzimaju samo bijeli stranci. Istina je da su nezgodne
naravi, ali kad kaţu: „Hodi ovamo", moţeš im
vjerovati, jer srebro iz njihovih dţepova teĉe kao
voda.
Svijet je naokolo slušao i smijao se. Vang Lung ne
reĉe ništa. Osjećao se jadan i bijedan u toj gradskoj
gomili, i odgura kolica bez rijeĉi.
— Ipak ću sutra ovim parama ishraniti svoju djecu —
govorio je odluĉno, a zatim se sjeti da mora uveĉer
da plati stanarinu za kolica, a ni polovinu novaca
još nije bio skupio.
Tog jutra imao je još jednog putnika i s njim se dugo
pogaĊao. Poslije podne ga pozvaše dvojica. A uveĉer,
kad izbroja pazar, naĊe da ima svega jedan groš preko
onoga što je iznosila kirija, pa poĊe kući sav
utuĉen, misleći da je za rad koji je teţi nego za
vrijeme ţetve dobio svega jedan bakarni groš. Zatim
poĉe da sanjari o svojoj zemlji. O njoj nikako nije
mislio cijelog tog ĉudnog dana, ali sada je zamišljao
kako leţi, istina daleko, i kako ga ĉeka ta, njegova
vlastita zemlja. To ga umiri, i on stiţe pred kolibu.
Kada je ušao unutra, doznade da je Olan isprosila
ĉetrdeset malih novĉića, nešto manje do pet groševa,
stariji djeĉak osam a mlaĊi trinaest. Sve to zajedno
moglo je da isplati jutarnji obrok riţe. Ali kad su
htjeli da skupe sav novac, mlaĊi djeĉak je vikao da
su to pare njegove i zaspao je s novĉićima u ruci.
Nisu mu nikako mogli da oduzmu novac, pa je on
izjutra sam platio svoju zdjelu riţe.
Ali starac nije ništa dobio. Istina, on je poslušno
sjedio cijelog dana pored puta, ali nije prosioSpavao
je, budio se, i gledao na prolaznike, a kad bi se
umorio, opet bi spavao. Pošto je bio stariji gd Vang
Lunga, to mu ovaj nije mogao ništa da prebaci.
Kad djede uvide uveĉer da su mu ruke prazne, on samo
što reĉe:
— Orao sam zemlju, sejao sjeme, ţnjeo sam, r tpfrn
punio svoju zdjelu pirinĉem. Osim toga, rodio sam
sina i njegove sinove!
I bio je uvjeren kao netko dijete da će se najesti,
jer je imao pored sebe sina i unuke!
XI
Tek kada je Vang Lung utolio prvu glad, kada
^svakog dana osigurao djeci da imaju da jedu, da je
bio siguran da će svatko jutro biti riţe »ji je
plaćao svojim radom i ţeninom prošnjom, ivot mu
prestade da izgleda ĉudan i on poĉe da e privikava na
grad u ĉijem je predgraĊu našao "Sklonište. Po cijeli
dan je trĉao po ulicama, upoznavao dio po dio, ovu
ili onu njegovu tajnu. Bilo au je sada jasno da
jutrom ţene vozi na trg, a ''ide u škole ili poslovne
kuće. Ali, kakve su to ole bile, nije imao pojma,
osim što je znao da su le imena: „Velika škola
zapadnih jezika" ili velika kineska škola". Unutra
nije ulazio, jer je da bi ga pitali kakva on tu posla
ima. Isto inije znao ni kakve su to poslovne kuće.
Primao je novac, i to je bilo sve.
Noću je vukao ljude u velike ĉajdţinice i mjesta
ffazonode, odakle je glazba dopirala na ulicu, zve.
eala slonovaĉa i bambusovina na kockarskim drvenim
stolovima, a zidovi skrivali tajne i tiha zado-
voljstva. Nijedno od tih uţivanja nije Vang Lung
iićno poznavao, jer su njegove noge prelazile samo
e"eko praga krovinjare. 2iveo je u bogatom gradu, Ċ
kao miš u bogataškoj kući, koji se hrani baĉenim
mrvama, skriva na sve strane i ne sudjeluje njenom
ţivotu.! I tako, iako sto milja nije tisuću, iako
razdaljine suvim nisu koliko daljine morem, Vang
Lung, njegova ţena i djeca bili su kao stranci u
juţnjaĉkom gradu. Istina, ljudi na ulicama imali su
crne oĉi i kosu kao Vang Lung i njegova obitelj. I
kad bi ih paţljivo slušao, mogao je ipak da razumije
njihovo juţnjaĉko nareĉje.
Ali Anhvej nije Kijangsu. U Anhveju, odakle je
dolazio Vang Lung, govori se sporo i duboko i rijeĉi
potiĉu iz grla, a u gradu Kijangsu, gdje su se sada
nalazili, narod govori slogovima koji se cepaju o
usne i vrh jezika. I dok su Vang Lungove njive
donosile polako i ravnomjerno godišnje dvije ţetve
pšenice, riţe, nešto kukuruza, graha i luka — ovdje u
vrtovima oko grada ljudi su prisiljavali ţemlju,
Ċubreći je stalno smrdljivim otpacima iz grada, da
brzo rodi ovu ili onu vrstu povrća, a osim toga i
pirinaĉ.
U Vang Lungovoj pokrajini ĉovjek je smatrao da se
dobro najeo ako je imao pšeniĉnog kruha i struk luka.
A ovdje se svijet kljukao svinjskim bubrezima,
bambusovim mladicama, piletinom napunjenom kestenima,
gušĉijom dţigericom i raznim povrćem. Kada bi neki
ĉestiti graĊanin mirisao na bijeli luk od juĉer,
juţnjaci bi dizali noseve i vikali: „Evo jednog
smrdljivog severnjaka sa svojim svinjskim repom!" Taj
isti miris bijelog luka bio je znak trgovcima da diţu
cijene plavom suknu, onako kao što su i strancima
podvaljivali.
Zbog toga, malo selo krovinjara koje se prilepilo uza
zid ne postade dio grada niti njegove okoline. A
jednog dana, kada je Vang Lung ĉuo nekog mladića na
uglu Konfuĉijevog hrama, odakle moţe svatko da govori
ako ima hrabrosti, kako budi i ubeĊuje narod da Kina
mora da digne revoluciju protiv omrznutih stranaca,
Vang Lung se poplaši i izvuĉe iz gomile, misleći da
je i on stranac protiv kojih je mladić tako vatreno
govorio. Docnije, kada je ĉuo nekog drugog mladića —
ovaj je grad bio pun mladih ljudi koji su se obraćali
narodu — kako govori da se narod u Kini mora
ujediniti i vaspitati< izgledalo mu je da se to na
njega odnosi.
Tek jednom kad je na trţištu svile ĉekao mušterije,
doznao je nešto više, doznao je da ima većih stranaca
nego što je on u tome gradu. Nalazio se baš kraj
vrata dućana u kome su gospoĊe kupovale svilu, kad
brzo na ulicu izaĊe jedno biće kakvo nikad ranije
nije vidio. Nije znao je li muško ili ţensko. Bilo je
visoko, obuĉeno u jednostavnu crnu haljinu od neke
grube materije, a oko vrata imalo je koţu ubijene
ţivotinje. Dok je Vang Lung stajao
, tu, to stvorenje — muško ili ţensko — strogo mu
dade znak da spusti rudu. On posluša, i kad se
ispravi, ĉudeći se što ga je snašlo, osoba mu iskva-
renim jezikom naredi da vozi u Ulicu mostova. I Vang
Lung poĉe da juri, gotovo van sebe, dok ne srete
jednog nosaĉa koga je poznavao s posla i za
i; pita ga:
— Gledaj ovo! Što ja to vuĉem? A ĉovjek mu u trku
odgovori:
— Voziš strankinju! Ţenu iz Amerike! Bit ćeš bogat!
Vang Lung je trĉao što god je brţe mogao, pla' leći
se stvorenja iza sebe, a kad stiţe u Ulicu mo" stova,
bio je klonuo, a znoj mu se slivao.
2ena izaĊe i reĉe onim istim iskvarenim jezikom: —
Nije trebalo toliko da se zamaraš — i stavi i mu u
ruku dva srebrnjaka. To je bilo dvaput više od
uobiĉajene cijene.
Tada Vang Lung saznade da je ona zbilja strankinja,
još više tuĊa nego on u ovom gradu, i da su ljudi
crne kose i crnih oĉiju ipak jedne vrste, a ljudi
plavih oĉiju i plave kose druge vrste, i da poslije
ovog on nije više potpuno stranac u gradu.
A kada te noći doĊe u kolibu sa srebrom koje je
dobio, ispriĉa ţeni sve, a ona odgovori:
— I ja sam vidjela bijelce. Od njih uvijek prosjaćhn,
jer oni stavljaju u ćasu srebrn novac.
Ni Vang Lung ni Olan nisu znali da stranao ne baca
srebro u ćasu zato što ima dobro srce, već više zato
što ne zna da obiĉaji nalaţu da prosjaku treba dati
bakar, a ne srebro.
Poslije ovog iskustva, Vang Lung je shvatio što je
onaj mladić uĉio narod. Bilo mu je jasno da on
pripada narodu koji ima crnu kosu i crne oĉi.
2iveo je tako Vang Lung šćućuren na kraju velikog,
raštrkanog i bogatog grada, i radovao se što neće
morati da gladuje. On je došao s porodicom iz
pokrajine u kojoj su ljudi umirali samo zato što nije
bilo hrane, jer zemlja nije mogla da rodi pod
nemilosrdnim suncem. Srebro je malo vrijedilo, jer se
njime nije moglo kupiti gdje niĉega nije ni bilo.
A u ovom gradu hrane je bilo na svakom koraku.
Poploĉan riblji trg bio je pun velikih korpi s
krupnom srebrnom ribom, uhvaćenom noć ranije u
bogatoj rijeĉi; burica male svijetle ribe koja je
izvlaĉena mreţom iz velikog ribnjaka; gomila ţutih
rakova, koji su uzalud micali štipaljkama; vijugavih
jegulja za gurmanske gozbe. Na ţitnom trţištu bilo je
toliko velikih koševa da je ĉovjek mogao stati unutra
a da se uopće ne vidi; bijelog i mrkog riţe;
zlatnotamne pšenice; ţute soje; crvenog i zelenog
graha; prosa boje kanarinkinog perja i sivog sezama.
A na stoĉnoj pijaci visile su zaklane svinje,
rasporene da bi se vidjelo crveno meso i naslage pri-
vlaĉne masti. U radnjama u kojima je prodavana
ţivina, na raţnju su se polako okretale rumene
plovke, visile bijele usoljene patke i nizovi
dţigerica. Tako je bilo i u radnjama u kojima su
prodavane guske, fazani i ostale vrste ţivine.
A povrća je bilo svih vrsta koje je ljudska ruka
mogla da odgaji iz zemlje: svijetlih, bijelih i
crvenih rotkvica; izdubljenog lotosovog korena;
zelenog kupusa i celera; grahovih mladih vreţa; mrkog
kestena; mirišljave gronice. Sve što je srce ljudsko
zaţelelo moglo se naći na trţištima ovog grada. A
svuda unaokolo hodali su prodavci slatkiša, voća,
oraha, toplog i slatkog krumpira ispeĉenog u zasla-
Ċenom zejtinu; malih skuvanih komadića svinjetine,
uvijenih u tijesno; šećernih kolaĉa od brašnjavog pi-
rinĉa. Djeca su jurila oko prodavaĉa ovih poslastica
s rukama punim groševa, kupovala i jela sve dok se
nisu umazala šećerom i zejtinom.
Zbilja, reklo bi se da nitko u ovom gradu ne gladuje.
MeĊutim, svatko jutro prije zore Vang Lung i njegova
obitelj izlazili bi iz kolibe, s ĉinijama i
Štapićima, i ulazili u dugu povorku svijeta iz tih
koliba, koji je drhtao, suviše tanko odeven, u gustoj
reĉnoj magli, primiĉući se pogureno pred hladnim
jutarnjim vjetrom narodnim kuhinjama, gdje se za groš
mogla kupiti zdjela pirinĉane kaše. I pored toga što
je Vang Lung vukao kolica i trĉao po cijeli Ċan i
Olan prosila, nikako nisu mogli da zarade toliko da
kuvaju pirinaĉ u svojoj kolibi. Ako je ostajao koji
groš poslije doruĉka u narodnoj kuhinji, kupili bi
malo kupusa. Ali on je i za njih bio suviše skup, jer
su djeĉaci morali da ostave prosjaĉenje i tragaju za
gorivom. Olan je napravila ognjište izmeĊu dvije
cigle, a djeca su krala po pregršt trske ili trave od
seljaka koji su terali gorivo na gradski trg. Ponekad
su djeca dobivala batine, i jedne veĉeri Stariji
djeĉak, koji je bio plašljiviji od svog mlaĊeg brata,
jer se stideo onog što je radio, došao je kući
zatvorena oka od udarca jednog seljaka. Ali, mlaĊi
brat postajao je sve veštiji za te sitne kraĊe.
2enu nije grizla savjest zbog kraĊe. Ako djeĉaci nisu
mogli da prose što su bili neozbiljni, onda neka
kradu, samo da bi napunili stomake. A Vang Lung, mada
ništa nije govorio ţeni, osjećao je stid zbog
postupaka svojih sinova i nije grdio starijeg kada je
bio spor na poslu. Taj ţivot u sjenkama velikog zida
Vang Lung nije volio. Njega je ĉekala zemlja!
Jedne noći, kad se vratio dockan, u kupusu se kuhao
komad svinjetine. Bilo je to prvi put da su imali
meso za jelo otkako su ubili svog vola, i Vang Lungu
poteĉe voda na usta.
— To mora da ti je udelio neki stranac? — upita ţenu.
Ali ona, po svom obiĉaju, ništa ne odgovori. A mlaĊi
djeĉak, i suviše mlad da bi bio obazriv, ponosit na
svoju vještinu, dodade:— Ja sam ga uzeo. To je meso
moje. Kada ga je mesar odsjekao na tezgi i pogledao
na drugu stranu, ja sam se provukao ispod ruke jedne
starice koja je kupovala meso, zgrabio to komad,
pobjegao u vrt, i sakrio ga u jedan prazan krĉag, dok
nije došao stariji brat.
— Ja to meso neću da jedem! — ljuti to uz viknu Vang
Lung. — Ješćemo samo ono što kupimo ili isprosimo, a
kradeno nećemo! Bit ćemo prosjaci, a nikako lopovi! —
I zgrabi s dva prsta meso iz lonca i baci ga na
zemlju, ne obzirući se na plaĉ mlaĊeg sina.
Olan se umiješa i mirno podiţe meso s poda, opra ga i
stavi natrag u lonac u kome je kljuĉala voda.
— Meso je meso! — reĉe tiho.
Vang Lung ne odgovori ništa. Bio je ljut i brinulo ga
što mu sinovi u tom gradu postaju lopovi. Mada ništa
nije rekao dok je Olan raskuvano meso kidala
štapićima, dala starcu jedno veliko komad, isto i
sinovima, a djevojĉici stavila komad u usta i sama
poĉela da jede, ipak nije htio ni da ga okusi,
zadovoljivši se kupljenim kupusom. Kad je veĉera bila
gotova, odvede mlaĊeg sina u jednu ulicu, odakle Olan
nije mogla da ĉuje njegovu vrisku, obuhvati mu rukama
glavu i išamara ga ne obzirući se na kuknjavu.
— Tuĉem te, jer si krao! — vikao je.
A kad pusti djeĉaka, svog uplakanog, da ode kući,
pomisli:
„Moram se vratiti svojoj zemlji!"
XII
Vang Lung je provodio dan za danom daleko od izobilja
grada, usred sirotinje. Pored hrane koja se rasipala
sa trţišta, pored tih ulica sa svilarskim radnjama,
na ĉijim su vratima bili okaĉeni crni, crveni i
narandţasti komadi robe, pored tih bogataša u svili i
kadi vi, ĉija su tijela bila obuĉena u svilena
odijela, a mirišljave ruke njeţne kao cvijeće, pored
sve te ljepote, u onom djelu grada u kome je Vang
Lung ţivio nije bilo dovoljno hrane da se utoli
divlja glad, nije bilo dovoljno odijela da se
prekriju kostil
Po cijeli dan bi ljudi pekli hljebove i kolaĉe za
gozbe. I djeca bi rintala od zore do ponoći, i sva
umrljana od brašna padala na grube postelje pored
peći, i namrštena odmarala tijela da bi jutrom opet
otpoĉela posao, a nije im davano ni koliko da kupe
komad raskošnog kruha koji su pravili za druge. Ra-
dili su i ljudi i ţene, krojili i šili teška krzna za
zimu, i ona lakša za proljeće, pravili od najbolje
svile veliĉanstvene haljine, a oni sami jedva su
nabavljali komadić grubog, plavog, pamuĉnog sukna i
ţurno ga ušivali da pokriju golotinju.
Dok je Vang Lung ţivio meĊu narodom od ĉijeg su rada
drugi pirovali, ĉuo je ĉudnovate stvari kojima je
poklanjao malo paţnje. Istina je da stariji ljudi i
ţene jedni drugima nisu ništa govorili. Starci
sijedih brada gurali su nosiljke, vukli kolica s
ugljem i drvima u pekare i dvorce, naprezali leĊa dok
im se mišići ne bi zategli kao konopci, cimali teška
kola sa robom preko kaldrme, hranili se svakom mrvom
i onako oskudne hrane, noću se odmarali vrlo malo, i
šutjeli. Njihova lica su bila nema i tajanstvena kao
u Vang Lungove ţene. Nitko nije znao što misle.
Govorili su jedino o novcu i hrani, samo su rijeĉ
srebro rijetko spominjali, jer im je ono rijetko i
dolazilo.
U snu su im lica bila zgrĉena kao da se ljute, ali to
nije bio izraz ljutnje. Od silnog naprezanja pri
nošenju suviše teških tovara dizali su gornju usnu,
pa su im se zubi kesili, kao da na nekog reţe. Taj
isti naporni rad stvorio im je bore oko oĉiju i usta.
Ni ti sami ljudi nisu znali kako izgledaju. Jedan od
njih, kad se, prilikom neke selidbe, vidio pri prola-
zu u ogledalu, uzviknuo je: „Da ruţnog li ĉovjeka!"
Svi su mu se grohotom smijali, a on se gorko smješio,
i nije znao zašto se oni smiju, već je zverao
unaokolo da nije sluĉajno koga uvrijedio.
A u zbijenim krovinjarama u kojima je taj narod
ţivio, oko Vang Lungove kolibe, majke su šiledţakove
i pravile odjeću za djecu o kojoj su se stalno
starale, odnosile listove kupusa s tuĊih polja, krale
pregršti riţe sa ţitne pijace i pabirĉile preko
cijele godine travu s breţuljaka. A za vrijeme ţetve
pratile su ţeteoce kao ţivina, uvijek spremne da
podignu i najmanje zrno ili slamku. Kroz te
krovinjare prolazila su djeca, raĊala se, umirala,
raĊala, sve dok ni otac ni majka nisu znali koliko ih
se rodilo, koliko umrlo, jer su vodili brigu samo o
tome koliko usta treba ishraniti.
Ti ljudi, ţene i djeca hodali su po trţnicama, du-
ćanima koji prodaju tkanine i lutali po okolini gra-
da: muškarci su radili ovaj ili onaj posao za neko-
liko groša, ţene i djeca krali, prosili, otimali! I
Vang Lung i njegova ţena i djeca bejahu meĊu njima.
Starci i babe primali su ovaj ţivot bez roptanja. Ali
doĊe vrijeme kada muška djeca zaĊoše u godine, kada
prestadoše da budu djeca, ali još ne behu ljudi. Tada
ih obuze nezadovoljstvo. MeĊu tim mladim ljudima
vodio se razgovor pun mrţnje i bijesa. A docnije, kad
postadoše zreli, oţenjeni ljudi i kad im mnogobrojne
nevolje tištahu srca, nejasni bijes mladosti pretvori
se u oĉajniĉko preziranje i gnjev, i suviše dubok da
bi se mogao samo recima izraziti, jer su cijelog
ţivota teglili i vukli više nego ţivotinje, samo da
bi dobili nešto otpadaka da napune trbuhe. Slušajući
takve razgovore jedne veĉeri, Vang Lung ću prvi put
što se dogaĊa s one strane velikog zida na koji se
naslanjao njihov red koliba.
Bilo je to posljednjih dana duge zime, kada je
mirisalo na proljeće. Oko koliba je još uvijek bilo
blato, a istopljeni snijeg i voda tekli su u
krovinjare, pa je svaka obitelj traţila na sve strane
cigle da bi na njima spavala. Ali pored tih
neprijatnosti, te noći se osjećala u zraku neka blaga
toplina, koja je unosila ţivot u Vang Lunga, pa on ne
poĊe da spava odmah poslije veĉere, kao što je bio
navikao, već ode do ugla i tamo stajaše besposlen.
Na tom mjestu njegov otac je obiĉno sjedio,
prekrštenih nogu, naslanjajući se na zid. I sada je
bio tu, i jeo iz svoje zdjele, jer su djeca u kolibi
strašno larmala. Starac je jednom rukom drţao komad
tkanine, koji je Olan otkinula od svog pojasa, u kome
se praćakala djevojĉica. Stari je provodio dane ĉuva-
jući dijete, koje je bilo nemirno, jer je htjelo da
bude u majĉinim nedrima. Ali, pošto je Olan opet bila
trudna, to joj je pritisak djevojĉice na grudi
priĉinjavao bolove.
Vang Lung je gledao kako djede ljulja dijete goredole
i, tako stojeći, osjeti po licu blagi veĉernji vjetar
i probudi mu se silna ţudnja za njegovim njivama.
— Danas bi — reĉe glasno starcu — okopavali njivu da
smo kod kuće.
— Znam što misliš — odgovori mirno otac. — Ĉetiri
puta sam bjeţao sa zemlje kao ti ove godine, i sjećam
se da je sve ţito u njivama bilo propalo!
— Ali, ti si se, oĉe, uvijek vraćao natrag!
— Zemlja me je vukla! — odgovori mirno starac.
Vang Lung je mislio da će se i oni vratiti, ako ne
ove godine, onda iduće. Sve dok god bude bilo zemlje,
nešto će ga vući. A pomisao kako ona leţi, kako ga
ĉeka, natopljena prolećnim kišama, uli mu nove ţelje.
Zatim se vrati do kolibe i reĉe ţeni grubo:
— Kad bih imao nešto da prodam, vratio bih se na
zemlju. O da nam nije starca, išli bismo pješice, pa
makar gladovali. Ali kako mogu on i malo dijete da
pešaĉe stotine milja? Pa kako ćeš i ti s tvojim
teretom?
Olan je ispirala zdjele od riţe, s nešto malo vode, i
slagala ih u jednom kraju kolibe, i odatle ĉuĉeći
pogleda Vang Lunga.
— Jedino moţemo prodati djevoj ĉiĉu! — odgovori
sporo.
Vang Lungu zastade dah:
— Ne, dijete neću da prodajem! — uzviknu.
— I mene su prodali — produţavala je ona još sporije
— i mene su prodali Hvangu da bi se moji roditelji
mogli da vrate kući.
— I hoćeš li zbog toga da prodaš, ovo dijete?— Da sam
samo ja u pitanju, prije bih je ubila nego što bih
dopustila da postane robinja! Ali mrtva djevojĉica
ništa ne donosi! Prodala bih je jedino zbog tebe, da
se vratiš na zemlju!
— Nikada to neću dopustiti — reĉe Vang Lung odluĉno —
pa makar cijeli vijek proveo u ovoj divljini.
Ali kada je izišao van, ta misao, na koju on nikada
ne bi sam došao, poĉe da ga kopka i protiv njegove
volje. Gledao je djevojĉicu kako se koprca u tkanini
koju je djede drţao. Od svakodnevne hrane mnogo je
porasla, ali iako još nije govorila, ipak je bila
jedra kao i svatko dijete na koje se donekle pazilo.
Njene usne nisu bile zbabane kao nekada, već crvene i
nasmijane. A kad bi je starac pogledao, veselila bi
se i smešila.
„Prodao bih je", razmišljao je Vang Lung, „da nije
leţala u mojim nedrima i ovako se isto smijala."
A potom poĉe da misli na zemlju i uzviknu vatreno:
— Zar je više neću vidjeti! Sav taj rad, sva ta
prošnja jedva stiţu da se ishranimo.
Odjednom mu iz mraka odgovori neki krupan glas:
— Ti nisi jedini! Ima stotine i stotine ljudi u gradu
kao što si ti!
Ĉovjek se pojavi pušeći na kratku bambusovu lulu. To
je bio otac obitelji koja je bila dvije kolibe dalje
od Vang Lungove. On se rijetko viĊao danju, jer je
preko dana spavao, a noću vukao teška kola s robom,
koja nisu mogla da prolaze ulicom danju zbog ţivog
prometa. Ponekad ga je Vang Lung viĊao kako se u zoru
vuĉe kući, izlomljen i istrošen, opuštenih širokih
ramena. Susretali su se u jutru kad je Vang Lung išao
po svoja kolica, a ponekad i uveĉer kad bi susjed
prije polaska na posao zastajkivao pored krovinjara s
ljudima koji su se spremali na poĉinak.
— Rijeĉi mi, hoće li to veĉito trajati? — pitao je
tuţno Vang Lung.ĉovjek povuĉe dim tri puta. Pijunu na
zemlju, pa reĉe:
— Ne! Neće veĉito trajati! Bogataši se još više
obogaćuju, a siromasi još više osiromašuju! Doći će
tren! Prošle zime prodadosmo dvije djevojke, i nekako
izgurasmo, a ove zime, ako dijete koje moja ţena rodi
bude ţensko, opet ćemo ga prodati! Prvu robinju još
ĉuvamo! Ostale je bolje što sam prodao nego ubio,
mada ih ima koji ubijaju devojĉiĉe prije nego što
poĉnu da dišu. Eto, takve stvari samo ubrzavaju naše
spasenje. A kad se bogataši još više bogate, onda će
ono još brţe doći! — On klimnu glavom i dimom svoje
lule pokaza ka zidu i zapita: — Jesi li vidio što se
radi s one strane zida?
Vang Lung odmahnu glavom, paţljivo slušajući, a
susjed nastavi:
— Odveo sam jednu svoju robinju da prodam, pa sam
imao prilike da vidim. Ne bi mi vjerovao kad bih ti
ispriĉao kako se novac stiĉe i troši u toj kući. Samo
ću ti reći da ĉak i sluge jedu štapićima od
slonovaĉe, okovanim srebrom, ĉak i robinje nose
nefrit u ušima, i vezu biser po svojoj obući. A kad
sluĉajno komadić blata padne na papuĉu ili se napravi
rupa, a to mi rupom ne bismo nikad zvali, papuĉa se
baca zajedno s biserom.
Susjed snaţno povuĉe dim, a Vang Lung je sluSao
otvorenih usta. Znaĉi da iza ovog zida zbilja takve
stvari postoje!
— Ima samo jedan naĉin da se oslobodimo! — Susjed je
šutio netko vrijeme, a zatim ravnodušno dodade, kao
da nije ništa rekao:
— E, ja sad moram opet na posao! — i nestade ga u
mraku.
Ali te noći Vang Lung nije mogao da spava, jer je
mislio na srebro, zlato i biser s one strane zida
kraj koga se njegovo tijelo odmaralo, u prnjama koje
je nosio svaki dan, jer je imao jedino asuru ispod
sebe, i niĉim da se pokrije. I ponovno poĉe Ċavo da
ga kopka da proda dijete.
„Bolje bi bilo", razmišljao je, „da je prodam u
bogatu kuću u kojoj će jesti dovoljno i nositi
nakit.naravno, ako bude lijepa i udovolji gospodara!"
Ali, i pored svoje volje, pade mu druga misao na
pamet: „Ako je i prodam, neću za nju dobiti zlata i
rubina koliko je teška. Daće mi taman koliko da
stignem do kuće. Odakle ću nabaviti pare za vola,
sto, krevet i stolice? Zar da prodam dijete da bih
gladovao tamo, a ne ovdje? Nemamo ni zrna da zasejemo
njivu!"
Vang Lung nikako nije shvatio na što je to susjed
mislio kad je rekao: „Ima samo jedan naĉin da se
oslobodimo!"
XIII
Proljeće zapljusnu seoce krovinjara. Oni koji su
dotle prosjaĉili zašli su po breţuljcima i grobljima
i kopali tek olistali maslaĉak i rosumaĉu, pa zato
nisu morali da kradu povrće. Roj odrpanih ţena i
djece odlazio bi iz kolibe svakoga dana s komadićima
lima, oštrim kamenjem, starim noţevima, korpama od
bambusa ili trske, i traţio po okolini i pored dru-
mova hranu, koju sada nisu morali da prosjaĉe i
kradu. I Olan se sa sinovima svakodnevno pridruţivala
tom roju.
Ali ljudi su morali da rade. Vang Lung je produţio
svoj posao, iako su došli dugi, topli dani, i sunce i
prolećne kiše unosili nemir i ĉeţnju u ljudske duše.
Zimi se radilo, ćutalo, strpljivo podnosio snijeg i
led. U slamnoj obući, uveĉer se po mraku vraćalo
kolibama i zajedno su legali ljudi, ţene i djeca, da
bi im san naknadio ono što i suviše slaba, sasvim
nedovoljna hrana nije mogla da uĉini. Tako je ţivot
tekao u Vang Lungovoj kolibi, i on je dobro znao da
je tako moralo teći i u ostalim kolibama.
Dolaskom proljeća rijeĉi poĉeše da im naviru iz srca
i dopiru do usana. Uveĉer, u sumraku, skupljali bi se
oko koliba i priĉali. Vang Lung bi vidio ovog ili
onog ĉovjeka koji je stanovao sasvim blizu, a koga
preko zime nije poznavao. Da je Olan bila sklona
ogovaranju, mogao bi, na primjer, ĉuti da onaj tamo
tuĉe ţenu, ovaj ovdje ima lepru koja mu je nagrizla
obraze, onaj treći je voĊa lopovske bande, ali osim
kratkih pitanja i odgovora, drugo se nije moglo ĉuti
od nje. Zato je Vang Lung bojaţljivo stojao na ivici
kruga i slušao razgovor.
Većina tih odrpanih ljudi nije imala ništa drugo osim
onog što su isprosili ili zaradili preko dana, tako
da je Vang Lung bio svjestan da on zbilja njima ne
pripada. On je imao zemlju i ona ga je oĉekivala. Taj
svijet je maštao kako će sutra jesti malo ribe, kako
lenĉariti i ĉak se pomalo kockati, u groš, dva, jer
se u njihov ţivot uvuklo zlo, a ĉovjek se, iako je
siromah, mora ponekad kockati.
Ali Vang Lung je, oţalošćena srca zbog neispunjene
nade, razmišljao o svojoj zemlji i pravio razne
planove da se njoj vrati. On nije pripadao ni tome
talogu koji se sakupio oko zida bogataške kuće, niti
pak bogataškoj kući. On je pripadao zemlji, i nije
mogao da ţivi punim ţivotom dok god je ne osjeti pod
nogama, zaore u proljeće i ponese srp u ruci za
vrijeme ţetve. Zato je slušao razgovore drţeći se po
strani, jer mu je u srcu bila skrivena pomisao da je
vlasnik zemlje, plodonosne zemlje svojih dedova, i
komada njivecrnice kupljene od velike kuće, na kojoj
seje pirinaĉ.
Ti ljudi su uvijek govorili o parama: koliko su dali
za ĉetvrt metra sukna, od ĉega su kupili ribu malu
kao ĉoveĉji prst, koliko mogu da zarade na dan, i
uvijek na kraju razgovora: što bi radili kada bi
imali blago koje bogataš iza zida drţi u kovĉezima. I
svakog dana bi se ovako završavalo:
— Kada bih imao zlato koje ima on i srebro koje on
nosi preko dana u svom pojasu, kad bih imao biser
koji nose njegove milosnice i rubine njegove ţene...
I slušajući što bi sve radili kad bi dobili to blago,
Vang Lung je mogao ĉuti samo to koliko bi jeli i
spavali, koje bi nepoznate poslastice okusili, kako
bi se kockali u velikoj ĉajdţinici, koje bi Iepotice
kupili za uţivanje i na kraju krajeva, kako nijedan
ne bi više radio, kao ni onaj bogataš iza
zida.Odjednom Vang Lung upade u razgovor:
— Kad bih ja imao zlato, srebro i drago kamenje,
kupio bih zemlju, dobru zemlju, i ţnjeo ţetve sa nje!
Na ove rijeĉi svi se zajedno okrenuše protiv njega i
izgrdiše ga:
— Pazi ovog seoskog klipana sa svinjskim repom koji
ne razumije varoški ţivot i ne zna kako se novac moţe
utrošiti. On bi radio i dalje kao rob na njivi iza
vola ili magarca! — I svaki je od tih ljudi vjerovao
da je zasluţio da njemu doĊu ta bogatstva prije nego
Vangu Lungu, jer je znao bolje kako da ih potroši.
Ali taj prezir nije utjecao na Vang Lunga. Jedino što
nije više govorio glasno, već je u sebi mislio:
„Ipak bih uloţio zlato, srebro i drago kamenje u
dobru bogatu zemlju!"
I dok je o tome mislio, sve je bio nestrpljiviji da
doĊe na zemlju, koja je već bila njegova.
Pošto ga je misao o zemlji stalno drţala, to je
stvari koje su se dogaĊale oko njega u gradu svakog
dana gledao kao u snu. Pomirio se s tom ĉudnom
navikom, nije se pitao zašto je ovo ovako a ono ona-
ko, već je primao stvari kako su tekle. Takav je bio
sluĉaj s lecima koji su deljeni tamo i ovamo, i koje
je ponekad ĉak i on dobijao.
U mladosti, a i docnije, Vang Lung nije uĉio 5ta
znaĉe slova na hartiji, pa zbog toga nije ništa
razumevao što piše na proglasima s crnim znacima,
izlepljenim na gradskim kapijama, zidovima, pro-
davanim u pregrštima ili ĉak besplatno deljenim.
Dvaput je dobio takve papira.
Prvi put je dobio letak od jednog stranca, nalik na
onu ţenu koju je vozio besplatno u kolicima, samo što
je ovo bio muškarac, vrlo visok i mršav, kao drvo
ogolelo od jakih vjetrova. Taj ĉovjek je imao oĉi
plave kao led i kosmato lice. A kad mu je davao
letak, Vang Lung primjeti da ima crvenu koţu i dlake
na ruci. Povrh toga, veliki nos mu se uzdizao iznad
obraza kao kljun na brodu. Mada se Vanglung preplašio
od stranĉeva izgleda i bojao da uzme letak, još se
više plašio da ga odbije, gledajući ĉudnovate oĉi i
strašan nos. Zato uze ono što mu je bilo pruţeno, a
kada se oslobodi da pogleda na hartiju, pošto je
stranac već prošao, opazi sliku jednog bijelog
ĉovjeka, razapetog na drvenom krstu. Taj je ĉovjek
bio bez odjeće, izuzev nešto malo oko pojasa. Po
izgledu je bio mrtav, jer mu je glava padala na rame,
oĉi bile zatvorene, a usne obrasle u brkove. Vang
Lung je gledao naslikanog ĉovjeka plašljivo i
radoznalo. Ispod slike bila su slova, ali ih on nije
razum eo.
Uveĉer odnese sliku kući i pokaza je starom. Ni
Starac nije znao da ĉita. pa su razgovarali zajedno
sa dećacima o tome što li ona oznaĉava.
— Gledaj kako mu teĉe krv iz slabina! A djede je
govorio:
— Sigurno je ovo bio neki mnogo rĊav ĉovjek, pa su ga
objesili!
Vang Lung se pribojavao slike i pitao se zašto li mu
je stranac dao. Moţda je neki brat ovog stranca bio
tako muĉen, pa su sada ostala braća htjela da se
svete. Zbog toga je Vang Lung izbegavao ulicu u kojoj
je sreo ĉovjeka, a nekoliko dana docnije kada se na
letak zaboravilo, Olan ga uze i, s ostalim komadićima
papira koje je našla, zaši u Ċon obuće, da bi bila
jaĉa.
Idući ĉovjek koji dade Vang Lungu letak bio je
varošanin, mlad i ĉisto odeven, koji je glasno govo-
rio dok je dijelio letke po gomili, koja se kupila
oko svega novog i neobiĉnog na ulici. I ova je
hartija nosila sliku krvi i smrti, ali ĉovjek koji je
ovog puta umirao nije bio bijelac i kosmat, već nalik
na Vang Lunga, obiĉan ĉovjek, ţut i mali, crne kose i
oĉiju, u iscepanom plavom odijelu. Na ubijenom je
stajala debela liĉnost koja je ubadala ţrtvu dugim
noţem. Bio je to dirljiv prizor i Vang Lung je buljio
ne bi li kako dokuĉio što piše ispod slike. Zatim se
obmu ĉbveku ispred sebe i zapita ga.
— Znaš li koje slovo kako bi mi mogao objasniti
znaĉenje ovog strašnog prizora?Prolaznik odgovori:
— Budi miran i slušaj malog uĉitelja. On će nam reći
sve!
Vang Lung je slušao, i ono što je ĉuo bilo je za
njega novo.
— Vi ste sami taj mrtvi ĉovjek — uzviknu mladi
uĉitelj — a ubojica koji vas bode i kad ste mrtvi,
zar ne znate da su to bogataši i kapitalisti, koji će
vas udarati noţem i poslije vaše smrti. Vi ste
siromašni i poniţeni zato što bogataši uzimaju sve!
Vang Lung je dobro znao koga ima da okrivi za to što
je siromah. Nebo koje neće da pošalje kišu kad je
potrebno, ili kada okiši, produţi s kišama, kao s
nekom rĊavom navikom. A kada ima srazmerno sunca i
kiše da se zrno u zemlji razvije i klas ispuni, Vang
Lung nije sebe smatrao siromahom. Zbog toga je
paţljivo slušao da sazna kakve veze bogataši imaju s
njegovim sluĉajem, kada nebo neće da pošalje potrebnu
kišu. I kada je najzad mladić iskazao sve, a nije
spomenuo ono što je zanimalo Vang Lunga, ovaj se
ohrabri i upita:
— Gospodine, ima li nekog naĉina da bogataši koji nas
ugnjetavaju nekako pošalju kišu, da bih mogao da
radim na svom polju.
Mladi uĉitelj se okrenu prema Vang Lungu i odgovori
mu prezrivo:
— Kakva si neznalica ti koji još uvijek nosiš perĉin!
Nitko ne moţe da donese kišu kad ona neće sama da
padne. Ali kakve to veze ima s nama? Kad bi bogataši
htjeli s nama da dijele ono što imaju, bilo bi nam
svejedno s kišom ili bez nje, jer bismo svi imali
novaca i hrane!
Oni koji su slušali pozdraviše burno ove rijeĉi, ali
se Vang Lung okrenu nezadovoljan. Nije mu bilo
objašnjeno što će biti sa zemljom. Novac i hrana se
troše, a ako nema srazmerno sunca i kiše, opet dolazi
glad. Ipak uze rado letke koje mu je mladi ĉovjek
dao, jer je znao da Olan nikada nema dosta papira za
donove, pa kada doĊe kući, predade ih joj i reĉe:
— Evo ti malo materijala za donove!MeĊu ljudima iz
krovinjara s kojima je uveĉer razgovarao bilo ih je
mnogo koji su oduševljeno slušali što je mladić
govorio, oduševljeno jer su znali da iza zida ţivi
jedan bogataš. Znali su da je zid od cigala mala
prepreka izmeĊu njih i njegovog bogatstva, i da se
ona moţe lako srušiti pomoću nekoliko udaraca jakog
koca, sliĉnog onome pomoću koga su svakog dana nosili
teške terete na ramenima.
Nezadovoljstvo koje je donosilo proljeće uvećavalo je
novo neraspoloţenje koje su u dušama stanovnika
krovinjara širili mladići i njihovi prijatelji;
svijest o tome kako bogataši neprekidno grabe ono Sto
je njima nedostajalo. Razmišljali su dan za danom o
tim stvarima, razgovarali o njima u sumraku, a
pogotovu kada im rad nije donosio veće zarade, pa se
u srcima mladih i jakih diţe val nezadrţljiv kao
bujica izlivene rijeke — val prepun divljih ţelja.
Ali Vang Lung, iako je sve to vidio, slušao te
razgovore i osjećao s nekom ĉudnom nelagodnošću gnjev
tih ljudi, nije ţelio ništa drugo već samo da osjeti
svoju zemlju pod nogama.
U tom gradu, u kome se svakog dana dogaĊalo nešto
novo, Vang Lung vide jednu novost koju nije razumio.
Jednog dana, dok je gurao prazna kolica niz ulice i
traţio putnike, opazi kako mala grupa vojnika šĉepa
jednog ĉovjeka, a kad ovaj poĉe da se buni, vojnici
zamahnuše noţevima. Poslije zgrabiSe još jednog, pa
još jednog, a Vang Lung je zapanjeno promatrao.
Odjednom mu sinu misao da vojnici hapse proste ljude
koji svojim rukama zaraĊuju kruh, i dok je tako
zverao, vojnici uhvatiše i njegovog najbliţeg suseda.
Vang Lungu postade namah jasno da su svi pohvatani
ljudi neuki kao i on, i da su zbog toga odvoĊeni,
htelinehteli. On odgura kolica u suprotnu ulicu,
spusti ih i jurnu u jednu ĉajdţinicu, i da ne bi red
došao i na njega, sakri se iza velikih fazana dok
vojnici ne proĊoše. Zatim zapita kazandţiju da mu
objasni što se to dogaĊa. A starac, ĉijeje lice bilo
naborano od pare koja se godinama dizala iz kotlova,
ravnodušno odgovori:
— Opet je negdje rat! Tko zna zašto se tuku? Ali, to
je tako bivalo od moje mladosti i biće i poslije moje
smrti, u to sam uvjeren.
— Ali zašto su uhvatili mog suseda, nevinog kao i ja,
koji nikada nisam ĉuo o tome ratu? — zapita zapanjeni
Vang Lung. A starac je lupao poklopcima kotlova i
odgovori:
— Ovi vojnici idu da se biju negdje i potrebni su im
nosaĉi za šatore, puške i municiju. Zato tjeraju
teţake kao što si ti da im to ĉine. A iz koga si ti
kraja? Ovo uhićenje nije nikakva novost u gradu.
— Pa što onda? — brzo je pitao obamrli Vang Lung. —
Koliko im plaćaju, koliko daju naknade?
Trgovac je bio vrlo star, nikakvih ţelja nije imao, i
jedino su ga zanimali njegovi kazani tople vode, pa
zato odgovori nemarno:
— Nikakvih nadnica nemaju, osim dva komada suvog
kruha na dan i gutljaj vode iz neke bare, a kući mogu
da se vrate kada odnesu teret do cilja, naravno, ako
noge mogu još da ih nose.
— Dobro, a što radi obitelj tog ĉovjeka? — upita
preplašeno Vang Lung,,
— A što se to vojnika tiĉe? — reĉe starac prezrivo,
zagledajući pod drveni poklopac najbliţeg kotla da li
voda kljuĉa. Obavi ga oblak pare, tako da se njegovo
izborano lice jedva vidjelo kako zaviruje u kotao.
Ipak je stari imao srca, jer kad se pojavi iz pare,
spazi ono što šćućureni Vang Lung sa svoga mjesta
nije mogao da primjeti: da vojnici ponovo dolaze i
pretraţuju ulice s kojih su umakli svi odrasli i
snaţni ljudi.
— Sagni se još više — reĉe Vang Lungu. — Došli su
opet!
I Vang Lung se sakri još više iza kotlova, a vojnici
protutnjaše kaldrmom prema zapadu, i kad umuknu topot
njihovih koţnih. ĉizama, Vang Lung iskoĉi, zgrabi
prazna kolica i •odjuri u.svoju kolibu.Tu zateĉe
Olanu, koja tek što se vratila iz jendeka sa zeleni
koju je donijela da skuha, i on poĉe zadihano i
isprekidano da joj priĉa što se dogodilo i kako je
jedva umakao. I dok je to priĉao, uplaši se od
pomisli da će ga odvući na bojište, da će ne samo
njegov stari otac i obitelj ostali sami, već da će
biti ubijen, da će mu se proliti krv i da više nikada
neće vidjeti svoju zemlju. Pogleda ţenu, sav iznuren,
i reĉe joj:
— Ja sam sada zbilja u iskušenju da prodam malu
robinju i odem na sjever na svoju zemlju.
Ona ga sasluša, promisli, i odgovori jednostavno i
mirno:
— Priĉekaj nekoliko dana! Ĉudnovate stvari se priĉaju
unaokolo.
Ipak, danju više nije izlazio, već je poslao starijeg
djeĉaka da vrati kolica odakle ih je uzeo u najam, pa
je ĉekao mrak, išao na velike trgove i za polovinu
onog što je ranije zaraĊivao vukao cijelu noć velika
kola natovarena sanducima. Na svaka kola dolazilo je
po dvanaest ljudi, koji su cimali, naprezali se i
stenjali. Sanduci su bili napunjeni svilom, pamukom,
mirišljavim duvanom, toliko mirisnim da je probijao
drvo, a tako isto u sanducima su se nalazili veliki
krĉazi zejtina i vina.
Cijelu noć je kroz mraĉne ulice teglio konopce, do
pojasa nag, kipteći u znoju, dok su mu gole noge
klizile po kaldrmi, blatnjavoj i vlaţnoj, isto kao i
ljudi u mokroj noći. Put im je pokazivao jedan mali
djeĉak, koji je nosio buktinju. Pri toj svjetlosti
sijala su se lica i tijela ljudi kao i vlaţno kamenje
kaldrme Vang Lung bi se vraćao kući pred zoru,
zadihan, i suviše slomljen da bi mogao jesti dok se
ne ispava. Preko dana, dok su vojnici krstarili
ulicama, spavao je mirno u najudaljenijem uglu
krovinjare. iza gomile slame, koju je Olan skupila da
bi ga sakrila.
Kakav se rat vodio i tko se protiv koga tukao, Vang
Lung nije znao. Ali što se više pribliţavalo
proljeće, u gradu je nastajao sve veći nemir. Preko
cijelog dana kola su vozila bogataše, njihovu imo-
vinu, odijela, svilenu posteljinu, lijepe ţene s
dragim kamenjem, prema rijeĉi, odakle su ih laĊe
nosile u druga mjesta, dok su neki drugi išli prema
onoj kući od koje su polazila vatrena kola. Vang Lung
nije nikako izlazio na ulicu preko dana, ali su mu se
sinovi vraćali iskolaĉenih oĉiju i priĉali:
— Vidjeli smo takvog i takvog ĉovjeka, debelog i
ogromnog kao bog u hramu, ogrnutog ţutom svilom,
dugaĉkom nekoliko metara, a na palcu mu je bio veliki
zlatan prsten sa zelenim kamenom kao komad stakla,
dok mu se tijelo presijavalo od dobre hrane i
zejtina!
A stariji bi uzviknuo:
— Vidjeli smo takve i takve sanduke, pa kad smo
pitali što je u njima, rekli su nam: „Tu je zlato i
srebro, ali bogataši ne mogu da odnesu sve što imaju
i jednoga dana to će biti naše." Što je htio taj
ĉovjek time da kaţe, oĉe? — ljubopitljivo dijete
pogleda oca. Ali kad mu Vang Lung odgovori kratko: —
Otkud ja znam što je time htio da kaţe taj varoški
besposliĉar? — djeĉak uzviknu poţudno: — Ah, a ja bih
ţelio da još sada odemo i uzmemo blago, ako je naše.
Htio bih da okusim kolaĉe! Nikad još nisam jeo slatak
kolaĉ posut sezamom.
Djede se trţe iz sna i reĉe kao da je sebi doĉaravao:
— Kad smo imali dobre ţetve, jeli smo takve kolaĉe za
vrijeme jesenjih gozbi. Poslije vejanja sezama, a
prije nego što bismo ga prodali, zadrţali bismo
uvijek ponešto za kolaĉe!
I Vang Lung se sjeti kolaĉa koje je Olan napravila za
Novu godinu, kolaĉa od pirinĉanog brašna, masti i
šećera, i poĊe mu voda na usta, i zabole ga srce od
tuge za onim što je prošlo.
— E, da smo sada na našoj zemlji! — promrmlja. I
najednom mu se uĉini da neće moći više ni
dana izdrţati u toj jadnoj kolibi, koja nije bila ni
tolika da se mogao ispruţiti na gomili slame; da neće
više moći podnijeti naporne noćne satove, kada je
povijenog tijela koje su sjekli konopci teglio teret
preko kaldrme. Svaki pojedini kamen mu je izgledao —
zakleti neprijatelj. Znao je svaku spojnicu
ona kaldrmi kojom je mogao da zaobiĊe kamen i
ijštedi trunku snage. Bilo je trenutaka u crnim no-
ćima, naroĉito kada je kiša padala i ulice bile vla-
ţnije nego obiĉno, u kojima je sav gnjev svog srca
svaljivao na to kamenje pod nogama, to kamenje koje
mu se ĉinilo da se hvata i visi na kolima neĈoveĉnog
tereta.
— O, da mi je moje male zemlje! — naglo uzviknu i
zaplaka se, da se djeca poplašiše, a starac,
gledajući zapanjeno sina, krio je lice pod retkom
bradom, kao dijete kada vidi majku da plaĉe.
I ovom prilikom reĉe Olan svojim tihim neizrazitim
glasom:
— Još malo pa će se nešto dogoditi! Svuda se sada o
tome govori!
Iz kolibe u kojoj je leţao sakriven, Vang Lung je
satima slušao topot nogu vojnika koji su išli u rat.
Ponekad je podizao malo asuru koja ga je sakrivala,
provirivao i gledao noge kako prolaze i prolaze,
ĉizme i obuću od sukna, kako marširaju jedne za
drugim, par za parom, stotine za stotinom, hiljada za
hiljadom. A noću, dok je vukao teret, vidio je
njihova lica kako svetlucaju pored njega, pošto ih je
za trenutak osvetlila buktinja. Nije se usuĊivao da
se o njima raspituje, nego je teglio i dalje kao pas,
ţurno jeo svoju ćasu riţe i kao u groznici spavao
preko dana iza slame u kolibi. U gradu se tih dana
nije razgovaralo. Varoš je bila obuzeta strahom,
ljudi su brzo svršavali poslove, vraćali se kući i
zatvarali vrata.
Oko koliba nije bilo ćaskanja u sumraku. Na trgovima
tezge su opustele. Radnje sa svilom uvlaĉile su
izloţenu robu ţive boje i zatvarale izloge širokim
daskama, koje su se ĉvrsto spajale jedna s drugom.
Tako je ĉovjek mogao pomisliti, prolazeći u podne
gradom, da cijeli svijet spava.
Na sve strane se šaputalo da se neprijatelj
pribliţuje, i svi oni koji su imali nešto imanja
plašili su se. Ali Vang Lung se nije bojao, kao ni
stanovnici ostalih koliba. S jedne strane, oni nisu
znali tko je neprijatelj, a, s druge, nisu imali
ništa da izgube,

ĉak ni njihovi ţivoti ne bi predstavljali veliki gu-

bitak. Ako se neprijatelj primiĉe, neka doĊe, jer im
je bilo jasno da im gore ne moţe biti nego što im je
sada. Ali svaki je ĉovjek i dalje vršio svoj posao, i
nitko nije otvoreno govorio što misli.
Upravitelji trgovaĉkih kuća izvestiše radnike koji su
vukli sanduke od obale tamo i ovamo da više ne moraju
dolaziti, jer nitko u gradu ne pazari. I tako je Vang
Lung sjedio po cijeli dan i noć besposlen. U poĉetku
se radovao, jer mu je izgledalo da mu se tijelo
nikada neće dovoljno odmoriti, i spavao je tvrdo kao
priklan. Ali kada ĉovjek ne radi, ništa i ne zaradi.
I za nekoliko dana ušteĊevina ode. i Vang Lung opet
poĉe oĉajniĉki da traţi posao. I kao da ih nesreća
nije dovoljno pogodila, narodne kuhinje se zatvoriše,
a oni koji su preko njih pomagali sirotinju
zakljuĉaše se u svoje kuće, i tako nije bilo ni hrane
ni posla, niti su ulicama prolazili oni od kojih bi
se moglo nešto isprositi.
Vang Lung je uzeo svoju djevojĉicu u naruĉje, sjedio
s njom u kolibi i tepao:
— Ludice moja, hoćeš li veliku kuću gdje ima hrane i
pića, i gdje moţeš dobiti kaput koji će biti samo
tvoj?
Dijete se nasrne ja, ne razumevajući što otac govori,
pa ispruţi ruĉicu da dodirne njegove ĉudne
razrogaĉene oĉi. Vang Lunga to zabole i zapita ţenu:
— Rijeĉi mi da li su te tukli u onoj velikoj kući? A
ona mu odgovori jasno i sumorno:
— Tukli su me svakog dana! I on opet uzviknu:
— Ali sigurno samo pojasom od platna, bombusovinom
ili konopcem?
A ţena nastavi istim mrtvaĉkim glasom:
— Tukli su me koţnim korbaĉem, koji je sluţio za
umirivanje mazgi. Visio je uvijek na zidu u kuhinji!
Znao je Vang Lung da Olan razumije što on hoće, ali
ipak pokuša da je posljednji put uvjeri:Y — Ovo naše
dijete je sada već vrlo lijepa devojeica. Kaţi mi da
li su i lijepe robinje tukli?
A Olan reĉe ravnodušno, kao da se to nje ništa nije
ticalo:
— Da, tukli su i njih ili ih nosili muškarcima u
krevet, prema raspoloţenju. I ne samo kod jednog
ĉovjeka, a mladi gospodari pogaĊali su se i cenkali
izmeĊu sebe oko ove ili one robinje: „Ako ti danas
ovu, ja ću je sutra", i kada su se svi zasitili
jednom robinjom, onda su se sluge natezale i cenkale
oko onoga što je ostalo iza gospodara.
Tada Vang Lung zastenja, prigrli svoju devojfiicu uza
se i nekoliko puta tiho reĉe: — Oh, mala moja ludo,
oh, jadna mala ludo. — Osjećao se kao kad davljenika
zahvati bujica, jer nije mogao da se otrgne od
pomisli: „Nema drugog izlaza, nema drugog izlaza.
Moram je prodati."
Ali dok je Vang Lung još sjedio, zaĉu se nenadno
tresak kao da su se nebesa prolomila. Svi popadaše na
zemlju, izbezumljeni, i pokriše lice rukama. Ĉinilo
im se da će ih uţasni prasak zahvatiti, dok tako što
je, i smrviti. Vang Lung pokri rukom detinje lice,
pošto nije znao kakva strahota moţe da ih zadesi od
te paklene grmljavine. A starac je vikao Vang Lungu
na uho: — Ovako što nikada nisam ĉuo u svom vijeku —
dok su djeĉaci vriskali od straha.
Olan, kada je tišina zavladala isto onako brzo kao
što je bila i poremećena, diţe glavu i reĉe: — Ono
što sam ĉula da će se dogoditi, dogodilo se. Nepri-
jatelj je probio gradske kapije. — I prije nego što
je itko stigao da joj odgovori, zaĉu se graja, u
poĉetku slaba, kao povjetarac pred oluju, a zatim je
sve više rasla i pretvarala se sve jaĉe i jaĉe u
duboki urlik, dok ne ispuni ulice.
Vang Lung se tada ispravi na podu krovinjare i
ĉudnovat strah mu obuze tijelo. On osjeti da mu se
koţa jeţi. Svi su se podigli, gledali jedno drugo,
oĉekujući nešto, a ni sami nisu znali što. Ĉula se
samo larma gomile ljudskih bića i urlikanje
pojedinaca.Preko zida, nedaleko od njih, zaĉu se
škripa velikih vrata, koja su se muĉno otvarala.
Odjednom onaj ĉovjek koji je razgovarao s Vang Lungom
u sumraku i pušio bambusovu lulu proturi glavu u ko-
libu i dreknu:
— Zar još sjedite tu? Kucnuo je tren, otvorena su nam
vrata bogataševe kuće! — I kao omaĊijana, Olan se
izgubi, provukavši se ispod ĉovjekove ruke dok je još
govorio.
Vang Lung se podiţe polako, opĉinjen, spusti
djevojĉicu na pod i izaĊe van. A tamo pred velikim
gvozdenim vratima bogataševe kuće nadirala je buĉna
gomila sirotinje, ĉije je tigrovsko urlanje ranije
ĉuo kako se razleţe po ulici. Znao je da na vrata
svih bogatih kuća navaljuje razjarena masa ljudi i
ţena, koji su gladovali i robovali, a kojima je sada
došao trenutak da ĉine ono što su ţudeli. Velike
kapije su stajale širom otvorene, a narod je jurišao,
ĉvrsto zbijen, tako da se cijela masa kretala kao
jedan ĉovjek. Ljudi su pristizali, zahvatili Vang
Lunga u gomilu i, hteone htio, bio je primoran da
poĊe s njima, ne znajući što se zbiva.
Tako su ga odgurnuli preko praga velike kuće Noge mu
gotovo nisu dodirivale zemlju od silnog tlaka naroda,
a vika mase razlegala se kao urlik razjarene
ţivotinje.
Vang Lunga su gurali iz dvorišta u dvorište, sve do
sredine kuće, i sve vrijeme nije vidio nikoga od onih
koji su tu stanovali. Ĉinilo mu se da se našao u
dvorcu u kome je sve zamrlo osim rano rascvetanog
jorgovana meĊu stijenama u bašti i zlatnih cvetova na
golim granama malog proljetnog drveta. U sobama je
hrana još stajala na stolu, a u kuhinjama gorela
vatra. Masa je dobro poznavala dvorac bogataša.
