Dr Predrag Staletić

PRIRUČNIK
iz web dizajna

Visoka škola elektrotehnike i računarstva

2012.
PRIRUČNIK IZ WEB DIZAJNA

Autor:
dr Predrag Staletić

e-mail korespodencija:
pstaletic@yahoo.com

Izdavač:
Visoka škola elektrotehnike i računarstva
Beograd, Vojvode Stepe 283

Za izdavača:
Dr Dragoljub Martinović, direktor

Recenzenti:
Prof. dr Miroslav Lutovac
Prof. Dr Dejan Tošić

Četvrto, neizmenjeno izdanje (2012)

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

004. 4 ’ 27 : 004 . 738 . 1 ( 075 . 8 ) ( 076 )

СТАЛЕТИЋ, Предраг, 1952 –

Priručnik iz web dizajna / Predrag Staletić. – 4. neizmenjeno izd. – Beograd :

Visoka škola elektrotehnike i računarstva, 2012 (Beograd : MST Gajić). – 104
str. : ilustr. ; 30 cm

Tiraž 250. – Bibliografija: str. 103-104 i uz svako poglavlje.

ISBN: 978-86-7982-073-0

a) Web презентације – Дизајн – Вежбе

COBISS. SR-ID 193742860

Nije dozvoljeno reprodukovati, snimati ni emitovati ni jedan deo ove knjige, bilo kojim
sredstvom: elektronskim, optoelektronskim, mehaničkim ili elektronsko-mehaničkim,
uključujući foto-kopiranje, snimanje i skeniranje, ili na bilo koji drugi način, bez pisane
dozvole autora i izdavača.

2
 SADRŽAJ

Prva vežba: Poslovni razgovori s klijentom ........................................................ 9

Druga vežba: Zaglavlje web strane .................................................................. 15
Treća vežba: Opisne strane ............................................................................. 21
Četvrta vežba: Interaktivne strane.................................................................... 29
Peta vežba: Strane sa često postavljanim pitanjima i odgovorima (FAQ) ........ 37
Šesta vežba: Strane sa uslovima korišćenja intelektualne svojine ................... 43
Sedma vežba: Strane namenjene štampanju................................................... 53
Osma vežba: Vizuelni identitet kompanije ........................................................ 59
Deveta vežba: Kompozicija fotografije.............................................................. 65
Deseta vežba: Optimizacija fotografije za web ................................................. 75
Jedanaesta vežba: Početna strana .................................................................. 81
Dvanaesta vežba: Hosting servisi .................................................................... 89
Trinaesta vežba: Publikovanje web sajta.......................................................... 95
Bibliografija..................................................................................................... 103

3
4
 PREDGOVOR

Priručnik iz web dizajna namenjen je studentima koji su izabrali predmet Web dizajn na
Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu. Sadržaj
priručnika usklađen je sa nastavnim programom predmeta Web dizajn.
Izložena materija se realizuje kroz trinaest vežbi u računarskoj laboratoriji, opremljenoj
odgovarajućim softverskim alatima i povezanoj na Internet.
Zahvaljujem se recenzentima, prof. dr Miroslavu Lutovcu i prof. dr Dejanu Tošiću na
sugestijama koje su mi bile dragocene u koncipiranju i pisanju priručnika.

septembra 2012. godine Autor

5
6
 EVIDENCIJA VEŽBI
(2012)
Ime i prezime studenta: ___________________________________________

Indeks broj: ______________ grupa: _____________________________

Vežba Datum potpis

1. vežba
2. vežba
3. vežba
4. vežba
5. vežba
6. vežba
7. vežba
8. vežba
9. vežba
10. vežba
11. vežba
12. vežba

EVIDENCIJA PRAKTIČNIH ZADATAKA

Lični sajt:

Komentar pre publikovanja Datum: Overa:

Komentar posle publikovanja Datum: Overa:

Ocena:

Komercijalni sajt:

Komentar pre publikovanja Datum: Overa:

Komentar posle publikovanja Datum: Overa:

Ocena:

7
8
 Vežba broj 1

POSLOVNI RAZGOVORI S KLIJENTOM

¨ Odakle početi?

¨ Definisanje problema

¨ Prvi kontakt sa klijentom

¨ Radna beleška

¨ Pitanja koja mogu biti predmet razgovora

¨ Razmena vizit karte

¨ Razgovori sa ostalim ključnim ljudima kompanije

¨ Zadatak

¨ Literatura

¨ Pomoć na Internetu

9
 POSLOVNI RAZGOVORI S KLIJENTOM

Pre početka realizacije tehničkog rešenja web lokacije, tim za izradu web sajta mora
rešiti brojna pitanja koja imaju za cilj da se upozna sa suštinom problema.
Ako pođemo od pretpostavke da je naručilac posla izrade nove web lokacije – klijent
poznat, kao i kompanija i, uopšteno, znamo kojim se poslovima bavi – to apsolutno nije
dovoljno za izradu kvalitetnog predstavljanja nove kompanije na Internetu.

Odakle početi?

Pre sastanka sa klijentom ili ljudima iz njegovog top menadžmenta, treba se pripremiti
za sastanak tako što ćete prikupiti informacije o delatnosti kompanije, tržištu, profilima
korisnika, obimu poslovanja i značaju internet podrške u ukupnoj PR i marketing
aktivnosti kompanije prema tržištu.

Definisanje problema

Pretpostavimo da sajt radi tim stručnjaka. U fazi definisanja problema, na radnom

sastanku vrši se podela poslova. Deo ljudi sakupljače informacije o srodnim
kompanijama kod nas i u svetu na Internetu. Radi se o ljudima za prikupljanje
informacija, koji će u kasnijim fazama biti pisci tekstova za web strane.
Koristeći Web pretraživače, poput Google-a, treba se upoznati sa nekim
specifičnostima posla srodnih kompanija i pripremiti se za razgovor sa naručiocem
posla, koji je često vlasnik kompanije za koju se sajt radi.
Važno je pripremiti se za prvi poslovni razgovor sa klijentom i staviti mu do znanja da
ste profesionalac. A to znači da imate okvirno definisan problem, na osnovu srodnih
kompanija koje su već predstavljene na Internetu. Ovo će na klijenta ostaviti dobar
utisak; osetiće da ste profesionalac i nastaviće da sarađuje sa vama.

Prvi kontakt sa klijentom

Prvi kontakt sa klijentom radi dogovaranja sastanka, obavlja se po običaju telefonom.

Ugovara se sastanak sa naručiocem posla. To može biti vlasnik kompanije koja se
predstavlja na Internetu ili njegovi menadžeri, kao i ljudi zaduženi za marketing i
odnose sa javnošću. Sa naručiocem posla vodi se razgovor o tome kakva je njegova

10
vizija novog sajta.
Ako klijent ili njegovi najbliži saradnici nisu u mogućnosti da vas prime na prvi sastanak
u svom kabinetu, nego predlažu restoran, nemojte to shvatiti kao oblik ponižavanja.
Poslovni ljudi su stalno u pokretu. Radne sastanke održavaju svuda; u kabinetu,
restoranu, automobilu, na sportskom terenu.

Radna beleška
O ključnim stavovima naručioca vodi se beleška. Beleška se vodi na običnom papiru ili
u poslovnom notesu, a ne na laptop računaru. Razlog: vaš klijent, naručilac projekta
izrade novog sajta, navikao je na takvu vrstu razgovora i na procedure koje se u
razgovoru primenjuju. Upotreba laptopa dovodi ga u inferioran položaj i on uskoro
počinje da se nervira. Sastanak bi mogao da krene nezadovoljavajućim tokom.
Pogrešno bi bilo na sastanak ne poneti nikakvu beležnicu. To bi ostavilo utisak
neprofesionalnosti i traljavosti vas kao potencijalnog poslovnog partera za ovu vrstu
posla. Uočili bi ste na početku sastanka po ponašanju klijenta da je nervozan, da žuri,
a to može da bude znak da je procenio da niste pravi partner i da sa vama ne želi da
obavi ovaj posao.

Pitanja koja mogu biti predmet razgovora

Sa klijentom treba voditi opušten razgovor, a pitanja treba da budu osmišljena kao
intervju po principu levka. To znači da na početku treba postaviti nekoliko opštih,
nekonvencionalnih pitanja, koja i ne moraju imati mnogo dodirnih tačaka sa poslom,
čisto radi stvaranja atmosfere poverenja.
Na primer: Kako ste? Sigurno ste mnogo umorni? Čitao sam „Ekonomist“, naša
privreda ipak pokazuje znake oporavka...
Kasnije prelazite na pitanja od velike važnosti za vaš novi projekat.

Pitanja o kojima treba svakako razgovarati sa klijentom:

¨ Čime se tačno vaša kompanija bavi. Za koje je poslove registrovana?

¨ Kakva je vaša funkcija u top menadžmentu kompanije?
¨ Da li vaša kompanija ima knjigu grafičkih standarda, odnosno da li ima logotip,
kompanijsku boju i font?
¨ Koje ciljeve treba da ostvarite pokretanjem web sajta. Kakva su vaša
očekivanja?
¨ Koje informacije o kompaniji želite da publikujete na Internetu?
¨ Da li vaši klijenti žive na jednom kompaktnom prostoru, na primer u jednom
gradu, kao što je Beograd ili računate na klijente koji žive na Zapadnom
Balkanu ili na svetsku Internet zajednicu?

11
 ¨ Koje kompanije su vaša konkurencija (nazivi kompanija) i da li te kompanije
imaju web sajtove?
Neki put se može postaviti i više pitanja, što zavisi od uspostavljene atmosfere na
radnom sastanku i raspoloženja pregovaračkih strana.
Izbegavajte upotrebu reči iz rečnika programera i web dizajnera.
U konverzaciji sa klijentom, ako ste programer, izbegavajte upotrebu reči koje koriste
programeri u međusobnim razgovorima; ako ste dizajner, izbegavajte reči koje koriste
dizajneri, jer vas u oba slučaja sagovornik možda neće razumeti.
Ovde treba imati na umu da naručilac posla ne mora biti „familijaran“ sa web dizajnom i
da u vidu ima neko rešenje koje je bilo aktuelno u ranijem vremenu. U razgovoru sa
naručiocem, treba ga saslušati. Ne treba mu direktno oponirati i ukazivati na njegovo
neznanje. Poslovni ljudi imaju osećaj da su uvek u pravu i takav razgovor mogao bi
neprijatno da se završi.

Razmena vizit karte

Na kraju sastanka treba odabrati trenutak i razmeniti vizit karte. Vaša namera da
ostavite svoju vizit kartu pokazuje da ste zadovoljni klijentom i da želite da nastavite
danas uspostavljenu saradnju. Prilikom izrade poslovne vizit karte svakako imajte na
umu da sve podatke o kompaniji i sebi, uključujući internet adrese i brojeve telefona,
štampate na jednoj strani.
Poleđina vizit karte treba da bude prazna, kako bi se primaocu vaše vizit karte
omogućilo da na poleđini nešto dopiše. U ovom slučaju, vaš klijent bi mogao da doda
na poleđini o kojoj se osobi ili kompaniji radi i da zapiše termin sledećeg sastanka.

Razgovori sa ostalim ključnim ljudima kompanije

Posle sastanka sa top menadžerom, treba ugovoriti i realizovati sastanke sa drugim
ključnim ljudima kompanije, radi kompletiranja informacija o kompaniji, koje će biti
uzete u obzir kod izrade web lokacije. Radi se o ljudima koji se bave marketingom,
odnosima sa javnošću, distribucijom, korespodencijom, i sl.

Obično svaka kompanija danas ima službenu e-mail adresu. Treba zamoliti službenika
zaduženog za korespodenciju elektronskom poštom da omogući uvid u one poruke
korisnika koje sadrže sugestije i ideje, potrebe korisnika proizvoda ili usluga kompanije,
koje za marketing kompanije na Internetu mogu da budu od velike koristi. Svakako
treba tražiti i proučiti knjigu grafičkih standarda kompanije, jer su ovde sadržani
kompanijski logotip, font i boja, koji treba da budu preslikani u interfejsu i, uopšte,
dizajnu novog sajta.
Zadatak:
Za ispitni zadatak – izrada komercijalnog sajta, štampanim slovima, odgovorite na
sledeća pitanja.

12
1. Definisanje problema – do kojih ste podataka o kompaniji klijenta ili srodnim
kompanijama došli na Internetu (navesti i web adrese) pre poslovnog razgovora?

2. Opišite garderobu koju ste izabrali za poslovni sastanak sa top menadžerom ( u smislu,
neobavezna garderoba, farmerke, patike, ili odelo sa kravatom.
Povežite ovo sa mestom održavanja sastanka).

3. Navedite pitanja koja ste pripremili za direktora kompanije?

4. U čemu je značaj razmene vizit karte na kraju prvog poslovnog sastanka?

5. Na sastanku sa menadžerima kompanije iz marketinga i odnosa s javnošću, kao i sa

ljudima iz distribucije, i ljudima zaduženim za internet korespodenciju, koja pitanja
nameravate da im postavite?

6. Opišite garderobu koju ste izabrali za poslovni sastanak sa top menadžerom ( u smislu,
neobavezna garderoba, farmerke, patike, ili odelo sa kravatom. Povežite ovo sa mestom
održavanja sastanka.

13
Literatura:

¨ Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomoć na Internetu:

¨ www.webmajstori.net
¨ www.elitesecurity.org
¨ www.dizajnzona.com
¨ www.devprotalk.com
¨ www.apr.gov.rs

14
 Vežba broj 2

ZAGLAVLJE WEB STRANE

¨ Statične i dinamične strane

¨ Struktura web strane

¨ Tip dokumenta za publikovanje na Internetu

(DOCTYPE)

¨ Zaglavlje strane

¨ Najvažniji meta tagovi

¨ Oznaka strane
¨ Kodni raspored i jezik
¨ Opis kompanije ili organizacije čiji je sajt
¨ Podaci o autoru sajta
¨ Zadatak:
¨ Literatura:
¨ Pomoć na Internetu:

15
 ZAGLAVLJE WEB STRANE

Web strane čine sadržaj web sajta. Strane su međusobnim vezama povezane u
funkcionalnu celinu – sajt. Sa gledišta korisnika, strana je sadržaj koji se pojavljuje u
prozoru pregledača weba. Svaka strana ima apsolutnu Internet adresu, tako da se
može url-ovati, pozvati; učitati u računar korisnika.

Statične i dinamične web strane

Prema načinu izrade, web strane se dele na statične i dinamične.

Statične web strane urađene su kao zasebni fajlovi i celine, od kojih svaka ima svoju
oznaku (naziv) i linkovima (vezama) su povezane sa ostalim stranama u okviru sajta
kao celine, sa multimedijalnim objektima (slikama, audio datotekama) i sa stranama
koje se nalaze na Webu.
Dinamične web strane pretpostavljaju programerska znanja i postojanje baze podataka
u okviru memorijskog prostora web servera na koji je sajt postavljen (hostovan). Ovaj
tip strane, pored HTML koda, koji služi da bi tekst i multimedijalne sadržaje koji se
objavljuju na strani korisnika prikazivao na određenom mestu, sadrži i skript jezik (npr.
php ili asp) za povezivanje sa bazom podataka na serveru. Konekcija sa bazom
podataka omogućava da se na strani korisnika generiše sadržaj u obliku web strane.
Korisnik će dinamičnu web stranu prepoznati po sintaksi sadržajnoj u adresnom polju
pregledača u momentu zahteva za njenim dovlaćenjem sa web servera.

Primer 1:
Dinamične web strane (apsolutna adresa):

¨ http://www.vets.edu.yu/index.php?page=static&id=9

¨ http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=14&nav_categ
ory=11&nav_id=323441

Dinamične web strane korisnici prepoznaju prema upotrebljenoj sintaksi – "?" i "="

16
Primer 2:
Statične web strane, posmatrano kroz prethodni primer, imale bi sledeću apsolutnu
adresu:

¨ http://www.vets.edu.rs/raspored/index.html
¨ http://www.b92.net/info/vesti/index.html

U prvom i drugom primeru vidimo da se kao inicijalni (startni) fajl pojavljuje index.
Kod dinamičnih web strana startni fajl ima ekstenziju .php. Umesto .php može da se
pojavi .asp, jsp i dr. Kod statičnih web strana inicijalni fajl ima ekstenziju .html ili htm.

Zadatak:

Pronađite tri dinamične i tri statične web strane i upišite njihove apsolutne adrese:
A. Dinamične web strane:

B. Statične Web strane:

B. Statične web strane:

Struktura web strane

Web strane, bez obzira na prethodnu klasifikaciju, po pravilu sadrže tri kodne celine:
1) Tip dokumenta za publikovanje na Internetu (DOCTYPE)
2) Zaglavlje strane
3) Telo strane

Iz Windows Web pregledača Internet Explorer strukturu web strane pogledajte

pokretanjem opcije iz menija: View/Source

17
Tip dokumenta za publikovanje na Internetu (DOCTYPE)

Sve do 1999. godine vladao je nered u pogledu elemenata strukture web strana.
Međunarodni konzorcijum za standardizaciju Weba (www.w3c.org) postavio je
standarde i uveo red. Sajtovi Web programera koji se pridržavaju specifikacije
Konzorcijuma mogu se bez problema videti na pretraživačima koji rade pod različitim
operativnim sistemima: Windows, Symbian, MAC, Unix, Linux, i dr.
U izradi web strane definisanje tipa dokumenta je jedna od najvažnijih stvari. Iz tih
razloga tip dokumenta upisuje se na početku web strane. Pretraživač, prema tipu
dokumenta, učitava sadržaj koji može da obradi i prikaže klijentu ili publikuje izveštaj
klijentu da tražena strana ne postoji.
Doktajp specifikacija ima sledeći oblik:
<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN"">
Doktajp sajta namenjenog korisnicima mobilne telefonije ima drugačiju specifikaciju:
<!DOCTYPE wml PUBLIC "-//WAPFORUM//DTD WML 1.1//EN"
"http://www.wapforum.org/DTD/wml_1.1.xml">
Prva doktajp specifikacija integrisana je u početnu stranu sajta Visoke škole
elektrotehnike i računarstva (www.viser.edu.rs) i može se povući sa web servera preko
svakog web pregledača.
Drugi doktajp preuzet je sa wap stranice: http://www.eposlovanje.org/nada/ i može se
preuzeti preko web klijenata optimizovanih za molbilnu telefoniju i preko web
pregledača Opera (verzija 9 – 9.6). Firefox i Internet Explorer ovu stranu ne dovlače u
računar klijenta.
Svaki put kad počnete da kreirate web stranu softverom za izradu sajtova
(DreamVeaver. Front Page), program će automatski u prvom redu generisati tip
dokumenta.

Zadatak:

Upiši apsolutne adrese tri sajta i njihove doktajp specifikacije:

18
Zaglavlje strane

Zaglavlje web strane predstavlja njen najvažniji deo, ako pođemo od pretpostavke da
našu web stranu treba da pronađu i upišu web pretraživači i da je lako nalaze korisnici.
Posao prilagođavanja sajta prema standardima pretraživača naziva se SEO (Search
Engine Optimization) optimizacija.
Zaglavlje strane smešteno je unutar taga <head> </head> i sadrži programski kod koji
se ne objavljuje u istom ili sličnom obliku u prozoru pregledača Weba našeg klijenta,
već sadrži instrukcije namenjene programima za upis web strana u baze web
pretraživača, instrukcije web čitačima u pogledu kodnog rasporeda, osvežavanja
strane i sl. Takođe, zaglavlje strane sadrži apsolutne adrese datoteka kojima se
upravlja vizuelnim oblikovanjem sadržaja strane (npr: text.css), kao i adrese script
fajlova, koji se koriste u različite svrhe.
Zaglavlje se sastoji iz različitih kodnih specifikacija - meta tagova.

