Izvori za napajanje

Osnovna literatura
D.Mani, Izvori napona napajanja - predavanja, Elektronski fakultet Ni, 2015.

Dodatna literatura
1. A.Pressman, Switching Power Supply Design, McGraw Hill, New York, 1998.
2. S.Franco, Design With Operational Amplifiers and Analog Integrated Circuits, McGraw Hill, New York, 2002.
3. M.H.Rashid, Power Electronics Circuits, Devices and Applications, Prentice Hall, New York, 2013.
4. B.Doki, Energetska elektronika - pretvarai i regulatori, Akademska misao / Elektrotehniki fakultet,
Beograd / Banja Luka, 2007.
5. R.Radeti, Prekidaka napajanja, Nauka, Beograd, 2005.
6. C.Basso, Switch-Mode Power Supplies Spice Simulations and Practical Designs, McGraw Hill, New York,
2008.
7. A.Emadi, A.Nasiri, S.B.Bekiarov, Uninterruptible power supplies and active filters, CRC Press, Boca Raton,
2005.

Cil predmeta
Usvajanje osnovnih znanja o izvorima napona napajanja, vrstama, karakteristikama, nainima
projektovanja i realizacije, kao i njihovoj praktinoj primeni.
1

Sadraj predmeta
Uvod
Vrste napajanja
Linearni izvori napona napajanja
Prekidaki izvori napona napajanja
Sistemi besprekidnog napajanja (SBN)
Baterije i akumulatori
Uzemlivanje sistema

1. Uvod
Izvori elektrine energije su ureaji koji pretvaraju neki drugi vid energije (hemijsku, mehaniku,
solarnu, energiju vetra) u elektrinu energiju, dok su izvori napona napajanja elektronski ureaji
koji obezbeuju elektrinu energiju odgovarajuih karakteristika elektrinom potroau.
Standardno napajanje elektrinom energijom vri se iz naizmenine (AC - alternating current)
niskonaponske distributivne (gradske) elektrine napojne mree, a ree jednosmernom (DC direct current) strujom (iz baterije, kontaktnog voda, itd).
Naizmenina ili trofazna napojna mrea se odlikuje konstantnom frekvencijom i priblino
konstantnim naponom sinusnog oblika.
2

 I pored uobiajenog napajanja iz naizmenine napojne mree, za rad velikog broja ureaja
potreban je jednosmerni napon.
Takvi su, na primer, razni elektronski ureaji, akumulatorske baterije, DC motori, itd.
Vrednosti ovih napona kreu se u opsegu od oko 3 do 300V.
Standardno napajanje domainstava, proizvodnih firmi, pa i industrije je distributivna mrea
(220Veff).
Pored ovoga, ponekad je na raspolaganju i jednosmerni baterijski napon, priblino konstantne
vrednosti.
Baterijsko napajanje se obino koristi kod prenosnih ureaja i instrumenata, ili kao sigurnosno
napajanje stacionarnog tipa za ureaje koji zahtevaju veliku pouzdanost napajanja.
Meutim, i za punjenje i dopunjavanje ovih baterija potrebne su odgovarajue napojne jedinice.
Pri tome, potrebe u radu pojedinih ureaja i maina su takve da zahtevaju parametre napona koji
se razlikuju od onih koje imaju baterija ili napojna mrea.
Kod baterijskog napajanja to moe biti, na primer, potreba za stabilnim naponom nezavisnim od
optereenja i ispranjenosti baterije.
Takoe, moe se traiti i napon koji se po potrebi moe menjati u irokom opsegu, na primer od
nulte vrednosti, pa do napona veeg od ulaznog, a u nekim sluajevima zahteva se i promena
njegovog polariteta.
3

 Kod ureaja koji se napajaju naizmeninim naponom opet moe da se zahteva, na primer,
njegova vea stabilnost ili pouzdanost.
Takoe, ureaj moe da zahteva neku drugu vrednost napona, frekvencije, broja faza, itd.
U svim sluajevima kada ureaji zahtevaju neke druge parametre od onih koje ima postojei izvor
napajanja, mora postojati pretvara za njihovo prilagoenje.
Pod izvorima za napajanje nadalje e biti podrazumevani ureaji (elektroenergetski pretvarai)
tipa AC/DC i DC/DC, direktnog ili indirektnog tipa.
U irem smislu, to mogu biti i sve druge vrste pretvaraa koji napajaju neki ureaj ili grupu
ureaja (na primer invertori DC/AC pretvarai i slino).
Radi kratkog podseanja, elektroenergetski pretvarai predstavljaju elektrina kola sa
energetskim poluprovodnikim komponentama (komponentama snage), koja vre konverziju
elektrine energije sa velikim stepenom korisnog dejstva.
Pri tome se pod pretvaranjem elektrine energije ne podrazumeva njeno prevoenje u neki drugi
oblik, na primer mehaniku ili toplotnu energiju, ve se podrazumeva pretvaranje elektrine
energije jednih parametara, u elektrinu energiju drugih parametara.
Opta klasifikacija elektroenergetskih pretvaraa prema funkcionalnoj osnovi je na:
- AC/DC ili naizmenino-jednosmerne pretvarae (ispravljae),
- DC/DC ili jednosmerne pretvarae (opere),
- DC/AC ili jednosmerno-naizmenine pretvarae (invertore) i
4

- AC/AC ili naizmenine pretvarae (ciklokonvertore).

Uloga izvora napona je napajanje razliitih analognih i digitalnih elektronskih ureaja.
Proizvodnja, eksploatacija i odravanje izvora napona napajanja je jedna od glavnih oblasti
primene energetske elektronike.
Izvor napona napajanja u najirem smislu sastoji se od izvora energije i regulatora.
Funkcija regulatora je kontrolisanje protoka energije od izvora prema elektrinom ureaju.
Na regulatoru se u idealnom sluaju ne troi energija.