Projurila je pored prvih zgrada u kojima su stanovale
sluge i robovi i bile kuhinje, i dospela u unutrašnji
dvorac, gdje su se nalazile otmene postelje gospodara
i njihovih ţena; lakirani crni, crveni i zeleni
sanduci sa svilenim odijelom, izdubljeni stolovi i
stolice, a na zidovima obojene svilene trake. Na ovo
blago narod nagrnu, otimajući se i grabeći oko svega
što je našao u razvaljenim sanducima. Odijelo,
posteljina, zavjese i posuĊe išlo je iz ruke u ruku.
Svaka je ruka grabila ono što je druga drţala, a
nitko nije gledao što ima u ruci.
Jedino Vang Lung u ovoj guţvi ništa nije uzeo. Nikada
u ţivotu nije ukrao tuĊu stvar i nikada to ne bi
mogao uĉiniti. Zato je stajao u sredini mase koja ga
je vukla tamo i ovamo, i pošto se osvijestio, poĉe
odluĉno da se gura, i najzad probi kroz ljude. Stajao
je na ivici, ali ga je masa nosila kao što bujica
vuĉe male vrtloge za sobom. Ipak je mogao da vidi
gdje se nalazi.
Stajao je u dnu najudaljenijeg dvorišta, u kome su
ţivele ţene bogataša, a zadnja vrata su bila otvo-
rena. Njih su bogataši vjekovima ĉuvali da bi se
spasili u ovakvim sluĉajevima, i zato su ih zvali
Vrata mira. Bez sumnje da su bogataši ovog dana
umakli kroz ova vrata, sakrili se negdje po ulicama i
slušali urlik iz roĊenog dvorišta. Ali jedan ĉovjek,
da li zbog debljine ili zbog tvrdog sna, nije uspio
da pobjegne. Njega je Vang Lung iznenadno otkrio u
praznoj sobi kroz koju se masa prošla, tako da je
bogataš, koji je bio skriven na tajnom mjestu, ostao
nezapaţen. Pošto je mislio da je sam, promolio se da
bi utekao Tako je Vang Lung, udaljavajući se od mase,
naišao na njega.
Bio je to veliki debeljko, ni mlad ni star. Leţao je
nag u postelji, vjerojatno s nekom lijepom ţenom, jer
je oko sobe drţao svilenu haljinu. Velike ţute
naslage sala previjale su mu se preko grudi i stoma-
ka, a oĉi su mu utonule u strašno debele obraze kao u
svinjĉeta. Kad vide Vang Lunga, zadrhta cijelim
tijelom i kriknu kao da ga je netko noţem ubo. A ne-
naoruţani Vang Lung se ĉudio i zamalo što se nije
nasmijao ovakvom prizoru. Ali debeljko pade na
koljena, udari glavom o poploĉani pod i dreknu:
— Spasi mi ţivot! Spasi mi ţivot! Ne ubij me! Imam
mnogo novaca za tebe, mnogo novaca.
Ova rijeĉ „novac" najedared otvori oĉi Vang Lungu.
Novac! Još kako mu je bio potreban! I opet mu puĉe
pred oĉima, kako mu je nešto govorilo: „Novac —
spašeno dijete — zemlja!"
I reĉe glasom tako grubim da ga ni sam nije mogao da
pozna:
— Daj mi onda pare!
A debeljko ustade i jecajući i bulazneći poĉe da
traţi dţep na haljini, pa izvuĉe zlato koje se
prelivalo u ruci, a Vang Lung podiţe kraj od kaputa
da ga primi. I opet uz viknu istim ĉudnim glasom:
— Daj mi još!
Ponovno ruka poĉe da sipa zlato.
— To je sve što imam i sam — reĉe debeljko — a sada
mi ostaje samo ţivot. — I poĉe da plaĉe, a suze su mu
tekle kao zejtin niz otromboljene obraze.
I dok ga je Vang Lung gledao kako drhti i cvili,
omrznu ga kao što nikoga u ţivotu nije mrzio, i
uzviknu pun prezira:
— Gubi mi se s oĉiju, dok te nisam ubio, gade jedan
debeli!
Ovo je viknuo Vang Lung, mada je bio ĉovjek meka
srca, koji nije mogao ni vola da ubije. Debeljko
protrĉa pored njega kao pseto i izgubi se.
Vang Lung ostade sam sa zlatom. Nije zastao da ga
izbroji, već ga stavi u nedra, poĊe kroz otvorena
Vrata mira i stiţe u svoju kolibu kroz sporednu
ulicu. Pritiskivao je u nedrima zlato koje je bilo
još toplo od debeljkovog tijela i ponavljao u sebi:
„Sutra se vraćamo zemlji, sutra se vraćamo zemlji
..."
XTV
Samo što je prošlo nekoliko dana, a Vang Lungu se
ĉinilo da nije uopće ni napuštao svoju zemlju, kao
što se srcem, zbilja, nikada od nje nije odvajao. Za
tri zlatnika kupio je dobrog sjemena s juga, krupne
pšenice, riţe, kukuruza. Rasipajući svoje blago,
nabavio je sjeme koje dotle nije sejao, celer i lotos
za masnu zemlju pored bare, velike crvene rotkvice
koje se dobro kuvaju sa svinjetinom za gozbu, i
slatki mali crveni grah.Još prije nego što je stigao
kući, kupio je vola za pet zlatnika od jednog seljaka
koga je zatekao kako ore. Ugledao je ĉovjeka za
plugom i zastao sa starcem, ţenom i djecom da vide
vola, ma koliko da su bili ţeljni da što prije stignu
na svoju zemlju. Vang Lungu se dopade jaki volov
vrat, i on odmah primjeti kako snaţno vuĉe drveni
plug, ali seljaku reĉe:
— Pazi što ti je jadan vo! Hoćeš li da mi ga prodaš
za srebro ili zlato jer, kako vidiš, ja nemam tegleće
marve. U neprilici sam i ţeljan sam da uzmem što
bilo!
Seljak na to odvrati:
— Prije bih prodao ţenu nego ovog vola. Tek su mu tri
godine i u punoj je snazi! — pa nastavi da ore dalje
i ne htede da stane sa Vang Lungom.
Vang Lungu je izgledalo da od svih volova na svijetu
mora imati baš ovoga, pa zapita ţenu i oca:
— Kako vam se sviĊa ovaj vo? Starac se zagleda i
reĉe:
— Ĉini mi se da je ţivotinja dobro ustrojena! A Olan
primjeti:
— Stariji je vo za godinu dana nego što seljak kaţe!
Vang Lung ne reĉe ništa, jer mu se vo prilepi za srce
zbog svoje snage, glatke ţute dlake i krupnih crnih
oĉiju. Ovaj bi mu vo orao i podizao njive, a
ujarmljen za rudu vodeniĉnih kamenova mleo bi ţito!
Zato priĊe seljaku i reĉe:
— Dat ću ti dovoljno para da kupiš drugog vola i da
ti još ostane, jer moram imati ovoga!
Najzad, poslije mnogo pogaĊanja i svaĊe, i pošto se
seljak predomisli, dade vola za onoliko koliko je
vredeo vo i po u tom kraju. Ali Vang Lungu je sada
zlato izgledalo bezvredno prema tom volu. Predade
novac seljaku u ruku i gledaše dok je ovaj skidao
volu jaram. A tada povede Vang Lung ţivotinju s
konopcem kroz nozdrve, dok mu je srce pevalo od
sreće!
Kad doĊoše do kuće, zatekoše razvaljena vrata. Trske
na krovu nije bilo, a tako isto išĉezle su i motike i
grabulje. Ostale su samo gole grede i zemljani
zidovi, ali i te zidove behu nagrizli pozni snegovi i
rane prolećne kiše. Pored velike sreće Vang Lung je
ovo smatrao kao sitnicu. Ode u grad i nabavi dobar
plug od tvrdog drveta, dvije grabulje, dvije motike i
nekoliko asura da pokrije krov, dok na jesen ne
izraste trska.
A kad mrak poĉe da pada, stajao je na pragu i gledao
preko zemlje, svoje zemlje, koja je leţala slobodna i
snaţna poslije zimskog pokrova, spremna za sejanje.
Proljeće je bilo u jeku, a u plitkoj bari ţabe su
otegnuto kreketale. Bambusi na uglu kuće polako su se
pregibali pod blagim noćnim vjetrom, a kroz sumrak
jasno je Vang Lung vidio drveće na obliţnjem polju.
To su bile breskve, okićene ruţiĉastim cvjetovima, a
vrbe su pruţale na sve strane svoje njeţne zelene
listiće. A nad tihom i ţeljnom ploda zemljom dizala
se, srebrnasta od meseĉine, izmaglica i uvijala oko
stabala.
U poĉetku je Vangu izgledalo da bi ţelio da ne vidi
nijedno ljudsko biće i da ostane potpuno sam na
svojoj zemlji. Nikoga u selu nije posjećivao, a kada
su susjedi, koji su preţivjeli glad, dolazili kod
njega, bio je grub prema njima:
— Koji je od vas skinuo moja vrata, kod koga su moja
motika, moje grabulje, i koji je od vas izgorio moj
krov? — Tako im je vikao.
Oni su posramljeni obarali glave. Jedan reĉe: — To je
uĉinio tvoj stric — drugi: — U ovim zlim godinama
gladi i ratova, kada su razbojnici krstarili po
zemlji, otkud se moţe reći da je ovaj ili onaj nešto
ukrao? Glad stvara od svakog ĉovjeka kradljivca!
Izvuĉe se iz svoje kuće i susjed Ĉing da vidi Vang
Lunga, pa mu reĉe:
— Preko zime ţivjela je u tvojoj kući jedna
razbojniĉka banda i pljaĉkala po gradu i selu koliko
je mogla! Priĉa se da tvoj stric zna o njima više
nego što bi pošten ĉovjek trebalo da zna! Ali tko zna
što je istina u ovim vremenima? Ja se ne usuĊujem
nikoga da optuţujem!Ĉing je bio prava sjena. Koţa mu
se sasvim prilepila uz kosti, kosa osedela i
proredila, iako još nije napunio ĉetrdeset i petu.
Vang Lung ga je netko vrijeme gledao, a zatim reĉe
saţaljivo:
— Više si propatio nego mi. A što si jeo? Susjed
uzdahnu i prošapta:
— Što sve nisam jeo? Dok smo prosili u gradu, otpatke
sa sokaka kao pas, poslije i pseće lešine, a ţena mi
je prije nego što je umrla skuvala ĉorbu od nekog
mesa za koje se nisam usuĊivao da zapitam odakle je,
a znao sam da ona nema hrabrosti da ubija. Pa zato,
ako smo ga i jeli, jeli smo ono što je ţena našla.
Zatim je umrla, jer je imala manje snage od mene, i
nije izdrţala. A kad je izdahnula, dao sam kćerku
jednom vojniku, jer nisam mogao da je gledam kako
gladuje i umire na moje oĉi! — Zašuti Ćing, a malo
poslije opet nastavi: — Kad bih imao malo sjemena, ja
bih još jednom zasejao njivu, ali sjemena nemam!
— Hajde ovamo! — viknu grubo Vang Lung, odvuĉe suseda
za ruku u kuću, naredi mu da podigne kraj od kaputa i
izruĉi mu nešto ţita od onoga što je kupio na jugu.
Dade mu pšenice, riţe i sjeme kupusa, i kaza mu:
— Sutra ću doći da uzorem tvoju njivu svojim jakim
volom!
Ĉing poĉe da plaĉe, a i sam Vang Lung je trljao oĉi,
pa viknu kao da je ljut:
— Misliš li da sam zaboravio kad si mi dao pregršt
graha! — Ali Ĉing nije mogao ništa da odgovori, već
je odlazio i neprekidno plakao.
Obradovao se Vang Lung kad je vidio da mu stric više
nije u selu. Nitko nije pouzdano znao gdje se nalazi.
Neki su priĉali da je otišao u grad, drugi da je
odskitao sa ţenom i sinom u neki daleki kraj.
Djevojke je prodao, prvo najljepšu za onoliko koliko
mu je trebalo para, a posljednju, koja je bila rošava
jednom vojniku koji je odlazio u rat — za nekoliko
groša. Ovo je Vang Lung slušao pun gnjeva.
Najzad se Vang Lung sasvim posvetio zemlji. Zao mu je
bilo onih sati koje je proveo u kući za jelom i na
spavanju. Više je volio da ponese kruh i luk na
polje, da jede stojeći i zamišlja: „Ovde ću zasaditi
grašak s crnim taĉkicama, a ovdje mladi pirinaĉ." A
kada bi se i suviše umorio preko dana, legao bi na
brazdu, na svoju toplu zemlju, i spavao.
Ni Olan u kući nije bila dokona. Vesto je prstima
priĉvrstila asure za grede, donijela zemlje s njive,
pomiješala je s vodom i zalijepila zidove, ponovno
sagradila peć, ispunila rupe na podu koje je kiša
izlokala.
A jednog dana ode s Vang Lungom u grad, i kur piše
zajedno postelje, što, šest stolica, veliki gvozdeni
kotao, šest zdjela i, zadovoljstva radi, lonac za ĉaj
od crvene ilovaĉe na kome je bio tušem nacrtan crni
cvijet. Najzad svratiše u voskarevu radnju i uzeše
sliku boga sreće, da je okaĉe iznad stola u srednjoj
sobi, dva metalna ĉiraka, urnu za tamjan, i dvije
debele crvene svece od kravlje masti, kroz koje je
tanko komad trske prolazilo kao fitilj, da ih zapale
ispred boga.
Tada se Vang Lung priseti malih bogova u hramu
zemlje, i pri povratku kući svrati da ih posjeti.
Saţaljenje je hvatalo ĉovjeka kad bi ih vidio. Kiše
su im sasvim isprale lica, a ilovaĉa je virila kroz
iscepano odijelo od papira. Nitko na njih nije
obraćao pozornost te strašne godine,'a Vang Lung ih
je gledao mrko i zlurado. Govorio je glasno, kao kad
se djeca karaju:
— Tako prolaze bogovi koji ĉine ljudima zlo!
Ipak se Vang Lung poplašio svoje sreće kad je kuća
ponovno postala kuća, metalni ĉiraci presijavali se
od plamena crvenih sveca, ĉajnik i zdjele došli na
sto, kreveti s nešto posteljine na svoje mjesto,
hartija bila prilepljena preko rupe u sobi u kojoj je
Vang Lung spavao, a nova vrata visila na drvenim
šarkama. Olanin trbuh sve je više rastao, djeca se
kotrljala preko praga kao kuĉići, a starac sjedio
kraj juţnog zida i smeškao se u snu. Na polju je
mladi pirinaĉ proklijao, zelen kao nefrit, a grah je
dizao svoje štitaste glave sa zemlje. Zlata je ostalo
još toliko da se ishrane do jeseni, ako jedu
umjereno.Gledajući plavo nebo iznad sebe i bijele
oblake kako plove po njemu, osjećajući, kako na
pooranoj zemlji tako i na svojoj koţi, da ima
dovoljno i kiše i sunca, reĉe Vang Lung kao preko
volje:
— Moram da okadim ona dva boga u hramu! Ipak, imaju
moć nad zemljom!
XV
Jedne noći dok je leţao sa ţenom u krevetu, Vang Lung
osjeti izmeĊu njenih grudi nekakav teţak predmet, kao
ĉoveĉja pesnica, i zapita je:
— Što imaš tu u nedrima?
Zatim zavuĉe ruku i naĊe nešto tvrdo zamotano u
sukno. Ţena se naglo trţe, ali kad on zgrabi
zamotuljak, uzviknu:
— Dobro, pogledaj ga, kad već moraš! — i prekinu
uzicu o kojoj je visio predmet.
Vang Lung pocepa komad krpe, i odjednom mu u ruku
pade gomila dragog kamenja. Bilo je tu toliko
dragulja da ĉovjek ne bi mogao ni u snu zamisliti;
crvenih kao srce lubenice, zlatnih kao pšenica,
zelenih kao mlado lišće u proljeće, svijetlih kao
kaplja sa izvora. Kakva su imena imali, Vang Lung
nije znao. jer nikada u ţivotu nije vidio drago
kamenje niti je ĉuo kako se koji zove. Ali dok ih je
drţao u šaci, na dlanu svoje mrke ţuljevite ruke,
uviĊao je, zbog presijavanja i svetlucanja pojedinih
kamenova u polutamnoj sobi, da zaista ima u šaci
blago!
Zanemeo, bio je opijen oblikom i bojom dragog
kamenja, i zajedno sa ţenom buljio je u ono što je
drţao. Najzad prošapta bez daha:
— Gdje si... Gdje li to našla?
A ona mu isto tako tiho odgovori:
— Našla sam ih u bogataškoj kući. Izgleda mi da je to
bilo blago neke najmilije ljubavnice. Opazila sam
jednu rasklimatanu ciglu u zidu, i paţljivo sam joj
se privukla da ne bih morala s drugim dijeliti ono
što naĊem. Izvukla sam ciglu, zgrabila drago kamenje
i strpala u rukav.— Kako si samo pronašla mjesto? —
šaputao je, sav oĉaran, a ona mu odgovori s osmijehom
na licu, koji on ranije nikada nije vidio:
— Misliš li da nikad nisam ţivjela u bogataškoj kući?
Bogati ljudi se uvijek neĉega plaše. Vidjela sam
jedne zle godine kako razbojnici navaljuju kroz vrata
velike kuće. Robinje, ljubavnice, pa ĉak i stara
gospoĊa trĉale su tamoamo, i svaka je imala netko
blago da sakrije na već unaprijed spremljeno mjesto.
Zbog toga sam odmah znala što se krije iza
rasklimatane cigle.
Opet ućutaše, gledajući u veliĉanstveno kamenje.
Poslije nekog vremena, Vang Lung se isprsi i reĉe
odluĉno:
— Blago kao ovo ne moţe se ĉuvati. Mora se prodati i
uloţiti u nešto trajno — u zemlju, jer ništa drugo
nije sigurno. Kad bi ma tko doznao o ovome, mi bismo
već sutra ujutro bili mrtvi, a razbojnik otišao s
dragim kamenjem. Još sutra ono mora biti uUţeno u
zemlju, ili ja noćas od brige neću spavati!
I dok je govorio, uvi drago kamenje u prnje, uveza ga
ĉvrsto uzicom, razgrnu kaput da ga stavi u nedra, a
pogled mu se sluĉajno zadrţa na ţeni. Ona je sjedila
prekrštenih nogu na krevetu, a njeno lice koje nikad
ništa nije izraţavalo sada je bilo ispunjeno nekom
skrivenom ţudnjom, koja se ogledala na otvorenim
usnama i isturenom licu.
— Što je? — upita on ĉudeći se.
— Hoćeš li ih sve prodati? — promuklo prošaputa ona.
— A zašto da ne? — odgovori Vang Lung zaprepašteno. —
Što će nam to drago kamenje u ovoj zemljanoj kući!
— Kad bih mogla da zadrţim dva za sebe! — izgovori
ona sjetno kao da ništa ne oĉekuje, tako da to dimu
Vang Lunga isto kao što bi ga dirnulo kada bi jedno
od njegove djece ţudelo za igraĉkom ili slatkišem.
— Što hoćeš — zapanji se.— Kad bih. mogla da uzmem
ona dva — moljakala je ponizno samo ona dva mala, ona
dva mala biserna zrna makar!...
— Biser! — ponavljao je zapanjeni Vang Lung. ; —
Ĉuvala bih ih, ne bih ih nosila — govorila je Olan. —
• Samo bih ih ĉuvala! — I saţe glavu i poĉe da cupka
jedan konĉić na pokrivaĉu koji je oporila. Strpljivo
je ĉekala kao netko koji se i ne nada odgovoru.
I ne znajući, Vang Lung tog trenutka pogleda u dubinu
tog tuţnog i vjernog bića, koje je cijelog ţivota
rintalo a nije dobivalo priznanja, tog bića koje je u
velikoj kući gledalo kako druge nose drago kamenje a
ono ga nikad ni rukom nije dotaklo.
— Samo bih ih ponekad drţala u ruci! — reĉe ona kao
da sama sebi govori.
Vang Lunga potrese nešto što ni sam nije razumevao,
pa izvadi drago kamenje iz nedara, odveza prnje i u
tišini ga predade ţeni. Ona je traţila meĊu sjajnim
bojama; njena mrka, otvrdnula ruka preturala je
kamenje njeţno kao da ne moţe da se od njega odvoji,
sve dok ne naĊe dva sjajna bijela bisera. Uze ih, a
druge zaveza i vrati Vang Lungu. Zatim otcepi
krajiĉak košulje, uvi u njega dva bisera, sakri ih
meĊu dojke, i to kao da je uteši.
Vang Lung je gledao ţenu iznenaĊen i ne razume vaj
ući je sasvim. Zato je toga dana i idućih za-
stajkivao, promatrao je i. mislio:
„Nadam se da dva mpja ţena još ĉuva ona dva bisera u
svojim grudima!" Ali je nikada nije vidio Ċa vadi
bisere,, da ih gleda, i nikada o tome nisu
razgovarali.
Lupao je glavu što da.radi s ostalim dragim kamenjem,
i najzad odluĉi' da ode do velike kuće i vidi da li
ima još zemlje na prodaju. V. Tako se uputi velikoj
kući, a na njenim vratitiaa tih dana nije bilo
vratara koji je zavijao dlake S mladeţa i prezirao
one koje nije puštao u kuću Hvang. .Velika vrata sii
bila zakljuĉana, pa Vang Lung zalupa objema
pesnicama, ali nitko ne izaĊe. Ljudi koji su
prolazili gledali su ga i vikali mu:— Moţeš još dugo
lupati! Ako je stari gospodin budan, valjda će doći
do vrata, a moţe da ti otvori i ona kuĉka, njegova
robinja, ako je ne mrzi.
Najzad Vang Lung ću kako se netko polako primiĉe i
zastajkuje kao u bunilu. Zatim poĉe polako da izvlaĉi
gvozdenu polugu na vratima. Ona škripnuše, a promukli
glas zapišta:
— Tko je to?
Vang Lung odgovori glasno, ali zbunjeno:
— Ja sam, Vang Lung!
A glas odgovori mrzovoljno:
— Tko je taj prokleti Vang Lung?
Vang Lung po psovci uvide da je to stari gospodar,
jer je bilo jasno da psuje netko tko je navikao da se
izdire na sluge i robove. Zbog toga Vang odgovori
poniznije nego prvi put:
— Gospodine i gospodaru, došao sam zbog nekog sitnog
posla, ali ne da uznemiravam gospodara, već da
razgovaram s upraviteljem koji ima ĉast da vas sluţi!
Starac odgovori, ali nije otvarao vrata kroz koja je
jedva proturao usta:
— Do Ċavola s njime, taj me je pas ostavio još prije
mnogo mjeseci i nije više ovdje!
Poslije ovog odgovora, Vang Lung nije znao što da
radi. Bilo je nemogućno da o kupovini zemlje
razgovara neposredno sa starim gospodarem bez po-
srednika, ali ga je drago kamenje peklo u nedrima kao
vatra, ţelio je da ga se otrese, a više od svega
ţelio je zemlju! Sa semenom mogao je zasejati koliko
god je imao zemlje, pa je ţelio i dobru zemlju kuće
Hvang.
— Došao sam zbog novca! — reĉe kolebljivo. Stari
gospodar zalupi naglo vrata:
— Nema novca u ovoj kući! — viknu jaĉe nego
maloprije. — Onaj lopov i razbojnik, onaj upravitelj,
neka mu je prokleta majka i majĉina majka, odnio je
sve što sam imao. Nikakvi se dugovi ne plaćaju!
— Ne, ne — uţurba se Vang Lung — nisam došao po dug,
već sam donio nešto para.Na ove njegove rijeĉi ciknu
jedan glas koji Vang Lung nije ranije ĉuo, i jedna
ţena naglo proturi glavu kroz kapiju!
— Tako što nisam već odavno ĉula — reĉe ona oStro.
Vang ugleda lijepo, mnogo namazano, ali zlobno lice,
koje ga je posmatralo. — UĊi — viknu ţena kratko,
otvori vrata taman toliko da se moţe proći, zatim,
dok je stajao iznenaĊen, zatvori ih ponovno za njim.
Stari gospodar je stajao, kašljao, i buljio oĉi. Na
sebi je imao prljavu, sivu svilenu haljinu, s koje je
visilo komad olinjalog krzna. Moglo se lako
primijetiti po teškoj i glatkoj svili da je u svoje
vrijeme bila lijepa, iako je bila prekrivena mrljama
i izguţvana kao da je u njoj spavao. Vang Lung
pogleda starog gospodara, istovremeno poplašen i
radoznao, jer se cijelog ţivota bojao stanovnika
velike kuće. Ĉinilo mu se nemoguće da je to stari
gospodar, o kome je tako mnogo slušao, ta stara
prilika tu, ništa ruţnija od njegovog oca, a moţda ni
toliko strašna jer je njegov otac bio ĉist i nasmejan
starac. A starom gospodaru, koji je nekada bio debeo,
a sada mršav, visila je koţa u velikim podvoljcima
niz tijelo. Bio je neumiven, neobrijan, a ţuta ruka
drhtala mu je dok se gladio po bradi i otromboljenim
usnama.
2ena je bala dosta ĉista. Imala je grubo ali lijepo
lice, klasiĉan nos kao u ptice sokola, oštre pametne
Crne oĉi, blijedu zategnutu koţu, i crvene jedre
obraJte i usne. Sjaj robinjine crne zalizane kose bio
je kao ogledalo, ali iz njenog govora moglo se
zakljuĉiti da ne pripada bogatijim slojevima, već da
je robinja, grubog govora i teških rijeĉi. Osim ţene
i starca nikog nije bilo u dvorcu, u kome su nekada
ljudi i ţene vrveli na sve strane obavljajući svoje
duţnosti.
— Što je s novcem? — zapita oštro ţena. Vang Lung se
kolebao. Nije mogao lako da govori pred starim
gospodarem. Ţena to odmah primjeti, kao Što je obiĉno
pogaĊala svaĉije misli prije nego što su izgovorene,
pa podviknu starcu: — Gubi se!A stari veleposednik;
bez rijeĉi, odgega tiho, kaši jući, dok su mu stare
kadivene cipele landarale. Vang Lung ostade sam sa
ţenom, i nije znao što da radi, niti što da kaţe.
Ošamutila ga je tišina svuda naokolo. Pogleda u
susedno dvorište, ali ne vide nikoga, osim gomile
Ċubreta i prljavštine, razbacane slame i bambusovih
grana, isušenih borovih iglica, uvenulih cvetova, kao
da duţe vrijeme tuda metla nije prošla.
— Govori već jednom, tikvane!. — reĉe grubo ţena.
Njen glas trţe Vang Lunga, jer ga je toliko
iznenadila njena oštrina. — Kakva imaš posla? Ako
imaš novaca, daj da ga vidim!
— Ne — reĉe paţljivo Vang. Lung — nisam rekao da imam
novaca. Došao sam posao da svršim.
— Posao znaĉi novac — odvrati ţena— a novac se ili
zaraĊuje ili troši, dok se u ovoj kući samo prima.
— Ali, ja ne mogu da vodim takve razgovore s jednom
ţenom! — tiho se bunio Vang Lung. Nije mogao da
shvati prilike u kojima se obreo, i još je zverao oko
sebe.
— A zašto ne? — odgovori ţena ljutito. I odjednom se
razvika na njega: — Zar nisi, budalo, ĉuo da ovdje
nema nikoga?
Vang Lung je piljio u nju, ne vjerujući, a ona mu još
jednom podviknu: — Ovdje smo ja i stari gospodar.
Nikoga više nema. .
— Pa gdje su ostali? — zapita Vang Lung, i suviše
zbunjen da bi unio smisla u svoje rijeĉi.
— E, onda slušaj. Stara je gospodarica umrla. Zar
nisi u varoši ĉuo kako su razbojnici upali u kuću i
odnijeli sve robinje i Sve blago koje su htjeli?
Starog gospodara su objesili za palce na rukama i
tukli ga, a staru gospodaricu zavezali za stolicu,
zapušili joj usta, i iz kuće su se svi razbjeţali.
Ali ja sam ostala. Sakrila sam se ispod drvenog
poklopca u kazanu napola napunjenom vodom: A kada sam
izašla, oni su bili otišli, stara gospoĊa sédela je
mrtva na stolici, ne od njihovih udaraca, već od
straha.Njeno tijelo iznurilo se od opijuma kao trula
trska, i nije mogla da podnese strah.
\ — A što je sa slugama i robinjama? — pitao je Vang
Lung. — I gdje je vratar?
— Ah, oni — odgovori ţena nemarno — oni su odavno
otišli, svi oni koje su noge mogle da nose, jer nije
bilo hrane ni novca već od sredine zime. Znaš li ti —
poĉe ona šapatom — da se veliki broj slugu nalazi
meĊu razbojnicima. Svojim oĉima sam vidjela ono
pseto, onoga vratara, kako im pokazuje put. Iako je
okrenuo glavu pred starim gospodarem, ipak sam
poznala tri duge dlake s njegovog mladeţa. MeĊu njima
bilo je i drugih slugu, jer su jedino oni mogli znati
gdje je drago kamenje sakriveno i gdje se nalaze
tajna skrovišta blaga koja nisu za prodaju. Sumnjam
ja i na onog upravitelja imanja, iako bi on smatrao
da mu je ispod ĉasti da se .javno umiješa u ovakve
prljave stvari, jer je on daljni roĊak obitelji.
Ţena zašuti, i dvorište utonu u tišinu kao da je
ţivot zamro. Zatim nastavi:
— Ali, ovo se nije dogodilo iznenada. Propast kuće
predosećala se cijelog ţivota starog gospodara i
njegovog oca. Posljednja pokolenja veleposednika di-
gla su ruke od zemlje, uzimala pare od upravitelja
imanja i nemilice trošila. Tim pokoljenjima išĉilela
je snaga koju su imali od zemlje i, malopomalo, i
zemlja poĉe da im se rasprodaje.
— A gdje su mladi gospodari? — upita Vang Lung, još
izvan sebe, jer su mu te stvari izgledale nemogućne.
— Rasejani na sve strane! — odgovori nemarno ţena. —
Sva je sreća što su se dvije djevojke udale prije
nego što se ovo dogodilo. Stariji gospodarev sin,
•kada je ĉuo što se dogodilo s njegovim roditeljima,
poslao je glasonošu da odvede starog gospodara, ali
ja sam uvjerila staru budalu da ne ide. Rekla sam mu:
„Ko će ostati u dvorcu, jer ne priliĉi da ga ĉuva
ţenska glava."
Napućila je uzane crvene usne dok je ovo govorila, a
svoje vatrene oĉi oborila dolje kao da se pohvalila
svojom vrlinom. Šutjela je netko vrijeme pa nastavi:
— Osim toga, već sam nekoliko godina vjerna robinja
svog gospodara i nema druge kuće u koju bih mogla
otići.
Vang Lung se zagleda u nju, pa naglo okrenu glavu.
Uvidio je da se ta ţena prilepila uz starog ĉovjeka
koji je bio već jednom nogom u grobu da bi što više
izvukla od njega. Pa reĉe pomalo prezrivo:
— Pošto vidim da si ti samo robinja, kako mogu s
tobom da razgovaram o poslovima?
Na te rijeĉi, ţena skoĉi:
— Starac će uĉiniti sve što mu ja kaţem!
Vang Lung je razmišljao o ovom njenom odgovoru.
Zemlja je bila u pitanju. I ako je on ne kupi preko
ove ţene, drugi će to uĉiniti, pa zapita preko volje:
— Koliko je još ostalo zemlje?
Ona odjednom shvati cilj njegove posjete, pa brzo
reĉe:
— Ako si došao zemlju da kupuješ, znaj da je ima na
prodaju. Starac ima sto jutara na zapadu i dvije
stotine na jugu koje hoće da proda. Sva zemlja nije u
jednom komadu, ali su njive velike. Sve se moţe
prodati do posljednjeg jutra.
Robinja je govorila s toliko lakoće da Vang Lungu
postade jasno da ona zna toĉno što je starom bogatašu
još ostalo, ĉak do zadnje stope zemlje. Ali još nije
potpuno vjerovao i nije bio riješen da s njom sklapa
posao.
— Ma neće biti da stari gospodar moţe da prodaje
obiteljsku zemlju bez pristanka sinova! — oklijevao
je Vang Lung.
Ali mu robinja odmah uzvrati:
— Sto se toga tiĉe, sinovi su rekli ocu da prodaje
kada moţe. Zemlja se nalazi u kraju u kome nijedan od
sinova ne ţeli da ţivi, jer ima mnogo razbojnika u
ovoj gladnoj godini. Oni su rekli: „Ne moţemo da
ţivimo u ovakvom mjestu. Prodajmo i podijelimo
novac."
— A kome ću predati novac? — pitao je Vang Lung još u
nedoumici.\
^ — Starom gospodaru, kome drugom? — smjesta odgovori
ţena. Ali je Vang Lung znao da su gospodareve ruke
isto što i njene.
Zbog toga ne htede više da razgovara s njom, i okrenu
se govoreći: — Idući put, idući put. — Ali dok je
išao prema kapiji, ona je išla za njim i vikala:
— Danas, sutra, sad ili poslije podne, sasvim je
svejedno!
Vang Lung se uputi niz ulicu ne odgovarajući robinji.
Bio je priliĉno zbunjen i mislio da treba da promisli
o onome što je ĉuo. Svrati u malu ĉajdţinicu, poruĉi
ĉaj, i kad mu ga djeĉak vesto spusti na sto i
bezobzirno zgrabi groš, Vang Lung se zanese
razmišljajući. Ukoliko je više tonuo u misli, utoliko
mu je Ĉudnovatije izgledalo da je velika i bogata
obitelj, koja je za njegova ţivota i ţivota njegovog
oca i djeda bila prva sila i ponos grada, sada
propala i rasturila se.
— To ih je zadesilo jer su napustili zemlju! —
saţaljivo je razmišljao, i sjeti se svoja dva sina
koji su rasli kao mlade bambusove grane u proljeće.
Odluĉi se da im još odmah od danas zabrani da se
igraju na suncu. Daće im posla na njivi, gdje će još
od malena osjetiti dušom i tijelom zemlju pod nogama
i privići se na tešku motiku u rukama.
Ali, za sve to vrijeme peklo ga je i pritiskivalo
drago kamenje na tijelu i stalno se plašio. Ĉinilo mu
se da će mu njihov sjaj probiti prnje i da će netko
uzviknuti:
— Eno jednog siromaha koji nosi carsko blago! Neće
imati mira sve dok se to drago kamenje
ne pretvori u zemlju. Vrebao je trenutak kada će
kafedţija ostati bez posla, pa ga pozva i reĉe mu:
— Hodi ovamo i popi jednu solju ĉaja na moj raĉun!
Priĉaj mi što ima novo u gradu, jer nisam bio tu
ĉitavu zimu.
Krĉmar je uvijek bio spreman na ovakve razgovore, a
naroĉito kada je pio ĉaj na tuĊ raĉun, pa prihvati
Vang Lungov poziv i sijede za sto. Bio je to ĉovjek s
lisiĉjom njuškom i razrokim lijevim okom.Crno odijelo
mu je bilo napravljeno od jake materije, ali masno,
jer je osim ĉaja prodavao i jelo, koje je sam
spravljao, pa je rado govorio: „Poslovica veli: Dobar
kuhar nikad nema ĉistu kecelju!" Zbog toga je smatrao
da je pravo i potrebno da bude prljav. Ĉim je sjeo za
sto, poĉeo je da priĉa:
— Nikakva novost nije da narod gladuje, ali veliki je
dogaĊaj pljaĉkanje kuće Hvang.
A Vang Lung se baš to nadao da će ĉuti. Kafedţija je
sa zadovoljstvom nastavljao opisujući kako je
vriskalo ono nekoliko robinja što je preostalo, kako
su bile ugrabljene, kako su milosnice bile silovane,
neke poslije isterane, a neke odvedene, tako da nitko
sada neće da ţivi u toj kući. — Nitko neće da ţivi —
završavao je krĉmar — osim starog gospodara, koji je
sada potpuno u vlasti robinje zvane Kukumavka. Ta
ţena već nekoliko godina ne izbija iz starĉeve odaje
zahvaljujući svojoj pronicljivosti, dok su se druge
mjenjale.
— Ima li onda ta ţena svu vlast? — zapita Vang Lung,
paţljivo oĉekujući odgovor.
— Za sada moţe da uĉini što god hoće! — odgo vori
kafedţija. — Krade sve što god stigne i guta sve što
se da progutati. A jednog dana, naravno, mladi
gospodari, kad urede svoje stvari u drugim krajevima,
vratit će se natrag, i tada ih ona neće moći varati
priĉom o vernoj robinji koja treba da se nagradi, pa
će izletjeti van. Osigurala se ona sada već za cijeli
ţivot, pa makar i sto godina ţivjela!
— A što je sa zemljom? — najzad zapita Vang Lung
goreći od nestrpljenja.
— Zemlja! — reĉe krĉmar nemarno, jer za njega ona
nije ništa znaĉila.
— Da li se ona prodaje? — nestrpljivo zapita Vang
Lung.
— Pitaš za zemlju! — odgovori ĉovjek nemarno, i pošto
uĊe jedan gost, diţe se i reĉe: — Ĉuo sam da se
prodaje, osim onog komada u kome se šest pokolenja
obitelji Hvang sahranjuje — i produţi za poslom.Zatim
se i Vang Lung diţe, pošto je ĉuo ono zbog ĉega je i
došao. Krenu natrag prema velikim vratima. Ţena izaĊe
da mu otvori, a on joj reĉe ne ulazeći unutra:
— Rijeĉi mi prvo hoće li stari gospodar da udari svoj
peĉat na ugovor o kupovini?
Robinja odgovori ţivo, gledajući Vang Lunga pravo u
oĉi:
— Udariće, udariće, tako mi ţivota! Onda joj Vang
Lung reĉe otvoreno:
— Hoćeš li da prodaš zemlju za zlato, srebro ili
drago kamenje?
Oĉi joj zasjaše, i ona odgovori:
— Za drago kamenje!
XVI
Vang Lung je sada imao zemlje više nego što ĉbvek s
jednim volom moţe poorati ili sam obraditi, i više
ţetve nego što moţe da zgrne u ambar. Zbog toga
podiţe jednu malu šupu uz kuću, kupi jednog magarca,
i reĉe susedu Ĉingu:
— Prodaj mi svoje komad zemlje, ostavi kuću. preseli
se kod mene, i pomaţi mi da zajedno obraĊujemo
zemlju! — Cing ovo rado prihvati i doĊe kod Vang
Lunga.
Kiše su bile obilate. Mladi pirinaĉ je rastao, a kad
bogato klasje bi poţnjeveno, Vang Lung i Ĉing po
drugi put zasejaše pirinaĉ u navodnjeno polje više
nego što je Vang Lung ikada zasejao, jer je bilo
toliko kiše da je suha zemlja postala sasvim dobra Za
pirinaĉ. Ţetva je bila toliko rodna da Ĉing nije
mogao sam poţnjeti pirinaĉ, pa je Vang Lung morao da
najmi dva teţaka iz sela.
Dok je Vang Lung radio na zemlji koju je kupio od
kuće Hvang, sjeti se mladih gospodara i propale
velike kuće, i svatko je jutro strogo nareĊivao
svojim sinovima da izaĊu s njim na njivu. Davao im je
poslove koje su mogli da obave svojim malim rukama,
da vode vola ili magarca. I tjerao ih je, pošto nisu
bili za takve poslove, da makar osjete sunĉevu
toplinu na tijelu i umor od hodanja tamo i ovamo po
brazdi.
Ţeni nije dozvoljavao da radi u polju, jer više nije
bio siromah, već domaćin koji uzima druge u najam,
ako zaţeli. A zemlja nikada nije tako rodila kao te
godine. Bio je primoran da dogradi još jednu sobu da
bi smjestio ţetvu, jer ne bi imali kuda da prolaze po
kući. Kupio je tri svinje i nešto ţivine, i kljukao
ih ţitom koje je preostalo od ţetve.
Olan je u kući radila i pravila nova odijela i obuću
za svakog ukućanina. Sašila je jorgane od šarenog
platna za svaki krevet i napunila ih novim toplim
pamukom, tako da su imali dobru posteljinu kao nikada
ranije. Onda ona leţe u krevet i porodi se još
jednom, iako i ovog puta nikoga nije htjela da ima
pored sebe, mada je mogla da najmi neku ţenu. Ali,
ona je odluĉila da bude sama.
Sada se dugo muĉila, i kada Vang Lung doĊe uveĉer
kući, zateĉe oca pored vrata kako se smije:
— Ovoga puta dobili smo jaje s dva ţumanceta! A kad
Vang Lung uĊe u sobu, pored ţene su na
postelji bila dva novoroĊenĉeta, muškarĉić i
djevojĉica, nalik jedno na drugo kao dva zrna riţe.
Smijao se slatko što mu je ţena rodila blizance i
doĊe mu da kaţe nešto veselo:
— Zato si ti nosila dva bisera u grudima! Smijao se i
dalje zbog te svoje dosetke, a Olan.
vidjevši kako je raspoloţen, bolno i lagano se
nasmiješi i sama.
Tako, sada Vang Lung nije imao nikakve nevolje.
Jedino njegova starija kćerka nije govorila, niti je
radila ono što djeca u njenim godinama ĉine, već se
uvijek srne jala kao odojce kad bi vidjela oca. Da li
je to bilo zbog strašne prve godine njenog ţivota ili
gladi, nije se znalo, ali su mjeseci prolazili i Vang
Lung je oĉekivao da ĉuje prve rijeĉi s njenih usana,
makar svoje ime koje su djeca izgovarala: „Tata". Na
ţalost glasa nije bilo, već se samo pojavljivao
njeţni bezizrazni osmjeh, i Vang Lung bi jadikovao*
— Mala ludo, jadna mala ludo!A u srcu je mislio:
— Da sam prodao ovog malog miša, ubili bi ga kad bi
vidjeli da je nijem!
Pazio je na nju, i da bi je razveselio, vodio bi je
ponekad na njivu. Djevoj ĉiĉa bi ga pratila i smijala
se kad bi je pogledao i obratio pozornost na nju.
U ovoj oblasti, u kojoj je Vang Lung provodio dan za
danom, i u kojoj je ţivio njegov otac i otac njegovog
oca, glad se pojavljivala svake pete godine, a kada
su bogovi bili milostivi, svake sedme, osme, pa ĉak i
desete. Do nesreće je dolazilo ili što je bilo i
suviše kiše, ili što je uopće nije bilo, ili zbog
rijeke na sjeveru, koja je, zbog kiše i velikih
snegova u dalekim planinama, prelivala nasipe koje su
ljudi vjekovima gradili da je zadrţe.
S vremena na vrijeme ljudi su bjeţali sa zemlje i
vraćali se natrag, ali Vang Lung se starao da se to-
liko osigura da ne mora za vrijeme rĊavih godina da
napušta zemlju, već da ţivi od ţetve iz plodnih
godina i izdrţi do iduće. Latio se toga posla, a i
bogovi mu bejahu na ruci. Sedam godina rodiše, a Vang
Lung i njegovi ljudi svakog leta su vejali znatno
više ţita nego što su mogli da potroše preko godine.
Vang Lung je uzimao iz godine u godinu sve više
teţaka, dok mu najzad nije radilo šest ljudi. Sa-
gradio je u dvorištu novu kuću iza stare. Imala je u
sredini jednu veliku sobu, a sa svake strane po jednu
malu. Krov je pokrio crepovima, ali zidovi su bili
napravljeni od nabijene zemlje s njive, samo ih je
okreĉio, pa su bili bijeli i ĉisti. U tu novu kuću
preselio se s porodicom, a teţaci s Ĉingom, kao
nadzornikom, ţivjeli su naprijed u staroj kući.
Vang Lung je već sasvim iskušao Ĉinga i uvjerio se da
je pošten i odan. Zato ga je postavio da nadgleda
ljude i pazi na zemlju. Plaćao im je dobro, dva
srebrnjaka mjeseĉno i hranu. Ali mada je Vang Lung
navaljivao na Ĉinga da jede što više on se nije
gojio, već je ostajao mali, mršavi, uvijek ozbiljni
ĉovjek. Ipak je radio s voljom, trĉkarajući mirno od
jutra do mraka, govoreći svojim slabim glasom ako je
trebalo nešto reći, ali je najsretniji bio i najviše
volio kad nije imalo što da se kaţe i kad je mogao da
ĉuti. Sat za satom bi kopao, zorom i veĉerom nosio
vodu u vedrima na njivu ili Ċubrio vrt.
Uvijek je znao Vang Lung ako je netko od radnika
spavao i suviše dugo jednog dana ispod urminog
stabla, jeo više iz zajedniĉke zdjele graha nego što
mu pripada, doveo ţenu ili dijete za vrijeme ţetve pa
im krišom ćušnuo šaku ovejane pšenice sa gumna, znao
je Vang Lung da će mu na kraju godine, poslije ţetve,
na zajedniĉkoj veĉeri gazde i slugu, Ĉing
prošaputati:
— Ovog ovdje i onog tamo nemoj da uzmeš za iduću
godinu.
Izgledalo je da je ono nekoliko pregršti graška i
sjemena koje je prešlo iz ruke u ruku za vrijeme
gladi stvorilo od njih dvojice braću, samo što je
Vang Lung, koji je bio mlaĊi, zauzimao za stolom
mjesto starijeg, a Ĉing nikada nije zaboravio da je
najmljen i da ţivi u kući koja drugom pripada.
Krajem pete godine Vang Lung je sam malo iadio na
njivi, jer je morao sve svoje vrijeme, uslijed
uvećavanja zemlje, da provodi oko prodaje proizvoda i
nadgledanja radnika. Mnogo mu je smetalo što nije
poznavao mudrost iz knjiga i znaĉenje slova napisanih
na hartiji tušem pomoću ĉetke od kamilje dlake. Zato
ga je bilo sramota u magazidţinicama, gdje se ţito
kupovalo i prodavalo i ugovori pisali za toliko i
toliko pšenice i riţe, kada je skrušeno morao
govoriti naduvenim trgovcima iz grada:
— Gospodine, hoćete li mi proĉitati ugovor, jer sam i
suviše neuk.
Bilo ga je stid kad je trebalo da stavi svoje ime na
ugovor, a ĉak bi i sitni pisar podizao obrve u znak
prezira i ĉetkicom umoĉenom u ćup tuša brzo pisao
slova Vang Lungovog imena. A htio je u zemlju da
propadne kad isti taj pisarĉić poĉe da tjera šalu s
njim:
— Hoćete li Lung pisati slovom zmaja ili kako? — a
Vang Lung je morao da kaţe ponizno:— Piši kako hoćeš,
jer sam tolika neznalica da ne znam ni kako se piše
moje roĊeno ime.
A jednog takvog dana za vrijeme ţetve, pošto je Luo u
magazidţinici kikot ĉinovnika — djeĉaka negto
starijih od njegovih sinova, koji su uvijek oko podne
lenstvovali i slušali što se dogaĊa naokolo, ode
ljutit kući preko svoje zemlje. Govorio je sam sebi:
„Nijedan od tih budala iz grada nema ni stope zemlje,
ali svaki od njih misli da ima prava da tjera gegu sa
mnom zato što ne znam znaĉenje tih poteza ĉetke na
hartiji." A kada mu se uvrijeĊeni ponos stiša,
priznade: „Taĉno je da je sramota za mene što ne znam
da ĉitam i pišem. Odvest ću starijeg sina s polja,
poslat ću ga u grad u školu, pa će on nauĉiti da
piše, i kad odem u magazidţinicu, ĉitaće i pisaće za
mene, tako će prestati da me ismijavaju, mene koji
sam veleposednik."
To mu je izgledalo mudro. I još istog dana poeva
starijeg sina, stasitog djeĉaka od dvanaest godina,
po jagodicama, velikim rukama i nogama na majku, a
pronicljivog na oca. I dok je djeĉak stajao pred
njim, otac mu reĉe:
— Više nećeš raditi na njivi, jer mi je u porodici
potreban obrazovan ĉovjek koji će mi ĉitati ugovore i
potpisivati me da se ne bih morao stidjeti u gradu.
Djeĉak pocrvene do ušiju i oĉi mu zasijaše:
— Oĉe, za tim ţudim evo već dvije godine, ali se
nisam usuĊivao da te molim.
Kada je mlaĊi brat ĉuo za to, dotrĉa plaĉući i ţaleći
se, a to je ĉesto ĉinio, jer je bio brbljiv i buĉan
djeĉak otkako je progovorio, uvijek spreman da se
svaĊa što je njegov dio manji od tuĊeg. Tako je sada
cvileo pred ocem:
— Neću ni ja da radim na njivi, jer nije pravo da moj
brat sjedi dokono i uĉi, a ja da radim kao rob, iako
sam tvoj sin isto kao i on.
Vang Lung nije mogao da trpi njegovo preklinjanje, i
dao bi mu sve samo da mali prestane sa moljakanjem,
te mu reĉe uţurbano:— Lijepo, ići ćete obojica, i ako
nebo bude zlo i ugrabi mi jednog, ostat će drugi sa
svojim znanjem da mi pomaţe u poslovima.
Zatim posla Olanu da kupi materijal i sašije duge
odjeće za oba djeĉaka, a on sam ode u radnju s
hartijom i tušem, kupi papira, ĉetke i dva stakla
tuša, mada se nije razumevao u te stvari. Bilo ga je
sramota da to prizna, ali je bio nepoverljiv prema
svemu što mu je trgovac pokazivao. Najzad je sve bilo
nabavljeno i pripremljeno da djeĉaci mogu otići u
malu školu blizu gradske kapije, koju je vodio jedan
starac. On je minulih godina pokušavao da postane
drţavni uĉitelj, ali je pao na ispitu. U velikoj sobi
svoje kuće postavio je klupe i stolove, i za malu
sumu novca, koja se plaćala svakog praznika, uĉio je
djecu klasicima i tukao ih je savijenom velikom
lepezom kad su bili leni i nisu znali da ponove
strane nad kojima su buljili od jutra do mraka.
Samo za vrijeme toplih dana proljeća i leta imali su
uĉenici malo predaha, jer bi stari uĉitelj, poslije
ruĉka, zaklimao glavom, zaspao u maloj mraĉnoj sobi i
hrkao. Djeĉaci su tada šaputali, igrali se, crtali
nepristojne stvari i pokazivali ih jedan drugome,
prigušeno se smijali kad bi neka muha zujala oko opu-
štenih, otvorenih starĉevih usta, i kladili se meĊu
sobom da li će muha ući unutra ili ne. Ali kad bi
starac naglo otvorio oĉi — a nije se moglo predvideti
kad će ih otvoriti, jer je to ĉinio tako iznenadno i
krišom kao da nije spavao — uhvatio bi Ċake na djelu
i poĉeo lepezom da tuĉe po ovoj ili onoj glavi. A kad
su susjedi ĉuli udarce glomazne lepeze i plaĉ Ċaka,
govorili su:
— Ipak vrijedi taj stari uĉitelj! — I zbog toga je
Vang Lung izabrao ovu školu da u njoj djeca uĉe.
Onoga dana kada je Vang Lung doveo djeĉake, koraĉao
je ispred njih, jer ne priliĉi da otac i sinovi idu
jedan pored drugog, i nosio plavu maramu sa svjeţim
jajima za uĉitelja. Metalne naoĉale starog uĉitelja i
njegova duga, crna, široka haljina i velika lepeza,
koju je i zimi upotrebljavao, napraviše dubok utisak
na Vang Lunga, i on se pokloni:— Gospodine, evo moja
dva ništavna sina. U njihove tvrde glave jedino se
batinama moţe nešto uterati, pa ako hoćeš da me
udovoljiš, tuci ih da uĉe. — Djeĉaci su stajali i
buljili u Ċake za klupama, a oni iz klupa zverali u
došljake.
Kad je ostavio sinove i vraćao se kući, Vang Lungu je
htjelo srce da prsne od ponosa, ĉinilo mu se da
nijedno dijete u uĉionici ne moţe da se visinom,
snagom i zdravljem na licu poredi s njegovim si-
novima. A kada srete na gradskoj kapiji jednog suseda
koji je dolazio iz sela, odgovori mu na njegovo
pitanje:
— Vraćam se danas iz škole svojih sinova! — Susjed se
iznenadi, a Vang Lung mu odgovori kao bajagi nemamo:
— Više mi nisu potrebni na njivi, pa mogu da nauĉe
pun trbuh slova.
Ali u sebi je mislio, dok je prolazio pored suseda:
— Neće me iznenaditi ništa ako stariji sin bude
odliĉan Ċak.
Od toga vremena djeĉaci se više nisu zvali Stariji i
MlaĊi, već im je stari uĉitelj dao školska imena.
Pošto se prvo raspitao o oĉevom zanimanju, izabra dva
imena: starijem Nung En, a mlaĊem Nung Ven prva rijeĉ
oba imena oznaĉavala je onoga kome bogatstvo potiĉe
od zemlje.
XVII
Podizao je Vang Lung bogatstvo svoje kuće, a sedme
godine velika rijeka na sjeveru oteţa od nadošlih
voda, jer su pritisle kiše i snegovi na
sjeverozapadu, na njenom izvoru, te probi nasipe; za-
pljusnu i poplavi svu zemlju u tom kraju. Ali se Vang
Lung nije plašio, iako su mu se dvije petine njiva
pretvorile u jezero, duboko do ramena, i još više.
Voda se dizala preko cijelog proljeća i poĉetkom
leta, i najzad je leţala kao netko lijepo i
nepokretno rnore, u kome su se ogledali oblaci s
mesecom, vrbei bambusi, ĉija su stabla bila
prekrivena vodom. Tamo i ovamo stajala je napuštena
zemljana kuća, stajala danima u vodi, polako kopnela
i vraćala se zemlji. Tako je bilo sa svim kućama osim
onih koje su, kao i Vang Lungova, leţale na
breţuljcima, sada nalik na otoka. A svijet je odlazio
i vraćao se iz grada na ĉamcima i splavovima.
Gladovalo se kao i uvijek.
Ali Vang Lung se nije bojao. Dugovali su mu novaca na
trţištu ţita, ambari su mu bili puni ţetve za
posljednje dvije godine, a kuće mu leţale visoko,
voda bila još daleko, tako da se nije imao ĉega da
plaši.
Pošto veći dio zemlje nije mogao da se zaseje,
odmarao se više nego ikada u ţivotu. Od toga nerada i
dobre hrane postade nestrpljiv, jer je spavao koliko
je htio i svršio sve poslove koje je trebalo vršiti.
Osim toga, tu su bili radnici koje je najmio na
godinu dana, i bilo bi glupo da on radi pored njih
koji su jeli njegov pirinaĉ i pomalo lenstvovali
ĉekajući dan za danom da se voda povuĉe. Zato je bio
praznih ruku i nije znao što da radi, pošto je
naredio radnicima da poprave tršĉani krov na staroj
kući; popune praznine izmeĊu crepova na novoj kući
kroz koje je kiša prolazila; dovedu u red motike,
grabulje i plugove; nahrane stoku; skupe plovke da se
brĉkaju po vodi; uvezu trsku u snopove — da svrše sve
one poslove koje je, u doba kada je obraĊivao zemlju,
radio sam.
Ne moţe ĉovjek po cijeli dan gledati na jezero koje
pokriva njegova polja, niti moţe jesti više nego štc
mu stane u trbuh, a tako isto i spavanju ima kraja I
dok se Vang Lung šetao uznemiren po kući, Ĉinilo mu
se da je u njoj suviše tiho, i suviše tiho za njegovu
uzburkanu krv. Starac je oronuo, obnevideo i gotovo
sasvim ogluveo, tako da nije bilo potrebno s njim
razgovarati, osim zapitati ga da li mu je toplo, je
li sit i hoće li ĉaja. Vang Lunga je draţilo i to što
starac ne moţe da vidi kako mu je sin bogat. On bi
uvijek gunĊao kad bi bilo listića ĉaja u zdjeli:
„Voda je sasvim dobra, a piti ĉaj isto je što i jesti
srebro." Ali nije vrijedilo starcu ništa priĉati, jer
bi odmah sve zaboravljao i povlaĉio se u svoj svijet.
Veći dio vremena sanjao je da je ponovo mladić u
naponu snage. Zapaţao je malo od onoga što se oko
njega dogaĊalo.
Stari otac i prva kćerka, koja ništa nije govorila,
već samo satima sjedila pored djeda, prevrtala komad
sukna, savijala ga i presavijala — smijali su se.
Njih dvoje nisu mogli da zabave jednog imućnog i
snaţnog ĉovjeka. Vang Lung bi nasuo starom solju
ĉaja, pomilovao djevojku po obrazu, a ona bi mu
odgovarala milim, ali praznim osmijehom, koji se
razlivao tako brzo po licu, dok su izgubljene oĉi
ostajale mutne i bez izraza. To je bilo sve što je za
njih mogao da uradi. Okrenuo bi glavu od djevojke i
malo zastao. Tako je patio zbog svoje kćerke! Zatim
bi pogledao dvoje najmlaĊe djece, djeĉaka i
djevojĉicu, koje je Olan zajedno rodila. Oni su
veselo trĉali oko praga.
Ali ĉovjek ne moţe da ubije dosadu ludorijama male
djece. Poslije malo smijeha i zadirkivanja, djeca bi
nastavila svoje igre, a Vang Lung ostajao sam pun
nemira. Gledao je Olanu, svoju ţenu, pogledom ^ĉoveka
koji poznaje u tanĉine ţenino tijelo, do zasićenosti,
i koji je s njom ţivio tako prisno da nema niĉega
više što kod nje ne poznaje, niti neĉega novog Ĉemu
se moţe nadati.
