RACIONALNA UPOTREBA

ENERGIJE - INDUSTRIJA

Energetska efikasnost u industriji mere i koraci

1. Analiza stanja niskonaponske elektrine mree u realnim uslovima, odnosno,
pod optereenjem u duem vremenskom periodu (15 do 30 dana)
2. Utvrivanje mogunosti promene rasporeda ukljuenja i iskljuenja veih
potroaa, u skladu sa tehnologijom rada
3. Kompenzacija reaktivne energije
4. Frekventna regulacija motornih pogona
5. Ugradnja savremene rasvete i upravljanje rasvetom
6. Ogranienje maksimalnog optereenja (maksigraf)
Rezultat finansijske utede i smanjenje zagaenja okoline.

...
Analiza mree
Prvi i najvaniji korak - analiza niskonaponske elektrine mree
Ureaji prenosni ili stacionarni analizatori
Mesto ugradnje glavni razvodni (napojni) ormani, trafo stanica, toplotna
podstanica ...
Podaci koje analizatori daju naponi (fazni i meufazni), struje, aktivna, reaktivna
i prividna snaga i energija, faktor snage, frekvencija i drugi parametri (esto i
preko 50 parametara)

...
UPRAVLJANJE POTRONJOM ENERGIJE - PROMENA RASPOREDA
UKLJUENJA/ISKLJUENJA
Rezultat analize mree promena vremenskog rasporeda ukljuenja odnosno
iskljuenja potroaa u sistemu.
Vano potovanje tehnolokih ogranienja u okviru industrijskog pogona ili
objekta u celini
Veoma esto, samom promenom rasporeda ukljuenja i iskljuenja veih
potroaa mogu se ostvariti znaajne utede elektrine energije.

...
KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE
Kompenzacija reaktivne energije - jedna od najznaajnijih mera u sferi energetske
efikasnosti, odnosno u utedi energije
Izvori reaktivne energije u pogonu - asinhroni motori, transformatori, indukcione
pei, fluo izvori svetla, aparati za zavarivanje, pojedini IT potroai ...
Posledice - poveanje gubitaka, poveanje mesenog rauna za elektrinu
energiju

...
FREKVENTNA REGULACIJA MOTORNIH POGONA I MEKAN START
MOTORA
Regulacija brzine obrtanja vratila elektromotora jedna od najvanijih mera u
utedi energije tamo gde postoji potreba za PROMENLJIVOM BRZINOM
Ilustracija veliine utede kod motora za smanjenje broja obrtaja od 10%,
smanjenje utroka elektrine energije iz mree iznosi oko 28%
Kvalitetna regulacija brzine - vodi ka znaajnim utedama, naroito ako se radi o
PID regulaciji
Primer upravljanje pumpama za vodu po pritsku, nivou u rezervoaru (crpne
stanice, distributivna mrea ...).

...
...
U praksi - postoje procesi gde se ne zahteva promena brzine obrtanja - brzina
MORA da bude konstantna
Reenje ugradnja soft-startera
Soft-starter direktno ne tedi energiju, ali indirektno produava radni vek
leajeva elektromotora, uklanja mehaniki stres pri startovanju i ograniava
startnu struju motora

...
LED rasveta
Zbog sve veih zahteva u domenu rasvete - pojavljuje se potreba uvoenja
savremenih rasvetnih reenja
Reenje za utedu elektrine energije u rasveti - zamena rasvetnih tela
(naroito ivinih i natrijumovih) savremenim LED rasvetnim telima
Potronja LED izvora znatno manja za isti intenzitet svetlosti
Vek trajanja LED izvora - i do 80.000 radnih sati
Cena LED izvora vea od standardnih rasvetnih reenja.
Reenja za upravljanje rasvetom automatsko iskljuenje, dnevni, noni,
reim rasvete vezan za radno vreme, itd ...

...
OGRANIENJE MAKSIMALNOG OPTEREENJA (MAKSIGRAF)
Ograniavanje maksimalnog optereenja u pogonu ili objektu u celini - esto je
sloen zadatak, jer ga diktira tehnologija rada.
Neophodan prethodni korak da bi se smanjili trokovi po osnovi 15-minutnog
vrnog optereenja, mora se izvriti analiza potroaa
Glavne mere za smanjenje vrnog optereenja - reim ukljuenja/iskljuenja veih
potroaa, frekventna regulacija elektromotora, automatizacija procesa u pogonu,
PID regulacija.