Elektrini
ureaj

Slika 1. Osnovna blok ema izvora napona napajanja

Kao i drugi elementi elektronskog ureaja, i izvori napona napajanja predstavljaju vaan deo u
lancu sigurnog delovanja sistema, zbog ega je veoma vano kakav izvor napajanja e biti
izabran.
Kvalitetan izvor napajanja mora zadovoljiti brojne zahteve. Neki od njih su zajedniki svim
ureajima u energetskoj elektronici.
5

 To su npr. sigurnost i otpornost na vibracije, temperaturu, vlagu, prainu i elektromagnetne

smetnje.
Uz to, od izvora napajanja oekuje se pre svega kvalitetan izlazni napon. On mora biti stabilan
unutar deklarisanog strujnog podruja.
Od dobrog izvora napajanja oekuje se da e preiveti preoptereenje, kratak spoj ili slino.
Izvor za napajanje ne sme proizvoditi smetnje, a ujedno mora filtrirati smetnje koje dolaze iz
mree.
Vaan je i visok stepen iskorienja energije, koji se kod dobrih izvora napajanja kree od 85 do
95%.
Izvor napajanja s dobrim iskorienjem moe biti manjih dimenzija i nee zagrevati ureaj ili
kontrolni ormar.
Kod veih snaga vaan je pravilan izbor izvora napajanja i iz ekonomskih i iz ekolokih razloga.
Proces projektovanja izvora napajanja mora poeti istovremeno sa projektovanjem ostalih delova
ureaja, odnosno sistema.
Od naroite vanosti je odrediti (definisati) tane parametre napajanja ureaja (sistema): snagu,
napon, prelazni odziv, dimenzije i hlaenje.
Definisanjem parametara napajanja, velikim delom su definisani i ostali kritini parametri ureaja:
mehaniko reenje kutije, nain hlaenja ureaja, oienje ureaja, veliina i izgled tampanih
ploa.
6

 Sluajna greka ili loa procena parametara napajanja esto u praksi znai veliki gubitak
vremena i novca.
Stoga je potrebno proveriti ispravnost procene parametara nekoliko puta, neprestano pratiti razvoj
ureaja, i osigurati to veu zalihu za kritine parametre.
Kod regulatora (stabilizatora) je potrebno osigurati da naponi napajanja ostanu unutar dozvoljenih
granica u zavisnosti od uticaja parametara kao to su: izlazna struja, brzina promene izlazne
struje, promena ulaznog napona i temperatura.
Osnovni zahtevi kod primene regulatora podrazumevaju da funkciju regulacije treba ostvariti uz
to manji utroak energije za njihov rad, odnosno uz to manju disipaciju.
U normalnom reimu rada regulator ne bi smeo generisati smetnje poput zraenja u prostor ili
provoenja smetnji.
Takoe, u normalnom reimu rada regulator ne bi smeo biti osetljiv na smetnje iz okoline.
Na osnovu procenjenih parametara napajanja treba odrediti optimalni izvor energije i vrstu
regulatora.
Optimalnost zavisi uvek od veeg broja parametara, koji su nelinearno povezani.
Iz toga proizilazi da najnia cena izrade ne mora esto biti i najbolje reenje.
Osnovno naelo projektovanja napajanja je da se ne komplikuje bez naroite potrebe.
Zato je u najjednostavnijim sluajevima bolje kupiti gotov izvor napona napajanja.
7

 Vreme koje je potrebno utroiti na razvoj regulatora obino se pogreno procenjuje za red
veliine.
Regulatori, a naroito prekidaki regulatori, su po svojoj prirodi nelinearni sklopovi koji su
vremenski promenljivi i kao takvi su teki za analizu.
Efekti drugog reda, kao to su parazitne kapacitivnosti, induktivnosti i otpornosti se moraju
obavezno uzeti u obzir kod projektovanja, o emu e kasnije biti vie rei.
Efekti treeg reda, kao na primer nelinearnosti induktivnosti, nelinearnost hlaenja i slino, se ne
moraju uzeti u obzir samo kod linearnih regulatora.
Izvori napona napajanja, koji se najee primenjuju u industrijskim primenama, uglavnom moraju
da ispune sve ili veinu sledeih zahteva:
galvanska izolacija izmeu izvora i potroaa;
velika gustina snage u cilju smanjenja dimenzija i teine ureaja;
kontrolisan smer protoka energije;
velika efikasnost konverzije;
ulazni i izlazni talasni oblici sa malim totalnim harmonijskim izoblienjem zbog lakeg filtriranja
(manjih filtara);
kontrolisani faktor snage (PF power factor), ukoliko se radi o naizmeninom izvoru napona.

1.1. Osnovni parametri izvora napona napajanja

Izvor napajanja treba na svojim izlazima da obezbedi konstantan napon ili struju koji se nee
menjati sa promenom ulaznog napona, optereenja i temperature.
Meutim, nijedan izvor nije idealan. Promena izlaznog napona moe se izraziti u sledeem obliku:

U i Fs U u Ri I o ST T
gde su: Uu, Io i T promene ulaznog napona, struje optereenja i temperature, respektivno.
Koeficijenti Fs, Ri i ST pokazuju relativni uticaj pomenutih veliina na izlazni napon. Oni se definiu
na sledei nain:

Fs

Ri

ST

U i
U u

I o 0;T 0

U i
I o

U u 0; T 0

U i
T

U u 0; I o 0

(faktor stabilizacije)

(izlazna otpornost)
(temperaturni koeficijent)

U anglo-amerikoj literaturi veinom se koriste tzv. naponski faktor stabilizacije (eng. line
regulation), koji predstavlja promenu izlaznog napona izraenu u procentima za odreenu
promenu ulaznog napona:
9

% %

i opteretni faktor stabilizacije (eng. load regulation), koji predstavlja procentalnu promenu izlaznog
napona za odreenu promenu struje optereenja.
Faktor potiskivanja brujanja (eng. ripple rejection) je odnos promene napona od vrha do vrha
(eng. peak to peak) na ulazu, prema odgovarajuoj promeni izlaznog napona, tj.:

FRR

U ppu
U ppi

i obino se izraava u decibelima. Uz podatak za FRR daje se i oblast frekvencije brujanja.

