UVOD U

HIDROTEHNIČKE
GRAĐEVINE
 \ч

Љубодраг М. Савжћ MMIIJ

Грађевински факултет - Београд

Dr Ljubodrag M. Savić, dipl. građ. inž.
Vanredni profesor
UVOD U HIDROTEHNIČKE GRAĐEVINE
Recenzenti:
Dr Miodrag Jovanović, red. prof.
Dr Đula Fabijan, v. prof.
Odobreno za štampu odlukom Veća katedara za hidrotehničke discipline Građevinskog
fakulteta u Beogradu 5.03.2002. godine
Izdavač:
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Beograd, Bulevar kralјa Aleksandra 73
Glavni i odgovorni urednik:
Dr Đorđe Vuksanović, red.prof.
Prelom teksta i crteži:
Ljubodrag Savić
Štampa i povez:
DEDRAPJ1AST, Generala Arčića 13, Beograd

СГР - Каталогизација у публикацији Народна

библиотека Србије, Београд

626 / 627 (075.8)

532.5(075.8)

САВИЋ, Љубодраг М., 1960-

Увод у хидротехничке грађевине /
Љубодраг М. Савић. - 2. изд. - Београд : Грађевински
факултет, 2009 (Београд : Дедрапласт).
- XXVI, 528 стр. : граф. прикази, табеле ;
30 ст

На врху насл. стр. : Универзитет у Београду.

Тираж 300. -Библиографијауз свако поглавље. -Регистри.

15ВИ 978-86-7518-125-5

а) Хидротехничке конструкције б)
Хидромеханика СОВ188.8К-Ш 169390860
 ПРЕДГОВОР
ПРВОМ ИЗДАЊУ

Ova knjiga je namenjena studentima četvrte i pete godine Odseka za hidrotehniku Građevinskog
fakulteta u Beogradu, kao udžbenik iz predmeta "Hidrotehničke građevine".

Studentima hidrotehničkog usmerenja potreban je ucbenik koji će više težine staviti na primenu već
stečenih znanja, pre svega iz mehanike fluida, hidraulike i hidrologije, na projektovanje hidrotehničkih objekata.
Smatralo se da u ovom trenutku na našem jeziku ne postoji koncizan udžbenik koji pokriva ovu široku oblast
hidrotehnike.
U manjem obimu obrađeni su konstruktivni aspekti projektovanja i izgradnje objekata, gde je najviše
pažnje posvećeno analizi opterećenja. Aspekti ogranizacije građenja, ekonomije, mašinske i elektro opreme
pomenuti su koliko se smatralo neophodnim da se stekne celovita slika.
Poglavlјa nisu vezana i mogu se čitati nezavisno. Za dalјe usavršavanje u svakoj oblasti čitalac se upućuje
na postojeću domaću i stranu literaturu.

Zahvalјujem se koleginici Dobrili Simić i kolegama Miodragu Saviću, Živodaru Erčiću, Branislavu
Kolareviću, Đuli Fabijanu, Miodragu Jovanoviću, Vladanu Kuzmanoviću, Bojanu Milovanoviću, Draganu Saviću
i Marku Simiću na pomoći i korisnim savetima. Izdavanje ove knjige su finansijski pomogli: Institut za
vodoprivredu "Jaroslav Černi", Vojvodina-projekt, Sidro NS, Energoprojekt-Hidroinženjering i
Hidroinvest-DTD.

Beograd, JBubodrag Savić.

Januar, 2003.

V
 ПРЕДГОВОР
ДРУГОМ ИЗДАЊУ

U ovom izdanju isrpravlјene su primećne greške, dopunjen materijal iz prethodnog izdanja i dodate nove
skice, jednačine i dijagrami.
Pored koleginica i kolega koji su pomogli na izradi prvog izdanja,'želim posebno da se zahvalim kolegi
Goranu Srećkoviću, koga sam propustio da pomenem u predgovoru prvog izdanja, kao i koleginici Tini Dašić i
kolegama Petru Anagnosti i Mirku Melentijeviću.

Beograd, Ljubodrag Savić.

Avgust, 2009.

6
 SADRŽAJ

strana
■ SPISAK TABELA .......................................................................................................................................... hN
SPISAK SJŠKA ............................................................................................................................................... hš
SPISAK VAŽNIJIH OZNAKA ..................................................................................................................... hh!

PREDGOVOR ................................................................................................................................................... 1

UVOD ............................................................................................................................................................... 1

I VODOPRIVREDA - GAZDOVANјE VODAMA ................................................................................. 3

1.1 OPŠTE O VODAMA ............................................................................................................... 3
1.2 NEUSKLAĐENOST DOTICAJA I POTROŠNјE .................................................................. 4
1.3 VODOPRIVREDA......................................................................... , ........................................ 5
1.4 VODOPRIVREDNO PJ1ANIRANјE,
SMERNICE, VODOPRIVREDNA OSNOVA ........................................................................ 5
1.5 HIDROTEHNIKA .................................................................................................................... 6
JŠTERATURA ......................................................................................................................... 6

II AKUMULACIONI BASENI I REGULISALjE

PROTICAJA .......................................................................................................................................... 7
11. 1 .................................................... REGUJŠSANјE PROTICAJA, ULOGA AKUMULADIJA 7
P.2 OSNOVNI PARAMETRI AKUMULACIJE ................................................................... 8
P.Z KORISNA ZAPREMINA AKUMULACIJE ................................................................... 9
P.4 VIDOVI REGULISANјA PROTICAJA ................................................................................ 16
P.5 VRSTE AKUMUJ1ACIJA .................................................................................................... 17
P.6 ZASIPANјE AKUMULACIJA .............................................................................................. 18
P.7 OSTAJŠ PROBLEMI AKUMULACIJA ............................................................................... 21
II. 8 TRANSFORMACIJA POPLAVNOG TALASA UAKUMULACIŠ .................................... 22
JŠTERATURA ....................................................................................................................... 29

Š HIDROTEHNIČKE GRAĐEVINE 31
Š.1 OSOBENOSTI HIDROTEHNIČKIH GRAĐEVINA ........................................................... 31
Š.2 PODELA HIDROTEHNIČKIH GRAĐEVINA .................................................................... 32
Š.Z PROŠKTOVANјE I PODLOGE ........................................................................................... 33
Š.3.1 Podloge za projektovanje ............................................................................................. 34
Š.3.2 Proračun hidrotehničkih građevina ......................................................................... 35
III. 4 MATERIJALI I GRAĐENјE ................................................................................................. 36
P1.4L Hidrotehnički beton ................................................................................................ 37
Š.4.2 Planiranje i faze izvođenja radova ........................................................................... 38
JŠTERATURA ....................................................................................................................... 39

IV BRANE .................... č ................................................................................................................................ 41

IV. 1 SVRHA BRANA ................................................................................................................... 41
1U.2 PODELE I TIPOVI BRANA ................................................................................................. 42
UP
1U.Z OSNOVNI ELEMENTI BRANE ................................................................................................ 44
1U.4 IZBOR PREGRADNOG PROFIJ1A ........................................................................................... 46
 IV. 5 IZBOR TIPA BRANE .............................................................................................................. 47
GU.6 UZROCI RUŠENјA BRANA ..................................................................................................... 49
JŠTERATURA .................................................................................... L ............................... 51

V GRAVITACIONE BETONSKE BRANE 53

V. 1 OPTEREĆENјA KOJA DELUJU NA
GRAVITACIONU BRANU .................................................................................................. 55
U.1.1 Hidrostatički pritisak .............................................................................’ ..................... 55
U.1.2 Uzgon ...................................................................................................................... 59
U.1.3 Dinamički pritisak vode usled talasa i vetra ............................................................ 71
U.1.4 Pritisak leda ............................................................................................................. 74
U.1.5 Pritisak nanosa (mulјa) ........................................................................................... 76
V. 1.6 Sile od zemlјotresa - seizmičke sile .....................................................•. ..................... 76
U.1.7 Težina brane i temelјa ............................................................................................. 80
U.1.8 Reakcija temelјa ...................................................................................................... 81
U.1.9 Kombinacije opterećenja .................................................................................... .....81
U.2 STABILNOST GRAVITACIONE
BETONSKE BRANE .............................................................................................................. 82
U.2.1 Stabilnost protiv klizanja (smicanja) ...................................................................... 83
U.2.2 Stabilnost protiv prevrtanja i isplivavanja .............................................................. 86
U.2.3 Proračun naponskog stanja metodom horizontalnih preseka .................................. 87
U.2.4 Vertikalni normalni naponi i odsustvo napona zatezanja ........................................ 87
U.2.5 Smičući naponi i horizontalni normalni naponi ....................................................... 90
U.2.6 Glavni normalni naponi i dozvolјeni (dopušteni) naponi .............................................. 92
U.Z DIMENZIONISANјE I ODREĐIVANјE POPREČNOG PRESEKA
GRAVITACIONE BRANE ............................................................................................... :.:.96
U.3.1 Dimenzionisanje poprečnog preseka brane ............................................................. 96
U.3.2 Kruna brane ............................................................................................................. 99
V. 4 KONSTRUKTIVNA PRAVIJ1A ........................................................................................... 100
U.4.1 Temperaturni uticaji .............................................................................................. 100
U.4.2 Uzgon, injektiranje i dreniranje temelјa ................................................................ 103
U.4.3 Smanjenje uzgona u telu brane .............................................................................. 105
U.4.4 Naponi u temelјnim spojnicama usled nejednakog sleganja ........................................ 106
U.4.5 Priprema temelјa.................................................................................................... 106
LITERATURA ...................................................................................................................... 108

VI J1UČNE, KONTRAFORNE I OLAKŠANE BRANE 109

VI. 1 JTUČNE BRANE ................................................................................................................... 109
VI. 2 KONTRAFORNE I OLAKŠANE BRANE ........................................................................... 116
JŠTERATURA ...................................................................................................................... 119

VII NASUTE BRANE .............................................................................................................................. 121