Ĉinilo mu se da prvi put u ţivotu gleda Olan, i da
prvi put uviĊa da je ona samo dosadno i obiĉno .biće,
koje ćutke tegli i koga se ne tiĉe kako drugima
izgleda. Prvi put je primijetio da je njena kosa
prosta i mrka, nenamazana uljem, lice široko i grubo,
a lik suviše duguljast, bez ikakve ljepote ili ljup-
kosti. Obrve su joj bile lijepe, usta široka, a noge
i ruke velike. Gledajući je tako ĉudnim pogledom, on
pod viknu:
— Tko te pogleda, rekao bi da si ţena obiĉnog
siromaška, a nikako ĉovjeka koji ima zemlju i uzima u
najam ljude da je oru!
Prvi put joj je tada kazao kako mu ona izgleda, a
Olan odgovori pogledom punim bola. Sjedila je na
klupi, ušivala Ċon na cipeli i odmeravala nešto
iglom, drţeći otvorena usta, koja su pokazivala
pocrnele zube. Zatim kao da shvati da je on nju
promatrao kao muškarac ţenu, rumen obli njene visoke
jagodice i ona promrmlja:
— Otkako sam rodila ono dvoje posljednjih, ne osjećam
se dobro. Muĉi me kao neka groznica.
Vang Lung uvide da je ona u svojoj naivnosti
pomislila da joj prebacuje što nije zaĉela za posled-
njih sedam godina, pa joj odgovori grublje nego što
je namjeravao:
— Htio sam da ti kaţem zašto ne kupiš malo zejtina za
kosu kao druge ţene, i ne napraviš kaput od crnog
sukna? A ta obuća na tvojim nogama ne pristoji ţeni
jednog posednika kao što si ti sada.
Ona ne odgovori, samo ga je ponizno gledala, pa
nesvesno prekri jednu nogu drugom pod klupom na kojoj
je sjedila. Mada se Vang Lung osjećao posramljenim
što prebacuje tom stvorenju koje ga je kroz sve te
godine pratilo vijerno kao pseto, radilo odmah
poslije poroĊaja zajedno s njim na polju dok je bio
siromašan, ustajalo iz postelje da bi njemu pomoglo,
ipak nije mogao da zadrţi gnjev, pa nastavi grubo,
usprkos onom što je osjećao:
— Radio sam i obogatio se, i ţelim da mi ţena ne
izgleda kao posljednja prostakuša. A te tvoje
noţurde...
Odjednom zastade. Izgledala mu je grozna. Najgadnije
su joj bile velike noge u šljampavoj pamuĉnoj obući.
Promatrao ih je ljutito, a ona ih je sve više gurala
pod klupu. Najzad će ona šapatom:
— Majka nije mogla da mi uveze noge, jer sam prodata
kada sam bila vrlo mala. Ali, ja ću uteg nuti noge
naše mlaĊe djevoj ĉiĉe, utegnuću ih.
On naglo prekide razgovor, jer je bio postiĊen što je
ljut na nju, a i zato što mu nije odgovarala istom
mjerom, već se samo uplašila. Ogrnu novu crnu haljinu
i reĉe zlovoljno:
— Idem u ĉajdţinicu da vidim neću li ĉuti nešto novo.
U ovoj kući, osim lude, izlapelog starca i dvoje
djece, niĉeg nema.Sve se više ljutio dok je išao u
grad, jer se odjednom priseti da svu tu njegovu
sadašnju zemlju ne bi cijelog svog ţivota mogao da
kupi da Olan nije uzela pregršt dragog kamenja iz
bogataške kuće, i da mu ih nije dala kad joj je on
naredio.
Kad se tog sjetio, još je bio bešnji, pa odgovori,
kao svojoj savjesti, buntovniĉki:
— Ali ona nije znala što radi. Uzela je to drago
kamenje iz zadovoljstva, kao što bi se dijete mašilo
pregršti crvenih i zelenih slatkiša, i krila bi blago
za veĉita vremena u nedrima da ga ja nisam pronašao.
Vang Lung se pitao da li ona još ĉuva biser meĊu
grudima. Ali dok mu je ranije bilo neobiĉno i nekako
teško da u mašti stvara slike, sada je o njenim
grudima mislio s prezirom, jer su postale mlitave i
opuštene od mnogih poroĊaja i izgubile ljepotu. A
biseri meĊu njima bili uludo baĉeni.
Stvari ne bi tekle ovako da je Vang Lung ostao
siromah, ili da voda nije poplavila polja. On je imao
novaca. Sakrio je srebro u zidove kuće, jedan ĉanĉić
zakopao ispod cigle na podu nove kuće; bilo je srebra
uvijenog u sukno na dnu sanduka u sobi u kojoj je sa
ţenom spavao, bilo ga je zašivenog o. dušeku na
postelji, bio mu je i pojas pun, i nije oskudevao.
Zato mu nije više izgledalo, kad da je srebro, da mu
iz rane istiĉe posljednja kap ţivotne krvi, već ga je
taj novac u pojasu golicao, ţelio je da ga troši na
ovo, na ono, i postade lake ruke, razmišljajući kako
da uţiva u godinama svog muţevstva.
Sve mu sada nije valjalo, što nije bio sluĉaj ranije.
Ĉajdţinica u koju je obiĉno ulazio skrušeno, kao
svaki obiĉan seljak, sada mu se ĉinila prljava i
prosta. Ranije ga tu nitko nije poznavao, i momci su
prema njemu bili neljubazni. Sada se svijet gurkao
kad je prolazio, i mogao je ĉuti kako se šapuće:
— To je onaj Vang Lung iz sela Vang, koji je kupio
zemlju od kuće Hvang one zime kada je stari gospodar
umro i kada je glad harala. Bogat je taj Vang.A kada
bi to ĉuo, sjedio bi prividno ravnodušno, ali srce mu
se topilo od miline što je dotle doterao. Ali ovog
dana kada je ţenu izgrdio, ĉak ni ta laskanja nisu ga
raspoloţila, i on je mrko pio ĉaj, misleći da mu
ţivot nije tako lijep kao što je zamišljao. Onda se
odjednom zapita:
— Zašto moram ja, koji imam zemlju i ĉiji su sinovi
na naukama, da pijem ĉaj u ovoj ĉajdţinici, kraj tog
zrikavog gazde, koji zaraĊuje manje od mog radnika!
Podiţe se brzo, baci novac na sto, i izaĊe prije nego
što ga je itko mogao osloviti. Lutao je ulicama
grada, ne znajući što, u stvari, ţeli. Jednom proĊe
pored šatre pripovedaĉa priĉa, sijede na trenutak na
kraj prenatrpane klupe i poĉe da sluša priĉu o starim
vremenima Tri Kraljevine, kada su ratnici bili hrabri
i mudri. Ali nešto mu nije dalo mira i nije mogao da
se udubi u priĉu kao drugi. Udaranje u mali metalni
gong pripovedaĉa išlo mu je na ţivce, pa ustade i
izaĊe.
U gradu je nedavno jedan juţnjak, koji se razume u
posao, otvorio veliku ĉajdţinicu. Vang Lung je ranije
prolazio pored nje, i obuzimao ga je uţas kada je
pomišljao kako se rasipa novac na kockanje, zabavu i
javne ţene. Ali sada ga je gonio nemir nastao od
lenstvovanja, i ţeleći da izbjegne prekore svog srca
kad se sjetio kako je bio nepravedan prema roĊenoj
ţeni, on uĊe. To nespokojstvo ga je gonilo da ĉuje
ili vidi nešto novo. Tako je prešao preko praga nove
ĉajdţinice, u veliku bleštavu sobu, punu stolova i
otvorenu prema ulici. Ušao je odluĉno. Pokušavao je
da bude utoliko odluĉniji, jer se u srcu plašio.
Sjećao se kako je još prije nekoliko godina bio
obiĉan siromašak koji nikada nije imao srebrnjakdva
napretek, bio obiĉan smrtnik, koji je ĉak vukao
kolica po ulicama juţnjaĉkog grada.
U poĉetku ništa nije govorio u velikoj ĉajdţinici,
već je tiho poruĉio ĉaj, popio ga, i gledao u ĉudu
oko sebe. Nalazio se u velikoj dvorani. Tavanica je
bila ukrašena pozlatom, a na zidovima visile su trake
od bijele svile na kojima su bile naslikane djevojke.
Kradomice i paţljivo gledao je Vang Lung na te ţene i
mislio da se one samo u snu mogu vidjeti, jer na
zemlji još nijednu takvu ljepoticu nije sreo. Prvoga
dana je samo gledao slike, popio ĉaj i izišao van.
Ali kako je voda dan za danom leţala na njegovoj
zemlji, odlazio je u ĉajdţinicu, poruĉivao ĉaj.
sjedio sam i zurio je u slike divnih ţena. Svakog
dana sve je duţe sjedio, jer nije imao što da radi na
zemlji ili u kući. I tako bi nastavio mnogo dana, jer
je, i pored srebra skrivenog na desetak mjesta. još
uvijek liĉio na seljaka. Jedini je on u toj bogatoj
ĉajdţinici nosio pamuĉno odijelo umjesto svilenog i
imao perĉin kakav nijedan varošanin ne bi trpeo. Ali
jedne veĉeri dok je sjedio za stolom u dnu dvorane i
piljio u slike, netko je silazio niz uzane stepenice
koje su uza zid, iza njega, vodile na gornji kat.
Ta je ĉajdţinica bila jedina zgrada u ćelom gradu
koja je imala kat, osim Zapadne pagode, koja se
dizala na pet katova nedaleko od zapadne kapije. Ali
pagoda je bila uzana i suţavala se prema vrhu, dok je
gornji kat ove ĉajdţinice bio prostran koliko i
prizemlje. Noću bi s gornjih prozora dopiralo
vriskavo pjevanje ţena, njihovo bezbriţno smijanje, a
devojaĉki prsti umilno bi udarali o ţice gitare.
Glazba bi preplavila ulicu, naroĉito oko ponoći, mada
se na onom mjestu gdje je Vang Lung sjedio, od
ćaskanja i larme ljudi koji su pili ĉaj, oštrog
zveketa kocki od slonovaĉe i domina, ništa nije moglo
razabrati.
Zbog toga Vang Lung te noći nije ĉuo iza sebe kako
škripe koraci jedne ţene po uzanim stepenicama. Pošto
se nije nadao da će naći nekog poznatog u ovom
mjestu, naglo se okrenu kad ga netko dodirnu po
ramenu. Pogleda naviše u uzano, lijepo, ţensko lice,
u lice Kukumavke, ţene u ĉije je ruke prosuo drago
kamenje kada je kupio zemlju, u onu ruku koja je
snaţno drţala starĉevu drhtavu ruku i pomagala mu da
udari peĉat na pravo mjesto na ugovoru o kupovini.
Smijala se kad ga je vidjela, a taj smijeh liĉio je
na promuklo šaputanje.
— Zdravo, seljaĉe Vang — reĉe i prkosno podvuĉe rijeĉ
„seljaĉe" — tko bi se nadao da ćeš i ti biti tu.
Izgledalo je Vang Lungu da mora po svaku cijenu
dokazati toj ţeni da nije obiĉan seljak, pa se
nasmije i reĉe glasno:
— Zar ja ne mogu da trošim srebro kao i drugi. A imam
ga, hvala bogu, dosta u ovim vremenima. Imao sam
sreće.
Na ove rijeĉi Kukumavka zastade, oĉi joj se suziše i
zasvetleše kao u zmije, a glas ublaţi kao da zejtin
poteĉe iz suda.
— Tko to već nije ĉuo? I kako bi ĉovjek bolje
potrošio novac koji mu je suvišan nego na ovakvom
mjestu, gdje bogati ljudi uţivaju i lijepo obuĉeni
gospodari sastaju se na veselje i gozbe? Nigdje nema
takvog vina kao što je naše. Jesi li ga okusio, Vang
Lunţe?
— Do sada sam pio samo ĉaj — odgovori Vang Lung i
zastide se. — Nisam se dotakao ni vina ni kocki.
— Samo ĉaj — ponovi ona za njim i zavrišta od
smijeha. — Imamo vino tigrovaĉu, vino zore, pa od
slatkog riţe, zašto onda piješ ĉaj? — I kad Vang Lung
obori glavu, ona mu reĉe tiho i lukavo: —
Pretpostavljam da nisi nešto drugo gledao! Jesi li?
Male divne ruke, miriši jave obraze?
Vang Lung još više saţe glavu, krv mu jurnu u lice,
ĉinilo mu se da mu se svi naokolo rugaju i slušaju
glas ove ţene. Ali kada se usudio da podigne oĉne
kapke i baci pogled, opazio je da nitko ne obraća
pozornost na njega. Ponovno se zaĉu zveket kocki, a
on reĉe zbunjeno:
— Nisam, nisam, samo sam pio ĉaj.
A ţena se ponovno nasmije, pokaza na svilene slike i
reĉe:
— To su one, to su njihove slike. Izaberi koju hoćeš
da vidiš, stavi mi srebro na dlan i dovest ću je
tebi.— Zar su to one — zaĉudi se Vang Lung. — Mislio
sam da su to slike nekih ţena iz snova, slike boginja
u planini Kven Len, kako priĉaju pripovedaĉi.
— One su zbilja ţene sna — brzo reĉe Kukumavka, i
veselo dodade: — Ali s malo srebra ti snovi mogu da
se otelotvore! — zatim poĊe dalje, namigujući na
sluge koje su stajale, i prošapta jednome dok je
pokazivala na Vang Lunga: — Eno jednog seljaĉkog
klipana.
Vang Lung je i dalje s novim oduševljenjem buljio u
slike. Te su ţene bile od krvi i mesa, nalazile se
gore u sobama, samo uz uzane stepenice! Ljudi su im
dolazili — naravno drukĉiji ljudi nego što je on, ali
ipak ljudi. A kad on ne bi bio onakav kakav je —
pošten i radin ĉovjek sa ţenom i porodicom — koju bi,
recimo, sliku on uzeo, zamišljajući sebe u ulozi
djeteta koje stoji pred izvesnim zadatkom? Gledao je
paţljivo nabeljena lica, tako istrajno kao da je
svatko ţivo. Ranije su mu sva izgledala podjednako
lijepa, ranije, prije nego što se postavilo pitanje
koju da izabere. Ali sada mu je bilo jasno da su neke
ljepše od drugih. I od nekih dvadesetak i više njih
izabra tri najljepše, a od te tri opet je birao i
izabra najljepšu, onu malog, njeţnog tijela, lakog
kao bambusovina, umiljatog lica kao u maĉeta. Jedna
joj je ruka drţala rascvetan lotosov cvijet, a druga
bila njeţna kao nerazvijena paprat.
Gledao je u nju i obuzimala ga toplina kao da pije
vino.
— Sliĉi na dunjin cvijet! — reĉe glasno. A kad Ću
svoj glas, uzbuni se i poplaši, pa se brzo diţe,
stavi novac na sto, izaĊe u mrak koji je pao i uputi
se kući.
XVIII
Vang Lung moţda nikada ne bi ponovno ušao u veliku
ĉajdţinicu da se voda u to vrijeme povukla s njegove
zemlje i ostavila je vlaţnu da se isparava
pod suncem, jer bi samo ngralikc bilo potrebno pa da
se preJflL i z netko dijete razbolelo ili
starlfifflga
postelju, Vang Lung bi se posvel gaĊajima i zaboravio
umilno lio

Ali voda je leţala muĉna i nepokretna osim što se

laki ljetnji vjetar dizao u predveĉerje; stari otac
je drijemao, dva djeĉaka zorom se vukla u školu i
ostajala sve do uveĉer, a Vang Lung je ostajao u kući
pun nemira. Izbegavao je pogled svoje ţene, koja ga
je ucveljeno gledala dok je išao goredole sedao na
stolicu, usta jao odmah ne popivši ĉaj koji mu je ona
nasula i ne popušivši lulu koju je zapalio. I krajem
jednog dugog dana, duţeg nego ijedan drugi u godini,
u sedmom mjesecu, kada je sumrak bio pun ţubora i
topline od jezera koje je odisalo. Vang Lung stajaše
na pragu svoje kuće. Odjednom, bez rijeĉi, naglo se
okrenu, ode u svoju sobu, obuĉe kaput, i to onaj od
crne sjajne tkanine, crne gotovo kao svila. Taj mu je
kaput Olan napravila za praznik, i bez ijedne rijeĉi
ode uzanim stazama pored vode, preko polja, dok ne
doĊe u pomrĉinu gradske kapije i ne stiţe u novu
ĉajdţinicu.
Svjetlost je već bila upaljena, gorele su velike
lampe kupljene u primorskim gradovima u tuĊini. Ljudi
su sjedili, pili, razgovarali i raskopĉavali odjeću
da se rashlade. Lepeze su mahale na sve strane, a
veseli smijeh oticao kao glazba na ulicu. Sva radost
koju je Vang Lung osjećao prema radu na zemlji sada
se našla meĊu zidovima ove kuće u kojoj su se ljudi
sastajali da se zabavljaju, nikad da rade.
Vang Lung se kolebao na pragu obasjan svjetlošću koja
je padala kroz otvorena vrata. Moţda bi tu stajao i
otišao, jer je u srcu još bio plašljiv i srameţljiv
iako mu je krv jurila kroz ţile da su htjele da prsnu
— ali tamo, iz mraka, gledala je jedna ţena
naslonjena leno na vrata. To je bila Kukumavka. Kada
primjeti ĉovjeka na vratima, odmah priĊe, jer je njen
posao bio da traţi mušterije za ţene u kući. Ali kad
vide tko je, sleţe ramenima i reĉe:
— Ah, samo seljak!
Vanga osinu to nipodaštavanje i nagla mu ljutnja dade
hrabrost, koju obiĉno nije imao, te reĉe:
— A zar ja ne mogu da uĊem u ovu kuću i da ĉinim što
i ostali ljudi.
Kukumavka sleţe ramenima i nasmije se:
— Ako imaš srebra koliko i drugi ljudi, moţeš da
ĉiniš što i oni ĉine.
Ţelio je da pokaţe toj ţeni da je gazda i ĉovjek od
novaca, i da moţe da radi što mu se dopada. Zagnjuri
ruku u pojas i izvuĉe je punu srebra:
— Je li ovo dosta ili nije?
Ona je zurila u srebro i reĉe bez daljeg oklijevanja:
— Hajde, i rijeĉi mi koju ţeliš?
A Vang Lung, ne znajući što govori, mrmljao je.
— Ja ne znam toĉno što ţelim! — Ali ga nadvlada
strast i on prošapta: — Hoću onu malu, onu malu
isturene brade i malog lica, koje sliĉi zbog svoje
beline i rumenila na dunjin cvijet, hoću onu što drţi
lotosov populjak u ruci!
Ţena je klimala glavom, i pošto mu je dala znak, poĉe
da probija put kroz zakrĉene stjblove, a Vang Lung je
išao iza nje na rastojanju. U poĉetku mu je izgledalo
da ga svi gledaju i motre, a kada se toliko oslobodio
da pogleda naokolo, primjeti da nitko ne obraća
pozornost na njega, osim jednogdvojice, koji su
vikali: — Zar se već moţe kod ţena? — i — Pazi ovog
poţudnika, pazi ovog sladostrasnika, koji ne moţe
više da ĉeka!
Ali za to vrijeme Kukumavka i Vang Lung su se peli uz
uzane, prave stepenice. On je koraĉao teško, jer je
prvi put išao uz stepenice. A kad su dospjeli na kat,
izgledalo je isto kao i u prizemlju, samo što se Vang
Lungu ĉinilo da je strahovito visoko kada je pogledao
kroz prozor. Ţena ga je vodila kroz jedan uzani,
mraĉni hodnik i vikala uz put:
— Evo prvog ĉovjeka za noćas!
A svud duţ hodnika vrata su se naglo otvarala, i
ovdeonde isturale devojaĉke glave obasjane
svjetlošću, kao što cvetovi otvaraju svoje krunice na
suncu, ali Kukumavka je grubo vikala:
— Nije za tebe, ni tebe. Nitko vas ne traţi. Ovaj je
došao po onog malog patuljka rumena lica iz Šuĉoa, po
Lotosov Cvijet.
Duţ hodnika nastade ţagor od devojaĉkih glasova,
nejasan, podrugljiv. A jedna rumena ljepotica pakosno
uzviknu:
— Lotos moţe ovog slobodno da zadrţi, on smrdi na
zemlju i bijeli luk.
Vang Lung je to ĉuo. Iako su ga njene rijeĉi pogodile
kao oštrica maĉa, uzdrţa se da ne odgovori, jer se
bojao da će se pokazati kakav zbilja i jeste — kao
seljak. Ali koraĉao je sigurno dok je pomišljao na
srebro u pojasu. Kukumavka najzad lupi snaţno šakom
po jednim zatvorenim vratima i uĊe ne ĉekajući, a na
krevetu pokrivenom jorganom sa crvenim cvetićima,
sjedila je jedna vitka djevojka.
Vang Lung ne bi vjerovao da mu je netko rekao da
postoje takve male ruke, ruke tako male, kosti toliko
njeţne, a prsti ukrašeni dugim noktima, obojenim
bojom lotosovih pupoljaka, zatvorenoruţiĉastom. A da
mu je netko rekao da postoje takve noge, male noge u
obući od ruţiĉaste svile, koja nije bila duţa od
srednjeg prsta, i koje su se detinjski ljuljale na
ivici postelje, da mu je netko rekao, on ne bi
vjerovao.
Vang Lung sijede ukoĉeno na postelju pored djevojke,
zureći u nju. Bila je kao slika. Poznao bi je po
slici i da je nije ovdje sreo. Ali najljepša joj je
bila ruka, vijugava, njeţna i bijela kao mlijeko.
Njene dvije male ruke uklupĉale su se jedna u drugu
na ruţiĉastom krilu njene svilene haljine. Ni u snu
mu ne bi palo na pamet da bi se te ruke mogle
dodirnuti.
Gledao je u nju kao u sliku. Vidio je tijelo vitko
kao bambusovina u tijesnom prsluku, vidio je malo
izrazito lice uokvireno, u svojoj naslikanoj ljepoti,
visokim okovratnikom opšivenim bijelim krznom, video
njene okrugle oĉi nalik na breskve. Zato mu najzad
postade jasno što su pripovedaĉi mislili kada su
pjevali o oĉima kao breskva kod ljepotica starog
doba. Za Vang Lunga djevojka nije bila od mesa i
krvi, već ţena naslikana.
A tada ona podiţe svoju malu i vijugavu ruku i stavi
mu je na rame. Prelazila je vrlo polako niz njegovu
ruku. On nikada nije osjetio ništa tako lako, tako
meko kao taj dodir. I da nije pogledao, ne bi znao da
ga ta djevojka miluje. Promatrao je malu ruku kako mu
silazi niz rame, i ĉinilo mu se da je u toj ruci
vatra i da mu saţiţe tijelo. Promatrao je ruku dok
nije došla do kraja rukava i pala poslije trenutnog
kolebanja — kolebanja iskusne prostitutke — na njegov
goli zglavak, a zatim na dlan njegove košĉate mrke
ruke. Poĉe da drhti, jer nije znao kako da odgovori
na ovo milovanje.
Zatim zaĉu smijeh, lak i brz, zvonak kao što odjekuje
malo srebrno zvono pod vjetrom na pagodi, a taj
nasmejan glas mu reĉe:
— Uh, ala si neznalica, ti veliki deĉko! Hoćemo li
sjediti ovdje preko cijele noći i hoćeš li me stalno
tako gledati?
Nato on uze njenu ruku meĊu svoje, ali vrlo paţljivo,
jer je liĉila na topli i suhi list. Govorio je
molećivo, ne znajući što govori:
— Ja ne znam ništa, uĉi me... I ona ga nauĉi.
I Vang Lung se razbole od najgore bolesti koju ĉovjek
moţe da ima. Patio je ranije radeći na suncu, patio
na suvim ledenim vetrovima u opasnim pustinjama,
patio od gladi kada polja nisu raĊala, patio je
radeći bez nade na ulicama juţnog grada. Ali nijednom
toliko kao sada pod njeţnom devojaĉkom rukom.
Svakoga dana odlazio je u ĉajdţinicu, svatko veĉer
ĉekao dok ona nije Mela da ga primi, svake noći
odlazio kod nje, svake noći je ulazio i svake noći
opet bio seljak koji ne zna ništa, drhti na vratima,
sjedi kruto pored nje, ĉeka na njen osmjeh kao na
znak. Tada bi ga obuzimala groznica, obujmila uţasna
glad, i ropski bi pratio svaki njen pokret, dok se
ona malopomalo svlaĉila, dok ne bi došao trenutak
kada bi ona, kao cvijet koji je zreo da se uzbere,
puštala da je on zgrabi.
Ali, nikad nije bila sasvim njegova. I zbog toga,
osjećao se on stalno nezasićen, iako mu se ona
podavala. Kada je Olan došla u njegovu kuću, prva noć
donijela je zdravu radost njegovom tijelu. Uţivao bi
s njom snaţno kao muţjak sa ţenkom, uzimao bi je i
zadovoljavao se. Poslije bi je zaboravljao i
zadovoljan radio svoj posao. Ali u njegovoj ljubavi
sa ovom djevojkom nije bilo takvog zadovoljenja, nije
bilo ove zdrave ljubavi. I noću kada ga više nije
htjela, strpala bi njegovo srebro u nedra, izgurala
ga obesno van za ramena svojim malim rukama, koje su
iznenada dobivale snagu — i on je odlazio
nezadovoljen kao što je i dolazio. Liĉio je na
ĉovjeka koji, umirući od ţeĊi, pije slanu morsku
vodu, a ona mu, iako je voda, još više povećava ţeĊ,
da na kraju, izbezumljen od nje, umire. Išao je
ponovno Vang Lung kod djevojke, imao ju je, i opet
izlazio nezadovoljen.
Tako je za vrijeme cijelog toplog leta Vang Lung
volio tu djevojku. Ništa o njoj nije znao, odakle je
i tko je. Kada su bili zajedno, Vang Lung ne bi rekao
ni desetak rijeĉi, i gotovo nije ni slušao njen
zvonki govor, isprekidan smijehom kao u djeteta. Već
je samo promatrao njeno lice, ruke, poloţaje njenog
tijela, i izraz njenih širokih ljupkih oĉiju. Nikad
nije bio sit. I vraćao se kući u zoru, opĉinjen i
nezadovoljan.
Dani su mu izgledali beskrajno dugi. Nije spavao više
na postelji, izgovarajući se da je u sobi vrućina.
Prostirao je asuru ispod bambusovog drveta, leţao
nespokojan i zurio budan u sjene bambusovog lišća.
Grudi su mu bile pune slatke ĉeţnje koju nije mogao
da razumije.
A kada bi ga oslovila ţena ili djeca; ili ĉing mu
prišao i rekao: — Voda će se uskoro povući. Koje
sjeme da spremimo za setvu? — viknuo bi:— Što me
uznemirujete!
A za sve to vrijeme srce je htjelo da mu prsne, jer
nije mogao da se zasiti te djevojke.
Tako je vrijeme teklo, a on ţivio samo za noć i nije
htio da gleda ozbiljna lica ţene i djece, koja su
naglo prekidala igru kad bi on naišao. Nije htio da
vidi ni svog starog oca, koji je u njega buljio i
rekao:
— Kakve su ti to muke koje te toliko ljute i od kojih
ti je koţa poţutela kao ilovaĉa?
A kada su se dani prelivali u noći, djevoj ka Lotos
radila je s njim što je htjela. Ona se smijala
njegovom perĉinu, iako ga je on dobar dio dana ĉetkao
i ĉešljao. Rekla mu je: — Juţnjaci ne nose te
majmunske repove — a on je bez rijeĉi otišao i
odsjekao perĉin. Ranije nitko ni smijehom ni
podsmehom nije bio u stanju da ga navede da to uĉini.
Kada je Olan vidjela što je napravio, htjela da
poludi:
— Odsjekao si svoj ţivot! Ali on se izdera na nju:
— Hoću li ja cijelog vijeka izgledati staromodna
budala? Svi su mladi ljudi u gradu odsjekli svoju
kosu.
Ipak se bojao onoga što je uĉinio, ali je bio spreman
i glavu da odsjeĉe kad bi to Lotosov Cvijet naredila
ili poţeljela, jer je ona imala svu onu draţ koju je
on zamišljao da ţena ima.
Svoje snaţno mrko tijelo koje je tako rijetko prao,
smatrajući da ga dovoljno ĉisti znoj njegovog rada,
to svoje tijelo poĉeo je da gleda kao da pripada dru-
gom ĉovjeku. Umivao se svakog dana, tako da mu Olan
reĉe uznemirena:
— Umrijet ćeš od silnog pranja!
Kupio je u radnji sapun, to komad crvene mirišljave
materije koje je dolazilo iz stranih zemalja, i njime
je trljao tijelo. A ni za što na svijetu nije htio da
okusi ni glavicu bijelog luka, iako ga je toliko
ranije volio, samo da ne bi smrdeo kad doĊe kod
djevojke Lotosov Cvijet.Nitko u kući nije znao da
objasni što se to s njim dogaĊa.
Kupio je novu tkaninu za odjeću. Iako mu je uvijek
ranije Olan krojila haljine, široke i dugaĉke, i
prošivala ih jako da bi duţe izdrţale, sada je bio
nepoverljiv prema njenoj veštini. Odnio je materiju
krojaĉu u grad i sašio odijelo kao varošanin: haljinu
otvorenosive boje, lijepo skrojenu za tijelo, a preko
nje crni satinski kaput bez rukava. Kupio je prvi put
u ţivotu obuću koju nisu napravile ţenske ruke, crne
somotske cipele, nalik na one koje su šljampale na
nogama starog gospodara.
Ali, bilo ga je sramota da odjednom poĉne da nosi ova
lijepa odijela pred ţenom i djecom. Uvio je odjeću u
nepromoĉivu mrku hartiju i ostavio u ĉajdţinici kod
jednog momka koga je poznavao. Za mali bakšiš taj ga
je ĉovjek puštao da se presvuĉe krišom u jednoj
sobici prije nego što bi pošao uz stepenice. Osim
toga, kupio je za sebe pozlaćeni srebrni prsten. A
pošto mu je kosa koju je ranije stalno brijao poĉela
da raste, mazao ju je mirišljivim zejtinom iz jedne
male boce za koju je platio ĉitav srebrnjak.
Olan je gledala svog muţa zaĉuĊeno i nije mogla da ga
razumije, samo se ]ednog dana za vrijeme ruĉka
zagleda u njega i reĉe mu:
— Ima neĉega u tebi što me podsjeća na jednog od
gospodara u velikoj kući.
Vang Lung se nasmije i odgovori:
— Zar da liĉim sada na pseto kada sam bogat? Ipak,
osjećao se polaskan, i toga dana bio je
prema ţeni ljubazniji nego što je odavno bio.
Novac, ĉisto srebro, išĉezavalo je iz njegovih ruku.
Nije morao samo da plaća dok je bio s djevojkom, već
je ljepotica imala puno prohteva. Uzdisala bi i
mrmljala kao da joj je srce slomljeno od neke
neispunjene ţelje:
— Teško meni, teško meni...
A kada je prošaputao, pošto se najzad oslobodio da
progovori u njenom prisustvu: — Što ti je, malo moje
srce? — ona mu odgovori: — Ne radujem se danas, jer
ona djevojka preko puta mene — Crni Nefrit ima jednog
ljubavnika koji joj je poklonio zlatnu iglu za kosu,
a ja imam ovu srebrnu već od pamtiveka.
Ni za ţivot svoj ne bi je odbio, već bi šaputao,
zadiţući glatku crnu punĊu, da bi mogao da vidi njene
male duguljaste uši:
— Kupicu i ja zlatnu iglu za kosu mog alem kamena!
To je rekao jer ga je ona uĉila svim tim tepanjima,
kao što se dijete uĉi da govori. Ona ga je uĉila te
rijeĉi, ali mu one nisu išle iz srca, i mucao je, jer
se njegov rjeĉnik cijelog ţivota odnosio na setvu,
ţetvu, sunce i kišu.
Tako je srebro izlazilo iz zida i dţaĉića. Olan mu je
ranije mogla lako da kaţe: — Zašto uzimaš novac iz
zida? — ali sada je šutjela, gledala ga sva utuĉena,
znajući dobro da on vodi ţivot krišom od nje, vodi
ţivot koji je daleko od njegove zemlje, ali kakav je
to ţivot, ona nije znala. Olan se plašila Vang Lunga
od onog dana kada je on opazio da njena kosa i pojava
nisu lijepe i da su joj noge velike. Plašila se da ga
ma što upita, da se ne bi odmah na nju rasrdio.
Jednog dana, kad se Vang Lung vraćao kući preko polja
i pribliţavao ţeni koja je prala njegovo rublje u
jezeru, on zastade malo, a zatim joj reĉe grubo, jer
se stideo i nije htio da prizna tu sramotu svome
srcu:
— Gdje su ona dva bisera koja si imala?
Ona mu odgovori plašljivo, gledajući s ivice jezera
gdje je lupala rublje o jedan ravan kamen:
— Biseri? Tu su kod mene.
On promrmlja, ne gledajući je u lice, već u izjedene
ruke:
— Nema smisla ĉuvati bisere ni za što. A ona reĉe
polako:
— Mislila sam da ih jednog dana stavim u minĊuše! — i
plašeći se njegovog podsmeha, dodade: — Dat ću ih
mlaĊoj kćerci kada se uda.
Ali Vang Lungu otvrdnu srce i viknu:— Zašto da nosi
bisere ona ĉija je koţa crna kao zemlja? Biseri su za
lijepe ţene. — A zatim se razdera: — Daj mi ih,
potrebni su mi!
Olan polako stavi svoju izboranu ruku u nedra, izvadi
mali zaveţljaj, i pruţi mu ga, promatrajući kako ga
otvara. Biserje mu je leţalo na dlanu i privlaĉilo
sunĉevu svjetlost. Vang Lung se nasrne ja.
Olan nastavi da lupa rublje. Suze su joj prvo polako,
a zatim kao kiša kapale. Ali ih ona nije brisala, već
je još jaĉe tukla drvenom prakljaĉom po rublju
prostrtom na kamenu.
XIX
I tako bi se potrošilo sve srebro da se nije iznenada
vratio Vang Lungov stric, ne objašnjavajući gdje je
bio i što je radio. Stajao je na vratima kao da je
pao s neba. Njegova raskopĉana odjeća kao i ranije
visdla je labavo u dronjcima, a lice, iako isto kao i
ranije, bilo je sada naborano i otvrdnulo od sunca i
vjetra. Kesio se na sve koji su za stolom
doruĉkovali. Vang Lung ostade zabezeknut, jer je
zaboravio da mu stric još ţivi, i izgledalo mu je kao
da je iz groba ustao. A Vang Lungov otac je ţmirkao i
buljio, ali nije prepoznao brata dok ovaj nije
uzviknuo:
— Zdravo, stariji brate, sine njegov, sinovi njegovi
i snaho moja!
Preplašeni Vang Lung ustade, pokušavajući da bude
ljubazan:
— Zdravo, striĉe, jesi li gladan?
— Nisam — odgovori ovaj mirno — ali ću s vama jesti!
Zatim sijede, privuĉe zdjelu i štapiće, i poĉe se
obilato sluţiti pirinĉem, suhom slanom ribom, uso-
ljenom repom i suvim pasuljem. Jeo je kao da je od
gladi utekao. Nitko nije progovorio sve dok stric
nije posrkao tri zdjele kaše od riţe, iskrckao ribu i
na jeo se graha. A kada je završio, reĉe prostodušno
kao da ima na to pravo:— E, sad ću da spavam, jer se
nisam odmarao već tri noći!
Kad je Vang Lung, zbunjen i ne znajući što drugo da
uradi, odveo strica do oĉeve postelje, ovaj podiţe
prošiven pokrivaĉ, opipa dobro sukno, proĉešljan
pamuk, pogleda drvenu postelju, lijep sto i veliku
stolicu, koju je Vang Lung kupio ocu, a zatim reĉe:
— Slušao sam da ste bogati, ali nisam vjerovao da ste
toliko bogati! — Zatim se baci na postelju i. mada je
bilo usred leta, navuĉe topli pokrivaĉ preko ramena.
Ponašao se kao da je sve to njegovo, a zatim zašuti i
odmah zaspa.
Zaprepašćeni Vang Lung se vrati u srednju sobu. Dobro
je znao da stric neće dopustiti da ga otjeraju kad
zna da sinovac ima ĉime da ga hrani. Vajig Lung o
tome razmisli i poplaši se još više kad se sjetio da
će mu doći u kuću i striĉeva ţena. Znao je da se to
ne moţe sprijeĉiti.
Ĉega se plašio, to se i dogodilo. Kada je podne već
prošlo, stric se najzad protegli, zevnu triput, izaĊe
iz sobe, skupljajući odjeću, i reĉe Vang Lungu:
— Sada ću dovesti ţenu i sina. U ovoj tvojoj velikoj
kući neće se primijetiti ono što pojedu naša troja
usta i obuku naša siromašna tijela.
Vang Lung sleţe ramenima i odgovori zlovoljnim
pogledom. Ali, sramota je za ĉovjeka koji ima i
napretek da otjera iz kuće svog strica i njegovog
sina. Ako bi to napravio, znao je da bi se osramotio
u selu, gdje su ga sada poštovali zbog bogatstva, pa
se nije usudio ništa da kaţe stricu. On naredi rad-
nicima da se presele u staru kuću, tako da su sobe
kod kapije ostale prazne, i u njih se još istog dana
useli stric sa ţenom i sinom. Vang Lung je bio
bijesan, a naroĉito zato što je morao da krije bijes
i odgovara svojim roĊacima osmijehom i dobrodošlicom.
A kada ugleda debelo, glatko lice ţene svoga strica i
lopovsku, bezobraznu njušku njegovog sina, jedva
zadrţa ruku da ih ne udari! Od jeda tri dana ne ode u
grad. Kada se ukućani privikoše na došljake i kada je
Olan rekla: — Prestani da se ljutiš. Moramo ih
trpjeti — i kada Vang Lung uvide da će stric, njegova
ţena i njihov sin biti zahvalni zbog krova nad glavom
i hrane, poĉe još više da misli o djevojci Lotosovom
Cvijetu. Razmišljao je:
— Kada je ooveku kuća puna divljih pasa, on mora da
traţi mira na drugoj strani.
Sva stara vatra i bol u njemu zaplamteše, i on je još
uvijek bio gladan ljubavi.
Ono što Olan nije vidjela u svojoj bezazlenosti,
stari otac zbog starosti i Ćing zbog prijateljskih
odnosa, striĉevoj ţeni odmah postade jasno. Vikala je
smešeći se:
— Vang Lung traţi negdje da uzabere cvijet! — Olan je
gledala strinu ponizno, ne razumevajući je, a ona se
smijala i nastavljala: — Dinja se mora raseći do
kraja da se vide sjemenke! Zar ne? A sada ću ti reći
iskreno: Tvoj muţ luduje za drugom ţenom.
Dok je Vang Lung leţao dremajući jednog ranog jutra u
svojoj sobi, izmoren ljubavlju, striĉeva ţena je to
govorila u dvorištu ispod prozora. On se namah
razbudi. Osluškivao je dalje, uplašen pronicljivošću
te ţene.
A debeli glas je nastavljao, izlevajući se kao ulje
iz masnog grla:
— Znam ja! Dobro poznajem muškarce, a kad god sam
vidjela nekog da doteruje kosu, kupuje novu odjeću i
odjednom ţeli da nosi baršunaste cipele, posredi je
uvijek nova ţena. U to nema sumnje.
Tada dopre do Vang Lunga slomljeni glas Olanin, ali
što je kazala nije mogao ĉuti. Striĉeva ţena nastavi:
— Tko još moţe pomisliti, uboga budalo, da je jedna
ţena dovoljna ĉovjeku. Naroĉito ako ta ţena radi
teške poslove i omršavi radeći za muţa, onda je još
gore. Muškarĉeva mašta u tom sluĉaju odlazi brţe na
drugu stranu i ti, jadnice, nisi nikada bili predmet
maštanja nekog muškarca, već si za muţn vrijedila
nešto više od vola. I ne treba da se srdišako on kupi
sebi drugu, i dovede je u kuću, jer svi su ljudi
takvi. To bi isto napravila i moja stara ljenĉina,
samo što kukavac nije imao u ţivotu dovoljno srebra
ni da se najede.
Ona je i dalje govorila, ali je Vang Lung, leţeći na
postelji, nije više slušao, jer je razmišljao
0 onome što je rekla. Odjednom poĉe da lupa glavu
kako da zadovolji svoju glad i ţeĊ za tom djevojkom
koju je ţelio. Biće njegova, kupice je, dovesti kući,
zasitiće svoju strast! Ustade odmah, izaĊe van
1 mahnu krišom ţeni svoga strica. Kada ona doĊe za
njim pred kapiju, ispod urminog drveta, gdje ih nitko
nije mogao ĉuti, poveri joj što mu je leţalo na srcu:
— Slušao sam i ĉuo što si govorila u dvorištu. U
pravu si! Meni nije dovoljna samo jedna ţena I zašto
da ne uzmem još jednu, kad imam dovoljno zemlje da
nas sve prehrani?
A strina poţudno zabrblja:
— Pa naravno! Tako rade svi ljudi koji imaju uspjeha
u ţivotu. Samo siromah ĉovjek mora da pije iz iste
ĉaše! — govorila je ona znajući što će Vang Lung
odgovoriti. Imala je pravo, jer on reĉe:
— Ali tko će mi biti posrednik? Ne mogu tek ja otići
ţeni i reći joj: „Hajde u moju kuću!"
Na to strina odmah dodade:
— Poveri ti meni sve! Samo mi rijeĉi koja je ta ţena,
pa ću urediti stvar.
Vang Lung nerado i plašljivo izgovori njeno ime, jer
ga do sada nikome nije rekao.
— To je djevojka koju zovu Lotosov Cvijet! Ĉinilo mu
se da svatko mora znati tko je Lolto
sov Cvijet, zaboravljajući da on sam još prije dva
mjeseca nije znao da ona postoji. Zato se namršti
kada ga strina zapita:
— A gdje joj je kuća?
— Gdje bi bila — reĉe on osorno — ako ne u velikoj
ĉajdţinici u glavnoj gradskoj ulici.
— U onoj što je zovu „Kuća cvijeća"?
— A u kojoj bi drugoj mogla biti! — odvrati Vang
Lung.Strina premišljaše pipkajući kesastraBiju usnu,
pa najzad reĉe: Jfflf
— Ne poznajem tamo nikog! Morahnći puta i naĉina! A
tko je vlasnik te ţene?
Kada Vang Lung reĉe da je vlasnikKukumavka, koja je
bila robinja u velikoj kući, striĉeva ţena se
nasmije.
— Zar ona? Time li se bavi otkako joj je stari
gospodar umro u postelji jedne noći? Tako nešto moţe
samo ona da nam uradi.
Zatim se opet isprekidano cerekala: „He, he, he", pa
nastavi mirno:
— To je Kukumavka! Biće prosta stvar, zaista, lako
ćemo svršiti s njom! Pristaće odmah na sve, i brdo će
ona stvoriti samo ako osjeti dosta srebra na dlanu.
A kada Vang Lung to ću, osjeti odjedanput da su mu
usta suha i ispucana, i jedva prošapta:
— Srebro, dakle! Srebro i zlato. Sve ću dati, ĉak i
zemlju!
Tada zbog neobiĉne ljubavne groznice Vang Lung ne
htede više da ide u veliku ĉajdţinicu dok stvar ne
bude ureĊena. Govorio je sam sebi:
— Ako ona ne doĊe u moju kuću i ne bude samo moja,
neka mi se glava odsjeĉe ako joj se još jednom
pribliţim!
A kada se sjeti rijeĉi: „Ako ona ne doĊe", srce mu
zastade od straha. Neprestano je trĉkarao do ţene
svoga strica i govorio:
— Znaj da neću štedjeti pare. Jesi li rekla Kukumavki
da imam mnogo srebra i zlata na raspolaganju! Rijeĉi
joj da neće ništa raditi u mojoj kući, već samo
nositi svilenu odjeću i jesti, ako hoće, svaki dan —
peraja morskog psa! — dok najzad debeloj strini
dojadi, te mu podviknu prevrćući oĉima:
— Dosta već jednom! Jesam li luda ili prvi put sada
posredujem? Ostavi me na miru, pa ću sve urediti.
Kazala sam joj sve već nekoliko puta.
Tako mu ništa drugo nije ostalo nego da grize prste i
ureĊuje kuću za Lotos. Govorio je Olani da brţe
ĉisti, pere, premešta stolove i stolice. Zato je
jadnu ţenu obuzimao sve veći strah. Dobro je znala
što će se dogoditi, iako joj to nitko nije rekao.
Vang Lung nije više mogao podnositi da spava sa
Olanom. Mislio je da zbog dvije ţene u kući mora
imati više soba i još jedno dvorište, a ţelio je na-
roĉito da uredi netko mjesto gdje bi bio potpuno sam
sa svojom milosnicom. I dok je ĉekao da strina svrši
posao, pozva radnike i naredi da ograde još jedno
dvorište iza kuće i u njemu sazidaju jednu veliku, a
sa svake strane po jednu malu sobu. Radnici zinuše od
ĉuda, ali se ne usudiše ništa da zapitaju. On sam
ništa nije govorio, ali je osobno nadgledao zidanje,
da ne bi morao Ĉingu objašnjavati što radi. Ljudi su
kopali zemlju iz polja, podizali zidove, rušili ih, a
Vang Lung posla da se kupe crepovi za kuću.
Kada su sobe bile gotove i pod poravnan i nabijen,
nabavio je cigle. Radnici su ih poredali,
zamalterisali i lijepo poploĉali sobe za milosnicu.
Zavjese od crvenog sukna objesio je na vrata od
dvorišta. Kupio je nov sto sa dvije izdubljene
stolice, a dvije slike, nekih laĊa i rijeka, objesio
je iza stola na zid. Donio je i okruglu lakovanu
crvenu zdjelu s poklopcem, napunio je kolaĉima od
sezama i masnim slatkišama, i stavio je na sto.
Kupio je Vang Lung široku i duboku postelju sa
rezbari jama, koja ispuni cijelu malu sobu. Oko nje
objesio je zavjese ukrašene malim cvetićima. Bilo ga
je stid da mu Olan pomaţe. Zato je uveĉer dolazila
ţena njegovog strica, vješala zavjese oko postelje i
svršavala poslove za koje je muškarac nespretan.
Sve je bilo svršeno i nije imalo što više da se
uradi. Mjesec dana je od toga prošlo, a ljubavnica
još nije dolazila. Vang Lung je traćio vrijeme u no-
vom malom dvorištu koje je napravio za nju. Pade mu
na pamet da napravi mali ribnjak u sredini dvorišta,
pa pozva jednog radnika, koji iskopa rupu metar
široku i obloţi je crepovima, a Vang Lung ode poslije
u grad i kupi pet zlatnih ribica za ribnjak. On se
više nije mogao sjetiti što još da napravi, i
nestrpljivo je oĉekivao u groznici.Za sve to vrijeme
nije ni s kim razgovarao. Samo je psovao djecu ako su
bila balava, ili vikao na Olanu što se nije oĉešljala
tri dana, tako da ona najzad briţnu u plaĉ i zajeca.
Nikada je prije toga nije vidio da tako plaĉe, ĉak ni
onda kada je gladovala. Bjesnio je zbog toga:
— No što je, ţeno? Zar ti ne mogu reći da oĉešljaš
svoj konjski rep a da ne jadikuješ zbog toga?
Ali ona, uzdišući, reĉe samo ovih nekoliko rijeĉi:
— Ja sam ti rodila sinove! Ja sam ti rodila sinove!
Vang Lung zašuti. Osjećao se nelagodno i mrmljao je
nešto. Bio je postiĊen pred njom i zato je ostavi na
miru. Priznao je sam sebi da pred zakonom nema
razloga da se ţali prdtiv svoje ţene, jer mu je
rodila tri zdrava sina. Mogao je da se izgovara samo
na svoju strast.
Tako je to teklo, dok jednog dana ne doĊe njegova
posrednica i reĉe:
— Stvar je gotova! U ime vlasnika ĉajdţinice javljam
ti da će Kukumavka pristati ako joj se stotinu komada
srebrnjaka odjedanput stavi na dlan, a djevojka će
doći za minĊuŠe od nefrita, za prsten od nefrita, za
još jedan od zlata, za dvije odjeće od satina, dvije
od svile, za dvanaest pari cipela i dva svilena
prošivena pokrivaĉa.
Od svega toga Vang Lung ću samo: „Stvar je gotova" i
viknu:
— Neka se sve odmah svrši, neka se sve odmah svrši! —
i odjuri u skrovitu sobu, uze srebro i prosu ga
strini u ruke, ali ipak krišom, jer ne htede da ma
tko vidi kuda idu dobre ţetve od mnogo godina! I reĉe
debeloj ţeni: — Uzmi i za sebe deset srebrnjaka!
Ona se pravila kao da odbija srebro i uspravljajući
svoje debelo tijelo, odmahujući glavom tamo i ovamo,
šaputala je svojim kreštavim glasom:
— Ne, neću! Mi smo jedna obitelj. Ti si moj sin, a ja
tvoja mati. To sam uĉinila zbog tebe, a ne zbog
srebra! — Ali Vang Lung vide kako joj protivureĉi
njena ispruţena ruka i dade joj nagradu. Raĉunao je
da je to srebro dobro utrošio.
Poslije je Vang Lung kupio svinjetine, govedine, ribe
zvane mandarin, bambusovih mladica, kestenja, suvih
ptiĉjih gnijezda sa juga za ĉorbu, isušenih peraja
morskog psa i sve ostale poslastice za koje je znao.
Zatim je ĉekao — ako se ta ţarka, nemirna
nestrpljivost u njemu mogla nazvati ĉekanjem.
Jednog toplog dana u osmom mjesecu, krajem leta,
milosnica mu doĊe u kuću. Još izdaleka Vang Lung
primjeti njen dolazak. Pribliţavala se u zatvorenoj
nosiljci od bambusa, koju su nosili ljudi na
ramenima. Dok se nosiljka njihala tamoovamo, uzanim
putem duţ polja, on ugleda Lotosov Cvijet. Za njom je
išla bivša robinja Kukumavka. Vang Lung se odjednom
uplaši i reĉe samom sebi:
— Što ja to uzimam u svoju kuću?
I gotovo ne znajući što radi. uĊe u sobu u kojoj je
godinama spavao sa svojom ţenom, zatvori vrata i u
pomrĉini ostade zbunjen, dok ne ću strinu kako ga
zove jer je netko pred kapijom. Tada Vang Lung,
postiĊen kao da nikada ranije nije vidio djevojku,
iziĊe lagano, sagnute glave nad svojom svilenom
odjećom, zverajući levodesno, ali nikako ispred sebe.
Robinja Kukumavka ga je veselo dozivala:
— Bogme nisam znala da ćemo napraviti ovakav posao!
I priĊe nosiljci, koju su spustili, podiţe zavjesu i
sladeći jezikom reĉe:
— IziĊi, moj Lotosov Cvete, evo tvoje kuće i evo
tvoga gospodara!
Vang Lung se osjećao muĉno, jer je vidio na licima
nosaĉa kako se cere. Mislio je:
„Pa to su skitnice iz gradskih ulica, tko će još o
njima da vodi brigu." Još se više naljuti kad primeti
da mu je lice zaţareno i rumeno. Zato je netko
vrijeme šutio.
Tada se zavjesa podiţe. A Vang Lung nesvesno pogleda
i vide kako u tamnoj nosiljci sjedi njegova
milosnica, nabeljena i sveza kao ljiljan. Tada zabo-
ravi na sve, ĉak na svoj jed prema mangupima iz
grada, zaboravi na sve, osim na to da je kupio za
sebe tu ţenu i da je ona došla u njegovu kuću za
veĉita vremena. Stajao je ukoĉeno, gledajući kako se
diţe, draţesna kao od vjetra zalelujani cvijet. Nije
skidao pogleda sa nje, a ona uze robinjinu ruku i
izaĊe pognute glave. Skakutala je na svojim malenim
nogama i naslanjala se na Kukumavku. A kada je pro-
lazila pored njega, nije ga oslovila, samo šapnu tiho
Kukumavki:
— Gdje su moje odaje?
Strina priĊe djevoj ci s druge strane, i povedoše je
izmeĊu sebe u dvorište, u novu kuću koju je Vang Lung
podigao za nju. Od ukućana je nije nitko vidio kada
je prolazila, jer je Vang Lung poslao radnike i Ćinga
da rade na nekom udaljenom polju. Olan je otišla
nekuda, ni on sam nije znao kuda, i povela sa sobom
dvoje najmlaĊe djece. Djeĉaci su bili u školi, djede
je spavao naslonjen na zid i nije ništa vidio ni ĉuo.
Što se tiĉe uboge lude, ona nije gledala ni tko
dolazi ni tko odlazi. Poznavala je jedino oĉevo i
majĉino lice. A kada je milosnica ušla u kuću,
Kukumavka navuĉe zavjesu za njom.
Poslije nekog vremena, strina iziĊe, smešeći se
pakosno, i otrese ruke kao da se oslobaĊa neĉega što
se ljepilo za njih.
— Uh, što ti ta zaudara na miris i šminku — govorila
je kroz smijeh. — Miriše kao prava milosnica! — pa
nastavi zlobno: — Nije ona tako mlada kao što
izgleda, sinovĉe moj! Mogu da ti kaţem, teško da bi
je nefrit u ušima i zlato na prstima namamili u kuću
jednog seljaka, ma i bogatog, da ona nije predviĊala
da će ljudi uskoro prestati da je gledaju. — A kad
opazi na Vang Lungovom licu srdţbu, zbog njenog
iskrenog govora, dodade brzo: — Ali je lijepa, i
nisam nikada vidjela ljepše milosnice od nje. Biće ti
slatka kao dragocjeni pirinaĉ na gozbi, poslije
tolikih godina provedenih s tvojom košĉatom robinjom
iz kuće Hvang.
Ali Vang Lung nije odgovorio ništa, samo je hodao
tamo i ovamo po kući, osluškivao i nije se mogao
smiriti. Najzad se usudi da podigne crvenu zavjesu i
uĊe u dvorište koje je napravio za Lotos, a odatle
produţi u zamraĉenu sobu gdje je bila ona, i ostade
kraj nje cijeli dan do mraka.
Za sve to vrijeme Olan nije prilazila kući. Još u
svanuće uzela je motiku sa zida, pozvala djecu,
ponijela malo hladne hrane zamotane u list kupusa, i
nije se vraćala. Ali kada doĊe noć, ona uĊe, mirna,
uprljana zemljom, namrštena od umora, a djeca tiho za
njom. Ne reĉe ni rijeĉi već ode u kuhinju, spremi
hranu, postavi je na sto kao što je uvijek ĉinila pa
pozva starog svekra i dade mu štapiće u ruke Zatim
nahrani sirotu ludu, pa i ona prezalogaji malo sa
djecom. Kad su ukućani već spavali, i Vang Lung još
sjedio za stolom sanjareći, Olan se umi i najzad ode
u svoju sobu, pa leţe sama na postelju.
Danima i noćima je Vang Lung uţivao u svojoj ljubavi.
Danima i noćima odlazio bi u sobu u kojoj je Lotosov
Cvijet nemarno leţala na postelji, sjedio pokraj nje
i pratio svaki njen pokret. Ona nije izlazila zbog
vrućine ranih jesenjih dana, nego se izleţavala, a
Kukumavka je kupala njeno vitko tijelo mlakom vodom i
trljala mirisom, a kosu joj mazala uljem.
Lotosov Cvijet je uporno govorila da Kukumavka mora
da ostane kao njena sluškinja. Milosnica je plaćala
izdašno, tako da Kukumavka rado pristade da sluţi
jednu djevojku mjesto dvadeset. Zivele su odvojeno od
ostalih ukućana, u novom dvorištu koje je Vang Lung
napravio.
Cijeli dan se djevojka odmarala u hladovitom sumraku
svoje sobe i grickala slatkiše i voće. Nosila je samo
odjeću od zelene ljetnje svile, mali tesan prsluk
krojen uz struk i široke šal vare. I tako odevenu
Vang Lung bi je zaticao kada je dolazio da uţftva u
ljubavi.
Ĉim bi sunce zašlo, ona bi Vang Lunga nestašno
tjerala od sebe. Kukumavka bi je ponovno kupala,
namirisala i presvlaĉila u ĉisto: meku bijelu svilenu
košulju, i preko nje jednu ruţiĉastu. A noge bi joj
Kukumavka stavljala u malene vezene cipele. Tada bi
djevoj ka izlazila u dvorište i promatrala malo
jezero s pet zlatnih riba. Vang Lung bi stajao i pi-
ljio u dragocenost koju je imao. Milosnica je
posrtala na svojim malenim nogama, a za Vang Lunga
ništa na svijetu nije bilo tako divno i lijepo kao
njene šiljaste malene noge i zmijaste nemoćne ruke.
Uţivao je u ljubavi, uţivao sam, i bio zadovoljan.
XX
Bilo je nemoguće pretpostaviti da će dolazak
milosnice nazvane Lotosov Cvijet i njene sluškinje
Kukumavke u Vang Lungovu kuću proći bez ikakvog
otpora i nesloge, jer gdje je više ţena pod istim
krovom, tu mira nema. Ali Vang Lung to nije
predvidio. Iako je primećivao iz mrzovoljnosti
pogleda majke svojih sinova i jarosti sluškinje
Kukumavke da nešto nije u redu, nije htio na to da se
obazire. Ni za što na svijetu nije ţelio da se brine
sve dok je goreo od strasti.