Energetski menadment motora

Elektromotori su najvei potroa elektrine energije u industriji (sa oko 70%), gde
se koriste u proizvodnim procesima, i komercijalnoj potronji (sa oko 40%).
Pogoni sa motorima troe izmeu 35% i 40% od celokupne proizvedene
elektrine energije u svetu.
Ukupni potencijali za utede se procenjuju na 20-30%.
Analize pokazuju da trokovi za utroenu elektrinu energiju ine vie od 96%
ukupnih trokova u toku veka eksploatacije motora, dok cena motora uestvuje
samo sa 3%, a trokovi odravanja sa oko 1%.
Oigledno, da mere za smanjenje potronje elektrine energije, po pravilu,
donose pozitivan finansijski efekat.

...
Jedan od najvanijih faktora za utede energije je upotreba energetski efikasnih
motora.
Korienjem elektromotora sa poveanim vrednostima stepena iskorienja mogu
se postii utede od 5-6%.
IEC je razvio Standard za klasifikaciju motora po nivoima vrednosti stepena
iskorienja, IEC 60034-30, sa ciljem da se, na globalnom nivou, ujednae
odgovarajui standardi za motore snaga izmeu 0.75 kW i 375 kW.

...
Definisane su etiri energetske klase motora:
IE1, motori standardne efikasnosti (Standard efficiency);
IE2, motori visoke efikasnosti (High efficiency), sa 18-25% manjim gubicima u
odnosu na IE1;
IE3, motori vrlo visoke efikasnosti (Premium efficiency), sa 15-20% manjim
gubicima od IE2; i
IE4, motori super efikasnosti (Super Premium efficiency), to se prezentira kao cilj
kome se tei.

...
Prema Direktivi 2005/32/EC primena motora navedenih energetskih klasa bie
obavezna u zemljama Evropske Unije, i to:
od 16. juna 2011, motori moraju biti najmanje klase IE2,
od 1. januara 2015: (i) motori nominalnih snaga od 7,5-375kW moraju biti
najmanje klase IE3, ili klase IE2 i opremljeni sa pretvaraima za regulaciju brzine
(frekvencije); i
od 1. januara 2017: (i) svi motori nominalnih snaga od 0,75-375kW moraju biti
najmanje klase IE3, ili klase IE2 i opremljeni sa pretvaraima za regulaciju brzine (
frekvencije).

...
Ispravan izbor i pravilno korienje asinhronih motora ukljuuje sledee:
ispravan izbor motora po snazi i sinhronom broju obrtaja,
izbor motora vie energetske klase (tj. vee vrednosti stepena iskorienja),
kada je to ekonomski isplativo,
zamenu starih motora sa niskim vrednostima stepena iskorienja,
proveru i odravanje kvaliteta elektrine energije (posebno kvaliteta napona), i

kvalitetno odravanje (podmazivanje, zamena leajeva i slino).

Zato asinhroni motori?

Prednosti:
Jednostavna konstrukcija
Jeftin
Pouzdan
Ne zahteva odravanje

Nedostaci:
Sporo reaguje ne upotrebljava se u servo pogonima

Loa momentna karakteristika oteana regulacija brzine

...
Momentna karakteristika motora
T [%]
100

50

0
1

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

n [%]

...
Tipovi optereenja
Momenat optereenja je obrnuto srazmeran brzini
Maine za namotavanje zategnutog materijala i neke alatne maine

P
T(n)~n-1

r
n

...
...
Momenat optereenja ne zavisi od brzine
Konvejeri, kranovi, liftovi i neke alatne maine

T(n)=k

m2
m1

...
...
Momenat optereenja je srazmeran brzini
Valjaonice i sline procesne maine

T(n)~n

n
n

...
...
Momenat optereenja raste sa kvadratom brzine
Centrifuge, centrifugalne pumpe, ventilatori

T(n)~n2

...
Regulacija brzine

(1 - s) f 60
n=
p
Posmatrajui gornji izraz moe se zakljuiti na koji je nain mogue regulisati
(menjati) brzinu obrtanja motora:
Promenom broja pari polova p (polno preklopivi motori);
Promenom klizanja s:
promenom statorskog napona;
u kolu rotora:
dodavanjem rotorskih otpornika;
kaskadnim kuplovanjem
podsinhrona kaskada (primena ureaja energetske elektronike);

Promenom frekvencije f napona napajanja motora (frekventna regulacija).

