Бобан Стојковић

Призренска Богословија Св. Кирила и Методија-Ниш

email:bbnstojkovic@yahoo.com

ЛЕТОПИС МАНАСТИРА СВЕТОГ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ КАО ИСТОРИЈСКИ

ИЗВОР

Летописи су историјски списи састављени од низа кратких, једноставних бележака.

Догађаји се уносе временским редоследом. Узори српских летописаца налазе се у
византијској књижевности и то су хронике Јована Зонаре и Георгија Амартола. У почетку
се јављају као наставци списа са подацима из опште и византијске историје.

Први запис у Летопису Манастира Светог Прохора Пчињског је из 1848, док је

последњи запис унет 12. 11. 1987. године. Из овако богате баштине сазнајемо о црквеним
и друштевним приликама, искушењима и недаћама кроз које је пролазио Манастир, као и
сав наш православни народ. Летопис нам пружа драгоцене биографске податке о
појединим игуманима и служитељима Манастира. Драгоцена су сведочанства истакнутих
личности које су посећивале Манастир, и о томе остављале писани траг у Летопису.
Посебно место међу таквим записима припада запису Преподобног оца Јустина Врањског
и Ћелијског, који је тридесетих година XX века био сабрат овог Манастира. Иначе, у
манастиру се чува потписани примерак његове „Догматике“.

Такође, треба истаћи записе двојице српских патријараха, који су у својству

тадашњих епископа, рашко-призренског, односно нишког, посетили манастир. Епископ
Павле, потоњи Патријарх српски је боравио у Манастиру 7. и 8. маја 1966. године, док је
тадашњи епископ нишки, и садашњи Патријарх српски у Манастиру боравио 18. 07. 1975.
године.

Кључне речи: Прохор Пчињски, Летопис, записи, Преподобни Јустин Ћелијски.