Visoka poslovno-tehnička škola Užice

PRAKTIKUM iz Matematike I
- Linearna algebra
- Vektorska algebra
- Analitička geometrija
- Polinomi

dr Ljubica Diković

Užice, 2014.godine
Prof. dr Ljubica Diković

PRAKTIKUM IZ MATEMATIKE I

Izdavač:
VISOKA POSLOVNO - TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA, UŽICE
Trg Svetog Save br. 34

Za izdavača:
dr Miloš Jovanović, prof. str. st., V.D. direktora

Štampanje odobreno Odlukom Nastavnog veća Visoke poslovno - tehničke škole strukovnih studija iz Užica br.
1992/7 od 14.07.2014. god.

Dizajn korica:
CIP - Каталогизација у публикацији
Milisav Šuljagić
Народна библиотека Србије, Београд

51(075.8)(076) Kompjuterska obrada slike i teksta:

Prof. dr Ljubica Diković
ДИКОВИЋ, Љубица, 1962-
Praktikum iz matematike I / Ljubica
Diković. - Užice : Visoka poslovno-tehnička Tiraž:
škola strukovnih studija, 2014 (Užice : 100 primeraka
Grafičar). - 66 str. : graf. prikazi ; 30 cm
Štampa:
Tiraž 100. - Bibliografija: str. 63. - Iz
“Grafičar d.o.o.”.
sadržaja s nasl. str.: Linearna algebra ;
Vektorska algebra ; Analitička geometrija ;
Polinomi.
ISBN 978-86-83573-51-6
a) Математика - Задаци
COBISS.SR-ID 208860172

__________________________
Umnožavanje nije dozvolјeno
 Predgovor
Ovaj Praktikum namenjen je pre svega studentima Visoke poslovno-tehničke škole
strukovnih studija u Užicu i pisan je kao prateći nastavni materijal prema nastavnom
planu i programu koji prati udžbenik iz predmeta Matematika 1.
Praktikum sadrži skup uglavnom rešenih, ali i nerešenih zadataka iz četiri poglav-
lja: Linearna algebra, Vektorska algebra, Analitička geometrija u ravni i prostoru i
Polinomi.
Praktikum ima za cilj da se uvežbaju i utvrde znanja iz ovih oblasti, kako bi stu-
denti uspešno položili predmet Matematika 1 i uspešno savladali one predmete koji
se oslanjaju na ove delove matematike tokom studija.

Užice, 2014. godine

dr Ljubica Diković
1 Linearna algebra 1

1 Linearna algebra

1.1 Matrice i determinante

1.2 Matrice

1. Dokazati da za matrice
   
1 −1 1 1
A= , B=
2 −1 4 −1
važi (A + B)2 = A2 + B 2 .

 
1 1
2. Proveriti da li matrica X = zadovoljava jednačinu
0 1
X 2 − 2X + E = 0.

3. Izračunati AB − BA, ako je

   
1 2 1 4 1 1
A =  2 1 2  , B =  −4 2 0  .
1 2 3 1 2 1
2

 
1 2 2
4. Data je matrica A =  2 1 2  i dat je polinom
2 2 1

P (x) = x2 − 4x − 5.

Dokazati da je P (A) = 0.

5. Dat je matrični polinom P (A) = A2 − 4A − 5I.

Izračunati proizvod P (A) · P (A).

1.3 Rešenja zadataka

1.      
1 −1 1 1 2 0
A+B = + =
2 −1 4 −1 6 −2
     
2 2 0 2 0 4 0
(A + B) = · =
6 −2 6 −2 0 4
     
2 1 −1 1 −1 −1 0
A = · =
2 −1 2 −1 0 −1
     
2 1 1 1 1 5 0
B = · =
4 −1 4 −1 0 5
     
2 2 −1 0 5 0 4 0
A +B = + = ,
0 −1 0 5 0 4
čime je dokazano dato tvrdjenje.
     
2 1 1 1 1 1 2
2. X = · =
0 1 0 1 0 1
   
1 1 2 2
2X = 2 · =
0 1 0 2
1 Linearna algebra 3

     
2 1 2 2 2 1 0
X − 2X + E = − + =
  0 1  0 2 0 1
−1 0 1 0
= + = 0.
0 −1 0 1
     
1 2 1 4 1 1 −3 7 2
3. AB =  2 1 2  ·  −4 2 0  =  6 8 4 
1 2 3  1 2 1   −1 11 4 
4 1 1 1 2 1 7 11 9
BA =  −4 2 0  ·  2 1 2  =  0 −6 0 
1 2 1 1 2 3 6 6 8 
−3 7 2 7 11 9 −10 −4 −7
AB − BA =  6 8 4  −  0 −6 0  =  6 14 4 .
−1 11 4 6 6 8 −7 5 −4

4. P (A)= A2 − 4A−5I =     
1 2 2 1 2 2 1 2 2 1 0 0
=  2 1 2  · 2 1
 2 −4· 2 1 2 −5· 0 1 0 =
 2 2 1  2 2 1   2 2 1 0 0 1
9 8 8 4 8 8 5 0 0
= 8 9 8 − 8 4
   8 − 0 5 0  = 0.
 
8 8 9 8 8 4 0 0 5

5. P (A) · P (A) = (A2 − 4A − 5I) · (A2 − 4A − 5I) =

= A4 − 4A3 − 5A2 − 4A3 + 16A2 + 20A − 5A2 + 20A + 25I =
= A4 − 8A3 + 6A2 + 40A + 25I.

1.4 Determinante
1. Izračunati determinante:
 
 a+5 2 
a) 
−3 4 

 
 sin α + sin β cos α + cos β 
b) 
cos β − cos α sin α − sin β 
4

 
 1 logb a 
c) .
loga b 1 

 
 a b c 
 
2. Ako je D =  d e f  , koliko je

 g h i 
     
 4a b c   2a 2b 2c   a b c 
     
D1 =  4d e f ,
 D2 =  d e f  , D3 =  g h i
 


 4g h i   3g 3h 3i   d e f 
   
 a + 3d b + 3e c + 3f   a b c 
   
D4 =  d e f  , D5 =  d e f
 
,

 g h i   6a 6b 6c 
   
 a d g   a b c 
   
D6 =  b e f  , D7 =  d e f ?
 c f i   a b c 
1 Linearna algebra 5

3. Izračunati determinantu
 1 + a2

2a 

 
 1 − a2 1 − a2 
a) 
 2a 1 + a2 
1 − a2 1 − a2
 

 
 a + a2 ab − ac 
b)  .
a+1 b−c 

4. Rešiti jednačinu
 
 2 sin x 1 
  = 0.
 1 cos x 

5. Rešiti nejednačinu
 
 3x − 1 5 
a)  >3
x 2 

 
 x+3 x−1 
b)   < 0.
x x+4 
6

6. Navedi koje su transformacije izvršene u svakom od koraka, u sledećem nizu

jednakosti
     
 1 3 5   1 3 5   1 3 5 
  
 7 9 11  =  4 0 −4  =  4 0 −4  = 0.
     
 13 15 17   8 0 −8   0 0 0 

7. Izračunati determinantu trećeg reda

 
 1 4 −6 
 
a)  3 0 0 
 −1 2 3 

 
 2 −3 4 
 
b)  −1
 3 2 

 4 3 −3 

 
 2 2 1 
 
c)  1 3 1 

 2 1 1 
1 Linearna algebra 7

 
 1 2 3 
 
d)  4 5 6 .

 7 8 9 

8. Reši jednačinu:
 
 x−3 x+2 x−1 
 
 x+2 x−4 x  = 0.
 
 x−1 x+4 x−5 

1.5 Rešenja zadataka

1. Prema definiciji determinante drugog reda, dobijamo

a) D = 4(a + 5) + 6 = 4a + 26.
b) D = sin2 α − sin2 β − (cos2 β − cos2 α) = 1 − 1 = 0.
1
c) D = 1 − loga b · logb a = 1 − loga b · = 1 − 1 = 0.
loga b
2.
D1 = 4D, D2 = 6D, D3 = −D, D4 = D, D5 = 0, D6 = D, D7 = 0.

3.a)
1 + a2 2 2a 2
D=( 2
) −( )
1−a 1 − a2
1 + 2a2 + a4 − 4a2 (1 − a2 )2
D= = = 1.
(1 − a2 )2 (1 − a2 )2
8

3.b)
D = 0.

4.
2 sin x · cos x − 1 = 0
2 sin x cos x = 1
sin 2x = 1
π
2x = + 2kπ, k = 0, ±1, ±2, . . .
2
π
x = + kπ, k = 0, ±1, ±2, . . .
4
5.a)
2(3x − 1) − 5x > 3 ⇒ x > 5.

5.b)
3
x<− .
2
6. Izvršene su sledeće transformacije:

- Prva vrsta je pomnožena sa −3 i dodata je drugoj vrsti;

- prva vrsta je pomnožena sa −5 i dodata je trećoj vrsti;
- druga vrsta je pomnožena sa −2 i dodata je trećoj vrsti.

7.a) Determinantu računamo koristeći Laplasov razvoj po elementima druge vrste

(3, 0, 0)  
 4 −6 
D = −3 
  = −3(12 + 12) = −72.
2 3 

7.b)  
 2 −3 4 
 
 −1 3 2 =
 
 4 3 −3 
     
 −1
 + 4(−1)  −1 3
1+1
 3 2  1+2 2  1+3
 
= 2(−1)   − 3(−1)  
 3 −3   4 −3   4 3 
     
 3 2   −1 2   −1 3 
= 2  + 3  + 4  
3 −3   4 −3   4 3 
= 2(−15) + 3(−5) + 4(−15) = −105

7.c) Množenjem prve vrste sa −1 i dodavanjem drugoj, a potom trećoj vrsti, trans-
formisana je treća kolona, po kojoj je uradjen Laplasov razvoj:
   
 2 2 1   2 2 1   
    −1 1 
 1 3 1  =  −1 1 0  = 1
 0 −1  = 1.

   
 2 1 1   0 −1 0 
1 Linearna algebra 9

7.d) D = 0.