Frekventna regulacija

T=

9550
P 9550 3 U I cos
U
=
=k I
n
60
f
f
p

U
T~ I
f

Da bi momenat motora bio konstantan, potrebno je istovremeno

menjati napon i frekvenciju
Kada je ovo posebno pogodno?

...
Dobar odnos momenta motora i optereenja

Lo odnos momenta motora i optereenja

...
ta se dobija frekventnom regulacijom?

...
Dobija se bolja momentna karakteristika u irokom spektru brzina

Zahvaljujui frekventnoj regulaciji asinhroni motor je danas naao veoma

veliku primenu u regulisanim elektromotornim pogonima

...
Zahvaljujui frekventnoj regulaciji trofazni asinhroni motori su postali standardni
elementi u velikom broju automatizovanih procesa i pogona.
Osobine pogona sa frekventnom regulacijom:
Uteda energije
Optimizacija procesa
Blai prelazni reimi
Manje odravanja

Pokrivaju irok spektar snaga motora,

0d 1.1 do 500kW

Regulacija pogona sa promenljivom brzinom

Variable Speed Drive VSD
Kod projektovanja sistema za KGH oprema se bira prema najveem
potrebnom kapacitetu za grejanje, hlaenje i ventilaciju. U praksi samo 2
do 5% od perioda u godini oprema radi sa maksimalnim
optereenjem.
Regulacija kod smanjenih kapaciteta najee se obavlja sa ventilima i
priguivaima pri emu se svesno produkuju gubici energije, ili sa
iskljuivanjem/ukljuivanjem opreme pri emu ima i gubitaka i nepovoljnih
momenata pri svakom startovanju.

Ovakav nain regulacije je uporediv sa vonjom automobila koji nema regulaciju

gasa, ve motor radi maksimalnom snagom, a regulacija brzine u skladu sa
uslovima na putu se vri koenjem.


U svakoj opremi za KGH ima ventilatora i/ili pumpi u kojima ima elektromotora
koji rade sa konstantnom brzinom (brojem obrtaja). Isto tako, ima
elektromotora i kod rashladnih maina za pogon kompresora.

Regulacija pogona sa promenljivom brzinom (VSD) obavlja se na

elektromotorima pri emu se kontinuirano menja broj obrtaja.
VSD je elektronski ureaj koji menja frekvenciju elektrinog napajanja, a s
time se menja broj obrtaja elektromotora. Ovu napravu jo nazivaju i inverter ili
frekventni regulator.
Sa frekventnim (inverter) regulatorima moe se kontinuirano menjati broj
obrtaja elektromotora kod pumpi, ventilatora i kompresora. S time se
postie "idealna" regulacija i uteda energije.


Prednosti VSD regulacije
Programirano "neno" startovanje i zaustavljanje ime se izbegava "stres"
elektromotora, a s time se produava njegov ivot.
Veliki opseg promene brzine i snage ime se postie precizna kontrola.
Vea energetska efikasnost elektromotora.
Uteda energije u mnogim primenama.

Poreenje pumpe sa konstantnom brzinom i sa VSD regulacijom

Da bi se sagledala uteda energije kod pumpi i ventilatora trebalo bi razmotriti

jednainu sa kojom se izraunava njihova snaga.
P = V * p / [W]
V [m3/s] - volumenski protok
p [Pa] - pad pritiska (napor pumpe)
- koeficijent korisnog dejstva


Na sledeoj slici prikazana je radna karakteristika sistema (1) i pumpe (2) pri
nominalnom (100%) reimu rada pri emu presena taka A predstavlja radnu
taku sistema. U ovoj taki protok pumpe je 30 l/s (= 0,03 m3/s), a odgovarajui
napor (pad pritiska) pumpe je 80 kPa.