VII. 1 PREJŠVANјE I POVRNŠNSKA EROZIJA .......................................................................... 122
UP.2 UNUTRAŠNјA EROZIJA ..................................................................................................... 123
UI.2.1 Ispiranje - sufozija ................................................................................................. 123
\Š.2.2 Fluidizacija - podizanje ......................................................................................... 126
UP.Z ANAJŠZA SPOLjNIH SIJ1A ................................................................................................ 128
VII. 4PROVIRANјE KROZ BRANU I PROVIRNA LINIJA
129
uš
 UP.4.1 Kasagrandeov postupak za određivanje provirne linije
na bazi Kozenijevog rešenja ................................................................................. 130
UP.4.2 Linearna aproksimacija ....................................................................................... 136
UP.4.3 Proviranje kroz branu sa složenim - zoniranim presekom. ................................. 137
VII. 5 ................................................................................................ PROVIRANјE UTEMELjIMA
139
UP.5.1 Proviranje ispod betonske brane
u homogenom nestenovitom tlu ograničene deblјine ........................................... 140
UP.5.2 Temelј iz dva sloja ("nivoa") - pokrovni sloj ivodonosni sloj ............................ 144
UP.5.3 Nasute brane na vodopropusnom temelјu ........................................................... 145
UP.6 ZAŠTITA OD UNUTRAŠNјE EROZIJE ............................; ................................................... 146
VII. 6.1Zaštita tela brane
146
VII. 6.2Zaštita temelјa
151
VII. 7
PRORAČUN STABILNOSTI KOSINA I TEMELjA NASUTIH BRANA ........................ 157
UP.7.1 Rankinova metoda - Klizanje po horizontalnim ravnima ................................... 157
VII. 7.2 Metode kritičnih kliznih krugova ........................................................................ 159
VII. 8 REZIME O OSNOVNIM PRAVILIMA ZA
PROJEKTOVANјE NASUTIH BRANA ............................................................................. 161
VII.9 TIPOVI NASUTIH BRANA ............................................................................................... 162
UP.9.1 Zemlјane brane ................................................................................................... 162
UP.9.2 Brane od kamenog nabačaja ............................................................................... 165
VII. 10 KONSTRUKTIVNA PRAVILA I ORIJENTACIONE DIMENZIJE ................................ 166
UP.10.1 Zemlјamebrane ................................................................................................... 166
UP.10.2 Brane od kamenog nabačaja ................................................................................... 172
JŠTERATURA ..................................................................................................................... 173

VIII EVAKUACIJA VELIKIH VODA I EVAKUACIONI ORGANI 175

VIII. 1 IZBOR MERODAVNOG - RAČUNSKOG PROTICAJA .................................................. 177
UP1.2 ODREĐIVANјE KRIVE PROTICAJA DONјE VODE ...................................................... 180
UŠ.Z OSNOVNI TIPOVI I DISPOZICIJE EO ............................................................................. 184
VIII .4 PRELIVNE BRANE ........................................................................................................... 188
AP1.4.1 Ulazni deo - Preliv .............................................................................................. 189
UŠ.4.2 Prelivi kod niskih brana, nizvodni uticaji,
potoplјeno prelivanje ............................................................................................ 199
UŠ.4.3 Prelivi kontrolisani ustavama .............................................................................. 203
\ČP.4.4 Uticaj mostovskih stubova na prelivanje ............................................................ 205
UP1.4.5 Provodnik - prelivno lice brane........................................................................... 206
UP1.4.6 Umirenje -rasipanje energije ............................................................................... 221
UŠ.4.7 Umirujući bazen- slapište ................................................................................... 223
UŠ.4.7.1 Hidraulički proračun umirujućeg bazena .............................................. 228
UŠ.4.7.2 Hidrauličko dimenzionisanje umirujućeg bazena .................................. 229
UŠ.4.7.3 Izbor merodavnog proticaja za dimenzionisanje bazena ....................... 235
UŠ.4.7.4 Dinamička opterećenja u umirujućem bazenu....................................... 236
\ČP.4.7.5 Bazeni sa nagnutim dnom i neprizmatični bazeni ................................ 241
\ČP.4.7.6 Dvostepeni umirujući bazen ................................................................. 242
UŠ.4.8 Zaštita korita nizvodno od bazena ............................................................................ 243
UŠ.4.9 Ski odskok................................................................................................................. 246
\ČP.4.10 Potoplјeni odskok ................................................................................................... 257
UŠ.5 EVAKUAPDONI ORGANI LUČNIH BRANA .................................................................. 260
IX
UŠ.b PREJŠV ’SA BRZOTOKOM .............................................................................................. 264
VIII. 6.1 Čeoni preliv ........................................................................................................ 265

X
 VIII. ................................................................................................................................ 6.2
Brzotok .................................................................................................................................. 267
VIII. 7 BOČNI PRELIV ............................................................................................................... 274
''/111.7.1 Sabirni kanal .......................................................................................................... 275
VIII. 8 ................................................................................................................... ŠAHTNI PREJ1IV
283
■\Š1.8.1 Prelivni levak i prilazna deonica ........................................... X .............................287
VIII. 8.2Vertikalni šaht, deflektor i aeracija
290
HNP.b.Z Vertikalna Krivina i Tunel ................................................................................... 294
VIII. 9 OSTAJŠ TIPOVI EVAKUADIONIH ORGANA .................................................... 300
■\PP.9.1 Modifikovani bočni preliv (kutijasti preliv) .................................. .■ ....................300
UŠ.9.2 Uprošćeni šahtni preliv za male proticaje ........................................ •......' ................300
UŠ.9.3 Sifonski preliv...................................................................................................... 301
VIII. 9.4 Pomoćni preliv (emergencioni preliv, zečiji nasip) ............................................ 302
UŠ.9.5 Stepenasti preliv .................................................................................................. 303
JŠTERATURA...................................................................................................................... 306

IX ZATVARAČI I USTAVE .................................................................................................................. 309

IX. 1POVRŠINSKI ZATVARAČI
...311
IX. 1.1 Tablasti zatvarači (ravni, štitni) .......................................................................... 315
IX. 1.2 Gredni zatvarači (gredni zagati, dambalkeni) ..................................................... 319
IX. 1.3 Segmentni (radijalni) zatvarači ............................................................................ 320
IX. 1.4 Valјkasti zatvarači ............................................................................................... 323
IX. 1.5 Sektorski zatvarači ............................................................................................... 324
IX. 1.6 Klapne (zapornice)............................................................................................... 325
1H.2 TEČENјE ISPOD POVRŠINSKIH ZATVARAČA .................................................................. 327
IX. Z ................................................................................................................... DUBINSKI
ZATVARAČI ............................................................................................................ :.......................333
1H.3.1 Sile pri podizanju i spuštanju dubinskih zatvarača .................................................... 335
1H.3.2 Pristup dubinskim zatvaračima .......................................................................... ..337
1H.Z.Z Kavitacija i vibracije kod dubinskih zatvarača .................................................... 339
1H.3.4 Aeracija iza zatvarača .......................................................................................... 345
1H.3.5 Tablasti i segmentni dubinski zatvarači..................................................................... 347
1H.3.6 Kružno-cilindrični zatvarač ................................................................................. 348
1H.3.7 Leptirasti zatvarač ................................................................................................ 349
1H.3.8 Kuglasti zatvarač ................................................................................................. 350
1H.3.9 Konusni zatvarač (No\ue1 - Vip§eg) ................................................................... 351
1H.3.10 Igličasti zatvarač .................................................................................................. 353
JŠTERATURA...................................................................................................................... 353

X EVAKUACIJA VODE ZAVREME GRAĐENјA 355

X. 1 SKRETANјE REKE KROZ OPTOČNI TUNEL .................................................................. 355
X. 2 PARCIJAJŠO (VIŠEFAZNO) PREGRAĐIVANјE REKE ................................................... 359
JŠTERATURA...................................................................................................................... 362

XI ZAHVATI - UJ1AZNE GRAĐEVINE .............................................................................................. 363

XI. 1 POVRŠINSKI ZAHVATI...................................................................................................... 364
XI. 1.1 Problemi površinskih zahvata .............................................................................. 364
XI. 1.2 Izbor mesta zahvata ............................................................................................. 364
 XI. 1.3 Podela površinskih zahvata .................................................................................. 367
XI. 1.4 Delovi površinskog zahvata ................................................................................. 370
H1.2 DUBINSKI ZAHVATI .......................................................................................................... 376
h
 H1.2.1 Ulazni deo zahvata (ulazna - zahvatna građevina) .............................................. 380
H1.2.2 Provodnik ............................................................................................................ 386
H1.2.3 Izlazni Deo .......................................................................................................... 389
HZ.2.4 Kriva Proticaja .................................................................................................... 390
LITERATURA .................................................................................................................... 390

HP GRAĐEVINE ZA TRANSPORT VODE - DOVODI 393

XII. 1 KANAJŠ ................................................................................................................................ 393
HP. 1.1 Izbor poprečnog preseka i trase kanala ............................................................... 394
HP.1.2 Neobloženi kanali...-. .......................................................................................... 398
HP. 1.2.1 Procena gubitaka na procurivanje iz kanala ......................................... 399
HP.1.2.2 Eroziona stabilnost neobloženih kanala ................................................ 400
HP. 1.3 Obloženi kanali ................................................................................................... 412
HP. 1.3.1 Kanali sa savitlјivom (fleksibilnom) oblogom..................................... 413
HL 1.3.2 Kanali sa krutom oblogom ................................................................... 416
HP.1.4 Neustalјeno tečenje u kanalima ........................................................................... 419
HN.2 ZATVORENI DOVODI SA SLOBODNOM POVRŠINOM ............................................... 419
HP.Z HIDROTEHNIČKI TUNELI ................................................................................................ 421
HP.4 CEVOVODI .......................................................................................................................... 427
LITERATURA ..................................................................................................................... 428

HŠ OBJEKTI NA DOVODIMA ................................................................................................................... 429

HŠ.1 OBJEKTI ZA UKRŠTANјE ................................................................................................. 429
HŠ. 1.1 Akvadukti ............................................................................................................ 430
HZN.1.2 Sifoni ................................................................................................................... 434
HŠ. 1.3 Propusti ............................................................................................................... 439
HŠ. 1.4 Mostovski stubovi ............................................................................................... 454
XIII. 1.4.1 Procena uspora izazvanog mostovskim suženjem ........................... 454
XIII. 1.4.2 Erozija usled mostovskog suženja ..................................................... 460
XIII. 1.4.3 Lokalna erozija oko mostovskih stubova i bočnih oslonaca .............. 463
XIII. 1.4.4 Zaštita od lokalne erozije oko stubova i oslonaca .............................. 472
XIII. 1.4.5 Hidrodinamička sila na stubove ......................................................... 474
HŠ.2 OBJEKTI ZA SALADAVANјE VIŠKA G1ADA- KASKADE
(STEPENICE, SLAPOVI) .................................................................................................... 475
HZP.2.1 Vertikalna kaskada .............................................................................................. 476
HŠ.2.2 Kaskada sa brzotokom (kosi slap) ...................................................................... 483
HP3.2.3 Brzotok sa blokovima.......................................................................................... 483
HŠ.Z RIBJBE STAZE ............. ..'. ...................................................................................................... 485
HŠ.4 OBJEKTI ZA MERENјE PROTICAJA U KANALIMA IMANјIM PRIRODNIM
VODOTOCIMA ................................................................................................................... 487
HŠ.4.1 Merna suženja sa horizontalnim dnom ................................................................ 489
HŠ.4.2 Široki prag kao merni objekat ............................................................................. 500
HP1.4.2.1 Pravougaoni široki prag ...................................................................... 500
HŠ.4.3 Ostali merni objekti u kanalima .......................................................................... 505
JŠTERATURA ..................................................................................................................... 507

