Ministry of Sound

Ričard Vitington

Ministry of Sound je napredovao od startapa do ozbiljne firme za nešto više od jedne decenije. Ova
studija slučaja problematizuje poslovnu strategiju, naročito u pogledu održivosti konkurentske prednosti i
resursa, korporativne strategije, posebno se obraća pažnja na diverzifikaciju i internacionalizaciju.
Provlače se pitanja vlasništva i organizacije, a na kraju osnovno pitanje je: Šta nosi budućnost za
Ministry of Sound?

1991. godine, dvadesetosmogodišnji Ministry of Sound je imao težak početak. Dens

Džejms Palumbo je uložio 225,000 funti
(340,000 eura) zarađenog kapitala u klub,
lociran u starom delu Južnog Londona. Kao
tradicionalni Etonijac (Britanska najelitnija
privatna škola), diplomac Oksforda i bivši
banker, Palumbo je neočekivano stupio na
klubsku scenu koja je bila sveža i daleko od
ugledne. Džejms inače privatno sluša klasičnu
muziku, ipak ime kluba Ministry of Sound,
ironično asocira na Palumbovog oca, bivšeg
ministra konzervativne vlade Velike Britanije.
Za deset godina od otvaranja, Džejms je od ovog
kluba napravio muzičku i medijsku imperiju
vrednu 150 miliona eura. Dve godine kasnije,
Palumbo je dao otkaz na mestu glavnog i
odgovornog direktora i klub je bio u potrazi za
novim strateškim pravcem.
muzika vodi poreklo od acid house1, sa
korenima u futurističkoj, elektronskoj muzici i
gej klubovima Čikaga i Njujorka. Novi stil su
prihvatili Britanski DJ-evi na Ibici, koji su
koristili ekstazi da stvore novi „blaženi“ zvuk.
Dens muzika je 1988. godine, zaživela u
Velikoj Britaniji tokom takozvanog perioda
„Drugo leto ljubavi“, koji je povezan sa
korišćenjem lakih droga. Početkom devedesetih
godina, dilovanje droge bilo je sastavni deo dens
kulture. Palumbo se priseća:
„Kada sam ušao u ovaj biznis sa mojim
kapitalom i skupocenim odelima, bio sam
potpuno naivan (šalim se). Na samom početku
saznao sam da svakog petka i subote uveče,
zarađujemo 30,000 funti u klubu, dok je
obezbeđenje zarađivalo 40,000 funti preko
prodaje ekstazija ispred kluba. Ovo se dešavalo

