ТОМИНА НЕДЕЉА

После празника над празницима Васкрса / Пасхе, после те победе Господа Исуса
Христа којом се коначно задаје последњи ударац смрти, греху и ђаволу. Као што
говори Отац Јустин Ћелијски – то су три највећа непријатеља која је Господ победио а
изнад свега победио је смрт. После празника Васкрсења Господа Исуса Христа прва
недеља која долази јесте Томина недеља. Апостол Тома је постао синоним за неверство
па због овог догађаја који је описан у Јеванђељу ми много пута и користимо ту
синтагму за некога који је неповерљив, не верује, кога је тешко убедити да је он
„неверни Тома“. Јеванђеље каже да се Господ јавио апостолима и мироносицама који
су били окупљени, који су се скривали због страха од Јудеја, зато што су Јудеји хтели
да науде не само Господ Христу него су хтели да науде и Пресветој Богородици и
ученицима Господа Исуса Христа и зато су они били затворени у својим кућама и у
местима где су живели. Господ улази кроз затворена врата код њих и каже им „мир
вам“. Они су наравно одушевљени што виде Господа који је распет, који је васкрсао и
који се њима јавља као жив. Овим Господ показује да после васкрсења за њега не важе
више никакве физичке препреке нити важе закони. Одушевљењи апостоли и
мироносице ово сведочанство говоре апостолу Томи који је тада био одсутан. Апостол
Тома сада пројављује то своје неверовање и каже „ако не будем видео Господа Исуса
Христа својим очима, ако не будем ставио своје руке у ране Господње нећу веровати“.
Како каже Јеванђеље Господ се опет јавља сада са апостолом Томом који је са осталим
апостолима и разуверава апостола Тому и каже: „приђи стави своје руке у ране и увери
се да је Господ заиста васкрсао из мртвих“, Апостол Тома каже: „Господ мој и Бог
мој“. Господ Христос завршава овај догађај речима „блажени који не видеше а
вероваше“. Ово све значи да вера јесте искуство присуства Божијег, искуство
васкрслог Господа, да вера није нешто што је могуће доказати емпиријски. Много пута
људи који су маловерни говоре „ па како сад доказати да Бог постоји, како сад уверити
нас да се све то што говорите заиста десило ?“ Ми Православни хришћани можемо
само на то да кажемо да је вера оно што је неопипљиво, оно што се дотиче наших срца,
као једно од најбољих дефиниција вере дао је Свети Апостол Павле који је рекао: „вера
је основ свега што постоји и доказ ствари не видљиих“. Вером можемо учинити да оно
што је са оне стране физичких закона, оно што је са оне стране неких видљивих ствари
доказујемо и уверавамо се у то. Сам Господ је својим апостолима оставио Свето
Јеванђеље, а они су пре свега имали веру у Господа Исуса Христа, као што је и сам
Господ говорио: „имајте веру у мене“- у њега као Сина Божијег. Ако будемо имали
вере у Господа Исуса Христа, онда ћемо заиста доживети да и ми када дође тај
тренутак будемо победитељи свих наших духовних и телесних слабости а наравно и
победитељи смрти, јер од Васкрсења Христовог од Његове победе над смрћу, јер је
Господ победио смрт тако што је себе предао, платио је скупу цену ради нас и ради
нашега спасења, ради откупа нас људи, ако је Он победио смрт онда нам је отворио
врата раја да и ми можемо побеђивати наше мале и велике духовне проблеме. Апостол
Тома је све оно што се десило исправио својим животом и својим страдањем за
Господа Христа. Предање каже да је Апостол Тома проповедао у далекој Индији и
тамо је своју веру у Господа потврдио тако што је и сам страдао за самога Спаситеља
света. Христос Васкрсе / Ваистину Васкрсе – речи су којима се ми Православни
хришћани поздрављамо у овим данима све до Његовог Вазнесења. Те речи требало би
да буду присутне у нашем животу и када прођу сви ти празници. Свети Серафим
Сарофски је сваког свог посетиоца ма који је дан у години био поздрављао речима:
„Христос Васкрсе радости моја“. Нека нам ови дани буду дани радости, када је Господ
са нама, јер Господ 40 дана након Васкрсења боравио међу својим апостолима и јављао
се пре свега својој Мајци Пресветој Богородици, уверавао их је да је Он васкрсао из
мртвих, јер да не заборавимо да су се после распећа сви од апостола разбежали, једино
је поред Господа остао Свети Јован Богослов и наравно Пресвета Богородица. Сада је
требало те апостоле уверити да је заиста Господ Месија и да је Он победио грех, смрт и
ђавола.