8.      
 x−3 x+2 x−1   −5 6 −1   −4 7 −1 
     
 x+2 x−4 x = x+2 x−4 x  =  2 −4 x =0
     
 x−1 x+4 x−5   −3 8 −5   2 13 −5 
 
 0 33 −11   

 0 −17
 33 −11 
x + 5  = 0 ⇒ 2 
 = 0.
 −17 x+5 
 2 13 −5 
2
⇒ 33(x + 5) = 187 ⇒ x =
3
Primenjene su sledeće transformacije:
-Druga vrsta je pomnožena sa −1 i dodata prvoj, a potom trećoj vrsti;
-Treća kolona je pomnožena sa −1 i dodata prvoj, a potom drugoj koloni;
-Treća vrsta je pomnožena sa −1 i dodata drugoj vrsti, a potom treća vrsta
je pomnožena sa 2 i dodata prvoj vrsti;
-Time je transformisana prva kolona, po kojoj je uradjen Laplasov razvoj.

1.6 Inverzna matrica

1. Data je matrica  
1 2 0
A =  1 3 1 .
1 4 5
Odrediti njoj inverznu matricu.

2. Date su matrice

(a)  
1 2 0
A =  1 1 1 .
0 1 3
10

(b)
 
1 0 2
B =  0 −2 3  .
2 1 2

Ukoliko postoje, odrediti inverzne matrice.

3. Rešiti matričnu jednačinu

   
−1 1 2 0
 −2 1 3  · X =  2  .
−3 1 5 1

4. Rešiti matričnu jednačinu

   
1 5 2 27 −8 −7
 −1 0 1  · X =  3 1 −2  .
3 1 2 −1 −4 2
1 Linearna algebra 11

5. Rešiti matričnu jednačinu

   
1 0 2 1 1 1
 2 −1 2  · X =  0 0 0  .
4 −3 0 0 0 0

1.7 Rešenja zadataka

1. Kako je    
 1 2 0   1 0 0 
   
|A| =  1 3 1 = 1 1 1
 
 = 3 6= 0,

 1 4 5   1 2 5 
matrica je regularna i ima inverznu matricu.

Kako je
   
3 1 1 1
A11 = = 11, A12 = − = −4,
4 5 1 5

 
1 3
A13 = = 1.
1 4

Slično,
A21 = −10, A22 = 5, A23 = −2
A31 = 2, A32 = −1, A33 = 1
 T  
11 −4 1 11 −10 2
adjA =  −10 5 −2  =  −4 5 −1 
2 −1 1 1 −2 1
 
11 −10 2
 −4 5 −1 
adjA 1 −2 1
A−1 = =
|A| 3
 
11/3 −10/3 2/3
A−1 =  −4/3 5/3 −1/3  .
1/3 −2/3 1/3
12

3. Neka je
   
−1 1 2 0
A =  −2 1 3  , B= 2 
−3 1 5 1
u matričnoj jednačini AX = B.
Rešenje date jednačine, ako postoji, je

X = A−1 · B.

Kako je
   
 −1 1 2   0 1 0 
   
|A| =  −2 1 3  =  −1 1 1  = 1 6= 0,
  
 −3 1 5   −2 1 3 
matrica je regularna i ima inverznu matricu.

Kako je
   
1 3 −2 3
A11 = = 2, A12 = − = 1,
1 5 −3 5
 
−2 1
A13 = = 1.
−3 1
Slično,
A21 = −3, A22 = 1, A23 = −2
A31 = 1, A32 = −1, A33 = 1
 T  
2 1 1 2 −3 1
adjA =  −3 1 −2  =  1 1 −1 
1 −1 1 1 −2 1
 
2 −3 1
−1 adjA 
A = = 1 1 −1 
|A|
1 −2 1
     
2 −3 1 0 −5
−1
X =A ·B = 1  1 −1  ·  2 = 1 
1 −2 1 1 −3

1.8 Rang matrice

1. Odrediti rang sledećih matrica:

a)  
1 2 2
A =  0 −1 0 
0 0 3
1 Linearna algebra 13

b)  
1 2 2 | 4 5
B= 0 5 2 | 3 5 
0 0 2 | 4 0

c)  
1 2 | 0 0
 0 5 | 0 0 
C= 
 − − − − − 
0 0 | 0 0

2. Primenom elementarnih transformacija, naći rang matrice

 
1 2 3 4
A= 1 3 3 4 .
2 6 6 −4
14

3. Naći rang matrice  

3 1 2 1
A =  1 2 −1 −3  .
2 1 1 0

4. Nizom elementarnih transformacija dokazati da je r(A) = 2 za p = −9, odnosno

r(A) = 3 za p 6= −9.

 
1 −1 1 1 −2
 1 1 2 −1 −5 
A=
 1 −5 −1
.
5 4 
3 −1 4 1 p

5. Odrediti rang matrice A  

1 2 3 0
 2 4 3 2 
A=
 3
.
2 1 3 
6 8 7 5

1.9 Rešenja zadataka

1. Rang matrica odredjuje se na sledeći način:
a) r(A) = 3, jer je matrica A trougaona.
1 Linearna algebra 15

b) r(B) = 3, jer je matrica B kvazitrougaona.

c) r(C) = 2, jer je matrica C kvazitrougaona.

2. Nizom elementarnih transformacija:

- Prvu vrstu pomnožiti sa (−1) i dodati drugoj vrsti;

- Množeći prvu vrstu sa (−2) i dodajući je trećoj vrsti;
- Množeći drugu vrstu sa (−2) i dodajući je trećoj vrsti;
- Množeći prvu kolonu sa (−3) i dodajući je trećoj koloni, itd.

dobijamo
     
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
A= 1 3 3 4 ∼ 0 1 0 0 ∼ 0 1 0 0 
2 6 6 −4 2 6 6 −4 0 2 0 −12

     
1 2 0 4 1 2 4 0 1 2 0
∼ 0 1 0 0 ∼ 0 1 0 0 ∼ 0 1 0 .
0 2 0 −12 0 0 −12 0 0 0 −12

Poslednja matrica ima rang 3, pa je i r(A) = 3.

3. I. način:
Postupak se svodi na ispitivanje minora od najnižeg reda, pa nadalje ka mi-
norima višeg reda.
Ako je nadjen minor D 6= 0 reda r, tada je potrebno izračunati samo one
minore reda r + 1 koji sadrže minor D .

Ako su svi minori reda r + 1 jednaki nuli, tada je matrica ranga r, odnos-
no r(A) = r.

Ako je bar jedan od minora reda r + 1 različit od nule, tada se prethodni

postupak primenjuje na taj minor, itd.

Dakle, prvo ispitujemo minor

  reda 1.
Neka je to minor D1 =  3  = 3 6= 0 ⇒ r(A) ≥ 1

Uočimo sada minor drugog reda koji

 sadrži ovaj minor.
 3 1 
Neka je to to minor D2 =   = 5 6= 0 ⇒ r(A) ≥ 2
1 2 
Sada uzimamo determinante trećeg reda koje sadrže ovaj minor:
     
 3 1 2   3 1 2   3 −2 2 
     
D31 =  1 2 −1  =  1 2 −1  =  1 1 −1  = 0,
 2 1 1   3 3 0   3 0 0 
16

   
 3 1 1   1 1 1 
   
D32 =  1 2 −3  =  −3 2 −3  = 0
 2 1 0   0 1 0 
Kako su svi minori trećeg reda koji sadrže prethodni minor jednaki nuli, rang
matrice je r(A) = 2.

II. način

Nizom elementarnih transformacija dobija se niz ekvivalentnih matrica

   
3 1 2 1 1 1 2 3
 1 2 −1 −3  ∼  −3 2 −1 1  ∼
2 1 1 0 0 1 1 2

   
1 1 2 3 1 1 2 3
∼  0 5 5 10  ∼  0 5 5 10  .
0 1 1 2 0 0 0 0

⇒ r(A) = 2.

2 Sistemi linearnih jednačina

1. Kramerovom metodom rešiti sisteme jednačina
a)

x1 + 2x2 = 1
2x1 + 3x2 = 2

b)

x1 + 2x2 − x3 = 1 
2x1 + 3x2 + x3 = 2
−x1 + x2 + 2x3 = 3

2 Sistemi linearnih jednačina 17

c) 
x−y = 2 
3x + z = 11
y − 2z = −3


d) 
3x + 4y = 15 
2x − 5z = −3
4y − 3z = 9


e) 
2y + z = 3(−x + 1) 
x − 3y + z = 4
−2(3x + 2y + z) = 1


f) 
2x − 3y − 4z = −9 
−3x + 2y + 5z = 2
3x − y − 2z = 0


g) 
6(x − 2y + 1) − 2(2x + 4y − 3) = x − 17y + 10
.
3(2x + 2y) + 4(−x + y − 1) = x + 6y + 1
18