Faktor korisnog dejstva definie se kao odnos snage optereenja i nominalne ulazne snage,
odnosno:

Ui Io
U u Iu .

Idealno bi bilo da je 1 . To bi znailo da su gubici energije u izvoru napajanja jednaki nuli i da

se sva ulazna snaga predaje optereenju.
Meutim, realno to nije mogue, pa je 1 i, u zavisnosti od tipa pretvaraa, kree se u
granicama od nekoliko desetih delova do oko 0.9. esto se izraava i u procentima.
Po pravilu su gabariti pretvaraa vei to je izlazna snaga vea. Jedan od tehnikih zahteva koji
se pred konstruktorom postavlja jesu i dozvoljeni gabariti za odreenu snagu.
10

 Kao mera efikasnosti pretvaraa definie se specifina gustina snage po jedinici zapremine ili
mase i izraava se u W/dm3, odnosno W/kg.
Danas na raspolaganju konstruktorima stoje i razni kompjuterski programi za proraun pojedinih
delova, pa ak i kompletnih pretvaraa (SwitcherCAD III, Magnetic Design, Power Integrations,
itd).
Novije verzije ovih softvera, posle unoenja polaznih podataka (izlaznih napona i struja)
automatski predlau vrstu pretvaraa, daju kompletnu elektrinu emu i detaljne podatke o
primenjenim elementima, kao i konstrukcione podatke o transformatorima i prigunicama.

1.2. Vrste napajanja

Svi elektrini ureaji koji sadre poluprovodniku elektroniku zahtevaju jednosmerni napon, a ve
je napomenuto da je u mrenim prikljucima napon naizmenian i da njegova efektivna vrednosti
iznosi 220V.
Zato postoji spoljanja ili unutranja jedinica za napajanje koja obezbeuje ispravljanje napona,
naponsko prilagoenje, a kao dodatnu karakteristiku obino ima i stabilizaciju, odnosno filtriranje
napona.
Zavisno od vrste izlaznog napona, izvori napajanja se mogu podeliti na dve vrste:
izvore jednosmernog napona;
izvore naizmeninog napona (sisteme besprekidnog napajanja).
11

 Standardni direktni DC/DC, DC/AC, AC/DC i AC/AC pretvarai, koji su razmatrani ranije, ne
ispunjavaju veinu prethodno navedenih zahteva koji se postavljaju pred izvorima napajanja, tako
da se u ovom sluaju obino zahteva viestepena (indirektna) konverzija.
Postoje razliite mogue toplogije indirektne konverzije, zavisno od dozvoljene kompleksnosti
izvora i njegovih projektnih zahteva, o emu e vie rei biti kasnije.
U nastavku e biti razmatrane samo osnovne topologije te konverzije.

1.3. Jednosmerni izvori napona napajanja

Jednosmerni izvori napajanja predstavljaju neophodni, sastavni deo veine elektronskih ureaja i
imaju znatno iru primenu nego to su to samo kao ureaji energetske elektronike.
Kvalitet jednosmernog napajanja je od sutinskog znaaja za pouzdan rad ureaja. Moe se rei
da su oni srce elektronske opreme.
Kada doe do njihovog otkaza, otkazuje kompletna elektronska oprema.
Sam naziv izvor napajanja asocira na direktni energetski izvor. Meutim, on to najee nije.
Naime, najee se izvor napajanja prikljuuje na neki od energetskih izvora, kao to su
distributivna mrea, akumulatori, elektrohemijski izvori, fotonaponski elementi, vetrogeneratori,
itd.
Obino se ovakav izvor naziva primarnim izvorom napajanja.

12

 Njegov napon pretvara se u druge naponske oblike (naizmenini u jednosmerni) ili u druge
naponske nivoe (jednosmerni na jednosmerni).
Pretvaranje vri sekundarni izvor napajanja (slika 2).
U tehnikoj terminologiji uobiajeno je da se pod pojmom izvora napajanja podrazumeva
sekundarni izvor napajanja.
Prema tome, moe se rei da je izvor napajanja stepen za prilagoenje izmeu izvora energije i
optereenja (elektronske opreme).
Pri tome, uloga sekundarnih izvora za napajanje je regulacija napona, elektrina izolacija izmeu
ulaza i izlaza (galvansko odvajanje), zatita od preoptereenja i sl.
Zadatak jednosmernog izvora napajanja je da naizmenini napon iz distributivne mree pretvori u
jednosmerni, svodei pri tome njegovu amplitudu na eljeni nivo, kao i da takav jednosmerni
napon uini dovoljno stabilnim u smislu imunosti na varijacije mrenog napona i umove.
Pored toga, savremeni izvori napajanja omoguavaju i regulaciju izlaznog jednosmernog napona,
odnosno podeavanje njegove amplitude, smanjenje osetljivosti na promenu temperature, kao i
dodatno filtriranje.
To znai da se, kao osnovni blokovi izvora napajanja, mogu razlikovati ispravlja, filtar i
stabilizator napona.
Blok ema jednosmernog izvora napajanja prikazana je na slici 2. Kada je izvor energije
distributivna mrea, onda se prvo vri ispravljanje naizmeninog (AC) u jednosmerni (DC) napon
(AC/DC konverzija).
13

 Tako dobijeni jednosmerni napon nije stabilan iz dva razloga:

zbog nestabilnosti ulaznog mrenog napona;
zbog promene optereenja na jednosmernoj strani.