REGISTAR POJMOVA 509

XI
 СПИСАК ТАБЕЛА
Tab.2.1 Odnos istaloženog i prispelog nanosa zavisno od
stepena regulacije proticaja ............................................................................................................ 19
Tab.5.1 Koeficijent, K, zavisno od odnosa Ž0Io ............................................................ ............................... 72
Tab.5.2 Zavisnost statičke sile leda od deblјine i dužine pokrivača ............................................................... 75
Tab.5.3 Koeficijent, K, zavisno od granične čvrstoće leda na droblјenje ....................................................... 75
Tab.5.4 Zavisnost koeficijenta seizmičnosti od stepena seizmičnosti prema MK8 skali ............................... 78
Tab.5.5 Orijentacione vrednosti kohezije i koeficijenta trenja ............................................... : ...................... 84
Tab.5.6 Minimalne (zahtevane) vrednosti koeficijenata sigurnosti za proračun •
opšte stabilnosti (Petrović 2002) ..................................................................................................... 85
Tab.5.7 Orijentacione vrednosti dozvolјenih napona pritiska ..................................................................... 93
Tab.7.1 Orijentacione vrednosti kritičnog gradijenta filtracije na ispiranje (sufoziju) i
koeficijenta filtracije .................................................................................................................... 125
Tab.7.2 Zavisnost odnosa Aa/(a+Aa) od ugla a ....................................................................................... 133
Tab.7.3 Zavisnost bezdimenzionalnog filtracionog proticaja od odnosa dubine
priboja i deblјine vodonosnog sloja .............................................................................................. 143
Tab.8.1 Zavisnost relativnog koeficijenta prelivanja i relativnog
potpritiska od odnosa N/Nk ....................................................................................................... '...196
Tab.8.2 Zavisnost relativnog koeficijenta prelivanja od odnosa R/NeK ..................................................... 198
Tab.8.3 Zavisnost relativnog koeficijenata prelivanja od denivelacije
krune praga i dna nizvodnog korita ............................................................................................... 199
Tab.8.4 Zavisnost koeficijenta potoplјenosti od stepena potoplјenosti za Krigerov preliv ........................ 201
Tab.8.5 Zavisnost koeficijenta brzine od odnosa (NR+u )/NR (sl. 8.27) ................................................... 211
Tab.8.6 Efikasnost skoka zavisno od Frudovog broja ulaznog mlaza ....................................................... 227
Tab.8.7 Zavisnost koeficijenta prelivanja od odnosaNk/K i ugla a ........................................................... 262
Tab.8.8 Zavisnost koeficijenta prelivanja od odnosaNk/V, zaR/O = 0.5 .................................................. 288
Tab.9.1 Stadijum razvoja kavitacije zavisno od odnosa a/as .................................................................... 344
Tab.10.1 Zavisnost odnosa <r=1g,/s/0 od Frudovog broja na izlazu tunela ............................................ 358
Tab. 11.1 Brzina taloženja pojedinačnih sfernih čestica (zrna) u mirnoj vodi ............................................ 372
Tab. 11.2 Zavisnost gubitka na krivini od odnosa K Š 0 .............................................................................. 388
Tab. 12.1 Procena gubitaka na procurivanje zavisno od vrste tla u
kome se gradi kanal ...................................................................................................................... 400
Tab.12.2 Neerodirajuće brzine zavisno od vrste materijala dna i kosina ................................................... 401
Tab. 12.3 Odnos smičućeg napona u krivini i na pravoj deonici ................................................................. 409
Tab. 12.4 Procena nagiba kosina kanala prema iskustvenim podacima ..................................................... 410
Tab.13.1 Procena vrednosti koeficijenata u jednačini 13.7 ......................................................................... 444
Tab.13.2 Zavisnost odnosa f=/?;J|, D) od Frudovog broja na izlazu iz propusta i
dubine donje vode ........................................................................................................................ 450
Tab.13.3 Činilac zakošenja osovine stuba zavisno od ugla jZ i
odnosa 15Lj5 .................................................................................................................................. 469
Tab.13.4 Granulometrijski sastav kamene zaštite ...................................................................................... 473
Tab. 13.5 Zavisnost za određivanje dužine i energije mlaza ....................................................................... 480
 СПИСАК СЛИКА
Sl. 1.1 Neusklađenost doticaja i potrošnje vode ......................................................................................... 4
Sl.2.1 Osnovni parametri akumulacije ..................................................................................................... 8
Sl.2.2 Sekventni postupak ...................................................................................................................... 10
Sl.2.3 Sekventni postupak sa ponovlјenim periodom............................................................................... 11
Sl.2.4 Promena zapremine akumulacije sa potpunim iskorišćenjem doticaja .......................................... 13
Sl.2.5 Sumarne krive doticaja i potrošnje ................................................................................................. 13
Sl.2.6 Raspored nanosa duž akumulacije ................................................................................................. 20
Sl.2.7 Transformacija talasa u akumulaciji .............................................................................................. 23
Sl.2.8 Ulazni i izlazni hidrogram.............................................................................................................. 25
Sl.2.9 Konstrukcija pomoćne funkcije ..................................................................................................... 26
Sl.2.10 Ulazni talas preseca vrh izlaznog talasa ......................................................................................... 27
Sl.2.11 Rad preliva sa ustavom .................................................................................................................. 28
Sl.4.1 Tipovi brana .................................................................................................................................. 42
Sl.4.2 Prenošenje opterećenja kod brana .................................................................................................. 43
Sl.4.3 Osnovni elementi brane ................................................................................................................ 45
Sl.5.1 Poprečni presek neprelivnog dela betonske gravitacione brane ..................................................... 53
Sl.5.2 Računski segment brane jedinične dužine ..................................................................................... 54
Sl.5.3 Hidrostatičko opterećenje na neprelivni deo brane ........................................................................ 56
Sl.5.4 Hidrostatičko opterećenje na prelivni deo brane ............................................................................ 58
Sl.5.5 Uzgon ............................................................................................................................................ 59
Sl.5.6 Poređenje potencijalne teorije sa linearnim zakonom .................................................................... 60
Sl.5.7 Momenat prevrtanja kod "linearnog" i "potencijalnog” uzgona .................................................... 61
Sl.5.8 Potisak i filtracioni deo uzgona za filtraciono homogenu i izotropnu sredinu, za slučaj kada
filtracija počinje na najnižoj koti temelјa na uzvodnom licu, a završava
na najnižoj koti temelјa na nizvodnom licu ....................................................................................62
Sl.5.9 Slika uzgona za filtraciono homogenu i izotropnu sredinu, za slučaj kada postoji
dobra veza između brane i temelјne sredine po celoj dužini dodira ...............................................63
Sl.5.10 Slika uzgona za filtraciono nehomogenu (ili anizotropnu) sredinu................................................ 65

Sl.5.11 Smanjivanje uzgona drenažom ...................................................................................................... 66

Sl.5.12 Smanjivanje uzgona uzvodnim horizontalnim zastorom ............................................................... 67
Sl.5.13 Uzgon kod prelivnog dela brane i slapišta .................................................................................... 67
Sl.5.14 Uticaj heterogenosti sredine na uzgon ........................................................................................... 68
Sl.5.15 Injekciona zavesa gravitacione betonske brane ............................................................................. 68
Sl.5.16 Kvantifikovanje dejstva antifiltracionih mera na smanjenje uzgona.............................................. 69
Sl.5.17, Položaj pijezometarske linije kod temelјne spojnice sa uzvodnim zubom .................................... 70
Sl.5.18 Veličine koje određuju visinu talasa .............................................................................................. 71
Sl.5.19 Visina talasa, i sila od talasa na gravitacionu branu ....................................................................... 72
Sl.5.20 Penjanje talasa uz kosinu ............................................................................................................... 73
Sl.5.21 Statički pritisakleda ....................................................................................................................... 74
Sl.5.22 Statički pritisak leda - osnova ........................................................................................................ 75
Sl.5.23 Sila od nanosa ................................................................................................................................ 76
Sl.5.24 Mogući pravci delovanja zemlјotresa ............................................................................................ 77
Sl.5.25 Metoda koeficijenata ...................................................................................................................... 77
Sl.5.26 Seizmička sila vode prema Vestergardu ........................................................................................ 79
Sl.5.27 Silatežine ........................................................................................................................................ 80
Sl.5.28 Stabilnost protiv klizanja (smicanja), prevrtanja i isplivavanja .................................................... 83
Sl.5.29 Kosa ravan klizanja (smicanja) ...................................................................................................... 86
Sl.5.30 Vertikalni normalni naponi ............................................................................................................ 88
Sl.5.31 Rezultanta deluje unutar jezgra preseka ......................................................................................... 89
Sl.5.32 Određivanje komponentalnih napona na granici ............................................................................ 91
Sl.5.33 Raspodela smičućih napona u preseku ........................................................................................... 91
Sl.5.34 Glavni normalni naponi na nizvodnom licu brane ......................................................................... 92
hŠ
 Sl.5.35 Opterećenje preseka ....................................................................................................................... 94
Sl.5.36 Razmatrani oblici poprečnog preseka ............................................................................................ 94
Sl.5.37 Postepeno dimenzionisanje ............................................................................................................ 96
Sl.5.38 Direktno (jednostepeno) dimenzionisanje ...................................................................................... 97
Sl.5.39 Zakošenje uzvodnog lica ................................................................................... V. .......................... 97
Sl.5.40 Kruna gravitacione brane ............................................................................................................ 99
Sl.5.41 Kruna sa parapetnim zidom i valobranom...................................................................................... 99
Sl.5.42 Razdelnice kod gravitacione brane ............................................................................................... 101
Sl.5.43 Postavlјanje injekcione galerije i injekcionih bušotina ................................................................ 104
Sl.5.44 Drenaža za smanjenje uzgona u telu brane ...................................................................; ................... 105
Sl.5.45 Lamele gravitacione brane .......................................................................................................... 106
Sl.5.46 Mogući put proviranja kod temelјa na šipovima .......................................................................... 107
Sl.6.1 Lučna brana .................................................................................................................................. 109
Sl. 6.2 Odnos visine lučne brane i dužine brane u kruni.......................................................................... 110
Sl.6.3 Karakteristike luka ....................................................................................................................... 110
Sl.6.4 Cilindrična lučna brana ................................................................................................................ 111
Sl.6.5 Geometrijski elementi kupolne lučne brane ................................................................................. 113
Sl.6.6 Olakšana brana ............................................................................................................................. 116
Sl.6.7 Kontraforna brana ........................................................................................................................ 117
Sl.6.8 Višelučna brana .......................................................................................................................... 117
Sl.6.9 Osnova kontraforne brane sa pojačanom uzvodnom glavom ....................................................... 118
Sl.6.10 Osnova kontraforne brane sa ošuplјenim kontraforima - Marčelo tipa ........................................ 118
Sl.7.1 Sufozija kroz nasip brane ............................................................................................................. 124
Sl.7.2 Ispiranje sferičnih čestica ............................................................................................................. 124
Sl.7.3 Princip filtarske zaštite ................................................................................................................. 126
Sl.7.4 Fluidizacija tla .............................................................................................................................. 126
Sl.7.5 Balast ............................................................................................................................................ 127
Sl.7.6 Hidrostatički pritisak na zastor nasute brane ................................................................................ 129
Sl.7.7 Uticaj heterogenosti materijala na položaj provirne linije u nasipu ............................................. 130
Sl.7.8 Kozenijevo analitičko rešenje ...................................................................................................... 131
Sl.7.9 Mogući položaji drena kod Kasagrandeovog postupka ................................................................ 132
Sl.7.10 Provirna linija za nasip bez drena .............. ... .............................................................................. 132
Sl.7.11 Jednačina parabole u polarnim koordinatama .............................................................................. 133
Sl.7.12 Jednačina održanja mase za ravanski problem ............................................................................. 134
Sl.7.13 Transformacija h-koordinate ........................................................................................................ 135
Sl.7.14 Linearna aproksimacija provirne linije ......................................................................................... 136
Sl.7.15 Linija proviranja kroz branu sa glinenim jezgrom ....................................................................... 138
Sl.7.16 Filtracija kroz susedne slojeve različite vododrživosti ................................................................. 138
Sl. 7.17 Filtracij a ispod temelјa betonske brane ....................................................................................... 140
Sl.7.18 Filtracija za temelј sa pribojem .................................................................................................... 142
Sl.7.19 Uzgon ispod brane sa pribojem .................................................................................................... 143
Sl.7.20 Temelј iz dva sloja različite vodopropusnosti .............................................................................. 144
Sl.7.21 Proviranje kroz temelј homogene nasute brane ............................................................................ 145
Sl.7.22 Proviranje kroz temelј nasute brane sa glinenim jezgrom ............................................................ 146
Sl.7.23 Ispiranje materijala koji se štiti kroz zaštitni materijal ................................................................. 146
Sl.7.24 Zagušenje filtra............................................................................................................................. 147
Sl.7.25 Granulometrijska kriva filtra ........................................................................................................ 148
Sl.7.26 Neki tipovi drenaže ...................................................................................................................... 149
Sl.7.27 Drenaža kod vodopropusnog temelјa ........................................................................................... 149
Sl.7.28 Aproksimacija tečenja u drenaži .................................................................................................. 150
Sl.7.29 Pizvodna nožica, i nizvodna zaštita od fluidizacije ...................................................................... 150
Sl.7.30 Uklanjanje aluviona (nanosa) iz temelјa ...................................................................................... 151
Sl.7.31 Pregrađivanje aluviona širokom vododrživom pregradom .......................................................... 152
Sl.7.32 Zaštita vertikalnim zastorom (dijafragmom) ................................................................................ 153
Sl.7.33 Nepotpuni rov............................................................................................................................... 155
Sl.7.34 Postavlјanje više zastora............................................................................................................... 155
Sl.7.35 Horizontalni i kombinovani zastor ............................................................................................... 156