Dani su prelazili u noć a noći u zoru. Vang Lung je
primećivao da se sunce jutrom diţe i da je Lotos
pored njega. I mjesec je izlazio, a Lotos je bila
pored njega. Bila mu je uvijek nadomak ruke kad bi se
zaţeleo nje, i tako njegova strast poĉe da se utišava
i on poĉe da primećuje stvari koje ranije nije mogao
da primjeti.
Jednu je stvar odmah zapazio. Olan i Kukumavka nikako
se nisu trpele. To ga je iznenadilo. Bio je spreman
na to da će Olan mrziti Lotosov Cvijet, jer je više
puta slušao o sliĉnim sluĉajevima. Neke bi se ţene
obesile uzetom o gredu kada bi muţ doveo drugu ţenu u
kuću, druge bi se svaĊale i zagorĉavale muţu ţivot
zbog onog što je napravio. A Vang Lung je bio
zadovoljan što je Olan ćutljiya ţena i nema obiĉaj da
recima iskazuje ako joj što i nije pravo. Ali nije
mogao predvideti da će Olan ostaviti na miru
milosnicu a srdţbi svojoj dati oduške protiv
Kukumavke.
Vang Lung je mislio samo na svoju ljubavnicu, a ona
ga je zamolila:— Dopusti da ova ţena bude moja
sluškinja, jer vidiš kako sam sasvim sama na ovome
svijetu. Otac i majka su mi umrli dok još nisam znala
ni da hodam, a stric me je prodao ĉim sam se dovoljno
razvila, i primorao me da vodim ţivot kakav sada vo-
dim. Nikoga nemam na ovome svijetu.
Ona je to govorila u suzama, koje su uvijek bile
obilne i spremne u blistavim uglovima njenih lijepih
oĉiju. A Vang Lung joj ništa nije mogao da odbije
kada bi ga tako pogledala. Osim toga, zaista,
djevojka nije imala nikoga da je sluţi i bila bi sama
u novoj kući, jer je bilo jasno i nije se moglo ni
oĉekivati da će Olan dvoriti milosnicu, govoriti s
njom ili obraćati joj pozornost u kući. Mogao je
jedino da doĊe stric ljepotice Lotosovog Cvjeta, ali
Vang Lung ne bi mogao podnijeti da ovaj zavirkuje i
motri, da bude blizu djevojke i da ga ogovara. Zato
je Kukumavka bila dobra kao i svaka druga sluţavka, a
Vang Lung nije poznavao nikakvu drugu ţenu koja bi
htjela doći.
MeĊutim, izgledalo je da je Olanu obuzeo dubok i
ogorĉen gnjev kada je ugledala Kukumavku. Takav bijes
Vang Lung nikad nije primijetio kod svoje ţene i nije
znao da ona toliko moţe da mrzi. Kukumavka je bila
priliĉno raspoloţena da se sprijatelji sa Olanom.
Istina, nju je plaćao Vang Lung, ali Kukumavka nije
zaboravila da je u velikoj kući ona bila gospodareva
ljubavnica, a Olan jedna od mnogih kuhinjskih
robinja. Ipak, ona oslovi Olanu dosta ljubazno kada
je prvi put vide:
— Zdravo, moja stara prijateljice, evo nas opet
zajedno u istoj kući, samo ti si sada gospodarica i
prva ţena — moja mati! Kako se samo stvari mijenjaju!
Ali Olan je samo pogleda, i kad shvati što je
Kukumavka htjela i tko je ona, ništa ne odgovori već
spusti krĉag vode koji je nosila, uĊe u srednju sobu
u kojoj se Vang Lung odmarao od svoje ljubavi i reĉe
mu otvoreno:
— Što radi ta robinja u ovoj kući?ie da podvikne i da
sodara: „Ovo je moja kuća. Kojoj god ţeni kaţem da
moţe da doĊe, ona će doći. A tko si ti da mi
postavljaš takva pitanja?" Ali nije mogao to da uĉini
zbog nekog stida, jer je Olan bila pred njim. I to ga
je ljutilo, jer nije imao razloga da se stidi. Ono
što je napravio, napravio bi svaki ĉovjek koji ima
srebra.
I pored toga još nije poĉinjao da grdi Olanu,
oklijevao je i pravio se kao da je negdje zaturio
svoju lulu i pipkao se po pojasu. A Olan je stajala
nepomiĉno na svojim velikim nogama i ĉekala odgovor.
Kad on ne reĉe ništa, ona ponovno zapita istim re-
cima:
— Što radi ta robinja u našoj kući?
A kad Vang Lung vide da Olan ţeli odgovor, reĉe
neodluĉno:
— A što te se to tiĉe?
— Podnosila sam — odgovori ţena — njene ohole poglede
za vrijeme svoje mladosti u veliko; kući, njeno
trĉanje u kuhinju po dvadeset puta na dan i povike:
„Daj ĉaj za gospodara, daj jelo za gospodara" i
uvijek je ono bilo i suviše vrelo, ono i suviše
hladno, ono rĊavo skuvano, a ja i suviše ruţna, i
suviše spora ...
Ali Vang Lung još nije odgovorio, jer nije znao što
bi kazao.
Ţena je ĉekala, i dok je on šutio, tople krupne suze
pojaviše se u njenim oĉima. Ţmirkala je i pokušala da
ih zadrţi, i najzad uze kraj svoje plave kecelje pa
obrisa oĉi i reĉe:
— Teške stvari doţivljujem u vlastitoj kući. a nemam
materinske kuće kuda bih se mogla vratiti.
A kada je Vang Lung i dalje šutio i uopće nije
odgovarao, već palio lulu, ona ga pogleda tuţno
svojim ĉudnim mutnim oĉima koje su bile bezizrazne
kao u ţivotinje, pa poĊe pipajući po vratima, jer je
bila obnevidela od suza. Vang Lung je gledao svoju
ţenu kako odlazi i radovao se što je ostao sam, ali
je bio još uvijek postiĊen. To ga je ljutilo.i on
promrmlja dţandrljivo — kao da se prepire s nekim:
— I drugi su ljudi takvi. Ja sam bio dovoljno dobar
prema njoj. Ima i gorih ljudi od mene! — I najzad
uvjeri sebe da Olan mora to da podnese.
Ali se Olan nije pomirila sa takvim ţivotom i trpela
je ćuteći. Ujutro je grejala vodu i davala starom
ocu, a ako Vang Lung nije bio kod milosnice, donosila
bi mu ĉaj. MeĊutim, kada bi Kukumavka došla da traţi
toplu vodu za svoju gospodaricu i zatekla prazan
kotao, na sva njena zapitkivanja Olan ne bi rekla ni
rijeĉi. Sluţavci nije ništa drugo ostajalo nego da
zagrije sama vodu ako joj treba. A kad bi bilo
vrijeme za gotovljenje jutarnje kaše od ţita, u
kazanu se voda nije mogla grijati, a Olan bi na-
stavljala posao ne odgovarajući ni rijeĉi na sve
Kukumavkino prenemaganje.
— Zar moja njeţna gospoĊa da leţi ujutro ţedna u
postelji i ĉezne za gutljajem vode?
Ali Olan nije htjela da je sluša. Samo bi podsticala
peć travom i slamom, pazeći paţljivo na svaku travku,
kao što je radila u starim danima kada je svaki list
bio dragocjen. Tada bi Kukumavka otišla tuţeći se
glasno Vang Lungu. On je bio ljut što njegova
ljubavnica mora da se uznemirava zbog takvih stvari,
pa je otišao do Olan, prekorio je i vikao:
— Zar ne moţeš ujutro da dospiješ još malo vode u
kazan!
Ali ona odgovori tako zlovoljno kao n'kada:
— Bar u ovoj kući nisam rob robova!
Vang Lung se naljuti preko mjere, uhvati ţenu za
ramena, prodrma je i reĉe:
— Nemoj biti gora od najgore budale. To ne rade ni
sluškinje, a kamoli gospodarica.
Olan otrpe njegovo nasilje, pravo ga gledajući i reĉe
prostodušno:
— I toj ţeni si dao moja dva bisera.
Ruka se Vang Lungu spusti, on zaneme, srdţba ga
proĊe, i on ode posramljen. Poslije je kazao
Kukumavki: napr^ggggrggg||pge i kuhinju. Ona
idobnosti koje treba ukazivati Lotosovom cvetnom
tijelu. Ti ćeš kuhati u toj kuhinji što god zaţeliš.
Vang Lung naredi radnicima da sagrade malu kuhinju i
zemljanu peć i kupi jedan dobar kazan Kukumavka je
bila radosna što joj je rekao: „Ti ćeš kuhati u njoj
što god zaţeliš."
Vang Lung je zadovoljno mislio da je najzad uredio
ţivot i da će moći mirno uţivati u svojoj ljubavi. I
još jednom mu je izgledalo da se nikada neće zasititi
milosnice, da mu nikada ne moţe dosaditi njeno
durenje kada spusti oĉne kapke, nalik na listove
ljiljana, ili kad joj se od smijeha zasjaje oĉi dok
gleda u njega.
Ipak mu ta nova kuhinja postade trn u oku, jer je
Kukumavka išla svakog dana u grad i kupovala ovu ili
onu skupu poslasticu iz juţnih gradova. Nabavljala je
jela za koja on nikada nije ĉuo: svakovrsne
lješnjake, sušene medene urme, ĉudne kolaĉe od
pirinĉanog brašna, orahe, crveni šećer, morske ribe,
rogaĉe, i mnoge druge stvari. Sve je to koštalo mnogo
više para nego što je on bio spreman da da, ali ipak
nije koštalo toliko mnogo, u to je bio siguran,
koliko mu je Kukumavka govorila da košta. A ipak se
bojao da joj kaţe: „Ţeno, ti jedeš moj kruh!" jer bi
se uvredila i naljutila na njega, a to bi bilo
neprijatno i njegovoj ljubavi. Zato mu nije ništa
drugo ostajalo već da nerado gura ruke u kesu.
Rasipanje ga je još više peklo, iz dana u dan, jer
nije imao kome da se potuţi. Ta ga je stvar sve više
bolela i pomalo rashlaĊivala ljubavnu vatru prema
Lotosovom Cvijetu.
Od te prve neprijatnosti pojavi se još jedna manja.
Ţena njegovog strica, koja je voljela dobra jela,
dolazila je ĉesto u unutrašnje dvorište za vrijeme
ruĉka i tamo se odomaćila. A Vang Lungu se nije
sviĊalo što je Lotosov Cvijet iz cijele njegove kuće
baš izabrala nju za prijateljicu. Tri su ţene jele u
unutrašnjem dvorištu i neprestano razgovarale,
šaputale i smejale se. Bilo je neĉega u ţene njegovog
strica što se dopadalo milosnici, pa su te tri ţene
uţivale zajedno, a to se Vang Lungu nije svidjelo.
Ali ništa nije mogao da uĉini, jer kada je pokušao da
njeţno skrene pozornost svojoj milosnici:
— Lotose, cvete moj, ne rasipaj svoju ljupkost na tu
debelu vješticu. Tvoja draţ je potrebna mome srcu, a
ta ţena moga strica nepouzdano je i lukavo stvorenje.
Ne dopada mi se što je u tvojoj blizini od svanuća do
mraka! — Lotos se rasrdi i odgovori osorno, pućeći
usnice i odmiĉući glavu od njega:
— Nemam nikoga osim tebe. Nemam ni prijateljica, a
navikla sam na veselu kuću. A ovdje nema nikoga osim
tvoje prve ţene, koja me mrzi, i tvoje djece, koja su
mi gora od more, dok ja nemam nijedno dijete.
Tada Lotosov Cvijet upotrijebi svoje oruţje protiv
njega i nije htjela da ga pusti u sobu te noći,
ţaleći se:
— Ti me ne voliš, jer da me voliš, ţelio bi dh budem
sretna!
Vang Lung odjednom postade ponizan, zabrinut,
popustljiv i ţalostan, pa odgovori:
— Neka bude zauvijek onako kako ti ţeliš!
Tada mu ona velikodušno oprosti, a on se bojao ĉak da
je prekori što je htjela da ga otjera te noći od
sebe. Poslije toga, kada je Vang Lung dolazio kod
nje, ako je razgovarala, pila ĉaj ili jela poslastice
sa strinom, puštala ga je da ĉeka i bila nepaţljiva
prema njemu. Vang Lung je odlazio ljutit što ga
lijepo ne doĉekuje kada je druga ţena tamo. I njegova
se ljubav hladila pomalo, mada nije bio svjestan
toga.
Ljutilo ga je i to što njegova strina jede hranu koju
je on morao kupovati za Lotosov Cvijet, i što postaje
sve deblja i masnija. Ali nije mogao ništa da kaţe,
jer je ona bila mudra, uvijek uĉtiva, laskala mu i
ustajala kada je ulazio u sobu.
I zato njegova ljubav prema Lotosovom Cvijetu nije
više bila potpuna i savršena kao ranije, kada mu je
sasvim obuzimala i razum i tijelo. Ti lijepi trenuci
bili su sada protkani sitnim zaĊevicama, koje su mu
utoliko teţe padale što je morao da ih podnosi anije
mogao da ode do svoje prve ţene i da se slobodno
izjada, jer su sada ţivjeli odvojeno.
Kao što iz jednog korena nikne trnje po cijeloj
poljani, tako su i Vang Lunga poslije prve neprilike
muĉile sve nove i nove. Jednoga dana njegov se otac —
za koga nitko ne bi rekao da išta vidi, jer je u
svojoj starosti stalno drijemao — probudi iznenadno
iz svog sna na suncu i, oslanjajući se na štap sa
zmajevom glavom, koji mu je Vang Lung kupio za
sedamdeseti roĊendan, odgega prema vratima gdje je
visila zavjesa izmeĊu velike sobe i dvorišta po kome
se Lotos šetala. Stari ĉovjek nikada ranije nije
opazio ova vrata, nije primijetio ni da je dvorište
sagraĊeno, i oĉigledno nije znao da li je koje novo
lice došlo u kuću ili ne, a Vang Lung nikada mu nije
kazao: „Imam drugu ţenu", jer je stari ĉovjek bio
gluh, pa nije mogao ni razumjeti ako bi mu se i reklo
nešto novo izvan svijeta u kome je ţivio.
Ali toga dana starac je bez ikakvog povoda pošao
prema tim vratima i povukao zavjesu. Bilo je veĉer, a
Vang Lung se šetao sa milosnicom po dvorištu. Stajali
su pored ribnjaka. Ona je gledala ribice, a on nju. A
kada stari ĉovjek spazi sina kako stoji pored vitke
nabeljene djevojke, povika Ijutito, isprekidanim
glasom:
— U ovoj kući ima jedna bludnica! — I ne htede
ušutjeti mada Vang Lung — bojeći se da se Lotosov
Cvijet ne naljuti, jer je to malo stvorenje, kad je
bilo bijesno, znalo vriskati i udarati rukama — priĊe
i odvede oca u dvorište stare kuće, umirujući ga:
— Stišaj svoje srce, oĉe moj! To nije bludnica nego
druga ţena u kući.
Ali stari nije htio da ĉuti. Da li je on ĉuo što se
priĉa ili nije, nije se znalo, samo je stalno ponav-
ljao: — Evo bludnice u kući. — A kad ugleda Vang
Lunga kraj sebe, reĉe mu: — I ja sam imao ţenu, i moj
je otac imao ţenu, i svi smo mi obraĊivali zemlju. —
I opet povika poslije nekog vremena. — Ja kaţem da je
ona bludnica.I tako ta podmukla mrţnja prema
Lotosovom Cvijetu probudi oca iz staraĉkog i
ćutljivog spavanja. On bi stalno odlazio do vrata
njenog dvorišta i iznenada zakreštao:
— Bludnice!
Ili bi razgrnuo zavjesu izmeĊu dvorišta i bijesno
pljunuo na poploĉano tlo. Traţio bi sitno kamenje pa
bi ga svojom slabom rukom bacao u jezerce da poplaši
ribe, i na taj detinji naĉin iskazivao svoju ljutnju.
I taj dogaĊaj je unio nemir u Vang Lungovu kuću. Bilo
ga je stid prekoreti svoga oca. A bojao se ljutnje
Lotosovog Cvjeta, otkako je našao da ima priliĉno
svaĊalaĉku narav, kojoj je lako puštala na volju. Ta
njegova briga kako da zadrţi oca da ne ljuti
milosnicu bila mu je nepodnošljiva. I to mu priĉini
još veći teret od njegove ljubavi.
Jednog dana Vang Lung ću vrisak iz unutrašnjeg
dvorišta i odmah potrĉa, jer prepoznade glas svoje
ljubavnice. Kad — tamo zateĉe svoja dva mlaĊa
djeteta, blizance, djeĉaka i djevojĉicu, koji su
uveli u dvorište sirotu ludu, svoju stariju sestru.
Djeca su radoznalo piljila u ţenu koja je ţivjela u
unutrašnjem dvorištu. Dva starija djeĉaka, svjesna i
plašljiva, znala su dobro zašto je ona tamo i što
njihov otac radi s njom, mada nikad nisu o tome
glasno govorila, već samo krišom izmeĊu sebe
razgovarala. Ali radoznalost dvoje mlaĊih nikako nije
mogla da se zadovolji virenjem, njuškanjem mirisa
Lotosovog Cveta i zamakanjem prstiju u zdjele koje je
Kukumavka iznosila.
Lotosov Cvijet se više puta ţalila Vang Lungu da joj
djeca smetaju i ţeljela je da ih na neki naĉin od-
strani, pa da nema više muke s njima. Ali on nije bio
voljan da to uĉini i odgovori joj u šali:
— I njima je prijatno da gledaju lijepo lice, kao što
je to zadovoljstvo i njihovom ocu.
I zato Vang Lung ne preduze ništa, već jedino zabrani
deri da ulaze u dvorište. Dok je on pazio, djeca su
slušala, ali ĉim bi glavu okrenuo, ona bi krišom
trĉkarala unutra i van. A jadna luda oLotosovom
Cvijetu ništa nije znala. Sjedila je samo na suncu
kraj zida vanjskog dvorišta, smešila se i igrala
komadom savijenog platna.
Toga dana, meĊutim, dva starija sina su bila u školi,
a blizanci se sloţiše da je pravo da i luda vidi ţenu
u unutrašnjem dvorištu. Uhvatili su zato sestru za
ruku i uvukli je u dvorište. Jadna djevojka stala je
pred Lotosov Cvijet, koja ludu nikad nije vidjela.
Buljila je u ljepoticu i sela. A kada je opazila ţivu
boju svilenog kaputa koji je Lotosov Cvijet nosila i
sjajni nefrit u ušima, obuze je neka neobiĉna radost
zbog toga prizora, pa ispruţi ruke da uhvati te
svijetle boje. Smijala se glasno i besmisleno, a
milosnica se poplaši i vrisnu, tako da Vang Lung
dotrĉa. Lotosov Cvijet je drhtala od ljutnje,
skakutala goredole svojim malenim nogama i pretila
prstom sirotoj djevojci koja se smijala:
— Neću ostati u ovoj kući ako mi ova luda priĊe
blizu. Nitko mi nije rekao da mi je duţnost da trpim
proklete budale i tu prljavu tvoju djecu. Da sam to
znala, ne bih nikad došla! — I odgurnu malog
zabezeknutog djeĉaka koji joj je bio najbliţi i drţao
svoju sestru bliznakinju za ruku.
Velika srdţba obuze Vang Lunga, jer je volio svoju
djecu, pa reĉe osorno:
— Ni od koga neću da ĉujem da mi grdi djecu i moju
ludu siroticu, ĉak ni od tebe, koja si jalova!
— 1 skupi djecu i reĉe im: — IzaĊi sine, izaĊite sine
i kćerko, i ne dolazite više u dvorište ove ţene. jer
vas ona ne voli. A tko vas ne voli, ne voli ni vašeg
oca. — A starijoj djevojci reĉe s velikom neţnošću:
— A ti, moja sirota ludo, vrati se na svoje mjesto,
na sunce. — Jadnica se smijala, a on je uze za ruku i
odvede.
Vang Lung je bio vrlo ljut što se Lotosov Cvijet
usudila da proklinje njegovu kćerku i da je naziva
budalom. Tištao ga je taj bol zbog jadne djevojke i
nije htio da se pribliţi milosnici dandva, već se
igrao s djecom i otišao u grad da kupi slatkih
jeĉmenih kolaĉa za svoju sirotu ludu. Utešio se
donekle njenom detinjom radošću kada je dobila
slatkišeA kada je opet otišao kod Lotosovog Cvjeta,
ni on ni ona ne pomenuše da nije dolazio dva dana.
Ali milosnica se naroĉito trudila da mu ugodi, i zato
se oprosti ţeni njegovog strica s kojom je pila ĉaj
kad doĊe Vang Lung:
— Sada je moj gospodar došao po mene! Moram mu biti
poslušna, jer mi poslušnost priĉinjava uţivanje! — I
ĉekala je sve dok ţena nije otišla.
Tada priĊe Vang Lungu, uze njegovu ruku i privuĉe je
svome licu umiljavajući se. Ali Vang Lungu, iako je
još volio Lotosov Cvijet, to nije više bila ista
ljubav kao ranije.
I doĊe dan kada je ljeto već bilo prošlo, nebo u
ranom jutru bilo isto, hladno i plavetno kao morska
voda, a svezi jesenji vjetar snaţno duvao, i kada se
Vang Lung probudi kao iza sna. IzaĊe na prag i po-
gleda preko njiva. Opazi da je voda ustuknula i ze-
mlja se prostirala svetlucajući pod suvim hladnim
vjetrom i toplim suncem.
Tada jedan glas, snaţniji od njegove strasti, uzviknu
u njemu, glas stare ljubavi za zemljom. I on je bio
jaĉi od svega! Zdera sa sebe dugaĉku odjeću izu
baršunaste cipele i bijele ĉarape, podvi ĉakšire do
koljena pa izaĊe pun snage i vatre i povika:
— Gdje je motika, gdje je plug? I gdje je sjeme za
setvu? Hajde, Ĉingu, prijatelju moj, hajde pozovi
ljude! Ja odlazim na zemlju!
XXI
Kao što je izlijeĉio srce, napaćeno ţudnjom za
zemljom, kada je došao iz juţnog grada i zaboravio na
gorke satove koje je tamo prepatio, tako se sada Vang
Lung ponovno izlijeĉio od ljubavne bolesti dobrom
crnom grudom sa svojih polja, kad osjeti vlaţno tlo
pod nogama i omirisa prijatni miris grude koji se
dizao iz preoranih brazda. RasporeĊivao je radnike, i
oni tog dana obaviše veliki posao, orući tamo i orući
ovamo. Vang Lung je prvo stajao iza volova, pucao
biĉem preko njihovih leĊa i gledao duboku brazdu
zemlje kako se pod plugom prevrće. Zatim pozva Ćinga
i dade mu vodice, a on sam uzg motiku i poĉe da mrvi
grudve u tanku glinastu prašinu, mekanu kao crni
šećer i taninu od vlage. To je radio iz ĉiste radosti
koju je nalazio u poslu, a ne iz kakve potrebe. A
kada se umori, leţe na svoju njivu i zaspa, a
zdravlje iz zemlje raširi se po njegovom tijelu i
izljeĉi ga od bolesti.
Tek kada se spuštala noć a nijedan oblak ne potamni
blistavo sunce koje je zalazilo, Vang Lung uĊe u
kuću. Tijelo ga je boljelo, bio je umoran, ali se
osjećao preporoĊen. On razdera zavjesu na vratima
unutrašnjeg dvorišta u kome se Lotos šetala u svojim
svilenim odećama. Kad ga ona vide, poĉe da viĉe zbog
zemlje na njegovom odijelu, i strese se kad joj se.
pribliţi. Ali Vang Lung se nasmije i uhvati svojim
uprljanim rukama njene zmijaste ruĉice, ponovno se
nasmije i reĉe:
— Sad vidiš da je tvoj gospodar obiĉan seljak, a ti
si prema tome seljaĉka ţena!
— Seljaĉka ţena nisam, makar ti bio što ti je volja!
Vang Lung se opet nasmije i mirno se udalji od nje.
Te veĉeri pojede pirinaĉ, onako prljav od zemlje, i
tek se bez volje umi prije spavanja. Dok se prao,
opet se smijao, jer se ovog puta nije prao ţene radi.
Smijao se, jer je bio slobodan.
Tada se Vang Lungu uĉini kao da je dugo vremena bio
odsutan i da odjednom ima puno stvari koje treba da
uradi. Polje je traţilo da se uzore i zaseje. Dan za
danom ga je obraĊivao, a bledilo koje mu je donijela
njegova ljubav potamni pod suncem u ugasitomrku boju.
A njegove ruke, s kojih su nestali ţuljevi za vrijeme
ljubavnog lenstvovanja, opet otvrdnuše tamo gdje ih
je motika pritiskivala i gdje su drške pluga
ostavljale trag.
Kada se Vang Lung vraćao kući u podne ili uveĉer,
slatko bi jeo hranu koju je Olan spremala za njega,
dobar pirinaĉ, kupus, grahovu grušetinu,bijeli luk i
ţitni kruh. Milosnica je stavljala ruku na svoj mali
nos, i kad bi Vang Lung prilazio, vikala bi jer je
mirisao na znoj. On se smijao i ništa ga se to nije
ticalo, već joj je unosio svoj dah u lice, a ona je
morala da trpi, jer je Vang Lung sada jeo što mu se
sviĊa. Opet je bio pun zdravlja i izlijeĉen od
ljubavne bolesti, pa je mogao slobodno dolaziti kod
milosnice, zadovoljiti se, a zatim posvećivati drugim
stvarima.
Tako su obje ţene zauzele svoja mjesta u kući;
Lotosov Cvijet — njegova igraĉka, njegova naslada u
ĉijoj je ljepoti, njeţnosti i radosti zadovoljavao
strasti, a Olan ţena za rad, majka koja mu je rodila
sinove, vodila kuću, hranila njega, oca njegovog i
njegovu djecu. Ponosio se Vang Lung kada su ljudi u
selu zavidno govorili o lepotici u unutrašnjem dvo-
rištu.
Priĉalo se o njoj kao o retkom dragom kamenu ili o
skupocenoj igraĉki. Istina, taj alem kamen bio je
beskoristan, ali je bio oliĉenje sreće ĉovjeka koji
je prešao onu granicu kada je bio samo nahranjen i
odeven, i koji je mogao, ako je ţelio, da troši novac
na uţivanje.
A najviše od svih ljudi u selu Vang Lungov stric je
raznio glas o njegovom blagostanju. On je sada bio
kao pas koji se ulaguje i ţeli da zadobije naklonost.
Govorio je:
— Eto moga sinovca, koji za svoje uţivanje drţi ţenu
kakvu nitko od nas obiĉnih ljudi nikada nije vidio. —
Onda bi nastavljao: — On odlazi toj svojoj ţeni koja
nosi odjeće od svile i satina kao gospoĊa u velikoj
kući. Ja to nisam vidio, ali mi moja ţena priĉa. — Pa
bi dalje opet produţavao: — Moj sinovac, sin moga
brata, osniva veliku kuću i njegovi će sinovi biti
sinovi bogatog ĉovjeka i neće imati potrebu da rade
cijelog svog ţivota.
Zato su ljudi iz sela gledali Vang Lungasa sve većim
poštovanjem, govorili s njim ne više kao sa sebi
ravnim, već kao s gospodarem koji ţivi u velikoj
kući. Dolazili su da od njega pozajme novac na
interes i pitali ga za savjet oko ţenidbe svojih
sinova i udaje kćerki. Ako su dvojica imali spor zbog
meĊe u polju, Vang Lunga su pozivali da presudi, i
njegova je odluka primana, kakva bila.
Pošto se Vang Lung zasitio svojom ljubavlju, postade
spokojan i zauzet drugim novim stvarima Kiše su
padale na vrijeme, a pšenica klijala i rasla. A tek
kad godina preĊe u zimu, odnese Vang Lung svoje ţito
na trţište, jer ga je ĉuvao dok se cijene ne podignu.
Ovoga puta povede sobom svoga prvenca.
Ponos je za ĉovjeka kad vidi svog najstarijeg sina
gdje glasno ĉita slova na hartiji i piše ono što i
drugi mogu da proĉitaju. Tu slavu sada Vang Lung
dozive. Ponosito je stajao dok je djeĉak pisao. Nije
se smijao kad su pisari, koji su mu se nekada , sada
govorili:
— Lijepa slova djeĉak piše! Vijest je, nema što! Ne,
Vang Lung nije htio da pokaţe da je nešto
neobiĉno što ima takvog sina, premda mu je srce bilo
gotovo da prsne od ponosa kada je djeĉak odmah
primijetio dok je ĉitao: — Ovdje je pogrešno slovo
koje ima za osnovu šumu a treba da ima za osnovu
vodu. — Zato je bio primoran da se okrene u stranu.
Kašljao je i pljuvao na pod da bi se nekako spasio. A
kada ţamor iznenaĊenja zahvati ĉinovnike zbog
mudrosti njegovog sina, on samo reĉe:
— Onda to izmjeni! Mi nećemo staviti svoje ime na
nešto rĊavo napisano.
I stajao je Vang Lung ponosito i gledao, dok je
njegov sin uzeo ĉetkicu i izmijenio pogrešni znak.
Kada je to bilo gotovo, i sin napisao oĉevo ime na
ugovor o prodaji ţita i priznanicu za primljeni
novac, poĊoše obojica kući, otac i sin zajedno.
A Vang Lung je mislio da je njegov sin sada već
ĉovjek, i pošto mu je bio najstariji sin, to je morao
da uĉini ono što mu duţnost nalaţe. Trebalo je da
gleda da naĊe djevojku i vjeri je za sina, tako da
djeĉak ne mora ići u prosidbu u veliku kuću kao on i
uzeti ono što je preostalo i što nitko drugi nije
htio, jer je njegov sin — sin ĉovjeka koji je bogat i
ima ubaštinjenu zemlju.Zato je sam Vang Lung poĉeo da
traţi djevojku koja bi mogla biti ţena njegovom sinu.
To nije bio lak zadatak, jer on nije htio obiĉnu i
prostu devojku. O tome je razgovarao jedne noći s
Ĉingom, kada su obojica ostali sami u srednjoj sobi i
sraĉunavali što treba da kupe za prolećnu setvu i
koliko im je ostalo vlastitog sjemena. Razgovarao je
s Ĉingom, ali nije oĉekivao od njega veliku pomoć,
jer je znao da je i suviše prost. Ali mu je isto tako
bilo poznato da je taj ĉovjek vjeran kao pas i bilo
mu je milo da poverava svoje misli jednom takvom
ĉovjeku.
Ĉing je ponizno stajao dok je Vang Lung sjedio za
stolom i govorio. I pored navaljivanja, Ĉing nije
htio, otkako je Vang Lung postao bogat, da sjedi u
njegovom prisustvu, kao da su ravni jedan drugom, već
je slušao s velikom paţnjom kako ovaj govori
0 svome sinu i djevojci koju je traţio. A kada Vang
Lung zašuti, Ĉing uzdahnu i reĉe neodluĉnim glasom,
jedva nešto jaĉim od šapata:
— Da je ovdje moja sirota kćerka i da je zdrava, ti
bi je mogao dobiti zabadava, i uz to moju zahvalnost.
Ali gdje je ona, ja ne znam. Moţda je mrtva, što ja
znam.
Tada mu Vang Lung zablagodari, ali se uzdrţa
1 ne reĉe što je mislio. Za njegovog sina mora se
naći ţena koja će biti boljeg soja nego kćerka jednog
siromaha kao što je Ĉing. Istina, on je dobar ĉovjek.
ali ipak je obiĉan seljak na tuĊem zemljištu.
Vang Lung je krio svoju namjeru. Slušao je ovdeonde
po ĉajdţinicama kada se govorilo o udavaĉama i
bogatim ljudima u gradu koji su imali kćeri za^
udaju. Ţeni svoga strica ništa nije govorio, ĉuvajući
tajnu od nje. Ona je mogla da nabavi za njega osobno
ţenu iz ĉajdţinice, taj joj je posao išao od ruke.
Ali za svog sina nije htio da mu bude provodadţika,
jer nije poznavala djevojke koje su dolazile u obzir.
Godina je zapadala u snijeg i oštru zimu. Praznici
naiĊoše. Jelo se i pilo, i doĊoše ljudi ne samo iz
okoline već i iz grada da Vang Lungu poţele sreću.
Govorili su mu:— Zaista, nema veće sreće koju ti
moţemo poţeljeti. Imaš u svojoj kući i sinove, i
ţene, i novac, i zemlju.
A Vang Lung, u svilenoj odjeći, sa sinovima dobro
obuĉenim pokraj sebe; slatkim kolaĉima, semenjem od
lubenice i orasima na stolu; crvenim natpisima
zalepljenim na svim vratima za sretnu Novu godinu i
blagostanje — znao je da je zbilja sretan.
Ali godina preĊe u proljeće, vrbe tek što ozeleneše,
breskve procvetaše, a Vang Lung još nije našao onu
koju je traţio za svog sina.
Proljeće otpoĉe dugim toplim danima i zamirisa
rascvetanom šljivom i trešnjom. Vrba potpuno razvi
lišće i raširi se, drveće ozelene, a vlaţna zemlja,
puna roda, poĉe da isparava. Najedared se Vang Lungov
stariji sin promjeni i prestade da bude dijete.
Odjednom postade šutljiv i zlovoljan. Nije htio da
jede ovo i ono jelo, dosadile su mu knjige. Vang Lung
se poplašio. Nije znao što da radi i htio je da zove
lijeĉnika.
Nije bilo naĉina kojim bi se deĉko mogao popraviti,
jer kada bi mu otac rekao samo malo oštrije: — Jedi
ovo dobro meso i pirinaĉ — djeĉak bi postajao
jogunast i ţalostan. A kad bi se Vang Lung malo
naljutio, sin bi briznuo u plaĉ i pobjegao u sobu.
Vang Lung je bio potpuno iznenaĊen i ništa nije mogao
da razumije, nego izaĊe za djeĉakom i reĉe mu što je
blaţe umio:
— Ja sam tvoj otac, rijeĉi mi što ti je na srcu! Ali
djeĉak je samo jecao i uporno odmahivao
glavom.
Osim toga, mladić omrznu svog starog uĉitelja i nije
htio jutrom da ustaje i ide u školu, dok ga Vang Lung
ne bi izgrdio ili izlupao. Onda bi djeĉak odlazio
mrzovoljno i katkada provodio cijele dane skitajući
gradskim ulicama. Vang Lung bi to doznao tek uveĉer,
kada bi mlaĊi sin pakosno kazao:
— Stariji brat nije bio danas u školi!Vang Lung bi se
tada razljutio na svog starijeg sina i grdio ga:
— Zar ja da bacam dobro srebro ni za što?
I u svom besu oborio bi se na djeĉaka i tukao ga
bambusom dok ne bi Olan ĉula i pojurila iz kuhinje i
stala izmeĊu svoga sina i njegovog oca, tako da su
udarci padali na nju, mada je Vang Lung pokušavao da
dohvati sina. Jedna je stvar bila ĉudnovata. Djeĉak
bi briznuo u plaĉ za najmanji prekor. A te batine
bambusom izdrţavao bi ne puštajući glasa, samo bi mu
lice postajalo blijedo kao u kipa. Dan i noć
razmišljao je Vang Lung o tome i nije mogao da
razumije.
Jedne veĉeri poslije jela, baš je Vang Lung mislio
kako je toga dana izbio najstarijeg sina što nije
otišao u školu, kad Olan uĊe ćutke u sobu i stade
kraj Vang Lunga. On primjeti da ona ima nešto da mu
kaţe:
— Govori! Što hoćeš, majko moga sina?
A ona poĉe: — Beskorisno je da tuĉeš djeĉaka. Vidjela
sam gdje sliĉno raspoloţenje dolazi mladoj gospodi u
dvorištima velike kuće. Postajali su setni, a kada bi
stari gospodar našao robinje za njih, ako se već nisu
sami pobrinuli, bolest je prolazila lako.
— Ali to ne mora biti sluĉaj s mojim sinom! —
odgovori Vang Lung prepirući se. — Kad sam bio
djeĉak, ja nisam imao takvu ćud, takve nastupe pla-
kanja, a nisam ni uţivao s robinjama.
Olan promisli i odgovori polako: — Takvo raspoloţenje
vidjela sam samo kod mladih gospodara. Ti si radio
zemlju, ali tvoj sin je kao neki mladi gospodar i
leškari po kući!
Kada je Vang Lung o ovome malo razmislio, iznenadi
se, jer je vidio istinu u onome što je Olan govorila.
Toĉno je da on kao djeĉak nije imao vremena za setu,
jer je morao ustajati u svanuće, ujarmljivati volove
i izlaziti s plugom i motikom. A za vrijeme ţetve
radio je sve dok mu se leĊa ne polome. Ako mu se
plakalo, plakao je, jer ga nitko nije ĉuo. Nije mogao
da bjeţi od posla kao njegov sin iz škole, jer da je
to uĉinio, ne bi bilo kruha za radi.
Setto se svega toga i pomisli:
— Ali moj sin nije takav! On je neţniji nego Sto sam
bio ja. Njegov je otac bogat, a moj je bio siromah.
On nema potrebe da radi, jer ja imam radnike na
svojim poljima. A osim toga, ne moţe se uzeti takvo
uĉeno stvorenje kao što je moj sin i postaviti za
plug.
A potajno je bio ponosit što ima takvog sina i reĉe
ţeni:
— Dobro, to što sliĉi na nekog mladog gospodara, to
je druga stvar. Ali ja ne mogu kupiti robinju za
njega. Veriću ga i rano oţeniti. Tako mislim da ćemo
urediti cijelu stvar.
Zatim ustade i ode u unutrašnje dvorište.
XXII
A kada je Lotosov Cvijet vidjela u svom prisustvu
Vang Lunga zamišljenog i zanesenog drugim stvarima, a
ne njenom ljepotom, burila se i govorila:
— Da sam znala da ćeš me poslije nepune godine
gledati a ne vidjeti, ostala bih u ĉajdţinici! — Dok
je ovo govorila, okrenula je glavu i gledala iskosa,
tako da se on nasmije, uze njenu ruku, prinese je
licu i omirisa.
— Ĉovjek — reĉe on — ne moţe uvijek misliti na nakit
koji je prikaĉio na svoj kaput. Ali kada bi ga
nestalo, gubitak ne bi mogao podnijeti. Ovih dana
razmišljam o najstarijem sinu, mislim kako je njegova
krv nemirna od ĉeţnje. On se mora oţeniti, a ja ne
znam kako da mu naĊem izabranicu. Neću da uzme kćerku
kakvog seljaka iz sela, jer to nije zgodno, budući da
nosi zajedniĉko ime Vang. A u gradu nikoga ne
poznajem dovoljno dobro da mu kaţem: „Evo moga sina,
eto tvoje kćerke." Mrzi me da odem do neke
provodadţike, jer ona moţe imati sluĉajno kakvu
pogodbu s ĉovjekom koji ima bogaljastu ili budalastu
kćer.A Lotosov Cvijet, koja je s naklonošću gledala
na starijeg sina otkako je izrastao, visok i mio, u
rano doba muţevnosti, uţivala je u ovome što je Vang
Lung govorio. Premišljala je netko vrijeme pa
odgovori:
— Bio je jedan ĉovjek koji je obiĉavao da dolazi u
veliku ĉajdţinicu. Ĉesto je priĉao o svojoj kćeri
zbog toga što je nalik na mene, malena i vitka, ali
je bila još dijete. Taj mi je ĉovjek govorio: „Volim
te s nekom neobiĉnom nelagodnošću kao da si moja
kćerka. I suviše si njoj sliĉna. To me uznemiruje,
jer nije po zakonu." I zbog toga, iako sam mu se
najviše dopadala, on ode velikoj riĊoj djevojci,
nazvanoj Narov Cvijet.
— Kakav je bio taj ĉovjek? — upita Vang Lung
— Bio je dobriĉina! Imao je gotovog novca, plaćao je
svojoj djevojci sve što je obećao. Sve su mu ţeljele
dobro, jer nije bio pakostan. Ako je ponekad koja
djevojka bila umorna, nije vikao da je prevaren, kao
što to neki rade, već je govorio uĉtivo, kao kakav
knez ili kao da je iz uĉene i otmene kuće„Dobro, evo
ti srebro i odmori se, dijete moje, dok ljubav opet
ne procveta." On nam je tepao vrlo njeţno. — Lotosov
Cvijet se zamisli, ali Vang Lung produţi brzo, da bi
je trgao iz sanjarenja, jer mu se nije dopadalo da
misli o svom starom ţivotu.
— Ĉime se bavio taj ĉovjek kad je imao toliko srebra?
Lotosov Cvijet odgovori:
— Ne sjećam se toĉno, ali mislim da je bio vlasnik
neke ţitarske radnje. Pitat ću Kukumavku jer ona sve
zna o muškarcima i njihovom bogatstvu.
Milosnica lupi o dlanove i Kukumavka dotrĉa iz
kuhinje. Njeni debeli obrazi i nos bili su zajapureni
od vatre. Lotosov Cvijet je zapita:
— Tko je bio onaj veliki debeli dobriĉina koji je
prvo došao kod mene, a poslije otišao Narovom Cvijetu
iako je mene najviše volio, samo zato što sam ja li-
ĉila na njegovu malu kćerku, pa ga je to muĉilo.
Kukumavka odgovori smjesta: — Ah, to je bic Liju,
ţitarski trgovac. Ah, kako je bio dobar ĉovek!
Spuštao bi srebro na moj dlan kad god bi me vidio.
— A gdje je njegova radnja? — upita Vang Lung
nemarno, jer je mislio da od svega toga neće ništa
biti pošto su to bila samo ţenska prepriĉavanja.
— U Ulici kamenog mosta! — reĉe Kukumavka. I prije
nego što ona dovrši, Vang Lung pljesnu
rukama od radosti:
— E, pa to je tamo gdje i ja prodajem ţito. Zgodna bi
to stvar bila kad bi mogla da se udesi.
Sada se i Vang Lung zagreja za ovu stvar, jer mu je
izgledalo zaista lijepo da oţeni sina kćerkom ĉovjeka
kome je prodavao ţito.
Kada je imala da se svrši neka stvar oko novca,
Kukumavka bi je uvijek namirisala kao štakor loj.
Ubrisala je ruku o kecelju i brzo rekla:
— Ja sam spremna da posluţim gospodara! Vang je bio
neodluĉan i pogleda sumnjivo u njeno lukavo lice, ali
Lotosov Cvijet dodade veselo:
— Divno! Neka Kukumavka ode i zapita ĉovjeka Liju. On
nju dobro poznaje i stvar se moţe urediti, jer je
Kukumavka dovoljno okretna. I ako to bude dobro
izvela, mora da dobije bošĉaluk.
— Sve ću svršiti — govorila je Kukumavka razdragano,
i nasmije se kad pomisli na nagradu u dobrom srebru
na svome dlanu. Odreši kecelju i reĉe vaţno: — Idem
sada odmah, meso je gotovo, samo da se još malo
prokuva, a povrće je oprano.
Ali Vang Lung nije o toj stvari podrobno razmislio,
jer se pitanje ţenidbe njegovog sina nije moglo da
resi napreĉac, i zato reĉe:
— Ne! Ništa još nisam odluĉio! Promisliću nekoliko
dana i reći ću vam što mislim.
2ene su bile nestrpljive, Kukumavka zbog srebra, a
Lotosov Cvijet zbog toga što će je taj provodadţiluk
zabavljati. Ali Vang Lung ne popusti i izaĊe:
— Ne! U pitanju je moj sin i ja ću ĉekati!
I tako bi, moţda, Vang Lung oklijevao dugo i ra-
zmišljao, da njegov najstariji sin ne doĊe jednog
jutra kući zaţarena lica, crven od pića. Zaudarao je
na vino i teturao se. Vang Lung je ĉuo kako mu sin
posrće u dvorištu i istrĉa da vidi što je. Djeĉaku je
bilo muka i stade da povraća pred ocem, jer nije bio
naviknut na pića jaĉa od bijelog slabog vina. To su
vino oni sami pravili od uzavrelog riţe. Sin se
zatetura i pade na zemlju — na ono što je povratio
kao pas.
Vang Lung se poplaši, pozva Olan, pa zajedno podigoše
sina. Majka ga opra i stavi na postelju u svoju sobu,
ali prije nego što ga je smjestila, djeĉak zaspa kao
priklan, i nije mogao ništa da odgovori kad otac
stade zapitkivati.
Tada Vang Lung ode u sobu u kojoj su sinovi spavali.
MlaĊi brat je zevao, protezao se i uvijao knjige za
školu u komad sukna. Vang Lung ga zapita:
— Zar tvoj stariji brat nije bio u krevetu prošle
noći s tobom?
Djeĉak nerado odgovori:
— Nije!
Bješe nekakav strah u deĉakovom pogledu, i kad to
primjeti Vang Lung, viknu oštro:
— Kuda je lunjao? — A kad djeĉak ne htede da
odgovori, otac ga zgrabi za vrat, protrese i razdera
se: — Rijeĉi mi sve, pseto jedno malo!
Dijete se poplaši batina, zajeca, udari u plaĉ i kroz
suze promrmlja:
Stariji mi je brat rekao da ništa ne kaţem. Rekao je
da će me štipati i bosti vrelom iglom ako ga tuţim.
Obećao mi je para ako ne kaţem gdje je bio!
Na te rijeĉi Vang Lung pobesne:
— Rijeĉi mi odmah, ti što si zasluţio da te na mjestu
ubijem!
Djeĉak pogleda oko sebe, i kada vide da će ga otac
zadaviti ako ne prizna, reĉe oĉajno:
— Svega je tri noći bio odsutan. Ali što radi, ne
znam! Znam samo toliko da izlazi sa sinom tvoga
strica, našim roĊakom.
Vang Lung skide ruku sa deĉakovog vrata, odgurnu ga u
stranu i ode u stan svoga strica. Tamo naĊe njegovog
sina, zaţarena od vina, kao što je bio i njegov sin
prvenac, ali sigurnijeg na nogama, jer je bio stariji
i naviknut na provode muškaraca. Vang Lung viknu na
njega:
— Kuda si vodio moga sina? Mladić se podrugljivo
nasmije i reĉe:
— Ah, tom sinu moga brata od strica nije nitko
potreban da ga vodi. On zna da ide i sam!
Vang Lung još jednom zapita. Ovog puta mu je
izgledalo da će ubiti sina svoga strica, to bezo-
brazno lopovsko lice, i razdera se iz sveg glasa:
— Gdje je bio moj sin noćas?
Mladić se poplaši od Vang Lungovog glasa, saţe svoje
bezobrazne oĉi i odgovori mrzovoljno:
— On je bio u kući bludnice koja ţivi u dvorištu
nekadašnje velike kuće.
Kad Vang Lung ovo ću, duboko uzdahnu. Bludnicu su
poznavali mnogi ljudi, ali kod nje nitko nije išao
osim siromaha i obiĉnih ljudi, jer nije bila više
mlada i davala je mnogo za malo para. Vang Lung to
jutro nije ništa okusio, već izaĊe gladan kroz kapiju
i uputi se preko polja. Ovog puta nije primećivao
ništa na svojim njivama, nije gledao kakva će biti
ţetva, jer mu je toliko nevolje donio roĊeni sin.
Išao je pognute glave, prošao gradsku kapiju i svra-
tio u kuću koja je nekada bila velika.
Teška vrata bila su širom otvorena i nitko više nije
spuštao njene debele gvozdene poluge, jer je kroz
njih mogao da ulazi i izlazi svatko tko je htio. I
Vang Lung proĊe kroz tu kapiju. Dvorišta i sobe
velike kuće bile su pune sirotinje. Ĉitava obitelj
zakupljivala je samo jednu sobu. Dvorište je bilo
vrlo prljavo, stari borovi iseĉeni a ono nekoliko što
je ostalo, trulelo je. Jezerca u dvorištima su bila
zagaĊena prljavštinom.
Ali Vang Lung ništa od svega toga nije vidio. Stao je
u dvorištu prve zgrade i viknuo:
— Gdje je bludnica nazvana Jan?
Jedna ţena koja je sjedila na tronogoj stolici i šila
Ċon na cipeli, podiţe glavu, pokaza na jedna sporedna
vrata u dvorištu, pa nastavi da šije kao da je već
naviknuta da muškarci postavljaju takva pitanja.Vang
Lung priĊe tim vratima, udari u njih, a jedan ljutit
glas mu odgovori:
— Odlazi sada, svršila sam posao za ovu noć, pa moram
da spavam jer sam mnogo radila.
Vang Lung je lupao dalje, a glas viknu:
— Tko je to?
Vang Lung ne htede da odgovori, već nastavi da lupa,
jer je ţelio da uĊe po svaku cijenu. Najzad ću netko
geganje. Vrata mu otvori jedna ţena ne suviše mlada,
umorna lica, opuštenih debelih usana i grubo
nabeljenog ĉela. Ona pogleda Vang Lunga i reĉe oštro:
— Ne mogu te primiti do veĉeras! Ako hoćeš, doĊi
noćas nešto ranije. Sada moram da spavam.
Vang Lung je grubo presijeĉe, jer mu se smuĉilo od
njenog izgleda. Nikako mu nije išlo u glavu da je
njegov sin bio ovdje i reĉe:
— Nisam došao zbog tebe! Ne traţim takve kao što si
ti. Došao sam zbog sina.
Odjednom mu se grlo steţe i od ţalosti za sinom htede
da zaplaĉe. Tada ga zapita ţena:
— Dobro, a što si došao zbog sina? Vang Lung odgovori
drhtavim glasom:
— Bio je ovdje noćas!
— Ovdje su noćas bili mnogi sinovi raznih otnca i ne
znam koji je bio tvoj!
Tada Vang Lung zamoli:
— Promisli i sjeti se jednog malog, vitkog mladića,
visokog za svoje godine, ali ipak još ne odraslog
ĉovjeka. Nisam ni sanjao da bi se on usudio da ode
kod ţene.
A ona, podsećajući se, odgovori:
— Bila su dvojica, jedan mladić prćasta nosa i
skromna pogleda, kao da ne zna ništa. Kapa mu je bila
preko uha. A drugi kao što ti kaţeš: visok, stasit
deĉko, koji bi htio da izgleda kao ĉovjek!
Vang Lung se naljuti preko mjere, uhvati ţenu za
ramena.
— Pa što je s tvojim sinom? — reĉe ţena.
A Vang Lung reĉe ozbiljno:— Slušaj, ako ikada opet
doĊe, otjeraj ga, rijeĉi da ţeliš samo ljude, kaţi mu
što bilo, ali uvijek ga otjeraj, dat ću ti dva puta
onoliko srebra na dlan koliko bi od njega zaradila!
Ţena se bezbriţno nasmije i oraspoloţi:
— Tko ne bi htio da mu plaćaju a da ne radi ništa. Na
to ću i ja pristati. — Pa klimnu glavom na Vang Lunga
i namignu. Njemu se smuĉi gledajući to prosto lice, i
on brzo reĉe:
— Onda, neka bude tako!
Brzo se zatim okrete i ode kući. Dok je koraĉao,
neprestano je pljuvao da bi se oslobodio odvratnog
sjećanja na tu ţenu.
Zato toga dana reĉe sluškinji Kukumavki:
— Neka bude kao što si rekla. Idi ţitarskoro trgovcu
i uredi stvar. Neka miraz bude dobar, ali ne suviše
veliki, naravno ako djevojka odgovara prilici, i ako
se ta stvar moţe udesiti.
Kada je to kazao, vrati se natrag u sobu, sijede kraj
zaspalog sina i njeţno ga posmatraše. Gledao je
lijepog i mladog momka kako leţi, gledao je mirno
mlado lice uspavano i golobrado. A kada se sjeti
umorne i namazane ţene i njenih debelih usana, srce
mu se nadimalo od muke i jeda. Sjedio je tako mr-
mljajući u sebi.
Dok je Vang Lung sjedio pored postelje, Olan uĊe i
zagleda se u djeĉaka. Ĉim opazi krupan znoj na
njegovom ĉelu, donese octa u toploj vodi i njeţno
ubrisa sina, kao što je po obiĉaju umivala mladu
gospodu u velikoj kući poslije suviše duge pijanke.
A kada Vang Lung vide da ni sirce ne moţe da razbudi
njeţno deĉje lice iz pijanog sna, ustade, i onako
ljutit ode u stan svoga strica. Zaboravi da je to
brat njegovog oca. Mislio je samo da je taj ĉovjek
otac onog lenog bezobraznog mladića koji je pokvario
njegovog ĉestitog sina. UĊe unutra i viknu:
— Ja sam dao utoĉište neblagodarnom gnezdu zmija da
me ujedaju!
Njegov je stric sjedio nagnut nad stolom i
doruĉkovao, jer je ustajao tek u podne, pošto nije
imaošta da radi. On diţe glavu kad ću ove rijeĉi i
odgovori leno:
— Kako to?
Tada mu Vang Lung ispriĉa, skoro grcajući od bola,
što se dogodilo. A stric se samo nasmije i reĉe:
— Zar ti misliš da se moţe zadrţati djeĉak da ne
postane muškarac? I moţe li se zadrţati mladi pas od
zalutale kuje?
Kada Vang Lung ću ovaj smijeh, on se istog trenutka
priseti svega onoga što je pretrpio zbog strica.
Sjeti se kako je taj ĉovjek nastojao da ga primora na
prodaju zemlje; kako ţive ovdje njih troje, jedu,
piju, ništa ne rade; kako ţena njegovog strica uţiva
u skupim jelima koje Kukumavka kupuje za Lotosov
Cvijet; kako mu sin njegovog strica kvari roĊenog
ĉestitog sina, pa se ujede od bijesa za jezik i reĉe:
— A sada, van iz moje kuće, van ti i svi tvoji! Od
ovoga trena ni za jedno od vas neće više biti riţe u
mojoj kući, i radije ću je zapaliti nego da se vi u
njoj sklanjate, vi, koji ne znate za blagodarnost ni
u svojoj lenosti.
Ali stric je produţavao da sjedi na svom mjestu i
nastavljao da jede tren iz ove zdjele, tren iz one, a
Vang Lungu krv udari u glavu. I kad vide da se stric
ne obazire, on koraknu naprijed uzdignute ruke Tada
se stric okrenu i reĉe:
— Isteraj me, ako smiješ!
Vang Lung zamuca i zastade ne razumevajući: — Pa
dobro... pa dobro!... — a stric otvori svoj kaput i
pokaza mu što ima u nedrima.
Zastade Vang Lung, nijem i ukoĉen, jer vide laţnu
bradu od riĊe kose i poduţe crveno platno. Gledao je
ukoĉeno u to. Srdţba mu se gubila kao što voda
išĉezava i zaljulja se jer nije bilo snage više u
njemu.
Te stvari, riĊa brada i poduţe crveno platno, bile su
znaĉi i znamenje razbojniĉke druţine koja je ţivjela
i pljaĉkala u kraju prema sjeverozapadu. Mnoge su
kuće ti razbojnici zapalili, ţene odvukli, a dobre
seljake vezivali za pragove kuća. Pa ako su
12'
179jadnike sutradan ljudi nalazili još ţive, bili su
poludjeli od straha, a ako su ih nalazili mrtve,
njihovo je meso bilo prţeno i peĉeno. Vang Lung je
bio toliko izbuljio oĉi da mu je izgledalo da će
ispasti, pa se okrete i ode bez rijeĉi. A dok se
udaljavao, ĉuo je prigušen smijeh svoga strica, koji
se opet nagnu nad zdjelu riţe.
Sada se Vang Lung našao u neprilici o kakvoj nikad
nije ni sanjao. Njegov je stric dolazio i odlazio kao
i ranije, cereći se u retke i razbacane dlake svoje
sijede brade. Opušteno odijelo nosio je nemarno kao i
uvijek. Vang Lunga bi oblio hladan znoj kada bi
ugledao strica, ali se nije usudio ništa da mu kaţe
osim uobiĉajenih uĉtivih rijeĉi, od straha da mu
stric ne priĉini netko zlo. Bilo je toĉno da u toku
tih godina, toliko sretnih za njega, a naroĉito kada
nije bilo dovoljno ţetve, kad su drugi ljudi glado-
vali sa svojom djecom — razbojnici nikada nisu do-
lazili u njegovu kuću i na zemlju, iako se on ĉesto
plašio i ĉvrsto zatvarao vrata preko noći. Sve dok
nije doveo Lotosov Cvijet, Vang Lung se namjerno loše
oblaĉio da bi sakrio svoje bogatstvo. A kada bi od
seljaka ĉuo priĉe o razbojništvima, vraćao bi se
kući, neprestano se budio i osluškivao svaki šum u
noći.
Ali razbojnici nisu nijednom došli u njegovu kuću. I
tako je postao bezbriţan i smio, i vjerovao da ga
bogovi štite jer je ĉovjek sretne sudbine. Nemaran je
bio prema svemu, pa i prema tamjanu bogova, jer su
bili dobri prema njemu i bez tamjana. Nije mislio ni
na što drugo nego na svoje poslove i zemlju. A sada
mu odjednom postade jasno zašto je bio siguran. Bješe
mu jasno da će biti siguran sve dok hrani striĉevu
obitelj. Dok je o tom razmišljao, probi ga samrtniĉki
znoj, i on se nikome ne usudi da kaţe što njegov
stric krije na svojim grudima.
Stricu nije više govorio da napusti kuću, a njegovu
ţenu je nudio koliko god je mogao ljubaznije:
— Jedi koliko god hoćeš u unutrašnjem dvorištu, a evo
ti malo srebra da potrošiš.A svome bratu od strica
govorio je, iako je htio da pobesni od gnjeva:
— Evo ti srebrnjak, jer mladi ljudi vole da se
kockaju.