1
Acid house je podžanr house muzike, koji su
osamdesetih godina razvili, DJ-evi iz Čikaga.
svuda u Velikoj Britaniji, u industriji zabave. Ali Klub je vremenom uspostavio
većina vlasnika lanaca klubova ne žele to da prepoznatljiv brend, logo i puno je uložio u
priznaju. „ 2
prostor i tehničku opremu. Bio je vodeći u
razvoju novih „super klubova“, u kojima su
Palumbo je promenio obezbeđenje, pa je
nastupali „super DJ-evi“, koji su zarađivali
angažovao profesionalce sa severa Engleske koji
šestocifrene sume novca, puštajući tuđu muziku.
nemaju dodira sa lokalnim dilerima droge. Čak
Do 2001. godine, preko dva i po miliona klabera
je unajmio i psihoanalitičara da se pozabavi sa
posetilo je Ministy of Sound, a te godine su
pretnjama koje su mu stizale od dilera droge
organizovali njihov prvi festivalski vikend u
koje je on ovim potezom srušio:
Knebvortu, sa preko 55.000 posetioca.
„Pretnje (od bandi iz istočnog Londona)
Posao se razvijao u različitim pravcima
su ozbiljne. Ako im se umešaš u posao, postoji
tokom ovog perioda. Magazin namenjen
rizik da će te pratiti kući, napašće tvoju
klaberima, Ministry, osnovan je sredinom
porodicu i tebe.3„
devedesetih, a dostigao je čitanost od 300.000
Ipak Palumbo je ostao istrajan u odluci kopija. Radio emisija Ministy of Sound,
da njegov klub bude bezbedniji. Tokom emitovana je u Londonu i centralnoj Škotskoj,
devedesetih godina, vodio je nacionalnu kao i u 38 država širom sveta. Ministry of Sound
kampanju protiv suzbijanja droge u klubovima je vremenom postala najveća nezavisna
za mlade. izdavačka kuća u Velikoj Britaniji, sa albumima
„Chill Out Session 1 and 2“ koji su dostigli prvo
Ministry of Sound je uspelo u
mesto na muzičkoj lestvici top albuma, a „So
tranformaciji kulture kluba od andergraunda sa
Solid Crew“ je dostigao sam vrh na top listi
asocijacijom na svet droge, do meinstrim
singlova. Veliki lanac supermarketa Asda,
lokacije za mlade. Na svetlećem znaku u
prodavao je njihove albume širom Velike
Palumbovoj kancelariji piše:
Britanije. Karakteristični logo postao je baza za
„Mi stvaramo globalnu industrije robu masovne potrošnje, počevši sa odećom. Do
zabave, zasnovanu na snažno motivisanom 2001. godine organizovali su preko 300
brendu, cenjenom zbog svoje kreativnosti i događaja širom sveta, čak i u Kini i Indiji, a
kvaliteta. Tim Ministry of Sound-a je imali su i stalne letnje žurke na Ibici, Aja Napi i
profesionalniji, vredniji i inovativniji od bilo Benidormu. Uspeli su da i u Bankoku otvore
kojeg drugog tima na planeti.“ jedan od ćerki klubova, a prvi otvoreni klub sada
zarađuje samo 3 procenta od ukupne godišnje