(AC/DC)

Slika 2. Blok ema jednosmernog izvora napajanja

Zbog toga se, preko bloka koji se naziva DC/DC pretvara i stabilizator, vri njegova stabilizacija i
prilagoenje na odgovarajui naponski nivo.
Veinom se stabilizacija napona podrazumeva, tako da se ovi sklopovi obino nazivaju samo
DC/DC pretvaraima.
14

1.3.1. Osnovna podela jednosmernih izvora napona napajanja

Jednosmerni izvori napona napajanja su tipini predstavnici pretvarakih sklopova energetske
elektronike.
Oni mogu da budu AC/DC pretvarai ili DC/DC pretvarai direktnog ili indirektnog tipa.
Izlaz je dakle uvek jednosmerni (DC) napon, a ulaz moe da bude ili naizmenini (AC) ili
jednosmerni (DC) napon.
Pretvarai kod kojih se DC/DC transformacija vri bez naizmeninog meukola su direktni
pretvarai.
Ovi pretvarai ne obezbeuju dovoljnu snagu na njihovom izlazu i neophodnu (potrebnu)
galvansku izolaciju izmeu ulaza i izlaza.
Uobiajena praksa kod DC/DC pretvaraa je primena dvostepene konverzije, gde se ide prvo sa
DC/AC, a onda sa AC/DC pretvaranjem, a takvi pretvarai se nazivaju indirektnim
pretvaraima.
Indirektni pretvarai obino imaju transformator, tako da postoji galvanska izolovanost izmeu
ulaza i izlaza (off-line).
U prvom sluaju (napajanje iz AC mree) dobijanje izlaznog jednosmernog napona zahtevanih
karakteristika je neto sloenije.
Naravno, u tom procesu dobijanja DC napona potrebno je prethodno ispravljanje ovog napona, a
zatim i njegova dalja obrada.
15

 Dakle, sastavni deo izvora u tom sluaju su AC/DC pretvarai, odnosno ispravljai.
Tiristorski kontrolisani ispravljai (kontrolisani AC/DC pretvarai koji su razmatrani ranije)
obezbeuju galvansku izolaciju izmeu ulaza i izlaza pomou ulaznog mrenog transformatora,
ali je veliki harmonijski sadraj njihovog izlaznog napona.
Stariji tipovi ureaja su ovde koristili mrene transformatore kojima je napon prethodno sniavan
na potrebnu vrednost, a zatim je ispravljan, filtriran i stabilisan.
Ako je DC/DC pretvara impulsni, onda je njegov sastavni deo invertor ili DC/AC pretvara.
U sluaju naizmeninog (AC) ulaza uobiajena praksa je i primena trostepene konverzije: AC/DC,
DC/AC i AC/DC.
Izolacija je i ovde omoguena primenom meustepenog transformatora. DC/AC konverzija je
ostvarena primenom impulsno-irinske modulacije (PWM) ili primenom rezonantnog invertora.
Dakle, u okviru jednog sloenijeg jednosmernog izvora napajanja moe se nai nekoliko razliitih
tipova pretvaraa. Ove toplologije su uglavnom danas potpuno definisane i malo je novih reenja
u ovoj oblasti.
Postoje razne osnove za podelu jednosmernih izvora napona napajanja, pri emu vrsta
primenjenog izvora uglavnom zavisi od konkretne aplikacije u kojoj e se izvor koristiti.
Prva podela izvora napona napajanja se moe izvriti prema tome da li sadre ulazni mreni
transformator (a samim tim i prema gabaritu), tako da je mogue izvriti podelu na izvore
napona sa mrenim transformatorom i izvore bez mrenog transformatora.
16

 Dalja podela ove dve grupe moe se izvriti na nain prikazan na slici 3.

IZVORI NAPONA NAPAJANJA

SA MRENIM TRANSFORMATOROM

BEZ MRENOG TRANSFORMATORA

- LINEARNI

- IMPULSNI DC/DC PRETVARAI (SMPS):

- PREKIDAKI:

- oper sputa napona

- oper podiza napona
- oper za inverziju napona
- ukov konvertor
- SEPIC

- Flyback
- Forward
- Push-Pull
- Polumostni
- Mostni

- TIRISTORSKI

- REZONANTNI IZVORI NAPAJANJA

- FEROELEKTRINI

- BIDIREKCIONI IZVORI NAPAJANJA

Slika 3. Podela jednosmernih izvora napajanja prema tome

da li sadre ulazni mreni transformator
Prve verzije jednosmernih izvora napajanja koristile su linearne stabilizatore.
17

 Zbog njihovog malog stepena iskorienja, gubici su predstavljali veliki deo ulazne snage, tako da
su zahtevali velike hladnjake, to je same izvore napajanja ovog tipa inilo gabaritno velikim,
tekim i skupim.
U kasnijim reenjima veih snaga zadran je transformator, a linearni stabilizator je zamenjen
prekidakim stabilizatorom.
Ovde su i dalje ostajali veliki i teak ulazni transformator, veliki elektrolitski kondenzatori, itd.
Za ove primene razvijeno je vie vrsta pretvaraa, uglavnom jednoimpulsnih i direktnog tipa
(buck, bost, itd).
Ovi pretvarai nali su iroku primenu i kod ureaja sa baterijskim napajanjem (baterijski runi
alati, elektrini automobili, itd).
Danas se kod izvora napona napajanja sniavanje velikog ulaznog napona vri pomou
prekidakog konvertora sa velikom radnom frekvencijom, kod koga je glomazni mreni
transformator zamenjen feritnim transformatorom neuporedivo manjih dimenzija.
Na ovaj nain dobijeni su izvori napajanja veoma malih gabarita.
Ipak, u veini dananje literature izvori napajanja se dele u zavisnosti od konstrukcije i
principa rada, tako da se danas uobiajeno izvori napona napajanja globalno dele samo na
linearne i prekidake izvore napajanja, dakle sa neto drugaijom podelom nego na slici 3, pri
emu e ta podela u nastavku biti i usvojena.
Na slici 4 prikazana je blok ema linearnog izvora napona napajanja.
18