U poĉetku Vang Lung nije mogao da radi, jer je stalno
razmišljao o nevoljama koje su ga snašle. Mislio je:
„Mogao bih izbaciti strica i preseliti se u gradske
zidine, gdje se zakljuĉava velika kapija svake noći
zbog razbojnika", ali se sjeti da mora svakog dana da
ide na rad na svoja polja. Tko zna što bi bilo s njim
dok radi nenaoruţan na zemlji? Onda, kako moţe ĉovjek
da ţivi zakljuĉan u gradu ili u varoškim kućama? On
bi umro kad bi bio odsjeĉen od zemlje. Zaĉelo će opet
naići rĊave godine, a moţda se ni sam grad neće moći
odupreti razbojnicima, kao što je bio sluĉaj u
prošlosti, kada je propala velika kuća.
Mogao je da ode u grad i prijavi vlastima: „Moj je
stric jedan od riĊobradih!"
Ali da uĉini to, tko bi mu vjerovao? Tko bi vjerovao
ĉovjeku koji kaţe takvu stvar za brata svoga oca? Po
svoj prilici, prije bi dobio batine za svoje
nesinovsko vladanje, nego što bi stric bio kaţnjen. A
i da strica uhvate, ţivio bi stalno u strahu za svoj
ţivot, jer bi ga razbojnici ubili iz osvete kad hi
ĉuli što je napravio.
Ĉinilo mu se da brigama nema kraja. Jer Kukumavka
doĊe od ţitarskog trgovca s vijestima da se stvar sa
veridbom, istina, povoljno razvija, ali trgovac Liju
za sada nije ništa voljan da uĉini, jedino hoće da se
izmenjaju vjereniĉki ugovori. Jer je djevojka i
suviše mlada za brak, pošto ima tek ĉetrnaest godina
i mora ĉekati još tri godine. Vang Lung se uplaši da
će morati da podnosi još tri godine bijes svoga sina,
njegovo lenstvovanje, zaţarehe poglede, jer sada
djeĉak nije odlazio u školu ni dva dana u nedjelji.
Te noći, dok je veĉerao, Vang Lung pozva Olanu:
— Ove druge sinove verićemo ĉim budemo mogli, i što
prije. Vjenĉaćemo svakog ĉim ga obuzme seta,jer ovo
ne bih mogao podnijeti još tri puta, za svakog sina
po jednom!
A sutradan, pošto je te noći malo spavao, zbaci svoju
dugu odjeću, izgazi cipele — kao što je uvijek radio
kada bi mu stvari u kući pošle naopako — uze motiku i
ode u polje kroz vanjske dvorište, gdje je najstarija
djevojka sjedila, smešila se, uvijala oko prstiju
komadić platna i milovala ga. Vang Lung promuca:
— Zaista, ova moja sirota luda donosi mi više utehe
nego svi drugi zajedno!
I tako je odlazio duţe vremena na svoju zemlju.
Tada ga njegova dobra zemlja ponovno izleći. Sunce je
sijalo i grejalo ga, a topli ljetnji vjetrovi vratiše
mu spokojstvo. I baš kada je trebalo da bude
izlijeĉen od bolesti do korena, naišao je s juga,
jednog dana, mali tanak oblak. Leţao je prvo na vidi-
ku kao izmaglica, samo što se iz poĉetka nije kretao
kao oblak na vjetru, nego je stajao nepomiĉno, a malo
kasnije raširio se u zraku kao lepeza.
Ljudi iz sela promatrali su oblak i govorili o njemu.
Strah je lebdeo meĊu njima, jer su se bojali da nisu
to došli skakavci s juga da poţderu sve što je bilo
posejano na poljima. I Vang Lung je stajao i gledao.
Svi su buljili. Najzad, vjetar donese nešto pred
njihove noge. Jedan se seljak brzo saţe i podiţe to
što je vjetar donio. Bio je to mrtav skakavac, mrtav
i manje opasan nego ţive vojske koje su išle za njim.
Vang Lung sada zaboravi na sve što ga je muĉilo,
zaboravi sinove, ţene, strica, sve ih zaboravi, pa
potrĉa meĊu preplašene seljake i viknu im:
— Moramo sada da se borimo za svoju dobru zemlju
protiv neprijatelja sa nebesa.
Ali meĊu seljacima bilo ih je nekolicina koji su
odmah od poĉetka izgubili nadu i vrteli glavama:
— Nemojte, ljudi, ne vrijedi pokušavati. Nebo je
odredilo da moramo ove godine gladovati, i zašto bi-
smo satirali sami sebe u borbi protiv toga, kada nam
ništa neće pomoći?2ene su odlazile plaĉući u grad da
kupuju tamjana, da okade bogove zemlje u malom hramu,
a neke su odlazile u veliki hram u gradu, gdje su
bili bogovi neba, i tako se svijet klanjao i zemlji i
nebu.
Ali još uvijek su se skakavci širili u zraku i nad
zemljom.
Vang Lung pozva radnike. Ćing je stajao ćutke i
spreman pored njega. Bili su to mlaĊi seljaci koji su
na odreĊenim mjestima polja zapalili dobro ţito,
skoro zrelo za kosidbu, da bi dim otjerao skakavce.
Iskopali su i široke jendeke i u njih poteĉe voda iz
izvora. Radili su bez spavanja. Olan donese jelo Vang
Lungu, a radnicima donesoše njihove ţene. Ljudi su
jeli stojećki u polju, gutajući kao ţivotinje! Radili
su dan i noć!
Iznenada, nebo se zacrne, zrak se ispuni dubokim
prigušenim hukom kukaca, koji su udarali jedan o
drugi, i na zemlju stadoše padati skakavci. Preletali
bi jedno polje, ostavljali ga nedirnuto, a padali na
drugo i proţdirali sve do gole zemlje, kao ljuta
zima. Ljudi su uzdisali i govorili: — Tako nebo hoće!
— Ali Vang Lung je bio ljut, udarao skakavce, gazio
ih, njegovi ljudi tukli ih mlatilima, a skakavci su
padali u vatre koje su bile zapaljene ili plivali
mrtvi po ranije iskopanim jendecima Mnogi milijuni
skakavaca pocrkaše, ali prema onima što su preostali,
to nije bilo ništa.
Pa ipak, za ovu borbu Vang Lung je dobio i nagradu.
Njegova najbolja polja ostala su pošteĊena. I kada
oblak ode, on i njegovi ljudi mogli su da se odmore.
Ostalo je ţito koje je mogao poţnjeti, a i leje
mladog riţe bile su pošteĊene, te je Vang Lung bio
zadovoljan. Mnogi su seljaci jeli peĉene skakavce,
ali on nije htio ni da ih okusi, jer su za njega oni
bili odvratna bića zbog onoga što su uĉinili njegovoj
zemlji. Ipak, on ne reĉe ništa dok ih je Olan prţila
u ulju i radnici grickali, a djeca slatko trgala i
jela, preplašena od velikih oĉiju insekata. Jedino on
nije htio da ih jede.
Pri svem tom, skakavci su mu uĉinili i jedno dobro.
Sedam dana Vang Lung je mislio samo o svojoj zemlji i
bio izlijeĉen nevolja i straha, pa reĉe mirno sam
sebi:
— Tako je! Svaki ĉovjek ima svoje nevolje, ali se
mora potruditi da ih riješi kako moţe. Stric je sta-
riji od mene i umrijet će jednog dana. A tri godine
moram zbog sina trpjeti kako znam, i neću se ubiti!
Onda poţnje ţito, i doĊoše kiše, i mladi pirinaĉ bi
poloţen u poplavljena polja, i opet doĊe ljeto.
XXIII
Vang Lung je već mislio da u njegovoj kući vlada mir,
ali mu jednoga dana, kada se u podne vratio sa
zemlje, priĊe njegov najstariji sin i reĉe:
— Oĉe, ako treba da postanem uĉen ĉovjek, onda znaj
da ona stara glava u gradu nema što više da me nauĉi.
Vang Lung zahvati iz kotla u kuhinji zdjelu vruće
vode, umoĉi ubrus i iscedi ga, i dok ga je drţao da
se isparava prema licu, odgovori:
— Dobro, pa što hoćeš?
Djeĉak je oklijevao, a onda nastavi:
— Ako treba da postanem uĉen ĉovjek, volio bih da
odem na jug u grad i da izuĉim veliku školu, hoću da
idem gdje mogu da nauĉim ono što mi jo još ostalo da
nauĉim.
Vang Lung je trljao ubrusom oĉi, uši i cijelo lice,
koje se pušilo, i odgovori sinu ljutito, jer ga je
tijelo boljelo od rada na njivama:
— Kakva je to besmislica! Ja ti kaţem da ne moţeš
ići! Za naše prilike nauĉio si dosta.
I ponovno zamoĉi ubrus i iscedi ga.
Ali je mladić i dalje stajao, mrko gledao oca i nešto
mrmljao.
Vang Lung se razljuti, jer nije mogao da ĉuje što je
sin rekao, pa se razdera:
— Rijeĉi glasno što imaš da kaţeš! Oĉeva vika
razbesne mladića i on reĉe:
— Dobro, reći ću ti. Hoću da idem na jug, jer neću da
ostanem u ovoj glupoj kući u kojoj me ĉuvaju kao
dijete, u ovom malom gradu koji nije bolji od sela.
Hoću da putujem, da nauĉim nešto i da vidim druge
krajeve.
Vang Lung pogleda sina, zatim pogleda i sebe. Sin je
stajao u bledoj dugoj odjeći od srebrnastosivog
platna, tankog i lakog zbog ljetnje ţege. Na mladi-
ćevim usnama benu prve crne mrlje muškosti, koţa
glatka i zlatna, a ispod dugih rukava vidjele su se
ruke, meke i njeţne kao u ţene. Tada Vang Lung
pogleda sebe. Imao je opušteno tijelo, uprljano zem-
ljom, nosio je do koljena zadignute ĉakšire od obiĉne
plave pamuĉne tkanine, a struk i gornji dio tijela
bili su mu goli. Reklo bi se da je prije sluga svoga
sina nego njegov otac. Zbog te pomisli, Vang Lung
osjeti pakost prema stasitom i lijepom mladiću, i su-
rovo mu viknu:
— Hajde, idi malo u polja, isprljaj se dobrom
zemljom, da te ne bi ljudi drţali za ţenu i da bi za-
sluţio pirinaĉ koji jedeš!
Vang Lung zaboravi da se ranije ponosio zbog
pismenosti svoga sina, zbog njegovog znanja u knji-
gama, pa izjuri van, šljapajući bosim nogama, i dok
je išao, pljuvao je na tlo prostaĉki, jer ga je
ponašanje sinovo razbesnelo. Djeĉak je stajao i mrko
gledao, ali Vang Lung ne htede da se okreno da vidi
što radi.
Pa ipak, te noći, kada je Vang Lung otišao u
unutrašnje dvorište i sjeo pored Lotosovog Cvjeta,
koja je leţala na asuri, dok je Kukumavka mahala
lepezom, reĉe mu milosnica leno, kao da govori o
nekoj nevaţnoj stvari, tek da se nešto kaţe:
— Taj tvoj veliki djeĉak ĉezne i ţeli nekud da ode.
Vang Lung se sjeti svoje srdţbe prema sinu i odgovori
oštro:
— Što se to tebe tiĉe? Ne ţelim da mladić njegovih
godina dolazi kod tebe.
Ali Lotos mu brzo odgovori: — Ne, ne, nije bio kod
mene. Kukumavka mi je to rekla. — A Kukumavka se
poţuri da to potvrdi: — Odmah se vidi da je mio
djeĉak i da je prešao doba maštanja i ĉeţnje.
Vang Lunga to ne pokoleba. Mislio je samo na svoj
gnjev prema sinu i reĉe:
— Ne! On neće ići! Neću da trošim uludo novac! — Nije
htio više da govori o tome. Lotosov Cvijet vide da je
zlovoljan, pa posla Kukumavku napolje, da bi ostala
nasamo s njim.
Nekoliko dana nije se o tome ništa govorilo. Deĉak je
odjednom izgledao opet zadovoljan, ali nije htio više
da ide u školu. Na to je Vang Lung pristao, jer je
djeĉak imao gotovo osamnaest godina i bio krupan kao
majka. Ĉitao je u svojoj sobi kada je otac dolazio
kući. Vang Lung je bio zadovoljan i mislio:
— To je bila samo ćudljivost njegove mladosti. Nije
znao što hoće. Treba ĉekati još tri godine, a ako
bude srebra više nego što se nadamo, ĉekanje će se
pretvoriti u dvije, a moţda i u jednu godinu,
naravno, ako bude mnogo srebra. Uredit ću to ovih
dana kada ţetve proĊu, ozimi usevi budu posejani i
grah obran.
Vang Lung zatim zaboravi svoga sina, jer su ţetve
bile priliĉno dobre, izuzevši ono što su skakavci
pojeli. Opet je zaradio koliko je potrošio na
milosnicu. Njegovo zlato i srebro bili su mu opet
dragi, a katkada se potajno divio sebi što je trošio
tako izdašno na ţene.
Kraj svega toga, ponekad bi ga Lotosov Cvijet slatko
uzbuĊivala, iako ne toliko kao ranije. Bio je ponosan
što je ima, premda je uviĊao da je istina što je
kazala ţena njegovog strica, da milosnica i pored sve
njeţnosti stasa nije suviše mlada. Iako mu nije
raĊala djecu, njega to nije nimalo brinulo, pošto je
imao sinove i kćerke. Voljan je bio da je drţi samo
radi zadovoljstva koje mu je pruţala.
Lotosov Cvijet se prolepša kad zaĊe u zrelije godine.
Ako je ranije bila manje lijepa, jer su zbog ptiĉje
mršavosti crte njenog malog zamišljenog lica bile
suviše oštre i sljepooĉnice izdubljene, sada od hrane
koju je Kukumavka kuhala, i od lenĉarenja, ţiveći
samo s jednim ĉovjekom, postade meka i obla u tijelu,
a njeno lice puno i glatko na slepooĉnicama. Sa
svojim širokim oĉima liĉila je više nego ikada na
malu, debelu maĉku. Samo je spavala i jela, a tijelo
se gojilo i zaobljavalo. Ako i nije više bila lotosov
pupoljak, nije bila ni precvetani cvijet. Iako nije
bila mlada, nije izgledala ni stara. Bila je taman
izmeĊu mladosti i starosti.
Djeĉak je ţivio spokojno, a i Vang Lung bi, moţda,
nastavio svoj spokojni ţivot, da nije jedne noći,
kada je dugo sjedio i na prste raĉunao koliko bi
mogao prodati ţita i riţe, Olan ušla tiho u sobu. Ona
se tokom vremena osušila i omršavela, ispupĉene kosti
njenog lica još su više ispale, a oĉi utonute. Kad bi
je tko god pitao kako joj je, odgovorila bi samo:
— Osjećam vatru u utrobi!
Za ove tri godine njen trbuh je bio tako veliki kao
da je trudna, ali nije raĊala. Ipak je ustajala u
svanuće i svršavala poslove, a Vang Lung je obraćao
pozornost na nju samo koliko na sto, stolicu ili drvo
u dvorištu. Za nju je mario manje nego za svoga vola
kada se pokunji, ili za svinjĉe koje neće da jede.
Olan je samo radila svoj posao, govorila sa ţenom
Vang Lungovog strica samo kad je morala, a s
Kukumavkom ni rijeĉi. Nikada nije išla u unutrašnje
dvorište, a kada bi ponekad Lotosov Cvijet izlazila
da se šeta izvan dvorišta, Olan bi ulazilo u sobu i
sjedila dok joj ne bi javili: „Otišla je." Ništa nije
govorila, već je radila u kuhinji i prala na izvoru,
ĉak i zimi kad se voda zaledi i treba led razbijati.
Vang Lung se nikada ne sjeti da kaţe:
— Lijepo, zašto ne uzmeš sluškinje ili ne kupiš
robinju za srebro koje nam je preteklo?
Nije mu ni na pamet padalo da je potrebno da to
uĉini, iako je iznajmljivao radnike za polja da po-
maţu oko volova, magaraca i svinja, i leti kada je
rijeka nabujala, uzimao ljude da ĉuvaju guske i
patke.
A te veĉeri, dok je sjedio sam pored zapaljenih
crvenih sveca u metalnim ĉiracima, Olan je stajala
pored njega, lutala pogledom ovamoonamo i najzad
reĉe:— Imam nešto da ti kaţem!
On je iznenaĊeno pogleda i odgovori:
— Dobro, kaţil
Gledao je Vang Lung u svoju ţenu, u osenĉene jame
njenog lica, i ponovno razmišljao kako nije nimalo
lijepa i kako je nije poţelio već tolike godine.
Tada mu ona reĉe hrapavim šapatom:
— Najstariji sin odlazi vrlo ĉesto u unutrašnje
dvorište kada ti nisi kod kuće!
Vang Lung nije odmah mogao da razumije što ona to
mrmlja, i naţe se prema njoj otvorenih usta:
— Što reĉe, ţeno?
Ona ćuteći pokaza na sobu svoga sina i napući svoje
debele suhe usne prema vratima unutrašnjeg dvorišta.
Vang Lung je buljio u nju, grubo i s nevjericom.
— Ti sanjaš — reĉe konaĉno.
Olan odmahnu glavom i, kao da okleva, nastavi:
— Dobro, moj gospodaru, doĊi kući iznenada! — Pa
zastade malo i nastavi: — Bolje je poslati mladića od
kuće makar i na jug! — Tada priĊe stolu, uze zdjelu
ispred Vang Lunga, okusi ĉaj, i pošto je bio hladan,
prosu ga na pod od cigala, pa napuni ponovno zdjelu
iz toplog lonca. I kako je došla, tako i ode, nijemo,
i ostavi zabezeknutog Vang Lunga.
„Ova ţena je ljubomorna!" mislio je. „Pa zašto da se
zbog toga uzbuĊujem!" Djeĉak je bio miran i svakog
dana sjedio u svojoj sobi. Vang Lung se podiţe i
nasmije na tu glupu pomisao Olane.
Ali kad te noći otide kod Lotosovog Cvjeta, kada se
ispruţi na postelji, ona bješe nešto zlovoljna i
odgurnu ga govoreći:
— Vrućina je, a ti smrdiš. Hoću da se opereš prije
nego što doĊeš da legneš pored mene.
Zatim sijede na postelju i zabaci kosu. A kad Vang
Lung htede da je privuĉe sebi, ona slegnu ramenima i
ne htede da popusti njegovom milovanju. Vang Lung je
onda ostavi na miru i priseti se da je nerado primala
njeţnosti ovih nekoliko noći. Mislio. je da je to
samo njena ćudljivost i neraspoloţenje zbog vrućine
poznog leta. Ali tada mu sinuse u pameti Olanine
rijeĉi. Diţe se naglo i reĉe:
— Spavaj onda sama, i moţeš mi grkljan presjeći ako
mi je stalo do tebe.
Vang Lung izjuri iz sobe i ode u srednju sobu stare
kuće, sastavi dvije stolice i ispruţi se na njih. Ali
nije mogao da spava, ustao je, izišao pred kapiju i
šetao se meĊu bambusima kraj kućnog zida. Tu osjeti
hladni noćni vjetar po svom toplom tijelu. To je bila
sveţina jeseni koja je dolazila.
Odjednom se sjeti kako Lotosov Cvijet zna da njegov
sin ţeli da ode na put. Kako je samo ona' to doznala?
Onda se sjeti da u posljednje vrijeme mladić ništa
nije govorio o odlasku, jer je bio zadovoljan. A zbog
ĉega je bio zadovoljan? Vang Lung pomisli na najgore:
— Tu ću stvar sam izvideti!
I ugleda zoru kako sva rumena izlazi iz magle preko
njegove zemlje.
Kada je svanulo i sunce pokazalo zlatne rubove na
kraju polja, Vang Lung uĊe u kuću, doruĉkova i poĊe
da nadgleda radnike, kao i obiĉno za vrijeme ţetve i
sjetve. Išao je ovamoonamo po njivama, a zatim viknu
glasno da bi svatko u njegovoj kući mogao ĉuti:
— Idem sada na njivu kod gradskog opkopa, i neću se
rano vratiti. — Pa se okrenu put grada.
Ali kada je prevalio polovinu puta i stigao do malog
hrama, sijede pored puta na humku obraslu travom. To
je bio stari zaboravljeni grob. Zatim uzabra jednu
travku, stavi je meĊu prste i poĉe da razmišlja.
Preko puta njega nalazila su se dva mala boga. Gledao
ih je kako bulje u njega, i pomisli kako ih se ranije
bojao, dok je sada bio bezbriţan, jer je bio bogat, i
nisu mu bili potrebni, tako da ih je jedva gledao. A
u sebi je neprestano mislio:
— Da li da se vratim?
Odjednom se sjeti prošle noći kada ga je Lotosov
Cvijet odgurnula, i zaţali za svim što je uĉinio za
nju:„Dabome", mislio je Vang Lung, „znam da se ona ne
bi mogla dugo drţati u onoj ĉajdţinici, a u mojoj se
kući hrani i odeva bogato!"
I tako, pun bijesa, ustade i poĊe kući drugim putem,
ušunja se unutra i stade kod zavjese koja je visila
na vratima unutrašnjeg dvorišta. Tu oslušnu i zaĉu
mrmljanje muškog glasa. Bio je to glas njegovog
roĊenog sina.
Srdţbu koja se sada pojavila u njegovom srcu još
nikada u ţivotu nije osjetio! Otkada su mu pošle
stvari za rukom i ljudi poĉeli da ga nazivaju boga-
tim, izgubio je svoju nekadašnju bojaţljivost selja-
ka. Ĉesto se iznenadno ljutio zbog sitnica, a drţao
se naduveno u gradu. Ali ovaj gnjev bio je gnjev jed-
nog muškarca spram drugog koji mu krade ţenu koju
voli. A kada Vang Lung pomisli da je taj muškarac
njegov roĊeni sin, doĊe mu da povrati od muke.
Steţe zube, izaĊe i uzabra vitak bambusov prut iz
gaja, pokida sve lišće, otkinu sve granĉice osim
nekoliko na vrhu, tankih i tvrdih kao uţe. Zatim uĊe
polagano u kuću, iznenadno razgrnu zavjesu i vide
svoga sina kako stoji u dvorištu i gleda Lotosov
Cvijet, koja je sjedila na maloj stolici pored rib-
njaka. Ona je bila odevena u svileni kaput breskvine
boje u kakvom je nikada nije vidio pri jutarnjim
zracima.
Njih dvoje su razgovarali. 2ena se veselo smijala i
gledala zavodljivo mladića. Nisu ni ĉuli Vang Lunga,
koji je zastao i buljio u njih. Lice mu je pobledelo,
usne se zategle, zubi iskezili, a ruke ĉvrsto stezale
bambusovinu. Još ga njih dvoje nisu ĉuli. I da nije
Kukumavka izašla, vidjela Vang Lunga i vrisnula, oni
ga ne bi primijetili.
Vang Lung skoĉi i baci se na svog sina šibajući ga.
Iako je djeĉak bio viši od Vang Lunga otac je bio
jaĉi, jer je radio na polju i bio krupniji. Tukao je
djeĉaka dok mu nije potekla krv. Lotosov Cvijet
vrisnu i zgrabi Vang Lunga za ruku, ali on je
odgurnu. A kad je nastavila da vrišti, Vang Lung je
udari i poĉe da tuĉe sve dok ona ne pobeţe. Mlatio je
mladića dok se ovaj ne skupi na zemlji i pokri
ranjavo lice rukama.
Tada Vang Lung zastade. Drhtao je otvorenih usta, a
znoj mu je liptao sa tijela, dok ne postade sav
mokar. Osjećao se slab kao da je bolestan. Baci
bambusovinu i promrmlja, teško dišući, djeĉaku:
— Idi sada u svoju sobu! I nemoj se usuditi da izaĊeš
van dok s tobom ne raskrstim. Inaĉe ću te ubiti.
Djeĉak ustade bez rijeĉi, i izaĊe.
Vang Lung sijede na stolicu u kojoj je maloprije bila
Lotos, zaroni glavu u ruke, zatvori oĉi i disaše
teško. Nitko mu nije prilazio. Sjedio je sam dok se
nije umirio i dok ga nije prošao gnjev.
Tada ustade, sav izlomljen, uĊe u sobu u kojoj je na
postelji jecala milosnica. PriĊe joj i okrenu je za
ramena. Ona je leţala, gledala ga i plakala. Na licu
se vidjela modrica od šibe.
Vang Lung joj reĉe sav utuĉen:
— Zar si morala da ostaneš bludnica i da navodiš moje
roĊene sinove na blud!
Na te rijeĉi Lotosov Cvijet udari u još veći plaĉ,
pravdajući se:
— Ne! Ne! To ja nisam radila. Djeĉak je bio osamljen
pa je dolazio. Moţeš da pitaš Kukumavku da li je
ikada bio bliţi mojoj postelji nego što si ga zatekao
u dvorištu.
Ona pogleda Vang Lunga preplašeno i bolećivo, uhvati
ga za ruku i povuĉe je preko modrice na licu cvileći:
— Vidiš što si napravio svome Lotosovom Cvijetu. Nema
za mene drugog ĉovjeka osim tebe na svijetu. Ako je
bio tvoj sin, to je ipak samo tvoj sin. A što je on
meni!
I opet ga pogleda. Njene lijepe oĉi plivale su u
ĉistim suzama. Vang Lung uzdahnu, jer je ljepota te
ţene bila veća nego što je mogao da zamisli. Volio je
Lotosov Cvijet i protiv svoje volje. I odjednom mu se
uĉini da ne bi mogao da podnese kada bi doznao što se
dogodilo izmeĊu to dvoje, i zašto da to nikada ne
dozna, jer je bilo bolje za njega. Vanglung uzdahnu
još jedanput i izaĊe. ProĊe pored sobe svoga sina i
viknu mu ne ulazeći:
— Sloţi stvari u sanduk, sutra polaziš na jug kuda
hoćeš, i nemoj dolaziti kući dok ne pošaljem po tebe!
Zatim Vang Lung ode dalje i vide Olanu koja je
sjedila i šila netko njegovo odijelo. Kad je prolazio
pored nje, ona ništa ne reĉe. Iako je ĉula batine i
viku, nijednim znakom nije to pokazivala. Vang Lung
izaĊe van u polja, na toplo podnevno sunce. Bio je
umoran kao da je radio cijeloga dana.
XXIV
Kada najstariji sin ode, Vang Lung je osjećao da je
kuća osloboĊena nekog teškog nemira, i njemu laknu.
Smatrao je da je dobro za mladića što je otišao. Sad
je Vang Lung mogao lijepo da vodi brigu o drugoj
djeci. Jer, nešto zbog vlastitih nevolja, a nešto
zbog zemlje koja je morala biti zasejana i poţnjevena
na vrijeme, pa makar se svijet na glavu obrnuo, Vang
Lung gotovo nije ni znao da ima druge djece osim
najstarijeg sina. Sada se resio da izvadi prije
vremena mlaĊeg sina iz škole i da ga da na zanat, jer
nije htio ĉekati da razuzdano mladićko doba zahvati
djeĉaka i stvori u kući bedu kao sa starijim sinom.
Drugi Vang Lungov sin toliko se razlikovao od
starijeg, koliko samo dva sina u kući mogu da se
razlikuju. Dok je stariji bio visok, krupnih kostiju,
rumen u licu kao sjevernjaci i nalik na majku, drugi
je bio omalen, sitan, ţute koţe i imao neĉega u sebi
što je Vang Lunga podsećalo na njegovog roĊenog oca:
lukav, oštar i ĉudan pogled, i sklonost za pakosti
kada se ukaţe prilika. I zato je Vang Lung mislio:
— Taj djeĉak će biti dobar trgovac. Izvadiću ga iz
škole i vidjet ću moţe li da uĉi zanat na trţištu
ţita. Biće zgodno da imam sina tamo gdje prodajem
ţito. On mi moţe paziti na vagu i pritisnuti teg malo
na moju stranu.
I zbog toga Vang Lung reĉe Kukumavki jednog dana:
— Idi sada i rijeĉi ocu zaruĉnice mog najstarijeg
sina da imam nešto da mu kaţem. Moramo na svaki naĉin
da popijemo zajedno ĉašu vina jer ćemo uliti u isti
sud moju i njegovu krv.
Kukumavka ode i vrati se s porukom:
— Liju se moţe s tobom naći kad zaţeliš! I ako moţeš
danas u podne kod njega na vino, biće mu milo. A ako
ne, moţe on da doĊe ovamo!
Ali Vang Lung nije htio da gradski trgovac doĊe u
njegovu kuću, jer se bojao da će morati da spremi ovo
ili ono, pa se umi, obuĉe svileni kaput i uputi preko
polja. Pravo ode u Ulicu mostova, kako mu je
Kukumavka rekla, i stade pred vrata koja su nosila
ime Liju. Sam nije mogao da proĉita ime, ali izbroja
dvije kapije desno od mosta i zapita jednog
prolaznika da li na njima piše Liju. Vrata su bila
gospodska, od dobrog drveta, i Vang Lung zalupa
dlanom.
Vrata se smjesta otvoriše, a sluţavka je stajala i
brisala ruke o kecelju, dok ga je pitala tko je. A
kada Vang Lung kaza svoje ime, ona zinu u njega i
odvede ga u prvo dvorište, u kome su ţivjeli muš-
karci, uvede ga u jednu sobu i ponudi da sjedne, dok
je stalno u njega buljila, jer je sada znala da je to
otac zaruĉnika gazdine kćerke. Tada izaĊe da pozove
gospodara.
Vang Lung pogleda paţljivo oko sebe. Ustade i opipa
ĉoju zavjesa na vratima, ispita drvo glatkog stola.
Bio je zadovoljan, jer je vidio da se ovdje dobro
ţivi, iako kuća nije bila odveć bogata. On nije ţelio
imućnu snahu jer se bojao da bi mogla biti ohola,
neposlušna, ţaliti se na ovo i ono jelo, ovu ili onu
odjeću i odvraćati srce njegovog sina od roditelja.
Zatim Vang Lung sijede ponova i poĉe da ĉeka.
Najedared se Ću teţak korak, i snaţan stariji ĉovjek
uĊe. Vang Lung ustade i pokloni se. Poklonise i
trgovac. Dopali su se jedan drugome, jer su bili
ravni meĊu sobom, ljudi vrijedni i bogati. Zatim
sedoše i poĉeše da piju toplo vino koje im je slu-
ţavka toĉila. Govorili su lagano o ovom, o onom,
0 ţetvama i cijenama, o tome koliko će pirinaĉ
vrijedeti ove godine, ako ţetva bude dobra, dok
najzad Vang Lung reĉe:
— Ja sam došao zbog jedne stvari, a ako ti ne
pristaješ, moţemo da govorimo o ĉemu drugome. Ako ti
je potreban sluga u tvojoj velikoj trgovini, eto moga
drugog sina. On je oštrouman mladić; ali, ako ti on
nije potreban, hajde da razgovaramo o drugim
stvarima.
Tada trgovac reĉe pun dobre volje:
— Baš mi je potreban jedan bistar mladić, samo ako
zna da ĉita i piše.
A Vang Lung odgovori ponosito:
— Oba moja sina dobri su Ċaci. Svaki od njih zna da
kaţe kada je slovo pogrešno, a da li valja pisati
osnove slova šuma ili voda.
— U redu stvar — reĉe Liju. — Neka doĊe kada hoće.
Njegova plaća isprva je samo hrana, dok ne nauĉi
posao. A poslije godinu dana, ako se dobro pokaţe,
moţe imati srebrnjak na kraju svake godine, a na
kraju treće godine tri komada. Poslije toga nije više
šegrt, i moţe, ako je sposoban, sam zapoĉeti posao.
Osim te plaće, sve što god izvuĉe od kupca i
prodavaĉa, njegovo je. Ako je vijest da nešto dobije,
protiv toga ništa nemam. A kako su naše dvije
obitelji sjedinjene, neću traţiti od tebe jemstvo za
njega.
Vang Lung zatim ustade dobro raspoloţen, nasmije se i
uz viknu:
— Sada, pošto smo prijatelji, nemaš li sina za moju
drugu kćerku?
Trgovac se nasrne ja grohotom, jer je bio debeo
1 dobro uhranjen:
— Ja imam drugog sina od deset godina, koga još nisam
verio. Koliko godina ima djevojka?
Vang Lung se nasmije opet i reĉe:— Narednog roĊendana
imat će deset. Lijepa je kao cvijet! t
Tada se oba ĉovjeka nasmejaše, a trgovac zapita;
— Da li da se uveţemo dvostrukim uzetom? Vang Lung ne
reĉe ništa više, jer to nije bila
stvar koja bi se napreĉac svršavala. A kada se po-
kloni i ode zadovoljan, pomisli: „Ovo bi se mogl6:
urediti." Ĉim doĊe kući, pogleda svoju mlaĊu kćerku.
Dijete je bilo lijepo, majka joj je dobro utezala
noge, tako da se djevojĉica kretala sitnim, ljupkim
koracima.
Ali kada Vang Lung pogleda kćerku izbliza, opazi na
njenim obrazima tragove suza. Njeno lice bilp je
nešto i suviše blijedo i ozbiljno za njene godine.
Vang Lung je uhvati za malu ruku, privuĉe sebi i
upita: ;
— Zašto si plakala?
Dijete obori glavu, stade da se igra s dugmetom na
kaputu, pa promrmlja posramljeno:
— Plaĉem, jer mi majka vezuje platno oko mojih nogu
svatko veĈe sve ĉvršće, pa ne mogu da spavam.
— Ali kako da te ja nikada nisam ĉuo da plaĉeš? —
ĉudio se otac.
— Nisi — reĉe dijete bezazleno — jer mi je majka
govorila da ne plaĉem glasno, pošto si ti suviše
dobar i bolećiv prema bolu pa bi mogao reći da me
ostave kakva sam. Tada me moj muţ neće voljeti kao
što ti ne voliš majku. '
Djevojĉica je ovo govorila naivno, kao što djeca
deklamuju priĉe, ali kada Vang Lung to ću, zabole ga
srce što je Olan rekla djetetu da on nju ne voli, nju
koja je bila majka djeteta, pa odgovori brzo:
— Slušaj, danas sam doznao za jednog lijepog muţa za
tebe i vidjet ćemo da li Kukumavka moţe da uredi
stvar!
Dijete se nasmije i obori glavu, jer sada više nije
bila dijete već djevojka. A Vang Lung reĉe Kukumavki
te iste veĉeri kada je bio u unutrašnjem dvorištu:
— Idi vidi moţe li da se uredi.
18»
193Te noći Vang Lung je nelagodno spavao pored
Lotosovog Cvjeta. Probudio se i poĉeo da razmišlja o
svom ţivotu, kako je Olan bila prva ţena koju je
poznavao i kako mu je bila vjerna sluškinja, uvijek
pored njega. Razmišljao je i o onome što je dijete
reklo, i bio ţalostan, jer ga je Olan, i pored sve
svoje ograniĉenosti, prozrela.
Uskoro poslije toga, Vang Lung posla svoga drugog
sina u grad i potpisa ugovor o vjeridbi svoje druge
kćerke. Miraz je bio odreĊen i utvrĊeni darovi u
odjeći i nakitu za vjenĉanje. Poslije toga se Vang
Lung odmarao i mislio:
— Sva su mi djeca sada zbrinuta. A moja jadna luda ne
moţe ništa drugo da radi nego da sjedi na suncu s
komadom platna. NajmlaĊeg deĉka zadrţat ću na zemlji
i on neće ići u školu, jer je dosta kad dvojica znaju
da ĉitaju. — Vang Lung je bio ponosan što ima tri
sina, jednog uĉenog ĉovjeka, jednog trgovca i jednog
ratara. Bio je zadovoljan, i prestade da misli dalje
o djeci. Ali, hteone htio, u njegov se mozak uvukla
misao o ţeni koja mu je rodila ta tri sina.
Prvi put otkako je poĉeo da provodi dane sa Olanom,
Vang Lung stade da misli o njoj. Jer, i onda kad tek
što je došla, nije mislio o njoj radi nje same, već
zato što je bila ţena, i to prva ţena koju je
poznavao. Izgledalo mu je da tek sada, pošto je
posvršavao poslove, tek sada, kad su mu djeca
zbrinuta, polja obraĊena i mirno ĉekala zimu, tek
sada, kada je ţivot sa Lotosovim Cvetom ureĊen, jer
ga je slušala otkako je dobila batina, sada tek
ĉinilo mu se da ima vremena da misli o ĉemu god hoće.
I on je mislio na Olanu.
Gledao je nju sada ne zato što je bila ţena, ne zato
što je bila ruţna, mršava i ţuta, već ju je gledao s
nekim neobiĉnim kajanjem. Opazio je da je omršavela,
a koţa joj postala uvela i ţuta. Olan Je uvijek bila
mrke boje, a dok je radila na poljima — rumena i
smeĊa. Ali već dugo godina nije odlazila na njive,
osim moţda za vrijeme ţetve, a posljednje dvije
godine ni tada nije izlazila, jer Vanglung nije volio
da ona ide na zemlju, da ne bi ljudi kazali:
— Pa zar tvoja ţena mora još da radi, iako si bogat!
Ipak, Vang Lung se nije pitao zašto Olan pristaje da
ostane kod kuće, zašto se sve sporije kreće. Tada se
sjeti da je ponekad, jutrom, ĉuo njeno stenjanje,
kada je ustajala iz postelje i kada se saginjala da
naloţi peć. Tek kada bi zapitao: — Što ti je? — naglo
je prestajala. I dok je sada gledao na taj njen
neobiĉni otok koji je imala na tijelu, obuze ga
kajanje, mada nije znao zbog ĉega, i umirivao je
svoju savjest:
— Nije moja krivica što je nisam volio kao što se
voli milosnica, jer takvi su muškarci! — A da bi sebe
umirio, nastavi: — Nikada je nisam tukao, i uvijek
sam joj davao srebro kada je zatraţila.
Ali nikako nije mogao da zaboravi što mu je dijete
kazalo. To ga je peklo, iako nije znao zašto. A kada
je poĉeo da dublje razmišlja o toj stvari, uvijek je
nalazio da je bio dobar muţ, bolji od većine drugih.
Pošto ga je savjest stalno pekla zbog nje, promatrao
ju je stalno kada je donosila hranu ili kad je išla
po kući. A jednog dana, poslije ruĉka, dok se Olan
sagnula da poĉisti patos, Vang Lung opazi da joj je
lice potamnelo od nekog unutarnjeg bola. Otvorila je
usta, tiho stenjala, i stavila ruku na trbuh, iako se
i dalje saginjala ĉisteći. Vang Lung je naglo zapita:
— Što ti je?
Ona okrenu lice i odgovori blago:
— To je samo onaj stari bol u utrobi.
Vang Lung se zagleda u nju i naredi mlaĊoj djevojci:
— Uzmi metlu i poĉisti, jer je tvoja majka bolesna! —
A Olani reĉe paţljivo, kako joj se nije obraćao već
tolike godine: — Idi i lezi u postelju, a ja ću reći
djevojĉici da ti donese tople vode. Nemoj ustajati!i
' Ona ga posluša bez rijeĉi i ode tiho u svoju sobu.
Ĉuo je kako se vuĉe i najzad leţe uzdišući. A on je
sjedio i slušao te uzdahe, sve dok ih više nije mogao
da podnese. Tada skoĉi i poĊe u grad da pita gdje je
lekareva kuća.
Našao je jednog lijeĉnika koga mu je preporuĉio
pomoćnik iz ţitarske radnje u kojoj je radio njegov
sin. Doktor je sjedio besposlen za šoljom ĉaja. Bio
je to starac duge, sive brade, s velikim metalnim
naoĈarima preko nosa, kao u buljine. Nosio je prljavu
izbledelu haljinu, a rukavi su mu sasvim sakrivali
ruke. Kada mu Vang Lung reĉe od ĉega pati njegova
ţena, doktor napući usne, otvori sto za kojim je
sjedio, izvadi zaveţljaj umotan u crno platno, i
reĉe:
— Odmah ću poći!
Kada su stigli do Olanine postelje, nju je bio
savladao lak san, a znoj kao rosa stajao je na njenoj
naušnici i po ĉelu. Doktor zavrte glavom kada vide
to. On ispruţi suhu, ţutu ruku, nalik na majmunsku i
opipa bilo. Dugo je vremena merio, pa ponovno oz-
biljno klimnu glavom:
— Slezina je uvećana, a jetra obolela. U utrobi ima
kamen kao ĉoveĉja glava, trbuh je povećan! Srce jedva
kuća i bez sumnje, ima crva u njemu.
Na te rijeĉi Vang Lungu dah zastade, poplaši se i
viknu srdito:
— Pa zar joj ne moţete dati lijek?
Olan otvori oĉi, dok je Vang Lung govorio, ne
razumevajući ništa, opijena bolom. Tada stari doktor
ponovno reĉe:
— To je teţak sluĉaj! Ako ne traţite da jamĉim da će
ozdraviti, ţelim kao nagradu za pregled deset
srebrnjaka i dat ću vam recept za travu i lijek osu-
šenog tigrovog srca s jednim psećim zubom unutra. Sve
zajedno prokuvajte i dajte joj da pije tu ĉorbu. Ali
ako traţite jemstvo da će potpuno ozdraviti, platite
mi pet stotina srebrnjaka.
! Kada je Olan ĉula „pet stotina srebrnjaka", ona se
iznenada probudi iz malaksalosti i reĉe nemoćno:— Ne,
moj ţivot ne vrijedi toliko. Za te pare moţe se
kupiti dobra njiva zemlje.
Tada progovori Vang Lungovo srce prepuno kajanja:
— Neću da smrt doĊe u moju kuću, i platit ću srebro!
Kada stari doktor ću Vang Lunga da kaţe: „Platiću
srebro", oĉi mu se poţudno otvoriše, ali kako je znao
kaznu zakona koja ga ĉeka ako ne odrţi rijeĉ i ţena
umre, dodade dosta ţalosno:
— Ĉekajte, vidim po boji beonjaĉa njenih oĉiju da sam
pogriješio! Ako hoćete da vam jamĉim za njen ţivot,
morate mi platiti pet tisuća srebrnjaka!
Vang Lung tada pogleda lijeĉnika tuţno, razumevajući
što je htio da kaţe. Toliko srebra bi nabavio samo
kada bi prodao zemlju. Ali je znao da bi sve bilo
uzaludno i kada bi prodao zemlju, jer bilo je jasno
da je doktor rekao: „2ena će umrijeti."
Zato izaĊe s lekarom, isplati mu deset srebrnjaka, a
kad ovaj ode, uputi se u mraĉnu kuhinju u kojoj je
Olan provela najveći dio svoga ţivota. Pošto ona nije
bila tu i nitko nije mogao da ga vidi, on okrenu lice
prema pocrnelom zidu i zaplaka.
XXV
Ţivot nije brzo umirao u Olaninom tijelu. Jedva je
prošla sredinu svog opsega godina, i ţivot nije htio
lako da ode iz njenog tijela, tako da je umirala više
mjeseci. Za sve vrijeme dugih zimskih mjeseci leţala
je na postelji u ropcu. Tek tada Vang Lung i njegova
djeca uvideše što je ona znaĉila za kuću, kakve im je
sve udobnosti stvarala, dok oni to nisu ni znali.
Sada se vidjelo da nitko ne zna kao se potpaljuje
trava u peći i odrţava vatra, da nitko ne zna kako se
prevrće riba u tiganju, a da se ne prelomi ili ne
zagori jedna strana, dok druga još nije prţena, da
nitko ne zna uz koje povrće ide sezamov, a uz koje
grahov zejtin. Otpaci od hrane i mrvice padali su pod
sto, a nitko ih nije ĉistio, dok se Vang Lung ne bi
razbjesnio zbog smrada i pozvao psa iz dvorišta da
oliţe sve, ili viknuo mlaĊoj kćeri da poĉisti
prljavštinu i baci je van.
NajmlaĊi sin pokušavao je da zamjeni majku pored
djeda, koji je sada bio bespomoćan kao malo dijete.
Vang Lung nikako nije mogao da objasni starcu što se
dogodilo, da Olan ne moţe više da mu donosi ĉaj,
toplu vodu, da mu pomaţe da ustane i sjedne. Starac
postade zlovoljan, jer Olan nije dolazila kad ju je
zvao i bacao je ćasu ĉaja na pod, kao jogunasto
dijete. Najzad ga Vang Lung odvede u sobu Olane i
pokaza mu postelju na kojoj je leţala. Starac je
buljio zamagljenim i poluslepim oĉima, mrmljao i
zaplakao se jer je nejasno vidio da nešto nije u
redu.
Jedino sirota luda nije znala ništa, samo se
smeškala, savijala svoj komadić platna i opet se
smeškala. Ipak, morao je netko da se stara o
djevojci, da je nahrani i odvede noću na spavanje, da
je odvede ujutro na sunce i uvede u kuću ako pada
kiša. Na sve to morao je netko da se sjeti. Ali, i
sam Vang Lung je jednom zaboravio na nju, pa su ludu
ostavili cijele noći vani. Sutradan ujutro jadna
djevojka je drhtala i plakala. Vang Lung se ljutio i
grdio sina i kćerku što su zaboravili na sirotu ludu
koja im je sestra. Tada vide da su oni samo djeca,
koja se trude da zamjene majku, a nisu sposobna za
to, pa je imao strpljenja. Poslije toga, on se starao
0 jadnoj ludi i danju i noću. Ako je kiša sipala, ako
je padao snijeg; ili duvao gadan vjetar, on bi je
uveo
1 smjestio pored toplog pepela, koji je ispadao iz
kuhinjske peći.
Za vrijeme mraĉnih zimskih mjeseci, kada je Olan
leţala na samrti, Vang Lung se uopće nije starao o
zemlji. Zimske poslove i nadzor nad radnicima
povjerio je Ĉingu, koji je radio vijerno. a uveĉer i
ujutro dolazio pred vrata Olanine sobe i dva puta
dnevno pitao svojim pištavim glasom kaVo joj je.
Najzad, Vang Lung više ne mogade to podnijeti, jer je
svatko jutro I svake veĉeri mogao samo da kaţe:
— Danas je posrkala malo ĉorbe od pileta! — ili: —
Danas je jela malo tanke kaše od riţe.
Zato naredi ćingu da se više ne raspituje, već da
radi posao dobro i ništa više.
Preko cijele hladne, sumorne zime Vang Lung je ĉesto
sjedio pored Olaninog uzglavlja, i ako je bilo
hladno, naloţio bi u zemljani lonac malo ugljena i
stavio ga pored njene postelje da je ugrije, a Oian
je svakog puta tiho mrmljala:
— Zašto to radiš, suviše je skupo!
Najzad, jednog dana kada Olan to reĉe, on nije mogao
da podnese i prasnu:
— Ne mogu više da gledam. Prodao bih svu svoju zemlju
kada bi to moglo da te izleći.
Ona se samo nasmiješi na ovo i zadihano zašaputa:
— Ne, ja ti ne bih to dozvolila. Ja svakako moram
umrijeti jednom. Ali zemlja ostaje poslije mene.
Ali, on nije htio da razgovara o njenoj smrti, te bi
us ta jao i izlazio van kada bi ona povela razgovor o
tome.
Ipak, pošto je znao da Olan mora umrijeti i pošto se
sjetio svoje duţnosti, otide jednog dana u radionicu
zanatlije koji je pravio mrtvaĉke sanduke. Tamo
razgleda sve sanduke koji su bili za prodaju. Izabra
jedan dobar crni sanduk od teškog i tvrdog drveta.
Tada tesar, koji je ĉekao da Vang Lung izabere, reĉe
lukavo:
— Ako uzmeš dva, smanjiću ti cijenu za trećinu. Zašto
da ne uzmeš jedan sanduk i za sebe, bar ćeš znati da
si zbrinut?
— Za mene će se pobrinuti moji sinovi! — odgovori
Vang Lung. Tada se priseti da njegov stari otac još
nema svoga sanduka, pa nastavi: — Imam starog oca i
on će uskoro umrijeti, jedva stoji na nogama, gluh je
i poluslep, pa mi zato daj dva sanduka!
Zanatlija obeća da će prebojiti sanduke crnom bojom i
poslati ih u Vang Lungovu kuću. Zatimvang Lung reĉe
ţeni što je napravio. Ona je bila zadovoljna što se
pobrinuo za nju, i što je sve lijepo pripremio za
njenu smrt.
Tako je Vang Lung sjedio duge satove pored nje. Nisu
govorili mnogo, jer je ona bila slaba, a i inaĉe
nikada nisu razgovarali. Ĉesto je Olan zaboravljala
gdje se nalazi. A on je sjedio nepomiĉno i šutio.
Ponekad je buncala o djetinjstvu. Prvi put tada Vang
Lung uĊe u tajne njenog srca, iako samo preko ovakvih
oskudnih rijeĉi:
— Donijet ću meso samo do vrata! ... Znam da sam
ruţna i da ne mogu da izaĊem pred velikog gospodara!
... Nemoj me tući! ... Nikad više neću dirati to
jelo! ... Oĉe moj, majko moja, oĉe moj, majko moja!
... Znam da sam ruţna i da me ne moţe voljeti.
Dok je to govorila, Vang Lungu je srce htjelo da
prsne. Uzimao je njenu ruku i milovao je, veliku,
tvrdu ruku, ukoĉenu kao da je već mrtva. On se ĉudio
i ljutio najviše na sebe samoga, jer je bilo istina
što je govorila. Ali kada bi uzimao njenu ruku,
ţeleći da ona zaista osjeti njegovu neţnost, stideo
se, jer nije osjećao ništa, srce mu ne bi zaigralo
kao što bi zaigralo kada bi ga Lotosov Cvijet
izazvala pućenjem usta. Kada je uzimao tu ukoĉenu,
samrtniĉku ruku, Vang Lung nju nije volio, pa je ĉak
i njegova ţalost bila pomućena odvratnošću prema toj
ruci.
I baš zbog toga bio je neţniji prema njoj. Kupovao
joj je naroĉitu hranu, fine ĉorbe od beJog mesa i
glavice mladog kupusa, štoviše, nije mogao da uţiva s
Lotosovim Cvetom, jer kada je odlazio kod nje da se
razonodi od oĉajanja poslije duge samrtne muke, nije
mogao da zaboravi Olanu.
Poneki put Olan bi došla k sebi i vidjela da joj nema
spasa. Jednom je traţila Kukumavku i kada zapanjeni
Vang Lung pozva sluţavku, Olan se diţe na ruku
dršćući i reĉe joj otvoreno:
— Iako si ti ţivjela u dvorištima starog gospodara,
iako su te smatrali za lijepu, ja sam bila ţena
jednog ĉovjeka i rodila sam mu sinove, a ti si još
uvijek robinja.
A kada je Kukumavka htjela ljutito da joj odgovori,
Vang Lung je umiri i izvede van govoreći:
— Ona ne zna što govori!
Kada se vratio u sobu, Olan još naslanjaše glavu na
ruku i reĉe:
— Kada budem umrla, ni Kukumavka ni njena gospodarica
neka ne ulaze u moju sobu i ne diraju moje stvari. A
ako one to urade, poslat ću moj duh da ih prokune!
Tada je obrva teţak san i glava joj pade na jastuk.
Ali jednog dana uoĉi Nove godine, kada njena bolest
naglo poĊe nabolje, kao što sveca zašvetli jaĉe kad
se pribliţuje kraju, Olan doĊe k sebi, sijede u
postelju, sama oĉešlja kosu i zatraţi da pije ĉaja. A
kada je došao Vang Lung, reĉe mu:
— Ide Nova godina, a nema spremljenih kolaĉa ni
peĉenice. Mislila sam o tome. Neću da mi se ona
robinja muha po kuhinji, pa bih htjela da pošalješ po
moju snahu, koja je verena za našeg najstarijeg sina.
Ja je još nisam vidjela, ali kad doĊe, objasnit ću
joj što da radi.
Vang Lung se obradova njenoj snazi, premda mu nije
bilo ništa stalo do svetkovine te godine. Posla
Kukumavku da moli i preklinje Lija, trgovca ţitom, i
da mu objasni kakav je ţalostan sluĉaj. Liju pristade
kada ću da Olan moţda neće preţivjeti zimu, pošto je
djevojka imala šesnaest godina i bila, dakle, starija
od nekih prijateljica koje su već otišle u kuće
svojih muţeva.
Ali. zbog Olane nije bilo sveĉanosti. Mlada je došla
tiho sjedeći u nosiljci, a samo su majka i stara
sluškinja bile s njom. Majka se odmah vratila ĉim je
predala djevojku Olani, a sluškinja je ostala da
dvori mladu.
Djecu su preselili iz sobe u koju su spavala, i tu se
useli nova snaha, pošto je soba ureĊena kako treba.
Vang Lung nije govorio s mladom, jer tonije bio
obiĉaj, ali klimnu ozbiljno glavom kada mu se ona
duboko pokloni. Bio je zadovoljan njom, jer je znala
svoje duţnosti i kretala se po kući tiho i spuštenih
oĉiju. Bila je dobra djevojka, dovoljno lijepa, ali
ne toliko da bude sujetna. Bila je paţljiva i
ispravna u ponašanju. Odlazila je u Olaninu sobu i
dvorila je. To olakša Vang Lungu bol za Olanom, jer
je sada bila pored samrtniĉke postelje jedna ţenska
ruka. Olan je bila vrlo zadovoljna.
Poslije više od tri dana provedena zadovoljno, Olan
se sjeti jedne druge stvari i reĉe Vang Lungu, kada
je u jutru došao da vidi kako je provela noć:
— Prije nego što umrem, ţeljela bih još nešto! Na to
on odgovori ljutito:
— Ne mogu podnositi da govoriš o umiranju!
Olan se tada lagano nasmiješi onim istim laganim
osmijehom koji se završavao prije nego što bi dopro
do njenih oĉiju:
— Umrijeti moram, jer osjećam da smrt ĉeka u mojoj
utrobi. Ali neću prije nego što moj najstariji sin
doĊe kući i vjenĉa se sa ovom dobrom djevojkom, mojom
snahom koja me dobro dvori, drţi ĉvrsto zdjelu s
toplom vodom, koja zna da opere moje lice kada se
znojim od muke. Sada hoću da moj sin doĊe kući. Moram
umrijeti i ţelim da se on prije toga vjenĉa sa ovom
djevojkom, tako ću moći da izdahnem lako, znajući da
je zaĉet tvoj unuk a praunuk staroga.
Ona nije toliko govorila ni kada je bila zdrava. Te
rijeĉi izgovori s više snage nego ijednom za
posljednjih mjeseci. Vang Lunga razveseli snaga
njenog glasa i njena silna ţelja. Nije htio da joj se
protivi, iako bi volio da ima više vremena da
pripremi veliku svadbu najstarijeg sina. Zbog toga
pristade:
— Dobro, uredićemo stvar. Danas ću poslati jednog
ĉovjeka na jug da potraţi i dovede moga sina kući na
vjenĉanje. A ti mi moraš obećati da ćeš opet skupiti
svoju snagu, nadvladati umiranje i ozdraviti, jer
kuća bez tebe izgleda kao pećina puna zverinja.To je
rekao da bi je razveselio. I to je obradova, mada
ništa nije odgovorila, već je leţala zatvorenih
oĉiju, smešeći se.
Vang Lung posla ĉovjeka i kaza mu:
— Kaţi mladom gospodinu da mu je majka na samrti i da
se njena duša neće lako smiriti dok ne vidi svoga
sina venĉanog. Ako poštuje mene, svoju majku i svoju
kuću, smjesta da se vrati, jer će trećeg dana od
danas biti sve spremno za gozbu i gosti pozvani na
njegovo vjenĉanje.
Kako je rekao Vang Lung, tako i uĉini. Naredi
Kukumavki da spremi što moţe bolju gozbu, a ona pozva
kuvarice iz ĉajdţinice u gradu da joj pomognu. Vang
Lung je sipao srebro u njene ruke i govorio:
— Spremi sve kao što bi spremala za vjenĉanje u
velikoj kući. Samo znaj da je tamo bilo više srebra
nego ovdje.
Zatim ode u selo i pozva goste, ljude i ţene, svakoga
koga je poznavao. Ode u grad i tamo pozva sve poznate
iz ĉajdţinica, iz radnji hranom, pozva svakog koga je
znao. Rekao je cvome stricu:
— Pozovi u svatove moga sina koga god hoćeš, svakog
svog prijatelja i svakog prijatelja tvoga sina.
To je govorio jer je pamtio tko je njegov stric. Van
Lung je bio uĉtiv prema njemu i ponašao se kao prema
nekom poštovanom gostu od trena kada je doznao što je
on.
U noći uoĉi vjenĉanja doĊe Vang Lungov najstariji
sin. Kada je mladić ulazio u sobu, Vang Lung zaboravi
sve neprijatnosti koje mu je ovaj napravio dok je bio
u kući. Dvije godine i više je prošlo otkako Vang
Lung nije vidio svog sina. On je sada bio tu, ali ne
više djeĉak, već visok i lijep ĉovjek, velikog
širokog tijela, ponosnog rumenog lica i kratke crne
kose, sjajne od ulja. Nosio je ugasitocrvenu odjeću
Od satina, kakva se mogla naći u dućanima na jugu i
katak crini kaput bez rukava. Vang Lungovo srce
htjelo je da prsne od ponosa kad je pogledao u njega,
pa zaboravi na sve, osim na svog lijepog sina, i
odvede ga njegovoj majci.Mladić sijede pored Olanine
postelje. Oĉi mu se ovlaţiše kad je vide bolesnu, ali
govorio je samo o radosnim stvarima: — Ti izgledaš
dva puta bolje nego što su mi rekli. Ĉitavu vjeĉnost
si daleko od smrti — ali Olan reĉe prosto:
— Hoću da te vidim oţenjenog, a onda moram umrijeti!