Najvažniji meta tagovi

Oznaka strane

Oznaka strane smeštena je unutar meta taga <title> </title>. Ima najveći značaj jer svi
web pretraživači obavezno indeksiraju sadržaj ovog taga. Može da ima do 15 reči,
odnosno 255 karaktera. Pored unicode, prihvata i lokalna pisma (ćirilica i latinica).
Sadržinski, treba da ima 3-5 reči i da odražava sadržaj strane. Npr: "NRT – Nastavni
plan". Sadržaj treba da bude ekvivalentan upitu koji zadaje klijent web pretraživaču.

Kodni raspored i jezik

Jedan od razloga velike popularnosti Web-a jeste mogućnost publikovanja sadržaja na
lokalnom pismu (ćirilica; latinica). Da bi se lokalno pismo videlo na svim platformama
(Windows, Mac, PDA, Unix, Symbian, itd) potrebno je u zaglavlje upisati sledeće meta
tagove:

<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=UTF-8">

<META HTTP-EQUIV="Content-Language" CONTENT="sr">

Ključne reči koje opisuju sadržaj stranice

Ključne reči ili kraće rečenice upisuju se bez navodnica. Broj ključnih reči ograničen je
na 150.

<META NAME="keywords"
CONTENT="odaberite,reci,koje,najbolje,opisuju,vašu,stranicu">

19
Opis kompanije ili organizacije čiji je sajt
U sledećem meta tagu na lokalnom ili na engleskom jeziku treba opisati delatnost
kompanije, organizacije ili pojedinca čijem sajtu pripada web strana. To drugim rečima
znači da prethodni i ovaj meta tag imaju isti sadržaj na svim web stranama sajta, što ne
važi za meta tag title, koji se razlikuje od strane do strane.

Podaci o autoru sajta

Zaglavlje po pravilu sadrži meta tag o autoru sajta. Iza jednog sajta može stajati
pojedinac, webmaster (takva je situacija karakteristična za našu sredinu), ali može biti i
tim stručnjaka. Tag sadrži ime autora i e-mail adresu, radi eventualnog kontakta.

<META NAME="AUTHOR" CONTENT="Web tim VISAR, web@viser.edu.rs">

U softveru za izradu web sajtova opisani i drugi meta tagovi se upisuju jednostavno.

Zadatak:

U aplikaciji za izradu web sajtova uradi web stranicu "Moja prva web strana" u
kojoj će biti integrisani elementi strane opisani u tačci 2. U meta tagu
"AUTHOR" napisati ime i prezime, smer i broj indeksa. Datoteku pod nazivom:
index.html arhivirati i poslati kao prilog uz poruku na e-mail:
webdizajn@eposlovanje.org

Literatura:

¨ Jerri L. Ledford: Search Engine Optimization Bible, Willey Publishing,

Indianopolis, 2008.
¨ Dan Sisson: Google SEO Secrets, The Commplete Guide, Redmond, 2006.

Pomoć na Internetu:

¨ http://www.conopljanews.net/metatagovi.html
¨ http://www.seo.com/
¨ www.elitesecurity.org
¨ www.devprotalk.com

20
 Vežba broj 3

OPISNE STRANE

¨ Izbor pozadinske boje web strane

¨ Dodavanje pozadinske boje strane i boje fonta

¨ Konvencije u pogledu upotrebe teksta na Webu

¨ Opšte preporuke za pisanje i formatiranje teksta

¨ Alatke za upravljanje tekstom

¨ Fontovi na Web strani

¨ Serifni i beserifni fontovi

¨ Tekstualni sadržaji na web strani

¨ Zadatak 1

¨ Opisne web strane

¨ Zadatak 2

¨ Pomoć na Internetu

21
 OPISNE STRANE

Tekst je osnovno izražajno sredstvo na webu. Multimedijalni sadržaji bitmapirana i

vektorska grafika i zvuk) po pravilu se integrišu u web strane da pojačaju utisak na
posetioca ili da omoguće lakše razumevanje poruke.
Zbog značaja, u velikim kompanijama posao ažuriranja sajta poverava se timu
stručnjaka. U timu se po pravilu nalazi urednik teksta.
U ovoj i sledećoj vežbi pažnja će biti posvećena web stranama sa obiljem teksta.

Izbor pozadinske boje Web strane

Jedno od pitanja sa kojim se susrećemo na samom početku kreiranja web strane jeste
izbor boje pozadine. U principu, pozadinska boja može biti bitmapirana slika u jednom
od formata podržanih na Web-u (JPG, GIF i PNG). Pozadinska slika po pravilu
predstavlja logotip kompanije. Pre upotrebe, sliku treba posvetliti u odgovarajućem
programu za bitmapiranu grafiku (PhotoShop, Gimp), tako da se na web strani dobije
efekat watermark – vodeni žig. Dodavanje pozadinske slike u programu Dreamweaver
MX vrši se u dijaloškom okviru Page properties/background image i prikazano je na
slici 1.

Upotreba pozadinske slike nije uobičajena danas. Ovo pravilo naročito važi za
kompanijske sajtove.

Dodavanje pozadinske boje strane i boje fonta

Pozadinsku boju strane postavljamo u dijaloškom okviru Page properties/Background
color, izborom odgovarajuće boje (Slika 1).

Inicijalno, ako ovo polje ignorišemo, postavljena je bela boja.

Bela boja pozadine karakteristična je za 80% sajtova na webu. Razloge treba tražiti u
velikom uticaju dizajna publikacija (na primer, magazina) na trendove u web dizajnu.
Ako umesto bele, upotrebite drugu boju – boja fonta treba da bude u kontrasti u
odnosu na boju pozadine. Na primer, tamno plavoj pozadini odgovarao bi beli ili žuti
font.
Za belu pozadinu po pravilu se koristi crna ili siva boja fonta.

22
Važno. Pozadinska boja i boja i tip fonta predstavljaju elemente stila vašeg web sajta.
Zato vaše rešenje treba da bude aplicirano na svim web stranama.

Slika 1. Dijaloški okvir Page properties – podešavanje web strane

Konvencije u pogledu upotrebe teksta na Webu

Tekst na web strani treba da bude kratak, čitak I jasan. Posetilac nema vremena da se
bavi nagađanjem šta tekstom želi da se kaže. Tekst apliciran na webu najbliži je po
stilu i sadržini tekstu u dnevnim novinama. Korisnici različitih nivoa obrazovanja poruku
iskazanu tekstom treba bez dileme da razumeju.
Tekst treba obavezno pisati na lokalnom pismu (ćirilica ili latinica). Izbegavati upotrebu
rečenica sastavljenih isključivo iz velikih slova u paragraf tekstu. Upotreba velikih slova
izvan naslova doživljava se kao vikanje na korisnika. Na početnoj strani treba izbeći
naslov: DOBRODOŠLI!.
Kod paragraf teksta treba izbegavati podvučen tekst (underline). Podvučen tekst na
webu izaziva asocijaciju kod korisnika da se radi o linku na drugu stranu.

Opšte preporuke za pisanje i formatiranje teksta

¨ Najvažnije informacije uvek stavljajte na početak stranice. Radi se o

pravilu poznatom u novinarstvu pod nazivom: "pravilo inverzne piramide".
Sažetak celog članka stavite u prvi paragraf članka, a najvažniju misao na
početak rečenice i na početak svakog paragrafa. Tako se postiže efekat da
čitalac dobija najveću količinu informacija čak i ako ne čita ceo tekst.
¨ Duži tekst podelite na kratke celine. Celina treba u proseku da se sastoji
od 4-5 rečenica.

23
 ¨ Strane sa tekstom formatirajte u stupce do 600 piksela. Tekst se ne sme
protezati od leve do desne margine, jer se teško čita. Kad čitalac dođe do
kraja reda, izgubiće početak sledećeg, jer je red vrlo širok.
¨ Tekst mora biti okružen praznim prostorima – belinama. Stavite i do dva
reda razmaka između odlomaka. Ostavite prazan prostor na levim i desnim
marginama oko teksta. Web stranica ne sme biti natrpana tekstom.
¨ Kod teksta većeg obima, koristite podnaslove. Ako vaš tekst sadrži
celine koje bi se logički mogle povezati, dajte im podnaslov. Korisnik će tako
moći u tekstu identifikovati smislene celine i brže pronaći ono što ga zanima.
¨ Koristite redne liste. One su jedno od najuspešnijih načina formatiranja
teksta, jer omogućavaju korisniku da se brzo i lako snalazi. Korisnik obično
letimično prelazi pogledom kroz tekst i zadržava se na rednim listama, koje
lako čita. Sve što se u tekstu nabraja ili odvaja zarezom, treba da bude
formatirano kao redna lista. Da bi se redne liste još lakše opažale, treba
postaviti prored između redova (povećanje belina). Između dve redne liste
treba ostaviti veće slobodne prostore, beline, kako bi se lakše opažale.
¨ Koristite crni tekst na svetloj pozadini. Tekst na webu ima sličnosti sa
tekstom u štampanim medijima. Bela površina papira se podrazuemva.
Tekst ispisan crnim slovima na kontrastnoj beloj površini lako se čita.
¨ Upotreba belog teksta na tamnoj pozadini nije ista. Izbegavajte paragraf
tekstove većeg obima u svetloj ili beloj boji fonta na tamnoj pozadini, jer se
teže čitaju.
¨ Kad želite određene delove teksta da naglasite, koristite podebljani font
(bold). Podebljani tekst koristiti za naglašavanje ključne misli, a ne za čitave
paragrafe.
¨ Tekst koji sadrži linkove, veze prema drugim fajlovima ili internet
destinacijama, treba da bude ispisan plavom bojom i podvučen.
Nepodvučene linkove možete koristiti u navigaciji, ali nikako u tekstu.
¨ Pre publikovanja, tekst treba još jednom proveriti. Najbolje je da proveru
vrši lice koje ga nije pisalo. Važno je otkloniti sve pravopisne i stilske greške,
kao i greške u kucanju. Greške u kucanju i gramatičke greške nailaze na
neodobravanje kod korisnika. Takav sajt smatra se neprofesionalnim.

Alatke za upravljanje tekstom

Softver za izradu i publikovanje web sajta ima moćne alatke za upravljanje tekstom.
Osnovne alatke prikazane su na slici 2.

Slika 2. Alatke za formatiranje teksta

24
Alatke za formatiranje mogu se podeliti u tri grupe:

¨ Izbor, veličina i boja fonta

¨ Oblik fonta i formatiranje paragraf teksta
¨ Redne liste i podešavanje širine paragrafa u odnosu na margine

Fontovi na Web strani

Na web strani treba upotrebiti sistemske fontove. To su fontovi koji dolaze u paketu sa
operativnim sistemom. Sistemski fontovi, koji dolaze u paketu sa operativnim sistemom
Windows, su: Arial, Verdana, Georgia i Times New Roman. Ne preporučuje se
upotreba fontova, kao što su: C_Times, C_helvetica, Miroslavljevo pismo i sl, jer ovi
fontovi najverovatnije ne postoje u računaru korisnika, tako da se tekst neće videti u
njegovom web pregledaču.

Serifni i beserifni fontovi

Fontovi kao osnovni tipografski elementi dele se, prema obliku, na serifne i beserifne.
Serifni fontovi su grafički izvedeni tako da se sastoje iz serifa (stopica, tankih i debelih
linija). Teže se čitaju i manje se upotrebljavaju na webu.

Times New Roman, Georgia – serifni fontovi

Ova vrsta fontova ima stopice i kvačice (kao T i s).

Arial, Verdana – beserifni fontovi izvedeni su kao tehničko pismo

Tekstualni sadržaji na web strani

Tri su najčešća tesktualna sadržaja koja se apliciraju na web strani: naslov i
podnaslovi, paragraf i redne liste (buliti).

Za naslove i podnaslove treba koristiti gotove šablone, smeštene u padajućoj listi

Format, dijaloškog okvira Properties (slika 2).
Između naslova i paragraf teksta treba ostavljati prazan prostor, beline, kako bi se
korisnik lakše snalazio i čitao odmah deo teksta koji ga interesuje. Isto važi i za
rastojanje koje treba da postoji kod paragraf teksta i rednih lista. Uopšte, upotreba
praznih prostora, belina, jeste pravilo u formatiranju web strane, bilo da se radi o tekstu
ili implementaciji multimedijalnih objekata.

Zadatak 1
Uradite na času web stranu sa tekstom, koja ima oznaku: Moja prva strana – ime i
prezime studenta.
Postavite pozadinsku boju i boju i tip fonta.

25
Web strana treba da bude ispisana na ćirilici. U tekstu obima stranice A4 treba napisati
biografiju ili CV, obavezno aplicirajući sve sadržaje opisane u tačkama 2 – 2.3. Ovaj
rad će poslužiti studentu za izradu domaćeg zadatka: lični sajt.

Opisne web strane

Opisnim stranama nazivamo web strane koje sadrže obilje teksta. Strane mogu
sadržati i neki multimedijalni objekat, ali je tekst koji zauzima prostor od nekoliko A4
strana njihova bitna karakteristika.
Ovako obiman tekst težak je za čitanje i nervira korisnika. Takav tekst treba vešto
podeliti u više celina, koje su međusobno podeljene podnaslovima. Na početku opisne
strane treba postaviti sve podnaslove. Podnaslovi su linkovani alatkom Anchor (sidro) u
odnosu na isti podnaslov koji se nalazi negde na strani. Korisnik bira naslov koji ga
interesuje i skače na deo strane gde se taj naslov nalazi, sa pripadajućim paragraf
tekstom.

Zadatak 2

U programu za izradu web sajtova izaberite prikaz Design i prepišite, koristeći ćirilično
pismo, tekst Pravila studija:

ПРАВИЛА СТУДИЈА
На Високој школи електротехнике и рачунарства

Правила студија
Оцењивање
Испити
Мировање права и обавеза студената
Дисциплинска одговорност студента

Правила студија

Приликом уписа сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског

програма, у којем је прописано који су предмети обавезни за одређену годину студија.
Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је
потребно да оствари најмање 60 ЕСПБ бодова а студент који се сам финансира
опредељује се за онолико предмета колико је потребно да оствари најмање 37 ЕСПБ
бодова.
За сваки положени испит студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са
студијским програмом.
Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године
поново уписује исти предмет.
Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се определити
за други изборни предмет.

26
Оцењивање
Врх

Успех студената на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан).

Оцене су одређене према броју остварених поена
Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити
највише 100 поена.
Сразмера броја поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту утврђује се
студијским програмом, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише
70 поена.

Испити
Врх

Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено односно практично.

Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета.
Испит се полаже у седишту Школе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад.
Начин полагања испита и оцењивање на испиту ближе се утврђује Правилником о
студијама.
Испитни рокови у Школи су: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски.
Студент има право на полагање испита из једног предмета највише три пута у току једне
школске године.
Изузетно, студент коме је преостао један неположен испит из студијског програма
уписане године, има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка
наредне школске године.
Школа је дужна да у складу са својим могућностима омогући хендикепираним студентима
полагање испита на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са Правилником о
студијама.

Мировање права и обавеза студената

Врх

Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза у случају теже
болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и
дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота, одржавања трудноће и у
другим случајевима предвиђеним Правилником о студијама.

Дисциплинска одговорност студента

Врх

Студент одговара дисциплински за повреду обавезе која је у време извршења била

предвиђена Правилником о дисциплинској одговорности студената.
За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења из Школе.
Дисциплински поступак се може покренути у року од три месеца од сазнања за повреду
обавезе и учиниоца, а најкасније шест месеци од како је повреда учињена.

27
 1. Mišem markiraj naslov: Правила студија. Iz kutije sa alatima izaberi alatku

Anchor (sidro) .
2. U polje: Anchor name, upiši latinicom, malim slovima, jednu reč: pravila.
Pritisni OK. Ponovi postupak kod ostalih podnaslova, poštujući prethodno
pravilo (postavi sidra: ocenjivanje, ispiti, mirovanje, disciplinska).

Slika 3. Dijaloški okvir

Anchor name

3. Mišem markiraj naslov na vrhu strane: Правила студија. U meniju Properties, u

aktivnom polju Link: upiši: #pravila (vidi sliku 2). Pritisni enter. Markiraj polje:
Ocenjivanje. Upiši: #ocenjivanje. Postupak ponovi zaključno sa poljem
Дисциплинска одговорност студената.
4. Markiraj naslov na vrhu strane: ПРАВИЛА СТУДИЈА. Izaberi alatku Anchor i
upiši: početak. Potvrdi sa OK. Markiraj reč: Vrh. Upiši u dijaloškom okviru
Properties, aktivno polje Link: #pocetak. Isti postupak ponovi na ostalim
mestima gde se pojavljuje reč: Vrh.
5. Dodeli oznaku strane dokumentu – Opisna strana – ime i prezime studenta i
broj indeksa.
6. Snimi datoteku pod nazivom: opisna.htm.
Studenti koji ne završe vežbu do kraja časa, treba da je pošalju elektronskom
poštom na adresu: webdizajn@eposlovanje.org.

Literatura:
¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik
¨ Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.