1-karakteristika sistema (mree),

2-karakteristika pumpe,
1a-karakteristika sistema
pritvaranjem ventila za
regulaciju,
2a-karakteristika pumpe sa
smanjenim brojem obrtaja
pomou VSD


Snaga pumpe iznosi:

P = 0,03*80.000 / 0,75= 3.200 W

Ako hoemo da smanjimo protok na 25 l/s sa pritvaranjem ventila, promenie
se karakteristika sistema. To je kriva 1a, a radna taka bie B tako da e se napor
poveati na 102 kPa, a snaga pumpe iznosie:
P = 0.025*102.000 / 0,75 = 3.400 W.

Ako se smanjenje protoka izvri sa VSD regulacijom, tj. sa smanjenjem broja

obrtaja pumpe,
radna karakteristika pumpe e biti kriva 2a,
a C e biti nova radna taka kojoj odgovara napor od 56 kPa. Sada e snaga
pumpe biti:
P = 0.025*56.000 / 0,75 = 1.867 W.

Pri smanjenju protoka

od 30 l/s na 25 l/s sa pritvaranjem ventila
snaga pumpe se poveava sa 3.200 W na 3.400 W,
a ako se to uradi sa smanjenjem broja obrtaja (VSD) snaga se smanjuje
na 1.867 W.
Oigledna je uteda energije sa primenom VSD regulacije koja
najee iznosi 40 do 50%.


Primenu frekventnih regulatora moemo pronai u
mnogim aplikacijama:
Ventilacija
Dizalice
Liftovi
Pumpe
Pakirke
Alatne maine
HVAC itd.
Osim za fino upravljanje i podeavanje, frekventni
regulatori imaju znaajnu ulogu i u utedi elektrine
energije.
Povrat investicije za frekventne regulatore je obino 1
2,5 godine.

Siemens SinaSaveTM
Upotreba energetski efikasne pogonske tehnologije moe da rezultuje sa
sutinskom utedom. Sada se ove utede mogu jednostavno izraunati sa
SinaSave, besplatnim programom utede energije za Siemensove pogonske
sisteme.
Korienjem SinaSave programa mogue je jednostavno izraunati kolika
uteda se pravi kupovinom energetski efikasnog motora i koliko e se brzo
investicija isplatiti u poreenju sa pogonskim sistemom sa fiksnom brzinom ili
konvertorom frekvencije za sisteme sa promenjivom brzinom.
Program izraunava utedu trokova za energetski efikasne motore i amortizaciju
ekstra trokova kupovine Siemensovih energoefikasnih motora najvee
efikasnosti klase EFF1 u poreenju sa Siemensovim energoefikasnim motorima
EFF2, pojedinano izabranim poznatim motorima ili poznatim motorima u okviru
kompletne analize postrojenja.


Kada se bavimo pitanjem potencijalne utede i amortizacije frekventnih
regulatora, za razliku od drugih programa, SinaSave ne zasniva svoj proraun
na pogonskim podacima, koji esto nisu detaljno poznati u fazi odluivanja, ve
na osnovu postrojenja. Takvi fundamentalni podaci su, na primer, protok pumpi i
visina pumpi, protok mase i ukupna razlika pritiska kod ventilatora, gustina
transportovanog medijuma, broj radnih dana i smena i profil transporta tokom
dana i godine, to je odluujue za obim potencijala utede energije. Ukoliko
dimenzije koje unese korisnik ne odgovaraju standardu, program konvertuje
vrednosti u odgovarajuu jedinicu.
Program prvo izvodi pogonski sistem sa odgovarajuom performansom i cenom
najpogodnijeg frekventnog regulatora iz osnovnih podataka specifinih za
postrojenje.
Vie informacija o energetski efikasnoj pogonskoj tehnici (energetski efikasnim
motorima i frekventim regulatorima), kao i download programa moete pronai na:
http://www.siemens.com/energysaving

Kompenzacija reaktivne energije

Dugo vremena je vladalo miljenje da je izvor energije u pogonu konstantan, da
se ne moe kvalitativno poboljati i da bitno ne utie na efikasnost i cenu
proizvodnje, te da je cela energetika fabrike u stvari nadlenost javnih slubi
poput Elektrodistribucije. Promenom drutvenog sistema i uvoenjem trine
privrede, energetska raspoloivost i kotanje dobija puni znaaj u lancu
proizvodnje.
Lo faktor snage, manji od 0,95, doprinosi pojavi jalove energije koja nikom ne
slui i predstavlja ist gubitak za proizvoaa energije. Uspenom kompenzacijom
spreava se pojava gubitaka u energetskom sistemu, tako da potroai kojima
zaista je potrebna elektrina energija lake dolaze do nje, pri tom ne ugroavajui
energetsku stabilnost nacionalne distribucije.