Mladoţenja, naravno, nije smio vidjeti mladu prije
vjenĉanja, i Lotosov Cvijet je odvede u unutrašnje
dvorište da je pripremi za brak. I zbilja, nitko nije
mogao to bolje da uradi nego ona, Kukumavka i ţena
Vang Lungova strica. Njih tri su primile djevojku, a
na dan vjenĉanja ujutro okupale je od glave do pete,
vezale joj noge, ponovno, novim bijelim platnom,
navukle bijele ĉarape, a Lotosov Cvijet joj utrljala
u koţu netko svoje mirisavo bademovo ulje. Tada su
mladu obukle u odjeću koju je donijela od kuće:
bijelu svilenu košulju sa cvetićima uz njeno njeţno
nevino tijelo, laki kaput od najfinije i
najkovrdţavije vune, zatim venĉanu haljinu od
svilenog crvenog satina. Namazale su je kreĉom po
ĉelu, i pomoću vesto zavezanog konca istrgle joj
obrve, znak njenog deviĉanstva. Tako je ĉelo bilo
visoko, glatko i prikladno za njen novi ţivot. Zatim
je posuše puderom i crvenom bojom, a ĉetkom izvukoše
duge tanke obrve i staviše na glavu nevestinsku krunu
i biserni veo. Na njene male noge obukoše vezene
cipele. Namazaše joj vrhove prstiju, namirisaše dla-
nove i pripremiše za svadbu. Sve je to mlada podno-
sila mimo, ali stidljivo, kao što je obiĉaj.
Vang Lung, njegov stric, njegov otac i ostali gosti
ĉekali su u srednjoj sobi. Mladu su vodile njena
robinja i ţena Vang Lungovog strica. Ušla je skromno
i kako priliĉi, pognute glave. Išla je kao da ne ţeli
da se vjenĉa s muškarcem, pa moraju da je
pridrţavaju. To pokazivaše njenu veliku skromnost.
Vang Lung je bio zadovoljan i pomisli da je to mJada
na svom mjestu.
Zatim uĊe Vang Lungov najstariji sin, odeven kao i
ranije, u crvenu odjeću i kratak crni kaput. Kosa mu
je bila zalizana, a lice svjeţe obrijano. Iza njega
išla su njegova dva brata. Kada ih je Vang Lung
vidio, htede da prsne od ponosa, jer tako lijepa
bješe povorka njegovih sinova, koja će poslije njega
nastaviti ţivot njegovog tijela. A stari djede, koji
nije razumevao uopće što se dogaĊa i mogao je samo
ponešto da ĉuje od onoga što mu se vikalo, sada
najednom shvati što se dogaĊa. Kikotao se i reĉe
piskavim glasom:
— Eto svadbe! Svadba donosi djecu! Biće praunuka!
I on se nasrne ja tako srdaĉno da se i svi gosti
nasmejaše kad videše starĉevu razdraganost. A Vang
Lung pomisli kako bi to bio sretan dan, kad bi Olan
ustala sa postelje.
Za sve to vrijeme, Vang Lung je krišom i paţljivo
promatrao sina da li gleda mladu. Ovaj je bacao
potajno po koji pogled. Ali to je bilo dovoljno, jer
se mladić poslije ovih pogleda raspoloţi i Vang Lung
reĉe sebi ponosno:
— Izabrao sam djevojku koja mu se dopada. Mladoţenja
i mlada pokloniše se zajedno djedu
i Vang Lungu i odoše u sobu u kojoj je leţala Olan.
Olan bješe naredila da je obuku u novi crveni kaput,
i sjedila je kad su oni ušli. Na licu, zaţarenom od
vatre, bila su joj dva crvena peĉata. Vang Lung je
pogrešno mislio da je to znak zdravlja pa zato glasno
reĉe:
— Još će ozdraviti!
Dvoje mladih priĊoše i pokloniše se. A Olan pokaza na
postelju i reĉe:
— Sjedite ovdje, pijte vino i jedite pirinaĉ u ĉast
vaše svadbe. Hoću sve to da vidim. Ovo će biti vaša
braĉna postelja, jer će sa mnom uskoro biti svršeno i
mene će odavde odnijeti.
Nitko ne odgovori na ove njene rijeĉi, a njih dvoje
tiho sedoše jedno pored drugog, stideći se oboje. A
ţena Vang Lungovog strica uĊe, onako debela, praveći
se vaţna zbog sveĉane prilike. Nosila je dvije ĉaše
toplog vina. Mladenci prvo poĉeše da piju svatko za
sebe, potom izmešaše vina, što je znaĉilo da su
postali jedno, poĉeše da jedu pirinaĉ, pomešaše
ga,što je znaĉilo da od sada vode zajedniĉki ţivot. I
tako se venĉaše. Zatim se opet pokloniše Olani i Vang
Lungu, izaĊoše van i zajedno se pokloniše okupljenim
gostima.
Tada otpoĉe gozba. U sobama i dvorištima bili su
postavljeni stolovi, zamirisalo je jelo, razlegao se
smijeh. Gosti su dolazili sa svih strana, oni koje je
Vang Lung pozvao i oni koje nikada nije vidio, jer se
proĉulo da je on bogat, a u njegovoj kući u ovakvoj
prilici neće nedostajati jela, niti će se brojati
zalogaji. Kukumavka je dovela kuvarice iz grada da
spreme gozbu, jer je bilo mnogo poslastica koje nisu
mogle biti spremljene u seljaĉkoj kući. Kuvarice iz
varoši došle su s velikim korpama već skuvanog jela,
i ostalo je samo da se podgreje. One su se pravile
vaţne, zakitile cvijećem prljave kecelje i u svojoj
revnosti kao da su htjele na nos da popadaju. Gosti
su jeli što su više mogli i pili koliko su bili kadri
popiti, i svi se zaista razveseliše.
Olan je ţeljela da sva vrata budu otvorena i zavjese
podignute da bi ĉula larmu i smijeh i osjetila miris
jela. Stalno je ponavljala Vang Lungu, koji je ĉesto
navraćao da vidi kako joj je:
— Jesu li svi usluţeni vinom? A da li je jelo od
slatkog riţe izneto toplo i da li su kuvarice stavile
pravu meni slanine i šećera i osam vrsta voća u jelo?
A kada Vang Lung uvjeri Olan da je sve uĉinjeno onako
kako ţeli, bila je zadovoljna i leţala je slušajući.
Svrši se veselje, gosti se raziĊoše i doĊe noć.
Ukoliko se kuća utišavala i veselo raspoloţenje po-
puštalo, opadala je Olanina snaga. Sve je više sla-
bila. Postade umorna i iznemogla i pozva mladence:
— Sada sam zadovoljna, a ovo u meni moţe da radi što
hoće. Sine moj, staraj se o svom ocu i djedu, a ti,
kćerko moja, pazi svoga muţa, oca svoga muţa, muţevog
dedu i jadnu ludu u dvorištu. I nemoj slušati nikog
drugog.
Ovim posljednjim recima smerala je na Lotosov Cvijet,
s kojom nije nikada progovorila. Zatim kao da joj
omrknu svijest, dok su ukućani ĉekali da će govoriti
i dalje. I zbilja, ona se još jednom napreţe da kaţe
nešto. Ali dok je govorila, ĉinilo se svima kao da ne
zna da su mladenci pred njom, kao da ne zna gdje je,
jer je mrmljala i vrtela glavom zatvorenih oĉiju:
— Neka, iako sam ruţna, ipak sam rodila sinove. Iako
sam robinja imam sina u svojoj kući! — I opet reĉe
naglo: — Kako ona moţe da ga hrani i da se stara o
njemu kao ja! Ljepota ne moţe da raĊa ĉovjeku sinove!
I Olan zaboravi na sve oko sebe. Leţala je mrm-
ljajući. Vang Lung mahnu svima da izaĊu. Zatim sijede
pored nje dok je spavala. Bdeo je, gledao je i mrzio
samog sebe što primećuje kako su široke i grozne
njene crvene usne, kako se vide svi zubi, mrzio je
sebe što to opaţa baš u njenom samrtniĉkom trenu. Dok
je Vang Lung gledao svoju ţenu, ona razrogaĉi oĉi i
izgledalo je kao da neka ĉudna magla pada preko njih.
Olan je buljila u njega, buljila neprestano,
zadrţavajući svoje oĉi na njemu, kao da se ĉudila tko
je on. Najedared njena glava pade s okruglog jastuka
na kome je leţala. Olan se zatrese. Bila je mrtva.
Kada je već bila mrtva, Vang Lungu se uĉini da ne
moţe više izdrţati pored nje. I pozva striĉevu ţenu
da opere leš prije pogreba. Kada je to bilo gotovo,
nije htio više da ulazi unutra, ali je dopustio
strini, najstarijem sinu i snahi da podignu tijelo s
postelje i poloţe u veliki sanduk koji je kupio. A da
bi nekakvim poslovima zavarao tugu, otišao je u grad
i pozvao ljude da zapeĉate sanduk, kako je to obiĉaj.
Svratio je i do vraća i traţio da mu naĊe sretan
datum za sahranu. Ovaj pronaĊe zgodan dan tek na tri
mjeseca od Olanine smrti. To je bio prvi pogodan dan
koji je vraĉ mogao da pronaĊe. Za to mu Vang Lung
plati i ode u gradski hram, i tu se pogodi sa
starešinom i zakupi prostor za mrtvaĉki sanduk za tri
mjeseca. Tamo su odnijeli Olanin mrtvaĉki kovĉeg da
ostane do dana sahrane, jer je Vanglungu izgledalo da
neće moći izdrţati da mu svakog dana bude u kući pred
oĉima.
Vang Lung se trudio da bude savjestan i uradi sve što
obiĉaji nalaţu. Zato naredi da se napravi odijelo
ţalosti za njega i njegovu djecu. Obuća je bila od
grube, bijele ĉoje, a to je boja smrti. Oko zglavaka
vezali su vrpce bijele boje, a ţene u kući utegnule
su kosu bijelim gajtanima.
Poslije toga Vang Lung nije mogao više da spava u
sobi u kojoj je Olan umrla, pa uze svoje stvari i
sasvim se preseli u unutrašnje dvorište u kome je
ţivjela Lotosov Cvijet, a najstarijem s'nu reĉe:
— Idi sa svojom ţenom u onu sobu u kojoj je tvoja
majka ţivjela i umrla, gdje te je zanela i rodila i
raĊajte tamo svoje sinove.
Mladenci uĊoše u tu sobu i bili su zadovoljni Ali,
izgledalo je kao da smrt ne moţe lako da napusti kuću
u koju jednom doĊe. Stari Vang Lungov otac, koji je
bio rastrojen otkako je vidio kako stavljaju ukoĉeno
Olanino mrtvo tijelo u sanduk, legao je jedne noći da
spava, a kada je druga kćerka došla ujutro s ĉajem,
on je leţao u postelji, razbarušena mu stara brada
stršila uvis, a mrtva glava bila zabaĉena.
Ĉim djevojka vide starog, udari u plaĉ i otrĉa ocu.
Kad je Vang Lung došao, zateĉe oca zaista mrtva.
Starĉevo ukoĉeno tijelo bilo je bez krvi, hladno i
mršavo kao ĉvornovato borovo drvo. On je umro prije
nekoliko sati, moţda još ĉim je legao u postelju.
Vang Lung sam opra starog oca, poloţi ga njeţno u
mrtvaĉki sanduk koji je kupio za njega, dade da se
sanduk zapeĉati, i reĉe:
— Ova dva mrtvaca iz naše kuće sahranićemo istoga
dana. Izabrat ću njivu bregovite zemlje, i tamo ćemo
ih pokopati zajedno. A kada ja umrem, hoću da i mene
tamo sahranite.
Sve je uĉinio što je bio naumio. Kada je zapeĉatio
sanduk, poloţi ga na dvije klupe u srednjoj sobi, i
tu ga ostavi do sahrane. Vang Lung je mislio da je i
mrtvom starcu utjeha što tu leţi. A i on sam se tako
osjećao bliţe ocu vl sanduku i oplakivao je njegovu
smrt.
Onoga dana koji je odredio vraĉ, usred proleĉa, Vang
Lung pozva svećenike iz hrama Taosita. Oni doĊoše u
ţutim odećama s punĊama na glavi. Vang Lung pozva i
svećenike iz hramova budista. I oni doĊoše, u dugim
sivim odećama, obrijanih glava sa deset svetih
oţiljaka. Ti su svećenici udarali u bubnjeve i poj
ali preko cijele noći za duše umrlih. A kad god bi
zastali, Vang Lung je sipao srebro u njihove ruke.
Svećenici bi predahnuli, pjevali, i nisu prestajali
sve dok zora nije zarudela.
Vang Lung je izabrao za grobove lijepo mjesto na
svojoj zemlji, na jednom brdu ispod urminog stabla.
Ĉing je iskopao grobove i ozidao groblje, ali je
ostavio unutra mjesta za Vang Lungovo tijelo, za
svakog od njegovih sinova, njihove ţene, a bilo je
prostora i za sinove sinova. Vang Lung nije ţalio za
ovom zemljom iako je bila dobra oranica, jer je to
bio znak da se njegova obitelj nastanila na vlastitoj
zemlji. Mrtvi ili ţivi, ostat će na roĊenoj grudi.
Pošto su odreĊenog dana svećenici pojali cijelu noć,
Vang Lung se obuĉe u odjeću od bijele jute i dade
isto takvo odijelo svome stricu, sinu svoga strica,
svojim roĊenim sinovima, ţeni svoga sina i svojim
dvema kćerkama. Naredi da doĊu nosiljke iz grada, jer
im nije priliĉilo da idu do groblja pješice kao da je
on siromašan ĉovjek i prostak. Tako se Vang Lung prvi
put vozio na ljudskim ramenima, za mrtvaĉkim sandukom
u kome je bila Olan. A za mrtvaĉkim sandukom njegovog
oca ljudi su nosili prvo strica i Lotosov Cvijet,
koja za Olaninog ţivota nije mogla izaći pred nju, a
sada je sjedila u nosiljci, da se pred drugima, po
obiĉaju, pokaţe pokorna prvoj ţeni svoga muţa. Vang
Lung je iznajmio nosiljke za ţenu svoga strica, za
sina svoga strica, i svima njima dao je odjeće od
jute. I za ludu siroticu sašio je isto takvo odijelo,
uzeo nosiljku i posadio je u nju. Ali se djevojka
plašila i grohotom smijala kada je trebalo samo
plakati.U ţalosti i ridajući, oni doĊoše do groblja,
a za njima radnici i Ĉing u bijeloj obući. Vang Lung
je stajao pored dvije rake. On odredi da se Olanin
sanduk donese iz hrama i poloţi na zemlju dok ne pro-
Ċe starĉeva sahrana. Vang Lung je stajao i promatrao.
Njegova ţalost bila je muška. Nije htio da nariĉe kao
što to drugi rade, jer nije bilo suza u njegovim
oĉima. Ĉinilo mu se da je došlo ono što Je moralo da
doĊe, a da je sa svoje strane uĉinio sve što treba.
A kad je zemlja bila natrpana i grobovi izravnati, on
se okrete ćuteći, posla nosiljku i poĊe kući sam
samcit. Iz njegove tuge pojavi se neobiĉna, ĉista
misao koja mu priĉinjavaše bol. Ţalio je što je uzeo
dva bisera od Olane onoga dana kada mu je prala
rublje u jezeru. On se riješi da više ne trpi da
Lotosov Cvijet ponovno meće te bisere u uši.
Išao je tako utuĉen i razmišljao:
— U zemlji je sahranjena dobra polovina moga ţivota,
a moţda i više. Ĉini mi se da sam i ja upola
sahranjen. Ţivot je sada drukĉiji u ovoj kući.
I najedared zaplaka malo i ubrisa oĉi, kao što to
ĉine djeca.
XXVI
Za sve to vrijeme Vang Lung jedva da je pomislio
kakva će biti ţetva, toliko je bio zauzet svadbom 1
sahranom u kući, ali jednog dana doĊe mu Ĉing i reĉe:
— Pošto su radosti i ţalosti prošle, hoću da ti kaţem
kako je na njivama.
— Hajde, rijeĉi — odgovori Vang Lung. — Ovih dana
nisam ni mislio da li imam zemlju ili ne, osim da sam
sahranio u nju svoje mrtve.
Ĉing provede nekoliko ĉasaka u ćutanju, dok je Vang
Lung to govorio, iz poštovanja prema gospodaru, a
zatim reĉe tiho:
— Neka nas nebo spase daljih sahrana, ali izgleda kao
da će ove godine biti takva poplava kakva nikada nije
bila. Voda buja preko zemlje mada joS nije ljeto.
Rijeka se suviše rano izljeva. Ali Vang Lung reĉe
odluĉno:
— Nikad još nisam imao nikakvog dobra od starca na
nebu. Kadimo mu, ili ne, uvijek jednako zao! Hajde da
vidimo zemlju! — I Vang Lung se podiţe.
MeĊutim, Ĉing je bio plašljiv i bojaţljiv ĉovjek, i
ma kako rĊava vremena bila, on se nije usuĊivao, kao
Vang Lung, da grdi nebo. Samo bi govorio: „Nebo to
hoće", i primao poplavu i sluţio dalje gazdu s istom
krotkošću. Ali Vang Lung nije bio takav. On iziĊe na
zemlju, pogleda svaku njivu i vide da je onako kako
mu je Ĉing rekao. Sva polja pored bare i gradskog
opkopa, koja je kupio od starog gospodara iz kuće
Hvang, bila su vlaţna i blatnjava od izobilne vode
koja je izbijala iz dubine, tako da je dobro ţito na
toj zemlji propalo i poţutelo.
Opkop je bio — jezero, a kanali za navodnjavanje —
rijeke, brţe i pune malih virova i vrtloga* ĉak bi i
luĊak mogao vidjeti da će, kada doĊu ljetnje kiše ove
godine, biti velika poplava, i gladovaće ponovo
ljudi, i ţene, i djeca. Vang Lung je bijesno išao
preko zemlje, a Ĉing ga je pratio kao sjena. Gledali
su koju zemlju mogu da zaseju pirinĉem, a koja će
zemlja biti već pod vodom prije nego što se pirU naĉ
zaseje. I dok su promatrali jarke, koji tek što se
nisu razlili, Vang Lung je proklinjao:
— Sada će se starac na nebu radovati, jer će videti
narod podavijen i gladan, vidjet će taj prokletnik
baš ono što ţeli da vidi.
Ovo je govorio glasno i ljutito, tako da se Ĉihg
strese i reĉe:
— Neka je i tako, ipak je on moćniji nego i jedan od
nas, i nemoj tako govoriti, moj gospodaru!
Ali Vang Lung je postao bezbriţan otkako se obogatio.
Ljutio se kad god mu je bila volja. Krenuo je kući i
razmišljao o toj vodi koja je plavila njegovu zemlju
i njegove dobre ţetve.
I dogodi se sve kako je Vang Lung predvidio. Rijeka
na sjeveru provali nasipe. I to prvo one
najudaljenije. A kada ljudi videše što se dogodilo,
pojuriše iz mjesta .u mjesto da skupljaju novac, da
se nasipi popravljaju. Svatko je davao koliko je
mogao, jer je bilo za sve vaţno da rijeka ostane u
koritu. Novac je potom bio povjeren sucu, jednom
novom ĉovjeku koji tek što je došao. Taj ĉinovnik bio
je siromašan ĉovjek i cijelog svog vijeka nije vidio
toliki novac. Tek skoro je dospio do tog poloţaja do-
brotom svoga oca, koji je skupio sav svoj novac i ono
što je mogao da pozajmi i kupio mjesto za sina, da bi
odatle obitelj mogla da stekne bogatstvo. Kada rijeka
ponovno provali nasipe, narod poĊe jauĉući i viĉući
pred kuću tog sudca, jer on nije napravio što je
obećao, nije popravio nasipe. Sudi ja pobeţe i sakri
se u kuću, jer je novac bio potrošio, toĉno tri
tisuće srebrnjaka. Narod provali u kuću grmeći i
traţeći sudijin ţivot za ono što je napravio. A kada
sudi ja vide da će biti ubijen, pobeţe, skoĉi u vodu
i udavi se. I tako se narod umiri.
Ali to ne pomoţe, jer novca nije bilo, a rijeka je
provaljivala nasip za nasipom, dok se nije zadovo-
ljila prostorom koji je poplavila, i odnijela
zemljane nasipe tako da se nije moglo znati gdje su
bili ranije. Zatim se, nabujala, razli, sliĉna moru,
preko dobre ziratne zemlje, a ţito i mladi pirinaĉ
naĊoše se na dnu tog mora.
Jedno za drugim, sela su se pretvarala u otoka, ljudi
su motrili vodu kako nadolazi, i kada bi došla na
pola metra od njihovih vrata, uvezivali bi svoje
stolove i postelje, od kućnih vrata pravili splavcve
i slagali na njih sve što su mogli: posteljinu,
odjeću, ţene i djecu. Voda se pela u kuće do naboja,
kvasila zidove, razjedala ih, oni se raspadali u vodi
kao da ih nikada nije bilo. Izgledalo je da voda na
zemlji privlaĉi vodu s neba, jer kiša je padala kao
da je dolje velika suša, padala dan za danom.
Vang Lung je sjedio na pragu i gledao vodu koja je
bila još dosta daleko od njegove kuće, sagraĊene na
visokom širokom bregu. Ali vide da voda pokriva
njegovu zemlju. Gledao je da ne poplavi nove grobove.
Ali to se nije dogodilo, mada su valovi, puni ţute
ilovaĉe, pohlepno udarali oko mrtvih.
Te godine ništa ne rodi. Svuda se narod zlopatio, bio
gladan i buntovan što ga je opet snašla nesreća. Neki
poĊoše na jug, a oni odvaţniji i napaćeniji, koji
nisu marili ni za što, pridruţiše se razbojniĉkim
druţinama, koje su cvetale svuda u okolini, i ĉak
pokušaše da opsednu grad. Zato su varošani drţali sve
kapije zakljuĉane, osim jedne, nazvane Kapijom za-
padne vode. Nju su vojnici ĉuvali i noću zakljuĉa-
vali. Osim onih koji su pljaĉkali i onih koji su oti-
šli na jug u peĉalbu i prošnju, kao što je Vang Lung
jednom otišao sa svojom porodicom, bilo je ljudi,
starih i nemoćnih, plašljivih i bez sinova kao Ĉing.
Oni su ostali, gladovali i jeli travu i lišće, ono
što su mogli da naĊu na nepoplavljenim mjestima.
Mnogi pomreše i podaviše se.
Tada Vang Lung uvide da je to glad kakvu nikada do
sada nije vidio na zemlji, jer voda ne ustuknu na
vrijeme da bi se moglo posejati ozimo ţito. I tako
nije moglo biti ţetve ni naredne godine. Zbog toga je
Vang Lung pazio dobro na svoju kuću, koliko se troši
novca i hrane. Prepirao se mnogo sa Kukumavkom što je
još dugo kupovala meso u gradu. I ĉak se radovao što
se voda podigla i poplavila put izmeĊu njegove kuće i
grada, tako da Kukumavka nije mogla da ide da pazari
kada hoće, jer je dozvoljavao da se spusti ĉamac samo
kad on naredi, a Cing je slušao njega, a ne Kukumavku
i pored njenog oštrog jezika.
Kada doĊe zima, Vang Lung ne dopusti da se ma što
kupuje bez njegove zapovijedi, tako je štedljivo i
paţljivo upravljao onim što su imali. Svakog dana je
izdavao snahi hranu za taj dan u kući. ĉingu je
dijelio sljedovanje za radnike, mada ga je boljelo
što hrani nezaposlene ljude. To ga je toliko peklo'
da je najzad, kada je došla prava zima i voda
zamrzla, naredio ljudima da idu na jug i tamo prose i
rade dok ne doĊe proljeće, kada mu se mogu vratiti.
Samo je Lotosovom Cvijetu davao kradom šećer i ulje,
jer ona nije bila nauĉena na nevolju. I na samu Novu
godinu jeli su jedino ribu, koju su ulovili u jezeru,
a zaklali su i jednu svinju.
Vang Lung nije bio tako siromašan kao što se pravio.
Imao je dosta srebra skrivenog u zidovima sobe u
kojoj je spavao njegov sin sa ţenom. Dosta srebra i
nešto zlata drţao je skriveno u ćupu na dnu fezera u
svome najboljem polju, imao je još srebra pod korenom
bambusovog stabla, a imao je i ţita od lanjske
godine, koje nije prodao. I tako nije bilo opasnosti
od gladi u njegovoj kući.
Ali, svuda oko njega narod je gladovao. Slušao je
vapaj gladnog svijeta dok je prolazio pored vrata
velike kuće. Znao je da ih ima mnogo koji ga mrze,
jer je imao što da jede i ĉime da hrani svoju djecu.
Zato je drţao svoje kapije zatvorene i nikog nepo-
znatog nije puštao unutra. A ipak je znao vrlo dobro
da ga sve to ne bi spasio u ova vremena pljaĉkanja i
bezakonja da mu nije bilo strica. Dobro je znao Vang
Lung da mu, samo zahvaljujući utjecaju njegovog
strica, nije bila opljaĉkana hrana, novac, i odvedene
ţene iz kuće. Zato je bio uĉtiv prema stricu, prema
njegovom sinu i strini. To troje su bili u kući kao
gosti. Pili su ĉaj prije svih i prvi za vrijeme ruĉka
zamakali štapiće u zdjele.
Njih troje opaziše da ih se Vang Lung boji i
postadoše drski. Zahtijevali su ovo i ono, zamerali
jelu i piću. A naroĉito je izvoljevala ţena, jer su
joj nedostajale poslastice koje je nekada jela s
Lotosovim Cvetom. 2alila se muţu, a svi troje su se
ţalili Vang Lungu.
Vang Lung primjeti da se stric, iako je ostario,
sasvim uljenio i postao nemaran, ipak nikada ne bi
ţalio da je bio sam, ali ga njegov sin i njegova ţena
podbadaju, i jednoga dana, dok je Vang Lung stajao na
vratima, lijepo ću kako njih dvoje navalju' ju na
starca:
— On ima novca i hrane, hajde da mu traţimo srebro! —
A strina je govorila: — Nikada neću imati ovakvu
priliku. Jer Vang Lung dobro zna — da ti nisi njegov
stric i brat njegovog oca, on bi bio opljaĉkan, a
njegova kuća opustošena i ostala prazna u ruševinama.
Spašen je samo zahvaljujući tome što si ti doglavnik
poglavice riĊobradih.
Dok je Vang Lung stajao tako potajno i slušao ovaj
razgovor, toliko se razljuti da je htio iz koţe da
iskoĉi. S mukom se utiša i pokuša da smisli što da
radi s ovo troje, ali se niĉega nije mogao da sjeti.
A sutradan stric mu doĊe i reĉe: — Slušaj, sinovĉe,
daj mi nekoliko srebrnjaka da kupim lulu i malo
duhana, a i ţeni kaput, jer ide u prnjama. — Vang
Lung nije ništa mogao da kaţe i dade starcu pet
srebrnjaka iz pojasa, mada je krišom stisnuo zube.
Ĉinilo mu se da se nikada, pa i ranije kada je srebro
bilo tako rijetko za njega, nikada tako nerado nije
rastajao od srebra kao ovog puta.
Prije nego što su prošla dva dana, stric opet doĊe,
opet po srebro, a Vang Lung najzad viknu:
— Hoćeš li da uskoro svi gladujemo? A stric se
nasmije i reĉe nemarno:
— Ti si pod dobrim nebom! Ima ljudi koji su manje
bogati od tebe, pa vise na izgorelim rogljevima
svojih kuća!
Kada Vang Lung to ću, probi ga hladan znoj, i on dade
srebro bez rijeĉi. I tako, mada su svi u kući bili
bez mesa, njih troje morali su ga jesti, i mada je
Vang Lung rijetko mirisao duhan, njegov stric je
neprekidno pušio na lulu.
Vang Lungov najstariji sin toliko je bio zauzet
porodicom da je jedva vidio što se dogaĊa oko njega.
Samo je ljubomorno ĉuvao ţenu od pogleda svoga
roĊaka, tako da njih dvojica nisu bili više prija-
telji, nego neprijatelji. Vang Lungov sin skoro ni-
kako nije puštao ţenu da se makne iz sobe. Jedino
uveĉer, kada je striĉev sin već bio otišao sa svojim
ocem, ona je izlazila, a preko cijelog dana bila je
zatvorena. Kada je mladić vidio što to troje rade s
njegovim ocem, naljutio se, jer je bio naprašite pri-
rode i reĉe:
— Lijepo, ako ti više mariš za ta tri krvoloka nego
za svog sina, njegovu ţenu, majku tvojih unuka, to je
ĉudnovata stvar! Za nas je bolje da premjestimo našu
kuću na netko drugo mjesto.Vang Lung mu tada otvoreno
reĉe što nije kazao nikome:
— Ja to troje mrzim gore nego svoj ţivot. I kad bih
samo znao kako, oslobodio bih se njih. Ali tvoj je
stric starješina divlje razbojniĉke druţine, pa što
ga hranim i negujem, to je zbog toga da bismo
saĉuvali glave. Eto zbog ĉega nitko ne srne otvoreno
da pokazuje srdţbu prema njima.
A kad najstariji sin to ću, izbulji oĉi sve dok mu
skoro ne ispadoše. Ali kad malo promisli, još više se
razljuti nego ranije:
— Kakav je to naĉin! Daj da ih sve bacimo u vodu
jedne noći. Ĉing moţe gurnuti ţenu, jer je debela,
mlitava i bespomoćna. Ja ću baciti svog mlaĊeg
roĊaka, jer ga mrzim što uvijek gleda moju ţenu. A ti
udavi strica.
Ali Vang Lung nije mogao da ubija. Iako bi radije
ubio strica nego svoga vola, on uopće nije mogao
ubijati ĉak ni kada je mrzio.
— Ne! — rekao je — i kada bih se resio da bacim brata
moga oca u vodu, to ne bih uĉinio, jer kad bi drugi
razbojnici ĉuli o teme, što bismo onda radili? A dok
je stric ţiv, mi smo sigurni. Kad bi on otišao, našli
bismo se u opasnosti, kao i svi ljudi koji imaju
nešto malo imovine u ovim strašnim vremenima.
Zaćutaše obojica. Lupali su glavu što da rade. Mladi
ĉovjek uvide da je otac u pravu. Ubojstvo bi im
donijelo neprijatnosti. Morali su naći neki drugi
izlaz. Poslije dugog razmišljanja, Van? Lung najzad
reĉe:
— Kad bismo mogli nekako d desimo da ostanu ovdje,
ali da ne izvoljevaju touko mnogo, sjajno bi bilo.
Ali, djeda, rijeĉi kako to da izvedemo?
Mladić pljesnu rukama i uzviknu:
— Divno, ti si mi kazao što da radimo! Dajmo im
srebra pa neka se naslaĊuju opijumom. Pustimo ih neka
ga puše, kao što ĉini bogati svijet. Ja ću se opet
napraviti dobar prijatelj svom roĊaku i odvest ću ga
u ĉajdţinicu u grad gdje se puši opijum. A za strica
i njegovu ţenu kupit ćemo opijum i donijeti u kuću.
Ali Vang Lung, pošto nije njemu prvom ova misao pala
na pamet, bio je neodluĉan:
— To će koštati mnogo — govorio je polako. — Opijum
je skup kao nefrit.
— Ali je još gore imati takve ljude u kući —
objašnjavao je mladić — i trpjeti njihove drskosti, a
naroĉito onog mog roĊaka koji pilji u moju ţenu.
Ali Vang Lung nije htio odmah da pristane, jer se ta
stvar nije mogla odmah prelomiti i trebalo je da
košta dobru vreću srebra.
Pitanje bi bilo da li bi se ova zamisao ikad ostva-
rila i da li bi ţivot u kući nastavio mirno da teĉe
sve do povlaĉenja rijeke u korito da se nije dogodio
jedan sluĉaj.
Sin Vang Lungovog strica bacio je oko na drugu Vang
Lungovu kćerku, koja mu je, prema tome, bila roĊaka,
a po krvi isto što i sestra. To je bila izvanredno
lijepa djevojka. Liĉila je svojim rastom i vitkošću
na svog drugog brata koji je bio trgovac, ali nije
imala ţutu koţu kao on. Njena je koţa bila lijepa i
bijela kao bademovo cvijeće. Nos joj je bio mali,
usne takne i crvene, a noge sitne.
Njen roĊak je zgrabi jedne noći kada je sama pošla iz
kuhinje kroz dvorište. Nasrnu grubo na djevojku i
turi mku u njena nedra. Ona ciknu a Vang Lung dojuri
i udari mladića po glavi. Ali nasilnik je bio sliĉan
psu s komadom ukradenog mesa koje neće da ispusti,
tako da je Vang Lung morao da otrgne kćerku. RoĊak se
smijao bezobrazno i reĉe:
— To je bila samo šala, i zar nije ona moja sestra?
Moţe li ĉovjek da uradi što rĊavo sa svojom sestrom?
— Ali oĉi su mu se sjale od poţude dok je govorio, a
Vang Lung je gunĊao i gurao djevojku u njenu sobu.
Vang Lung kaza svom sinu što se dogodilo te noći.
Mladić se uozbilji i reĉe:
— Moramo poslati djevojku u grad u kuću njenog
zaruĉnika. Ĉak i ako trgovac Liju kaţe da je godina
suviše rĊava za svadbu, svejedno, moramo je poslati,
jer je ne bismo mogli saĉuvati u kući od tog
raspaljenog krvoloka.
Vang Lung posluša sina, ode sutradan u trgovĉevu kuću
i zamoli:
— Moja kćerka ima ĉetrnaest godina. Nije više dijete
i sposobna je za brak!
Ali trgovac se ustruĉavao:
— Nemam dosta prihoda ove godine da bih mogao
osnovati još jednu obitelj u ovoj kući!
Vang Lunga je bilo stid da kaţe: „Imam roĊaka
krvoloka u kući", pa reĉe samo:
— Ne bih htio da zadajem sebi brige oko te djevojke.
Majka joj je mrtva, a ona je lijepa i ušla u godine
kad moţe da zanese. Moja je kuća prostrana i puna
svakojakih ljudi, i ne mogu paziti na djevojku svaki
tren. Kako ona treba da uĊe u tvoju obitelj, bolje
ĉuvaj njeno djeviĉanstvo u svojoj kući, a moţe se
vjenĉati odmah ili docnije, kako ti je volja.
Pošto je Liju bio ĉovjek blag i dobrodušan, on
pristade:
— Dobro, ako tako što je stvari, neka se djevojka
preseli, a ja ću razgovarati s majkom moga sina. Neka
tvoja kćerka doĊe, ĉuvaćemo je ovdje u dvorištu i
biće sa svekrvom. Poslije prve ţetve, tamo negdje.
moţe se vjenĉati.
Tako je stvar bila riješena, i Vang Lung ode kući
vrlo zadovoljan.
Ali, pri povratku od gradske kapije, gdje je Ĉing
Ĉekao pored zavezanog ĉamca, Vang Lung proĊe pored
radnje u kojoj je prodavan duhan i opijum, svrati da
kupi malo iseĉenog duhana da ga uveĉer puši na lulu.
Dok je pomoćnik merio na vagi, Vang Lung ga
mrzovoljno zapita:
— Pošto prodajete opijum, ako ga imate? Pomoćnik
odgovori:
— Nije dozvoljeno zakonom da se opijum javno prodaje.
Ako hoćete da ga kupite i ako imate srebra, idite u
sobu pozadi.
I Vang Lung nije više mislio što radi, nego reĉe
brzo:
— Uzet ću šestinu kilograma.Pošto je poslao drugu
kćerku u grad i oslobodio se briga, Vang Lung reĉe
jednog dana stricu:
— Kako si ti brat moga oca, evo ti malo boljeg
duhana!
I Vang Lung otvori ćup opijuma, lepljivog i mirisnog,
a stric ga omirisa. Smijao se i bio je zadovoljan.
— Alal ti vjera! Pušio sam ga malo, ali ne ĉesto, jer
je suviše skup. Ali mi se mnogo dopada.
Vang Lung mu odgovori praveći se ravnodušan:
— Ostalo mi je nešto malo od onoga što sam kupio za
oca kada je ostario i nije mogao da spava noću, pa ga
danas naĊoh i pomislih: — Zašto imam strica i zašto
da ga on ne popuši, kad sam ja mlaĊi od njega, i kada
meni nije potreban. Uzmi ga i puši kad se zaţeliš ili
kad te nešto zaboli!
Stric zgrabi opijum poţudno, jer je mirisao pri-
vlaĉno. Bila je to stvar koju su pušili samo
bogataši. Zatim odnese opijum, nabavi lulu, i pušio
je povazdan leţeći na postelji. Vang Lung se poštara
da nabavi još nekoliko lula, pa ih ostavi na sve
strane po kući, da bi izgledalo da i on puši. Ali u
svoju sobu odnese samo jednu lulu i nije je palio.
Sinovima i Lotosovom Cvijetu zabranjivao je da dimu
opijum, govoreći da je suviše skup za njih. Ali je
stalno nutkao strica, njegovu ţenu i sina. Dvorišta
su bila ispunjena sladunjavim mirisom opijuma. Vang
Lung nije ţalio srebro, jer je njime kupio
spokojstvo.
Zima je bila prošla, vode poĉeše da opadaju, pa je
Vang Lung mogao da šeta po svojoj zemlji. Jednoga
dana najstariji sin ga je pratio i tom prilikom mu
reĉe:
— Slušaj, uskoro će jedna glava više biti u našoj
kući, glava tvoga unuka!
Kada Vang Lung to ću, okrenu se prvo oko sebe,
praznovjerja radi, zatim se nasmije i pljesnu rukama:
— Danas je zbilja dobar dan!I opet se nasmije, pa ode
i pronaĊe Ĉinga i naredi mu da kupi u gradu nešto
ribe i dobrih poslastica. To posla svojoj snasi i
poruĉi joj:
— Jedi, da tijelo moga unuka bude snaţno!
Za vrijeme cijeloga proljeća misao na to dijete dono-
sila je utehe Vang Lungu. I kada je bio zaposlen dru-
gim stvarima, mislio je na unuka, a kada ga je nešto
tištalo, pomislio bi na taj dogaĊaj, i sve bi pro-
lazilo.
Dok je proljeće prelazilo u ljeto, bjegunci od po-
plave su se vraćali, jedan po jedan, grupa za grupom,
izmoreni, iznureni i umorni od zime i sretni što su
se vratili, iako tamo gdje su bile njihove kuće sada
nije ostalo ništa, ili samo ţuto blato. Ali, od tog
blata kuće se mogu ponovno napraviti i asurom
pokriti. Mnogi su dolazili kod Vang Lunga da pozajme
novac. On im ga je davao s velikim interesom, pošto
je vidio koliko se novac mnogo traţi. A kao jemstvo
uvijek je traţio zemlju. I novcem koji su pozajmili,
seljaci kupiše sjeme i zasejaše zemlju, koja je bila
plodna od obilnog vodenog taloga. Pošto su im bili
potrebni volovi i plugovi, a nisu mogli više da
pozajme para, prodali su zemlju i jedan dio svojih
njiva da bi zasejali njive što su preostale. Od tih
jadnika Vang Lung je kupovao zemlju, i to mnogo
zemlje, kupovao je jeftino, jer su novac ljudi morali
imati.
Bilo je seljaka koji nisu htjeli da prodaju svoju
zemlju, a pošto nisu imali ĉime da kupe sjeme, plu-
gove i volove, prodavali su svoje kćeri. Ti ljudi su
dolazili kod Vang Lunga i nudili mu svoju djecu, jer
je bilo poznato da je on bogat, moćan ĉovjek i dobra
srca.
Vang Lung je stalno mislio na dijete koje će se
roditi i na drugu djecu svojih sinova kad se budu
oţenili, pa kupi pet robinja. Dvije su imale oko dva-
naest godina, velike noge i jako tijelo. Uzeo je i
dvije mlaĊe da posluţuju u kući, a jednu da se naĊe
samo Lotosovom Cvijetu, jer je Kukumavka bila već
ostarjela, a otkako je druga kćerka otišla, nije bilo
nikoga da radi po kući. Svih tih pet robinja kupio je
istogadana, jer je bio bogat ĉovjek koji moţe da
uĉini odmah ono što odluĉi.
Jednog dana, nešto docnije, doĊe jedan ĉovjek i
dovede sitnu, neţnu djevojĉicu od sedam godina. Htio
je da je proda. Vang Lung prvo reĉe da mu nije po-
trebna, jer je bila malena i slaba, ali Lotosov
Cvijet je ugleda. Dopade joj se dijete i reĉe mazno:
— Ovu hoću da imam jer je lijepa. Ona moja robinja je
gruba, smrdi na kozje meso i ne dopada mi se!
Vang Lung pogleda dijete, njegove zaplašene lijepe
oĉi, i opazi kako je ţalosno mršavo, pa reĉe, kako da
bi zadovoljio Lotosov Cvijet tako i da se dijete
ishrani:
— Pa dobro, neka bude kako ti hoćeš! Kupio je
djevojĉicu za dvanaest srebrnjaka. Ona
je ţivjela u unutrašnjem dvorištu i spavala na pod-
noţju postelje Lotosovog Cvjeta.
Sada je Vang Lungu izgledalo da će imati mira u kući.
Kada su se vode povukle i došlo ljeto, trebalo je
zemlju zasejati dobrim semenom. On je išao ovamo i
onamo, gledao svaku njivu, raspravljao s Ćingom o
kakvoći zemlje i kako bi trebalo da izmenjaju usjeve
da bi se povećala plodnost pojedinih njil va. Kad god
je Vang Lung išao na imanje, vodio je svog najmlaĊeg
sina, koji je trebalo da ga nasljedi na zemlji. Ali
Vang Lung uopće nije gledao da li dijete i nešto
razumije i da li uopće sluša, jer je ono išlo i
pognute glave i mrzovoljno. I nitko nije znao što <
misli.
; Vang Lung nije vidio što djeĉak radi, već samo kako
ide mirno iza njega. I kada je toĉno odredio što će
se zasejati, Vang Lung ode kući zadovoljan i pomisli:
— Više nisam mlad i nije potrebno da radim, i jer
imam sluge, sinove i mir u kući!
Ali kad je ulazio u kuću, u njoj nije bilo
spokojstva. Mada je doveo sinu ţenu, i mada je kupio
dovoljno robinja da ih sluţe, i mada su stric i nje-
gova ţena svakog dana dobijali dovoljno opijuma, ipak
nije bilo mira. Opet su se zakaĉili sin njegovog
strica i njegov najstariji sin.Izgledalo je da Vang
Lungov najstariji sin nikako ne moţe da prestane da
mrzi svoga roĊaka, i ne moţe da se otrgne od sumnje u
njegovo nevaljalstvo. On je osobnim oĉima u ranoj
mladosti vidio da je njegov roĊak pokvaren.
Mrţnja je toliko daleko otišla da Vang Lungov sin
nikako nije htio da napusti kuću i ode u ĉajdţinicu
ako s njime ne bi išao i njegov roĊak. Pazio je na
njega i izlazio iz kuće samo ako je i ovaj izlazio.
Sin je sumnjiĉio svoga roĊaka za nevaljalstva s ro-
binjama, pa ĉak i s Lotosovim Cvetom u unutrašnjem
dvorištu. To je, meĊutim, bila zabluda, jer se milo-
snica sve više gojila i starila. Odavna je ona digla
ruke od svega, osim hrane i pića, pa ne bi sinovca ni
pogledala da joj se pribliţio. A radovala se i što
Vang Lung, zbog svojih godina, sve rede kod nje
dolazi.
Kada se Vang Lung vratio sa svojim najmlaĊim sinom s
njiva, najstariji ga sin povuĉe u stranu i reĉe:
— Neću više da trpim tog probisvijeta u kući. On
neprestano izaziva svaĊu, besposlici svuda po kući
nezakopĉane odjeće i zagleda svaku robinju! — Mladić
se nije usuĊivao da kaţe dalje kako misli: „Toliko je
bezobrazan da zaviruje u unutrašnje dvorište u tvoju
osobnu ţenu", jer se sjetio, i znoj ga oblio, kako je
nekada i sam obletao oko Lotosovog Cvjeta. I dok je
sada gledao milosnicu, debelu i staru, ĉinilo mu se
da je sanjao da je ikada nju ţelio. Obuze ga sram, i
riješi se da ni za što na svijetu ne podsjeti oca na
to. Pa je zato prećutao Lotosov Cvijet i spomenuo
samo robinje.
Vang Lung je došao s polja krepak i raspoloţen. Voda
je otišla sa zemlje, zrak je bio suv i topao Bio je
zadovoljan najmlaĊim sinom što dijete ide s njime, pa
kad je ĉuo što mu najstariji sin govori, odgovori
ljutito zbog tih novih neprijatnosti u kući:
— Ti si još uvijek budalasto dijete kad moţeš tako da
misliš. Ti si i suviše zaljubljen u svoju ţenu, a to
ne valja, jer ĉovjeku ţena, koju su roditelji dali,
ne smije da bude preĉa od svega na svijetu. Nije
pristojno za ĉovjeka da voli svoju ţenu budalasto i
pretjerano kao da je milosnica.
Mladića opeĉe ovo oĉevo prebacivanje. Više od svega
plašio se prijekora da mu vladanje nije kako treba,
kao da je prostak i neznalica. Zato odgovori brzo:
— Nisi me razumio! Nije to zbog moje ţene, već ne dam
da se nepristojne stvari dogaĊaju u kući moga oca.
Vang Lung nije ovo slušao. Onako ljutit, mislio je:
„Zar se nikad neću resiti tih neprilika u svojoj kući
izmeĊu muškaraca i ţenskinja? Evo gle, ulazim u
starost, krv mi se hladi, oslobaĊam se najzad poţude,
i htio bih imati malo mira. Pa zar moram sada da
trpim zbog niskosti i ljubomore svojih sinova? Poćuta
zatim malo i viknu: — Dobro, pa što hoćeš da uĉinim?
Mladić je ĉekao strpljivo da se otac smiri, jer je
imao nešto da predloţi. To je Vang Lung primijetio
ĉim je uzviknuo: „Dobro, pa što hoćeš da uĉinim" I
zbilja, mladić reĉe odsjeĉno:
— Ţelim da ostavimo ovu kuću i ţivimo u gradu. Nije
prikladno da ostanemo na selu kao seljaci. Mogli
bismo otići i ostaviti strica, njegovu ţenu i mog
roĊaka ovdje, a mi ţivjeti sigurno u gradu iza
kapije.
Vang Lung se nasmije gorko kada sin to reĉe. Smatrao
je mladićevu ţelju ludom:
— Ovo je moja kuća — govorio je uporno, sedajući i
privlaĉeći lulu. — Ti moţeš da ţiviš ovdje ili ne.
Ovo je moja kuća i moja zemlja. Da nije bilo zemlje,
mi bismo svi gladovali, kao što su drugi gladovali. I
ti ne bi mogao šetati naokolo u lijepim haljinama,
besposlen kao znanstvenik. Samo zahvaljujući dobroj
zemlji uzdigao si se ti na nešto više od obiĉnog
seljaĉkog sina.
Vang Lung ustade i poĉe da šeta po srednjoj sobi
lupkajući nogama. Grubo se ponašao, pljuvao po podu,
onako kako to znaju seljaci. S jedne strane, radovao
se zbog otmenosti svoga sina, a s druge osjećao se
seljakom i prezirao je mladića. Iako je bio svjestan
toga, ipak je pomalo bio ponosan na sina, ponosan
zato što nitko ne bi mogao ni sanjati, kad bi
pogledao mladića, da mu je otac obiĉan seljak.
Ali sin nije bio spreman na popuštanje. Išao je za
ocem i govorio:
— Tamo stoji stara velika kuća Hvang. Njen prednji
dio je pun prostog svijeta, ali unutrašnja dvorišta
su zatvorena i mirna. Mogli bismo da iznajmimo taj
dio i da ţivimo mirno. Ti bi mogao s bratom da ideš
na zemlju, a mene ne bi više ljutio onaj pas, moj
roĊak! — I da bi nagovorio oca, sin pusti suze na
oĉi, pusti da mu kaplju na obraze, i nije ih brisao.
Govorio je ponovno: — Ja sam se uvijek trudio da
budem dobar, da se ne kockam i ne pušim opijum.
Zadovoljan sam sa ţenom koju si mi dao i malo traţim
od tebe! Ovo je sve!
Vang Lung nije znao da li su ga taknule sinove suze,
ali su ga dirnule rijeĉi mladićeve: „Velika kuća
Hvang".
Vang Lung nikada nije zaboravio da je jednom puzeći
ušao u veliku kuću i bio postiĊen u prisustvu svih
koji su tamo ţivjeli, pa ga je ĉak i vratar bio
poplašio. Taj dogaĊaj ostao mu je kao sramno sjećanje
cijelog ţivota i mrzio ga je zbog toga. Imao je
osjećanje da su ga ti ljudi smatrali za nešto niţe od
sebe, a kada se sjeti kako je stajao pred starom go-
spodaricom, to osjećanje poniţenja dostiţe vrhunac.
Zato, kada je njegov sin rekao: „Mogli bismo ţivjeti
u velikoj kući", stvori mu se u pameti slika: „Mogao
bih sjediti na sjedištu gdje je sjedila stara, i oda-
kle mi je naredila da stojim kao kmet. Sada bih ja
mogao na tom istom mjestu sjediti i pozivati druge
preda se." Zatim pomisli: „1 ta bi mi se ţelja mogla
ostvariti."
Igrao se tom mišlju, sjedio i šutio. Nije odgovorio
ništa sinu, punio je lulu duvanom, palio vatrom koja
je bila pripremljena, pušio i sanjario kako bi tu
radost mogao doţivjeti. To ne bi uĉinio zbog sina.
niti zbog roĊaka, već iz svog roĊenog zadovoljstva.da
ţivi u kući Hvang, koja je za veĉita vremena za njega
bila velika kuća.
Iako nije htio odmah da kaţe da će se preseliti, ipak
je poslije tog razgovora bio ljut na besposliĉenje
striĉevog sina više nego ranije. Paţljivo ga je mo-
trio, i primjeti da on zaista zagleda djevojke. Vang
Lung je mrmljao zbog toga:
— Ipak, ne mogu da ţivim s tim poţudnim psom u svojoj
kući!
Pogledao je u strica i opazio da je omršaveo otkako
puši opijum, da mu je koţa poţutela od otrova, da je
oronuo i ostareo i da pljuje krv kad kašlje. Pogledao
je ţenu svoga strica, koja je sada liĉila na sve
prije osim na ţenu. Ona je ţeljno uzimala lulu s opi-
jumom. Bila je zadovoljna i sanjiva. Tako mu oni nisu
pravili nikakve smetnje. Opijum je ĉinio ono što je
Vang Lung ţelio da uĉini.
Ali u kući je bio sin njegovog strica, ĉbvek još
neoţenjen, poţudna divlja zvijer. On nije lako htio
da se preda opijumu, kao ono dvoje starih, koji su
snevanjem utolili poţudu. Vang Lung nije htio. da se
mladić oţeni u njegovoj kući zbog skota koji bi se
zaĉeo. Dosta je muke imao s jednim. Taj sladostrasnik
nije htio da radi, jer nije imao potrebe. Nikoga nije
bilo da ga natjera na rad, osim ako se ĉasovi koje je
noću provodio lunjajući mogu nazvati radom. Ali, i te
njegove noćne šetnje postadoše rede, jer kako su se
ljudi vratili na zemlju, red se uspostavi u selima i
u gradu. Razbojnici su se povukli u brda na
sjeverozapad, a sin Vang Lungovog strica nije htio da
ide sa njima, pretpostavljajući tome ţivotu Vang
Lungovu dareţljivost. I tako je i dalje bio trn u
kući, vrzmao se svuda naokolo, brbljao, besposliĉio i
zevao poluobuĉen ĉak i u podne.
Zato jednoga dana, kada je Vang Lung otišao u grad da
vidi svog drugog sina koji je radio u ţitarskoj
radnji, zapita ga:
— Dakle, dragi moj sine, što veliš o ţelji tvog
starijeg brata da se preselimo u grad u veliku kuću,
ako budemo mogli da iznajmimo jedan njen dio?Drugi
sin je već bio porastao, pravi mladić, uglaĊen i ĉist
kao i ostali pomoćnici u radnji, iako je ostao malena
rasta, ţute koţe i lukavih oĉiju. On odgovori biranim
recima:
— To bi bila odliĉna stvar. Bilo bi vrlo zgodno za
mene, jer bih mogao da se oţenim, i svi bismo ţivjeli
pod jednim krovom kao sve velike obitelji!
Vang Lung ništa nije preduzimao za ţenidbu tog svog
sina, jer je bio hladnokrvan i uzdrţan mladić, koji
poţudu nijednim znakom nije pokazivao, a Vang Lung je
ionako imao mnogo svojih briga. Ipak reĉe, sav
posramljen, jer je znao da se nije dobro ponio prema
svome drugom sinu u pogledu ţenidbe: — Još odavno sam
rekao sebi da treba da se oţeniš! Ali dogodilo se
tren ovo, tren ono, pa nisam imao vremena. Poslije
doĊe ova posljednja glad i ţelio sam da izbjegnem
svaku sveĉanost... Ipak, pošto sada imaju što ponovno
da jedu, stvar će biti ureĊena!
Vang Lung je potajno razmišljao gdje bi mogao da naĊe
djevojku, a sin reĉe:
— I ja hoću da se oţenim, jer je to dobra stvar.
Bolje je vjenĉati se nego trošiti novac na kojekakve
ţenske kada doĊe potreba. I pravo je, najzad, da
ĉovjek ima sinove. Ali, gledaj da ne dobijem ţenu iz
grada, onakvu kao što ima moj brat, jer bi mi ona
uvijek priĉala što je sve imala u oĉinskoj kući i
nagovarala me da trošim pare. A to bi me mnogo
ljutilo.
Ove rijeĉi zaprepastiše Vang Lunga, jer nije znao da
mu je snaha takva, pošto ju je vidio gdje se trudi da
uvijek bude ispravnog ponašanja i pristojno odevena.
Ĉinilo mu se da mladić pametno govori, i obradova se
što je tako ĉuvaran i štedljiv. Tog djeĉaka gotovo
nije ni poznavao, jer je on rastao slabunjav pored
svog snaţnog brata. I da nije govorio piskavo, nitko
na njega ne bi ni obratio pozornost. Zato je Vang
Lung na njega sasvim zaboravio kad je otišao u
radnju. Sjetio bi se drugog sina tek kad bi ga netko
upitao koliko ima djece, a on rekao: „Imam tri
sina."Pogleda sada mladića i vide njegovu glatku,
oĉešljanu, namazanu i mekanu kosu, ĉisto odijelo od
sive svile, vide mladićke lijepe kretnje i ĉvrste
ćutijive oĉi, pa pomisli, iznenaĊen:
„1 ovo je moj sin!" A glasno reĉe: — Kakvu bi ti
djevojku ţelio?
Mladić odgovori teĉno i pouzdano, kao da je ranije
mislio o toj stvari:
— Ţelim djevojku sa sela, iz obitelji sa dobrim
imanjem i bez sirotih roĊaka, djevojku koja će
donijeti dobar miraz, djevojku ni ruţnu ni lijepu,
dobru kuvaricu da moţe nadziravati sluškinje u
kuhinji, ako ih ima! Mora biti takva da, ako kupi
riţe, kupi ni šaku više ni šaku manje, ako kupi
platno, odijelo mora da bude skrojeno tako da joj
preostale krpice mogu stati na dlan ruke. Takvu
djevojku ţelim!
Vang Lung se još više zaĉudi kada ću ove rijeĉi. Pred
njim je stajao mladić ĉiji ţivot on nije poznavao,
iako mu je to bio roĊeni sin. Nije u djeĉaku tekla
krv kao u njegovom pohotljivom tijelu kada je bio
mlad, nije takva krv bila ni u tijelu najstarijeg
sina, pa se divio mudrosti mladićevoj, i reĉe smešeći
se:
— Lijepo, potraţit ću takvu djevojku! Ĉing će po-
gledati po selu!
Smešeći se, ode niz ulicu do velike kuće, pa oklevaše
netko vrijeme izmeĊu kamenih lavova. Pošto nije bilo
nikoga da ga zadrţi, uĊe u prednja dvorišta kojih se
sjećao kada je dolazio da traţi onu bludnicu.
Na drveću su visila odijela koja su se sušila. Na sve
strane sedele su ţene, blebetale i ušivale dugim
iglama donove na obući. Djeca su se kotrljala, gola i
prašnjava, po poploĉanom dvorištu. Cijela kuća je
vonjala na taj svijet, koji je vrvio po dvorištima
bogatih i velikih, pošto su veliki otišli. Vang Lung
pogleda prema vratima gdje je ţivjela bludnica, ali
ona su bila širom otvorena. Neki starac je ţivio ta-
mo, i Vang Lung se zbog toga radovao.
Ranije, dok je velika obitelj ţivjela tu, Vang Lung
se osjećao i sam kao sav taj narod tu, mrzio je šila:
— Takvo stvorenje ne bi trebalo uopće da ţivi. Moţe
mi uništiti dijete u utrobi samo ako je pogledam. —
Najstariji sin sjeti se te mrţnje svoje ţene prema
ludi, pa zašuti. A Vang Lung se pokaja zbog svog
prijekora i reĉe blago:
— Doći ću kad se naĊe mlada za mog drugog sina, jer
je bolje da ja budem pored Ĉinga dok se stvar ne
svrši!
I drugi sin prestade da nagovara oca.