2. Kramerovom metodom rešiti sisteme jednačina i diskutovati rešenja

a) 
x1 + 2x2 + x3 = 10 
2x1 + x2 + x3 = 6
10x1 − x2 + 3x3 = 2


b) 
x1 + x2 − x3 = 2 
2x1 + 22 − 2x3 = −1 .
3x1 + 3x2 − 3x3 = 5


3. Rešiti i diskutovati sistem u zavisnosti od parametra a, a ∈ R


ax + 4y = 2
.
9x + ay = 3
2 Sistemi linearnih jednačina 19

4. Diskutovati rešenje sistema za razne vrednosti parametara p, q (p, q ∈ R)


x + py = p2
.
x + qy = q 2

5. Odrediti parametar p ∈ R tako da sistem ima rešenje


x + y = −1 
3x − 2y = −1 .
6x + y = −p


6. Rešiti homogeni sistem jednačina


2x + y + 3z = 0 
−x + 2y − 4z = 0 .
2x − 3y + 7z = 0


7. Koristeći Kroneker-Kapelijevu teoremu rešiti sistem linearnih jednačina


x1 − 4x2 + 2x3 = −1  
2x1 − 3x2 − x3 − 5x4 = −7

.
3x1 − 7x2 + x3 − 5x4 = −8  
x2 − x3 − x4 = −1

20

8. Rešiti sisteme jednačina u zavisnosti od parametra a, a ∈ R

a) Odrediti parametar a ∈ R tako da homogeni sistem jednačina ima netrivijalna

rešenja, pa za tako nadjenu vrednost parametra a, naći sva rešenja sistema

6x + (a + 2)y + 2z = 0 
ax + 4y + z = 0 .
x+y+z = 0


b) Diskutovati rešenja sistema za razne vrednosti parametra a,


6x + (a + 2)y + 2z = 13 
ax + 4y + z = 5 .
x+y+z = 6


9. Koristeći Kroneker-Kapelijevu teoremu rešiti sistem linearnih jednačina


x1 − x2 + 5x3 = 10 
2x1 + 3x2 + 5x3 = 55 .
x1 + 4x2 = 45

2 Sistemi linearnih jednačina 21

10. Diskutovati rešenje sistema linearnih jednačina u zavisnosti od parametra m, (m ∈ R),


mx + y + mz = 1 
x + my + z = m .
2 
x + y + mz = m

2.1 Rešenja zadataka

1.a) Prema Kramerovoj metodi, najpre se izračunava i ispituje vrednost determi-
nante sistema D, koja odgovara koeficijentima koji stoje uz nepoznate sistema
x1 i x2 ,  
 1 2 
D=   = −1.
2 3 
Kako je D 6= 0, sistem ima jedinstveno rešenje.
Zatim se izračunava vrednost determinanti Dx1 i Dx2 , koje se dobijaju za-
menom odgovarajućih kolona, koje odgovaraju redom nepoznatima x1 i x2 ,
kolonom slobodnih članova sistema.
   
 1 2   1 1 
Dx1 = 
  = −1, Dx2 =   =0
2 3  2 2 
Dx1 −1 Dx2 0
x1 = = = 1, x2 = = = 0.
D −1 D −1
Traženo rešenje se zapisuje kao uredjena dvojka brojeva,
R : (1, 0).
Napomena: Zamenom vrednosti rešenja umesto nepoznatih obavezno proveriti
tačnost dobijenog rešenja, na sledeći način

1+2·0 = 1
.
2·1+3·0 = 2

1.b) Determinanta sistema D,

   
 1 2 −1   1 0 0   
     −1 3 
D =  2 3 1  =  2 −1 3 =  = −10.
    3 1 
 −1 1 2   −1 3 1 
22

Determinante koje odgovaraju nepoznatima x1 , x2 , x3 , izračunavaju se na

sledeći način:
   

 1 2 −1   1 0 0  
  −1 3


Dx1 =  2 3 1  =  2 −1 3
  =
  −5 5
 = 10,

 3 1 2   3 −5 5 
   
 1
 1 −1   1 0 0
 
  0 3 

Dx2 =  2 2 1  =  2 0   4 1  = −12,
3
= 
 −1 3 2   −1 4 1
   
 1 2 1   1 0 0   
 −1 0 
Dx3 =  2 3 2  =  2 −1
  0 =
  = −4.
 −1 3 4 
1 3   −1 3 4 
Prema Kramerovoj metodi, rešenje sistema je

D x1 10
x1 = = = −1,
D −10
Dx2 −12 6
x2 = = = ,
D −10 5
Dx3 −4 2
x3 = = = .
D −10 5
Traženo rešenje se može zapisati kao uredjena trojka brojeva,
6 2
R : (−1, , ).
5 5

1.c)    
 1 −1 0   1 −1 0   
     3 1 
D= 3
 0 1 = 3 0 1 =  = −7.
    1 −2 
 0 1 −2   1 0 −2 
Daljim postupkom se dobija da je rešenje sistema

R : (3, 1, 2).

1.d) R : (1, 3, 1)

1.e) Prebacivanjem nepoznatih sistema sa leve strane znaka jednakosti, a poznatih

sa desne strane, dobija se

3x + 2y + z = 3 
x − 3y + z = 4 .
−6x − 4y − 2z = 1


Daljim postupkom dobija se da sistem nema rešenja.

2 Sistemi linearnih jednačina 23

1.f )
D = −13, Dx = −13, Dy = −65, Dz = 13
R : (1, 5, −1).

1.g) R: (1,1).

2.a)    
 1 2 1   1 0 0   
 −3 −1 
D =  2 1 1  =  2 −3 −1  =   = 0,
 10 −1 3   10 −2 −7  −2 −7 
   
 10 2 1   10 2 1   
     −4 −1 
Dx1 =  6
 1 1  =  −4 −1 0  = 
     = 0.
 2 −1 3   −28 −7 0  −28 −7 

Na sličan način se dobija da je Dx2 = 0 ∧ Dx3 = 0.

Kako je D = 0 ∧ Dx1 = 0 ∧ Dx2 = 0 ∧ Dx3 = 0, dalje se ispituje da li je

bar jedna od poddeterminanti determinante D različita od nule.
Taj uslov je ispunjen, jer je sledeća poddeterminanta determinante D različita
od nule:  
 1 2 
 2 1  = −3 6= 0
 

Dakle, sistem je neodredjen, odnosno ima beskonačno mnogo rešenja.

Rešava se sledeći sistem jednačina, koji odgovara toj poddeterminanti:

x1 + 2x2 = 10 − x3
.
2x1 + x2 = 6 − x3
   
 10 − x3 2   1 10 − x3 
Dx1 =   = −2 + x3 , Dx2 =    = −14 + x3 .
6 − x3 1  2 6 − x3 
2 − x3 14 − x3
R:( , , x3 ), x3 je proizvoljan broj.
3 3
2.b) S obzirom da determinanta sistema D ima dve jednake kolone, njena vrednost
je jedanaka nuli.  
 1 1 −1 
 
D =  2 2 −2  = 0.
 3 3 −3 
Ispitivanjem poddeterminanti drugog reda, dobija se da su sve one jednake 0.
Slično se dobija da je Dx1 = 0, Dx2 = 0 i Dx3 = 0.
 
 2 1 −1   
   2 1 
Dx1 =  −1 2 −2  ⇒ 
    6= 0.
 5 3 −3  −1 2 

Dakle, pošto postoji poddeterminanta drugog reda, na primer determinante

Dx1 , koja je različita od nule sistem nema rešenja.
24

3.  
 a 4 
D =   = a2 − 36 = (a − 6)(a + 6).
9 a 
D 6= 0 ⇔ (a 6= 6 ∧ a 6= −6).
 
 2 4 
Dx = 
  = 2a − 12 = 2(a − 6),
3 a 
 
 a 2 
Dy = 
  = 3a − 18 = 3(a − 6).
9 3 
Za vrednost parametra a koja zadovoljava uslov (a 6= 6 ∧ a 6= −6), sistem je
odredjen i ima jedinstveno rešenje,
2 3
R: ( , ).
a+6 a+6
Dx = 0 ⇔ a = 6,
Dy = 0 ⇔ a = 6.
a = 6 ⇒ D = 0 ∧ Dx = 0 ∧ Dy = 0 ⇒ Sistem je neodredjen.
a = −6 ⇒ D = 0 ∧ Dx 6= 0 ∧ Dy 6= 0 ⇒ Sistem je nemoguć.

4.  
 1 p 
D =   = q − p.
1 q 
 2 
 p p 
Dx =  2 = p3 − q 3 = (p − q)(p2 + pq + q 2 ),
q q 
 
 1 p2 
Dy =  = q 2 − p2 = (q − p)(q + p).
1 q2 
D 6= 0 ⇔ p 6= q ⇒ Sistem ima jedinstveno rešenje,
R : (−(p2 + pq + q 2 ), q + p).
p = q ⇒ (D = 0 ∧ Dx = 0 ∧ Dy = 0) ⇒ Sistem je neodredjen.
Sistem nije protivrečan ni za jednu vrednost parametara p, q.

5. Sistem od tri jednačine sa dve nepoznate ima rešenje ukoliko je vrednost elimi-
nante sistema jednaka 0,
   
 1 1 −1   1 0 0 
   
D =  3 −2 −1  =  3 −5
   2  = 0,

 6 −1 −p   6 −5 −p + 6 

D = 5p − 20 = 0 ⇔ p = 4.
Zatim se proverava da li su vrednosti kofaktora treće kolone različite od nule:
     
 3 −2   1 1   1 1 
K(−1) =    6= 0, K(−1) = −   6= 0, K(−4) =  6= 0.
6 −1  6 −1  3 −2 
2 Sistemi linearnih jednačina 25

Pošto su prethodni uslovi zadovoljeni, rešenje sistema se dobija rešavanjem

bilo koje dve, od tri jednačine sistema,

x + y = −1
.
3x − 2y = −1
 
 1 1 
D=  = −5,
3 −2 
   
 −1 1   1 −1 
Dx =  = 3, Dy =   = 2.
−1 −2  3 −1 
Dx Dy 3 2
R: ( , ) = (− , − ).
D D 5 5
6.  
 2 1 3 

D =  −1 2 −4  = 2(14 − 12) − (−7 + 8) + 3(3 − 4) = 0.
 2 −3 7 
Kako je D = 0, sistem ima rešenja različita od trivijalnog.
Dalje se ispituje vrednost poddeterminanti drugog reda, na primer poddeter-
minanta koja odgovara nepoznatima x i y,
 
 2 1 
Dxy = 
  = 5 6= 0.
−1 2 

Kako je ispunjen uslov da je Dxy 6= 0, rešava se odgovarajući sistem jednačina:


2x + y = −3z
.
−x + 2y = 4z
   
 −3z 1   2 −3z 
Dx =   = −10z, Dy =   = 5z.
4z 2  −1 4z 
Dx Dy
R: ( , , z),
Dxy Dxy
R : (−2z, z, z), z − slobodna nepoznata.