Pomoć na Internetu:
¨ http://www.conectivia.com/ser/kako-napisati-tekst-za-internet-stranu
¨ http://www.webmajstori.net/
¨ www.elitesecurity.org

28
 Vežba broj 4

INTERAKTIVNE STRANE

¨ Vrste interaktivnih strana

¨ Ulazne strane

¨ Procesiranje podataka sa ulazne strane

¨ Izlazne strane
¨ Zadatak:
¨ Literatura:
¨ Pomoć na Internetu:

29
 INTERAKTIVNE STRANE

Interaktivne strane namenjene su korisnicima da uspostave kontakt sa vlasnikom web

sajta ili sa njegovim administratorima. Korisnici weba oduvek su pokazivali veliko
interesovanje za ovu vrstu strana, jer kod pojedinca postoji želja da se pokaže, da zna,
da želi da dá sugestiju, da pita nešto što mu se čini nepoznatim. Interaktivne strane su
stvorene za takav tip korisnika.
Pomoću interaktivnih strana na webu danas se realizuju najraznovrsniji oblici kontakta
sa korisnicima, pomoću kojih se dolazi do brojnih informacija: ko su naši korisnici, koje
sadržaje najčešće preuzimaju sa sajta, i dr. Preko interaktivnih strana odvija se proces
elektronske trgovine (kupovine) proizvoda na malo preko Interneta (B2C). Roba
izložena prodaji, prikazana na sličicama, sa detaljnim tehničkim i drugim
karakteristikama, preuzima se u korpu, gde se izračunava zbirni račun za veću
kupovinu i odluka o kupovini procesira se vlasniku sajta.
Ako web sajt već nema implementiranu B2C trgovinu, interaktivne strane se postavljaju
da bi se postavilo izjašnjavanje korisnika o određenoj temi, koja je po pravilu značajna
za prirodu sajta. Tako na primer, uobičajeno je da se u desnoj koloni, predviđenoj za
promocije, postavi anketa u elektronskoj formi, koja nije ništa drugo nego interaktivna
strana. Možete glasati za jedan od ponuđenih odgovora.
Takođe, kontakt stranica realizuje se kao interaktivna strana.
Model elektronskog poslovanja B2C odvija se isključivo preko Interneta. Kompanije
koje nude proizvode preko Interneta imaju web sajt ili drugu aplikaciju na Internetu,
koja registrovanim korisnicima omogućava kupovinu različitih proizvoda.
Za organizovanje posla trgovine preko Interneta nije dovoljno imati samo moderno
urađen dinamički web sajt koji može da prodaje na globalnom tržištu, 24 sata dnevno.
Elektronska prodavnica u punoj eksplikaciji koncepta B2C elektronskog poslovanja,
podrazumeva i kompanije „iza zavese“. Radi se najmanje o dve kompanije koje moraju
podržavati u poslovnom smislu B2C projekat. Jedna je Payment provajder – banka na
čiji je račun preko interneta dolaziti uplaćen novac, sa platnih kartica. Ovakav posao
na našem tržištu može se realizovati preko kompanije eMS ELECTRONIC
MERCHANT SERVICES - http://www.e-services.rs/onama.
Početna ulaganja nisu velika, a to je obično nepremostiv problem koji se javlja pred
ljudima prilikom započinjanja novog biznisa. Pre pojave kompanije eMS ELECTRONIC
MERCHANT SERVICES Banca Intesa, Beograd imala je ponudu payment provajdera,
i faktički bila prvi payment provajder kod nas, sa vrlo visokim depozitom. Depozit
kompanije eMS ELECTRONIC MERCHANT SERVICES desetak puta je manji i to je
već prihvatljivo za većinu početnika u e-biznisu.

30
 Slika 1. www.e-services.rs, najpovoljnija ponuda payment provajdera
za otvaranje B2C prodavnice
Sledeće rešenje jeste da se narudžbenice sa vaše web strane procesiraju na vaš imejl
nalog ili da se generiše posebna web strana sa naručenim proizvodima. Slaba strana
ovakvog koncepta, koji je dominirao pre razvoja web tehnologija, jeste u tome što se
neko može našaliti i napraviti vam nepotreban trošak. Kupac sa Interneta, koji se lažno
predstavlja, naručuje robu, koju vi nemate u magacinu nego je nabavljate od drugog
dobavljača. Kasnije se uspostavi da je to bila samo šala. Otud je kod ovakvog
koncepta, koji se kod nas primenjuje kao način u najvećem broju slučajeva, sa kupcem
vode telefonski razgovori i traži se da robu unapred uplati na određeni račun. Roba se
isporučuje tek po uplati.
Sledeća slaba strana B2C trgovine, o kojoj morate voditi računa, ako jednoga dana
nameravate da otvorite prodavnicu na Internetu, jeste isporuka kupljene robe.
Kvalitetna distribucija jeste jedan od faktora koji podiže rejting kompanije. Radilo bi se
o tome da se roba isporuči kupcu što pre. Kod kompanija koje su uložile veći novac u
projekat B2C (kao što je Apple, u projekat iTunes), tok robe prema kupcu kupac može
pratiti preko Interneta u svima fazama: pakovanje, slanje preko odgovarajuće
organizacije, očekivano vreme isporuke (datum i sat). U razvijenijim ekonomijama su
dubljim tržištem, ovo je moguće realizovati jer postoji veliki broj kompanija registrovanih
za distribuciju, na koje se možete osloniti. Kod nas postoji pošta i privatne ekspres
pošte.
Naposletku, jedan od problema nabavke robe preko Interneta sastoji se u tome što
prodavac ne zna tačno šta kupuje: ne može robu da vidi golim okom i da je isproba. To
je kao kod kupovine robe na berzama: kupuje sa određenim rizikom. Ovo pravilo ne
važi kad je u pitanju kupovina softvera, koji se preko Interneta i najviše prodaje.
Softverske kuće nude tzv. Trial verzije softvera, koje se mogu koristiti mesec dana ili se
mogu pokrenuti tridesetak puta. Pošto softver testirate, možete se slobodno opredeliti
da li ćete ga kupiti ili ne.
Ako radite anketu, kojom želite da saznate ko su vaši korisnici i šta misle o kvalitetu
vašeg sajta, interaktivne strane su prava stvar. Pažljivo osmislite pitanja i postavite

31
interaktivnu stranu. Rezultati glasanja šalju se na odgovarajuću elektronsku adresu ili
se generišu na posebnu dinamičku stranu, kojoj se pristupa preko posebne
registracione stranice.
Interaktivne strane su nužne ako otvarate forum. Koristite gotova besplatna rešenja u
PHP skriptu. Povezujete ga na vašu web lokaciju. Forum po pravilu ne dozvoljava
neregistrovanim korisnicima da ostvare dublji prodor u sadržaj sajta. Zainteresovanima
se postavlja registraciona strana sa odgovarajućim pravilima i tek kad joj se pristupi i
ispuni najznačajnija polja, stiče se uslov za članstvo u forumu.
Koliko ste samo puta popunjavali interaktivne strane?
Većina iskusnih korisnika weba elektronsku poštu danas ažurira preko web mejla. Na
taj način, omogućen je pregled elektronske pošte sa svakog računara koji je povezan
na svetsku kompjutersku mrežu. Otvaranju naloga na web mejlu prethodi procedura
popunjavanja glomazne web strane sa velikim brojem aktivnih polja, radio dugmadi i
padajućih listi. Pogrešno popunjeno ili izostavljeno polje dovoljan su razlog da vas
program vrati korak nazad na ponovni unos podataka.
U suštini, interaktivne strane jesu tip web strana koje služe za obavljanje određenih
poslova. Ovakve strane često sadrže integrisane kolačiće (cookies) radi postizanja
efekta familijarnosti sa korisnikom i bržeg obavljanja poslova na strani, pretragu
podataka u bazi na web serveru, obrasce za registrovanje korisnika, knjigu utisaka
posetilaca i sl.
Ne postoji znak jednakosti između interaktivnih strana i weba 2.0. Web 2.0 je koncept
weba koji se zasniva na filozofiji da se korisniku ostavlja da sam uredi određene
sadržaje na webu. U tom pogledu je početkom 2001. godine pokrenut Web 2.0 kroz
Wiki koncept, poznat kao Wikipedia – najveća enciklopedija na Internetu. Pojedinci
sami pišu članke ili ispravljaju i dopunjuju već napisane članke o svim pitanjima iz
života, na skoro svim jezicima sveta (www.wikipedia.org). Elementi interaktivnih strana
mogu da postanu sastavni deo weba 2.0, ali je web 2.0 nešto više – to je „moj prostor“,
Blog.

Vrste interaktivnih strana

Interaktivne strane idu uvek u paru; kao sijamski blizanci. Najpre se pred očima
korisnika pojavljuje ulazna strana, u obliku formulara sa brojnim aktivnim poljima koje
treba popuniti, Procesiranjem ulazne strane pojavljuje se izlazna, završna strana.

Ulazne strane

Ulazne strane lako se prepoznaju po brojnim aktivnim poljima za unos ili odabir
podataka.
Na početku ulazne strane treba napisati neki naslov. Na primer, registraciona strana.
Posle toga sledi kratko objašnjenje ( u formi uvoda) iz kojih razloga se uvodna strana
ustanovljava i u koje svrhe će biti upotrebljeni prikupljeni podaci. Vrlo je važno istaći da
se ti podaci neće koristiti u cilju narušavanja privatnosti korisnika (mada se danas na
Internetu privatnost narušava već time što ostavite svoju e-mail adresu). Već posle
nekog vremena možete očekivati email SPAM napade velikih razmera. Pitanja kao što
su – šta su vaše slabe strane, ne treba postavljati. Brojeve telefona ili realnu adresu,
takođe treba izbegavati.

32
 Slika 2. registraciona strana društvene mreže www.karike.com

Pitanja sadržana u formularima (obrascima) koji čine osnovu ulaznih interaktivnih

strana treba postavljati sa velikim oprezom. Pitanje koje zadire u privatnost korisnika ili
neće biti obuhvaćeno odgovorom ili će biti „prepoznato“, tako da će korisnik odgovoriti
nerazumljivim i neupotrebljivim sadržajem (dfgh5678jk). Korisnik, kad proceni da se
„čačka“ po njegovoj privatnosti, može i na uobičajena pitanja da odgovori pogrešno, u
cilju osvete prema vlasniku sajta.
Pitanja koja se postavljaju kroz interaktivne ulazne strane treba svrstati u dve
kategorije:
1. Pitanja na koja se obavezno traži odgovor. Ako korisnik ne upiše odgovor,
program ga vraća na prethodnu stranicu. Pored ovakvih pitanja treba staviti
znak zvezdica (*)
2. Pitanja na koja korisnik može, ali i ne mora odgovoriti. Pored ovih pitanja ne
treba stavljati nikakav znak.
Na kraju stranice u obliku napomena postaviti kratku informaciju da se aktivna polja
označena zvezdicom (*) obavezno popunjavaju.

Procesiranje podataka sa ulazne strane

Ispod formulara nalazi se dva dugmeta za procesiranje unetog sadržaja. U engleskim
verzijama dugmad nose oznake: Submit i Reset.
Dugme Submit znači isto što i pošalji podatke sa ove strane, koje sam uneo u
odgovarajuća polja formulara. Ovo dugme na srpskom jeziku imalo bi naziv: Pošalji.
Dugme Reset obavezan je deo ulazne interaktivne strane. Korisnici su u situaciji da se
u zadnji čas predomisle i da odustanu od uspostavljanja kontakta. Prethodno su

33
popunili korektno sva aktivna polja forme (elektronskog obrasca), ali im se učinilo da je
razlog za slanje podataka da bi se preuzela neka datoteka (koja se može naći i na
drugim lokacijama na Mreži) manje važan od izlaganja personalnih podataka očima
nepoznatih ljudi. U tom slučaju treba pored dugmeta Submit da stoji i njegova negacija
– Reset. Prevedeno na srpski, ovo dugme imalo bi naziv: Otkaži.
U pogledu upotrebe dugmadi Submit i Reset važe sledeće konvencije na webu:

¨ Oba dugmeta idu obavezno u paru

¨ Dugmad su smeštena po pravilu pod desnu stranu, na kraju formulara i
udaljena su jedno od drugog fizički belinom (slobodnim prostorom) od 1-2 cm.
Ovo je neophodno da bi korisnik koji slabo radi sa mišem odabrao pravo, a ne
pogrešno dugme. U slučaju izbora pogrešnog dugmeta i nastale trenutne štete,
greh bi pao na webmastera.
Aktiviranjem dugmeta Submit, sadržaj formulara pomoću različitih web tehnologija
(npr. pomoću Java ili PHP skripta) prosleđuje se na odgovarajuću e-mail adresu, ili se
od takvog sadržaja formira dinamička web strana koja tabelarno prikazuje podatke
koje su poslali brojni korisnici. Pristup takvim stranama važi samo za korisnike sa
posebnim privilegijama (preko registracione strane).
Podaci sa formulara mogu se procesirati metodom GET ili POST, preko programa
formail.pl, koji se lako edituje iz bilo kog editora. Ovaj program se izvršava na web
serveru i nalazi se u katalogu cgi-bin.

Izlazne strane

Izlazna strana je završnica. U momentu pokretanja dugmeta Submit i transfera

podataka na e-mail outgoing server ili u bazu podataka na web serveru, štampa se na
ekranu korisnika izlazna strana.

Slika 2. izlazna strana kod registracije korisnika na: www.karike.com

Izlazna strana po pravilu je statična strana (izuzev ako ceo sajt nije urađen u php-u).
Naslov strane mogao bi da glasi: Obaveštenje. Sledi tekst: Podaci koje ste nam poslali
uspešno su preneti. Zahvaljujemo vam se na saradnji. Ako se radi o ulaznoj strani koja
služi za slanje instant e-mail poruke, treba svakako da stoji: Obaveštavamo Vas da

34
smo primili vašu poruku, poslatu sa sajta www.viser.edu.rs. Zahvaljujemo se na
pitanjima, komentarima i sugestijama. Na vašu poruku odgovorićemo vam u što
kraćem roku. Sledi potpis imenom i prezimenom lica sa autoritetom: npr. direktor
kompanije: dipl. ing Milorad Petrović.
Izlazna strana, kao .htm datoteka, obično nosi naziv: hvala.htm.

Zadatak:
U programu za izradu web sajtova uradi ulaznu stranu, koja obavezno sadrži: Naslov
(npr Registraciona strana foruma (neki naziv). Kratko uputstvo šta se traži i u koje
svrhe će se podaci iskoristiti, kao i da se neće zloupotrebljavati.
Kreirati formu koja sadrži standardna pravougaona polja za unos podataka (polja za
obavezni unos podataka označi zvezdicom). Obrazac (formular) treba da sadrži
padajuću listu (kombo boks) i radio dugmad ili kvadratiće, kao i veće aktivno polje za
unos podataka, kao kod instant poruke.
Uradi izlaznu stranu i snimi je pod nazivom: hvala.htm.
Procesiranje interaktivne strane iz web pregledača treba da se završi učitavanjem
strane: hvala.htm, koja predstavlja izlaznu stranu.

Literatura:

¨ Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomoć na Internetu:

¨ www.elitesecurity.org
¨ www.dizajnzona.com
¨ www.devprotalk.com/

35
36
 Vežba broj 5

Strane sa često postavljanim pitanjima

i odgovorima (FAQ)

¨ Kako najbrže doći do traženog odgovora

¨ Lokalni pretraživač

¨ Strana sa najčešćim pitanjima i odgovorima (FAQ)

¨ Primer:

¨ Zadatak:
¨ Literatura:

¨ Pomoć na Internetu:

37
 Strane sa često postavljanim pitanjima
i odgovorima (FAQ)

Internet je informaciona i komunikaciona tehnologija koja doživljava ekspanziju

na razmeđu vekova. Godine 2005. je objavljeno da je Internet postao treći po
uticaju i značaju medij – iza televizije i radija, potisnuvši sa tog mesta štampu.
Web sajt je klasična forma predstavljanja kompanije na Internetu. Preko web
sajta kompanija je predstavljena 24 časa, 365 dana u godini. Zbog
jednostavnosti i brzine ažuriranja informacija, kompanije se danas trude da
informacije za javnost najpre objave preko sajta. Razume se, reč u toj stvari ima
prevashodnu ulogu.

Kako najbrže doći do traženog odgovora

Nikad kao u našem vremenu blagovremena informacija nije imala tako veliki
značaj. Slobodno se može reći da u našem vremenu za poslovne ljude važi
načelo: Ko prvi stigne do informacije – on je pobednik!
Web sajtovi sadrže veliki broj web strana, krcatih informacijama. Obzirom da se
web sajtovi održavaju, sadržaj se stalno obogaćuje. Navigacioni sistem može
samo delimično da nagovesti da li se traženi odgovor našeg korisnika nalazi u
sadržaju sajta ili ne. Mapa sajta daje nešto bolji pregled orijentacionog sadržaja
sajta.
Da bi se korisnik lakše snašao, pribegava se implementaciji mape sajta,
lokalnog pretraživača i stranice sa često postavljanim pitanjima i odgovorima
(FAQ).

Lokalni pretraživač

Sajt koji ima više od petnaest web strana treba da ima lokalni pretraživač.
Lokalni pretraživač po pravilu je smešten ili ispod glavnog navigacionog sistema
ili u desnoj koloni, koja je predviđena za publikovanje promotivnih sadržaja
(baneri).

38
Slika 1. Lokalni pretraživač na web
lokaciji: www.eposlovanje.org. Prema
konvencijama na webu, lokalni pretraživač
postavlja se ili u okviru zaglavlja web
sajta, pod desnu stranu, ili u koloni za
promocije.
Prikazano rešenje je standardno na webu:
osim što korisnik može da pretraži sadržaj
sajta, izborom opcije: po celom srpskom
webu, može da izvrši pretraživanje prema
zadatom upitu preko pretraživača:
www.pogodak.rs

Lokalni pretraživač sastoji se aktivnog polja za unos upita i linka (dugmeta) za

procesiranje sadržaja. Po unosu upita, korisnik procesira podatke klikom na
ikonicu sa lupom ili na dugme: „pošalji“. Kao rezultat, pojavljuje se izlazna
strana sa unutrašnjim linkovima na kojim se stranama pojavljuje reč ili red reči
zadatih u upitu.
Lokalni pretraživač relativno jednostavno se implementira u web sajt kad
webmaster sajt radi oslanjajući se u potpunosti na softver za generisanje web
sajtova. Takođe, web sajt koji se radi u CMS softveru (npr. u Joomli) lako je
optimizovati da ima lokalni pretraživač. Uopšte, dinamički sajtovi, koji se u
formiranju sadržaja web strana oslanjaju na bazu podataka, smeštenu na web
serveru, po pravilu imaju lokalni pretraživač.
Lokalni pretraživač po pravilu se kombinuje sa pretraživačem celokupnog weba.
Korisnik klikom na odgovarajuće dugme može da zada upit lokalnom
pretraživaču. Ako ne pronađe traženu informaciju, klikom na dugme – Web, upit
se zadaje nacionalnom ili svetskom pretraživaču.
Slaba strana lokalnog pretraživača jeste u tome što korisnik sajta ne zna tačno
šta da upiše kao upit. Sa druge strane je mašina. Ako upit nije ispravno unet,
dolazi do nerazumevanja.
Rezultat: korisnik nije pronašao željeni odgovor, iako odgovor možda postoji
negde na sajtu.
Načelo da korisnik mora otići zadovoljan sa web sajta mora se zadovoljiti.
Izlaz se nalazi u izradi posebne web strane sa najčešćim pitanjima i
odgovorima.