XIV
Sl.7.36 Relaksacioni bunar ....................................................................................................................... 156
Sl.7.37 Smicanje (klizanje) po horizontalnoj ravni .................................................................................. 158
Sl.7.38 Švedska (Felenijusova) metoda kritičnih kliznih krugova ........................................................... 160
Sl.7.39 Zemlјane brane različitog stepena heterogenosti ....................................................................... 163
Sl.7.40 Brana sa glinenim jezgrom fundirana na aluvionu ..................................................................... 164
Sl.7.41 Položaj jezgra kod zemlјanih brana ............................................................................................. 164
Sl.7.42 Brane sa armirano-betonskim ekranom........................................................................................ 166
Sl.7.43 Nagib materijala pri prekidu nasipanja ........................................................................................ 168
Sl.7.44 Nejednako sleganje preliva i nasipa brane ................................................................................... 168
Sl.7.45 Berme na nizvodnoj kosini........................................................................................................... 169
Sl.7.46 Veza betonske konstrukcije i nasipa ............................................................................................ 170
Sl.7.47 Veza nasipa sa zidom i postavlјanje cevi ispod nasipa ................................................................ 171
Sl.7.48 Orijentacione dimenzije zemlјanih brana ..................................................................................... 171
Sl.7.49 Zoniranje materijala u brani od kamenog nabačaja ...................................................................... 172
Sl.8.1 Delovi evakuacionog organa ........................................................................................................ 176
Sl.8.2 Kriva donje vode za složeno korito .............................................................................................. 181
Sl.8.3 Konvergencija linija nivoa za različite vrednosti graničnog uslova ............................................. 181
Sl.8.4 Proračun linije nivoa između dva preseka .................................................................................... 182
Sl.8.5 Poređenje slobodnog i kontrolisanog preliva ............................................................................... 186
Sl.8.6 Nasuta brana kombinovana sa prelivnom betonskom gravitacionom branom ............................. 188
Sl.8.7 Osnovni tipovi prelivnih brana..................................................................................................... 189
Sl.8.8 Preliv praktičnog profila (Krigerov preliv) .................................................................................. 190
Sl.8.9 Prelivanje preko "širokog praga" ................................................................................................. 191
Sl.8.10 Raspored pritisaka u prelivnom mlazu ......................................................................................... 193
Sl.8.11 Proticajni presek kod Krigerovog preliva .................................................................................... 193
Sl.8.12a) Bezdimenzionalne koordinate mlaza oštroivičnog preliva prema Krigeru..................................... 194
Sl.8.12b) Određivanje konture Krigerovog preliva pomoću kružnih lukova i
parabole prema 1J5A Sogrz oREp§šeegz .................................................................................... 195
Sl.8.13 Položaj mlaza pri različitim visinama ispred preliva ................................................................... 196
Sl.8.14 Uticaj uzvodne visine praga na prelivanje ................................................................................... 197
Sl.8.15 Prelivni prag sa malim vrednostima odnosa R /NeK .................................................................... 198
Sl.8.16 Uticaj nizvodnih uslova na prelivanje .......................................................................................... 200
Sl.8.17 Uslovi "potoplјenosti" preliva ...................................................................................................... 201
Sl.8.18 Primena energetske jednačine na potoplјeno prelivanje .............................................................. 201
Sl.8.19 Kriva proticaja niskog prelivnog praga ........................................................................................ 203
Sl.8.20 Prelivanje i isticanje ..................................................................................................................... 204
Sl.8.21 Položaj ustave u odnosu na krunu preliva .................................................................................... 204
Sl.8.22 Preliv sa stubovima (osnova) ....................................................................................................... 205
Sl.8.23 Glave stuba i bočnog oslonca ....................................................................................................... 206
Sl. 8.24 Prelivna brana .............................................................................................................................. 207
Sl.8.25 Povezivanje uzvodnog lica brane sa konturom preliva ................................................................ 207
Sl.8.26 Proračun linije nivoa kod brzotoka .............................................................................................. 209
Sl.8.27 Pojednostavlјeni postupak za proračun linije nivoa ..................................................................... 211
Sl.8.28 Turbulentni granični sloj i uvlačenje vazduha ............................................................................. 212
Sl.8.29 Tečenje mešavine vode i vazduha u brzotoku .............................................................................. 213
Sl.8.30 Strujanje pri kome može da nastane kavitacija ............................................................................ 215
Sl 8.31 Koncentracija vazduha po dubini, za brzotok sa malim podužnim nagibom ............................... 219
Sl.8.32 Aeracija brzotoka ......................................................................................................................... 220
Sl.8.33 RasipaNјe energije duž prelivne brane......................................................................................... 222
Sl.8.34 Karakteristični tipovi umirivača energije ..................................................................................... 222
Sl.8.35 Umirujući bazen - slapište ............................................................................................................ 224
Sl.8.36 Hidraulički rkok ........................................................................................................................... 225
Sl.8.37 Dužina hidrauličkog skoka ........................................................................................................... 230
Sl.8.38 Odnos spregnute dubine i dubine u bazenu .................................................................................. 231
Sl.8.39 Razdelni zid umirujućeg bazena .................................................................................................. 232
Sl.8.40 TJ8VK bazen, tipa II .................................................................................................................... 233
Sl.8.41 1J8VK bazen tipa III .................................................................................................................... 233

15
Sl.8.42 Sile u bazenu sa središnim blokom ............................................................................................. 234
Sl.8.43 Blokovi u umirujućem bazenu .................................................................................................... 235
Sl.8.44 Kritični uslovi za obrazovanje skoka u bazenu ........................................................................... 236
Sl.8.45 Uzgon u umirujućem bazenu ....................................................................................................... 237
Sl.8.46 Pražnenje drenaže kroz otvor u uzvodnom zupcu ........................................................................ 239
Sl.8.47 Ankerisanje ploče bazena............................................................................................................. 240
Sl.8.48 Varijante umirujućih bazena ........................................................................................ .• ................. 242
Sl.8.49 Dvostepeni umirujući bazen .................................................................................... •. ...................... 243
Sl.8.50 Zaštita iza umirujućeg bazena ................................................................................. ;... ! .................. 244
Sl. 8.51 Ski odskok (Ski-skok) .................................................................................................................. 246
Sl.8.52 Prelivanje - "nurenje" iz kašike pri malim proticajima ................................................................ 248
Sl.8.53 Putanja kosog hica ....................................................................................................................... 251
Sl.8.54 Dometmlaza ................................................................................................................................. 251
Sl.8.55 Nastanak denivelacije pri udaru mlaza u dno korita .................................................................... 253
Sl.8.56 Eroziona jama ............................................................................................................................ 254
Sl.8.57 Procena dimenzija erozione jame................................................................................................. 256
Sl.8.58 Potoplјeni odskok......................................................................................................................... 257
Sl.8.59 Dimenzije potoplјenog odskoka ................................................................................................. 258
Sl.8.60 Olakšani - šuplјi odskok - skica i osnovne dimenzije .................................................................. 258
Sl.8.61 Olakšani — šuplјi odskok u radu ................................................................................................. 259
Sl.8.62 Krilni zidovi za suzbijanje bočne erozije ..................................................................................... 259
Sl.8.63 Opseg korišćenja objekata za umirenje energije .......................................................................... 260
Sl.8.64 Tipičan evakuator lučne brane ..................................................................................................... 261
Sl 8.65 Prelivni deo (prelivna kapa) lučne brane...................................................................................... 261
Sl.8.66 Parametri koji određuju koeficijent prelivanja ............................................................................. 262
Sl.8.67 Odskok i bučnica .......................................................................................................................... 263
Sl.8.68 Preliv sa brzotokom ..................................................................................................................... 265
Sl.8.69 Prelivni prag čeonog preliva ........................................................................................................ 266
Sl.8.70 Veza prelivnog dela sa brzotokom ............................................................................................. 267
Sl.8.71 Translatorni talasi......................................................................................................................... 268
Sl.8.72 Ulazni pad preloma strmiji od izlaznog ....................................................................................... 269
Sl.8.73 Ulazni pad preloma blaži od izlaznog .......................................................................................... 270
Sl.8.74 Prelazna deonica na suženju brzotoka .......................................................................................... 271
Sl.8.75 Povezivanje ploča i drenaža brzotoka .......................................................................................... 273
Sl.8.76 Tipična dispozicija sa bočnim prelivom....................................................................................... 275
Sl.8.77 Elementi bočnog preliva .............................................................................................................. 276
Sl.8.78 Elementarna zapremina sabirnog kanala ...................................................................................... 277
Sl.8.79 Uticaj dubine kanala na smirivanje turbulencije .......................................................................... 281
Sl.8.80 Nepotoplјeno prelivanje u sabirnom kanalu ................................................................................. 281
Sl.8.81 Varijante bočnog preliva .............................................................................................................. 282
Sl.8.82. Bočni preliv sa tunelskim provodnikom ...................................................................................... 283
Sl.8.83 Šahtnipreliv ............................................................................................................................. .....284
Sl.8.84 Kriva proticaja i kontrolni preseci kod šahtnog preliva ............................................................... 285
Sl.8.85 Razlika pritisaka u preseku vertikalne krivine ............................................................................. 285
Sl.8.86 Usklađenost kapaciteta šahta i prelivnog levka ............................................................................ 286
Sl.8.87 Prelivni levak sa prilaznom deonicom ......................................................................................... 287
Sl.8.88 Odstupanja kružnog mlaza od mlaza pravolinijskog preliva ....................................................... 287
Sl.8.89 Mere za sprečavanje obodnog strujanja ....................................................................................... 289
Sl.8.90 Dimenzije prilazne deonice .......................................................................................................... 289
Sl.8.91 Presek deflektora i vertikalno koleno (krivina) ............................................................................ 290
Sl.8.92 Aeracija deflektora ....................................................................................................................... 292
Sl.8.93 Dimenzionisanje vertikalnog šahta iznad deflektora ...................... ... ......................................... 293
Sl.8.94 Tečenje u kolenu i tunelu preliva ................................................................................................. 294
Sl.8.95 Hiraulička šema uz energetsku jednačinu za tečenje sa