Slika 4. Blok ema linearnog izvora napona napajanja

Kod linearnog izvora napona napajanja, u sluaju da je energetski izvor distributivna mrea, na
ulazu se koristi mreni transformator iji je zadatak da se na sekundarnoj strani dobije nivo AC
napona koji je nakon ispravljanja i filtriranja optimalan za napajanje linearnog DC/DC pretvaraa i
stabilizatora.
Takoe, uloga transformatora je i galvansko odvajanje ulaza od izlaza.
Ako je primarni izvor jednosmernog karaktera, ne koristi se transformator.
Pretvara se naziva linearnim zbog toga to reguliui tranzistor Tr radi u linearnom (aktivnom)
reimu. Redni tranzistor na sebe preuzima razliku ulaznog i izlaznog napona.
19

 Ovi pretvarai imaju niz dobrih osobina, kao to su: mala izlazna otpornost, dobar faktor
stabilizacije, mala talasnost izlaznog napona, relativno jednostavna regulaciona kola i odsustvo
radiofrekventnih smetnji.
Meutim, linearni pretvarai imaju veoma lo stepen iskorienja (0.35<<0.65), relativno velike
dimenzije i masu.
Stepen iskorienja je utoliko manji ukoliko je struja optereenja vea i to je vea razlika ulaznog
i izlaznog napona.
Naime, ukupna razlika napona VI-VO je pad napona na reguliuem tranzistoru Tr, tako da je
njegova disipacija Pd=IO(VI-VO) gist gubitak.
Neka je VI=24V, VO=5V i IO=10A.
Struje reguliuih sklopova (pojaava greke, elementi povratne sprege i izvor referentnog
napona) su zanemarljive u odnosu na IO, pa je II IO.
Disipacija na tranzistoru je Pd =(24-5)V*10A=190W, a stepen iskorienja je =0.2.
To znai da je u ovom primeru 80% utroene energije ist gubitak (190/240=0.79).
Zbog velike disipacije na tranzistoru potreban mu je veliki hladnjak, to poveava dimenzije i
masu pretvaraa.
Meutim, mreni transformator (50Hz) je element koji u najveoj meri odreuje gabarite linearnih
AC/DC pretvaraa.
Osim toga, gubici u ovom transformatoru, ispravljau i filtru su u granicama od 15 do 20%.
20

 Na slici 5 data je blok ema prekidakog izvora napona napajanja.

Slika 5. Blok ema prekidakog izvora napajanja

Sutinska razlika izmeu linearnih i prekidakih izvora je u tome to ovde upravljaki tranzistor
radi u prekidakom - impulsnom reimu (ili je zakoen ili je u zasienju).
Upravo zahvaljujui tome, gubici na njemu su zanemarljivi i skoro da ne zavise od razlike ulaznog
i izlaznog napona.
Faktor iskorienja je stoga kod prekidakih izvora dosta veliki i kree se u granicama od 0.65 do
0.95.
Smanjenjem gubitaka energije poboljan je toplotni reim poluprovodnikih komponenata i
smanjene su potrebe za sistemima hlaenja.
21

 Znaajna prednost impulsnih AC/DC pretvaraa u odnosu na linearne pretvarae je u tome to im

nije potreban mreni transformator.
Naime, mreni napon se direktno ispravlja i filtrira, a njegova regulacija se vri visokonaponskim
prekidaem (tranzistor ili tiristor), ija je radna frekvencija od nekoliko desetina do stotinak kHz.
Zahvaljujui tome, gabariti i gubici ovog dela pretvaraa su dosta mali i znatno su manji nego kod
linearnih AC/DC pretvaraa.
U tabeli 1 uporedo su prikazani neki podaci o AC/DC prekidakim i linearnim izvorima napona
napajanja, a u tabeli 2 date su i njihove opisne karakteristike.
Tabela 1. Uporedne karakteristike prekidakih i linearnih izvora napajanja

65 do 95

35 do 65

* Rezonantni impulsni pretvarai imaju vie od 10 puta veu specifinu gustinu snage
22

Tabela 2. Opisne karakteristike prekidakih i linearnih izvora napajanja

Linearni regulator daje bolje regulisani napon na svom izlazu u odnosu na prekidake regulatore.
Meutim, linearni regulator ima za istu predajnu snagu na izlazu bitno vee gabarite nego
prekidaki regulator, pri emu to ne vai za male snage.
U principu, dimenzije prekidakog regulatora obrnuto su proporcionalne frekvenciji njegovog rada.
Kod linearnih izvora se u vremenu ne menja topologija kola (odnosno jedan je mod rada kola),
dok je karakteristika prekidakih izvora da menjaju topologiju u ciklusima (imaju vie modova
rada, minimalno dva, a moe ih biti i desetak).
U optem sluaju, prekidaki izvori (impulsni DC/DC pretvarai) sastoje se iz dva dela: osnovnog
spoja (energetskog dela) i upravljakog sklopa (slika 5).
Osnovni spoj ine prekidai (uobiajeno tranzistor i dioda), prigunica i/ili transformator i
kondenzator.
23