Tako su pored Vang Lunga ostali u kući stric, njegova
ţena i sin, Ĉing i radnici, najmlaĊi sin i luda
djevoj ka. Stric se odmah sa ţenom preselio u unutra-
šnje dvorište u kome je bila Lotosov Cvijet. Vang
Lung se zbog toga nije ljutio, jer mu je bilo jasno
da su dani njegovog strica izbrojani. A kad leni i
besposleni starac umre, Vang Lungove obiteljske oba-
veze će prestati, i ako striĉev sin ne bude radio što
mu se naredi, Vang Lungu nitko neće zamjeriti kad ga
izbaci. Ĉing se premjesti s radnicima u vanjske sobe,
a Vang Lung sa sinom i sirotom ludom u sreddnje sobe,
i Vang Lung najmi jednu snaţnu ţenu da ih sluţi.
Vang Lung je spavao, odmarao se, i nije vodio brigu
ni o ĉemu, jer se odjednom osjetio vrlo umoran. Kuća
je bila spokojna, nikoga nije bilo da ga uznemirava,
jer je najmlaĊi sin bio miran djeĉak i izbegavao oca,
tako da ga Vang Lung nije ni primećivao.
Najzad se Vang Lung odluĉi da zamoli Ĉinga da naĊe
djevojku njegovom drugom sinu.
I Ĉing je bio ostario, uvenuo i osušio se kao trska,
ali je još u njemu bilo snage starog vjernog psa.
Vang Lung mu nije više dopuštao da uzme motiku u ruke
ili da prati volove za plugom. Ipak je odani ĉovjek
bio koristan da nadzirava rad drugih i da prisustvuje
merenju ţita. Ĉim Ĉing ću što Vang Lung od njega
ţeli, umi se, obuĉe plavi platneni kaput i zaĊe po
selima, vide mnoge djevojke i najzad se vrati:
— Više bih volio birati djevojku za sebe nego za tvog
sina. Ali, da sam ja u pitanju i da sam mlad,izabrao
bih jednu djevojku, tri sela odavde, koja je dobra,
poslušna, briţljiva, bez ikakve mane osim što je
vesele naravi, a njen je otac raspoloţen i radostan
da se veţe s tvojom porodicom preko svoje kćerke.
Miraz je dobar za ove prilike, a otac ima i zemlje.
Ali sam rekao da ne mogu dati nikakvo obećanje bez
tebe.
Vang Lungu je izgledalo da je prilika dobra. Trudio
se da se vjenĉanje što prije završi i dade obećanje,
a kada su ugovori stigli, stavi svoj znak na njih i
odlaknu mu:
— Ostao mi je samo još jedan sin, pa kad s njime
svršim, biću gotov sa svim tim svadbama i ţenidbama.
Baš se radujem što sam blizu tog spokojstva.
A kada je sve bilo obavljeno i utvrĊen dan vjenĉanja,
Vang Lung se odmarao, sjedio na suncu i spavao kao
što je njegov otac radio.
Pošto se Vang Lungu ĉinilo da je Ĉing ostareo. a on
sam se ugojio i otromboljio od hrane i godina, dok je
najmlaĊi sin bio i suviše mlad da snosi odgovornost,
on se odluĉi da neka od svojih najudaljenijih polja
da drugim seljacima u selu pod zakup. Tako i uĉini, i
mnogi ljudi iz obliţnjih sela dolazili su do Vang
Lunga da zakupe zemlju i postanu njegovi zakupci.
Ugovori su bili potpisani tako da polovina ţetve ide
Vang Lungu, jer je vlasnik zemlje, a pola za rad
onome koji je drţi u zakupu. Osim toga, svaki
ugovaraĉ je imao izvjesne posebne obaveze: Vang Lung
da da odreĊenu koliĉinu Ċubreta, sojinog sjemena i
otpadaka od sezama koji ostaju kad se biljka melje u
mlinu za zejtin, a zakupci izvjesne koliĉine usjeva
za upotrebu u Vang Lungovoj kući.
Pošto sada Vang Lung nije imao potrebe da nadgleda
zemlju kao ranije, odlazio je pokatkad u grad, spavao
u dvorištu koje je naredio da mu se spremi, ali
ujutro bi se vraćao na zemlju ĉim bi se gradska
kapija otvorila. Udisao bi sveţinu polja i radovao se
kada bi došao na svoju zemlju.
Bogovi kao da su se odjednom odobrovoljili i
osigurali mirnu starost Vang Lungu. Sin njegovog
strica koji posta nestrpljiv i nezasit u mirnoj kući
u kojoj sada nije bilo ţenskinja, osim snaţne sluški-
nje, ţene jednog radnika, ĉuo je o ratu na sjeveru i
reĉe Vang Lungu:
— Govori se da se vodi rat sjeverno od nas. Odoh i ja
tamo da bih nešto radio i vidio. Išao bih, ako mi daš
srebra da kupim još odijela, posteljinu i onaj strani
vatreni štap koji se nosi preko ramena.
Vang Lungovo srce zadrhta od radosti, ali svoje
veselje vesto sakri i poĉe da se pravi kao da raz-
mišlja:
— Ti si jedini sin moga strica i poslije tebe nema
nikoga da produţi njegov rod. Ako ti odeš u rat, što
će biti?
— Nisam ja lud i neću se izlagati na mjestima gdje je
ţivot u opasnosti. Ako doĊe do bitke, sklonit ću se
dok ne proĊe, ja ĉeznem za promjenom i putovanjem,
ţudim da vidim strane krajeve prije nego što i suviše
ostarim.
Zato mu Vang Lung rado dade srebro. Ovoga puta se od
novca rastavljao laka srca. Sipao je srebro u
roĊakovu šaku, a u sebi pomisli:
„Neka mu se dopada rat. To moţe biti kraj ovog
prokletstva u mojoj kući, jer uvijek se negdje tuku!"
Zatim opet pomisli: „Ako budem imao sreće, moţda će i
on poginuti, jer u ratovima ponekad ima i mrtvih."
Vang Lung je bio dobro raspoloţen, iako je to krio.
Tešio je ţenu svog strica, jer je plakala malo kad je
ĉula o odlasku svog sina. Dao joj je još više
opijuma, zapalio joj lulu i rekao:
— Bez sumnje će postati ĉasnik i sve nas proslaviti!
Najzad, mir zacari u kući, jer osim njega na selu je
bilo samo ono dvoje starih koji su neprestano
spavali. A u kući u gradu oĉekivao se tren roĊenja
Vang Lungovog unuka.
Ukoliko se roĊenje bliţilo, Vang Lung je ostajao sve
više u gradu, šetao se po dvorištima i nije prestao
da razmišlja o onome što se dogodilo. Nije mogao
dovoljno da se naĉudi da ovdje u ovim dvorištima,
gdje je nekada ţivjela velika obitelj Hvang, sada
ţivi on sa svojom milosnicom, svojim sinovima i
njihovim ţenama i ĉeka da se rodi dijete trećeg
koljena.
Vang Lungovo srce topilo se od miline, on nije ţalio
srebra i kupio je mnogo satina i svile za cijelu
obitelj, jer je bilo ruţno vidjeti proste pamuĉne
odjeće pored ukrašenih rezbarija na stolicama i sto-
lovima od juţnog drveta. Kupio je veću koliĉinu do-
brog plavog i crnog pamuĉnog platna za robinje, tako
da nitko nije morao da nosi poderane haljine. Vang
Lung je to uĉinio i bio je zadovoljan kada su u
njegovo dvorište dolazili prijatelji njegovog sina iz
grada, i ponosio se da vide što sve ima.
Resio se takoĊer da preĊe na skupocena jela, iako je
nekada bio zadovoljan pšeniĉnim kruhom i ĉesnom
bijelog luka. Pošto je sada ujutro dugo spavao, jer
ništa nije radio na njivama, to nije bio zadovoljan
ovim ili onim jelom, već je uţivao u zimskom bambusu,
rumenim raĉićima, juţnoj ribi i kamenicama iz sevemog
mora, golubijim jajima i sliĉnim jelima koja su
bogataši kupovali da bi golicali svoje slabe apetite.
To su jeli i njegovi sinovi i Lotosov Cvijet, a
Kukumavka, gledajući to sve, nasmije se i reĉe:
— Tako je bilo u starim danima, kad sam bila u ovim
dvorištima, samo sada je moje tijelo uvelo i osušeno
te ne valja za starog gospodara!
I dok je to govorila, lukavo pogleda Vang Lunga i
opet se nasmije. On se pravio da ne ĉuje njenu
raskalašnost, ali je bio zadovoljan što ga je
uporedila sa starim gospodarem.
I tako je Vang Lung ţivio bez posla i raskošno i,
ustajući kad hoće i spavajući koliko hoće, ĉekao
svoga unuka. A jednog jutra, kada je ĉuo ţenino ste-
njanje i otišao u dvorište najstarijeg sina, zateĉe
ovog i on mu reĉe:
— Kucnuo je tren, samo Kukumavka kaţe da će poroĊaj
biti dug jer je ţena tankog stasa, a to ne valja!Vang
Lung se vrati u svoje dvorište, sijede i poĉe da
sluša jauk. Prvi put poslije mnogo godina uplaši se i
osjeti potrebu da se umili duhovima. Zato ustade, ode
u voskarev dućan i kupi tamjana. Uputi se zatim u
hram u kome stanuje boginja milosti u pozlaćenom
udubljenju. Pozva besposlenog svećenika, dade mu
srebra i zamoli ga da baci tamjan pred boginju,
govoreći:
— Ne priliĉi da ja, kao muškarac, to radim, ali moj
prvi unuk tek što se nije rodio. Pri poroĊaju majka
ima velike muke, jer je iz grada i ima suviše tanak
struk, a mati moga sina je mrtva, tako da nema tko da
baci tamjan.
I dok je promatrao kako svećenika stavlja tamjan u
urnu punu pepela pred boginjom, obuze ga iznenadni
strah, i pomisli: ,,A ako ne bude unuk već djevoj
ĉiĉa", a zatim viknu:
— Ako je unuk, kupicu novu crvenu odjeću za boginju,
ali ako je djevojĉica, ništa neću dati!
Vang Lung izaĊe uzrujan iz hrama, jer nije mislio na
mogućnost da se rodi ţensko dijete umjesto muškarca,
pa ode i kupi još tamjana. Zatim, iako je dan bio
topao, a po ulicama prašina pedalj debela, ode u mali
seoski hram gdje su sjedila dva boga i ĉuvala polje i
zemlju, baci tamjan, i zapali ga, mrmljajući:
— Mi smo se starali za vas, moj otac i ja, i moj sin,
a sada se raĊa plod moga sina, i ako ne bude muško,
za vas dvojicu više neće biti ništa!
Tako je uĉinio sve što je mogao, vratio se u dvo-
rište, jako zamoren, sjeo za sto i zatraţio da mu
jedna robinja donese ĉaja, a druga ubrus isceĊen u
vreloj vodi. Ali, iako je udario o dlan, nitko nije
dolazio. Nitko nije obraćao pozornost na njega, mada
su robinje trĉale tamoamo, a on se nije usuĊivao da
ijednu zadrţi i zapita kakvo se dijete rodilo, i da
li se uopće i rodilo. Zato je sjedio ţedan i prašnjav
i nikoga nije oslovio.
Najzad, kad mu se ĉinilo da će skoro pasti noć, jer
je toliko dugo ĉekao, uĊe Lotosov Cvijet gegajući se
na malenim nogama zbog velike teţine i naslanjajući
se na Kukumavku, pa se nasmije i reĉe:
— Rodio se sin u kući tvoga sina. Oboje, i mati i
dijete su ţivi. Vidjela sam dijete. Lijepo je i
zdravo!
Vang Lung se nasmije, ustade, pljesnu rukama i opet
se nasmije:
— Sjedio sam ovdje kao ĉovjek kome se raĊa prvi sin,
nisam znao što da radim i bio sam sav uplašen.
A kad Lotosov Cvijet ode u svoju sobu, on ponovo
sijede na stolicu i poĉe da razmišlja:
„Nisam se tako bojao ni kad mi je ţena raĊala prvog
sina!" Sjedio je tako u tišini, i premišljajući sjeti
se onih dana kada je Olan ulazila sama u malu mraĉnu
sobu i kako je sama raĊala njegove sinove i docnije
opet sinove i kćerke, raĊala ih ćuteći; sjeti se kako
je poslije poroĊaja dolazila u polje i radila pored
njega. A sada je tu ţena njegovog sina, u bolovima
dreĉi kao dijete, na raspolaganju ima sve robinje
koje jure po kući kao muhe bez glave, a muţ na
vratima pored nje.
Vang Lung se sjeti. kao što se ĉovjek sjeća davno
minulog sna, kako se Olan malo odmarala od svog posla
i dojila dijete, a bijelo mlijeko curelo joj iz grudi
i prosipalo se po zemlji. To mu je izgledalo toliko
davno da se jedva sjećao.
Najstariji sin, smešeći se i praveći se njeţan, reĉe
glasno Vang Lungu:
— Muško je dijete roĊeno, oĉe moj. Morat ćemo naći
ţenu da ga hrani svojim grudima, jer neću da moja
ţena dojenjem upropasti ljepotu i potkopa svoje
zdravlje. Nijedna ţena od poloţaja u gradu ne radi
to.
Vang Lung reĉe ţalosno, mada nije znao zašto je
ţalostan:
— Dobro, ako to mora da bude, neka bude tako, kada ne
moţe sama da doji roĊeno dijete.
Kada je dijete imalo mjesec dana, Vang Lungov sin
priredi gozbu povodom roĊenja i pozva goste iz grada,
oca i majku svoje ţene, i sve bogataše. Obojio je
crveno stotinu kokošijih jaja, dao po jaje svakome
gostu, poslije su se ĉastili i veselili, jer je
dijete bilo lijepo, debelo i preţivjelo je svoj
deseti dan kada je svima laknulo.
Kad se gozba završila, Vang Lungov sin doĊe ocu i
reĉe:
— Pošto tri koljena ţive u ovoj kući, treba da
napravimo ploĉe predaka kakve imaju velike porodice,
i da se tim ploĉama klanjamo za vrijeme sveĉanih
dana, jer smo sada ugledna obitelj!
Ovo se mnogo dopalo Vang Lungu, i on odmah naruĉi
ploĉe, koje staviše u red u veliku dvoranu. Na jednoj
je pisalo ime Vang Lungovog djeda, na drugoj oca, a
iza imena Vang Lunga i njegovih sinova ostale su
prazne ploĉe, da se popune kada budu umrli. A Vang
Lungov sin kupi urnu za tamjan i postavi je pred
ploĉe.
Kada je sve bilo svršeno, Vang Lung se sjeti crvene
odjeće koju je obećao boginji milosti, pa ode u hram
i dade novac da se odeţda nabavi.
Pri povratku, kao da bogovi ne mogu da podare sreću
bez trunke nesreće, netko dotrĉa sa ţetvenih polja i
javi Vang Lungu da Ĉing leţi na umoru, i zapita ga da
li bi ţelio da doĊe do sluge koji je izdisao. Kada
Vang Lung sasluša zadihanog ćoveka, povika ljutio:
— Sigurno su ona dva prokleta boga u hramu zemlje
ljubomorni što sam dao crvenu odjeću gradskoj
boginji. Valjda im nije poznato da nemaju nikakve
moći prilikom raĊanja, već samo nad zemljom.
Iako je Vang Lunga ĉekao gotov ruĉak, on nije htio da
uzme štapiće, već je krenuo, mada mu je Lotosov
Cvijet doviknula da priĉeka dok sunce ne umine. A
kada je vidjela da je ne sluša, poslala je robinju sa
suncobranom od zejtinjave papira, ali je Vang Lung
tako brzo jurio da je snaţna djevojka jedva drţala
suncobran nad njegovom glavom.
Vang Lung odmah uĊe u sobu u kojoj je Ĉing leţao i
viknu glasno:
— Kako se sve to dogodilo?Soba je bila puna znojavih
radnika, i oni odgovoriše brzo i zbunjeno:
— Htio je da radi sam pri vršidbi... Rekosmo mu da
taj posao nije za njegove godine... Bio je i jedan
radnik koji je nedavno došao... Nije znao dobro da
drţi mlatilo i Ĉing je htio da mu pokaţe...
To je i suviše teţak posao za starog ĉovjeka... Vang
Lung uzviknu strahovitim glasom:
— Dovedite mi tog radnika!
Nadniĉari gurnuše ĉovjeka pred Vang Lunga. To je bio
krupan, riĊ, grub seoski momak, isturenih zuba nad
donjom usnom, okruglih tupih oĉiju kao u vola. Stajao
je dršćući, dok su mu koljena klecala. Ali Vang Lung
nije imao saţaljenja prema njemu. Udari ga u oba
obraza, uze suncobran iz robinjinih ruku i poĉe da
bije momka, a nitko se nije usudio da ga zadrţi, da
mu ne bi krv jurnula u glavu i da tako ne nastrada u
tim godinama. Seljak je izdrţao batine ponizno,
dreĉao je malo i oblizivao zube.
Ĉing zastenja na postelji gdje je leţao, a Vang Lung
odbaci kišobran i uzviknu:
— Sad će ovaj umrijeti, a ja tuĉem budalu! Zatim
sijede pored Ĉinga, uze njegovu ruku, a
ona je bila laka, suha i sitna kao uveo hrastov list.
i izgledalo je da uopće nema krvi u njoj. Ali Ćingovo
lice, uvijek blijedo i ţuto, sada je bilo sivo i umr-
ljano krvlju, dok su poluotvorene oĉi bile prevuĉene
koprenom i tamne, a dah dolazio isprekidano Vang Lung
se saţe i reĉe mu na uho:
— Evo me, kupicu ti mrtvaĉki sanduk koji će biti
sliĉan kovĉegu moga oca.
Ali Ĉingove uši bile su pune krvi. I ako je ĉuo Vang
Lunga, nije to pokazivao nikakvim znakom, već je
leţao, isprekidano disao, i tako umre.
Kada je već bilo gotovo, Vang Lung se naţe nad njega
i plakaše kako nije plakao ni za roĊenim ocem.
Naruĉio mu je najljepši mrtvaĉki sanduk, uzeo
svećenika za sahranu i išao za mrtvacem odeven u
bijelo zbog ţalosti. Naredio je i svom najstarijem
sinu da nosi bijele vrpce oko zglavaka, kao da je
umro neki roĊak, mada se sin ţalio:
— On je bio samo nadzornik, i ne dolikuje bogatom
ĉovjeku da tako ţali za slugom.
Ali ga Vang Lung prisili da nosi bijelu odjeću tri
dana. I da je Vang Lung mogao da uĉini sve po svojoj
volji, sahranio bi Ćinga u porodiĉnom groblju, gdje
su bili pogrebeni njegov otac i Olan, ali sinovi nisu
pristajali i bunili su se:
— Ide li da naša majka i djede leţe sa slugom? I
moramo li i mi sa našim slugama, u svoje vrijeme,
biti sahranjeni u istom groblju?
Pošto nije mogao da se bori s njima, jer je pod stare
dane htio da ima mira u kući, Vang Lung sahrani Ĉinga
na ulazu u groblje, kraj zida. Bilo mu je milo što je
to uĉinio i reĉe:
— Dobro sam uĉinio, jer je Ĉing uvijek stajao kao moj
zaštitnik od zla! — A sinovima naredi da ga sahrane
odmah kraj Ĉinga.
Poslije ovoga, Vang Lung je rede nego ranije išao na
zemlju. Jer, otkako je Ĉing umro, tuga je obuzimala
Vang Lunga kad je obilazio njive, a i kosti su ga
bolele kada je sam išao preko dţombastih polja. Zato
dade svu zemlju pod zakup, a ljudi su se otimali o
nju, jer je bilo poznato da je to dobra zemlja. Ali,
Vang Lung uopće nije dao da se povede govor o prodaji
i najmanje njivice. Davao je samo pod zakup na godinu
dana. Tako je osjećao da je sva ta zemlja njegovo
vlasništvo, i to u njegovim rukama.
Vang Lung odredi jednog seljaka, njegovu ţenu i djecu
da ţive u kući na selu i da se staraju o stricu i
njegovoj ţeni, koje je opijum sasvim upropastio. A
gledajući zamišljene oĉi najmlaĊeg sina, reĉe mu:
— I ti moţeš poći sa mnom u grad. Povest ću i moju
ludu. Ona moţe ţivjeti u dvorištu sa mnom. Suviše će
biti usamljena otkako je otišao Ĉing, a bez njega
nisam siguran da će ukućani u staroj kući biti dobri
prema njoj kad vide da nema nikoga da me obaveštava
ako je tuku i rĊavo hrane. A tebe, sine. nema nitko
da pouĉi kako se zemlja obraĊuje otkako je umro
Ĉing.Tako Vang Lung uze najmlaĊeg sina i sirotu ludu
sa sobom. Poslije toga, dugo vremena nije dolazio u
svoju kuću na dobroj zemlji!
XXIX
Izgledalo je sada Vang Lungu da više nema što da
zaţeli. Mirno je mogao da sjedi u svojoj stolici na
suncu, pored jadne lude, da puši lulu i da bude
miran, jer su njegovu zemlju obraĊivali drugi, a
novac mu bez muke i brige padao na dlan.
Takav bi ţivot vodio da nije bilo najstarijeg sina,
koji nikada nije bio zadovoljan, uvijek je zahtijevao
nešto više, iako je obitelj vrlo lijepo ţivjela. Tako
sin doĊe jednog dana ocu i reĉe:
— Ima puno ĉega što nam je potrebno u kući. Ne
smijemo zamišljati da smo velika obitelj samo zato
što ţivimo u unutrašnjim dvorištima. Za jedva šest
mjeseci biće vjenĉanje mog mlaĊeg brata, a mi nemamo
ni dosta stolica za goste, ni zdjela, ni stolova,
niti iĉega drugog u ovim sobama. Sramota je, osim
toga, pozvati goste da doĊu kroz velike kapije, kroz
svu tu prostu i smrdljivu rulju koja diţe galamu. A
kada se moj brat oţeni, dobije djecu, i kad se rode i
moja druga djeca, biće nam, isto tako, potrebno i to
dvorište.
Vang Lung pogleda svog sina kako stoji u svom lijepom
odijelu, zatvori oĉi, povuĉe jako dim iz lule i
progunĊa:
— Dobro, što je sada opet?
Mladi ĉovjek vide da je otac sit njegovih zamerki,
ali reĉe uporno, povišenim glasom:
— Kaţem da treba da uzmemo i vanjske dvorište, kao
što dolikuje obitelji s toliko novaca i toliko dobre
zemlje.
Vang Lung promrmlja dok je pušio:
— Zemlja je moja, a ti nisi za nju ni prstom mrdnuo!
— Slušaj, oĉe moj — povika mladi ĉovjek. — Ti si taj
koji si htio da me školuješ. A kada nastojim da budem
sin jednog veleposednika, kao što mi odgovara, ti mi
se rugaš i htio bi da napraviš slugu od mene i moje
ţene. — Sin se plahovito okrenu i zamahnu glavom kao
da će razmrskati mozak o savijeno borovo drvo koje je
stajalo u dvorištu.
Vang Lung se uplaši da mladi ĉovjek ne uĉini sebi
kakvo zlo, jer je uvijek bio naprasit, pa viknu:
— Radi što god hoćeš, radi što god hoćeš, samo me
nemoj uznemiravati!
Kad je sin to ĉuo, otišao je brzo, da se otac ne bi
predomislio, i bio je zadovoljan. Kupi, što je brţe
mogao, stolove i stolice iz Suĉoua, zavjese od crvene
svile iza vrata, velike i male vaţne, slike lijepih
ţena da vise na zidu, i neobiĉno kamenje, umjetne ka-
menjare, kao što je vidio u juţnim predjelima. Tako
je bio zaposlen nekoliko dana.
Pošto je morao ĉesto da izlazi i ulazi u kuću,
prolazio je kroz vanjske dvorište skoro svaki dan, a
kada se probijao kroz prosti svijet, morao je da po-
digne nos uvis, jer nije mogao da podnese taj narod.
Ljudi su mu se smijali kada bi prolazio i govorili:
— Zaboravio je na miris konjskog Ċubrišta na vratima
obora svoga oca.
Ali, nitko se nije usudio da govori tako dok je
prolazio, jer je sin bogatog ĉovjeka! A kad doĊoše
praznici, kada su se kirije odreĊivale, taj prosti
svijet opazi da su kirije za sobe i dvorišta u kojima
su ţivjeli znatno podignute, jer je netko drugi htio
da plati više za te prostorije, pa se narod morao
iseliti. Svi su znali da je to napravio Vang Lungov
najstariji sin. On je bio mudar i ništa nije govorio,
a sve je to uredio preko pisama sa sinom starog
gospodara Hvanga. Taj je ĉovjek ţivio u stranim
zemljama i nije mario ni za što osim gdje i kako moţe
da izvuĉe što više novaca za staru kuću.
Prost svijet se morao iseliti. Iselio se jadikujući i
proklinjući što bogataš moţe da radi što hoće. Na-
tovario je narod svoje jadne stvari i otišao nadahnut
bijesom, mrmljajući da će se jednog dana vratiti, kao
što se siromasi uvijek vraćaju kada se bogataši
suviţe obogate.Ali, sve to Vang Lung nije ĉuo, jer je
bio u unutrašnjem dvorištu i rijetko je izlazio; samo
je spavao, jeo i uţivao ukoliko je starost više
dolazila, a poslove je prepuštao najstarijem sinu. A
ovaj pozva drvodelje i veste zidare, i oni popra više
sobe i vrata na svod izmeĊu dvorišta, koje je prost
svijet iskvario svojim grubim naĉinom ţivota. Podigao
je i mala jezera i zapatio zlatne ribe. A kada je sve
bilo gotovo i lijepo ureĊeno, koliko se on razumevao
u to što je lijepo, zasadio je lotos i ljiljane u
jezerca, bambuse s crvenim bobicama iz Indije, i sve
ono što se sjetio da je vidio u juţnim krajevima.
Njegova je ţena izlazila da vidi što je napravio.
Oboje su, zatim, išli po svim dvorištima i sobama. A
kada je ţena vidjela da ovo ili ono nedostaje, on je
slušao paţljivo što ona govori, da bi to i napravio.
Već se rašĉulo po ulicama grada što je uĉinio Vang
Lungov najstariji sin. Priĉalo se o svemu onome što
se radilo u velikoj kući, u kojoj sada ţivi bogataš.
A narod koji je ranije govorio Vang Ratar, poĉe da ga
naziva Vang Veliki Ĉovjek ili Vang Bogati Ĉovjek.
Novac za te kupovine i prepravke dolazio je iz Vang
Lungove ruke malopomalo, tako da je on jedva
primećivao kako ga da je, jer je najstariji sin
dolazio i govorio:
— Potrebno mi je stotinu srebrnjaka! Ima jedna vrata
za koja mi je potreban groš, dva da se poprave, pa će
biti kao nova! Ima jedna soba za koju treba da kupim
nov sto.
Vang Lung mu je davao srebro, sumu po sumu, dok je
pušio i odmarao se u dvorištu. Srebro mu je svake
ţetve dolazilo sa zemlje i zato je bio lake ruke. On
ne bi znao koliko je dao da jednog jutra njegov drugi
sin nije ušao u dvorište, tek što se sunce pomolilo
iza zida, i rekao:
— Oĉe moj, hoće li biti jednom kraja tom prosipanju
novca, i zar mi moramo da ţivimo u palaĉi? Toliko
novaca dano na zajam po dvadeset od sto donijelo bi
mnoge funte srebra, a kakva je korist od svih tih
ribnjaka i cvetnih dţbunova, koji ni ploda ne donose,
i svih tih beskorisnih ljiljanovih cvetova?
Stari Vang Lung vide da će se dva brata još posvaĊati
oko toga, pa reĉe brzo da opet ne bi imao brige:
— Sve je to u ĉast tvoje svadbe!
Mladić odgovori, smešeći se zlobno i bez ikakve dobre
namjere:
— ĉudna je to stvar da svadba košta deset puta koliko
nevjesta. To naše nasljeĊe, koje treba da se podijeli
izmeĊu nas kada ti budeš umro, sada se troši jedino
radi sujete mog starijeg brata.
Vang Lung je poznavao odluĉnost svog drugog sina, i
bilo mu je jasno da ne bi mogao izaći s njime na kraj
ako zapoĉne razgovor, pa reĉe ţustro:
— Dobro, dobro, uĉinit ću tome kraj! Govoriću s
tvojim bratom i zatvoriću svoju kesu. Dosta sam i
dao. Imaš pravo.
Mladi ĉovjek izvadi hartiju na kojoj je bio spisak
svih stvari koje je njegov brat kupio. A kada Vang
Lung vide duţinu spiska, reĉe brzo:
— Još nisam jeo, a u svojoj starosti iznutra sam slab
sve dok ne doruĉkujem. Drugi put ćemo o tome
razgovarati! — Zatim se okrete i uĊe u svoju sobu, i
tako prekide sastanak sa drugim sinom.
Ali je te iste veĉeri razgovarao s najstarijim sinom:
— Prestani s tim mazanjem i ulepšavanjem! Dosta je
bilo. Mi smo, ipak, ljudi sa sela.
Ali mladić odgovori ponosito:
— To mi nismo! Ljudi u gradu već su nas poĉeli
nazivati velikom porodicom Vang. Treba da ţivimo
onako kako odgovara tom imenu, a ako moj brat misli
samo na srebro, ja i moja ţena odrţat ćemo ĉast
imena.
Vang Lung nije znao da je svijet tako nazivao njegovu
kuću, jer otkako je ostareo, rijetko je išao u
ĉajdţinice, a u ţitarske radnje gotovo nikako, pošto
mu je drugi sin svršavao sve poslove. Ali se krišom
tome obradova i reĉe:— Ali, velike obitelji su isto
tako sa sela i imaju korena u zemlji!
Sin odgovori jetko:
— Jeste, ali one ne ostaju na selu. One se
razgranjuju i raĊaju cvetove i plodove!
Vang Lung nije htio da trpi da mu sin odgovara suviše
brzo i slobodno, pa viknu:
— Rekao sam što sam rekao! Završi jednom s rasipanjem
novca, a korenje, ako treba da donese ploda, mora da
se paţljivo ĉuva u tlu zemlje.
Već se spuštalo veĉer i Vang Lung je ţelio da sin ode
u svoje dvorište. Ţelio je da mladi ĉovjek ode i
ostavi ga samog u sumraku.
Ali nije moglo biti mira izmeĊu njega i prvog sina.
Taj mladi ĉovjek, iako voljan da se bar netko vrijeme
pokorava ocu pošto je bio zadovoljan sobom i
dvorištima i postigao ono što je ţelio, uskoro poĉe
opet:
— Dobro, neka to bude dosta, ali ima još jedna stvar.
Vang Lung baci lulu na zemlju i dreknu:
— Zar nikada neću imati mira? Sin je nastavljao
uporno:
— Ne traţim ti za sebe i svog sina. Rijeĉ je o mom
najmlaĊem bratu, koji je tvoj roĊeni sin. Njemu ne
dolikuje da izraste kao neznalica. Treba da nauĉi
nešto.
Vang Lung je buljio u sina, jer je to za njega bilo
nešto novo. On je već utvrdio kakav će biti ţivot
njegovog najmlaĊeg sina i zato zapita:
— U kući nam više nisu potrebni oni kojima je trbuh
pun slova. Dvojica su dosta, a najmlaĊi ima da ostane
na zemlji kada ja umrem.
— Jeste, ali zbog toga on noću plaĉe — nastavi
najstariji sin. — Zbog toga je tako blijed i suv kao
trska!
Vang Lung nije nikada ni pomislio da zapita najmlaĊeg
sina što ţeli da bude, jer je bio odluĉio da jedan
sin mora ostati na zemlji. Zato mu je teško padalo
ono što je rekao najstariji sin. Ušuti, dohvati lulu
sa zemlje, polako, premišljajući o svom trećem sinu.
To je bio djeĉak koji se razlikovao od svoje braće,
djeĉak šutljiv kao njegova majka. Nitko na njega nije
obraćao pozornost, jer je bio povuĉen.
— Jesi li baš od njega ĉuo da to kaţe? — nesigurno
zapita Vang Lung.
— Pitaj njega samog, moj oĉe — odgovori mladi ĉovjek.
— Dobro, ali jedan sin mora biti na zemlji! — reĉe
Vang Lung diţući glas u prepirci.
— Ali zašto, oĉe — navali najstariji sin. — Ti si
ĉovjek koji nema potrebe da ima sina kmeta. To ti ne
dolikuje. Opet će reći da imaš rĊavo srce! „Evo
ĉovjeka koji pravi sina slugom, a on ţivi kao princ",
tako će govoriti.
Sin je govorio mudro, jer je znao da se Vang Lung
mnogo brine što svijet priĉa o njemu, pa nastavi:
— Mogli bismo pozvati uĉitelja da ga poduĉava, a
mogli bismo ga poslati u juţnu školu na znanosti. I
kako ja treba da ti pomaţem u kući, a moj brat u
radnji, to pusti djeĉaku da izabere što hoće!
Najzad Vang Lung reĉe:
— Pošalji ga ovamo meni!
Poslije kratkog vremena, treći sin doĊe i stade pred
oca. Vang Lung ga dobro premeri od glave do pete.
Vidio je visokog i vitkog djeĉaka, koji nije liĉio ni
na oca ni na majku, jedino je bio ozbiljan i ćutljiv
kao majka. Ali je bio ljepši od Olane i od svoje
braće, samo se nije mogao mjeriti s drugom djevojkom
koja je otišla u obitelj svoga muţa. Ali preko
deĉakovog ĉela, i skoro nauštrb njegove ljepote,
pruţale su se dvije crne obrve, suviše teške i mrke
za njegovo mlado, blijedo lice. A kada bi se
namrštio, a to je radio ĉesto, crne obrve su se
sastajale i davale mraĉan izgled njegovom licu.
Vang Lung je buljio u svoga sina, a kad ga se
nagleda, reĉe:
— Tvoj najstariji brat kaţe kako ţeliš da nauĉiš da
ĉitaš!
Djeĉak odgovori, jedva miĉući usnama:
— Naravno da hoću!Vang Lung istrese pepeo iz svoje
lule i poĉe da je ponovno puni.
— Pretpostavljam da to znaĉi da ne ţeliš da radiš na
polju, i tako ja neću imati sinova na svojoj zemlji,
ja, koji imam i suviše sinova!
To je rekao s gorĉinom, ali djeĉak je šutio. On je
stajao uspravljen i tih u svojoj dugoj, bijeloj
odjeći od ljetnjeg platna. Najzad se Vang Lung
naljuti na njegovo šutnja i podviknu mu:
— Zašto ne govoriš? Je li istina da ne ţeliš da
ostaneš na zemlji i hoćeš da uĉiš?
I opet djeĉak odgovori onu istu reĉenicu:
— Naravno da hoću!
Vang Lung, gledajući svog sina, pomisli kako mu ti
sinovi prave prevelike brige u starosti, da su mu te
brige teret, i da ne zna što da radi s njima, pa
dreknu, osjećajući da ga sinovi zloupotrebljavaju:
— što me se tiĉe što ti radiš? Odlazi od mene!
Djeĉak se izgubi, a Vang Lung ostade sam i stade
razmišljati kako su njegove dvije kćerke bolje od
sinova. Jedna, sirota luda, nikada ništa ne traţi,
osim malo hrane i komadić platna da se igra, a druga
je udata daleko od njegove kuće. I sumrak se spusti i
prekri usamljenog Vang Lunga.
Ipak, kao što je uvijek bilo kada srdţba popusti,
Vang Lung nije mogao da se odupre sinovima i pozva
najstarijeg:
— Uzmi uĉitelja za onog trećeg, ako hoće. Neka radi
što mu se svidi, samo neću da me uznemiruje.
Zatim pozva drugog sina:
— Kako neću imati nijednog sina na selu, tvoja je
duţnost da paziš na zakupnine i srebro što dolazi sa
zemlje svake ţetve. Ti ćeš mjeriti ţito i biti uprav-
nik imanja umjesto mene.
Drugi sin se obradova, jer je to znaĉilo da će novac
bar prolaziti kroz njegove ruke, i da će znati koliko
se troši, pa ako se bude rasipalo, moći će se
potuţiti ocu.
. Taj njegov drugi sin izgledao mu je ĉudniji nego
ijedan od njegovih sinova, jer se na sam dan svadbe
brinuo samo o tome koliko je para izdato na ještiva i
vino. Poslastice je paţljivo podijelio prema
stolovima, ostavljajući najbolja jela za svoje
prijatelje u gradu, koji su znali koliko gozba košta,
a za kupce i seoski svijet, koji su morali biti
pozvani, postavio je stolove u dvorištu i dao im
lošija jela i pića, jer su svakoga dana jeli prostu
hranu i za njih su ta gora jestiva bila sasvim dobra.
Drugi sin je vodio raĉuna o novcu i darivao sluge i
robinje najmanje što se moglo, tako da se Kukumavka
prezrivo nasmijala kada su joj metnuta u ruke bijedna
dva komada srebra, i rekla da su je mnogi ĉuli:
— Jedna velika obitelj zaista ne pazi toliko na
srebro. Primećuje se da ova obitelj ne spada s pravom
u ova dvorišta.
Najstariji sin je to ĉuo i bilo ga je stid. Uplašio
se od njenog jezika i zato joj je potajno dao još
srebra i ljutio se na svog mlaĊeg brata. Tako su se
braća svaĊala i na sam svadbeni dan, dok su gosti
sjedili za stolovima i dok je nevestina nosiljka
unošena u dvorište.
Od svojih prijatelja najstariji brat je pozvao samo
nekolicinu koji nisu mnogo oĉekivali od gozbe, jer se
stideo zbog štedljivosti svoga brata i što je
nevjesta djevojka sa sela. Stajao je po strani i pre-
zrivo govorio:
— Moj brat je izabrao zemljani lonac, iako bi po
poloţaju moga oca mogao da ima ĉašu od nefrita!
Ukoĉeno i s visine se pozdravio kada su mladenci
došli pred njega i darovali se pred njim i njegovom
ţenom, kao pred starijim bratom i sestrom. Ţena
najstarijeg brata bila je uĉtiva i dostojanstvena.
Poklonila se samo koliko se moglo smatrati u skladu s
njenim poloţajem.
Jedino je mali unuk, koji se rodio Vang Lungu. bio
potpuno miran i zadovoljan meĊu svim ukućanima u
dvorištima. Sam Vang Lung se budio u sjenkama velike
izrezbarene postelje, u svojoj sobi koja je bila
odmah do dvorišta gdje je Lotosov Cvijet ţivjela, i
katkad sanjao da spava u svojoj jednostavnoj, tamnoj
kući od naboja, gdje je ĉovjek mogao proliti svoj
hladni ĉaj gdje hoće a da ne poprska koju drvenu
rezbari ju — i gdje je bio udaljen svega korak od
vlastitih polja. Za tim je on ţudeo!
Što se tiĉe sinova, oni su stalno bili nespokojni.
Najstariji se sin plašio da ne troše dovoljno i da ne
budu poniţeni u oĉima ljudi; da seljaci ne prolaze
kroz veliku kapiju kada je netko iz grada u posjeti,
tako da se osramote pred gostom. Drugi sin — da se ne
rasipa novac, a najmlaĊi se trudio da naknadi godine
koje je izgubio kao ratarski sin.
Ali, bio je jedan stvor u kući koji je trĉao tamoamo
na svojim nesigurnim noţicama i bio zadovoljan
ţivotom. To bese sin najstarijeg sina. Taj mališan
nije mislio ni o kakvom drugom mjestu nego o ovoj
velikoj kući, i ona mu nije bila ni velika ni mala,
nego samo njegova kuća. Tu su se nalazili njegova
majka, otac i djede, i svi oni koji su ţivjeli samo
njemu da sluţe. I to dijete smiri Vang Lunga. Nikada
nije mogao da se nagleda mališana, nikada mu nije
bilo dosta da se srne je s njim i da ga baca uvis.
Sjetio se, takoĊer, kako se njegov otac igrao s
djecom. Uzimao bi zato, veseo, pojas, obavio ga oko
djeteta i šetao se dok je drţao pojas da mali djeĉak
ne padne. Tako su iš'.i iz dvorišta u dvorište,
dijete je prstom pokazivalo na hitre ribice u
jezercetu, brbljalo ovo i ono, kidalo svece i svuda
ga razbacivalo. Samo tako je Vang Lung našao svoje
spokojstvo.
Ali, ovaj mali djeĉak nije bio sam. Ţena najstarijeg
sina bila je vjerna, zaĉela je i rodila, opet zaĉela
i rodila, jedno za drugim, i svatko dijete, kako je
roĊeno, dobilo je svoju robinju. Tako je Vang Lung
svake godine viĊao sve više djece i više robinja, pa
kad bi mu netko kazao: — Biće opet jedna glava u
dvorištu najstarijeg sina — on bi se samo nasmijao i
rekao:
— He, he, dobro! Biće riţe dovoljno za sve, jer imamo
dobru zemlju!
Bio je zadovoljan kada je i ţena drugog sina rodila.
Ona je imala prvo kćerku kao što je obiĉaj nalagao,
iz poštovanja prema svojoj jetrvi. Za pet godina Vang
Lung je dobio ĉetiri unuka i tri unuke i dvorišta se
ispuniše deĉjim smijehom i plaĉem.
Pet godina ne znaĉe ništa u ĉoveĉjem ţivotu, osim ako
ĉovjek nije mlad ili star. Iako su tih pet godina
Vang Lungu dale unuke, one su mu uzele starog
sanjalicu, njegovog strica, koga je skoro zaboravio,
jedino vodeći brigu da se starac sa svojom ţenom
dobro hrani, odeva i ima opijuma koliko ţeli.
U zimu pete godine bilo je vrlo hladno, hladnije nego
za posljednjih trideset godina, tako da se prvi put
po sjećanju Vang Lunga zamrznuo jarak oko gradskog
zida, pa su se ljudi mogli šetati tamo i ovamo.
Neprekidni ledeni vjetar duvao je sa severoistoka, i
ništa ĉovjeka nije moglo utopliti, ni gunj od kozje
koţe, ni krzno. U svakoj sobi u velikoj kući gorele
su mangale, pune ćumura, ali je još uvijek bilo
hladno, pa se vidio ĉoveĉji dah.
Vang Lungov stric i njegova ţena već su odavno
ispušili sve meso sa svojih kostiju i leţali su iz
dana u dan na posteljama kao dva suha štapa, a tijela
su im bila hladna. Vang Lung je ĉuo da njegov stric
ne moţe više da sjedi sam u postelji i da pljuje krv
ĉim se i najmanje pokrene. Zato je otišao da ga vidi,
i primijetio da starac neće ţivjeti još mnogo sati.
Vang Lung tada kupi dva drvena mrtvaĉka sanduka,
dosta, ali ne i suviše dobra, i naredi da se odnesu u
sobu gdje je leţao stric, da bi ih stari vidio i
mirno umro, znajući da ima mjesta za njegove kosti.
Stric progovori drhtavim glasom:
— Ti si mi više sin nego onaj moj roĊeni, koji se
skita!
A stara ţena reĉe, jer je bila ipak jaĉa od starca:
— Ako umrem prije nego što mi sin doĊe kući. obećaj
mi da ćeš za njega naći dobru djevojku, koja će moţda
raĊati sinove za nas! — I Vang Lung to obeća.
Kada je stric toĉno umro Vang Lung nije znao. Našli
su ga kako leţi mrtav jedne veĉeri kada je robinja
ušla da mu donese zdjelu ĉorbe. Vang Lung ga je
sahranio jednog strahovito hladnog dana, kada je
vjetar dizao snijeg u oblacima nad zemljom. Zakopao
je starca u obiteljsko groblje pored svog oca, samo
malo niţe, ali iznad mjesta gdje će sam on poĉivati.
Tada Vang Lung naredi ţalost i cijela je obitelj
nosila znak tugovanja godinu dana, ne zbog toga što
je netko iskreno oplakivao smrt starog ĉovjeka, koji
im je uvijek bio samo briga, već zbog toga što tako
dolikuje velikim porodicama kada umre roĊak.
Vang Lung preseli ţenu svog strica u grad da ne bude
sama i dade joj sobu na kraju jednog udaljenog
dvorišta, a Kukumavki reĉe da nadzirava robinju koja
se starala o starici. Strina je sisala svoju lulu
opijuma, leţala potpuno zadovoljna na svojoj
postelji, spavajući dan za danom, a mrtvaĉki sanduk
je bio pored nje da ga gleda kao utjehu!
Vang Lung se ĉudio kada je pomislio da se nekada
bojao te velike, debele, bucmaste seljanke, lene i
buĉne, te iste starice koja je sada leţala smeţurana
i ţuta, kao što je izgledala i stara gospodarica u
propaloj kući Hvang.
XXX
Cijelog svog vijeka Vang Lung je slušao o ratovanju
na raznim stranama, ali nikada nije vidio rat
izbliza, osim kada je jednom prezimio u juţnom gradu,
u mladosti. Nikada mu rat nije došao bliţe nego tada,
iako je ĉesto slušao kako ljudi govore, još otkako je
bio dijete: „Ove godine je rat na zapadu" ili: „Rat
je na istoku ili sjeveroistoku."
I njemu je rat bio stvar kao zemlja ili nebo ili
voda. Nitko nije znao kakva je to stvar, od ĉega je,
već se samo znalo da postoji. Ovdeonde slušao je da
ljudi govore: „Ići ćemo u ratove." To se obiĉno
govorilo uoĉi gladi, kada su ljudi radije htjeli da
postanu vojnici nego prosjaci. Govorili su o ratu i
nestalni ljudi, na primjer sin njegovog strica, ali
ma kakav bio taj rat, on nikada nije zahvatio Vang
Lungov kraj. A sad, iznenadno, kao vjetar koji puše
bez razloga, rat doĊe blizu.Vang Lung je o njemu ĉuo
prvo od svog drugog sina, koji je došao s pijace u
podne na pirinaĉ i rekao ocu samo:
— Cijena ţitu je iznenada skoĉila, jer je rat sada
juţno od nas i svakim danom sve bliţi. Moramo ĉuvati
zalihe za docnije, jer će se vrijednost ţita sve više
dizati ukoliko se vojske budu pribliţavale, te ćemo
ga prodavati po dobroj cijeni.
Vang Lung je slušao dok je jeo, i reĉe:
— Ĉudna je to stvar da se radujem što ću vidjeti rat,
jer sam o njemu slušao cijelog vijeka, a nikada ga
nisam doţivio.
Zatim se sjeti kako se jednom plašio da će ga odvući
u rat protiv njegove volje, ali je sada bio suviše
star, a osim toga i bogat. A bogataš ne treba da se
boji niĉega. I tako nije obraćao pozornost na to, je-
dino je bio malo radoznao, i reĉe drugom sinu:
— Radi sa ţitom kako misliš da je dobro! U tvojim je
rukama.
Narednih dana igrao se s unuĉićima kada je bio
raspoloţen, spavao je, jeo, pušio i katkada išao da
vidi svoju sirotu ludu, koja je sjedila u udaljenom
uglu njegovog dvorišta.
Jednog ranog jutra, povlaĉeći se sa sjeverozapada kao
jato skakavaca, doĊe rulja ljudi. Vang Lungov mali
unuk stajaše na kapiji sa slugom tog lijepog sunĉanog
jutra ranog proljeća, i kada vide duge redove vojnika
u sivim kaputima, otrĉa natrag svome djedu i povika:
— Vidi što dolazi, ĉiĉa!
A Vang Lung se vrati s njim do kapije, da ga
razveseli. Tamo su nailazili ljudi, punili ulice,
punili grad, i Vang Lungu se uĉini kao da je odjednom
nestalo zraka i sunca zbog mnoštva sivih ljudi, koji
su teško i ukorak prolazili kroz grad. Pogledao ih je
pobliţe i vidio da svaki ĉovjek drţi netko oruţje s
nataknutim noţem na vrhu. Lice svakog ĉovjeka bilo je
divlje, bijesno i grubo, mada su neki meĊu njima bili
još djeĉaci. Kada je Vang Lung vidio njihova lica,
privuĉe brzo dijete k sebi i promrmlja:
— Hajde da zatvorimo kapiju. Nema ništa dobro da se
vidi na tim ljudima, malo moje srce!
Ali odjednom prije nego Što se mogao okrenuti, jedan
vojnik opazi ga i viknu:
— Zdravo, sinovĉe mog starog oca!
Vang Lung pogleda i vide sina svog strica, koji je
bio odeven kao i ostali, prašnjav i siv, a lice mu je
bilo divlje, bešnje nego lice i jednog drugog voj-
nika. RoĊak se smijao hrapavo i vikao drugovima:
— Ovdje moţemo zastati, moji ratni prijatelji, jer
ovo je bogat ĉovjek i moj roĊak!
Prije nego što se uţasnuti Vang Lung mogao da
pomakne, rulja pokulja mimo njega kroz kapiju, a on
je bio nemoćan meĊu vojnicima. Oni uĊoše u njegovo
dvorište kao pokvarena, prljava voda, puneći svaki
ugao i pukotinu. Legli su po poploĉanom tlu i
zahvaćali rukama vodu iz ribnjaka, zveketali noţevima
po izrezbarenim stolovima, pljuvali gdje god su
stizali i vikali jedan na drugog.
Vang Lung u oĉajanju zbog toga što je napravio,
odjuri natrag s djetetom da naĊe svog najstarijeg
sina. Otišao je u dvorište svog prvenca, a ovaj je
tamo sjedio ĉitajući knjigu, i kad uĊe otac, ustade.
Ĉim je ĉuo što je zadihani Vang Lung rekao, poĉe da
jauĉe i izaĊe van.
Ali kad je vidio svoga roĊaka, nije znao da li da ga
proklinje ili da bude ljubazan prema njemu. Samo je
gledao i uzdahnuo prema ocu, koji je bio iza njega:
— Svi su naoruţani noţevima!
Kad je sin to vidio, postao je ljubazan prema roĊaku:
— Zdravo, moj roĊaĉe, dobro došao opet u svoju kuću!
A roĊak razvuĉe vilice od smijeha i reĉe:
— Doveo sam malo gostiju!
— Dobro došli, jer su tvoji — reĉe Vang Lungov
najstariji sin. — Spremićemo im da jedu prije nego
što odu svojim putem.
A roĊak nastavi i dalje kroz smijeh:— Spremi jelo,
ali nemoj ţuriti, jer ćemo ostati više dana, moţda
mjesec, a moţda godinudve, jer ćemo se ukonaĉiti u
gradu dok nas ne pozovu.
Kada su Vang Lung i njegov sin to ĉuli, jedva su
mogli da sakriju oĉajanje, ali su morali da se prave
ravnodušni zbog noţeva koji su svetlucali svuda po
dvorištima, tako da se kiselo nasmešiše i rekoše:
— Oh, kako smo sretni, oh, kako smo sretni...
A najstariji se sin izgovori da mora ići da sprema
jelo, uze oca za ruku, i oni odjuriše u unutrašnje
dvorište. Sin zatvori vrata, a zatim zinuše jedan u
drugoga od ĉuda, ne znajući što da rade.
Tada doĊe drugi sin trĉeći, zalupa na vrata i oni ga
pustiše. Upao je sav zadihan i zamalo što nije pao.
— Svuda su vojnici — govorio je isprekidano — u
svakoj kući, ĉak i sirotinjskim. Dotrĉao sam da vam
kaţem da se ne smijete protiviti, jer je jedan po-
moćnik — poznavao sam ga dobro, stajao je pored mene
za tezgom — ĉuo da je vojska stigla i otišao svojoj
kući. Vojnici su ušli u sobu u kojoj je leţala
njegova bolesna ţena. Kada se stao buniti, oni su ga
proboli noţem kao da je od slanine, tako glatko da je
noţ prošao na drugu stranu. Moramo im dati što god
zahtijevaju. Molimo se samo neka uskoro rat krene na
drugu stranu.
Sva trojica pogledaše tuţno jedan drugog i pomisliše
na svoje ţene i te poţudne ljude. Najstariji sin
razmišljaše o svojoj dobroj, ĉasnoj ţeni i reĉe:
— Moramo preseliti sve ţene u unutrašnje dvorište i
paziti danju i noću da vrata budu zatvorena, a zadnja
vrata krišom spremiti kako bi se kroz njih moglo
pobjeći!
Tako su uradili. Pokupili su sve ţene i djecu i
odveli ih u unutrašnje dvorište u kome je Lotosov
Cvijet ţivjela s Kukumavkom i sluškinjama. Tu su sada
ţene ţivele stešnjene i priliĉno neugodno. Najstariji
sin i Vang Lung ĉuvali su kapiju dan i noć, a drugi
je sin dolazio kad je mogao. Straţarili su briţljivo
i danju i noću.Ali što su mogli s roĊakom? Njega tek
nisu mogli zadrţati! On udari na vrata, uĊe unutra i
šetaše se svuda po svojoj volji, drţeći isukani
sjajni noţ u ruci. Najstariji sin ga je pratio svuda,
lica punog gorĉine, ali se, ipak, nije usuĊivao da mu
što kaţe, jer je noţ bio spreman. RoĊak je gledao
svuda naokolo i merkao svaku djevojku.
Pogledao je ţenu najstarijeg sina, nasmijao se
promuklim glasom i rekao:
— Zgodan slatki zalogaj imaš, moj roĊaĉe. Ovoj tvojoj
gradskoj gospoĊi noga je mala kao lotosov pupoljak! A
ţeni drugog sina reĉe: — Evo lijepe, ĉvrste, rumene
rotkve sa sela! Ala je ovo komad Ţilavog crvenog
mesa!
To je kazao, jer je ţena bila debela, rumena i
krupna, ali ipak zgodna. I dok ţena najstarijeg brata
ustuknu dok je roĊak u nju piljio i sakri lice ru-
kama, ova druga se nasmije onako dobronamema i snaţna
i odgovori smjelo:
— E pa, ima ljudi koji vole ljutu rotkvu ili zalogaj
crvenog mesa ...
A roĊak dodade brzo:
— Za tim i ja ţudim! — i uĉini pokret kao da hoće da
je uhvati za ruku.
Za sve to vrijeme najstariji sin bio je na velikoj
muĉi zbog stida koji je osjećao prema ovoj igri
rijeĉi muškarca i ţene, koji, po obiĉajima, nisu
smjeli ni da razgovaraju jedno s drugim. On pogleda
svoju ţenu, jer se pred njom stideo roĊaka i snahe,
pošto je ona bila bolje odgojena od njega. Vojnik
primjeti tu njegovu stidljivost i dobaci zlobno:
— Radije bih svakog dana jeo crvenog mesa nego komad
hladne i bljutave ribe, nalik na ovu tvoju ţenu!
Na to se ţena najstarijeg brata diţe dostojanstveno i
povuĉe u unutrašnje dvorište. Tada se roĊak nasmije
hrapavo i reĉe Lotosovom Cvijetu, koja je sjedila i
pušila na lulu:
— Te gradske ţene se i suviše prenemaţu, zar ne,
stara gospoĊo? — tu pogleda paţljivo Lotosov Cvijet i
produţi: — Eh, stara gospoĊo, da zaista nisam znao da
je moj roĊak Vang Lung bogat, poznao bih po tebi, jer
si ĉitav brijeg od mesa, sigurno se hraniš dobro i
obilno. Samo ţene bogatih ljudi mogu da izgledaju kao
ti.
Lotosov Cvijet je bila vrlo zadovoljna što je naziva
starom gospoĊom, jer je to titula koju mogu da imaju
samo ţene iz velikih kuća. Ona se nasmije duboko,
grokćući iz svog debelog glasa, zatim dunu pepeo s
lule i dade je robinji da je opet napuni. Posle reĉe
Kukumavki:
— Taj grubi ĉovjek ima smisla za šalu!
I dok je govorila, zavodniĉki pogleda roĊaka, iako su
ti njeni pogledi imali manje uspjeha nego ranije, jer
joj oĉi nisu bile velike niti su imale kajsijasti
oblik. A kad vojnik opazi taj njen pogled, nasmije se
grohotom i uzviknu:
— Stara kuja još vrda repom! — i opet prsnu u smijeh.
Za sve to vrijeme najstariji sin je stajao ljut, ali
nepomiĉan.
Kada se roĊak nagledao, otišao je da vidi svoju
majku, a Vang Lung poĊe da mu pokaţe gdje ona leţi.
Ona je spavala na postelji tvrdim snom, tako da je
sin jedva uspio da je probudi. Udarao je kundakom
svoje puške po ciglenom podu kraj njenog uzglavlja.
Najzad se starica probudi, zabezeknuto pogleda sina,
a on nestrpljivo uzviknu:
— Došao ti je sin, a ti još spavaš!
Ona se diţe s postelje, zureći u njega sva izvan
sebe:
— Moj sin, to je moj sin! — gledala ga je dugo. i kad
nije znala što drugo da uradi, ponudi mu lulu s
opijumom, kao da nije mogla nešto bolje da smisli, pa
reĉe robinji: — Spremi malo i za njega.
Sin je gledao majku:
— Ne, ja to neću!
Vang Lung je stajao pored postelje i odjednom se
uplaši da se roĊak ne okrene i zapita ga:
— Što si napravio s mojom majkom da je tako suha i
ţuta i da joj je sve njeno zdravo meso nestalo?Zato
Vang Lung reĉe brzo:
— Volio bih da se zadovoljava s manje opijuma, jer
svakog dana popuši šaku srebra, ali zbog njene
starosti ne usuĊujem se da se protivim, jer joj je
opijum potreban! — I uzdahnu dok je to govorio i
kradom pogleda roĊaka. Ovaj ne reĉe ništa, samo je
buljio i gledao što je ostalo od njegove majke. A
kada ona opet pade u san, vojnik se diţe i ode
poštapajući se puškom, dok mu je oruţje zveketalo.