16
 slobodnom površinom u tunelu .................................................................................................... 296
Sl.8.96 Prelaz sa kružnog na kvadratni presek na izlazu tunela ................................................................298
Sl.8.97 Umirujući bazen šahtnog preliva ..................................................................................................298
Sl.8.98 Vertikalna prelaznica u vidu putanje kosog hica ..........................................................................299
Sl.8.99 Kutijasti preliv ............................................................................................................................ 300
Sl.8.100 Uprošćeni šahtni preliv (prema Zšćć-u, 1995)........................................................................... 301
Sl.8.101 Sifonski preliv ..............................................................................................................................301
Sl.8.102 Pomoćni preliv .............................................................................................................................302
Sl.8.103 Pomoćni preliv sa različitim kotama nasipa ................................................................................303
Sl.8.104 Umirenje energije kod a) klasičnog i b) stepenastog preliva .......................................................304
Sl.8.105 Vrste tečenja kod stepenastog preliva ..........................................................................................304
Sl.8.106 Stepenasta zaštita od valјanog betona ..........................................................................................305
Sl.9.1 Najčešći tipovi površinskih zatvarača ...........................................................................................311
Sl.9.2 Opstrujavanje površinskih ustava .................................................................................................312
Sl.9.3 Pomeranje mlaza duž ivice tablastog zatvarača ............................................................................313
Sl.9.4 Prelivanje preko ustave bez aeracije mlaza ..................................................................................313
Sl.9.5 Pulzacije usled pomeranja potoplјenog mlaza ..............................................................................313
Sl.9.6 Odnos visine i širine površinske ustave oslonjene u bokove objekta ...........................................314
Sl.9.7 Tablasti zatvarač ...........................................................................................................................315
Sl.9.8 Različiti tipovi ukrućenja tablastog zatvarača ..............................................................................315
Sl.9.9 Bočno zaptivanje ustave sa točkovima .........................................................................................316
Sl.9.10 Oblikovanje donje ivice tablastog zatvarača .................................................................................317
Sl.9.11 Obračunavanje sile trenja po zaptivci ...........................................................................................317
Sl.9.12 Dvodelni tablasti zatvarač .............................................................................................................319
Sl.9.13 Gredni zatvarač .............................................................................................................................320
Sl.9.14 Segmentni zatvarač (ustava) .........................................................................................................320
Sl.9.15 Položaj hidrostatičke sile u odnosu na oslonac .............................................................................321
Sl.9.16 Položaj mehanizma za podizanje ustave .......................................................................................321
Sl.9.17 Zaptivanje segmentne ustave ........................................................................................................322
Sl.9.18 Segmentna ustava sa klapnom ......................................................................................................323
Sl.9.19 Valјkasti zatvarač..........................................................................................................................324
Sl.9.20 Sektorski zatvarač .........................................................................................................................324
Sl.9.21 Sile i momenti pri pokretanju sektorske ustave ............................................................................325
Sl.9.22 Klapna...........................................................................................................................................326
Sl.9.23 Krovni štit i vrećasta ustava (brana) .............................................................................................327
Sl.9.24 Slobodno isticanje ispod tablaste ustave .......................................................................................327
Sl.9.25 Slobodno isticanje ispod radijalne ustave .....................................................................................329
Sl.9.26 Isticanje iz velikih otvora ..............................................................................................................330
Sl.9.27 Kriva proticaja ustave za slobodno (nepotoplјeno) tečenje ..........................................................332
Sl.9.28 Potoplјeno isticanje ispod ustave ..................................................................................................332
Sl.9.29 Vertikalna hidrostatička sila kod nizvodnog zaptivanja ...............................................................335
Sl.9.30 Oblikovanje donje ivice zatvarača sa nizvodnim zaptivanjem .....................................................336
Sl.9.31 Uslovi za katapultiranje zatvarača sa uzvodnim zaptivanjem .......................................................337
Sl.9.32 Dubinska zatvaračnica ..................................................................................................................338
Sl.9.33 Prelaznice kod dovoda pod pritiskom ...........................................................................................339
Sl.9.34 Sniženje pritiska u suženju iza zatvarača ......................................................................................340
Sl.9.35 Nepoželјan vid “regulacije" u dovodu pod pritiskom ...................................................................341
Sl.9.36 Tečenje sa slobodnom površinom nizvodno od
regulacionog zatvarača ..................................................................................................................342
Sl.9.37 Lokapno strujanje oko niša zatvarača ...........................................................................................343
Sl.9.38 Optimalan oblik niše zatvarača .....................................................................................................344
Sl.9.39 Zatvarač zasunskog tipa, bez niša .................................................................................................345
Sl.9.40 Aeracija kod tečenja sa slobodnom površinom iza zatvarača .......................................................345
Sl.9.41 Dimenzionisanje aeracione cevi ...................................................................................................346
Sl.9.42 Kontrakcija mlaza kod tablastih zatvarača ...................................................................................348
Sl.9.43 Cilindrični zatvarač .......................................................................................................................349
Sl.9.44 Leptirasti zatvarač ..............................................................................................................................349
Sl.9.45 Kuglasti zatvarač ................................................................................................................................350
ХУП
Sl.9.46 Konusni (No\ue1 - Vip§eg) zatvarač .................................................................................................351
Sl.9.47 Zatvarač sa skretačem mlaza, hidraulička šema zatvarača ............................................................... 352
Sl.9.48 Nestabilno odleplјivanje mlaza pri otvoru zatvarača od 90 č- 95% .l ................................................352
Sl.9.49 Igličasti zatvarač ................................................................................................................................353
Sl. 10.1 Skretanje reke optočnim tunelom......................................................................................................356
Sl.10.2 Tečenje u optočnom tunelu sa blagim padom ....................................................................................357
Sl.10.3 Tunel sa velikim padom dna, tečenje sa slobodnom površinom ................................. .' ................... 358
Sl. 10.4 Tunel sa velikim padom dna, tečenje pod pritiskom ....................................................................... 359
Sl.10.5 Višefazno pregrađivanje reke.............................................................................................................360
Sl. 10.6 Linija nivoa duž zagata .....................................................................................................................361
Sl. 11.1 Složeno helikoidno strujanje u rečnoj krivini ...................................................................................365
Sl. 11.2 Nastanak poprečnog struj anja u krivini ............................................................................................365
Sl. 11.3 Lokacija površinskog zahvata ...........................................................................................................366
Sl. 11.4 Bočni i čeoni zahvati .........................................................................................................................367
Sl. 11.5 Zahvat u dnu - Tirolski zahvat ......................................................................................................... 369
Sl.11.6 Bočnizahvat .......................................................................................................................................371
Sl.11.7 Tečenje u taložnici ........................................................................................................................... 372
Sl.11.8 Ispiranje taložnica ..............................................................................................................................373
Sl.11.9 Prelaznica između zahvata i kanala....................................................................................................374
Sl. 11.10 Skraćena prelaznica ........................................................................................................................375
Sl. 11.11 Zahvat bez taložnice, sa umirivačem energije ................................................................................375
Sl. 11.12 Zahvat za pribransku hidroelektranu ...............................................................................................377
Sl. 11.13 Temelјni ispust u sklopu preliva .....................................................................................................378
Sl. 11.14 Vodozahvatna kula sa uzvodnom regulacijom ................................................................................379
Sl. 11.15 Zatvaračnica ukopana u boku doline ...............................................................................................380
Sl.11.16 Odvajanje mlaza kod neoblikovanog ulaza ......................................................................................381
Sl.11.17 Položaj pijezometarske linije na ulaznom delu neoblikovane cevi ..................................................382
Sl. 11.18 Hidrauličko oblikovanje ulazne građevine ......................................................................................382
Sl 11.19 Oblikovanje ulaza sa ravnom donjom ivicom ..................................................................................383
Sl. 11.20 Ulaz kod kog se oblikuje samo gornja ivica ...................................................................................384
Sl. 11.21 Rešetke zahvata ...............................................................................................................................384
Sl.11.22 Površinski vrtlog i uvlačenje vazduha na zahvatu ...........................................................................385
Sl. 11.23 Elementi krivine provodnika bitni za procenu gubitka ...................................................................387
Sl. 11.24 Račva sa elementima za procenu lokalnih gubitaka ........................................................................389
Sl.11.25 TJ5VK bazen sa "kecelјom" ............................................................................................................391
Sl. 12.1 Poprečni presek kanala .....................................................................................................................395
Sl. 12.2 Geometrijske veličine trapeznog preseka .........................................................................................395
Sl. 12.3 Optimalni pravougaoni presek kanala ...............................................................................................397
Sl.12.4 Savlađivanje viška pada kaskadama ..................................................................................................398
Sl. 12.5 Obaranje nivoa vode na nizvodnom kraju kanala .............................................................................398
Sl.12.6 Slobodna filtracija iz kanala .............................................................................. g. ............................ 399
Sl.12.7 Šildsov dijagram ................................................................................................................................403
Sl. 12.8 Dozvolјene vrednosti kritičnog napona za nevezani nanos, zavisno od
koncentracije suspendovanog nanosa prema Lejnu (RaisIaui 1990).
Za S150> 5št Lejnovi rezultati se slažu sa Šildsovim dijagramom
(pa nisu prikazni) ......................................................................................................................... 404
Sl. 12.9 Stabilnost čestice na kosini ...............................................................................................................405
Sl.12.10 Ugao unutrašnjeg trenja zavisno od prečnika i nazublјenosti zrna ..................................................406
Sl.12.11 Preporučene vrednosti kritičnog napona za vezane materijale .........................................................407
Sl.12.12 Jednoliko tečenje u kanalu - ravnoteža komponente sile težine u pravcu
toka i sile trenja ............................................................................................................................ 407
Sl. 12.13 Raspored smičućih napona duž okvašenog obima kanala ............... .............................................. 408
Sl.12.14 Maksimalni napon na kosinama kod trapeznih kanala .................................................................... 408
Sl.12.15 Karakterističan presek neobloženog kanala sa bermama ................................................................ 412
HUŠ
Sl.12.16 Fleksibilna kanalska obloga ............................................................................................................ 415
Sl.12.17 Tipičan presek kanala sa betonskom oblogom ................................................................................ 417
Sl.12.18 Spojnice kod kanalske obloge ......................................................................................................... 418
Sl. 12.19 Drenažni bunar u dnu kanala .......................................................................................................... 419
Sl. 12.20 Tipični oblici poprečnog preseka zatvorenih dovoda .................................................................... 420
Sl.12.21 Tunelski dovodi ............................................................................................................................. 421
Sl. 12.22 Karakteristični poprečni preseci hidrotehničkih tunela .................................................................. 423
Sl.12.23 Tunelska obloga sa čeličnim limom ................................................................................................ 425
Sl. 12.24 Optimizacija prečnika tunela .......................................................................................................... 426
Sl.12.25 Tečenje u tunelu kod koga se može utrošiti sva energija toka......................................................... 426
Sl.13.1 Prelaz kanala preko reke ................................................................................................................... 430
Sl. 13.2 Akvadukt preko doline ..................................................................................................................... 430
Sl. 13.3 Betonsko pravougaono korito u strmoj kosini .................................................................................. 431
Sl.13.4 Prelaznice između provodnika i kanala ............................................................................................. 433
Sl. 13.5 Skraćena izlazna prelaznica .............................................................................................................. 434
Sl. 13.6 Tipičan sifon preko doline ................................................................................................................ 434
Sl.13.7 Ankerni blok na prelomu trase sifona ............................................................................................... 435
Sl.13.8 Ulazni deo sifona ............................................................................................................................... 436
Sl. 13.9 Hidraulički skok u sifonu ................................................................................................................. 438
Sl. 13.10 Evakuacij a vazduha iz sifona ........................................................................................................ 439
Sl. 13.11 Podužni presek tipičnog propusta ................................................................................................... 440
Sl. 13.12 Postavlјanje trase propusta u osnovi ............................................................................................... 440
Sl. 13.13 Oblikovanje ulaza kod betonskih cevi propusta ............................................................................. 441
Sl.13.14 Činioci koji određuju režim tečenja u propustu ............................................................................... 442
Sl. 13.15 Kontrola na uzvodnom (ulaznom) preseku .................................................................................... 442
Sl. 13.16 Kontrola na nizvodnom (izlaznom) preseku .................................................................................. 445
Sl. 13.17 Potoplјeno tečenje NVu>V ........................................................................................................... 446
Sl. 13.18 Propust sa proširenjem na nizvodnom kraju................................................................................... 448
Sl.13.19 Tečenje sa potoplјenim ulazom (N0 > 1.579) i nepotoplјenim
izlazom 79 > Nt............................................................................................................................. 449
Sl.13.20 Nepotoplјeno isticanje iz propusta ................................................................................................ 449
Sl.13.21 Lokalno sniženje pritiska može dovesti do kavitacije ..................................................................... 451
Sl.13.22 Linija nivoa u propustu pri nizvodnoj kontroli ................................................................................ 452
Sl. 13.23 Linija nivoa u provodniku propusta ............................................................................................... 453
Sl. 13.24 Mostovsko suženje ......................................................................................................................... 455
Sl.13.25 Suženje koje stvara stub .................................................................................................................. 457
Sl.13.26 Stub iskošen u odnosu na pravac toka ............................................................................................. 458
Sl. 13.27 Burno tečenje u suženju ................................................................................................................. 460
Sl.13.28 Erozija usled suženja toka ............................................................................................................... 461
Sl.13.29 Erozija oko mostovskog stuba ......................................................................................................... 463
Sl.13.30 Karkteristične dužine objekta kod stubova i obalskih oslonaca ...................................................... 464
Sl.13.31 Činilac oblika na dubinu erozione jame (MeMIe 1997) .................................................................. 467
Sl.13.32 Oporac u inundaciji i glavnom koritu .............................................................................................. 468
Sl.13.33 Ugao zakošenja stuba ...................................................................................................................... 468
Sl.13.34 Stub sa nejednakom širinom po vertikali ........................................................................................ 470
Sl. 13.35 Erozija kod višeslojnog nanosa u dnu ............................................................................................ 471
Sl.13.36 Kamena zaštita oko stuba ................................................................................................................ 472
Sl. 13.37 Pojačana erozija oko zaštićenih stubova u nestabilnom koritu....................................................... 474
Sl.13.38 Erozija u boku oslonca .................................................................................................................... 474
Sl. 13.39 Hidrodinamička sila na mostovski stub .......................................................................................... 474
Sl. 13.40 Kaskade (stepenice, slapovi) .......................................................................................................... 475
Sl.13.41 Vertikalna kaskada .......................................................................................................................... 476
Sl. 13.42 Kaskada - slap bez praga ................................................................................................................ 477
Sl. 13.43 Detalјi preliđa kod vertikalne kaskade - slapa ................................................................................ 478
Sl.13.44 Dimenzije umirujućeg bazena kod vertikalne kaskade ................................................................... 479
Sl. 13.45 Vertikalna kaskada bez slapišne ploče ........................................................................................... 481