7. Matrica sistema je  
1 −4 2 0
 2 −3 −1 −5 
A=
 3 −7
,
1 −5 
0 1 −1 −1
a proširena matrica sistema je
 
1 −4 2 0 −1
 2 −3 −1 −5 −7 
B=
 3 −7
.
1 −5 −8 
0 1 −1 −1 −1
26

Nizom elementarnih transformacija dobija se niz ekvivalentnih matrica, ma-

trici B
   
1 −4 2 0 −1 1 −4 2 0 −1
 2 −3 −1 −5 −7   0 5 −5 −5 −5 
 ∼ ∼
 3 −7 1 −5 −8   0 5 −5 −5 −5 
0 1 −1 −1 −1 0 1 −1 −1 −1

 
1 −4 2 0 −1  
 0 5 −5 −5 −5  1 −4 2 0 −1
∼
  ∼ .
0 0 0 0 0  0 5 −5 −5 −5
0 0 0 0 0
Prema tome, matrica B je ekvivalentna poslednjoj matrici u nizu transformisanih
matrica, a matrica A je ekvivalentna matrici
 
1 −4 2 0
⇒ r(A) = 2.
0 5 −5 −5

Prema Kroneker-Kapelijevom stavu, sistem je saglasan i neodredjen i ima

rešenja, koja se dobijaju rešavanjem sistema jednačina:

x1 − 4x2 + 2x3 = −1
.
5x2 − 5x3 − 5x4 = −5

Iz druge jednačine sledi,

x3 = 1 + x2 − x4 .

Zamenom u prvu jednačinu, dobija se

x1 = −3 + 2x2 + 2x4 ,

pri čemu su x2 , x4 proizvoljne, slobodne nepoznate sistema.

R : (−3 + 2x2 + 2x4 , x2 , 1 + x2 − x4 , x4 ), x2 , x4 slobodne nepoznate.

8.a) Uslov da homogeni sistem linearnih jednačina ima rešenje je da vrednost de-
terminante sistema bude jednaka 0.
 
 6 a+2 2 
 
D =  a 4 1  = −a2 + a + 12 = −(a − 4)(a + 3).
 1 1 1 

D = 0 ⇔ (a = 4 ∨ a = −3).
Za a = 4 :

6x + 6y + 2z = 0  
4x + 4y + z = 0
4x + 4y + z = 0 ⇒
x+y+z = 0
x+y+z = 0

2 Sistemi linearnih jednačina 27


4y + z = −4x
⇒ .
y + z = −x
     
 4 1   −4x 1   4 −4x 
Dyz =  = 3 6= 0, Dy = 
  = −3x, Dz = 
  = 0.
1 1  −x 1  1 −x 
R : (x, −x, 0), x - slobodna nepoznata.
Za a = −3 :

6x − y + 2z = 0  
−3x + 4y + z = 0
−3x + 4y + z = 0 ⇒
x+y+z = 0
x+y+z = 0


−3x + 4y = −z
⇒ .
x+y = −z
     
 −3 4   −z 4   −3 −z 
Dxy =
  = −7 6= 0, Dx = 
  = −3z. Dy =   = −4z.
1 1  −z 1  1 −z 
3z 4z
R : (− , − , z), z - slobodna nepoznata.
7 7
9. Uvedimo matrice
   
1 −1 5 1 −1 5 10
A= 2 3 5 , B= 2 3 5 55  .
1 4 0 1 4 0 45

Nizom elementarnih transformacija dobija se niz ekvivalentnih matrica, ma-

trici B    
1 −1 5 10 1 −1 5 10
 2 3 5 55  ∼  0 5 −5 35  ∼
1 4 0 45 0 5 −5 35

   
1 −1 5 10 1 −1 5 10
∼ 0 5 −5 35  ∼  0 1 −1 7  .
0 0 0 0 0 0 0 0
Prema tome, matrica B je ekvivalentna poslednjoj matrici u nizu transformisanih
matrica, a matrica A je ekvivalentna matrici
 
1 −1 5
⇒⇒ r(A) = 2.
0 1 −1

Prema Kroneker-Kapelijevom stavu, sistem je saglasan i neodredjen i ima

rešenja koja se dobijaju rešavanjem sistema jednačina:

x1 − x2 + 5x3 = 10
x2 − x3 = 7
Iz druge jednačine sledi,
x2 = 7 + x3
28

Zamenom u prvu jednačinu, dobijamo

x1 = 17 − 4x3

pri čemu je x3 proizvoljna, slobodna nepoznata sistema.

R : (17 − 4x3 , 7 + x3 , x3 ), x3 slobodna nepoznata.

10.
D = (m − 1)2 (m + 2)
Dx = −(m − 1)2 (m + 1), Dy = (m − 1)2 , Dz = (m − 1)2 (m + 1)2
D 6= 0 ⇔ m 6= 1 ∧ m 6= −2, kada sistem ima jedinstveno rešenje,
m+1 1 m+1 2
x=− , y= , z=( ).
m+2 m+2 m+2
Za m = 1,
D = 0 ∧ Dx = 0 ∧ Dy = 0 ∧ Dz = 0,
sistem je neodredjen.

Za m = −2,
D = 0 ∧ Dx 6= 0 ∧ Dy 6= 0 ∧ Dz 6= 0,
sistem nema rešenja.
3 Vektorska algebra 29

3 Vektorska algebra
−→ −−→ −→
1. Neka su vektori AB = ~c, BC = ~a, CA = ~b stranice 4ABC. Izraziti vektore
−−→ −−→ −−→
~ BB1 = ~n, CC1 = p~ pomoću stranica trougla ~a, ~b, ~c.
težišnih duži AA1 = m,
Pokazati da se nad vektorima težišnih duži može formirati trougao.

2. Vektori ~a, ~b, ~c i d~ obrazuju četvorougao. Ako je

~a = −3~p + ~q − 2~r, ~b = p~ − 2~q − ~r, ~c = −~p − ~q − ~r

~
odrediti vektor d.

3. Neka su A, B, C, D temena jednog paralelograma i neka je O presek dijago-

−→ −−→ −−→ −−→
nala paralelograma. Izraziti vektore AB, BC, CD, DA pomoću vektora
−→ −−→ −→ −−→
AO, BO, CO, DO.

−→ −−→ −−→ 1
4. Neka je ABCD jednakokraki trapez i neka je AB = ~a, AD = ~b i |DC| = |~a|.
−−→ −−→ −→ −−→ 2
Vektore DC, CB, AC i BD razložiti po pravcima vektora ~a, ~b.
30

5. Neka su E i F respektivno sredine dijagonala AC i BD četvorougla ABCD.

−−→ −−→
−→ AD − BC
Pokazati da je EF = .
2

−→ −→ −−→
6. Dat je pravilni šestougao OABCDE. Ako je OA = m ~ , AB = ~n, BC = p~ naći
−−→ −−→ −−→ −→
vezu izmedju vektora m,~ ~n, p~ i izraziti preko njih vektore OD, DA, EB i OC.

−→ −→
7. Date su tri tačke A, B, C na pravoj l i tačka M izvan te prave. Ako je AB = 3AC
−−→ −−→ −−→
izraziti vektor M C vektorima M A i M B.

√ π 2π
8. Dato je |~a| = 2 3, |~b| = 5, ∠(~a, ~e) = , ∠(~b, ~e) = , gde je ~e ort ose p~.
6 3
Izračunati P rp~~a, P rp~~b.

9. Izračunati intenzitet vektora ~a −~b, ako je |~a| = 3, |~b| = 5, a ugao izmedju vektora
2π
~a i ~b je .
3
3 Vektorska algebra 31

√
10. Izračunati (~a − ~b)2 , ako je |~a| = 2 2, |~b| = 4, ∠(~a, ~b) = 1350 .

11. Razložiti vektor ~s = ~a + ~b + ~c po pravcima tri nekomplanarna vektora m ~ =

~a + ~b − 2~c, ~n = ~a − ~b i p~ = 2~b + 3~c, ako su vektori ~a, ~b i ~c nekomplanarni.

12. Date su tačke A = (2, −1, 3), B(1, 1, 1), C(0, 0, 5). Odrediti:

a) Uglove trougla ABC,

b) Površinu trougla ABC.

13. Dokazati da su vektori ~a = (2, −1, 2), ~b(1, 2, −3), ~c(1, 2, −3) komplanarni i naći
njihovu linearnu zavisnost.
32

14. Dati su vektori ~b = −~i + 4~j + 2~k i ~c = 3~i − 3~j − ~k. Odrediti y i z tako da vektor
~c = 2~i − y~j + z~k bude normalan na vektorima ~b i ~c.
Odrediti intenzitet vektora ~a i ugao koji on obrazuje sa vektorom ~a + ~b + ~c.

15. Naći dužine dijagonala paralelograma i ugao izmedju njih, konstruisanog nad
vektorima ~a = 2~p + ~q i ~b = p~ − 2~q, pri čemu su p~, ~q jedinični vektori koji
π
zaklapaju ugao od .
3

16. Dokazati da tačke A(−1, 2, −2), B(2, 1, −1), C(1, 3, 1) i D(1, 1, 1) mogu biti teme-
na tetraedra, a potom izračunati njegovu zapreminu.

17. Izračunati površinu trougla obrazovanog od vektora ~a = 2~i + ~j i ~b = ~i + 3~j, pri

čemu su ~i i ~j uzajamno normalni jedinični vektori.
3 Vektorska algebra 33

18. Tačke A(2, 0, 0), B(0, 3, 0), C(0, 0, 6) i D(2, 3, 8) predstavljaju temena piramide.
Izračunati:

a) Zapreminu piramide ABCD;

b) Površinu osnove ABC;

c) Visinu koja odgovara osnovi ABC.

3.1 Rešenja zadataka iz vektorske algebre

1. Koristiti sliku 1.
−→ −−→ −→
Za vektore AB, BC i CA, koji čine stranice trougla 4ABC, važi

Slika 1:

−→ −−→ −→
AB + BC + CA = 0.
34

Vektori težišnih duži mogu se izraziti preko vektora stranica trougla, na sledeći
način
−−→ −→ −−→ 1
AA1 = m ~ = AB + BA1 = ~c + ~a,
2
−−→ −−→ −−→ 1
BB1 = ~n = BC + CB1 = ~a + ~b,
2
−−→ −→ −−→ ~ 1
CC1 = p~ = CA + AC1 = b + ~c.
2
Nad vektorima težišnih duži može se konstrisati trougao ukoliko važi
m
~ + ~n + p~ = 0.
3
~ + ~n + p~ = (~a + ~b + ~c) = ~0.
m
2
Pošto je uslov ispunjen, zaključujemo da se nad vektorima težišnih duži može
formirati trougao.

