Nebo moje,

14. februar jeste Dan zaljubljenih, ali meni je taj

datum kao i svaki drugi. Ja se zaljubljujem u tebe
svakoga dana. Kad ustanem, otvorim oči, zahvalim
se što te imam. Motiviše me ovaj osećaj da ti
ispunim sve želje na svetu, da te gledam kako sijaš
i odišeš srećom. Kao da je moja svrha ispunjena
tek sada, sada kada te imam. Konačno, ništa mi
drugo nije potrebno.
Od 20. septembra moj život je dobio novi oblik.
Pored sebe imam ženu o kojoj svi maštaju, imam
savršenu siluetu koja od mene čini boljeg čoveka.
Imam prelepu ženu sa kojom mogu da dohvatim
nebo, nebo moje.
Ti si mi ono o čemu sam sanjao kao mali, ti si mi
ono što se dešava jednom u životu, ti si mi ono
čega se nikada neću odreći. Ti si moje savršenstvo,
moja vodilja, duša moje duše. Dok pišem ovo,
osećam treptaj u glasu i želju da me ovo osećanje
prati večno . U glavi mi je kako za 60 godina, baš
za dan zaljubljenih pored kamina čitamo ovo. Ti
mi ležiš u zagrljaju i govoriš kako je bilo divno
dok smo bili mladi. Ljubim te i govorim kako si i
dalje najlepša žena na svetu, bez koje ovaj život ne
bi imao smisao. Budi mi sve. Biću ti sve. Ovaj svet
je naš, na dlanu mi je, samo budi moja. Zauvek
moja.