2
zarade.
New Statement, 5 September 1997.
3
Ibid.
 Kao znak uspeha kluba, u leto 2001.
Godine, kompanija 3i je uložila u dvadeset
procenata njihovih nekretnina za 24 miliona
funti. Džejms je tom prilikom izjavio: „Sa
podrškom kompanije 3i, sada smo spremni da
proširimo dens muziku širom sveta“. Iste
godine, The Sunday Times je na svojoj listi
najbogatijih njegovo bogatstvo procenio na 150
miliona funti.
Zastupnik kompanije 3i, rekao je u jednom
intervjuu:
Očigledno smo čuli dosta toga o klubu
Ministry of Sound, a i Džejms je dobio puno
medijske pažnje. Impresionirani smo
dostignutim uspehom ovog brenda i koliko
daleko su napredovali. Imaju odličnu veštinu da
pomognu novim izvođačima da napreduju u
karijeri. Sa porastom uspeha kompanije, sve više
ljudi je htelo da sarađujemo. Kada ulažete u
nešto, morate biti sigurni i puni samopouzdanja
da stvarate najbolji tim na svetu. Sa Džejmsom
to je bila prava stvar, on je osoba u koju želimo
da ulažemo.
Ministy of Sound je nakon nekoliko
godina ciljalo na berzu, a onda su stvari pošle po
zlu. Dens muzika po kojoj je klub bio poznat,
nije više bila aktuelna. Udeo dens muzike
(uključujući haus, trens, tehno, dram end bejs),
je počeo da slabi na tržištu 15.4 odsto u
2002.godini, još niže u odnosu na 34 odsto iz
1991.godine. Klubovi su zatvarani, a publika je
rasla. Malik Mer, zamenik urednika „New
Musical Express“ izjavio je rane 2004.godine:
„Dens kultura je izgubila čar i svela se
samo na jednu stvar: kliše klub, ...način života.
Dens muzika je prošla proces od andergraund
kulture i „anti-establishment“. Ulaz u klub je
koštao 25 funti, a bio je prepun ljudi u srednjim
godinama, treš sređeni sa lažnim markama. Ako
ste mladi i želite biti kul, niste išli na takva
mesta.“
Za fanove poslednja kap bila je kada su
Sugababes osvojile Best Dance Act 2003.godine.
Pri kraju 2002.godine, Palumbo je bio primoran
da zatvori Ministry magazin. Ministy of Sound je
u to vreme sarađivalo sa izdavaštvom Conde
Nast, zbog lansiranja novog stila ekonomskog
magazina magazina Trash, ipak ugašen je nakon
jednog broja. Poznati klub Relentles, propao je
zbog duga od tri miliona. Ministry of Sound u
Bankoku je zatvoren nakon promene u lokalnim
zakonima koji su zabranili noćne atrakcije. U
februaru 2003.godine, Džejms Palumbo je dao
otkaz na mestu izvršnog direktora da bi postao
predsedavajući kompanije, čiji je i dalje većinski
vlasnik. Glasine da ga je kompanija 3i prisilila
da ostupi da odstupi, bile su odbačene.
Mark Rodol, tridesetšestogodišnji direktor
marketinga, preuzeo je kao izvršni direktor i
lansirao je strategiju obnove poslovanja. Rodol
je prokomentarisao Palumbov odlazak:
„Džejms je preduzetnik – ali šta je to što
čini ovaj brend sjajnim, nego fokus na
dugoročnu strategiju brenda. Odajem mu kreiraju dugoročne veze sa kompanijama kao što
priznanje jer je odlučio da se skloni sa pozicije i su Philips i Bacardi; Brending odeljenje –
da prepusti ljudima koji se razumeju u fokusirani su na prodaju, licenciranje proizvoda i
poslovanje da upravljaju njegovom kompanijom. internet sajt kompanije. Rodol je rekao
U pitanju je razlika u stilu.“ reorganizacija nije bila motivisana samo
smanjenjem troškova i naglasio je da je važno da
Na pitanje o strategiji, Rodol je rekao:
se kompanija vodi dugoročnim ciljevima.
„Tokom godina, jurili smo za prilikama
Fokus je na održavanju brenda u očima
koje smo trebali da propustimo. Proteklih
potrošača i da sam brend bude kul. Mnogi su
nekoliko meseci radimo na tome da ispitamo šta
okarakterisali klub kao da je izgubio svoj edgy
je srž Ministry of Sound-a.“
look ali Mark Rodol navodi:
Klub nije bio napušten, Rodol je
„Postoje kompanije kao što su Nike i
prepoznao veliki potencijal u robi široke
PlayStation koji su i dalje kul bez obzira na
potrošnje, specijalnih ponuda tokom praznika i
veličinu firme. Mi napredujemo i sigurno ćemo
posebnoj tehničkoj opremi, tokom tri godine,
dostignuti najveći nivo razvoja.“
doneo je zaradu 5 miliona funti. Kao dodatne
promene, Ministry of Sound uvelo je prodaju
brendirane DJ opreme, igrica namenjene
mobilnim telefonima. A PlayStation igrica, nudi
mogućnost da ljudi sami stvaraju i miksaju dens 1. Tokom godina klub je prerastao je
muziku koju potom mogu da lansiraju na online male kompanije u svetski poznatu
platformi. Pokrenut je i online radijski program multinacionalnu firmu. Koje probleme i
za promociju muzike, uz potencijal za strimig na izazove je promena proizvela što se tiče
mobilnim telefonima. Kao što je njihov PR strateškog menadžmeta?
napomenuo: „ovo će biti kao MTV samo na
2. Istražite sami šta se dogodilo sa
internetu“. Novi „super klub“ se otvorio na
ovim klubom od 2004. do danas i analizirajte
Tajvanu, u Taipeu, tokom druge polovine
strategiju kluba i njene promene od
2003.godine i Rodol je izrazio ambiciju da
osnivanja.
Ministry of Sound otvori u svakoj metropoli.

Praćeno otpuštanjima u menadžmentu,

Rodol je reorganizovao upravu kluba, osnivajući
tri nova odeljenja: internacionalni menadžment –
obuhvata radio i turneje; Marketing odeljenje –