2. S obzirom da navedeni vektori obrazuju četvorougao, važi sledeća relacija

~a + ~b + ~c + d~ = 0
⇒ d~ = −(~a + ~b + ~c)
⇒ d~ = −(−3~p + ~q − 2~r + p~ − 2~q − ~r − p~ − ~q − ~r)
⇒ d~ = 3~p + 2~q + 4~r.
3. Koristiti sliku 2.
−→ −−→ −→ −−→
Dati vektori mogu se izraziti pomoću vektora AO, BO, CO i DO, na sledeći

Slika 2:

način
−→ −→ −−→ −→ −−→
AB = AO + OB = AO − BO.
−−→ −−→ −→ −−→ −→
BC = BO + OC = BO − CO.
−−→ −→ −→ −−→
CD = −AB = −AO + BO.
−−→ −−→ −−→ −→
DA = −BC = −BO + CO.
3 Vektorska algebra 35

−−→ 1
4. Koristiti sliku 3. Kako je ABCD jednakokraki trapez i |DC| = |~a|, sledi da je
2

Slika 3:

−−→ 1 1
DC = ~a = ~a + 0 · ~b
2 2
−−→ −−→ −−→ −→ 1 1
CB = CD + DA + AB = − ~a − ~b + ~a = ~a − ~b
2 2
−→ −−→ −−→ ~ 1
AC = AD + DC = b + ~a
2
−−→ −→ −−→
BD = BA + AD = −~a + ~b.
Na taj način su dati vektori razloženi po pravcima vektora ~a i ~b.

5. Koristiti sliku 4. Kako su E i F respektivno sredine dijagonala AC i BD

Slika 4:

četvorougla ABCD, važi sledeći niz jednakosti

−→ −→ −−→ −−→
EF = EA + AD + DF
−→ 1 −→
EA = CA
2
−−→ 1 −−→
DF = DB
2
36

−→ 1 −→ −−→ 1 −−→
EF = CA + AD + DB
2 2
−→ 1 −−→ −→ −−→ 1 −−→ −→
EF = (CB + BA) + AD + (DA + AB)
2 2
−→ 1 −−→ 1 −→ −−→ 1 −−→ 1 −→
EF = CB + BA + AD + DA + AB
2 2 2 2
−→ 1 −−→ −−→ 1 −−→
EF = − BC + AD − AD
2 2
−→ 1 −−→ 1 −−→
EF = AD − BC
2 2
−→ 1 −−→ −−→
EF = (AD − BC).
2
6. Koristiti sliku 5. Na skici šestougla OABCDE uočiti tražene vektore.

Slika 5:

−−→ −→ −−→
OD = OC + CD
−→ −→ −→ −−→
OC = OA + AB + BC
−→
OC = m~ + ~n + p~
−−→ −−→ −→
OD = m
~ + ~n + p~ + CD = m ~ + ~n + p~ − OA = m
~ + ~n + p~ − m
~
−−→
OD = ~n + p~
−−→ −−→ −−→ −→ −→
DA = DC + CB + BA = −OA − p~ − ~n
−−→
DA = −m ~ − p~ − ~n
−−→ −−→ −−→ −−→ −→ −→
EB = ED + DC + CB = AB − OA − p~
−−→
EB = ~n − m~ − p~

7. Napraviti skicu.
−−→ −−→ −→ −−→ 1 −→
M C = M A + AC = M A + AB
3
−−→ −−→ 1 −−→ −−→
M C = M A + (AM + M B)
3
3 Vektorska algebra 37

−−→ −−→ 1 −−→ 1 −−→

MC = MA − MA + MB
3 3
−−→ 2 −−→ 1 −−→
MC = MA + MB
3 3
8.
P rp~~a = |~a| cos(~a, p~) = |~a| cos(~a, ~e)
√
√ π √ 3
P rp~~a = 2 3 cos = 2 3 ·
6 2
P rp~~a = 3
P rp~~b = |~b| cos(~b, p~) = |~b| cos(~b, ~e)
2π
P rp~~b = 5 cos
3
5
P rp~~b = − .
2
9. q q
|~a − ~b| = (~a − b) = (~a − ~b)(~a − ~b)
~ 2

q
~
|~a − b| = |~a|2 − 2~a~b + |~b|2
q
~
|~a − b| = 9 − 2|~a||~b| cos ∠(~a, ~b) + 25
√
r
1
|~a − ~b| = 34 − 2 · 3 · 5 · (− ) = 49 = 7
2
|~a − ~b| = 7.

10. (~a − ~b)2 = (~a − ~b)(~a − ~b)

= a2 − 2~a~b + b2

= a2 − 2|~a||~b| cos(~a, ~b) + b2

√
√ 2 √ 2
= (2 2) − 2 · 2 2 · 4 · (− ) + 16
2
= 8 + 16 + 16 = 40

(~a − ~b)2 = 40.

11. Pošto vektor ~s treba razložiti po pravcima vektora m, ~ ~n i p~, vektor ~s treba
predstaviti kao linearnu kombinaciju vektora datih vektora, odnosno ispitati
da li postoje skalari, od kojih bar jedan od njih nije jednak nuli, u oznaci α, β
i γ, za koje važi
~s = αm
~ + β~n + γ~p
~s = α(~a + ~b − 2~c) + β(~a − ~b) + γ(2~b + 3~c)
38

~s = (α + β)~a + (α − β + 2γ)~b + (−2α + 3γ)~c

Kako je prema početnom uslovu zadatka
~s = ~a + ~b + ~c,
tada na osnovu pravila o jednakosti dva vektora, važi

α+β = 1 
α − β + 2γ = 1
−2α + 3γ = 1


Rešavanjem datog sistema jednačina, dobijamo


α = 1−β 
1 − 2β + 2γ = 1
−2 + 2β + 3γ = 1


α = 1−β 
3 2
−2β + 2γ = 0 ⇒ β = γ = ,α =
5 5
2β + 3γ = 3


2 3 3
~s = m~ + ~n + p~.
5 5 5
−→ −−→ −→
12. AB = (−1, 2, −2), BC = (−1, −1, 4), CA = (2, −1, −2)
a)
−→ −−→
−→ −−→ BA · BC
cos β = cos(BA, BC) = −→ −−→
|BA| · |BC|
√
(1, −2, 2) · (−1, −1, 4) 9 2
cos β = √ √ = √ =
1 + 4 + 4 · 1 + 1 + 16 9 2 2
0
β = 45
−→ −→
−→ −→ AB · AC
cos α = cos(AB, AC) = −→ −→
|AB| · |AC|
(−1, 2, −2) · (−2, 1, 2)
cos β = √ √ =0
9· 9
α = 900 ⇒ γ = 450
b)
1 −→ −→
P 4ABC = |AB × AC|
2
~k 
 
 ~i ~j
 1
P 4ABC =  −1 2 −2  = (6~i − 6~j + 3~k)

 −2 1 2
2 
1√
P 4ABC = 36 + 36 + 9
2
9
P 4ABC = .
2
3 Vektorska algebra 39

13. Vektori ~a = (2, −1, 2), ~b(1, 2, −3), ~c(1, 2, −3) su komplanarni, ukoliko je njihov
mešoviti proizvod jednak nuli.
 
 2 −1 2 
~
 
(~a × b) · ~c| =  1
 2 −3  = 0.
 3 −4 7 

Pošto je ispunjen uslov komplanarnosti tri data vektora, vektori su linearno

zavisni. To znači da postoje skalari, od kojih bar jedan od njih nije jednak
nuli, u oznaci α, β i γ, za koje važi
→
−
α→
−
a + β b + γ→
−c = 0

α(2, −1, 2) + β(1, 2, −3) + γ(3, −4, 7) = 0

(2α + β + 3γ, −α + 2β − 4γ, 2α − 3β + 7γ) = 0
Rešavamo sledeći homogeni sistem linearnih jednačina

2α + β + 3γ = 0 
−α + 2β − 4γ = 0
2α − 3β + 7γ = 0


Kako je determinanta ovog homogenog sistema jednačina jednaka nuli, za-

ključujemo da sistem ima rešenja različita od trivijalog. Rešavamo sledeći
sistem jednačina 
2α + β = −3γ
, γ 6= 0
−α + 2β = 4γ
Dαβ = 5
Dα = −10γ
Dβ = 5γ
−10γ
α= = −2γ
5
5γ
β= =γ
5
−2γ · ~a + γ · ~b + γ · ~c = 0
Pošto je γ 6= 0, deljenjem poslednje jednakosti sa γ dobijamo

−2~a + ~b + ~c = 0.