XIX
Sl. 13.46 Spuštanje dna kod kaskade sa kamenom zaštitom prema BpnLj-u ................................................ 482
Sl. 13.47 Kaskada sa brzotokom (kosi slap).................................................................................................. 483
Sl. 13.48 Brzotok sa blokovima .................................................................................................................... 484
Sl. 13.49 Stepenasti slap ................................................................................................................................ 485
Sl.13.50 Osnovni tipovi riblјih staza ........................................................................ .................................... 486
Sl. 13.51 Jednoznačna veza proticaja i nivoa u kontrolnom preseku ............................................................ 488
Sl. 13.52 Merno suženje sa horizontalnim dnom u pravougaonom kanalu ................................................... 490
Sl.13.53 Zavisnost dubine i specifične enegije toka ...................................................................................... 493
Sl.13.54 Uslov nepotoplјenosti kontrolnog (kritičnog) preseka ............................................... .• .................. 494
Sl.13.55 Merodavni proticaj pri izboru denivelacije dna, A............................................... ’......................... 495
Sl.13.56 Merno suženje na kaskadi .................................................................................... : .... ... ................ 496
Sl. 13.57 Potapanje hidrauličkog skoka iza suženja ...................................................................................... 496
Sl.13.58 Merodavni proticaj za potapanje hidrauličkog skoka...................................................................... 497
Sl. 13.59 Skica mernog suženja trapeznog poprečnog preseka ..................................................................... 498
Sl.13.60 Merno suženje sa složenim poprečnim presekom ........................................................................... 499
Sl.13.61 Primer suženja bez grla ................................................................................................................... 500
Sl.13.62 Pravougaoni široki prag kao merni objekat.................................. .................................................. 501
Sl.13.63 Prag sa nizvodnim zakošenjem (rampom) ...................................................................................... 503
Sl.13.64 Merni prag trougaonog i složenog poprečnog preseka ................................................................... 504
Sl.13.65 Neke vrste uskih pragova ................................................................................................................ 505

hh
SPISAK VAŽNIJIH OZNAKA

a ubrzanje, rastojanje
A površina (preseka, akumulacije i sl.)
AS1 Atepsap Sopsge1:e GpzbćDe (Američki insitut za beton)
A8SE Atepsap 8os1e1u oT S1U11 Ep§teegz (Američko društvo građevinskih inženjera)
ag radijalno ubrzanje

đ širina, konstanta
V širina
đ3 širina stuba
D$n srednja širina

s kohezija materijala
S koncentracija vazduha u vodi
SA koeficijent suženja (kontrakcije)
S[A koeficijent sile, koeficijent otpora
Sr koeficijent prelivanja
Sro koeficijent prelivanja pri računskom proticaju, ili pri nepotoplјenom
prelivanju
Sd koeficijent proticaja
S5 koeficijent otpora, koeficijent sile
S$J$ koncentracija suspendovanog nanosa
Su koeficijent brzine

3 prečnik, prečnik zrna, rastojanje, visina zatvarača

pt srednji prečnik zrna
V prečnik, deficit
Ee dubina erozione j ame
OMAH maksimalni deficit

e isparavanje po jedinici površine, ekscentricitet, deblјina obloge,

specifična energija toka, specifična poroznost URokd/
E energija, gubici na isparavanje

/ koeficijent (faktor) trenja, zazor - beeđoagb

R sila, gubici na infiltraciju
V2
r,( Frudov brOJ —
§k
E5 hidrodinamička sila
RT sila trenja

§ ubrzanje zemlјine teže (gravitaciono ubrzanje)

S težina

k dubina vode, mereno od dna do slobodne površine

k" spregnuta (konjugovana) dubina vode

XXI
N deblјina (visina) prelivnog mlaza, horizontalna sila
kVk visina brane
kVu dubina donje vode (dubina iza brane)
Ne energetska visina
NeR energetska visina prelivnog mlaza
ksu dubina gornje vode (dubina ispred brane)
kck kritična dubina
kp,ćc normalna dubina
LDUL' deblјina (visina) nanosa ispred brane
kR visina penjanja talasa
Nr deblјina (visina) prelivnog mlaza
Nr deblјina (visina) prelivnog mlaza pri računskom proticaju
kt visina talasa
Nu'N horizontalna komponenta hidrostatičke sile na nizvodnom licu brane
Nu'C horizontalna komponenta hidrostatičke sile na uzvodnom licu brane

/ indeks - brojač (vremenskog intervala, računskog preseka i sl.)