39
Strana sa čestim pitanjima i odgovorima (FAQ)

Strane sa često postavljanim pitanjima i odgovorima nisu obavezni deo

sadržine poslovnog web sajta. Iskusni webmasteri, međutim, vrlo često
implementiraju FAQ stranice, kako bi korisnici sajta na najlakši i najbrži način
došli do osnovnih informacija o kompaniji ili o nekom proizvodu.
Razlog za implementaciju FAQ stranica nalazi se u činjenici da je na jednom
mestu, pregledno i u sažetoj formi (što je odlika teksta na Internetu) odgovoreno
na najveći broj mogućih potencijalnih pitanja korisnika. FAQ stranice nemaju
samo informativni nego i marketinški značaj.
Iskusni korisnici weba, u potrazi za odgovorima na pitanja koja ih interesuju,
obično odgovor najpre traže na FAQ stranama. Često ih ovaj odgovor
zadovoljava.
Pred autorima sajta, naročito pred urednikom teksta, stoji ni malo lak zadatak
da pažljivo izabere najvažnija pitanja, posmatrano iz ugla korisnika i da na
izabrana pitanja da jasne i jezgrovite odgovore.
FAQ stranu najbolje je da sastavlja više ljudi. U izboru pitanja i eksplikaciji
odgovora treba konsultovati menadžment i marketing tim kompanije. Takođe,
treba se služiti arhivom elektronske pošte. Naime, preko službene elektronske
adrese (npr: office@firma.com) klijenti često postavljaju pitanja, na koja se
pažljivo daju odgovori. Ova pitanja i odgovori mogu da posluže kao inspiracija
kod izrade FAQ strane.
Takođe, FAQ stranice ne smeju se smatrati konačnim i završenim. Urednik
sajta treba ovu stranicu često ažurirati, proširujući njen sadržaj. Dobra strana
sadržaja jeste e-mail adresa, locirana u podnožju FAQ strane, kojom se pruža
mogućnost klijentima da sami kreiraju ovu stranicu, tako što će putem
elektronske pošte dati sugestije i predloge.
Strukturu FAQ stranice čine dve celine. Uvodni tekst, kojim se objašnjava šta je
predmet pitanja i odgovora. U istom delu postavlja se e-mail adresa za slanje
sugestija i predloga korisnika.
Drugi deo sastoji se od pažljivo i jasno definisanih pitanja i odgovora.
Redosled eksplikacije teksta odvija se po obrascu:
¨ Pitanje
¨ Odgovor

Primer:

FAQ STRANICA verat.neta o uslovima hostovanja web sajtova

U okviru ove stranice obrađena su najčešće postavljana pitanja vezana za hostovanje

vaših prezentacija. Ukoliko imate neka pitanja vezana za hosting, a koja nisu ovde
obrađena možete ih uputiti na email:podrska@vhost.verat.net

40
Q: Zašto je vaš Web hosting tako jevtin?
A : Slažemo se da je cena veoma popularna. Razlozi za to su:
1. Virtuelne web prezentacije opterećuju naš izlazni link, a on je "mnogo" manje
opterećen od ulaznog.
2. Neki napredni koncepti (CGI,SSI,PHP,SQL) su omogućeni od početka, te nema
muke oko naknadnog nameštanja istih.

Q: Ako je moj sajt suspendovan, šta bi mogao da bude razlog?

A : Problemi sa plaćanjem: niste platili, istekla vam je kreditna kartica, lažno
korišćenje kreditne kartice... Tehnički razlozi: prekoračena kvota dozvoljenog protoka,
sajt prouzrokovao pad servera, zloupotreba servisa... Autorska prava: zaštićen softver,
zaštićeni mediji kao što su muzika i video... "Spam": masovno slanje elektronske pošte
putem našeg servera, promocija sajta na našem serveru masovnim slanjem e-mail-
ova.

Q: Kako da sadržinu formulara sa mog sajta pošaljem sebi na mail?

A : Koristite sistemski CGI pod nazivom "cgiemail", idite na
http://www.vasdomen.co.yu/cgi-bin/cgiemail bićete prebačeni na MIT.EDU (sajt
"proizvođača" ovog programa) na kome vas očekuje detaljno uputstvo na engleskom .
Ukoliko vam je ovaj program previše komplikovan, skinite program "Form Mail"
pisan u Perlu i instalirajte ga (potražite na http://freshmeat.net).

Q: Koji je broj vašeg računa?

A : Za sve informacije, vezane za uplate, možete da se informišete kod naše službe
hosting prodaje na broj telefona: +38111/3065332.

Q: Kolika vam je standardna disk kvota?

A : 2 GB. Ukoliko vam treba više nazovite 011/3065-332 i tražite hosting prodaju.

Q: Koliko e-mail adresa imam i kako da ih koristim?

A : Pretpostavimo da ste uzeli domen PROBA.CO.RS. Prezentacija je tada vidljiva na:
http://www.proba.co.rs. Vaše korisničko ime na serveru neka bude "user". Mi vam
nameštamo da sve poruke poslate na ???@proba.co.yu stižu u "poštansko sanduče"
korisnika "user" na serveru pop3.verat.net .
Dakle, office@proba.co.yu , webmaster@proba.co.yu. , nešto@proba.co.yu ... će stići
u "user"-ovo sanduče. Na vama je da te poruke preuzmete sa pop3 servera i
eventualno razvrstate.

Q: Mogu li da promenim domen?

A : Pored YU, kod nas možete registrovati i COM, NET, ORG domene po ceni od 1650
dinara. Za detaljnije informacije pozovite 011/3065-332 i tražite hosting prodaju.

Q: Kako se finalna verzija prezentacije prebacuje na vaš server?

A : Koristite FTP (File Transfer Protocol),odnosno neki FTP "client" (poslužiće i
standardni "Windows ftp.exe"). Adresa servera je www.vašdomen.co.yu , port je 21,
korisničko ime je isto kao za "dial-up", šifra takodje (mada možete tražiti da vam
promenimo šifru za "upload" prezentacije). Kada se ulogujete na server, na ći ćete
se u vašem "HOME" direktorijumu. Tu ćete naći poddirektorijume i to: log (trenutno
vas ne zanima) i www. Udjite u (pod)direktorijum www (cd www) i tamo prebacite sve
fajlove vezane za prezentaciju (html fajlove, jpg,gif slike...) (mput *.htm * ; mput *.jpg)

Q: Kako treba da se zove inicijalni html fajl?

41
A : Ili index.html ili index.htm ili index.php ili index.shtml (poslednja 2 ima smisla
koristiti samo ako smo vam omogućili podršku za PHP odnosno SSI).

Zadatak:

Uraditi FAQ stranu u kojoj će, kroz pitanja i odgovore, biti opisane studije na vašem
smeru.
Pridržavati se sugestija za izradu FAQ strane izloženih u ovoj vežbi.
Web stranica treba da ima oznaku strane – Moja FAQ stranica. Fajl snimiti pod
nazivom: faq.htm.
Ako saradnik ne stigne da pregleda vašu vežbu na času, fajl u prilogu poslati
elektronskom poštom na adresu: webdizajn@eposlovanje.org

Literatura:

¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik

¨ Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.

Pomoć na Internetu:

¨ www.webpronews.com/.../why-faq-pages-could-boost-your-google-rankings
¨ http://unicode.org/faq/
¨ http://www.seo.com/blog/using-faq-pages-to-capture-organic-search-traffic/
¨ www.faqs.org

42
 Vežba broj 6

STRANE SA USLOVIMA KORIŠĆENJA

INTELEKTUALNE SVOJINE

¨ Pojam i sadržina intelektualne svojine

¨ Softverska piraterija

¨ Klasifikacija softverske piraterije

¨ Osvrt na nastanak i razvoj autorskih prava

¨ Sadržaj ugovora o licenci

¨ Zadatak:
¨ Literatura:
¨ Pomoć na Internetu:

43
 STRANE SA USLOVIMA KORIŠĆENJA
INTELEKTUALNE SVOJINE
(Korisnički ugovor)

Pitanje zaštite intelektualne svojine izbija u prvi plan sa rastom uticaja Interneta, i,
uopšte sa ekspanzijom masovne kulture.
Istovremeno sa razvojem Interneta, naglo je napredovao i proces digitalizacije. Danas
se u digitalnom obliku mogu naći knjige, muzička dela, naučne i stručne publikacije,
filmovi i dr. Isto tako prikazi umetničkih dela najrazličitijih vrsta su digitalizovani i putem
Interneta postali dostupni zainteresovanim korisnicima. Tako je proces digitalizacije
znatno povećao vrstu i broj nematerijalnih dobara koja su se našla na tržištu, što je
otvorilo pitanje korišćenja intelektualne svojine.

Pojam i sadržina intelektualne svojine

Intelektualna svojina omogućava ljudima da poseduju i kontrolišu ostvarenu i priznatu

kreativnost i inovacije, koja postoji u nematerijalnom obliku (u obliku prava), isto kao
što ljudi poseduju vlasništvo nad materijalnim dobrima. Važno je da vlasnik
intelektualne svojine ima pravnu mogućnost da kontroliše njenu upotrebu i da prodajom
prava bude materijalno nagrađen. Ovo stimuliše obrazovane i talentovane ljude na
kreativnost i inovacije, jer svoja dela mogu da prodaju. Sa druge strane, zaštita
intelektualne svojine podstiče ne samo njeno dalje stvaranje, već i rast privrednih grana
koje su bazirane na njoj, kao što je, na primer industrija softvera, filmska industrija,
izdavaštvo i druge.

Intelektualna svojina pojavljuje se u četiri osnovne oblasti:

¨ Patenti (izumi). Radi se o proizvodima ili procesima koji se primenjuju u
industriji. Pronalazač kao autor patenta, raspolaže pravom da odluči kome
će dati odobrenje (licencu) za njegovo korišćenje i upotrebu. Patenti su
obično aplikativnog karaktera, tj. radi se o izumima primenljivim na
postojećoj tehnologiji. Prava patenata su teritorijalna, a ne internacionalna.
To znači da su regulisana propisima i da se razlikuju od države do države.
¨ Trgovačke marke (brendovi) koriste se za robu i usluge da bi se napravila
razlika među različitim proizvođačima. Trgovačka marka može biti reč,
grafički znak (logotip) ili kombinacija grafičkog rešenja i reči. Trgovačka
marka je sinonim za vizelni identitet proizvoda ili kompanije. Trgovačke
marke su zbog velikog značaja, pravno zaštićene ® . Marka se koriti da bi

44
 se ukazalo klijentima i javnosti da se radi o prepoznatljivom brendu
(proizvod ili usluga, ili kompanija) koji je po kvalitetu i funkcionalnosti
superiorniji od drugih. Sportska oprema Nejk je kvalitetnija, superiornija i
služi vlasniku kao statusni simbol u odnosu na kineske patike šangajke, koje
se mogu kupiti na pijacama ili u prodavnicama sa kineskom robom.
¨ Dizajn. Dizajn se vezuje za izgled. Podrazumeva se izgled celog proizvoda.
Dizajn obuhvata: grački oblik, konture, teksturu materijala i ornamentaciju.
¨ Autorska prava. Pod autorskim pravima podrazumeva se njihova zaštita.
Oblast primene autorskih prava je širok i primenjuje se na vizuelne i druge
umetnosti (film, softver, muzika, fotografiju i stvaralaštvo koje pripada
području multimedije u celini.
Autor koji kod odgovarajuće državne organizacije zaštiti delo autorskim
pravom, poseduje ekonomsku zaštitu. To znači da autor raspolaže svojim
delom u potpunosti. Ako neko želi da koristi njegovo delo, podnosi zahtev
za kupovinu licence, odnosno prava na korišćenje pod određenim uslovima,
a neki put i na određeno vreme.
Ako neko uz pomoć Interneta, na primer, počne neovlašćeno, bez dozvole
autora ili asocijacije kojoj pripada i koju je ovlastio kao pravnog zastupnika
da koristi delo nad kojim postoje autorska prava, može biti tužen sudu i
osuđen po odredbama krivičnog zakonika. Osim što može biti od nadležnog
suda biti oglašen krivim, lice koje je bez dozvole koristilo delo zaštićeno
autorskim pravima može biti osuđeno i na novčanu kaznu za štetu koju je
pretrpela organizacija ili pojedinac, čije je delo neovlašćeno korišćeno.

Softverska piraterija
Softverska piraterija je neovlašćeno kopiranje kompjuterskog softvera i digitalnih
multimedijalnih sadržaja, namenjenih tržištu (muzika na diskovima i filmovi). Većina
vlasnika računara shvata da je ovo nedozvoljen put pribavljanja softvera. Međutim,
zbog slabe platežne moći, pribegavaju ilegalnoj nabavci kopija dela intelektualne
svojine, koja je u vlasništvu i zaštićena je uredno propisima o autorskim pravima.

Softverska piraterija počela je naglo da se širi sa ekspanzijom Interneta kao

svetske računarske mreže. Piratske kopije softvera i multimedijalnih sadržaja (svet
šou biznisa) preplavile su Internet. Sajtovi za deljenje i razmenu fajlova (kao što je:
www.rapidshare.com) i torenti, predstavljaju veliki izazov za kompanije koje
poslovnu aktivnost zasnivaju na proizvodnji i prodaji autorskih prava u oblasti
industrije softvera i multimedije. Ove web lokacije omogućavaju i upload i download
softvera.

Klasifikacija softverske piraterije

¨ Piraterija krajnjeg korisnika
¨ Klijent – server Overuse
¨ Internet piraterija
¨ Hard disk loading
¨ Softver counterfeiting

45
Krajnji korisnik je konačni korisnik, koji je u svom računaru instalirao softver na koji
nema licencna prava. Ovde može da se radi o pojedincu ili kompaniji. Neovlašćenim
korišćenjem softvera smatra se i korišćenje akademskog softvera, koji je u akademskoj
sredini besplatan, kad se koristi u komercijalne svrhe, radi sticanja materijalne koristi.
Klijent-server Overuse je vrsta piraterije koju najčešće primenjuju kompanije. Radi se
o tome da je kompanija legalno platila licencu za određeni broj kopija softvera, a
stvarno je isti instaliran na većem broju računara.
Hard disk loading je oblik piraterije prodavaca računara. Da bi zadovoljili kupca, pored
operativnog sistema, na računar kupca instaliraju piratovani softver po njegovoj želji.
Softver counterfeiting Je vrsta piraterije softverom, gde se proizvede softver koji nije
pod licencom, a po funkcionalnosti i korisničkom interfejsu u potpunosti odgovara
softveru koji je zaštićen autorskim pravima.

Osvrt na nastanak i razvoj autorskih prava

Istorijski posmatrano, pravo intelektualne svojine pojavilo se prvi put 1545. godine. U to
vreme pojavilo se notno pismo, dakle mogućnost da kompozitor muzičku formu za
instrument ili grupu instrumenata upriliči u notni sistem i stavi je na papir. Pismeni
muzičari kupovali su takvo muzičko delo i izvodili su ga više puta, bez prisustva autora
(kompozitora).

Kad je reč o poštovanju prava intelektualne svojine, Internet je kontroverzan medij. Na

jednoj strani, proizvođači softvera trude se da što više kopija svojih aplikacija prodaju
preko Interneta. Na taj način smanjuju maržu, kao trošak trgovinskog posredovanja, a
ponekad smanjuju i porez, jer proizvod prodaju kupcu – građaninu druge države. Oko
37% prodaja preko Interneta odnosi se na kupovinu softvera ili drugih multimedijalnih
digitalnih sadržaja, koji se, kupovinom preko platne kartice, mogu dovući u vaš računar.
Sasvim suprotno, Internet je rasadnik u kojem se mogu naći piratske verzije
najraznovrsnijeg softvera, namenjenog za različite platforme. Naravno, besplatno.
Na web lokacijama koje se bave prodajom digitalnog sadržaja preko interneta ili
davanjem besplatnog sadržaja sa besplatnom licencom, postoje web strane koje
obično nose naziv: Uslovi korišćenja. Na sajtovima na engleskom jeziku ove stranice
imaju naziv Terms of Use. Linkovi koji ovde prema stranici o uslovima korišćenja,
prema konvencijama na webu, nalaze se u podnožju web sajta.
Na web strani (ili stranicama) Terms of Use detaljno su objašnjeni uslovi korišćenja
komercijalnih elektronskih sadržaja, kao i besplatnih sadržaja koje kompanija nudi
korisnicima za preuzimanje preko Interneta. Pogrešno se misli da je softver koji se
preuzima sa sajta kompanije kao besplatan (free) i da treba odmah ići na njegovo
preuzimanje sa Mreže i instalaciju. Prilikom ponude registracije, u instalacionom
postupku, ne treba odbijati besplatnu registraciju. Vlasnik koji je stavio u promet
besplatni digitalni sadržaj ima svoje ekonomske i marketinške motive i odbijanje da se
takav softver registruje kao besplatan može uskoro da ima za rezultat da se taj softver
više ne može pokrenuti na vašem računaru.

46
 Slika 1. stranica Terms of Use - http://creativecommons.org

Na Internetu postoji konvencija o publikovanju dokumenta o uslovima pod kojima se

može koristiti intelektualna svojina, koju će korisnik, pošto pročita uslove i prihvati ih,
moći da preuzme u svoj računar. Ovaj dokument jeste Ugovor o pravu korišćenja
intelektualne svojine, ako za korisnike koji plaćaju to pravo putem elektronskog
plaćanja na Internetu ili na drugi način, tako i za korisnike koji prihvataju ugovorne
obaveze za delo koje ne podleže obavezi plaćanja. Dakle, predmet ugovora može biti i
delo koje se daje besplatno, ali pod uslovima utvrđenim ugovorom. Uslovi pod kojima
se mogu koristiti autorska prva skraćeno se u engleskoj verziji naziva EULA, a na
srpskom, skraćeno: TOU.
EULA dokumenat izveden je u formi teksta i ima karakter obligacionog akta slobodnije
forme (ugovora dve strane, koje ugovor prihvataju slobodnom voljom). Ono što EULA
dokumenat razlikuje od klasičnog ugovora koji sastavljaju pravno učeni ljudi jeste
nedostatak paragrafa (Član 1, Član 2). Ovo je izbegnuto jer deluje vrlo ozbiljno i može
da ima za posledicu da kupac eventualno odustane od kupovine. Umesto paragrafa, u
formi opisnog teksta korisniku je predloženo da preuzima pravo na korišćenje
intelektualne svojine pod komercijalnim nazivom „ sowtver ABC„. Probni Trial period
traje mesec dana. Posle toga isto autorsko pravo može kupiti preko web sajta,
plaćanjem preko odgovarajuće platne kartice.
EULA dokumenat sadrži link ka web stranici na kojoj su opširnije data licencna prava,
kao i referentna e-mail adresa. U nekim slučajevima, tu je i telefonski broj za ostvarenje

47
kontakta. Na kraju EULA dokumenta korisniku su na raspolaganju dve opcije:
Prihvatam (I accept The agreement) ili: Ne prihvatam (I do not accept The agreement).
Prihvatanjem ugovornih uslova otvara se sesija za transfer tražene datoteke u računar
klijenta.

Slika 2. Ugovor o licenci za aplikaciju Word to PDF converter

Sadržaj ugovora o licenci

Na početku ugovora stoji da se radi o ugovoru o licenci sadržaja (digitalnog proizvoda,

datoteke, multimedijalnog sadržaja, fotografija – navesti ime), koji se prihvata preko
Interneta.

Ako ne prihvatite u daljem tekstu određene uslove, nećete moći da koristite proizvod
koji je predmet ugovora i preuzima se preko ove web strane.

Odeljak 1

Dodela licence

Samo pojedinac kome je kompanija za prodaju softvera ili drugog multimedijalnog

sadržaja (naziv kompanije) dodelila korisničko ime I lozinku, može da pristupi sadržaju i
da koristi preuzeti softver ili multimedijalni sadržaj. Korisnik koji je kupio licencu po
ovom ugovoru ni u kom slučaju ne sme da proizvod koji je predmet ugovora stavi na
Internet na server za deljenje i umnožavanje.

Sadržaj koji je predmet ugovora nije za dalju prodaju, već može koristiti samo za svrhe
unutrašnje stvari korisnika, kao što je vođenje svog poslovanja ili pružanje usluga
klijentima korisnika.

48
Korisnik prihvata da preuzeti sadržaj sa web lokacije ima vrednost i da je u vlasništvu
kompanije koja je vlasnik web sajta, preko kojega se sadržaj distribuira preko Interneta.
Suvlasnici sadržaja koji se preuzima pod uslovima korišćenja mogu biti i treća lica, kao
što su na primer provajderske kuće.