15. Vektore dijagonala paralelograma konstruisanog nad vektorima ~a = 2~p + ~q i

~b = p~ − 2~q izračunavamo na sledeći način
→
−
d1 = ~a + ~b = 2~p + ~q + p~ − 2~q = 3~p − ~q
→
−
d2 = ~a − ~b = 2~p + ~q − p~ + 2~q = p~ + 3~q
40

→
− → −
→
− → − d1 · d2
cos( d1 , d2 ) = →− → −
| d1 | · | d2 |
→
− → −
d1 · d2 = (3→
−p −→ −
q ) · (→
−p + 3→ −q ) = 3→−
p→−p + 8→−p ·→−
q − 3→ −q→
−q = 8→
−
p ·→
−
q
→
− → −
d1 · d2 = 8|→ −
p | · |→
−
q | · cos(→
−
p ,→
−q ) = 8 cos(600 ) = 4
→
−
| d1 |2 = (3→
−p −→
−q ) · (3→
−p −→
−q ) = 9→ −p→−p − 6→
−p ·→
−q +→
−q→
−q = 10 − 6→
−p ·→
−q =7
→
− √
| d1 | = 7
→
−
| d2 |2 = (→
−
p + 3→
−
q ) · (→−
p + 3→
−
q)=→ − p→ −
p + 6→−p ·→
−q + 9→
−
q→−
q = 10 + 6→
−p ·→
−q = 13
→
− √
| d2 | = 13
→
− → − 4
cos( d1 , d2 ) = √ √
7 · 13
→
− → − 4
cos( d1 , d2 ) = √ .
91

18.a) Ako tačke A(2, 0, 0), B(0, 3, 0), C(0, 0, 6) i D(2, 3, 8) predstavljaju temena pi-
ramide, a tačka D njen vrh, vektore odgovarajućih stranica piramide računamo
na sledeći način:
−−→ −−→ −−→
DA = (0, −3, −8), DB = (−3, 0, −8), DC = (−2, −3, −2)

Zapremina piramide odgovara šestini zapremine paralelopipeda konstruisanog

nad datim vektorima, odnosno

1 −−→ −−→ −−→

V = |(DA × DB) · DC|
6
 
 0 −3 −8 
1 
V =  −2 0 −8  = 14
6
−2 −3 −2 

18.b) Površinu osnove piramide, odnosno površinu trougla ABC računamo kao
−→ −→
polovinu površine paralelograma konstruisanog nad vektorima AB i AC

1 −→ −→
B = |AB × AC|
2

~i ~j ~k


1 1
B=
2
−2 3 0 = 2 |(18, −12, 6)|
−2 0 6
√
B = 14.
3 Vektorska algebra 41

18.c) Iz formule za zapreminu piramide

B·H
V = ,
3
izračunavamo njenu visinu
3V 3 · 14
H= = √
B 14
√
H = 3 14.
42

4 Analitička geometrija
1. Odrediti rastojanje izmedju tačaka A(4, 3, 1) i B(10, 1, 4), a potom koordinate
središta M duži AB.
Odrediti tačku N koja datu duž AB deli u odnosu 3 : 5.

2. Date su tačke trougla A(0, −5, 2), B(8, 0, −3) i C(1, 2, 7).
a) Odrediti koordinate težišta trougla ABC.

b) Odrediti površinu trougla ABC.

c) Odrediti obim trougla ABC.

d) Odrediti koordinate središta stranice BC u oznaci S1 .

4 Analitička geometrija 43

e) Odrediti koordinate težišta T trougla ABC koristeći uslov da je odnos

tačaka AT : T S1 = 2 : 1.

3. Odrediti tačku z-ose Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema koja je kom-

planarna sa tačkama (1, 0, −1),(2, 1, 1),(0, 4, 2).

4. Dokazati da su tačke A(1, 2, 3), B(2, 3, 1), C(3, 1, 2) temena jednakostraničnog

trougla, a potom odrediti jednačinu ravni ovog trougla.

5. Odrediti skalarni i vektorski oblik jednačine ravni koja prolazi kroz tačku A(1, 1, 1)
i normalna je na vektor → −n = (5, −4, 1).

6. Date su tačke A(1, 3, 1) i B(5, 7, 1). Odrediti jednačinu ravni koja prolazi kroz
središte M duži AB i normalna je na njoj.
44

7. Odrediti:

a) Jednačinu ravni čiji su segmenti a = 3, b = 2, c = −6.

b) Odrediti segmente ravni 5x − 4y + 2z − 20 = 0.

8. Date su tačke A(2, 3, 5), B(4, −1, 7), C(8, 5, −3) i D(−1, 9, 2).

(a) Pokazati da tačke pripadaju istoj ravni.

(b) Napisati jednačinu te ravni.

(c) Izračunati obim i površinu četvorougla ABCD.

4 Analitička geometrija 45

9. Odrediti ugao izmedju dve ravni 2x + 4y − z + 2 = 0 i 2x + y + 2z − 5 = 0.

10. Pokazati da su ravni 2x + 4y − z + 2 = 0 i 4x + 8y − 2z − 5 = 0 paralelne.

11. Odrediti odstojanje tačke M0 (1, 2, 5) od prave

x = t, y = 1 − 2t, z = 3 + t.

12. Napisati jednačinu prave koja prolazi kroz dve tačke A(1, 2, 1) i B(3, 3, 4).

13. Napisati jednačinu prave koja prolazi kroz tačku A(1, 2, 1), a normalna je na
ravan odredjenu tačkama A(1, 2, 1), B(3, 3, 4) i C(2, 1, 4).
46

14. Odrediti ugao izmedju prave x = 5 + 6t, y = 2 − 3t, z = 2 + t i ravni

7x + 2y − 3z + 5 = 0.

15. Odrediti rastojanje izmedju mimoilaznih pravih datih u parametarskom obliku

x = 3 + t, y = 1 − t, z = 2 + 2t i x = 1 − t, y = 2 + 3t, z = 3t.

16. Naći jednačinu prave koja prolazi kroz tačku M0 (−1, 3, −5), a normalna je na
ravni −3x + y − 2z + 4 = 0. Protumači geometrijski smisao parametara u
jednačini ravni.

17. Naći centar sfere opisane oko tetraedra sa temenima O(0, 0, 0),A(5, 0, 0),B(0, −6, 0)
i C(0, 0, 10).

18. Odrediti jednačinu ravni koja je paralelna sa pravama

x−1 y z−2
= = ,
4 1 2
4 Analitička geometrija 47

x y−1 z−1
= =
3 2 4
i prolazi kroz tačku (0, 10, 0).

19. Date su ravni R1 : x = 0 i R2 : y = 4 i prava l jednačinom l : x = 1 + t, y = 2 + 2t, z = −t, t ∈ R

Prava l seče ravni R1 i R2 redom u tačkama P1 i P2 .
Odrediti presečnu tačku P3 ravni R1 i R2 tako da površina trougla 4P1 P2 P3
bude minimalna.

20. Date su tačke A(1, 1, 1),B(1, 2, 3),C(2, −3, −3) i D(1, −2, −1). Odrediti vektor
zajedničke normale pravih AB i CD.

4.1 Rešenja zadataka iz analitičke geometrije

1. Rastojanje izmedju tačaka A(x1 , y1 , z1 ) i B(x2 , y2 , z2 ) se odredjuje korišćenjem

obrasca p
d = (x2 − x1 )2 + (y2 − y1 )2 + (z2 − z1 )2 .
Kako je A(4, 3, 1) i B(10, 1, 4), traženo rastojanje je
p
d = (10 − 4)2 + (1 − 3)2 + (4 − 1)2

d = 7.
Koordinate središta M duži AB su
x1 + x2 y1 + y2 z1 + z2
M( , , ),
2 2 2
48

4 + 10 3 + 1 4 + 1
M( , , ),
2 2 2
5
M (7, 2, ).
2
Koordinate tačke N koja datu duž AB deli u odnosu 3 : 5 odredjuju se na
sledeći način
AN : N B = 3 : 5
x1 + λx2 y1 + λy2 z1 + λz2
N( , , ),
1+λ 1+λ 1+λ
3 8
λ= , 1+λ=
5 5
50 11 17
N ( , , ).
8 8 8
2.a) Kako su temena trougla A(0, −5, 2), B(8, 0, −3) i C(1, 2, 7), koordinate težišta
trougla se odredjuju prema obrascu
x1 + x2 + x3 y1 + y2 + y3 z1 + z2 + z3
T( , , ),
3 3 3
T (3, −1, 2).

2.b) Površina trougla jednaka je polovini površine paralelograma odredjenog dvema

stranicama trougla, pa se može izračunati kao
1 −→ −→
P 4ABC = |AB × AC|.
2
−→ −→ −−→
Kako je AB = (8, 5, −5),AC = (1, 7, 5) i BC = (−7, 2, 10), daljim računanjem
dobijamo
P ≈ 45.35.
−→ −→ −−→
2.c) O4ABC= |AB| + |AC| + |BC|.
−→ √ −→ √ −−→ √
|AB| = 114, |AC| = 75, |BC| = 153.

2.d) Središte stranice BC je tačka sa koordinatama

8 + 1 0 + 2 −3 + 7
S1 ( , , ),
2 2 2
9
S1 ( , 1, 2).
2
2.e) AT : T S1 = 2 : 1 ⇒ λ = 2
x1 + λx2 y1 + λy2 z1 + λz2
T( , , )
1+λ 1+λ 1+λ
0 + 2 · 92 −5 + 2· 2 + 2 · 2
T( , , ),
1+2 1+2 1+2
T (3, −1, 2).
4 Analitička geometrija 49

3. Tačka koja pripada z-osi ima koordinate A(0, 0, z).

Označimo date tačke sa B(1, 0, −1), C(2, 1, 1) i D(0, 4, 2).
Jedan od načina na koji se može ispitati da tačke A, B, C, i D leže u
istoj ravni odnosno njihova komplanarnost, je da se pomoću njih obrazuju
−→ −→ −−→
tri vektora, na primer AB, AC i AD, a zatim da se ispita da li je mešoviti
−→ −→ −−→
proizvod vektora AB, AC i AD jednak 0,
−→ −→ −−→ −→ −→ −−→
[AB, AC, AD] = (AB × AC) · AD = 0.

Kako je
−→
AB = (1, 0, −1 − z),
−→
AC = (2, 1, 1 − z),
−−→
AD = (0, 4, 2 − z),
traženi uslov postaje
 
 1 0 −1 − z 
 
 2 1
 1−z  = −10 − 5z = 0,

 0 4 2−z 

z = −2
A(0, 0, −2).