 Kontrolisanim ukljuivanjem i iskljuivanjem prekidaa vri se regulacija energije koja se preko

prekidaa i niskofrekventnog filtra (prigunica i kondenzator) prenosi sa ulaza na optereenje.
Na taj nain se dobija da je izlazni napon proporcionalan odnosu vremena za koje je prekida
ukljuen i za koje je iskljuen.
Kontrola tog odnosa, a time i regulacija izlaznog napona, vri se preko upravljakog sklopa (US).
Ekonomska opravdanost je na strani prekidakih izvora ve kod snaga od nekoliko desetina vati.
Zbog malih dimenzija, ovi ureaji se koriste i kod najmanjih snaga (reda 1W).
Njihova iroka primenljivost podstakla je razvoj velikog broja upravljakih integrisanih kola za ove
ureaje, tako da se pretvara ponekad moe realizovati sa samo nekoliko spoljanjih diskretnih
elemenata (prigunice, transformatori, kondenzatori i elementi povratne sprege).
Upravljaka kola daju vie mogunosti za kreativnost konstruktora, jer, kao to je ve navedeno,
na tritu se zbog iroke primene danas nalazi veoma veliki broj gotovih upravljakih integrisanih
kola koja u sebi objedinjavaju razliite korisne funkcije.
Tendencija je da se izrada pretvaraa to vie pojednostavi i prilagodi serijskoj proizvodnji, tako
da se kod nekih reenja (koja sadre i izlazne tranzistore) ceo pretvara dobija (realizuje) uz
samo nekoliko spoljanih elemenata (diskretnih komponenata prigunice, transformatori,
kondenzatori i elementi povratne sprege).
Zahvaljujui svojim prednostima nad linearnim regulatorima jednosmernog napona, prekidaki
regulatori (SMPS switch mode power suply, a koristi se i naziv svievi) postaju sve
zastupljeniji u primeni.
24

 To je posebno podstaknuto pojavom tranzistora sa viim radnim naponima i strujama, tako da se

danas proizvode regulatori napajani direktnim ispravljanjem mrenog napona (310V).
Osnovne prednosti prekidakih izvora napajanja, pored ve pomenutih (vea efikasnost (65 do
95%), male dimenzije i teina (laki su 4 do 10 puta), galvanska izolovanost), su i: vie izlaznih
napona, mogunost povienja i snienja napona, obrtanje polariteta, itd.
Za posebne primene mogu je rad pojedinih pretvaraa sa prenoenjem energije u oba smera
(bidirekcioni pretvarai).
Primenom tehnike impulsno-irinske modulacije (PWM) dobija se stabilisani izlazni napon.
Nedostaci ovog naina dobijanja jednosmernog napona u odnosu na primenu linearnih
stabilizatora su: vea sloenost, slabiji dinamiki odziv (reda 1ms), vea talasnost izlaznog
napona (reda 100mV), vei um (50 do 200mV), itd.
Dalji pravci razvoja ovih izvora kreu se ka primeni nekih novih tehnika, kao to su rezonantni
rad, ZVS ili ZCS, IMC, sinhrono ispravljanje, itd.
Velika efikasnost prekidakih izvora napajanja zasniva se na primeni elemenata koji u idealnom
sluaju ne disipiraju snagu.
Radi se o prekidakim tranzistorima (BJT, MOSFET, IGBT), diodama, prigunicama i
kondenzatorima.
Realni prekidaki tranzistori imaju gubitke u provodnom i prelaznom stanju (ukljuenje i
iskljuenje).
25

 Kod bipolarnih tranzistora pad napona u provodnom stanju je reda 1V, tako da je ovaj deo
gubitaka zavistan u prvom redu od struje.
Na primer, pri radnim naponima od vie stotina volti gubitak snage na njima je reda 1% i manje.
Sa snienjem napona udeo gubitaka na tranzistorima se poveava.
Drugi deo gubitaka su dinamiki gubici, koji se poveavaju sa frekvencijom.
Sa njima udeo gubitaka tranzistora kod viih napona moe da ide do oko 2%.
Tenja da se gubici svedu na najmanju moguu meru dovela je do primene tehnike sa
prekidanjem pri nultoj struji (ZCS) i nultom naponu (ZVS), ime se ovi dinamiki gubici svode na
minimum.
Rezonantni i kvazirezonantni rad, kao i iskorienje i parazitnih kapaciteta samih MOSFET
tranzistora, omoguili su podizanje radnih frekvencija do reda MHz, i dalje smanjenje gubitaka,
dimenzija i cene prekidakih izvora.
Diode se kod ovih ureaja najee koriste za ispravljanje izlaznog napona.
Standardne diode takoe imaju pad napona od oko 1V.
To znai da su pri visokim izlaznim naponima njihovi gubici priblino kao i kod tranzistora (1 do
2%).
Problemi sa gubicima na diodama posebno su izraeni kod niskih izlaznih napona.

26

 Za napone do nekoliko desetina volti mogu se koristiti diode tipa otki, koje imaju manji pad
napona.
Pri veoma niskim izlaznim naponima (ispod 10V) ak i padovi napona na otki diodama postaju
preveliki.
Reenje je naeno u sinhronim ispravljaima sa MOSFET tranzistorima.
Realne prigunice pored induktivnosti imaju i omski otpor, tako da se pri prolasku struje na njima
razvijaju i gubici snage.
Sa poveanjem frekvencije potrebne su manje induktivnosti (manji broj zavojaka), pa se i njihove
otpornosti smanjuju, tako da se smanjuju i gubici.
To znai da se ovaj deo gubitaka smanjuje sa poveanjem frekvencije.
Sasvim je prihvatljivo da gubitak snage prigunica bude jednak, pa i nekoliko puta vei, od
gubitka snage na tranzistorima.
Realni kondenzatori su kapacitivni elementi i najpribliniji su idealnim elementima.
Njihovi gubici su veoma mali.
Meutim, i mogunost akumulacije toplote i njeno odvoenje su manji nego kod prigunica, tako
da je i o njima potrebno voditi rauna.
Zbog toga se na mestima sa jakim impulsnim strujama i visokom frekvencijom rada koriste
polipropilenski kondenzatori (MKP).
27

 Sa aspekta ukupnih gubitaka pretvaraa, gubici u kondenzatorima se mogu zanemariti.