Ako korisnik želi da koristi preuzeti sadržaj na način koji nije predviđen ovim ugovorom,
zatražiće dozvolu od kompanije u čijem je vlasništvu sadržaj, uz pismeni opis namene i
druge namene (šta se zahteva). Takve dozvole može izdati samo kompanija u čijem je
vlasništvu sadržaj koji je izložen prodaji preko ovog web sajta. Davanje takvih dozvola
može prouzrokovati dodatne naknade koje plaća korisnik.

Odeljak 2

Lozinka i zaštite

Korisničko ime i lozinka su lični i poverljivi. Zabranjuje se prenošenje ili deljenje sa

drugim licima korisničkog ID-a i lozinke i otkrivanje korisničkog ID-a i lozinke od
neovlašćenog lica, koje nije korisnik po ovom ugovoru. Kršenje ovih pravila, rezultira
oduzimanjem prava na dalje korišćenje sadržaja koji je korisnik kupio na web lokaciji i
obavezu nadoknade štete kompaniji koja je vlasnik sadržaja.

Odeljak 3

Rezervacija prava

Kompanija prodavac sadržaja preko Interneta I provajderska kuća zadržavaju sva

prava, izmene, poboljšanja sadržaja koji je predmet ugovora (upgrade i nove verzije
softvera).

Odeljak 4.

Trajanje i prestanak

Ovaj ugovor stupa na snagu odmah. Ovaj sporazum će biti na snazi godinu dana i biće
automatski obnavljan narednih godina, osim ako nije prekinut iz razloga koji su u
ugovoru navedeni.

Ugovorene strane na sopstveni zahtev imaju pravo raskida ugovora i pre isteka
njegovog trajanja, s tim što mora obavestiti drugu stranu o tome pismenim putem,
mesec dana pre raskida.

Odeljak 5

Garancije kompanije koja je vlasnik sadržaja koji je predmet kupovine preko Interneta
da ima pravo da dodeli licencu korisniku i da se sadržajem ne krše prava intelektualne
svojine trećih lica (odredba koja govori o tome da nije u pitanju trgovina piratovanim
softverom).

49
Odeljak 6

Naknade štete po korisnika

Korisnik ima pravo na naknadu štete ako se pokaže da je kupio sadržaj za koji ima
autorsko pravo druga kompanija, koja mu osporava pravo na licencu. Naknada
podrazumeva povraćaj novca kao i sudske i advokatske troškove.

Odeljak 7

Autorska prava

U pogledu autorskih prava, obe strane će se pridržavati Zakona o autorskim pravima i

drugih konvencija koje uređuju ovu materiju.

Odeljak 8

Odgovornost korisnika

Korisnik preuzima svaku odgovornost u vezi planiranih rezultata koje je imao da ostvari
sa sadržajem koji je predmet ovog ugovora. Ako kupovinom sadržaja nije ostvario
poslovne rezultate koje je planirao, strana prodavac ne snosi nikakvu odgovornost.

Odeljak 9

Izuzeće od garancije

Odabrani sadržaj (proizvod) za korisnika je dat “kao što jeste“ i kompanija ne daje
garanciju u pogledu njegove upotrebe bez grešaka (bagova).

Odeljak 11

Opšte

Ovaj ugovor će biti regulisan zakonima države Srbije. Konvencija Ujedinjenih Nacija
neće upravljati ovim ugovorom.

Isključiva nadležnost za sve akcije koje proističu iz ovog ugovora nadležan je Prvi
opštinski sud u Beogradu.

Zadatak:
Uradite Ugovor o licenci za zamišljeni proizvod u vašem vlasništvu koji se prodaje
preko Interneta (softver, igra, multimedijalne datoteke, e-book).

50
Proizvod izložen prodaji na Internetu ne može biti roba u fizičkom smislu, koja se
isporučuje preko zamoljene organizacije (na primer, preko pošte), već datoteka koja se
po prihvatanju ugovornih uslova isporučuje u arhiviranoj formi.
Ugovor, prema opisanoj konvenciji u pogledu sadržaja, treba da bude na srpskom
jeziku i pisan lokalizovanim pismom. U softveru za izradu web sajtova, za izradu ove
strane koristiti alatke za izradu formulara.
Uraditi izlaznu stranu, koja se otvara pokretanjem dugmeta NEXT. Na izlaznoj strani
nalazi se kratka informacija o vlasniku, nazivu digitalnog proizvoda, tipu datoteke u
pogledu dužine prava korišćenja (freeware, shareware, trial), kontakt adrese (www, e-
mail) i link za preuzimanje datoteke arhivirane .ZIP arhiverom.
Datoteke u .htm formatu snimiti na sledeći način.
Dodeliti oznaku strane: Ugovor o licenci – naziv softverskog proizvoda. Datoteku
snimiti pod nazivom: ugovor.htm. Izlaznoj strani dodeliti oznaku: Naziv softvera koji se
nudi korisniku (npr. naziv video igre). Drugu datoteku snimiti pod nazivom:
program.htm.

Literatura:

¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik

¨ Rastko Ilić: Osnovi intelektualne svojine
¨ Mr Snežana Šarboh: Elektronska trgovina i intelektualna svojina

¨ Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.

Pomoć na Internetu:

¨ http://creativecommons.org/
¨ http://business.cch.com/help/License_Agreement.htm
¨ http://www.microsoft.com/scg/info/cpyright.mspx
¨ www.truste.com

51
52
 Vežba broj 7

STRANE NAMENJENE ŠTAMPANJU

¨ Priprema strane za štampu

¨ Izrada strane za štampu u HTML-u

¨ Zadatak 1:

¨ Izrada strane za štampu u CSS-u

¨ Izrada strane za štampu u .PDF formatu

¨ Zadatak 2:
¨ Literatura:
¨ Pomoć na Internetu:

53
 STRANE NAMENJENE ŠTAMPANJU

Sve do početka milenijuma na Webu su se mogle sresti stranice optimizovane za

objavljivanje na monitoru korisnika. Web dizajneri su u međuvremenu shvatili da
korisnici često imaju potrebu da web strane štampaju na svojim štampačima, kako bi
se služili odgovarajućim sadržajem i u vremenu kad se ne nalaze pored računara i
nisu povezani na Internet.
Izlaz je pronađen u tome da se, uporedo sa stranicom optimizovanom za štampu na
ekranu, rade stranice namenjene štampanju.
Danas je uobičajeno da se celokupan sajt ili one celine za koje se pretpostavlja da bi
mogle biti interesantne korisnicima za štampu, prilagođavaju potrebama štampe.

Slika 1. Stranica – www.b92.net, opciono nudi štampu.

Priprema strane za štampu

Strana za štampu može se pripremiti na tri načina:

1. Izradom posebne .htm datoteke koja se po sadržaju značajno razlikuje od stranice
prirpemljene za štampanje na ekranu.
2. Izradom stranice koja sadrži eksplikaciju CSS 2.0 specifikacije, namenjene
štampanju.
3. Izradom stranice u .PDF formatu

54
Izrada strane za štampu u HTML-u

Web dizajneri najčešće pribegavaju izradi stranice za štampu, oslanjajući se na

stranicu pripremljenu za ekran. Ovde važe sledeća pravila. Sa stranice namenjene
ekranu briše se zaglavlje sajta, a postavlja jedino logotip u gornjem levom uglu.
Isključuje se kaskadni stil, koji je upravljao sadržajem na stranici optimizovanoj za
ekran, isključuje se celokupan navigacioni sistem i isključuje se sekcija (kolona, desno)
za promocije (baneri, flash objekti i sl).
Na taj način postiže se efekat da se sa stranice isključi sve što nije bitno za štampani
materijal. Isključivanjem objekata u bitmapiranoj i vektorskoj grafici postiže se ušteda
tonera štampača korisnika.

Slika 2. stranica www.b92 namenjena ekranu

55
 Slika 3. Ista stranica www.b92 namenjena štampanju

Zadatak 1:

Po slobodnom izboru pronađite na webu stranicu. Snimite sadržaj stranice u računar.

Editujte datoteku u programu DreamWeaver i napravite novu stranicu za štampanje.
Stranicu snimite pod naslovom: print1.htm
Studenti koji ne završe zadatak na vreme, stranicu za štampu, zajedno sa stranicom
za publikovanje na ekranu treba da pošalju kao arhivu na email adresu:
webdizajn@eposlovanje.org.

Izrada strane za štampu u CSS-u

CSS specifikacija 2.0 omogućava prilagođavanje html dokumenta štampanju.

U zaglavlje web strane potrebno je dodati tag:
<LINK REL=”alternate” MEDIA=”print”
HREF=”moj_dokument.ps”
TYPE=”application/postscript”>

56
Pomoću CSS-a mogu se definisati beline, paginacija strana za štampu, veličina
papira, naslovi i međunaslovi. Jednostavno, primenom CSS specifikacije za štampu
moguće je optimizovati dokumenat za štampu koji ispunjava standarde u pogledu
belina, implementiranih grafičkih objekata, uređenja teksta, veličine naslova i
podnaslova i sl.

Izrada strane za štampu u .pdf formatu

Web dizajneri često se opredeljuju da stranice namenjene štampanju pripreme u PDF

formatu. Neki programeri PDF format koriste i za publikovanje sadržaja na ekranu. Pdf
format je u velikoj upotrebi u elektronskom izdavaštvu. Početkom milenijuma potisnuo
je druge softverske alate, tako da se danas pripreme za ofset štampu rade u PDF-u.
Poslednjih nekoliko godina Google pretraživač ovladao je tehnologijom indeksiranja
sadržaja datoteka u PDF formatu, što je ovaj format učinilo još više upotrebljivim na
tržištu multimedije.
Za ofset štampu datoteka treba da bude optimizovana na gustinu od 300-600 piksela
po inču. Takođe, priprema mora biti u formatu Mirrored Output. Radi se o tome da
slika koja se dobija na ekranu datoteke namenjene štampariji treba da ima oblik slike u
ogledalu – čita se s desne prema levoj strani. Podešavanje ove opcije vrši se iz menija
Print/Propeprties/Advanced/PostScript Options/Mirrored Output/Yes.
Slaba strana upotrebe PDF datoteka na web stranama sastoji se u tome što neki web
pregledači ne sadrže plug in koji bi omogućavao da se PDF datoteka obradi u čitaču
web-a. Naprotiv, ako nemate Acrobat Reader – nećete moći da učitate datoteku. Ovde
je zgodno napomenuti da program Foxit reader jeste veoma dobar i brz pregledač
PDF datoteka.
PDF format za štampu treba upotrebljavati u situacijama kad HTML i CSS kodom ne
možete da izrazite sadržaj koji želite da ponudite korisniku. Na primer, ako se radi o
dokumentu koji sadrži tehničke crteže i sl, takav dokument treba konvertovati u PDF
datoteku.
Za izradu PDF datoteke koristi se program Adobe Acrobat (tekuća verzija je 9.0). Sve
verzije od 7 – 9.0 uspešno pokrivaju pregledače PDF-a.

Zadatak 2:

Uradite u softveru za obradu teksta tabelu u vodoravnoj (landscape) orijentaciji pod

nazivom: Raspored nastave druge godine smera NRT za tekući semestar. Datoteku
uraditi u beserifnom fontu. Datoteku snimiti pod nazivom: nrt3.doc. Datoteku
konvertovati u PDF dokumenat. Gustina grafike – 300 piksela; format papira za
štampu: A4.

57
Studenti koji ne završe zadatak u toku vežbi, stranicu konvertovanu iz Worda u PDF
format treba da pošalju kao arhivu na email adresu: webdizajn@eposlovanje.org

Slika 4. Korisnički interfejs PDFConverter (meni Print)

Literatura:

¨ Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomoć na Internetu:

¨ www.elitesecurity.org
¨ www.dizajnzona.com
¨ www.devprotalk.com/
¨ http://foxitsoftware.com/pdf/rd_intro.php

58
 Vežba broj 8

VIZUELNI IDENTITET KOMPANIJE

¨ Kompanijska boja

¨ Klasifikacija logotipa po načinu dizajniranja

¨ Kombinacija grafike i tipografskih elemenata

¨ Ligature
¨ Zadatak:
¨ Pomoć na Internetu:

59
 VIZUELNI IDENTITET KOMPANIJE

Početkom šezdesetih godina u Americi nastao je pojam korporativnog identiteta.

Korporacijom se u ekonomiji naziva velika ekonomska organizacija, koja poseduje
vlasnički kapital milionske vrednosti i plasira proizvode ili usluge ne samo u matičnoj
državi nego i u drugim zemljama.
Svetska ekonomija šezdesetih godina dvadesetog veka počela je da beleži snažan rast
i širenje na svetsko tržište. Pojavio se veliki broj ekonomskih organizacija (preduzeća) i
otud se nužno nametala potreba za kreiranjem korporativnog identiteta. Bilo je, naime,
potrebno, u javnosti stvoriti projekciju „lica“ kompanije, tako da kompanija ima neke
osobene crte i razlikuje se od drugih kompanija koje na istom tržištu izlaze sa istim
proizvodom ili uslugom. Dakle, konkurencija je naterala kompanije da se bave
dimenzioniranjem sopstvenog lika, okrenutog prema javnom mnjenju i, uopšte,
klijentima.
Oko kreiranja korporativnog identiteta razvile su se čitave nauke. Nema kompanije koja
je danas izložena svetskom tržištu, a da ne brine o svom korporativnom identitetu.
Korporativni identitet, ili „lice koje o sebi kompanija stvara“ je višedimenzionalan. Njime
se bave stručnjaci za kreiranje tog identiteta, kojima je ovo stalni zadatak. Pomenimo
samo neke dimenzije korporativnog identiteta: odnos kompanije prema gorućim
pitanjima današnjice (zaštita i unapređenje životne sredine i nezaposlenost). Naravno,
kompanija o ovim tako značajnim pitanjima za društvene kolektivitete i pojedince
zauzima pozitivan stav. Kompanije javno doniraju brojne društvene akcije, koje se od
strane običnih ljudi mogu oceniti humanitarnim. Kompanija formira zadužbine, odakle
se finansira školovanje izuzetnih talenata. Finansiranje projekata u oblasti kulture, na
primer pozorišnih predstava, sportskih takmičenja (generalni sponzor) i sl, jesu samo
neke od aktivnosti na kreiranju korporativnog identiteta.
Korporativni identitet delom se realizuje kroz umetničku stranu – vizuelni identitet
kompanije. Korporativni identitet uspešno se gradi ako kompanija ima već urađen
vizuelni identitet, kao „vizuelni znak prepoznavanja“ u odnosu na ostale kompanije.
Lice kompanije se u javnosti pojavljuje kroz njen vizuelni identitet.
Vizuelni identitet kompanije sastoji se iz logotipa i kompanijske boje.
Logotip je grafički znak kompanije ili institucije. Izveden je u jedinstvenom grafičkom
stilu i predstavlja mešavinu grafičkih elemenata (likovnih i tipografskih celina) ili je
eksplikacija specifičnog grafičkog rešenja.
Logotip treba da bude izveden jednostavno i da se jasno i trenutno prepoznaje kao
aplikacija kako u boji tako i u crno beloj štampi. Grafički složeni logotipi danas nisu u
modi i teško se pamte. Logotip ima zajedničkog sa brendom kompanije. U tom smislu
logotip je ništa drugo do deo vizuelnog identiteta kompanije, organizacije ili institucije.
Logotip predstavlja firmu, njenu delatnost i izdvaja je od konkurencije. Jednostavnost

60
oblika i forme, izbor boja i moderna tipografija i likovno rešenje, odlike su dobrog
logotipa.

Kompanijska boja

Sastavni deo vizuelnog identiteta jeste kompanijska boja. Zaglavlje i interfejs

korporativnog sajta podrazumevaju implementaciju kompanijskog logotipa u levom uglu
i pozadinsku boju kompanije, koja čini zaglavlje i centralni navigacioni sistem. Logotip
kompanije je vruća tačka (link) koji prema konvenciji na Webu vraća korisnika na
početnu stranu.
Kompanijska boja ne sme biti „neodređena“. Najbolje je za kompanijsku boju uzeti
jednu od šesnaest osnovnih boja. Kompanijska boja treba da odgovara boji koja se
može u izvornom obliku štampati u ofset štampi. To znači da izabrana boja treba da
pripada jednoj od 800 boja iz engleskog industrijskog standarda Pantone.
Prilikom izbora kompanijske boje treba voditi računa o značenju boja u našoj kulturi i
izabrati boju koja odražava polje delatnosti kompanije.

Klasifikacija logotipa po načinu dizajniranja

1. Logotip izveden iz niza usklađenih grafičkih elemenata. Ovaj tip logotipa

karakterističan za kompanije koje postoje dugi niz godina i koje su svoj vizuelni
identitet uredile u nekom prošlom vremenu.

Slika 1. Logotipi Beogradskog univerziteta i Košarkaškog kluba C. zvezda

Ovom tipu logotipa pribraja se logotip Visoke škole elektrotehnike i računarstva

strukovnih studija.

Slika 2. Logotip Visoke škole elektrotehnike i računarstva

Logotipima predstavljenim na slici 1. i 2. nedostaje modni stil, karakterističan za epohu
globalizacije. Sastavljeni su iz više likovnih ili tipografskih elemenata i zatvoreni su u
crtež. Ovakvi logotipi teško se pamte. Osnovni smisao – lako i brzo prepoznavanje
logotipa kao vizuelnog identiteta kompanije ili institucije ovim tipom zatvorenog logotipa
nije zadovoljen.

61
Globalizacija je sinonim za otvorenost tržišta, kultura, komunikacija, slobode, migracija
stanovništva… Ništa što je omeđeno unutar kruga ili druge geometrijske slike nije u
duhu globalizacije.
Logotip škole, osim što nije moderan, jer je omeđen krugom, ne emituje nikakvu
poruku. Iako škola ima sedam studijskih programa, i pored svih programskih razlika –
ono što bi u formi vizuelnog identiteta ujedinilo sve programe u jedan – jeste tipografski
logotip malog slova – e, vešto dorađen. E simbolizuje sve što je elektronski zasnovano
– od elektronike do elektronskog poslovanja.

2. Tipografski logotip. Tipografski logotip dizajniran je iz fontova. Kompanija ili

institucija može biti predstavljena jednim ili sa dva slova ili punim nazivom
kompanije, napisanim u odgovarajućem asocijativnom fontu. Tipografski logotipi
smatraju se modernim i lako se pamte.

Slika 3. Stari IBM logo (1945) i aktuelni, čisto tipografski

Danas, najveći broj kompanija ima tipografske logotipe ili jednostavne grafičke
otvorene logotipe, koji se lako uočavaju i pamte. Logotip nosi brend poruku
potencijalnom potrošaču.

Slika 4. Nike – pokret u prostoru

62
 Slika 5. Vešto dizajnirani tipografski logotipi – Idea i Moja kravica

Kombinacija grafike i tipografskih elemenata

Jedan broj kompanija i institucija odlučio se za složenija rešenja: kombinaciju likovnih

elemenata i tipografije. Na taj način, tipografijom kao tekstom dopunjen je vizuelni
identitet, koji je naglašen likovnim rešenjem.