4. Da bi dokazali da su tačke A(1, 2, 3), B(2, 3, 1) i C(3, 1, 2) temena jednakos-

traničnog trougla, najpre ćemo odrediti vektore koji odgovaraju stranicama
trougla,
−→
AB = (1, −1, −2),
−−→
BC = (1, −2, 1),
−→
CA = (−2, 1, 1),
a njihovi intenziteti predstavljaju dužine stranica posmatranog trougla,
−→ √ √
c = |AB| = 1 + 1 + 4 = 6,
−−→ √ √
a = |BC| = 1 + 4 + 1 = 6,
−→ √ √
b = |CA| = 4 + 1 + 1 = 6.
Dati vektori su istog intenziteta, pa je trougao ABC jednakostranični.
Da bi odredili jednačinu ravni kojoj pripada dati trougao, potrebno je poz-
navati bar jednu tačku te ravni, uzmimo na primer tačku A(1, 2, 3), i vektor
normale date ravni, u oznaci ~n.
Vektor normale ~n odredjuje se na sledeći način
~k 
 
 ~i ~j
−→ −→  
~n = AB × AC =  1 −1 −2  = (−1, −3, 1).
 2 −1 −1 
50

Vektor ~n = (−1, −3, 1) predstavlja vektor normale ravni R. Jednačina ravni

koja prolazi kroz tačku A(1, 2, 3), sa nadjenim vektorom normale, glasi

R : −(x − 1) − 3(y − 2) + (z − 3) = 0,

R : −x − 3y + z + 4 = 0.

5. Neka je A1 (x, y, z) proizvoljna tačka date ravni.

Pošto prema uslovu zadatka ravan prolazi kroz tačku A(1, 1, 1) i normalna je
na vektor →−
n = (5, −4, 1), dati vektor predstavlja vektor normale te ravni.
Kako je
−−→
AA1 = (x − 1, y − 1, z − 1),
−−→ −−→
AA1 ⊥~n ⇔ AA1 · ~n = 0.
(x − 1, y − 1, z − 1) · (5, −4, 1) = 0,
5(x − 1) − 4(y − 1) + 1(z − 1) = 0.
Dakle, skalarni oblik jednačine ravni je

R : 5x − 4y + z − 2 = 0.

Vektorski oblik jednačine ravni dobijamo iz jednačine

R : (~r − →
−
r1 ) · ~n = 0,
gde su vektori ~r, →
−
r1 vektori položaja tačaka A, A1 .
Kako je

~r − →
−
r1 = (x − 1)~i + (y − 1)~j + (z − 1)~k, ~n = 5~i − 4~j + ~k,

R : ((x − 1)~i + (y − 1)~j + (z − 1)~k) · (5~i − 4~j + ~k) = 0,

što predstavlja vektorski oblik jednačine ravni.

6. Ako su date su tačke A(1, 3, 1) i B(5, 7, 1), koordinate središta M duži AB odred-
jujemo prema formuli
1+5 3+7 1+1
M( , , ),
2 2 2
M (3, 5, 1).
Pošto je data ravan normalna na duž AB, vektor normale date ravni je vektor
−→
AB
−→
~n = AB = (4, 4, 0) = 4(1, 1, 0).
Jednačina ravni koja prolazi kroz tačku M (3, 5, 1), sa vektorom normale ~n =
(1, 1, 0), glasi
R : (x − 3) + (y − 5) = 0,
R : x + y − 8 = 0.
4 Analitička geometrija 51

7. a) Segmentni oblik jednačine ravni je

x y z
R: + + = 1,
a b c
gde su a, b, c segmenti (odsečci) ravni po koordinatnim osama.
Kako je a = 3, b = 2, c = −6, važi
x y z
R: + − = 1,
3 2 6
R : 2x + 3y − z − 6 = 0.
b)
R : 5x − 4y + 2z − 20 = 0 / : 20
x y z
R: − + =1
4 5 10
a = 4, b = −5, c = 10.

9. Ugao izmedju dve ravni jednak je uglu koji zaklapaju vektori normala datih ravni
→
−
n1 = (2, 4, −1) i →
−
n2 = (2, 1, 2).
Iz formule za skalarni proizvod, dobijamo
→
−
n1 · →−
n2
cos(R1 , R2 ) = →
| n | · |→
−
1
−
n |
2

(2, 4, −1) · (2, 1, 2) 6

cos(R1 , R2 ) = = √
|(2, 4, −1)| · |(2, 1, 2)| 3 21
2
∠(R1 , R2 ) = arccos( √ ).
21
10. Dve ravni su paralelne ako su njihovi vektori normala kolinearni.
Kako je za vektore →−
n1 = (2, 4, −1), →−
n2 = (4, 8, −2) ispunjen uslov propor-
cionalnosti
2 4 −1 1
= = = ,
4 8 −2 2
ravni 2x + 4y − z + 2 = 0 i 4x + 8y − 2z − 5 = 0 su paralelne.

11. Da bi odredili odstojanje tačke M0 (1, 2, 5) od prave

x = t, y = 1 − 2t, z = 3 + t,

uočimo tačku prave M1 (0, 1, 3) i vektor paralelnosti prave →

−
p = (1, −2, 1).
−−−−→
Nad vektorima M1 M0 = (−1, −1, −2) i p~ se konstruiše paralelogram i izračuna
njegova površina.
Traženo rastojanje d odgovara visini datog paralelograma.
~k

~i ~j
−−−−→ √
P = M1 M0 × p~ = −1 −1 −2 = |(−5, −1, 3)| = 35

1 −2 1
52

P
P = d · |→
−p|⇒d=
|~p|
√
|~p| = 6,
r
35
d= .
6
13. Kako je data prava normalna na ravan odredjenu tačkama A, B i C, njen
vektor paralelnosti jednak je vektoru normale te ravni.
Preko koordinata tačaka A(1, 2, 1), B(3, 3, 4) i C(2, 1, 4), odredjujemo vektore
−→
AB = (2, 1, 3),
−→
AC = (1, −1, 3).
~j ~k 
 
 ~i
→
− −→ −→   →
− →
− →
−
p = AB × AC =  2 1 3  = 6 i − 3 j − 3 k = (6, −3, −3)
 1 −1 3 
Prava koja prolazi kroz tačku A(1, 2, 1), a paralelna je vektoru p~, ima sledeću
jednačinu
x−1 y−2 z−1
p: = = .
6 −3 −3
14. Ako traženi ugao izmedju prave i ravni označimo sa ϕ, onda je ugao izmedju
prave i vektora normale date ravni jednak 900 − ϕ.
Kako je vektor paralelnosti date prave p~ = (6, −3, 1), a vektor normale ravni
je ~n = (7, 2, −3), traženi ugao se izračunava na sledeći način,

p~ · ~n 33
cos(900 − ϕ) = sin ϕ = =√ √ .
|~p| · |~n| 46 62
15. Iz jednačina mimoilaznih pravih

x = 3 + t, y = 1 − t, z = 2 + 2t,

x = 1 − u, y = 2 + 3u, z = 3u,
sledi da je
M1 (3, 1, 2), →
−
p1 = (1, −1, 2)
M (1, 2, 0), →
2
−
p = (−1, 3, 3)
2
−−−−→
M1 M2 = (−2, 1, −2).
−−−−→
Nad vektorima M1 M2 = (−2, 1, −2), → −p1 = (1, −1, 2) i →
−
p2 = (−1, 3, 3) kon-
struiše se paralelepiped i izračuna njegova zapremina.
Traženo rastojanje d odgovara visini datog paralelepipeda.
Površina baze paralelepipeda je

~j ~k

~i
√
B= 1 −1 2 = |(−9, −5, 2)| = 110

−1 3 3
4 Analitička geometrija 53

 
 −2 1 −2 

V =  1 −1 2  = 9.
 −1 3 3 

V
V =B·H ⇒d=H =
B
9
d= √ .
110
17. Centar sfere S opisane oko tetraedra sa temenima O(0, 0, 0),A(5, 0, 0),B(0, −6, 0)
i C(0, 0, 10) nalazi se u preseku simetralnih ravni ivica tetraedra OA, OB i
OC.
Jednačine simetralnih ravni su:
a b c
x= , y= , z= .
2 2 2
5
S( , −3, 5).
2
18. Vektor normale date ravni je
~k
 
 ~i ~j 
→
− 
n =  3 2 4

 = (0, 10, −5).

 4 1 2 

Kako ravan prolazi kroz tačku (0, 10, 0) njena jednačina glasi,

R : 10(y − 10) − 5z = 0,

R : 2y − z = 20.

19. Presečna tačka ravni R i prave l zadovoljava njihove jednačine

R1 : x = 0,

l : x = 1 + t, y = 2 + 2t, z = −t, t ∈ R,
odakle dobijamo
t = −1.
Koordinate presečne tačke P1 su

P1 (0, 0, 1).

Slično, koordinate presečne tačke P2 su

P2 (2, 4, −1).

Koordinate tražene tačke biće P3 (0, 4, z).

Kako je
−−→
P1 P2 = (2, 4, −2),
54

−−→
P1 P3 = (0, 4, z − 1),
1 −−→ −−→
P4P1 P2 P3 = |P1 P2 × P1 P3 |,
2
~k 
 
 ~i ~j
1   1
P4P1 P2 P3 =  2 4 −2  = |(4z + 4)~i − ~j(2z − 2) + 8~k|
2 2
0 4 z−1 
1√ 2
P 4P1 P2 P3 = 20z + 24z + 84
2

Površina je minimalna, ako je kvadratni trinom minimalan.

3
z=−
5
Tražena tačka ima koordinate
3
P3 (0, 4, − ).
5
20. Tačke A(1, 1, 1) i B(1, 2, 3) odredjuju vektor prave AB,
−→
AB = (0, 1, 2).

Tačke C(2, −3, −3) i D(1, −2, −1) odredjuju vektor prave CD,
−−→
CD = (−1, 1, 2).

Jednačina ravni R1 koja sadrži pravu AB i paralelna je pravoj CD ima vektor

normale →−
n1 ,
 ~ ~ ~
 
−→ −−→  i j k

→
−
n1 = AB × CD =  0 1 2  = −2~j + ~k = (0, −2, 1)


 −1 1 2 

Jednačina ravni R2 koja sadrži pravu AB i normalna je na ravni R1 ima vektor

normale →−
n2 ,

~j ~k 
 
 ~i
→
− −→ −
n2 = AB × → 1 2  = 5~i = (5, 0, 0)
 
n1 =  0
 0 −2 1 

Jednačina ravni R3 koja sadrži pravu CD i normalna je na ravni R1 ima vektor

normale →−
n3 ,

~j ~k 
 
 ~i
→
− −−→ −
n3 = CD × → 1 2  = 5~i + ~j + 2~k = (5, 1, 2)
 
n1 =  −1
 0 −2 1 
4 Analitička geometrija 55

Zajednička normala mimoilaznih pravih AB i CD je presek ravni R2 i ravni

R3 ,
 ~i ~j ~k 
 
→
−
n =→ −
n2 × →
−
n3 =  5 0 0  = −10~j + 5~k = (0, −10, 5) = (0, −2, 1)
 
 5 1 2 

→
−
n = −2~j + ~k.
56

5 Polinomi i njihove nule

1. Neka je P (x) polinom šestog stepena i neka on ima jednu trostruku nulu x = 1 i
jednu trostruku nulu x = −2.
Odrediti polinom P (x) ako je P (−1) = 24.

