Колективност

а) стварање

Кад певач изводи одређени усмени облик он комуницира са колктивом у коме може постојати
нови извођач. Свака од варијаната биће усклађена са знањем и очекивањима публике. Услови за
егзистенцију неког дела усмене књижевности је да оно буде прихваћено и континуирано
прихватано од стране колектива, али и преношено даље.

Извођење подразумева колективну компоненту у динамичном и комплексном односу са

појединачном импровизацијом.

Усменопоетске творевине су првенствено ИНДИВИДУАЛНОГ ПОРЕКЛА, ретки су примери

"коауторства".

б) рецепција

Дело опстаје само док постоји заједница која је спремна да слуша извођење. Средина
непосредно интервенише у складу са својим назорима, својим системом вредности и естетиком.
Оно што остане ван интересовања колектива - не постоји.

КОЛЕКТИВНА ЦЕНЗУРА (ПРЕВЕНТИВНА ЦЕНЗУРА): Народни певач и приподведач

унапред знају шта се од њих очекује. Ипак, у неком обиму они имају могућност да у неку своју
варијанту песме или приче "упишу" своју индивидуалност. Постоји и моменат када цензура
добија политички карактер.

Колектив омогућава настанак и трајање дела и подстиче надареног појединцана стваралачки

чин. Ограничено је испољавање личног става који се разилази са општеприхваћеним знањима,
схватањима и правилима заједнице (типски опис лепоте, јединствена епска технике). Извођач не
може и не жели мењати погледе средине па се поставља према заједници у сараднички однос.

Преношење песме:
1. СИНХРОНИЈСКИ- из једног места у друго
2. ДИЈАХРОНИЈСКИ - из једне генерације у другу