Slika 6. Komtrejd, novi logotip; Biciklistički savez Jugoslavije i Aerodrom

Beograd

Logotip Aerodroma Beograd nastao je ranije. Aerodrom je sagrađen 1962. godine i

vizuelni identitet toga vremena potvrđuje izrečenu tezu.

Ligature

Ligature su, najjednostavnije rečeno, dva ili tri slova spojena u jedan slovni znak.
Slovni znak nastao tipografskom obradom na ovaj način može da bude logotip
kompanije. Stari Egipćani su u svojim neponovljivim hijeroglifima spajali znake u jedan.
Tako su nastale prve ligature u istoriji, pre pojave industrijskog doba i marketinga:

63
 Slika 7. Hijeroglifi: ligatura nastala spajanjem znakova golub i pismo (pismonoša)
Najeminentniji srpski web dizajner Goran Pilipović - „Bluesman“ dizajnirao je logotip
studijskog programa Elektronsko poslovanje kao susretanje slova E i B – Electronic
Bussines:

Slika 8. logotip studijskog programa

Elektronsko poslovanje (ligatura)

Slika 9. Logotip smera Elektronsko poslovanje u zaglavlju web strane

Zadatak:
U softveru za bitmapiranu grafiku uradi logotip virtuelne kompanije ili institucije, za
potrebe poslovnog sajta (domaći zadatak broj 2). Logotip snimiti u formatu .JPG pod
naslovom: moj_logo.jpg

Pomoć na Internetu:
¨ http://www.serbianlogo.com/ - kolekcija od preko 1800 logotipa srpskih
firmi, organizacija i institucija
¨ http://coollogodesigns.blogspot.com/2009/09/10-posts-of-inspirational-and-
creative.html - cool logo design
¨ http://www.adfont.com - besplatni fontovi
¨ www.dizajnzona.com

64
 Vežba broj 9

KOMPOZICIJA FOTOGRAFIJE

¨ Simetrična kompozicija

¨ Asimetrične kompozicije

¨ Tačka interesa

¨ Pravila postavljanja objekata i linija unutar fotografije

¨ Pravilo trećine

¨ Zlatni presek

¨ Pravilo dominacije
¨ Zadatak:
¨ Literatura:
¨ Pomoć na Internetu:

65
 KOMPOZICIJA FOTOGRAFIJE

Web definitivno ne može bez fotografije. Od pojave pregledača Mosaic (1993)

fotografija je sve više zastupljena na webu. Postoje berze fotografija, gde se radovi
fotografa iz celog sveta mogu kupiti ili preuzeti besplatno, pod uslovom da i vi
participirate sa svojim radovima. Postoji, takođe, plac na Internetu gde možete
pokazivati svoje fotografije zaljubljenicima u ovu uvek aktuelnu umetnost.
Zamislite se na trenutak – svuda oko vas fotografije. Fotografije sa letovanja,
rođendana i venčanja; sa turističkih putovanja. Amaterske. Razlikuju se od fotografija
na profesionalno urađenim web lokacijama, fotografija u raskošno opremljenim
magazinima, pa i u dnevnim novinama. Druga vrsta fotografija jesu delo
profesionalaca.
Ono što razlikuje profesionalnu fotografiju od amaterske jeste poštovanje pravila
kompozicije.
Reč kompozicija u etimološkom značenju predstavlja nešto što je celina, sastavljena iz
delova, objekata i linija; miks.
Kompozicija fotografije sastoji se iz pravila, koja su izvedena iz raznih područja ljudske
delatnosti koje su se razvila prije pojave fotografije kao npr. slikarstva, dizajna i
arhitekture.
Šta je kompozicija? Slika po pravilu ima panoramsku ili portret orijentaciju pravougaoni
oblik). Veština rasporeda sadržaja (različitih elemenata) unutar granica pravougaonika
jeste kompozicija.
Drukčije rečeno, kompozicija je pojam koji u likovnoj umetnosti označava strukturu koju
grade likovni elementi u svom međusobnom odnosu.
Šta je zajedničko fotografskoj, muzičkoj, slikarskoj, vajarskoj i železničkoj kompoziciji?
Razmeštaj elemenata unutar celine – gde je šta i koliko čega ima!
Kompozicija može biti simetrična i asimetrična.
Simetrična kompozicija retko se primenjuje. Koristi se kad postoji razlog da se na
fotografiji nešto snažno izrazi. Nedostatak je u tome što ljudi nisu navikli na simetrične
prizore iz života, tako da ovaj oblik kompozicije kratko zadržava pažnju.
Simetrična kompozicija pretpostavlja oblik koji se na slici nalazi u centru, na
podjednakom odstojanju od gornje, donje, leve i desne ivice slike.
Dakle, unutar fotografije postoji jedan ili više elemenata, koji mogu ispunjavati sledeće
oblike: simetričan, dijagonalan, vertikalan, vodoravan, na polovini, kružni i piramidalan.

66
Slika 1. Jagoda u simetričnoj kompoziciji.

Slika 2. P. Staletić –Mesečina na Zlatnim Pjascima (simetrična kompozicija)

Simetrična kompozicija u fotografiji I vizuelnim umetnostima koristi se vrlo oprezno.

Umetnik pribegava ovoj vrsti kompozicije, koja stavlja objekat u centar fotografije, kad
želi nešto snažno da naglase.

Smisao primene simetrične kompozicije je da izazove šok kod gledaoca.

U zavisnosti od scene, simetrija može da bude odlična za dobru fotografiju, ali samo
ako postoji jaka kompozicija i dobra tačka interesovanja, u suprotnom je treba u
potpunosti izbegavati.
Osnovni nedostatak simetrije jeste u nespremnosti gledaoca da se duže zadrži na slici.
Zakon dobre fotografije: zadržati što duže gledaoca na slici.

Asimetrične kompozicije

Na sledećim fotografijama biće prikazane najčešće korišćene asimetrične kompozicije.

Na nekim fotografijama kao primer uzete su slike starih renesansnih majstora. Iz toga
se može izvući zaključak da fenomen kompozicije ili pravila miksa fotografskih
elemenata i linija postoje u kulturi u prošlosti I da je poznavanje I dosledna primena tih
pravila pojedine umetnike činilo umetničkim veličinama u svom vremenu. Istorija im je,

67
takođe, odala priznanje jer su ostali besmrtni do današnjih dana, pošto se njihova
imena I dela pominju i danas i služe kao primeri iz kojih se uči .

Asimetrične kompozicije u likovnim umetnostima i na fotografiji dominiraju, jer

se u suštini doživljaj čoveka sveta koji ga okružuje, percipira čulom vida,
najčešće asimetričan. Drugim rečima, naši svakodnevni vizuelni doživljaji
stvarnosti sastoje se iz prizora u prirodi koji je po pravilu asimetričan. Otuda
pravila kompozicije i potreba da se vizuelno izrazi na način na koji postoji u
poretku stvari u prirodi.
Asimetrične kompozicije objekata i linija, kao standardne celine ili rešenja,
prikazane su na sledećim fotografijama.
Dijagonalna kompozicija veoma je popularna kod likovnih umetnika. Na slici (sl. 3)
srednjevekovnog slikara i arhitekte Mikelanđela – Polaganje u grobnicu, prikazan je
biblijski detalj polaganja tela Isusa Hrista u grobnicu.
Zamišljena dijagonala počinje u levom donjem uglu i završava se u gornjem desnom
uglu. Na toj liniji postavljeni su svi likovni elementi.
U skladu sa pravilima čitanja i pisanja u hrišćanskoj, zapadnoj civilizaciji, slika se čita
po značaju likova s leve u desnu stranu. Umetnik je i o tom važnom detalju vodio
računa.

Slika 3. Dijagonalna kompozicija:

Mikelanđelo: Polaganje u grobnicu Slika 4. Vodoravna kompozicija. Davinči: Tajna
večera

68
 Slika 5. Vertikalna kompozicija: Breze

Slika 6. Piramidalna kompozicija: Rubens

Sjedinjenje s Bogom

Slika 7. Kružna kompozicija:

P. Staletić: Kupole Hrama Svetog Slika 8 Linijska kompozicija – Vetrenjače u
Save na Vračaru nizu u Holandiji.

Linije I oblici predstavljaju osnovni građevinski

materijal fotografa.

Veštom kombinacijom linija i objekata u okviru

pravila kompozicije moguće je ostvariti
zanimljive fotografije.

Pored najčešćih oblika fotografske kompozicije, postoje pravila raspoređivanja oblika i

linija, kao osnovnog materijala unutar prostora koji je obuhvaćen fotografijom. Sa
načela opšteg i šablona, koji je prikazan u odeljku o oblicima kompozicije, prelazimo

69
na dublju analizu, ulazimo u unutrašnjost fotografije I istražujemo moguće tipove
odnosa između njenih elemenata I linija.

Tačka interesa

Tačka interesa bitna je za

fotografiju kao što je matica
bitna za košnicu. Oko
postavljene tačke interesa kreću
se u odgovarajućim
proporcijama I odnosima oblici I
linije, a tačka interesa je onaj
objekat ili linija koja se odmah
primeti, prema kojem sve teži I
koja dominira fotografijom.
Fotografija, da bi odigrala ulogu
da što duže zaokupi pogled
gledaoca I da pošalje snažnu
vizuelnu poruku, mora imati
jasno izraženu tačku interesa.
Fotografija može da ima samo
Slika 9. Tačka interesa na dijagonalnoj kompoziciji
jednu tačku interesa.
predstavlja naočare (pravilo trećine)
Postavlja se pitanje – gde na
fotografiji smestiti tačku interesa?

Pravila postavljanja objekata i linija unutar fotografije

Pravilo trećine

Deoba na trećine u vizuelnim umetnostima i svakidašnjem životu izaziva estetski

osećaj za skladnost i slikovitost. Fotografija snimljena poštovanjem pravila trećine
prijatno se projektuje u oko gledaoca i deluje normalno i logično. Slika snimljena na
osnovu ovog pravila zadržava dužu pažnju gledaoca, što ima za rezultat da je gledalac
u stvari analizira i postepeno uživa u otkrivanju njenih skrivenih poruka.
Princip trećine smatra se danas osnovnim i najvažnijom principom u pravljenju
kompozicije u vizuelnim umetnostima.
Pravilo trećine sa podjednakim uspehom se primenjuje kod fotografija snimljenim u
panoramskoj i portret orijentaciji.

70
Slika 10 . Kružićima su označene Slika 11. P. Staletić: Ruze u mojoj basti
tačke interesa kod pravila trećine. (dijagonalna kompozicija).
Ovde treba smestiti objekte ili linije.
Sredinu izbegavati.

Zlatni presek

Zlatni presek je vrlo popularan način kombinacije objekata i linija unutar fotografije kao
celine. Vrlo je sličan pravilu trećine. Shematski se može prikazati na sledeći način:

Slika 12. Primena pravila zlatnog preseka Slika 13. Primena pravila zlatnog preseka

71
Slika 14. Kod zlatnog preseka tačka interesa je Slika 15. Rembrant (holandski
matematički izračunata. Ovde važi princip: manji slikar, XVII vek); autoportret. Polje
deo, odnosi se prema većem, kao veći prema interesa – desno oko nalazi se u
trećini. zlatnom preseku.

Sličnosti i razlike u pravilima kompozicije Pravilo trećine i pravilo Zlatni presek

Slika 16. Postoji velika sličnost, ali ne i

podudarnost između pravila trećina i
pravila zlatnog preseka.

Na slici su prikazani unutrašnji kružići

kao mesta tačke interesa kod primene
pravila zlatnog preseka.

Spoljni kružići na slici predstavljaju

tačke interesa u koje treba smestiti
objekte ili linije, kod primene pravila
trećina.
Sl. 16. Pravilo trećine (spolja) i z. presek - unutra

Pravilo dominacije

Izvorno i etimološki, dominacija (od lat. dominari - gospodariti, vladati) označava

prevlast, ono što se ističe prema ostalom. U likovnom jeziku dominantom nazivamo
onaj element koji čini glavni sadržaj i vizualni centar pažnje i u kompoziciji.
Kod dominacije kao fotografskog izraza, potrebno je istaći kontrasno svojstvo prema
ostatku objekata i linija fotografije.

72
Slika17. P. Staletić –
Razgledanje bižuterije
(pravilo trećine)

Sve treba da bude podređeno i u drugom planu u odnosu na objekt interesa.

Dominacija se ostvaruje oblikom, svetlinom i veličinom.

Zadatak:

U softveru za izradu web sajtova uradite četiri strane. Svaka od strana treba da
sadrži fotografiju iz vaše arhive ili sa weba.

1. Napravite tri strane sa fotografijama od kojih svaka pokriva jedan od

opisanih oblika kompozicije (dijagonalni, vodoravni, kružni, linijski,
piramidalni, simetrični). Tekstom objasniti iz kojih razloga izabrana
fotografija na vašoj web strani pripada odgovarajućem obliku.
2. Napravite jednu stranu sa fotografijom u kojoj će biti primenjeno jedno od
opisanih pravila kompozicije – pravilo trećina, zlatni presek ili dominacija
i opišite ispod slike primenu pravila na konkretnoj fotografiji.
3. Sve četiri web strane treba da imaju ispunjeno zaglavlje prema
uputstvima sa prve vežbe.

Literatura:

¨ Milan Fizi, Fotografija, Zagreb, 1966.

¨ Belić Đulijano, Škola fotografije, IV izdanje, Pula, 2004.

Pomoć na Internetu:

¨ http://gawno.com/2009/05/78-photography-rules
¨ http://users.beotel.net/~fotogram/stranice/Licni_pogled_tekstovi.htm
¨ http://stock.d2.hu
¨ http://www.zuadobank.com
¨ www.corbis.com

73
74
 Vežba broj 10

OPTIMIZACIJA FOTOGRAFIJE ZA WEB

¨ Obrada digitalne fotografije za publikovanje na webu

¨ Dodavanje teksta

¨ Optimizacija slike na rezoluciju od 72 piksela

¨ Pomoć na Internetu

75
 OPTIMIZACIJA FOTOGRAFIJE ZA WEB

Web sajt se ne može zamisliti bez fotografija. Zaglavlje sajta, kao podrazumevajuća
celina, obično je urađeno kao slika (fotografija).
Pregledači Weba (browseri), kao što su: Internet Explorer, Firefox, Google Chrome,
Opera, Safari, Android i drugi, mogu da obrade i prikažu tri vrste fotografija na ekranu
korisnika - .JPG, GIF i PNG.
Svaki drugi bitmapirani format (BMP, RAW, TIF) nije podržan na Webu i njegova
upotreba na web stranama tražiće od korisnika da fotografiju snimi na određenoj
lokaciji u računaru, kako bi je odloženo pregledao preko drugih softverskih alata (na
primer, preko pregledača bitmapiranih slika ili preko editora za bitmapiranu grafiku).
Digitalni foto aparati u potpunosti su zamenili ranija rešenja – mehaničke aparate koji
su koristili celuloidnu filmsku traku. Digitalni aparat sadrži jedan ili više foto osetljivih
CMOS uređaja, smeštenih iza objektiva, koji može kvalitetno i verno da prikaže prizor
koji je fotograf želeo da sačuva.
Na tržištu je prisutan veliki broj digitalnih foto aparata, različitih robnih marki, sa
tehničkim karakteristikama koje ih čine amaterskim ili profesionalnim uređajem.
Gustina zapisa fotografije meri se po inču površine i iskazuje se megapikselima.
Fotografija je slika; ima oblik pravougaonika i gustina slike dobija se kada se pomnoži
stranica A stranicom B.
Profesionalnim digitalnim foto aparatima pribrajaju se uređaji koji imaju izmenljive
objektive, ležište za priključak eksternog blica i dva formata digitalne fotografije: JPG i
RAW.
Za razliku od JPG formata, koji je relativno skroman i predstavlja jedini digitalni format
bitpamirane slike na amaterskim foto aparatima, RAW format sa 16 miliona boja pruža
daleko veće izražajne mogućnosti. Ovaj format može se obraditi u profesionalnim
editorima za digitalnu fotografiju, kao što je PhotoShop.
Amaterski digitalni foto aparati imaju obično jedan CMOS uređaj (profesionalni mogu
imati do tri), objektiv sa mehaničkim približavanjem – zumom, od 3 -20 puta i gustinu
zapisa slike u memoriji od 8 – 12 megapiksela po inču. Objektivi nisu izmenljivi, a
dodatna rasveta (blic) integrisana je u uređaj, iznad objektiva.
Fotografije načinjene digitalnim foto aparatima namenjene su po pravilu foto
laboratoriji.
Ako bi ste fotografiju od 5 i više megapiksela integrisali u web stranu, posledice bi bile
sledeće:

76
 ¨ Web strana bi se sporo učitavala sa interneta, što obično iritira korisnika, koji
odmah napušta web lokaciju,
¨ Učitana fotografija zauzimala bi ogroman prostor, tako da bi se samo delim ično
videla u prozoru pregledača weba. Upotreba alatki za vertikalno i horizontalno
kretanje web pregledača bila bi neminovna. Ovo je situacija koja još više iritira
korisnika, koji ponovo napušta sajt.
Iz ovoga možemo izvući zaključak da se fotografija, načinjena digitalnim foto aparatom
ili skenerom, na gustinu (rezoluciju) optimizovanu za foto laboratoriju, mora adaptirati u
softveru za bitmapiranu grafiku na 72 piksela po inču, kako bi prikaz slike u web
pregledaču bio jednak u dimenzijama i veličini, u odnosu na prikaz u bilo kojem editoru
digitalne fotografije ili foto pregledaču (viewer-u).

Zadatak:

Obrada digitalne fotografije za publikovanje na webu

¨ Na radnoj površini (desktopu) otvori katalog: fotografije.

¨ Sa web lokacije: www.viser.edu.rs/slike/ izaberi jednu od ponuđenih fotografija i
smesti je u katalog fotografije
¨ U softveru za obradu digitalnih fotografija iz padajućeg menija izaberi opciju:
File/Open…

Slika 1. Dijaloški okvir Open

77
 ¨ Pomoću padajuće liste Look in: izaberi: Destop/Slike katalog slike. Kad mišem
pređete preko datoteke, na dnu okvira prikazuje se slika sa veličinom datoteke.
Izaberite sliku.
Sliku učitanu u editor softvera za bitmapiranu grafiku sada optimizujete za publikovanje
na webu.
Pretpostavimo da slika koju ste izabrali može da posluži za dizajniranje zaglavlja sajta.
Vaš klijent poseduje kompaniju koja se bavi planinskim turizmom. Potrebno je, prema
tome, obrezivanjem (kropovanjem) fotografije odstraniti nepotrebnu celinu i izabrati deo
koji će biti pogodan po veličini detaljima za izradu zaglavlja sajta.
Postavlja se pitanje: u kojim dimenzijama treba da bude urađeno zaglavlje sajta? Ovde
nema nikakvih pravila. U svakom slučaju, dimenzije zaglavlja zavise od veličine i
rezolucije monitora koji koriste vaši korisnici. Dimenzije su po pravilu izražene u
pointima. Pretpostavimo da je širina zaglavlja 1000 puta 120 pointa.
Sliku pejzaz1.jpg u formatu 1920/1200 pointa treba izrezati na približni format 1000/120

pointa. Ovo ćemo postići upotrebom alatke za obrezivanje (Crop), koja se nalazi
u kutiji sa alatima.