/ pad pijezometarske linije, momenat inercije preseka, inercijalna sila
1SE JlzbŠšp o/ SM1 Ep§šeegz (Britansko društvo građevinskih inženjera)
1SOEG) Međunarodna komisija za visoke brane //
podužni nagib dna (pad dna) kanala
1k« kritični nagib (pad) dna, kritični gradijent filtracije (ispiranja i podizanja)
JTK nagib (pad) trenja

k konstanta, apsolutna hrapavost obloge

K koeficijent filtracije, sila kojom kontura deluje na fluid,
konstanta, odnos kritičnog smičućeg napona na kosini i na dnu Trk / Ts
Ka koeficijent skraćenja mlaza usled otpora vazduha
Kv koeficijent suženja usled bočnog oslonca
KJ koeficijent sigurnosti protiv isplivavanja
Kk koeficijent sigurnosti protiv klizanja (smicanja)
KR koeficijent sigurnosti protiv prevrtanja (preturanja)
K$ koeficijent suženja usled stuba, koeficijent seizmičnosti
Kh koeficijent filtracije u horizontalnom pravcu
Ku koeficijent filtracije u vertikalnom pravcu

K1 dužina, filtraciona dužina

GR dužina prelivne ivice, dužina prelazne deonice
/h dužina stuba
Gt dužina talasa

t rastojanje, redni broj iteracije, nagib kosine, koeficijent prelivanja

M momenat sile
t§N potencijalna energija

p konstanta, Maningov koeficijent hrapavosti

N celobrojna konstanta

O okvašeni obim
hhn
r pritisak, deblјina balastne ploče
r visina prelivnog praga (visina preliva)
rš dinamička sila leda
r. potrošnja u vremenskom intervalu (danu, mesecu)
sa indeksom "j"
RMR RgoćaMe Mahhtit R1oob (maksimalno velika voda)
RMAM horizontalna sila nanosa
R51 statička sila leda
r5K srednja potrošnja za razmatrani period vremena
R5U seizmička sila od vode
RUS poli-vinil hlorid

d jedinični proticaj, proticaj po metru dužnom (po jedinici širine ili

dužine)
<2 proticaj
Ol proticaj vazduha
<2, doticaj u vremenskom intervalu (danu, mesecu) sa indeksom "\"
(),2 proticaj izlaznog talasa
O.MS računshsi - projektovani proticaj
()5i5 proticaj suspendovanog nanosa
()5K srednji proticaj za razmatrani period vremena
<21Lj proticaj ulaznog talasa
O^gis proticaj vučenog nanosa
<2k proticaj vode

g poluprečnik
K hidrauličhsi radijus A/ O, reahscija, rezultanta, poluprečnik hsrivine
g- . ua
Re ReJNOLDSOV broJ —
V

8 relativna gustina čestice ru 1r

8 seizmička sila, suficit, uspor od vetra, statički momenat površine preseka

I vreme, deblјina sloja

T sila trenja, deblјina sloja
TSk kritična vučna sila na kosini

1J uzgon
HJr filtracioni (diferencijalni) uzgon
IIik uzgon po Linearnoj teoriji
1JR potisak (bazni uzgon)
JJrot uzgon.po Potencijalnoj teoriji
1J8VK HJšHes! 8Me Beragbpep! obMeghog, Vigeai obKes1atabop i*
smičuća brzina *Jt/r
i*s hsritična smičuća brzina
V zapremina) vertikalna sila
V, V brzina
V,- zapremina akumulacije u vremenskom intervalu (danu, mesecu) sa indeksom
Uk korisna zapremina akumulacije (rezervoara)
brzina kretanja leda Um
zapremina mrtvog prostora

XXIII
UCEH zapremina rezervnog - neprikosnovenog prostora
Ut vertikalna komponenta hidrostatičke sile na nizvodnom licu brane
Uki vertikalna komponenta hidrostatičke sile na uzvodnom licu brane

brzina taložeša čestica ’„

IV širina

h, X rastojanje, koordinata u horizontalnom pravcu,

nepoznata veličina
h* transformisana koordinata u horizontalnom pravcu

u koordinata u bočnom (poprečnom), ili vertikalnom pravcu

2, g kota, kota nivoa, koordinata u vertikalnom pravcu

2V, kota dna preseka
2ou kota donje vode
2au kota gornje vode
2kv kota krune brane
2KR kota krune preliva
2„„„ kota minimalnog radnog nivoa
2mc kota maksimalnog uspora
2t kota normalnog uspora

a stepen iskorišćenja vodotoka a = R5K / <2,te , ugao

V V
JZ stepen regulacije proticaja, -=L-= - ..................... l, ............ - ,
Uaoo 31.5x10
odnos proticaja vazduha i vode

u specifična težina, specifična težina vode

uv zapreminska težina betona
uA specifična težina vazduha
u№1L' zapreminska težina nanosa
u5K prosečna zapreminska težina
uu specifična težina vode

b odnos veličina, beskonačno mali priraštaj, deblјina

A konačni interval ili priraštaj veličine po prostoru ili vremenu
AE gubitak energije
Ać, AN priraštaj dubine
AE interval dužine, rastojanje
A( vremenski interval
Ah interval dužine, rastojanje (obično računsko)
D2, Ag denivelacija

8 tačnost, koeficijent kontrakcije

XXIV
 koordinata u vertikalnom pravcu

p koeficijent korisnog dejstva

v
ugao (odskoka kod ski-odskoka) bezdimenzionalni kritični smičući napon
es

'■ X Darsi Vajsbahov faktor trenja --J ■ , —■

XA faktor trenja kod aerisanog toka

V kinematski koeficijent viskoznosti

% koordinata u horizontalnom pravcu, koeficijent gubitka energije

p pijezometarska kota, pijezometarska linija

gustina
r
gustina čestice
, Ri a <JS
normalni napon, kavitacioni broj, koeficijent potoplјenosti kritični kavitacioni broj

t
t smičući napon
Ts prosečan smičući napon toka za ceo presek kritični smičući napon kritični smičući napon na kosini
Tsk

f(r ugao unutrašnjeg trenja, ekvivalentni prečnik cevi

konstanta

25
 г

XXVI
 Hidrotehnika je tehnička delatnost za rešavanje zadataka koje nameće gazdovanje vodama. Rešenja često
iziskuju prostornu i vremensku preraspodelu vode, radi čega su neophodne građevine - objekti za čuvanje vode i
sprovođenje (dovođenje i odvođenje) vode, kojima se i bavi ova knjiga. Naravno, pored građevina za čuvanje i
sprovođenje, postoji čitav niz različitih objekata za korišćenje vode za specifične svrhe u okviru pojedinačnih
vodoprivrednih grana (na primer, za proizvodnju električne energije, ili rečni saobraćaj), ali se ovde o njima neće
govoriti, jer je to tema drugih predmeta u okviru hidrotehnike.
Cilј je da se čitalac upozna sa bitnim pojmovima iz oblasti izravnanja (regulacije) proticaja u
akumulacijama i sa hidrotehničkim objekatima za čuvanje i sprovođenje vode, pre svega sa aspekta hidrotehničkog
inženjera koji će učestvovati u projektovanju, izvođenju i upravlјanju objekata i akumulacija.
Prvi deo knjige čine poglavlјa I - XI, i u njima se opisuju brane i najvažniji objekti na branama. Prvo
poglavlјe definiše osnovne pojmove vezane za vodoprivredu - gazdovanje vodama, hidrotehniku i planiranje.
Drugo poglavlјe obrađuje regulaciju proticaja i akumulacione basene (bazene). Treće poglavlјe prikazuje
hidrotehničke objekte, i njihove podele, dok četvrto poglavlјe daje opšti prikaz brana. U petom poglavlјu opisane
su gravitacione betonske brane, u šestom ostali tipovi betonskih brana, a u sedmom nasute brane. Osmo poglavlјe
govori o evakuaciji voda i objektima za evakuaciju. Deveto poglavlјe daje pregled zatvarača, a u desetom je
opisana evakuacija vode za vreme građenja brana. U jedanaestom poglavlјu prikazani su osnovni tipovi
vodozahvata i ispusta.
Drugi deo, koji čine poglavlјa XII i XIII, bavi se objektima koji omogućavaju sprovođenje vode.
Dvanaesto poglavlјe opisuje linijske objekte za dovod vode (tunele, kanale, cevovode), a trinaeSto objekte na
dovodima (akvadukte, sifone, propuste, kaskade, merne objekte, i sl.).
Želјa je da se stečena znanja iz mehanike fluida, hidraulike, hidrologije, i ostalih tehničkih i matematičkih
disciplina primene na navedene oblasti hidrotehnike i da se steknu nova znanja, koja će omogućiti rad na
projektovanju, upravlјanju, izvođenju i održavanju hidrotehničkih objekata (naravno, uz iskustvo koje može pružiti
samo rešavanje zadataka iz prakse).

1
 VODOPRIVREDA - GAZDOVANјE VODAMA
1.1 OPŠTE O VODAMA
Zašto se čovek u tolikoj meri bavi vodom? Zašto se razvilo toliko različitih zanimanja vezanih za
vodu? Na odgovor upućuje veza čoveka i vode. Od vode ima mnogo koristi, ali može da bude i dosta štete. Voda
se proučava da bi se korist učinila većom, a giteta manjom.
Koristi od vode su višestruke:
1) Voda za domaćinstva (piće, kuvanje, higijena).
2) Voda za industriju.
3) Voda za navodnjavanje.
4) Voda za proizvodnju električne energije.
5) Voda kao plovni put (saobraćajnica).
6) Voda kao prostor za rekreaciju.
7) Ribarstvo.
Od vode semora često štititi:
1) Odbrana od poplava (velikih voda).
2) Borba protiv erozije.
3) Odvodnjavanje zemlјišta.
4) Kanalisanje naselјa.
Vode se moraju štititi da ne bi postale opasne po život (bilјaka, životinja i čoveka - neposredno od
korišćenja same vode, i posredno preko bilјaka i životinja). Otuda se javlјa potreba za:
1) Prečišćavanjem upotreblјenih voda.
2) Otemenjivanjem malih voda, povećanjem proticaja u sušnim periodima.

2
 1.2 NEUSKLAĐENOST DOTIDAJA I POTROŠNјE
Koja je osnovna nevolјa sa vodom?

1) Često je ima na mestu gde nije potrebna (gde može i da smeta), a gotovo redovno je nema tamo
gde je potrebna, ili je bar nema onoliko koliko je potrebno.
2) Često je ima kada nije potrebna (ili još gore kada pravi štetu), a retko dotekne kada je
potrebna.
3) Često nije zadovolјavajućeg kvaliteta.