Sa svim pomenutim gubicima, stepen iskorienja prekidakih izvora napajanja pri veim
naponima moe da bude i preko 95%.
Gornja granica snage ovih pretvaraa odreena je mogunostima tranzistora kao prekidakih
elemenata.
Pretvarai najveih snaga primenjuju se kod regulacije brzine motora jednosmerne struje,
punjenja stacionarnih baterija velikih kapaciteta itd, gde se postiu snage od nekoliko desetina i
stotina kW.
Ovde se koristi nekoliko tipova pretvaraa u zavisnosti od zahteva za radom u jednom ili vie
kvadranata.
U sutini, visoka efikasnost ovih regulatora je glavni razlog njihove iroke primene.
Gubitak snage, u smislu efikasnosti (trokova), nije od primarnog znaaja.
Mnogo je znaajnije to to se sa smanjenjem gubitaka smanjuje potreba za velikim rashladnim
povrinama, ime je omoguena minijaturizacija.
Dalje smanjenje dimenzija i teine postignuto je forsiranim hlaenjem pomou ventilatora.
Kod ureaja koji rade neprekidno, ovi ventilatori mogu predstavljati i slabo mesto jer vremenom
njihovi leajevi zaribaju, ventilator se zaustavi, a ureaj se pregreje i oteti.
Vek trajanja standardnih ventilatora za ove primene je oko 10000 radnih sati, i o ovome se mora
voditi rauna.
28

 Rad na viim frekvencijama je primarni faktor koji takoe doprinosi minijaturizaciji, zbog
smanjenja gabarita prigunica i kondenzatora koji su obavezni delovi ovih ureaja.
Niske frekvencije (ispod 10kHz) nisu pogodne i zbog pojave buke, mada ponekad diskretan ist
ton moe da bude znak ukljuenosti i pravilnog rada ureaja.
Frekvencije rada pretvaraa, koje se mogu nai u katalokim podacima proizvoaa, kreu se
danas do vie stotina kHz, pa ak i do nekoliko MHz.
U optem sluaju, kao to je ve napomenuto, svaki elektroenergetski pretvara se sastoji od
energetskog i upravljakog dela.
Pored njih, tu mogu biti dodatni elementi za merenje, signalizaciju, samodijagnostiku,
komunikaciju sa drugim ureajima, itd.
Nadalje e biti razmatrane samo osnovne topologije najee primenjivanih tipova pretvaraa
(energetskih delova pretvaraa).
U literaturi se moe nai i podela jednosmernih izvora napona zavisno od primenjene tehnike
konverzije i smera kontrole snage, gde se jednosmerni izvori mogu podeliti na vie vrsta:
impulsni DC/DC pretvarai (SMPS switch-mode power supplies), rezonantni izvori
napajanja i bidirekcioni izvori napajanja (o kojima e vie rei biti na kraju izlaganja).
Takoe, jednosmerni izvori napajanja se mogu podeliti na izvore sa ili bez filtriranja, regulisane
ili neregulisane, sa regulacijom ispred ili iza transformatora, samo za
naizmenini/jednosmerni ulazni napon ili univerzalne izvore.

29

1.3.2. Podela prekidakih izvora napona napajanja

U zavisnosti od naina povezivanja elemenata u osnovnom spoju, postoji vie razliitih
impulsnih DC/DC pretvarakih izvora (prekidakih izvora napona napajanja).
Globalno se mogu podeliti na pretvarae bez galvanske izolacije i pretvarae sa galvanskom
izolacijom (ulaz i izlaz su im razdvojeni transformatorom ili opto-izolatorom).
Ove dve grupe pretvaraa mogu se podeliti na nain prikazan na slici 6.
Snienje napona

Slika 6. Podela impulsnih pretvaraa prema topologiji osnovnog kola

30

 S druge strane, svi ovi pretvarai se mogu svrstati na jo jedan nain, i to u etiri grupe: direktni
ili propusni, indirektni ili nepropusni, simetrini i ukovi pretvarai.
Specifinost ukovih pretvaraa, o kojima e biti vie rei kasnije, je u tome da, osim
elektromagnetnog (kao kod ostalih pretvaraa) imaju i elektrostatiki prenos energije.
ukovi pretvarai imaju, takoe, spregnute ulazno-izlazne kalemove pomou kojih je mogue
eliminisati promene struja na ulazu i izlazu pretvaraa, to je veoma znaajno sa stanovita
eliminacije impulsnih smetnji. O tome e takoe vie rei biti kasnije.
Impulsni DC/DC pretvarai bez galvanske izolacije u osnovi predstavljaju operska kola
(opovanje znai seenje).
To su kola opera sputaa napona (step down - buck pretvara), opera podizaa napona
(step up - boost pretvara) i opera za inverziju napona (step up/step down - buck - boost
pretvara).
Ovi pretvarai ne obezbeuju dovoljnu (veliku) snagu na njihovom izlazu i neophodnu (potrebnu)
galvansku izolaciju izmeu ulaza i izlaza.
Kod impulsnih DC/DC pretvaraa sa galvanskom izolacijom se koriste visokofrekventni
transformatori (za smanjenje ili poveanje napona) sa magnetnim medijumom koga sainjavaju
feritna jezgra.
Ovi transformatori su u stvari galvanski izolatori izmeu primarne i sekundarne strane.
Ovi izolovani izvori (pretvarai) se dele prema poloaju radne take na B-H krivoj feritnog jezgra,
na (slika 7):
31

- asimetrine izvore (radna taka je u jednom kvadrantu B-H krive);

- simetrine izvore (radna taka je u oba kvadranta B-H krive).