Reaktivna energija (ili jalova energija, to plastinije opisuje njen karakter), sa
stanovita fizike je onaj deo ukupne isporuene elektrine energije koji se troi na
uspostavljanje i odravanje magnetnog polja u elektrinim mainama.
Odavde je jasno da su najvei potroai reaktivne energije elektromotori i
transformatori.
Svoje ime reaktivna energija je dobila zbog injenice da njena potronja ne
doprinosi aktivnoj odnosno korisnoj snazi, ali bez potronje reaktivne energije
elektrina maina ne bi ni mogla da radi.
Strogo govorei reaktivna energija je mnogo iri pojam i javlja se i kod potroaa
kao to su: frekventni regulatori, soft starteri, jednosmerni pogoni, ispravljai, itd.

...
Reaktivna energija mora da se transportuje od mesta proizvodnje do potroaa
(lanac: generator-transformator-prenosni vod-potroa) i zauzima kapacitet kabla.
Usled toga ukupna struja kroz kabl je poveana, to doprinosi poveanju otpornih
gubitaka u vodu i pojaanom zagrevanju voda. Posledice zagrevanja voda
(kabla) su vei pad napona koji raste sa njegovom duinom.


Pod kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se instalacija opreme koja
generie reaktivnu energiju na mestu montae i time kompenzuje potronju
reaktivne energije u pogonu.
Ovim se drastino smanjuje koliina preuzete reaktivne energije iz mree, a time i
rauni za utroenu reaktivnu energiju.
Trokovi za reaktivnu energiju tipino ine oko 15 % ukupnog rauna za elektrinu
energiju.
Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da bude skoro
potpuno eliminisana.
Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u roku od 6
meseci do 2 godine.

...

...
Kondenzatorske baterije Alpivar

monoblok

modularna izvedba

...
Naini kompenzacije reaktivne energije:
Pojedinana kompenzacija
Grupna kompenzacija
Centralna kompenzacija
Meovita kompenzacija

Izbor tipa kompenzacije reaktivne energije:

Fiksan sistem kompenzacije
Automatski sistem kompenzacije


Potroa
Potroai koji u svom raunu imaju stavku za reaktivnu energiju imaju direktnu
finansijsku dobit (nakon izvrene kompenzacije reaktivne energije iz rauna se
eliminie stavka koja se odnosi na reaktivnu energiju ili se znaajno umanjuje).
Uloeni novac za kompenzaciju reaktivne energije se vraa u periodu
eksploatacije od 10-30 puta.
EES
Kompenzacijom reaktivne energije se smanjuje ukupna struja u mrei za vrednost
reaktivne struje, smanjuje se optereenje transformatora, poveava se stabilnost
elektroenergetskog sistema (EES), sigurnost snabdevanja potroaa i na kraju
smanjenje tehnikih gubitaka aktivne energije u celom EES-u).

Koriena literatura:
Milan Mati, UTEDE ELEKTRINE ENERGIJE U INDUSTRIJI, KOMUNALNIM DELATNOSTIMA I KOD OPTIH
POTROAA, Novi Sad, 2010., http://www.sca.co.rs/Download/Energetska%20efikasnost.pdf

B. Jurkovi : Elektromotorni pogoni, kolska knjiga, Zagreb, 1978.

Miloje M. Kosti, Izbor i pravilno korienje motora (energetski menadment motora),
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-85281121061K&redirect=ft
Savremena Instrumentacija i Upravljanje, FTN Novi Sad, http://ccd.uns.ac.rs/aus/auenerg/auenerg_doc/ac/FR_02.ppt
http://www.stedimo-energiju.com/usteda-energije/usteda-energije
Dr. Ristko Ciconkov, Energija - kako zatedeti, Izdava:Energija, 2009.
Dr eljko Despotovi, Energetski pretvrai za kompenzaciju reaktivne energije, www.viser.edu.rs/download.php?id=10853

* Materijal pripremljen za korienje u nekomercijalne obrazovne svrhe u skladu sa

lanom 44. Zakona o autorskim i srodnim pravima - ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)