2. Neka je P (x) polinom četvrtog stepena i neka on ima nule prvog reda x =
−1, x = 4 i x = 2 + i.
Odrediti polinom P (x) ako je P (0) = 40.

3. Pokazati da je kompleksni broj 1 + i nula polinoma

P (x) = x3 − 2x + 4,

a zatim odrediti ostale nule polinoma.

4. Dat je polinom
P (x) = x5 + ax3 − 4x2 + bx + 4.
Odrediti parametre a i b tako da ostatak deljenja polinoma P (x) sa (x+2)(x−
1) bude 8x − 8.

5. Odrediti vrednosti koeficijenata p i q, u polinomu

P (x) = x3 + px2 + qx + 1,
5 Polinomi i njihove nule 57

tako da bude deljiv trinomom x2 − 3x − 4.

6. Za koje vrednosti realnih parametara a, b, c je polinom

P (x) = x3 + ax2 + bx + c

deljiv binomima x − 1, x + 2 i x − 3.

7. Dat je polinom
P (x) = 2x4 + px3 + qx2 + 2x,
gde su p i q realni brojevi.

a) Odrediti p i q tako da je x1 = 1 + i jedna nula polinoma P (x).

b) Odrediti ostale nule polinoma i rastaviti ga na proste faktore.

8. U polinomu P (x) = x3 + ax + b, odrediti a i b tako da bude deljiv sa x2 − 2x + 2.

58

9. Odrediti a i b tako da polinom

P (x) = x4 + 4x3 + ax2 + bx + 16
ima dve nule drugog reda.

10. Hornerovim postupkom odrediti rezultat deljenja polinoma

15x4 − 4x3 + 2x − 1
sa binomom x − 2.

5.1 Polinomi i njihove nule.

Rešenja zadataka.

1. Polinom P (x) je oblika

P (x) = a0 (x − 1)3 (x + 2)3
Iz uslova P (−1) = 24 sledi
24 = a0 (−2)3 = −8a0
a0 = −3
P (x) = −3(x − 1)3 (x + 2)3 .
2. Ako polinom ima kompleksnu nulu x = 2 + i, tada je i konjugovano-kompleksni
broj x̄ = 2 − i nula datog polinoma.

Polinom P (x) je oblika

P (x) = a0 (x + 1)(x − 4)(x − 2 − i)(x − 2 + i)
P (x) = a0 (x + 1)(x − 4)(x2 − 4x + 5)
Iz uslova P (0) = 40 sledi
40 = a0 (−4) · 5 = −20a0
a0 = −4
P (x) = −4(x + 1)(x − 4)(x2 − 4x + 5).
5 Polinomi i njihove nule 59

3. Broj x1 = 1 + i je nula polinoma ako važi

P (x1 ) = 0,

odnosno važi da je

(1 + i)3 − 2(1 + i) + 4 = 1 + 3i − 3 − i − 2 − 2i + 4 = 0

Druga nula polinoma je konjugovano-kompleksni broj

x2 = x¯1 = 1 − i.

Polinom je dakle deljiv sa

(x − x1 )(x − x2 ) = x2 − 2x + 2.

Deljenjem datog polinoma sa

(x − x1 )(x − x2 ) = x2 − 2x + 2,

dobijamo

x3 − 2x + 4 : x2 − 2x + 2 = x + 2
±x3 ∓ 2x2 ± 2x
2x2 − 4x + 4
±2x2 ∓ 4x ± 4
0

Dakle, treća nula polinoma je x3 = −2.

4. Deljenjem polinoma A(x) polinomom B(x), koji nije nula polinom, dobija se kao
količnik polinom Q(x) i kao ostatak polinom R(x), pri čemu važi

A(x) = Q(x)B(x) + R(x), Stepen(R(x)) < Stepen(B(x))

P (x) = (x + 2)(x − 1)Q(x) + 8x − 8

P (x) = (x − 1)[(x + 2)Q(x) + 8]
Prema Bezuovoj teoremi, ostatak R(x) pri deljenju polinoma P (x) binomom
x−a jednak je vrednosti polinoma u toj tački, odnosno jednak vrednosti P (a).
Deljenjem polinoma binomom x − 1, dobijamo:

P (1) = 1 + a − 4 + b + 4
R(1) = 8 − 8 = 0
P (1) = R(1) ⇒ a + b = −1

Deljenjem polinoma binomom x + 2, dobijamo:

P (−2) = −32 − 8a − 16 − 2b + 4
60

R(−2) = −16 − 8 = −24

P (−2) = R(−2) ⇒ −8a − 2b = 20

Rešavamo sistem koji sledi, od dve jednačine sa dve nepoznate a i b (na primer,
metodom eliminacije nepoznate b iz druge jednačine):

a+b = −1
−8a − 2b = 20

a + b = −1 ⇒ a + b = −1
−4a − b = 10 ⇒ −3a = 9
⇒ a = −3, b = 2.

5. Najpre je potrebno rastaviti kvadratni trinom x2 − 3x − 4 na činioce:

x2 − 3x − 4 = (x + 1)(x − 4) = 0 ⇔ (x = −1 ∨ x = 4)

Početne uslove za rešavanje zadatka dobijamo primenom Bezuove teoreme,

odnosno 
P (−1) = 0 ⇒ −1 + p − q + 1 = 0
P (4) = 0 ⇒ 64 + 16p + 4q + 1 = 0

p−q = 0 ⇒ p = q
16p + 4q = −65 ⇒ 20p = −65
13
p=q=− .
4
6. Treba primeniti Bezuovu teoremu i rešiti dobijeni sistem jednačina po nepozna-
tima a, b, c:

P (1) = 0
P (−2) = 0
P (3) = 0

1+a+b+c = 0
−8 + 4a − 2b + c = 0
27 + 9a + 3b + c = 0

a + b + c = −1
4a − 2b + c = 8
9a + 3b + c = −27

a + b + c = −1
3a − 3b = 9
8a + 2b = −26
5 Polinomi i njihove nule 61

a + b + c = −1
3a − 3b = 9
5a = −10

a = −2, b = −5, c = 6
Dakle, za a = −2, b = −5, c = 6 važe dati uslovi.

7. a) Ako je 1 + i nula polinoma, onda mora biti P (1 + i) = 0.

2(1 + i)4 + p(1 + i)3 + q(1 + i)2 + 2(1 + i) = 0

Kako je (1 + i)2 = 1 + 2i − 1 = 2i, onda važi

2(2i)2 + p(1 + i) · 2i + q · 2i + 2 + 2i) = 0

−8 + 2pi − 2p + 2qi + 2 + 2i = 0
−8 + 2pi − 2 + 2qi + 2 + 2i = 0
(−6 − 2p) + i(2p + 2q + 2) = 0
što je ekvivalentno sa

−6 − 2p = 0, 2p + 2q + 2 = 0,

odnosno
p = −3, q = 2.
b) Ako je x1 = 1 + i koren polinoma sa realnim koeficijentima, onda je
konjugovano-kompleksni broj

x2 = x1 = 1 − i

takodje koren tog polinoma.

Tada je polinom P (x) deljiv sa

(x − 1 − i)(x − 1 + i) = x2 − 2x + 2.

Deljenjem dobijamo

2x4 − 3x3 + 2x2 + 2x : x2 − 2x + 2 = 2x2 + x

2x2 + x = x(2x + 1)
odakle nalazimo da su ostala dva korena
1
x3 = 0, x4 = − .
2
Polinom se može rastaviti na proste faktore na sledeći način:
1
P (x) = (x − 1 − i)(x − 1 + i)x(x + ).
2
62

8.
P (x) = x3 + ax + b = (x2 − 2x + 2)(x + q)
P (x) = x3 + ax + b = x3 + x2 q − 2x2 − 2xq + 2x + 2q
P (x) = x3 + ax + b = x3 + x2 (q − 2) + x(−2q + 2) + 2q

q − 2 = 0,
−2q + 2 = a,
2q = b.

a = −2, b = 4
P (x) = x3 − 2x + 4.

9. Da bi dati polinom imao dve nule drugog reda, mora biti oblika

P (x) = (x2 + px + q)2

P (x) = x4 + 4x3 + ax2 + bx + 16
(x2 + px + q)2 = x4 + 4x3 + ax2 + bx + 16
x4 + 2px3 + (2q + p2 )x2 + 2pqx + q 2 = x4 + 4x3 + ax2 + bx + 16
Prema pravilu o jednakosti dva polinoma, sledi:

2p = 4  
2q + p2 = a

2pq = b  
q2 = 16


q = 4, a = 12, b = 16
q = −4, a = −4, b = −16

10.
R(x) = 211.
5 Polinomi i njihove nule 63

Sadržaj
1 Linearna algebra 1
1.1 Matrice i determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2 Matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.3 Rešenja zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.4 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.5 Rešenja zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.6 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.7 Rešenja zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.8 Rang matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.9 Rešenja zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2 Sistemi linearnih jednačina 16

2.1 Rešenja zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

3 Vektorska algebra 29
3.1 Rešenja zadataka iz vektorske algebre . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

4 Analitička geometrija 42
4.1 Rešenja zadataka iz analitičke geometrije
47

5 Polinomi i njihove nule 56

5.1 Polinomi i njihove nule.
Rešenja zadataka.
58

Literatura
[1] Lj. Diković, Matematika I, Zbirka zadataka sa elementima teorije, Užice, 2008.