Rad u jednom kvadrantu B-H krive

Rad u dva (simetrina) kvadranta B-H krive

Slika 7. Radni kvadranti u magnetnom materijalu za asimetrine

i simetrine impulsne DC/DC pretvarae
Asimetrini impulsni DC/DC pretvarai sa galvanskom izolacijom mogu biti:
forward regulatori (sa jednim ili dva energetska prekidaa) i
flyback regulatori (koji mogu imati jedan ili dva energetska prekidaa, i koji mogu raditi u
prekidnom ili neprekidnom reimu).
32

 Kod simetrinih impulsnih DC/DC pretvaraa sa galvanskom izolacijom u topologijama se koristi

vie prekidakih elemenata.
Kod njih je bolje iskorieno magnetno kolo u odnosu na asimetrine pretvarae.
Malih su dimenzija i shodno tome su i male teine.
Najee koriene strukture su:
push-pull;
half bridge (polumost sa kondenzatorima);
full bridge (puni most).
Podela impulsnih DC/DC pretvaraa prema nainu upravljanja, odnosno regulacije izlaznog
napona, predstavljena je na slici 8.
Samooscilujui pretvarai su konstruktivno jednostavniji, ali imaju najmanji faktor korisnog
dejstva =6070%.
Uglavnom se koriste za napajanje manjih optereenja.
Najveu primenu danas imaju DC/DC pretvarai sa irinsko-impulsnom modulacijom (PWM
ili IM).
Upravljanje se vri (izlazni napon se regulie) promenom odnosa vremena za koje je prekida
ukljuen i vremena za koje je iskljuen, pri emu je frekvencija ukljuivanja i iskljuivanja
konstantna.
Faktor korisnog dejstva im je

=7085%.

33

 60 70%

70 %

80 0%

Slika 8. Podela impulsnih DC/DC pretvaraa prema nainu upravljanja

U poslednje vreme sve vea panja se posveuje rezonantnim pretvaraima.
Smatra se da su oni budunost u projektovanju efikasnih izvora napajanja.
Njihov faktor korisnog dejstva je od 80 do 90%.
Sutinska razlika u odnosu na druge pretvarae je u tome to se kod ovih pretvaraa stanje
prekidaa menja pri prolazu struje ili napona kroz nulu.
Zahvaljujui tome, disipacija na prekidakim elementima je veoma mala, pa faktor korisnog
dejstva rezonantnih pretvaraa moe da bude i preko 90%.
To omoguuje rad prekidakim elementima na frekvenciji do nekoliko MHz, dok je maksimalna
frekvencija kod pretvaraa sa PWM u granicama od 100 do 200kHz.
Zbog toga je specifina gustina snage za vie od jednog reda veliine vea nego kod PWM
pretvaraa i iznosi nekoliko hiljada W/dm3.
Ovo omoguuje nove pravce u projektovanju kompaktnih izvora napajanja, koji se, zajedno sa
integrisanim kolima, rasporeuju na tampanoj ploi.
34

 Ako se za period od 1970-ih do kraja 1980-ih moe rei da su godine impulsnih pretvaraa sa
PWM-om, onda su sigurno 1990-e do danas godine rezonantnih pretvaraa.
Kod rezonantnih pretvaraa energija se raspodeljuje u rezonantnom kolu, koga ine kalem i
kondenzator.
Pri tome je energija proporcionalna kvadratu struje u kalemu i kvadratu napona na kondenzatoru.
Izlazni napon zavisi od radne frekvencije, a najveu vrednost ima kada su radna i rezonantna
frekvencija jednake.
Posebnu grupu impulsnih DC/DC pretvaraa ine bezinduktivni pretvarai.
Kao to im sam naziv govori, oni ne koriste ni kalem ni transformator. Jedini akumulacioni
element je kondenzator.
Osnovni spoj ini prekidako-kapacitivna mrea.
Pogodni su za izradu u formi hibridnog integrisanog kola, a ponekad i monolitnog integrisanog
kola.
Do skoro su to po pravilu bili pomoni izvori napajanja sa malim izlaznim strujama (nekoliko
desetina mA).
U poslednje vreme posveuje im se sve vea panja i najavljuju se kao glavni pravac u razvoju
napajanja prenosnih i depnih ureaja male potronje sa jednom baterijom kao primarnim
izvorom napajanja.
Stoga su i ovde svrstani u posebnu grupu, iako im osnovna namena nije u oblasti energetske
elektronike, ve, naprotiv, za napajanje elektronskih ureaja male potronje (depni raunari,
mobilni telefoni i sl.).
35

 Prema svom nainu rada, DC/DC pretvarai se mogu podeliti na jednoimpulsne i

dvoimpulsne.
Kod jednoimpulsnih, energija iz izvora napajanja se uzima jednom, a kod dvoimpulsnih dva puta
u toku jedne periode (ciklusa).
Broj izlaznih tranzistora vei je kod dvoimpulsnih (dva ili etiri), nego kod jednoimpulsnih
pretvaraa (jedan ili dva).
U jednoimpulsne pretvarae spadaju: buck, boost, buck-boost, ukov, sepic, forward i fly-back
pretvara, a dvoimpulsni pretvarai su: push-pull, polumostni i mostni pretvarai.
U daljoj analizi e ova podela prekidakih izvora napona napajanja biti usvojena i razmatrana.
Na kraju, treba napomenuti da su zajedniki osnovni parametri gotovih izvora napona koji se
mogu nai na tritu sledei:
- iznos i tolerancija ulaznog napona;
- iznos i tolerancija izlaznog napona;
- promena izlaznog napona zbog promene ulaznog napona;
- promena izlaznog napona zbog promene izlazne struje;
- talasnost izlaznog napona;
- opseg radnih temperatura.

36