Slika 2. Obrezivanje slike (selekcija je označena svetlim cfrticama)

Dodavanje teksta

Zaglavlje web strane (sajta) podrazumeva integraciju teksta sa nazivom kompanije ili
organizacije koja je na web lokaciji predstavljena.
Kod ispisa teksta treba voditi računa o izboru fonta. Ako kompanija za koju radite ima
knjigu grafičkih standarda, obavezno treba koristiti izabrane kompanijske fontove ili
njihove substitute.
Veličina i boja fonta, kao i oblik (pojačan – bold, iskošen – italic), nije bez značaja.

78
Treba voditi računa da veličina fonta dominira zaglavljem i da izabrana boja bude u
kontrasti sa bojom pozadine (slike). Ako je pozadina tamna, font bi morao biti svetlije
boje.
Treba izbegavati sistemske fontove, koji dolaze uz operativni sistem i služe za pisanje
naslova i paragraf teksta. Sistemski fontovi upotrebljeni u zaglavlju deluju prozaično.
Na Webu se nalazi veliki izbor besplatnih fontova. Web dizajner u slobodnom vremenu
treba da napravi svoju biblioteku fontova za različite namene.
Kad izaberete prigodan font, ispis teksta preko slike koja treba da posluži kao zaglavlje
sajta, može se da se realizuje otvaranjem novog sloja (Layer-a). Jednostavnija
varijanta je da ispis ide preko slike, pri čemu slika ima tretman pozadinskog sloja.
Nedostatak ovakvog rešenja je u tome što je sloj sa fontom nezavistan i ako je slika
sačuvana u izvornom .psd formatu za potrebe dalje optimizacije, moguće je kasnije
menjanje pozicije napisa, veličine i pozadinske boje. Takođe, moguće je dodavanje
efekata, kao što je reljefni tekst (emboss), senka (DropShadow) i sl.
U jednostavnijoj varijanti, ispis teksta preko slike tretirane kao pozadinski sloj sastoji se
iz sledećih koraka:

¨ iz kutije sa alatima izaberi Set foregrounds color; izaberi boju fonta

¨ iz kutije sa alatima izaberi alatku za pisanje teksta;

izaberi opciju: Horizontal Type Tool
¨ Izaberi tačku za početak teksta i upiši tekst u slici.

Optimizacija slike na 72 piksela

Ostalo je da gustinu slike pripremite za realno prikazivanje na webu. Gustina zapisa

početne slike iznosi 300 piksela po inču i takva slika pogodna je za izradu fotografije u
foto laboratoriji ili za integraciju u štampane stvari (knjiga, brošura i sl).
Bez obzira kakvu računarsku opremu koriste klijenti, slike za publikovanje na webu
treba da budu optimizovane na gustinu (rezoluciju) od 72 piksela po inču.
Dodatna optimizacija gustine slike naziva se risemplovanjem i vrši se preko opcija:
Image/Image Size…(slika 3).
Za potrebe ofset štampe, često se javlja potreba da se slika optimizovana za web na
72 piksela po inču, risempluje, tako što joj se softverski podigne gustina zapisa na
minimalnih 300 piksela po inču, za potrebe ofset štampe.
Vrhunski softver za bitmapiranu grafiku u osnovnom paketu sadrži rešenja za
degradaciju rezolucije u plusu za najviše 50 procenata. Tako uvećanje ne može da
zadovolji zahteve. U tom pogledu, nužno je nabaviti profesionalni softver za
risemplovanje fotografija, kao što je Genuine Fractals
(http://www.ononesoftware.com/detail.php?prodLine_id=7)

79
 Slika 3. Dijaloški okvir Image Size
Prilikom risemplovanja, aktivno polje Constrain Proportions treba da bude čekirano,
kako bi srazmerno bile umanjene stranice slike kao dvodimenzionalnog objekta.
Takođe, treba da bude izabrana tehnologija Bicubic na padajućoj listi Resample Image.

Slika 4. slika pripremljena za zaglavlje sajta

Pripremljeno zaglavlje integrišite u web stranu. Uradite SEO optimizaciju koja
podrazumeva i personalne podatke autora (ime i prezime, indeks i imejl adresa, radi
identifikacije). Stranici dodelite oznaku strane: ime i prezime i broj indeksa. Datoteku
snimite pod nazivom: zaglavlje.html i pošaljite na adresu: webdizajn@eposlovanje.org

Pomoć na Internetu:

¨ www.1001freefonts.com
¨ http://baneprevoz.com/tutorijal/PhotoshopTutorijali.pdf
¨ http://stock.d2.hu
¨ http://www.zuadobank.com
¨ www.dizajnzona.com

80
 Vežba broj 11

POČETNA STRANA

¨ Stil web sajta

¨ Navigacija

¨ Ažuriranje informacija

¨ Promotivni značaj

¨ Zadatak:
¨ Literatura:
¨ Pomoć na Internetu:

81
 POČETNA STRANA

Početna (ili matična) strana po pravilu je najznačajnija web strana sajta. Početna
strana (home; home page, front page) pokrenuta je inicijalnom datotekom (index.html ili
index.php) i predstavlja stvarni ulazak u korisnički interfejs i navigacioni sistem sajta.
Drugim rečima početna strana je glavna kapija za ulazak na web sajt.
Lepo urađena i funkcionalna početna strana oduševljava korisnika. On se ne nalazi u
sukobu sa autorom sajta, nego mu odaje priznanje. Zadovoljan korisnik se vraća često
na sajt koji mu iz nekih razloga odgovara. Ako je početna strana loše urađena, a
sadržaji dvosmisleni i prosto nabacani, to iritira korisnika i on će, verovatno, napustiti
početnu stranu što pre. Ovo naročito važi ako se početna strana sporo učitava i ako je
nezanimljiva, a ima i neprofesionalno urađen korisnički interfejs.
Prema tome, početna strana treba da bude optimizovana da se na računarima većine
korisnika učitava brzo, da se podaci na strani menjaju i da bude dovoljno interesantna
u sadržinskom i vizuelnom pogledu, da bi pridobila interesovanje korisnika.
Ako web dizajn ima sličnosti sa dizajnom periodičnih publikacija (ilustrovanih nedeljnih
ili mesečnih magazina), početna strana je po značaju u rangu naslovne strane ili korica
magazina. Statistika pokazuje da se korisnici Interneta najčešće vraćaju na web sajt
ako im se dopada sadržaj i vizuelni izgled (korisnički interfejs) početne strane.

Stil web sajta

Na početnoj strani uspostavljen je stil web sajta. Stil se provlači kroz sve njegove
stranice. Stilom nazivamo vizuelno-tekstualne celine, koje se sastoje iz grafičkog
interfejsa ili Shella (školjke), po uzoru na druge aplikacije koje rade u savremenim,
grafički orijentisanim operativnim sistemima. Onako kako je izveden vizuelni izgled
početne strane – zaglavlje, navigacija, podnožje, broj kolona i njihove veličine i odnosi,
beline, ta “logika” prati svaku web stranu u okviru celine koju nazivamo web sajtom.

Atmosfera sajta – logotip, kompanijska boja i font, pozadinska boja, izgled grafičkog
interfejsa, vrsta i veličina fontova za tekst, tipografija (kaskadni stil), kvalitetna
multimedija, sve su to elementi koji su integrisani u početnu stranu i koji, aplicirani na
drugim stranama u okviru jedinstvenog stila web sajta, čine uspostavljanje atmosfere
sajta.
Početna strana treba da izgleda drugačije u odnosu na ostale web strane, u smislu
sadržine teksta i aplicirane multimedije.

82
Kako bi strana zadržala korisnika, početna strana treba da sadrži što više podataka i
uputstava. U tekst unesite obilje ključnih reči, kako bi pregledači lakše pronašli vašu
novu stranu. Ukratko predstavite vaše usluge, odnosno proizvode i koristite reči koje bi
vaši potencijalni korisnici mogli da upišu u pregledače kada traže vas ili vaše
proizvode.

Pregledači najveću pažnju posvećuju vašoj prvoj strani, zato je jako važno da na prvoj
strani bude kvalitetan i sadržajan tekst.

Prva strana treba da sadrži najmanje 150 reči, a ako je moguće i 250. Izbegavajte
opširne tekstove, jer se ljudima žuri da pronađu ključne podatke. Većina ljudi ne čita
teskt na strani, več samo preleti preko teksta (skenira naslove) i traži vizuelne naglaske
koji ukazuju na važne podatke i zanimljive informacije.

Velika pažnja posvećuje se grafičkom dizajnu, jer dizajneri web lokacije žele da ostave
dobar prvi utisak. To je dobro sve dok ne uključite previše slika i flash objekata i
ostavite početnu stranu bez upotrebljivog sadržaja. Sadržaj treba da bude tačka
interesa, a web dizajner treba da čeka drugu priliku kada će pokazati sve šta zna da
uradi u oblasti moderne multimedije.

Upamtite:
Web sajt ne radite radi dokazivanja šta sve možete da uradite nego da bi ste zadovoljili
potrebe korisnika.
Po svom izgledu, u okviru usvojenog grafičkog interfejsa koji čini suštinu stila lokacije –
matična strana treba da predstavlja posebnu i jedinstvenu stranu, koja uvek korisniku
služi kao orijentir. Ako se početna strana sadržinski ne razlikuje od ostalih celina,
korisnik će tražiti početnu stranu kao ključni orijentir.
Iz nužnosti da se razlikuje po originalnosti od drugih web strana, početna strana je
vizuelno privlačnija od drugih strana i jače naglašena - logotipom, kompanijskom bojom
i kompanijskim fontom, velikom fotografijom koja simbolizuje delatnost kompanije -
ističe identitet kompanije koja je predstavljena na Internetu.
Iskusni web dizajneri znaju da je početna strana raskrsnica web sajta, odakle vode
najkraći putevi ka najdubljim celinama. Iz tih razloga logotip kompanije, smešten u
gornjem levom uglu zaglavlja, predstavlja linkovnu vezu (ili “vruću tačku”) koja sa bilo
koje stranice koja se nalazi duboko u unutrašnjosti sajta, vodi na početnu stranu.
Početnu stranu nazivamo raskrsnicom, jer su ovde locirane i lako dostupne linkovne
strane koje pomažu u lakom pronalaženju traženog sadržaja na sajtu. Ovde se nalazi
mapa sajta i lokalni pretraživač.
Početna strana treba da ispunjava tri bitna uslova:
1. Navigacioni,
2. Informativni,
3. Promotivni

83
Navigacija

Navigacija može biti razmeštena na više mesta na početnoj strani. Jedna navigaciona
celina dominira i smatra se glavnim navigacionim sistemom. Glavni navigacioni sistem
u jednostavnijoj grafičko-tekstualnoj formi može biti izveden dva puta na početnoj
strani, da bi se korisniku istakao značaj najznačajnijih celina web sajta.
Navigacija mora biti orijentisana prema potrebama korisnika. Navigacioni sistem treba
da bude jednostavan. Reči, koje predstavljaju linkovne veze u navigacionom sistemu,
treba da budu pažljivo izabrane. Jednom ili sa dve reči treba saopštiti korisniku šta se
krije iza linkovne veze. Do traženog odgovora (web strane sa određenim sadržajem)
treba doći najviše u tri koraka (sa tri klika mišem).
Korisnicima treba da bude jasno, posle kratkog vremena provedenog na početnoj
strani, da li informacija ili datoteka, koju traže, na sajtu zaista postoji. Navigacioni
sistem i ostali tekstualni i multimedijalni sadržaji, publikovani na početnoj strani, treba
korisniku nedvosmisleno da najave namenu web sajta. Iz toga on može da izvuče
zaključak da li se nalazi na pravom mestu ili sajt treba da napusti i nastavi pretragu za
onim što ga interesuje, služeći se pre svega iskustvom i informacijama koje su
postavljene na početnoj strani.
Početna strana u informativnom smislu treba da odražava duh delatnosti
kompanije ili organizacije.

Ažuriranje informacija

Informacije publikovane na matičnoj strani treba redovno da se ažuriraju. Ovo znači da

se informacije moraju menjati; stare i neupotrebljive informacije moraju se stavljati u
arhivu, a nove informacije moraju se blagovremeno publikovati. Pored publikovane
informacije po pravilu stoji datum publikovanja, koji jasno korisniku govori o svežini i
upotrebljivosti informacije.
Sledeća metoda koja korisniku stavlja do znanja da se sadržaj početne strane često
menja jesu saopštenja za javnost. Svako novo saopštenje za javnost podrazumeva
datum i vreme kada je objavljeno. Ovi podaci se preuzimaju sa web servera, a ne iz
računara korisnika, tako da se mogu smatrati tačnim, jer administratori web servera
vode računa o datumu i vremenu na web serverima.
Promena glavne fotografije na početnoj strani. Trik kojem često pribegavaju web
dizajneri, želeći da dokažu korisnicima da se njihova početna strana često ažurira jeste
promena glavne fotografije na web strani. Ovo se može postići odgovarajućim
softverom, tako da administrator sajta ne bude angažovan svaki put kad slika treba da
se promeni. Administrator napravi kolekciju prigodnih fotografija za početnu stranu, a
zatim se one menjaju prema zadatoj učestalosti.
Naposletku, treba se ugledati na praksu velikih i kompanija. Na primer, praksa portala
Yahoo. Promene na početnoj strani ovog popularnog portala su diskretne, ali su
očigledne i događaju se nekoliko puta u toku dana. Naime, u gornjem levom uglu, u
okviru prostora definisanog posebnim slojem, koji se na strani korisnika pojavljuje kao

84
pravougaonik sa zaobljenim ivicama, pojavljuje se vest koju urednici sajta u tom
trenutku smatraju aktuelnom.

Slika 1. Yahoo portal svakih nekoliko

sati menja sadržaj sloja koji se
publikuje kao glavna vest u gornjem
levom uglu početne strane (tzv. slajder
dizajn).

3. Promotivni značaj

Početna strana web sajta ima značajnu promotivnu ulogu. Na ovoj strani smešteni su
linkovi ka promotivnim sadržajima. Promotivni sadržaji koncentrisani su neki put u delu
zaglavlja sajta. Ovo se odnosi na sajtove koji su namenjeni širokoj publici (portali;
društvene mreže). Baner postavljen u zaglavlju sajta, pri čemu je levi ugao iskorišćen
za logotip i naziv kompanije, jako je popularan i prostor za zakup banera na ovom
mestu ima visoku cenu.

Slika 2. Web sajt Blica u zaglavlju drži reklamu novog tržnog centra

Ako je stil lokacije tako organizovan da se prostor za publikovanje različitih sadržaja,

koji se nalazi ispod zaglavlja, sastoji iz tri kolone – onda je treća kolona, s leva u
desno, zamišljena kao prostor za promocije proizvoda i usluga kompanije, za razmenu
banera sa drugim web sajtovima i za oglašavanje drugih kompanija i organizacija na
komercijalnoj osnovi.
Iz do sad rečenog možemo zaključiti da početna strana ima više uloga, koje iskusni
korisnici weba znaju: polazna tačka ili glavni orijentir u kretanju sadržajem sajta,
indikator ažurnosti sadržaja sajta (promene sadržaja sajta uvek podrazumevaju i
promene koje se nalaze na početnoj strani) i ugaona tačka oko koje se uspostavlja
“atmosfera sajta” (interfejs, navigacioni sistem, pismo, font).

85
Obzirom na definisan sadržaj, početna strana ne sadrži informacije u obliku opširnijeg
teksta (na primer, saopštenja za javnost u punom obliku), nego samo kratke najave.
Odmah pored najave, korisniku se ostavlja link ‘ “dalje..”, kako bi pristupio informaciji u
punom obliku. Iz rečenog se može izvući zaključak da početna strana predstavlja prvi
siguran korak, na putu ka sledećim koracima koji su nužni u kretanju do cilja na web
sajtu.
Iz tih razloga, web dizajner početnu stranu ne pravi u verziji za štampač, jer ne postoji
potreba da je korisnici štampaju. Ako nekoga zanima izgled korisničkog interfejsa,
preko svog web čitača napraviće kopiju datoteke u HTML formatu ili kao web arhivu
(.MHT), da bi odloženo mogao da je analizira.
Činjenica da se početna strana po pravilu ne priprema za štampu na štampaču, web
dizajneru ostavlja više prostora za izbor multimedijalnog sadržaja, pozadinske boje i
širine ekrana, nego što će to raditi kod unutrašnjih strana, koje su po pravilu rađene i u
verziji za štampu na štampaču.
Kad razgleda sadržaj početne strane i uveri se da se nalazi na pravoj lokaciji, korisnik
preduzima sledeći, logičan korak: on iz navigacionog sistema bira stranicu na kojoj se
nalazi sadržaj zbog kojega je došao na vaš sajt.
Kako treba da izgledaju sve druge, unutrašnje strane?
Unutrašnje strane sajta ne moraju biti u vizuelnom pogledu atraktivne kao početna
strana. Unutrašnje strane služe određenoj nameni, jedanput da se prenese određeno
saopštenje ili informacija, drugi put da se ponudi za preuzimanje određena datoteka.
Ono što sve ostale strane čini sličnim ili zajedničkim sa početnom stranom jeste stil
sajta. To drugim rečima znači da većina unutrašnjih web strana neće se vizuelno
razlikovati od početne strane, jer će stil, izgled, korisnički interfejs preuzeti u celini od
početne strane.

Zadatak:

U softveru za izradu web sajtova uradi početnu stranu virtuelnog komercijalnog sajta.
¨ Najpre uradi SEO optimizaciju, prema uputstvima sa prve vežbe.
¨ Telo strane podelite na sledeće celine: zaglavlje, navigacija, saopštenja za
javnost i promocije i podnožje strane,
¨ Navigacioni sistem podrazumeva celine, kao što su, na promer: O nama,
Proizvodi i usluge, Uslovi korišćenja, Najčešća pitanja, Partneri, Posao,
Društvena odgovornost, Download, Kontakt,
¨ Kolona u sredini za publikovanje saopštenja za javnost podrazumeva tekst od
150-250 karaktera, pisan na lokalnom pismu. Podrazumeva se upotreba
naslova, podnaslova i rednih lista,
¨ Fotografija na početnoj strani treba da odražava poslovnu aktivnost kompanije.
¨ Kolona sa promotivni sadržajima treba da se sastoji od banera i flash objekata.
¨ Podnožje strane može da ima sekundarni navigacioni meni. Odvojeno je
vodoravnom sivom linijom od tela strane.