Nikoga iz te rulje besposliĉara u spoljašnjem dvo-
rištu nisu Lung i njegova obitelj toliko mrzili i
bojali se kao tog svog roĊaka, iako su drugi vojnici
lomili drveće i cvetne bokore šljiva i badema, krhali
ih kako su htjeli, uništavali fine rezbarije na
stolicama svojim ĉizmama, kaljali izmetom ribnjake u
kojima su šarene i zlatne ribice plivale, tako da su
one uzginule plivale i trulile po vodi, okrenute
bijelim trbusima nagore.
RoĊak je upadao u dvorište za ţene kada je htio,
bacao poglede na robinje, a Vang Lung i njegovi
sinovi pogledali su se preplašeno, jer se noću nisu
usuĊivali da spavaju. Kukumavka je to vidjela i pre-
dloţi:
— Ima samo jedan izlaz. Moramo mu dati jednu robinju
na uţivanje dok je ovdje, jer će inaĉe uzeti ţenu
odakle ne treba!
I Vang Lung rado prihvati ovaj prijedlog, jer mu se
ĉinilo da neće moći izdrţati ovaj ţivot prepun briga,
pa dodade:
— To je dobra misao!
On zamoli Kukumavku da ode i zapita roĊaka koju bi
robinju htio, pošto ih je sve razgledao. Kukumavka
posluša i vrati se:
— Kaţe da ţeli onu malu, blijedu, što spava na
postelji gospoĊe!
Ta se robinja zvala Kruškov Cvijetak. Nju je Vang
Lung kupio jedne gladne godine, dok je bila mala,
blijeda i poluizgladnela, pa je uvijek ostala njeţna.
Svi su je mazili i dozvoljavali joj da pomaţe
Kukumavki i svršava manje poslove oko Lotosovog
Cvjeta, da puni lulu i da sipa ĉaj. Tom prilikom
roĊak je i video djevojku.
Kad je devojĉe to ĉulo, zaplaka se, i dok je sipala
ĉaj za Lotosov Cvijet, jer je Kukumavka donijela
vijest i ispriĉala u unutrašnjem dvorištu pred svima
— ispusti lonac koji se razbi u komadiće, i ĉaj se
proli, ali djevojka nije vidjela što je napravila.
Samo se prući niĉice pred Lotosov Cvijet, i poĉe da
udara glavom o cigle, jadikujući:
— Oh, gospoĊo, ne mene, nemojte mene, bojim se za
svoj ţivot pored njega!
Lotosov Cvijet je bila nezadovoljna, i odgovori
zlovoljno:
— On je samo muškarac. A za djevojku je svaki
muškarac — muškarac! Svi su jednaki, i ĉemu ta
galama! — A zatim naredi Kukumavki: — Uzmi tu robinju
i daj mu je!
Mlada djevojka sklopi oĉajno ruke i plakaše kao da će
umrijeti od plaĉa i straha, a njeno se malo tijelo
treslo. Gledala je redom sva lica, preklinjući ih
svojim suzama.
Sinovi Vang Lunga nisu mogli da se usprotive ţeni
svog oca, a tako isto ni njihove ţene, još manje
najmlaĊi sin, koji je stajao i buljio u djevojku,
stisnutih pesnica na grudima, dok su mu se crne obrve
nabrale. Ali, on ništa ne progovori. Djeca i robinje
su promatrali i šutjeli. Ĉuo se samo strašan glas i
plaĉ preplašene djevojke.
Vang Lungu je ovo bilo nelagodno. Gledao je mladu
djevojku kolebajući se. Nije ţelio da naljuti Lotosov
Cvijet, ali je ipak bio ganut, pošto je uvijek imao
mekano srce. Djevojĉica primjeti to njegovo sa-
ţaljenje, pritrĉa, obgrli mu noge i zaplaka dubokim
jecanjem. Vang Lung je gledao kako se tresu njena
uska ramena i pomisli na svog snaţnog, grubog i
divljeg roĊaka, koji je već davno prevalio mladost.
Osjeti zato neku odvratnost i blago reĉe Kukumavki:
— Nije lijepo tako primoravati mladu djevojku! To je
rekao dosta blago, ali Lotosov Cvijet viknu
oštro:— Ona mora da uĉini što joj je zapovjeĊeno! Već
sam jednom rekla da je glupost plakati zbog jedne
sitnice koja se svakoj ţeni mora dogoditi ranije ili
kasnije.
Ali Vang Lung je bio milostiv i reĉe Lotosovom
Cvijetu:
— Pustimo da vidimo što se drugo moţe uraditi. Kupicu
ti drugu robinju, ako hoćeš, ili nešto drugo, ali daj
da vidimo da li se moţe nešto drugo uraditi.
Tada Lotosov Cvijet odjednom zašuti, jer joj je oko
davno zapalo za strani sat i nov rubinski prsten. A
Vang Lung naredi Kukumavki:
— Idi i rijeĉi mome roĊaku da djevojka ima neku gadnu
i neizleĉivu bolest. Pa ako je hoće takvu, onda je
sve u redu, ona će mu doći. Ali ako se boji toga, kao
što se mi svi bojimo, rijeĉi mu da imamo drugu
robinju koja je zdrava.
Vang Lung pogleda robinje koje su stajale naokolo,
sakrile svoja lica, kikotale se i pravile se kao da
se stide. To su radile sve osim jedne snaţne
devojĉure, koja je imala više od dvadeset godina.
Njeno se crveno lice nasmije:
— Ĉula sam već dosta o tome i imam namjeru da probam!
Naravno, ako me on hoće. On nije tako gadan kao
drugi.
Vang Lungu laknu i on odgovori:
— Dobro, onda idi! A Kukumavka reĉe:
— Hajde odmah sa mnom, jer se moţe dogoditi da on
uzme najbliţi plod!
I one izaĊoše.
Mlada djevojka je još uvijek drţala Vang Lungovu
nogu, samo je prestala da plaĉe i leţala je oslušku-
jući što se dogaĊa. Lotosov Cvijet je još uvijek bila
ljuta na nju, pa ustade i otide bez rijeĉi u svoju
sobu. Vang Lung njeţno podiţe djevojku. Ona je stala
pred njega, pognuta i blijeda, a on opazi da ima
malo, mekano, duguljasto lice, izvanredno njeţno i
blijedo, i mala otvorenocrvena usta. Vang Lung je
oslovi blago:— Skloni se sada od svoje gospoĊe za
dandva, dijete moje, dok je ne proĊe srdţba, a kad
onaj vojnik doĊe, sakri se da te opet ne poţeli.
Djevojka diţe glavu, pogleda Vang Lunga dugim
pogledom, strašno, podignu se i nestade je pored
njega kao sjena.
RoĊak je ţivio mjesec i po dana, imao djevojĉuru kada
je htio, a ona je zaĉela i hvalisala se po dvorištu.
Iznenadno rat se nastavi, a rulja ode brzo kao kad
vjetar uhvati i potjera plevu. Ostale su samo
prljavština i pustoš za njima. Vang Lungov roĊak
opasa noţ, stade pred njih s puškom na ramenu i reĉe
podrugljivo:
— I ako se ne vratim vama, ostavio sam vam svoje
drugo ja, i unuka za svoju majku. Ne moţe svaki
ĉovjek ostaviti sina gdje zastane mjesec ili dva. To
je jedna od prednosti vojniĉkog ţivota. Vojnikova
sjetva niĉe poslije njega i drugi je moraju negovati!
I smijući se svima ukućanima, ode svojim putem za
ostalima!
XXXI
Kad su vojnici otišli, Vang Lung i njegova dva sina
sloţiše se najzad u jednoj stvari, a to je da se
svaki trag onog što se odigralo mora izbrisati. Po-
novo su pozvali tesare i zidare. Sluge su oĉistile
dvorište, a tesari vesto popravili pokrhane rezbarije
i stolove. Ribnjake su ispraznili zajedno s
neĉistoćom, u njih je stavljena sveza voda, a stariji
sin kupi opet zlatne i šarene ribice. Zatim ponovno
zasadi cvetna drveta i podreza skrhane grane drveća
koje je preostalo. Poslije godinu dana, dvorište je
opet bilo svjeţe i cvetno, a svaki se sin ponovno
preselio u svoje dvorište, i tako je svuda bio red.
Robinji koja je zanela od sina Vang Lungovog strica
bilo je zapoveĊeno da dvori staricu dokle ţivi, a to
nije moglo dugo biti, i kada umre, da je poloţi u
mrtvaĉki sanduk. Vang Lung se radovao kada je ta
robinja rodila djevojĉicu, jer da je bio djeĉak, ona
bi se ponosila i zahtijevala mjesto u obitelji. Ali
pošto je dijete bila djevojĉica, to je znaĉilo da je
robinja rodila robinju, i majka ostade što i ranije.
Ipak je Vang Lung bio pravedan prema njoj, kao prema
svima, i kazao je da moţe uzeti sobu starice kada ona
umre, naravno, ako joj se svidi. Ponudio joj je i
strminu postelju, jer nemanje jedne sobe i jedne
postelje neće se osjetiti kada u kući ima šezdeset
soba. Vang Lung dade robinji i malo srebra. Bila je
priliĉno zadovoljna, samo ju je jedna stvar tištala,
i ona to reĉe Vang Lungu:
— Ĉuvaj mi srebro kao miraz, moj gospodaru! Ako ti
nije nezgodno, udaj me za seljaka ili dobrog
siromaha. To će biti tvoja zasluga. Pošto sam ţivjela
s muškarcem, teško mi je da leţem u postelju sama!
Vang Lung joj obeća rado, i tom prilikom sinu mu u
glavi jedna misao. Obećao je ţenu siromahu, a nekada
je on, kao siromašan ĉovjek, dolazio u isto ovo
dvorište po svoju ţenu. Nije mislio pola vijeka na
Olanu. Sada se sjeti nje, ali nije bio ţalostan, već
samo setan zbog uspomene na davno minula vremena, jer
je toliko bio udaljen od nje. Zato reĉe ţalosno:
— Kada stara sanjalica umre od opijuma, naći ću za
tebe muţa. A to neće dugo trajati!
Vang Lung uradi kao što je rekao, ţena doĊe jedno
jutro do njega i reĉe mu:
— Ispuni obećanje, moj gospodaru, jer je stara umrla
u ranu zoru. Nije se ni probudila. Poloţila sam je u
mrtvaĉki sanduk.
Vang Lung je mislio koga ĉovjeka na svojoj zemlji
poznaje, i sjeti se kukavicemladića koji je pro-
uzrokovao Ĉingovu smrt i koji je imao isturene zube
na donjoj usni.
„On to nije namjerno napravio", mislio je Vang Lung,
„a dobar je kao i svi ostali." Bio je to jedini
mladoţenja koga se mogao sjetiti.
Vang Lung posla po mladića, i ovaj doĊe. Sada je već
bio odrastao ĉovjek, ali je ostao grub i zubi su mu
virili kao i ranije. Vang Lungu je bila ţelja da
sjedne na ono uzvišeno mjesto u velikoj dvorani,
dapozove kako b
a se, i da im kaţe lagano, tpunosti nekadašnji
dogaĊaj: evo ti ove ţene. Ona je tvoja, ako je hoćeš.
Nitko je nije imao osim sina mog roĊenog strica!
Ĉovjek je uze sa zahvalnošću, jer je bila snaţna
djevojka i dobre naravi. A on je bio suviše siromašan
da bi se mogao oţeniti nekom drugom djevojkom.
Vang Lung siĊe s uzvišen ja i ĉinilo mu se da mu je
ţivot zaobljen, da je napravio sve što je zamislio da
će uĉiniti u svom ţivotu, i više nego što je ikada
sanjao da moţe. Ni sam nije znao kako je sve to do-
šlo. Tek mu se sada ĉinilo da je spokojan i da moţe
spavati na suncu. Bilo je i vrijeme za to, jer je bio
blizu šezdeset i pete. Unuci su bili oko njega, kao
mladi bambusi, tri sina najstarijeg sina, najstariji
meĊu njima imao je skoro deset godina, i dva sina
njegovog drugog sina. Još je bio treći sin, koji je
trebalo uskoro da se oţeni. A kada proĊe i to
vjenĉanje, ništa više neće uznemiravati Vang Lunga i
on će moći da bude na miru.
Ali spokojstva još nije bilo. Izgledalo je da je
dolazak vojnika liĉio na najezdu roja divljih pĉela,
koje ostavljaju ujede za sobom gdje god mogu. Ţena
najstarijeg sina i ţena drugog sina, koje su bile do-
sta uĉtive jedna prema drugoj dok su ţivele zajedno u
jednom dvorištu, sada su se ţestoko mrzele. Mrţnja se
stvarala stotinama sitnih zaĊevica, zaĊevicama ţena
ĉija djeca moraju da ţive i da se igraju zajedno i
meĊusobno tuku kao maĉke i psi. Svaka majka bi
potrĉala da obrani svoje dijete. Drugu bi djecu
tukla, a svoju štedela. Njeno je dijete uvijek imalo
pravo u svakoj svaĊi. I tako se dvije ţene omrznuše.
Ţena najstarijeg sina nije mogla oprostiti što je
onog dana roĊak pohvalio ţenu sa sela a ismejavao
nju, snahu iz grada. Dizala je zato sada glavu visoko
kada je prolazila pored jetrve, i jednog dana reĉe
glasno svome muţu:
— Ţalosna je to stvar imati u obitelji ţenu koja je
drska i rĊavo odgojena, tako da je ĉovjek moţe
nazvati crvenim mesom, a ona da mu se smije u lice.A
ţena drugog brata nije ĉekala, nego dobaci glasno:
— Moja je jetrva ljubomorna, jer ju je roĊak nazvao
parĉetom hladne ribe!
I tako se njih dvije poĉeše ljutito gledati i mrziti,
mada se starija snaha, pošto se ponosila svojim
odgojem, uzdrţavala i pokazivala dostojanstvo i u
prezren ju, pazeći da se ne osvrće na prisutnost dru-
ge. Ali kada su njena djeca htjela da izaĊu iz svog
dvorišta, ona bi im viknula:
— Voljela bih da se klonite rĊavo vaspitane djece! To
je govorila glasno, da bi je ĉula druga jetrva,
koja je stajala nadomak obliţnjeg dvorišta. A ova bi
onda viknula svojoj djeci:
— Nemojte se igrati sa zmijama, jer će vas ujesti!
Tako su se te dvije ţene sve više mrzele. Stvar
je bila utoliko gora što se ni braća nisu meĊusobno
jako voljela, jer se stariji uvijek bojao da njegova
porodica ne izgleda nisko u oĉima njegove ţene, koja
je odgojena u gradu u boljoj obitelji nego on, a
mlaĊi se brat plašio da rasipanje njegovog brata ne
upropasti nasljedstvo prije nego što bude podjeljeno.
Osim toga, stariji se brat ljutio što njegov brat zna
toĉno koliko otac ima para i koliko se troši, jer je
novac prolazio kroz njegove ruke, a starijem bratu to
nije bilo poznato, već je morao da ide kod oca i
majke za ovo ili ono kao dijete. Pošto su sada ţene
mrzele jedne drugu, ta se mrţnja protegnu i na mu-
ţeve, i u dvorištima je uvijek bilo svaĊe, a Vang
Lung je uzdisao što nema spokojstva u kući.
Vang Lung je imao i svoju potajnu nevolju s Lotosovim
Cvetom, još od onog dana kada je zaštitio njenu
robinju od sina svoga strica. Otada je djevojka bila
stalno u nemilosti kod svoje gospodarice, mada ju je
dvorila ćutke i ropski, i stajala pored nje cijeli
dan, puneći lulu, donoseći ovo ili ono. A noću. knda
bi se Lotosov Cvijet ţalila, robinja je ustajala,
trljala joj tijelo i butine da se umiri. Ipak Lotosov
Cvijet nije bila zadovoljna.
Ona je bila ljubomorna na djevojku, i slala ju je od
sebe kada bi Vang Lung dolazio, a njega optuţivala da
gleda robinju. Vang Lung je pomišljao m djevojku kao
na ubogo malo dijete, koje je bilo zaplašeno, starao
se o njoj kao što bi se brinuo za sirotu ludu, i
ništa više. Ali kada ga Lotosov Cvijet okrivi, on se
tek tada sjeti da pogleda djevojku. Bila je zaista
vrlo lijepa tako blijeda kao breskvin cvijet. I dok
je gledao robinju, nešto se pokrenu u njegovoj staroj
krvi, koja je bila mirna posljednjih deset godina i
više.
Dok se Vang Lung podsmevao Lotosovom Cvijetu: — Što,
zar misliš da sam ja još poţudan kad dolazim u tvoju
sobu samo triput u godini — u isto vrijeme gledao je
ispod oka na djevojku i bio uzbuĊen.
Iako je Lotosov Cvijet bila neznalica u svemu drugom
osim u jednoj struci, znala je iz iskustva da ljudi,
kada ostare, hoće da se probude još jedared u kratku
mladost. Zbog toga je bila srdita i govorila da će
djevojku prodati u ĉajdţinicu. Ali, Lotosov Cvijet je
ipak voljela svoju udobnost, a Kukumavka je ostarjela
i olenila se, dok je djevojka bila brza i vidjela
odmah što je potrebno gospodarici prije no što je to
znala i ona sama. Zato je Lotosovom Cvijetu bilo te-
ško da se rastane od nje. U toj za nju neobiĉnoj
borbi Lotosov Cvijet se još više ljutila zbog svog
nespokojstva, pa je zbog tog nemira još teţe bilo
ţivjeti s njom. I Vang Lung zato izostade iz njenog
dvorišta nekoliko dana, jer njeno raspoloţenje nije
moglo da ga razveseli. Mislio je da će priĉekati i da
će to proći, ali je, u stvari, razmišljao o lepoj,
bledoj, mladoj djevojci više nego što se nadao.
Ali, kao da nije bilo dosta nevolje u kući sa ţenama,
pojavi se i najmlaĊi sin. To je bio miran djeĉak,
uvijek pognut nad svojim knjigama, koje je dockan
poĉeo da uĉi. O njemu se uvijek govorilo kao o
mladiću tankom kao trska, uvijek s knjigama pod
pazuhom i sa starim uĉiteljem koji se vrtio oko njega
i išao za njim kao pas.
Djeĉak je ţivio meĊu vojnicima dok su oni bili u
kući, slušao njihove priĉe o ratu, pljaĉki i bitkama.
Sve je to slušao ushićeno, a sam ne govoreći ni
rijeĉi. Tada je traţio od starog uĉitelja knjigu s
priĉama iz ratova triju kraljevina, o razbojnicima
koji su ţivjeli u stara vremena okolo jezera Svej, i
glava mu je uvijek bila puna snova. Zato ode ocu i
reĉe:
— Znam što ću da radim! Postat ću vojnik i otići ću u
rat!
Kada Vang Lung to ću, pomisli u velikom strahu da je
to najgora stvar koja mu se mogla dogoditi, pa povika
jakim glasom:
— Kakva je to ludost? Zar neću nikada biti spokojan
od svojih sinova! — Prepirao se s deranom, pokušavao
da bude njeţan i ljubazan kada je vidio djeĉakove
skupljene crne obrve, i govorio je: — Moj sine, još u
staro doba reĉeno je da ljudi ne uzimaju dobro ţelezo
da prave ĉavao, ni dobrog ĉovjeka da naĉine vojnika.
A ti si moj mali sin, moj najbolji mali, najmlaĊi
sin! Kako ću spavati noću dok ti tumaraš po zemlji
ovamoonamo ratujući!
Ali djeĉak je bio odluĉan, pogleda oca, namršti se i
uz viknu:
— Ja hoću da idem!
Vang Lung nastavi da ga nagovara:
— Moţeš ići u školu koja ti se dopada. Poslat ću te u
velike škole na jugu, ili u strane škole, da nauĉiš
retke stvari. Moţeš ići kud god hoćeš radi svoje
znanosti, samo ako nećeš da postaneš vojnik! Sramota
je za ĉovjeka kao što sam ja, za ĉovjeka sa srebrom i
zemljom, da ima sina koji je vojnik. — Pošto je
djeĉak još uvijek šutio, Vang Lung produţi dalje: —
Rijeĉi svom starom ocu zašto ţeliš da budeš vojnik?
Djeĉak odjednom uzviknu, a oĉi mu se zasijaše ispod
obrva:
— Biće takav rat o kakvom nismo sanjali. Doći će
revolucija, borba, i rat kakav nikada nije bio! Naša
će zemlja biti slobodna!
Vang Lung je slušao to u najvećem ćudu, jer tako što
nije ĉuo ni od jednog sina.
— Što je to sada odjednom, ja.ne znam! — ĉudio se. —
Naša je zemlja već slobodna, sva naša dobra zemlja
jeste slobodna. Iznajmljujem je kome hoću, i to mi
donosi srebra i dobre ţetve. Od toga sei hranite,
odev^MBrţavate, i ja ne znam kakvu slobodu još
ţeliŠ^IPiego što imaš! Ali djeĉak mrmljaše ogorĉeno:
— Ti ne razumiješ, ti si suviše star, ti ništa ne
razumiješ!
Vang Lung je premišljao, gledao tog svog sina, vidio
paćeniĉko mlado lice, i pomisli u sebi:
„Tome sinu dao sam sve! I sam njegov ţivot! Sve što
ima od mene je! Dopustio sam mu da ostavi zemlju,
mada tamo nemam sina da poslije moje smrti nadgleda
njive. Dopustio sam mu ĉitanje i pisanje, premda u
mojoj obitelji nema potrebe za tim, jer već imam
dvojicu pismenih", razmišljao je tako Vang Lung
dalje, buljio u djeĉaka i opet reĉe: — Sve što ima od
mene je.
Tada krišom pogleda sina, i vide da je visok, kao da
je već ĉovjek, mada još vitak kao svi mladići, i poĉe
poluglasno da mrmlja, jer nije vidio znake poţude u
djeĉaku:
„Dobro, moţda mu je potrebno još nešto drugo!" A
zatim nastavi glasno: — Oţenićemo te uskoro, moj
sine!
Ali djeĉak sijevnu na oca vatrenim pogledom ispod
svojih gusto nabranih obrva, i reĉe prezrivo:
— Onda ću zaista pobjeći, jer za mene ţena nije
odgovor na sve, kao što je bio sluĉaj s najstarijim
bratom!
Vang Lung odmah primjeti da je napravio grešku i poĉe
brzo da se izvinjava:
— Ne, ne, nećemo te ţeniti, nego mislim, ako ima
robinja koju ţeliš ...
A djeĉak odgovori oholim pogledom i dostojanstveno,
skrštenih ruku na grudima:
— Nisam ja obiĉan mlad ĉovjek. Imam ja svoje snove.
Ja ţelim slavu. Ţena ima svugdje! — I tada. kao da se
sjetio neĉega što je zaboravio, najedared izgubi
svoje dostojanstvo, opusti ruke i reĉe obiĉnim
glasom: — Nema odvratnijeg skupa robinja nego što ih
mi imamo. Kada bih ih gledao, ali ja to ne ĉinim, ne
bih našao u dvorištima nijednu lijepu, izuzevši moţda
onu mladu blijedu djevojku koja dvori onu u
unutrašnjim dvorištima!
Tada je Vang Lung znao da mladić govori o Kruškovom
Cvetku, i obuze ga neobiĉna ljubomora. Najednom se
osjeti starijim nego što je bio, star, suviše
odebljao oko pasa i prosede kose. I vidio je svoga
sina, ĉovjeka vitkog i mladog. Oni su bili otac i
sin, ali u tom trenutku dva muškarca, jedan sSar i
jedan mlad. Zato Vang Lung reĉe ljutito:
— Ĉuvaj se robinja! Neću da imaš pokvareno gospodsko
vladanje u ovoj kući. Mi smo dobar, snaţan seljaĉki
svijet, poštena morala! Nikako drukĉije ne smije biti
u mojoj kući!
Đeĉak otvori širom oĉi, podiţe obrve, slegnu ramenima
i dodade ocu:
— Ti si o tom prvi zapoĉeo razgovor! — zatim se
okrete i iziĊe.
Vang Lung ostade sam u sobi za stolom. Osjećao se
ţalostan i usamljen. Mrmljao je:
— Ja zaista nigdje nemam spokojstva u kući! Toliko
silni jed zbunio je Vang Lunga, ali, mada
nije mogao da razumije zašto, ljubomora je od svih
nevolja bila najjaĉa. Njegov sin je gledao na malu.
bijelu, mladu djevojku i našao da je lijepa!
XXXII
Vang Lung nije mogao prestati da misli o onome što mu
je najmlaĊi sin rekao o Kruškovom Cvetku. Promatrao
je djevojku neprimetno ali neprestano kako dolazi i
odlazi! Misao o njoj ispuni cijeli njegov mozak, i on
polude za robinjom. Ali nikome ništa nije govorio.
Jedne noći, u rano ljeto te godine, kada je noćni
zrak bio gust, pun topline i mirisa, sjedio je Vang
Lung u svom dvorištu pod cvijetnim kajsijinim drvetom
i teški miris ispunjavao mu je nozdrve. Sjedio je
tako, a krv mu je tekla vrelo kao u mladog Ĉovjeka.
Već po danu osjećao je krv i bio napola spreman da
izaĊe na svoje njive i osjeti dobru zemlju pod noga-
ma, da izuje i obućuTTarape, da bi je osjetio na svo-
joj koţi!
To bi i uĉinio, ali se stideo da ga ljudi ne vide, da
ne vide njega, koji ţivi u gradu, koga više nisu
smatrali za seljaka, već kao sopstvenika zemljišta i
bogatog ĉovjeka. Tako je nemirno hodao po kući i
udaljavao se sasvim od dvorišta u kome je Lotosov
Cvijet sjedila u hladu i pušila lulu, jer je ona
dobro poznavala kada je muškarac nemiran i imala je
oštar pogled da zapazi što ne valja. Išao je, dakle,
Vang Lung sam, i nije ţelio da vidi nijednu od svojih
dveju snaha svaĊalica, ni svoju unuĉad, u kojoj je
toliko uţivao.
Tako mu je dan prolazio strašno sporo. Osjećao se
usamljen, a krv mu je jurila po tijelu. Nije mogao da
zaboravi najmlaĊeg sina kako je izgledao visok i
prav, kako njegove sabrane obrve oliĉavaju ozbiljnu
mladost. Nije mogao da zaboravi ni djevojku. Mislio
je:
„Pretpostavljam da su vršnjaci, djeĉak mora biti u
osamnaestoj, a njoj nema još sedamnaest!"
Tada se sjeti da će sam uskoro napuniti sedamdeset i
zastide se svoje bujne krvi.
— Bilo bi dobro dati djevojku djeĉaku! — govorio je
više puta, i svaki put kada bi to kazao, ubolo bi ga
nešto u već ranjeno tijelo. I opet nije mogao a da se
ne ubada i da ne osjeća bol.
I tako mu je dan prošao vrlo dug, u samoći.
Kad je došla noć, bio je sam i sjedio u dvorištu.
Nikoga nije bilo u cijeloj kući kome bi mogao otići
kao prijatelju. Noćni zrak je bio gust, mek i
pomiješan s mirisom cvetova kajsijinog drveta.
I dok je tako sjedio u pomrĉini pod drvetom, neko
proĊe pored njega. On brzo pogleda. To je bila
Kruškov Cvijetak.
— Kruškov Cvijetak! — gotovo prošapta njegov glas.
Djevojka zastade, spusti glavu osluškujući Tada je
zovnu, ponovno a glas mu je jedva izlazio iz grla:
— Hodi ovamo k meni!Ona ga ću, plašljivo se uvuĉe
kroz vrata i stade preda nj. Jedva je Vang Lung mogao
vidjeti djevojku kako stoji u pomrĉini, ali ju je
osjećao i pruţi ruku da je uhvati za njen mali kaput.
Govorio je skoro gušeci se:
— Djevojko!
Tada mu zape rijeĉ u grlu. Mislio je da je star i da
je sramota za ĉovjeka koji ima unuke, bliţe po
godinama toj djevojci nego što je on. Ali je ipak
privlaĉio njen mali kaput.
A djevojku, svu u oĉekivaju, uhvati toplina njegove
krvi. Ona se saţe, kliznu na zemlju kao cvijetak koji
se savija na stabljici, obuhvati njegove noge i tu
leţe. Vang Lung je tiho govorio:
— Djevojko, ja sam star ĉovjek, vrlo star ĉovjek!...
Onda ona progovori, a glas je dolazio iz pomrĉine kao
dah kajsijinog drveta:
— Ja volim stare ljude, ja volim stare ljude... Oni
su tako dobri...
On opet reĉe, njeţno, saginjući se malo prema njoj:
— Mlada djevojka kao ti treba da ima visokog, vitkog
mladića, mala djevojka kao ti... — A u srcu je
pomislio: „Kao moj sin", ali glasno to ne reĉe, jer
bi mogao djevojci utuknuti tu misao u glavu, a to ne
bi mogao izdrţati.
Ali djevojka kaza:
— Mladi ljudi nisu dobri. Oni su samo puni ţestine
...
I ĉuvši njen tanki glas kako dršće oko njegovih nogu,
srce mu uzavre u velikim talasima ljubavi prema
djevojci i on je uhvati, podiţe snaţno i uvede u
svoje odaje...
Kada je to napravio, zadivila ga je ljubav njegove
starosti više nego ijedna njegova ranija poţuda, jer
u svojoj silnoj ljubavi za Kruškovim Cvetkom nije
zgrabio djevojku kao što je uzimao druge koje je po-
znavao.
Ne! On je drţao djevojku njeţno. Bio je zadovoljan da
osjeća njenu laku mladost kraj svog teškog, starog
tijela, bio je zadovoljan da je danju samo gleda, bio
je zadovoljan što mu ruka dodiruje njen lepršavi
kaput, bio je zadovoljan što se njeno tijelo odmara
noću blizu njega. I divio se ljubavi starosti koja je
tako njeţno i tako lako zadovoljena.
A što se nje tiĉe, ona je bila djevojka bez strasti,
i priljubila se uz Vang Lunga kao uz oca. Bila mu je
zaista više nego poludete, i jedva ţena.
Nije brzo izašla na vidjelo stvar koju je Vang Lung
uĉinio. Ništa nije govorio, a zašto i da priĉa, kada
je bio gospodar u svojoj kući!
Ali, prvo, oštro Kukumavkino oko opazi sve. Ona je
vidjela djevojku kako zorom izmiĉe iz njegovih
dvorišta. I zadrţa je jedno jutro, nasmije se, a
njene stare oĉi kao u jastreba zasvetleŠe:
— Neka, neka! I tako je stari gospodar još jedared...
A kada Vang Lung to ću u svojoj sobi, ogrnu odjeću i
brzo izaĊe. Nasmije se bojaţljivo i poluglasno, pa
reĉe mrmljajući:
— Rekoh joj da bi bolje bilo da uzme mladog deĉka,
ali ona je htjela mene staroga!
— Biće lijepo kada ispriĉam gospodarici — reĉe
Kukumavka. I njene se oĉi zasvetleše zlobno.
— Ne znam ni sam kako se sve dogodilo — odgovori Vang
Lung lagano. — Nisam mislio da uvedem još jednu ţenu
u svoje odaje. Stvar je došla sama od sebe.
Tada Kukumavka reĉe: — Moram sve kazati gospodarici.
— A Vang Lung, koji se plašio srdţbe Lotosovog Cvjeta
više nego iĉeg drugog, molio je ponovo Kukumavku:
— Dobro, onda rijeĉi joj kad baš hoćeš, ali udesi
stvar tako da se ona ne ljuti kad ja doĊem. Pa ću ti
dati punu šaku novca.
Kukumavka ode smešeći se i mašuĉi glavom. Obećala je
Vang Lungu, a on se vrati u dvorište i ne htede da
izaĊe netko vrijeme dok se Kukumavka ne vrati:
— Kazala sam joj. Bila je dosta ljuta. I tek kad sam
je podsjetila da odavno već ţeli strani sat, koji si
joj obećao, popustila je. Ona hoće da ima prsten s
rubinom, i to dva prstena, po jedan na svaku ruku.
Osim toga, hoće još neke druge stvari, kojih će još
da se sjeti, i hoće jednu novu robinju umjesto
Kruškovog Cvetka. Ona ne treba više da joj dolazi, a
tako isto ni ti, jer joj se smuĉi kada te vidi! Vang
Lung obeća sve i brzo odgovori:
— Nabavi joj što ţeli, i ja joj neću ništa prebaciti!
Bio je zadovoljan što ne mora da vidi Lotosov Cvijet
sve dok se ne utiša i on ne ispuni njene ţelje.
Ali, ostala su još tri sina. Pred njima se osjećao
postiĊen zbog onoga što je napravio. Ponavljao je
sebi bezbroj puta:
— Zar nisam ja gospodar u svojoj vlastitoj kući, zar
ne mogu uzeti svoju osobnu robinju koju sam kupio
svojim srebrom?
Ali, bio je ipak postiĊen, i ako pomalo i ponosit,
kao netko tko je još strastan i muţjak, dok ga drugi
drţe da je samo starac. I ĉekao je da sinovi doĊu u
njegovo dvorište.
Oni su dolazili pojedince, jedan po jedan. Prvo je
naišao drugi sin. On je priĉao o zemlji, ţetvi, suši,
koja će ove godine svijesti ţetvu na trećinu. Ali tih
dana Vang Lung nije mislio ni najmanje o kiši i o
suši jer ako bi mu ţetva ove godine i donijela malo,
ostalo je srebro iz prošle godine. Napunio je svoja
dvorišta srebrom, imao novaca koji su mu dugovali
trgovci u radnjama hranom, izdao je mnogo para pod
visok interes koji je skupljao njegov sin. Zato nije
više gledao kakvo je nebo nad njegovom zemljom.
Ali dok je govorio, sin je lutao svojim zamagljenim i
ćutljivim pogledom po sobama. Vang Lung je znao da
traţi djevojku, znao je da ţeli da vidi da li je
istina što je ĉuo. Zato pozva Kruţkov Cvijet koja se
sakrila u spavaćoj sobi:
— Donesi mi ĉaja, moje dijete, i mome sinu! Ona
izaĊe. Njeno njeţno blijedo lice obli rumen
i zajapuri se kao breskva. Oborila je glavu i milela
tiho unaokolo svojim malim nogama. A sin je zuriou
nju, kao da je nešto naĉuo, a nije dosada mogao
vjerovati.
Ali na sve to sin ne reĉe ni rijeĉi. Samo je priĉao
da je zemlja takva i takva, da ovaj i onaj zakupac
mora biti izmenjen na kraju godine, da drugi neki,
takoĊer, mora biti oteran, jer puši opijum i nije
skinuo sa zemlje što ona moţe da rodi. Vang Lung za-
pita sina što mu rade djeca. On odgovori da imaju
stodnevni kašalj, ali je to sitna stvar, jer je
vrijeme toplo.
Tako su razgovarali o svemu i svaĉemu pijući ĉaj.
Drugom sinu bilo je dosta što je vidio, pa ode, i
Vang Lung se oslobodi.
Prije nego što je prevalilo podne, doĊe najstariji
sin, visok, lijep i ponosit, u godinama svoje
zrelosti. Vang Lung se plašio njegove oholosti i nije
odmah pozvao Kruškov Cvijet, nego je ĉekao i pušio na
lulu. A najstariji sin je sjedio ukoĉen, ohol i
dostojanstven, i zapitao na uĉitv naĉin za zdravlje
svoga oca. Vang Lung odgovori brzo i mirno da je
dobro. A kad ga pogleda u oĉi, nestade mu straha, jer
je prozreo sina: ĉovjeka velika tijela, ali koji se
boji svoje gradske ţene, a još više da izgleda da
nije otmenog porekla. Snaga zemlje, koja je još bila
jaka u Vang Lungu, nabuja, i on opet postade nemaran
prema tome sinu, kao što je bio ranije nemaran prema
njegovim otmjenim pokretima. Zato najedanput pozva
Kruškov Cvijetak:
— Hodi, dijete moje, nali opet ĉaja za starijeg sina!
Ovoga puta djevojka izaĊe vrlo hladno i tiho. A
njeno duguljasto lice bilo je bijelo kao cvijet
njenog imena. Oĉi su joj bile spuštene kada je ušla.
Kretala se tiho i ĉinila samo ono što joj je
zapovjeĊeno. Zatim izaĊe brzo.
Otac i sin sjedili su ćuteći dok je ona sipala ĉaj,
ali kada je otišla, podigoše šolje. Vang Lung pogleda
pravo u oĉi svoga sina i uhvati njegov otvoren pogled
divljenja. To je bio pogled ĉovjeka koji drugome
potajno zavidi. Poslije su popili ĉaj, a sin najzad
reĉe nejasnim hrapavim glasom:
— Nisam vjerovao da je tako!— Zašto ne? — odgovori
Vang Lung mirno. — fo je moja osobna kuća.
Sin uzdahnu i poslije nekog vremena odgovori:
— Ti si bogat i moţeš da radiš što hoćeš! — 1 uzdahnu
opet i reĉe: — Ja pretpostavljam da jedna ţena nije
uvijek dosta za bilo koga muškarca, i onda doĊe dan
...
Sin prekide, ali u njegovom pogledu bilo je zavisti
muškarca koji zavidi drugom protiv svoje volje. Vang
Lung ga pogleda i nasrne ja se u sebi, jer je dobro
poznavao poţudnu narav svog najstarijeg sina. Bilo mu
je jasno da otmena gradska ţena neće uvijek drţati
uzde i da će se jednog dana pojaviti muškarac.
Najstariji sin nije rekao ništa više i otišao je
svojim putem, kao što radi ĉovjek kome je nova misao
sinula u glavu. A Vang Lung je sjedio, pušio lulu i
bio ponosit na sebe što je uĉinio ono što je ţelio,
iako je bio star ĉovjek.
Ali najmlaĊi sin je došao tek kada je pala noć.
Pojavio se sam. Vang Lung je sjedio u svojoj srednjoj
sobi. Crvene svece bile su upaljene na stolu, a on je
pušio, dok je Kruškov Cvijetak sjedila tiho na drugoj
strani stola prema njemu, ruke sklopila i mirno ih
drţala u krilu. Pokatkad je gledala Vang Lunga,
slobodno kao što ĉine djeca. I on ju je promatrao i
ponosio se onim što je uĉinio.
Odjednom se pred njim stvori njegov najmlaĊi sin.
Pojavio se iz pomrĉine dvorišta i nitko ga nije vidio
kako je ušao. Mladić je stajao u nekom neobiĉnom
stavu. Vang se odmah sjeti pantera, koga je nekada
vidio kada su ga seljaci donijeli iz brda gdje su ga
uhvatili. Zvijer je bila vezana, ali ipak spremna na
skok. Oĉi su joj se sjajile kao djeĉakove, koji je
nepomiĉno gledao oca. Svoje obrve, koje su bile su-
više guste i crne za njegovu mladost, on sabra grubo
i mrko. Stajao je tu i najzad tiho, prigušenim glasom
reĉe:
— Sada ću ići u vojnike! Ići ću u vojnike! Nije
gledao djevojku već samo oca. A Vang Lung
koji se nije ni najmanje uplašio najstarijeg sina, ni
18 Dobra zemlja
273drugog sina, najednonjppptooja ovog trećeg, na
koga je jedva pomislio od roĊenja.
Vang Lung zamuca i htede nešto da kaţe, ali kada je
izvadio lulu iz zuba, ne izusti ni rijeĉi već se
zagleda u svoga sina. A mladić je neprestano po-
navljao:
— Sada ću ići, sada ću ići!
Odjednom se okrenu i pogleda u jedan mah djevojku, a
ona, uplašena, pogleda njega, pa pokri objema rukama
lice da ga ne vidi. Tada mladić otrţe oĉi od nje i
jednim korakom izaĊe iz sobe. Vang Lung je gledao u
mraĉni otvor vrata, raširenih u crnu ljetnju noć, ali
sin je već bio otišao i tišina je vladala svuda.
Najzad se Vang Lung okrete djevojci, reĉe ponizno,
njeţno, sav utuĉen, tako da mu sav ponos nestade:
— Ja sam suviše star za tebe, dijete moje! Znam ja to
dobro! Ja sam star, star ĉovjek!
AM djevojka spusti ruke s lica i viknu strašno kao
nikada dotle:
— Mladi ljudi su tako svirepi! Meni se najviše
dopadaju stari ljudi!
Kada je svanulo, Vang Lungov najmlaĊi sin bješe nekud
otišao, a kuda, to nitko nije znao.
XXXIII
Kao što jesen blešti od laţne toplote leta prije nego
što zamre u zimu, tako je bilo i sa ţarkom ljubavlju
koju je Vang Lung osjećao prema Kruškovom Cvijetu.
Kratka zanesenost proĊe, i strast se ugasi u starcu.
Bio je zaljubljen u djevojku, ali bez poţude.
Kada je plamen išĉilio, Vang Lung opet postade hladan
stari ĉovjek. Pri svem tom, bio je zaljubljen u nju.
Tešilo ga je što je ona u njegovom dvorištu, što ga
sluţi vijerno i vrlo strpljivo. On je bio savršeno
dobar prema njoj, tako da se njegova ljubav sve više
pretvarala u ljubav oca prema kćerki.Njemu za volju,
Kruškov Cvijetak je bila dobra prema sirotoj ludi. To
mu je bila velika utjeha, i jednog dana poveri
djevojci nešto o ĉemu je ĉesto razmišljao. Povjerio
joj je da se brinuo što će biti s ludom kad on umre,
jer nitko osim njega nije se brinuo da li je ona ţiva
i da li gladuje. Zato je kupio zamotuljak bijelog
otrova u radnji s ljekovima i odluĉio se da ga da
jadnoj ludi kad vidi da mu se smrt pribliţuje. Ali
toga se više bojao nego svoje smrti. I mnogo ga je
radovalo kad je vidio da je Kruškov Cvijetak vjerna i
odana.
Zato joj je rekao:
— Kada umrem, nemam nikoga kome bih mogao ostaviti
sirotu ludu, osim tebe. Znam da će ona ţivjeti i
poslije mene, jer nema ništa što bi je uzrujavalo i
što bi je moglo ubiti. A znam dobro, kada umrem,
nitko se neće potruditi da je nahrani, skloni od
kiše, hladnoće i zime, leti izvede na sunce, i moţda
će to ubogo stvorenje, na koje smo ja i njena majka
pazili cijeloga ţivota, poslati da luta po ulicama. U
ovom zamotuljku je njen spas. Pa kada umrem, ti
pomešaj otrov s njenim pirinĉem i daj joj da jede, da
bi ona pošla za mnom. I tako ću poĉivati na miru.
Ali se Kruškov Cvijetak uplaši od otrova u ruci i
reĉe blago:
— Ja jedva mogu da ubijem i bubu, a kamoli da oduzmem
ţivot. Ne, gospodaru, nego ću ja uzeti sirotu ludu
kod sebe, jer si ti bio dobar prema meni, jedini
plemeniti stvor prema meni, bolji nego itko u mom
ćelom ţivotu.
Na te njene rijeĉi Vang Lung zamalo što ne zaplaka,
jer mu nitko nije tako blagodario. Srce mu još više
prionu uz djevojku.
— Pa, ipak, uzmi otrov, dijete moje, jer si ti jedina
kojoj mogu povjeriti. Ali i ti moţeš umrijeti jednog
dana, mada te rijeĉi ne mogu da izgovorim. A poslije
tebe nema nikoga, nikoga... Ja dobro znam da su ţene
mojih sinova suviše zauzete djecom i zaĊevicama, a
moji sinovi su ljudi i ne mogu misliti o takvim
stvarima.
18'
215Kada djevojka vide starĉevu upornost, uzela je
zamotuljak i nije više rekla ni rijeĉi. Starac joj je
vjerovao i bio utešen u pogledu sudbine svoje sirote
lude.
Poslije toga se Vang Lung još više povuĉe u svoju
starost. Ţivio je samo za sebe i još za dvije
djevojke u njegovom dvorištu, za sirotu ludu i
Kruškov Cvijetak. Ponekad bi se trgnuo, pogledao u
djevojku i uznemireno rekao:
— Ovo je suviše miran ţivot za tebe, moje dijete. Ali
ona je uvijek odgovarala njeţno i zahvalno:
— Dobar je i spokojan to ţivot! Starac bi opet
spomenuo:
— Ja sam suviše star za tebe, a moja starost je
pepeo!
Djevojka je odvraćala s velikom blagodarnošću:
— Ti si dobar prema meni. A više mi nije potrebno od
muškaraca.
Kada je djevojka to jednom rekla, Vang Lung je
radoznalo zapita:
— Zbog ĉega si se ti u svojim mladim godinama
uplašila od muškaraca?
Starac se okrenuo prema njoj da ĉuje što će reći, ali
opazi veliki uţas u njenim oĉima. Djevojka je krila
lice rukama i prošapta:
— Mrzim svakog muškarca osim tebe. Mrzila sam svakog
muškarca, ĉak i svog oca, koji me je prodao. Samo sam
zlo ĉula o ljudima, i sve ih mrzim.
A Vang Lung dodade, ĉudeći se:
— Rekao bih da si ţivjela spokojno i ugodno u mojim
dvorištima!
— Ispunjena sam gaĊenjem — govorila je ona i gledala
u stranu. — Gadim ih se i sve ih mrzim. Mrzim sve
mlade ljude.
Više nije htjela da kaţe. Vang Lung je razmišljao o
tome i nije znao da li je, moţda, Lotosov Cvijet
napriĉala djevojci o svom ţivotu i izazvala njeno
zgraţavanje, ili je Kukumavka jadnicu zaplašila svo-
jom razuzdanošću, ili se dogodilo nešto što nije
htjela da mu pripovjeda.Uzdahnu Vang Lung i prestade
da zapitkuje jer je više od svega htio da ima mira,
ţelio je samo da sjedi u svom dvorištu kraj lude i
Kruškovog Cvetka.
Tako je Vang Lung sjedio, godina za godinom se
gomilala, drijemao je na suncu, kao što je njegov
otac obiĉavao. Mislio je da je njegov ţivot završen i
bio je tim zadovoljan.
Rijetko kada je išao u druga dvorišta, a još je rede
viĊao Lotosov Cvijet. Ona nikada nije spominjala
djevojku, ali je susretala Vang Lunga priliĉno lju-
bazno, jer je takoĊer ostarjela i bila zadovoljna
jelom i vinom i srebrom, koje je dobivala kad god je
htjela Ona i Kukumavka, poslije tolikih godina, sada
su sédele kao prijateljice, a ne više kao gospoĊa i
sluţavka. Priĉale su o ovom i onom, a najviše od
svega
0 starim, sretnim danima s muškarcima, šaputale su o
stvarima o kojima nisu htjele glasno da govore, jele
su, pile i spavale, i budile se da proćaskaju opet,
prije nego što poĉnu da jedu.
A kada je Vang Lung odlazio u dvorišta svojih sinova,
istina rijetko, oni su ga uĉtivo doĉekivali i trĉali
da mu donesu ĉaja. On je zahtijevao da vidi
posljednje déte i pitao je više puta, jer je lako za-
boravljao:
— Koliko unuĉadi imam sada?
Netko od ukućana bi mu brzo odgovorio:
— Tvoji sinovi imaju zajedno jedanaest sinova
1 osam kćeri!
A on se samo smijao i kikotao:
— Da sam dodao svake godine po dvoje, i sam bih
izraĉunao koliko ih imam!
Tada bi malo posedeo i gledao okupljenu djecu kako
pilje u njega. Unuci su sada bili visoki djeĉaci.
Djede ih je promatrao, merio i mrmljao:
— Onaj tamo sliĉi na svog pradedu, ovaj je mali
trgovac Liju, a taj sam ja kad sam bio mlad!
Pitao ih je:
— Idete li u školu?
— Da, da, djede! — odgovarali su unuci u neskladnom
horu, a on bi nastavljao:

pokazivala jasni deĉji prezir

.im i govorila:
Ne, djede, od revolucije nitko ne uĉi Ĉetiri
knjige!
A Vang Lung je malo premišljao, pa rekao:
— Slušao sam o revoluciji, ali sam u svom ţivotu bio
i suviše zaposlen da bih se njome bavio. Uvijek je
zemlja stajala preda mnom.
Ali djeĉaci su se cerili na to. A Vang Lung je
poslije toga ustajao i osjećao se kao gost u
dvorištima svojih sinova.
Poslije toga, netko vrijeme ne bi išao da vidi si-
nove, ali bi pokatkad zapitao Kukumavku:
— Da li sad moje dvije snahe ţive u slozi poslije
ovolikih godina?
Kukumavka bi pljunula na pod i rekla:
— Te, ţive u slozi kao dvije maĉke koje neprestano
motre jedna na drugu. Ali, starijem sinu već su
dodijale tuţbe njegove ţene na ovo i ono — ona i
suviše pazi na skladno ponašanje i uvijek zanovjeta
muţu što se radi u kući njegovog oca — pa je dojadila
ĉovjeku. Govori se da će uzeti drugu. Ĉesto odlazi u
ĉajdţinicu.
— Ah! — uzdahnu Vang Lung.
Ali kada je htio da misli o tome, izgubi volju i
sjeti se svoga ĉaja i toga da ga je laki proletnji
vjetar ošinuo po ramenima.
Zapitao je još jednom Kukumavku:
— Da li se što ĉuje o mom najmlaĊem sinu, koji je
otišao prije dugo vremena.
A Kukumavka odgovori, jer nije bilo nijedne stvari u
kući koju ona nije znala:
— On ne piše pisma, ali ponekad doĊe ĉovjek s juga i
priĉa da je on vojni starješina, dosta veliki, u
nekom poduzet ću koje tamo zovu revolucijom. Ali što
je to, ne znam. Moţda neka vrsta trgovine.
A Vang Lung opet uzdahnu. Nije htio više o tome da
misli. Veĉer je bilo na pomolu, a kada je sunce
zašlo, kosti su ga zaboljele, na oštrom i hladnom
zraku. Misli su mu lutale i nije ih mogao dugo
zadrţati na jednoj strani. Potrebe njegovog starog
tijela za jelom i vrućim ĉajem postale su jaĉe nego
ma što drugo. Ali noću, kada je bilo hladno i kada je
Kruškov Cvijetak leţala, topla i mlada pored njega,
uţivao je u njenoj toplini, koja mu je grejala
starost.
Proljeće je prolazilo za prolećem, i kako su godine
tekle, Vang Lung je sve nejasnije osjećao njegov
dolazak. Ali jedna je stvar ostala u njemu: ljubav
prema zemlji. Napustio je njive, nastanio se u kući u
gradu i bio bogat. Ali korjen mu je bio u zemlji.
Iako je na nju zaboravljao po više mjeseci, svake
godine, kad doĊe proljeće, morao je da izlazi na
njive. Iako sada nije mogao da drţi plug i ore dobru
zemlju, niti da nadgleda rad drugih, ipak je morao da
ide, i išao je. Ponekad je uzimao slugu, prenosio
postelju i spavao opet u staroj kući od naboja, tamo
gdje je zaĉeo djecu i gdje je Olan umrla Kada bi
ustajao u zoru, izlazio bi van, drhtavim rukama
dohvatao i otkidao tek napupele vrbe i granĉice
breskovog cvjeta i drţao ih po cijeli dan u ruci!
Tako je išao i jednog dana poznog proljeća. Išao je
netko vrijeme preko polja, dok ne doĊe do groblja.
Stao je dršćući, oslanjajući se na štap. Gledao je
grobove i sjetio se svih njih. Bili su mu miliji nego
sinovi s kojima je ţivio u kući, miliji nego itko,
izuzevši siroticu ludu i Kruškov Cvijetak. Misli mu
se vratiše mnoge godine unazad. Sjeti se lijepo svoje
male, druge kćerke o kojoj vrlo dugo nije ĉuo. Vidio
ju je kao lijepu djevojku, kakva je bila u njegovoj
kući, tankih i crvenih, kao svila usana. I uĉini mu
se da je i ona umrla. Tada se zamisli i najednom mu
sinu:
— Sad će skoro i na mene doći red!
Tada uĊe oprezno u groblje i posmatraše paţljivo
mjesto gdje će biti sahranjen, niţe od oca i strica,
više od Ĉinga, nedaleko od Olane. Gledao je groblje,
vidio je sebe tu kako se vratio za veĉita vremena
svojoj zemlji. Mrmljao je:
Moram se postarati za mrtvaĉki sanduk.O tome je
uporno miJRo, pa kad se vratio u grad, poslao je po
najstarijeg sina:
— Imam nešto da ti kaţem — rekao je
— Hajde, rijeĉi! — odgovori sin.
Ali kada je Vang Lung htio da kaţe, odjednom se nije
mogao da sjeti što je ţelio. Suze su mu udarile na
oĉi što je o toj stvari tako ĉvrsto mislio, pa
odjednom sve zaboravio. Zato pozva Kruškov Cvijetak
pa joj reĉe:
— Dijete, što je to bilo Što sam htio da kaţem? A
djevojka zapita njeţno:
— Gdje si bio danas?
— Bio sam na zemlji — odgovori Vang Lung, a oĉi su mu
bile uperene u njeno lice.
— Na kojoj njivi?
Tada se on odjednom sjeti i nasmije, a oĉi opet
ovlaţiše:
— Sjećam se sada. Sine, izabrao sam svoje mjesto u
zemlji, niţe od oca i njegovog brata, više tvoje
majke, blizu Ĉinga. Htio bih da vidim mrtvaĉki sanduk
prije nego što umrem.
A najstariji sin reĉe pokorno:
— Nemoj o tome govoriti, oĉe, ali ću uraditi kako
kaţeš!
Sin nabavi ukrašeni mrtvaĉki sanduk, istesan od
velikog komada mirisavog drveta, koje se upotrebljava
samo za sahranu mrtvaca i ni za što drugo, jer je to
drvo durašno kao gvoţĊe, istrajnije od ljudskih
kostiju. Vang Lung se poslije toga umiri.
Naredi da se mrtvaĉki sanduk unese u njegovu sobu i
gledao ga je svaki dan.
Zatim se sjeti još jedne stvari:
— Htio bih da se iselim u kuću od naboja. Tamo ću
proţiveti ovo malo dana što mi je ostalo i tamo ću
umrijeti!
A kad su sinovi vidjeli da on to mnogo ţeli, uĉiniše
mu po volji. Vratio se u kuću, na svoju zemlju, on,
Kruškov Cvijetak, luda i potrebne sluge. Vang Lung se
tako nastanio opet na svojoj zemlji, a kuću u gradu
ostavio obitelji koju je osnovao.Proljeće je minulo i
došla ţetva, a Vang Lung je sjedio na toplom jesenjem
suncu, pred dolazak zime, tamo gdje je sjedio njegov
otac pokraj zida. Mislio je samo na jelo i piće i na
svoju zemlju. Ali o njivama nije više mislio, kakvu
će ţetvu donijeti ili koje će sjeme zasejati, već se
katkad saginjao, uzimao malo zemlje u ruku, sjedio
tako i osjećao puno ţivota meĊu prstima. Bio je
zadovoljan dok je zemlju drţao i mislio naizmence o
njoj i lijepom mrtvaĉkom sanduku koji je bio tu. A
dobra zemlja ĉekala je mirno da joj se vrati.
Sinovi su bili prema njemu paţljivi. Dolazili su
svaki dan, ali ĉešće jedanput u dva dana, slali su mu
lijepa jela pogodna za stare ljude, mada se Vang
Lungu najviše dopadalo da mu umese brašno u toploj
vodi i da to posrĉe, kao što je radio njegov otac.
Katkad bi se malo poţalio na sinove ako ne bi
dolazili svakog dana i kazao bi Kruškovom Cvetku,
koja je uvijek bila pokraj njega:
— ĉime su tako zauzeti?
Ali kada bi djevojka rekla: — Oni su u naponu ţivota
i imaju sada puno poslova. Najstariji tvoj sin je
postao ĉinovnik u gradu meĊu bogatim ljudima, ima
novu ţenu, a tvoj drugi sin otvara za sebe veliku
radnju s hranom — Vang Lung bi slušao, ali nije mogao
da razumije i sve bi zaboravljao ĉim bi pogledao po
zemlji.
Jednog dana, meĊutim, sve mu je bilo jasno za koji
trenutak. Došla su mu oba sina, pozdravili ga uĉtivo,
pa izišli iz kuće van. Vang Lung je išao za njima
ćutke. Oni zastadoše, a on im se primaĉe polako, tako
da nisu ĉuli njegove korake ni udarce štapa o meku
zemlju. Tada je Vang Lung ĉuo kako drugi sin govori
svojim izveštaĉenim glasom:
— Ovo ćemo polje prodati i novac podijeliti na
jednake dijelove. Tvoj ću udio uzeti na zajam uz
dobar interes, jer sada mogu tovariti pirinaĉ
ţeljeznicom sve do mora!
Ali stari ĉovjek je ĉuo samo rijeĉi: „Prodati
zemmlju", i povika glasom koji je drhtao od gnjeva:—
Nevaljalci, leni sinovi, hoćete da prodate zemlju? —
Tada se zaguši, i pao bi da ga nisu prihvatili.
Starac se zatim zaplaka.
Oni su ga umirivali:
— Ne, ne, nikada nećemo prodati zemlju!
— Kada zemlja poĉne da se prodaje, to je kraj
obitelji — govorio je Vang Lung slomljen. — Iz zemlje
smo došli i u nju se moramo vratiti. I ako budete
zadrţali svoju zemlju, moţete od nje ţivjeti. Nitko
vam zemlju ne moţe oteti.
I starac pusti suze da se osuše na licu i napraviše
se od njih slane mrlje. Zastao je, podigao punu šaku
zemlje i mrmljao:
— Ako prodate zemlju, to je kraj!
Dva sina su ga pridrţavala, svaki za ruku, a on je
nosio u ruci toplu slobodnu zemlju. A oni su ga
umirivali, stalno ponavljali, stariji i mlaĊi sin:
— Poĉivaj mirno, naš oĉe, poĉivaj mirno. Zemlja se
neće prodavati.
Ali iza leĊa starog ĉovjeka gledali su se i smešili.