86
Literatura:

¨ Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
¨ Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Pomoć na Internetu:

¨ www.webmajstori.net – hrvatski web sajt u funkciji podrške web dizajnerima

¨ www.elitesecurity.org – najveći web forum na Balkanu za IT tehnologije
¨ http://rapidshare.com/files/292181642/IzradaWeba-
Abeceda_za_webmastere.part1.rar
¨ http://rapidshare.com/files/292315253/IzradaWeba-
Abeceda_za_webmastere.part2.rar - Luka Abrus: Izrada weba, abeceda za
webmastere, Zagreb, 2003.
¨ www.dizajnzona.com
¨ www.elitesecurity.org
¨ www.devprotalk.com

87
88
 Vežba broj 12

HOSTING SERVIS

¨ Postavljanje i ažuriranje web sadržaja na web serveru

¨ Softver za upravljanje sadržajem na web serveru

(C-panel)
¨ Organizacija datoteka na web serveru
¨ Zadatak:
¨ Literatura:
¨ Pomoć na Internetu:

89
 HOSTING SERVIS

Hosting servis je osnovna usluga provajderskih kuća – kompanija koje se bave

pružanjem Internet usluga. Pod hosting servisom podrazumeva se Internet servis koji
obuhvata jedan ili više računara, stalno povezanih na internet. Računari su snabdeveni
server softverom, koji omogućava postavljanje web sajtova. Web sajtovima se
dodeljuju odgovarajuće javne IP adrese, tako da se sadržaji stranica web sajtova mogu
dovlačiti sa bilo koje tačke na svetskoj kompjuterskoj mreži.
Hosting servis čine po pravilu brendirani računari sa diskovima velikog kapaciteta i
brzine pristupa podacima i više procesorskih jedinica, kao i sa velikom radnom
memorijom. Linkov prema internetu treba da ima veliku propusnu moć. Svi ovi uslovi su
značajni da bi se zahtevi klijenata za preuzimanje web sadržaja ispunili najvećom
brzinom.
Kod provajderskih kuća koje hostuju više stotina ili hiljada sajtova, obično postoji više
računara servera, povezanih u tzv. „farme“.
Na računarima serverima instalirani su različiti operativni sistemi i web server aplikacija
koja opslužuje zahteve klijenata. Zahtevi klijenata usmereni su ka preuzimanju web i
drugih digitalnih datoteka pod http 1.1. ili ftp protokolom sa sajtova koji su ovde
hostovani. Sajtovima su dodeljene javne IP adrese, tako da se mogu videti iz celog
sveta.
Najčešće korišćeni web serveri su Apache i Microsoft Information server (IIS).

Slika 1. Najčešće korišćeni web serveri (izvor:

http://news.netcraft.com/archives/web_server_survey.html)

Dijagram korišćenja web serverskih aplikacija na Internetu u periodu od poslednjih

petnaest godina prikazan je na slici 2. Kao što se vidi, Apache web server je uvek bio u
velikoj prednosti u odnosu na glavnog konkurenta Microsoft Information Server.

90
 Slika 2. Podela tržišta web softvera posmatrana kroz otvorene i korišćene domene u
periodu 1995 -2009.

Postavljanje i ažuriranje web sadržaja na web serveru

Web sadržaji na udaljenom web serveru postavljaju se ili ažuriraju pomoću određenih
klijentskih aplikacija. Pristup zakupljenom prostoru web servera sa dodeljenom javnom
IP adresom podrazumeva posedovanje javnog ključa, koji se sastoji iz korisničkog
imena (po pravilu do devet karaktera) i lozinke.
U operativnom sistemu Windows ne postoji aplikacija sa grafičkim interfejsom za
pristup prostoru web servera za postavljanje ili uklanjanje datoteka.
Iz DOS prozora moguće je, zadavanjem određenih komandi sa tastature, pristupiti
zakupljenom prostoru na web serveru radi obavljanja određenih poslova.

Slika 3. Pristup FTP protokolom iz DOSa sajtu www.eposlovanje.org

91
Pristup serveru FTP ili HTTP protokolom moguće je ostvariti iz brojnih aplikacija. Na
web lokaciji: www.ftpx.com može se preuzeti aplikacija FTP Explorer. Aplikacija je
standardni FTP klijent za Windows. Korisnički interfejs je rađen u maniru aplikacije
Windows explorer. Takođe, iz aplikacije Cute FTP moguće je ažurirati sadržaje na web
serveru. Softver Total Commander, pored niza opcija za uređivanje datoteka na
medijima na računaru pod Windows operativnim sistemom, sadrži modul za rad sa
računarom na mreži pod FTP protokolom.

Softver za upravljanje sadržajem na web serveru (C-panel)

Kontrol panel je grafički interfejs za pokretanje softvera na web serveru, kojim se

administrira web sajt. C panel je podrazumevani web hosting menadžer modul,
instaliran na zakupljenom prostoru web servera kod hosting kompanija koje drže do
svog prestiža (npr. www.sezamhosting.com). Aplikacije iz paketa c-panela namenjene
su komercijalnoj upotrebi web sajta. Autorska prava za korišćenje plaća provajderska
kuća. Zakup prava traje po pravilu mesec dana.
Kontrol panelu se pristupa preko web čitača. Podrazumeva se posedovanje
administratorskih ključeva (korisničko ime ili lozinka) koji važe za FTP pristup
zakupljenom prostoru na web serveru. C panelu se po pravilu pristupa preko
odgovarajućeg sigurnosnog sertifikata.
C – panel se prema administratoru sajta pojavljuje kao grafički interfejs koji omogućava
pristup za oko 40 aplikacija za upravljanje sadržajima na zakupljenom web serveru.
Nabrojaćemo neke od vrlo korisnih aplikacija: imejl servis (otvaranje naloga u okviru
zakupljenog domena; ažuriranje e-pošte preko webmejla, kao I preko pop3 I smtp
protokola (OutlookXpress), redirekcija I preusmeravanje elektronske pošte); Fajl
menadžer – slanje i preuzimanje datoteka, orvaranje kataloga, preimenovanje i
brisanje datoteka i dodela permmision atributa – chmod; menadžment poddomena,
menadžment MySQL baze, menadžment mejling lista, statistika posećenosti, softverski
alati za e-prodavnicu, organizacija FTP servera, ekstenzije za Front Page objekte, CGI
aplikacije, postavljanje foruma, postavljanje chata, postavljanje web strane koja se
pojavljuje na odgovor web servera – 404 – stranica ne postoji, SSL menadžer za
sadržaje koji se prenose SSL protokolom, i dr.
Neki paketi C-panela sadrže modul Fantastico, koji se sastoji iz više aplikacija, koje,
kad se implementiraju, mogu da budu od velike koristi administratorima web sajta.
Jedna od ovih aplikacija omogućava administratoru ili drugim registrovanim licima da u
realnom vremenu posmatraju korisnike web sajta – odakle dolaze, koje strane otvaraju,
koliko se zadržavaju i kakve sadržaje preuzimaju sa sajta. Sa korisnicima je moguće
uspostaviti online chat sesiju, pozivom preko administratorskog modula. U pregledaču,
na korisničkoj strani, pojavljuje se preko web strane, na sredini ekrana, prozor, nalik na
Poruke upozorenja iz Windowsa, sa tekstom kojim administrator poziva korisnika na
razgovor.
Upotreba ovih on line servisa povećava posećenost sajta, ali i troškove njegovog
održavanja.

92
 Slika 3. Deo aplikacija cPanela koji nudi provajderska kuća - www.sezamhosting.com

Na levoj strani panela publikuju se značajni statistički podaci: preostali slobodan

prostor na web serveru, broj podignutih My SQL baza, broj otvorenih imejl naloga,
pokrenute mejling liste, broj otvorenih poddomena, broj imejl naloga koji se prosleđuju
na druge imejl adrese, broj otvorenih ftp naloga, operativni sistem pod kojim je
pokrenut web server, i dr.

93
Organizacija datoteka na web serveru

Web sajt se sastoji iz različitih tipova datoteka. Iz tih razloga potrebno je na web
serveru otvoriti više direktorijuma (kataloga) za smeštanje odgovarajućih tipova
datoteka. Stavljanjem datoteka u odgovarajuće direktorijume olakšava se posao
ažuriranja web sajta. Na primer, sve slike nalaze se u direktorijumu Images. Zamena
slike obavlja se jednostavno i brzo.
Otvaranje kataloga vrši se jednostavno iz FTP klijent aplikacija, kao što su: File
Manager, iz C-panela, Cute FTP, FTP Explorer, Total Commander, i sl.

Slika 4. Korenski direktorijum i katalozi - www.eposlovanje.org

Zadatak:
U programu Ms Word opiši prednosti i nedostatke najčešće korišćenih web servera –
apache i IIS. Naslov teksta: Apache i IIS – uporedni prikaz. Naslov word datoteke:
Uporedni prikaz web servera.doc
Tekst treba da ima najmanje 2 strane formata A4.

Literatura:
Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial, Pact Publishing, Birmingham, 2006.
Pomoć na Internetu:
¨ www.elitesecurity.org
¨ www.apache.org
¨ www.microsoft.com
¨ http://news.netcraft.com/archives/web_server_survey.html

94
 Vežba broj 13

PUBLIKOVANJE WEB SAJTA

¨ Besplatni i komercijalni web hosting

¨ File Manager

¨ Kreiranje foldera (kataloga)

¨ Transfer fajlova na web server

¨ Transfer inicijalnog fajla index.html

¨ Manipulacije datotekama na web serveru

¨ Zadatak:
¨ Literatura:

95
 PUBLIKOVANJE WEB SAJTA

Sve što nije objavljeno, ne vredi ništa. Sajt koji ste uradili treba publikovati na Web;
tada je vidljiv svima. Greške koje uočite, treba što pre da ispravite.
Postoji više načina za publikovanje vašeg sajta na Internet.
Besplatni hosting (Free web hosting) koristi veliki broj početnika. Besplatni web hosting
lako se pronalazi preko web pretraživača. Međutim, ovakav hosting nije pouzdan i ne
preporučuje se za postavljanje komercijalnih sajtova.
Kompanija koja nudi besplatni hosting ima svoju računicu – nije nemoguće da se na
vrhu vaše web strane pojavi zaglavlje sa reklamom, koja će neprijatno delovati na
korisnike vašeg sajta.
Da bi se ovakav rizik izbegao, najbolje je zakupiti hosting kod domaće provajderske
kuće.
Cene hostinga su različite, u zavisnosti od vaših zahteva. Najbolje je zakupiti prostor
na web serveru provajdera, koji nudi brojne prateće servise, koji mogu da učine vaš
sajt interesantnijim za korisnike – webmail, FTP, i druge pogodnosti, u paketu
programa za upravljanje prostorom na web serveru, pod zajedničkim imenom C-panel.
C-panel deluje na vas kao izazov. Želite da ga savladate i primenite neke njegove
mogućnosti. Na taj način usvajate nova znanja i veštine u domenu projektovanja i
publikovanja web lokacije.
Pođimo od pretpostavke da ste zakupili prostor na web serveru (hosting) za potrebe
publikovanja vaših domaćih zadataka – ličnog i komercijalnog sajta iz predmeta Web
dizajn.
Zakup hostinga vrši se po pravilu na određeno vreme. Najkraće vreme je godinu dana.
Zakupom ste dobili prostor izražen u gigabajtima (npr. 5Gb) i prateće servise, u
zavisnosti od cene hostinga.
Neki provajderi u cenu hostinga daju set komercijalnih programa za upravljanje
sadržajem web lokacije, poznat pod nazivom C-panel. Radi se o pedesetak vrlo
korisnih programa, od kojih je jedan File Mannager.
Program File Manager sadrži sve potrebne opcije za publikovanje i ažuriranje web
sajta. U tom pogledu ne zaostaje za aplikacijama dizajniranim za Windows okruženje,
kao što su: Cute FTP, FTP Explorer i Total Commander. Prve dve aplikacije dizajnirane
su kao FTP klijenti. Pri tome treba znati da je FTP službeni protokol na Internetu za
prenos datoteka u oba smera. Total Commander nije klasičan FTP klijent, jer je
namenjen za manipulaciju datotekama na računaru pod Windowsom (otvaranje i
brisanje kataloga, preimenovanje fajlova, dodavanje atrributa i sl).

96
U okviru aplikacija za izradu web sajtova integrisani su moduli za FTP podršku, koji
omogućavaju korisniku da iz ovog softverskog alata ažurira podatke na web lokaciji.
Upotreba File Managera, instaliranog na web serveru u C-panel okruženju, čini se
najjednostavnijom za korišćenje. Osim toga, poseduje veliku prednost nad drugim FTP
klijentima – radi preko porta 80, koji je dozvoljen na lokalnim mrežama, što nije slučaj
sa nabrojanim FTP klijentima, koji rade preko porta 21, koji je na lokalnim mrežama
obično zaključan.

Slika 1. C-panel koji dolazi uz hosting kod www.sezamhosting.rs

¨ Pristup C-panel okruženju za hosting kod sezamhosting provajderske kuće

vrši se preko web pregledača, kad se url-uje web adresa koja ima oblik:
www.vasdomen.rs/cpanel
¨ Pošto uspešno ispunite registracioni dijaloški okvir (logovanje), ulazite u C-
panel. Izaberite ikonicu File manager, kao na slici 1.

97
 ¨
Slika 2. Interfejs File Manager

Gledano s leva u desno, link Create New Folder služi za kreiranje foldera (fascikli) za
smeštanje fajlova, onim redom kako je to linkovima uređeno u vašem računaru
(replikacija).
Link Upload File koristi se za slanje fajlova sa vašeg računara na web server. Treba
imati u vidu da je potrebno najpre formirati sve kataloge/foldere, zatim „ući“ u katalog i
iz njega vršiti transfer datoteka na web server.
Up One Level – služi za povratak za korak unazad. Ako ste vršili transfer datoteka u
katalog slike, ova alatka vam služi da se malo udaljite i da se vratite na početni nivo,
odakle se vide svi katalozi i korenski direktorijum.
Korpa u desnom uglu služi za brisanje kataloga i fajlova.

Kreiranje foldera (kataloga)

Pre nego što izvršite transfer bilo kojeg fajla na web server, treba kreirati sve kataloge
(foldere), kao na pripremljenom sajtu u vašem računaru.
Pravilo: naziv kataloga treba da se sastoji iz jedne reči. Npr: slike. Ako ne možete da
izbegnete imenovanje fajlova preko jedne reči, koristite najviše dve reči, pri čemu je
separator između reči znak donja crta: dve_reci.
Pri dodeli naziva kataloga koristiti abecedni karakter set (lokalno pismo je isključeno).
Poželjno je nazive kataloga pisati malim slovom.
Sajt za potrebe domaćih zadataka iz predmeta Web dizajn mogao bi da ima sledeće
kataloge:
¨ admin,
¨ dokumenta,
¨ english,
¨ slike.

98
 Slika 3. Standardni katalozi manjeg sajta

Transfer fajlova na web server

Pozicionirajte se u katalog u koji želite da prevučete fajlove iz vašeg računara. Kliknite

na katalog Dokumenta. Otvoriće se prazan prostor. Izaberite alatku Link Upload File.

Slika 4. Transfer datoteka na web server

Iz kataloga /dokumenta izaberite alatkom Browse datoteke sa vašeg računara

(najviše dvanaest, odjednom), potvrdite aktivno polje Overwrite existing files i
kliknite na dugme za procesiranje transfera Upload.

99
 Slika 5. Datoteke prenete na web server – katalog/dokumenta

Transfer inicijalnog fajla - index.html

Inicijalni fajl index.html pokreće domen, odnosno početnu stranu vašeg web sajta.
Inicijalni fajl transferuje se u korenski direktorijum – root.

¨ Izaberite link Up one level za povratak na korenski direktorijum (vidljivi su

svi otvoreni katalozi, kao na slici 3.
¨ Pošaljite inicijalni fajl opisanom procedurom za prenos fajlova

Slika 6. Izvršen je transfer u sve kataloge i postavljen je inicijalni fajl

100
Manipulacije datotekama na web serveru
Datoteke prenete na web server mogu se optimizovati pomoću alata iz programa File
Manager.

Slika 7. manipulacije datotekama na web serveru

Izaberite catalog /dokumenta. U desnom uglu ekrana prikazane su transferovane
datoteke – html.dokumenta. Kad mišem označite jednu od datoteka, u levom uglu
pojavljuje se meni, koji omogućava sledeće operacije:

- Show File – prikaži datoteku kao Source (programski kod)

- Delete file – izbrišite datoteku iz kataloga
- Edit file – Učitajte datoteku u editor, radi eventualnih promena u programskom
kodu datoteke
- Change permissions – izvršite podešavanja CH moda. Datoteka će biti vidljiva
na Internetu i potpuno funkcionalna za klijente, ako je parametar CH moda
postavljen na vrednost 755.
- Rename file – dodeljivanje novog naziva datoteci. Novi naziv dodeliti oprezno I
izvršiti sve promene u linkovnim vezama kod ostalih html datoteka, kako bi
linkovi bili u funkciji.
- Copy file – kopiranje datoteke na izabrani medijum
- Move file – prebacivanje fajla na drugo mesto, odnosno u drugi katalog.

Zadatak:
Student koji ima završen lični ili komercijalni sajt izvršiće transfer sadržaja sajta na web
server preko File Managera. Ostali studenti iz grupe pratiće multimedijalnu projekciju
zadataka u svim fazama opisanim u vežbi.
Preko pregledača weba proveriće se funkcionalnost publikovanog sajta. U slučaju
grešaka, koristiti alatke File Managera.

Literatura:
¨ Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial, Pact Publishing,
Birmingham, 2006.

101
102
 BIBLIOGRAFIJA

Publikacije:
1. Aric Pedersen: cPanel, User Guide and Tutorial, Pact Publishing,
Birmingham, 2006.
2. Belić Đulijano, Škola fotografije, IV izdanje, Pula, 2004.
3. Dan Sisson: Google SEO Secrets, The Commplete Guide, Redmond,
2006.
4. Jason Beaird: The Principles of Beautiful Web Design, Site Point, Australia,
2007.
5. Jerri L. Ledford: Search Engine Optimization Bible, Willey Publishing,
Indianopolis, 2008.
6. Mr Snežana Šarboh: Elektronska trgovina i intelektualna svojina
7. Milan Fizi, Fotografija, Zagreb, 1966.
8. Rastko Ilić: Osnovi intelektualne svojine
9. Saša Prudkov: PhotoShop CS4, Napredne tehnike obrade fotografija,
(bespatna e-knjiga na sajtu autora: www.prudkov.com)
10. Thomas A. Powell: Web dizajn, kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd,
2001.

Web lokacije:
1. www.webmajstori.net

2. www.elitesecurity.org
3. www.dizajnzona.com
4. www.devprotalk.com
5. www.apr.gov.rs
6. http://www.conopljanews.net/metatagovi.html
7. http://www.seo.com/
8. http://www.conectivia.com/ser/kako-napisati-tekst-za-internet-stranu
9. http://creativecommons.org/

103
10. http://business.cch.com/help/License_Agreement.htm
11. http://www.microsoft.com/scg/info/cpyright.mspx
12. www.truste.com
13. http://foxitsoftware.com/pdf/rd_intro.php
14. http://www.serbianlogo.com/
15. http://coollogodesigns.blogspot.com/2009/09/10-posts-of-inspirational-and-
creative.html
16. http://www.adfont.com
17. http://gawno.com/2009/05/78-photography-rules
18. http://users.beotel.net/~fotogram/stranice/Licni_pogled_tekstovi.htm
19. http://stock.d2.hu
20. http://www.zuadobank.com
21. www.corbis.com
22. www.1001freefonts.com
23. http://baneprevoz.com/tutorijal/PhotoshopTutorijali.pdf
24. http://stock.d2.hu
25. http://www.zuadobank.com
26. www.apache.org
27. www.microsoft.com
28. http://news.netcraft.com/archives/web_server_survey.html

_______________________

104