Sl. 1.1 Neusklađenost doticaja i potrošnje vode

Voda je potrebna u domaćinstvu, u fabrici ili na njivi, obično daleko od mesta gde može da se nađe, pa
je neophodno vodu kontrolisano dovesti do korisnika.
Treba imati na umu:

1) Da je doticaj (ili kako se to obično kaže, režim doticaja) manje-više neravnomeran u toku godine za
svaki prirodni vodotok.
2) Da su potrebe za vodom većine korisnika takođe neravnomerne.
3) Neravnomernost doticaja i neravnomernost potreba se vremenski ne podudaraju (neusklađene su), pa
tako u periodu malih voda obično rastu potrebe za vodom, dok se u periodu velikih voda potrebe za
vodom smanjuju (sl. 1.1).
Prema ovome će se odrediti zadatak gazdovanja vodama:
1) Zadatak snabdevanja vodom (odnosno zadatak korišćenja vode) je:
Obezbediti zahtevanu količinu vode, zahtevanog kvaliteta u zahtevanom vremenu i na
zahtevanom mestu.
2) Zadatak zaštite od voda je:
Odstraniti vodu sa ugroženog mesta i zaštititi vodotok i objekte od erozionog dejstva vode.
3) Zadatak zaštite voda je:
Obezbediti zahtevanu količinu i kvalitet vode u samom vodotoku.
Prostorno i vremensko preraspoređivanje doticaja je složen zadatak. Broj potrošača i mogućih
snabdevača (izvorišta) može biti veliki čak i u okviru malog sliva.
Problem se usložnjava sa veličinom sliva i odnosima KOJI se JavlјaJu unutar sliva (ekonomskim, prioritetom
potrošača, zaštitom okoline i sl.).

3
 1.3 VODOPRIVREDA
Vodoprivreda je delatnost koja se bavi planiranjem, razvojem, korišćenjem, i zaštitiom vodnih
dobara (vodnih resursa). To je široka i složena delatnost koja obuhvata više vodoprivrednih grana, od kojih
svaka predstavlјa jednu od delatnosti vezanih za korišćenje (ili zaštitu) voda. Najznačajnije vodoprivredne grane
su:
1) Sanitarna hidrotehnika.
2) Hidrotehničke melioracije.
3) Hidroenergetika.
4) Vodni saobraćaj.
5) Odbrana od poplava.
Vodoprivreda objedinjuje i usaglašava vodoprivredne grane i njihove pojedinačne, često protivurečne,
cilјeve, tako da ukupna korist od voda bude što veća i za opšte dobro.

1.4 VODOPRIVREDNO PLANIRANјE. SMERNICE,

VODOPRIVREDNA OSNOVA
Planiranje služi da se na osnovu predviđenih potreba i mogućnosti odredi optimstno raspolaganje
dobrnma u toku razmatranog vremena. Optimalno raspolaganje vodama daje najveću ukupnu korist od
korišćenja vode, zaštite od vode i zaštite vode. Planiranje omogućava da se sagleda šta se može uraditi, a šta ne
može (ili može uz neprihvatlјivu cenu) i da se prema tome odredi put za postizanje želјenog cilјa - ottšalnog
koršićenja vode.
Zadatak vodoprivrede jednog područja (regije ili države) je da zadovolјi potrebe za vodom
domaćinstava, industrije i polјoprivrede, potrebe za električnom energijom (ako su ostali energetski izvori manje
ekonomični), potrebe rečnog saobraćaja, da zaštiti naselјa i polјoprivredno zemlјište od poplava i erozije, da
zaštititi vodotoke i podzemne vode od zagađenja. Da bi se pristupilo rešavanju ovog sveobuhvatnog problema,
neophodno je proučiti potrebe i mogućnosti područja, i to:
1) Društvene i ekonomske uslove.
2) Svojstva raspoloživih voda (vodotoka i podzemnih voda).
3) Raspoloživa tehnička rešenja.
Na osnovu proučenog daju se smernice za celovito rešenje korišćenja voda, zaštite od voda, i zaštite
voda razmatranog područja (globalna vodoprivredna rešenja). Te smernice se koriste kao podloga za dalјe
proučavanje pri rešavanju svakog vodoprivrednog zadatka u području.

4
 U našoj zemlјi osnovni vodoprivredni dokument je vodoprivredna osnova. Vodoprivredna osnova
načelno određuje pravce razvoja vodoprivrednih grana razmatranog područja i ima težinu podloge za sve
naredne faze projektovanja.

1.5 HIDROTEHNIKA
Hidrotehnika je tehnička delatnost za rešavanje vodoprivrednih zadataka, koja obuhvata:
1) Proučavanje režima vodnih dobara (resursa). - '
2) Ispitivanje geološke i hidrogeološke građe na mestima akumulacija i objekata.
3) Projektovanje, građenje, održavanje i korišćenje (upravlјanje) hidrotehničkih objekata i opreme.
Hidrotehnika koristi različite naučne discipline. Najvažnije su:
1) Hidrologija.
2) Meteorologija.
3) Vodoprivredni sistemi.
4) Geologija, Hidrogeologija i Inženjerska geologija.
5) Mehanika tla i Mehanika stena.
6) Mehanika fluida i Hidraulika.
7) Otpornost materijala.
8) Statika i Dinamika konstrukcija i mašina.
9) Građevinski materijali.
10) Ispitivanje materijala i konstrukcija.
11) Elektrotehnika.
12) Ekonomija.
13) Agronomija.
14) Ekologija.
Mnogi odgovori koje hidrotehnika traži ne mogu se dobiti samo na osnovu iskustva i teoretskih
razmatranja, pa je često potrebno pribeći opitima (eksperimentima).

JŠTERATURA:
Najsćp, (3., (1983), “Ozpoue ŠLjhLećške”, Iaispa kpjfa, VEOSŽAV.
1SOEV (1984), “Oregaćop oGNuskaiNs bkisŠgeb os! VapA’, Vi11ećp 49.
1lš1eu, K.K., Rgapšš J.V., (1979), “'U/a1eg-Keboigsez Ep§šeegt§”, MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
Mouak, R. e! a1., (1996), “NućgaiPs bkisŠgez”, E&RT4 bROI.
Petrović, P.S., (1992), “Hidrotehničke konstrukcije”, I deo, NAUKA, BEOGRAD.

5
 II
AKUMULACIONI BASENI I
REGULISANјE PROTICAJA
II. 1 REGULISANјE PROTIDAJA. ULOGA AKUMU.JTATTI.TA
Kao što je rečeno u prethodnom poglavlјu, jedan od zadataka vodoprivrede je da u zahtevano vreme
potrošaču obezbedi zahtevanu količinu vode. S obzirom da su režimi dotidaja i potrošnje po pravilu neusklađeni,
neophodno je vodu iz “vodnog” perioda prebaciti u “sušni”1 2 (sl. 1.1). Prebacivanje vode iz vodnog u sušni
period naziva se regulisanje (izravnavanje) proticaja.
Voda potrebna za sušni period mora se tokom vodnog perioda smestiti (akumulirati) u određeni prostor, u
akumulaciju, gde se čuva sve dok potrošnja ne postane veća od doticaja. Akumulacija je obično deo rečne doline
pregrađene branom (akumulaciono jezero), ili rezervoar, za slučaj manjih količina vode.
Ceo akumulacioni prostor se ne može iskoristiti za regulisanje proticaja. Jedan deo (mrtvi prostor)
otpada na prijem nanosa (videti 11.6), a jedan deo na prihvatanje poplavnog talasa pri evakuaciji velikih voda od
kojih se štiti sama brana (videti P.8 i poglavlјe U1P). Deo akumulacije koji se koristi za regulisanje proticaja
naziva se korisna zapremina akumulacije, ili zapremina korisnog prostora. Kao deo korisne zapremine
može se smatrati i takozvani rezervni (neprikosnoveni prostor, videti P.2), koji je namenjen za prijem poplavnog
talasa od koga se štiti nizvodno područje. U tom slučaju zapremina potrebna za regulaciju proticaja obično se
naziva operativna zapremina (zapremina operativnog prostora). Preglednosti radi, u dalјem tekstu je termin
korisna zapremina korišćen samo za deo akumulacionog prostora koji je namenjen regulaciji proticaja.

1 У водном периоду воде има више него што кориснику треба, а у сушном је нема довољно. Ови
периоди могу трајати од неколико сати до неколико месеци, или година.

6
 P.2 OSNOVNI PARAMETRI AKUMULADIJE
U najvažnije pokazatelјe (parametre) akumulacije spadaju njene topografsko- morfološke karakterisitke,
važne zapremine, kote i proticaji, krive proticaja, kao i propisani režim rada akumulacije. Osnovni parametri
akumulacije su (sl. 2.1):
1) Kriva zapremine akumulacije U=U(2) i kriva površine akumulacije A=A(2), koje pretstavlјaju
zavisnost zapremine akumulacionog prostora, odnosno površine vodenog ogledala, od nivoa vode u
akumulaciji. Dobijaju se sa topografske podloge, planimetrisanjem i integrisanjem površina između
izohipsi i uzvodnog lica brane.
2) Korisna zapremina Uk(ili više korisnih zapremina, ako ima više korisnika).
3) Zapremina mrtvog prostora Um, koja se ne koristi za regulisanje proticaja, a obično je namenjena za
smeštanje nanosa.
4) Zapremina rezervnog-neprikosnovenog prostora Ucvg, namenjena za smeštanje poplavnog talasa
(obično talasa dvadesetogodišnje, ili pedesetogodišnje velike vode). Rezervni prostor se često ostvaruje
kao dinalščka veličina, koja se menja, zavisno od doba godine, odnosno od verovatnoće nailaska
poplavnog talasa. U periodu kada postoji opasnost od poplava, deo akumulacionog prostora za prijem
talasa je prazan i spreman da primi talas (kontrolisano predpražnjenje se vrši kroz temelјni ispust, ili
preko ustava), dok se ostalo vreme ovaj prostor koristi za druge svrhe (vodosnabdevanje, navodnjavanje,
energetika i sl.).
5) Kota normalnog uspora 2t, pri kojoj je ispunjena korisna zapremina akumulacije.
6) Kota minimalnog radnog nivoa 2t,-„, ispod koje se ne uzima voda za korisnika. 3 4 5 6

3 Кота максималног успора 2ми, максимална кота нивоа воде у акумулацији, безбедна за
стабилност бране.
4 Средњи вишегодишњи протицај на профилу бране,
5 Максималне вредности протицаја поплавних таласа.
6 Хидраулички режим бране чине криве протицаја евакуационих органа (прелива и
испуста) и захвата, којима се описује веза нивоа воде у акумулацији са протицајем кроз
евакуационе органе (евакуаторе) и захвате.
8
 11) Kriva proticaja donje vode opisuje zavisnost proticaja od nivoa vode u nizvodnom
koritu vodotoka, 2,0u.
12) Režim upravlјanja akumulacijom određuje pravila o načinu korišćenja akumulacije
u normalnim operativnim i vanrednim uslovima.

P.Z KORISNA ZAPREMINA AKUMULADIJE

Prvo pitanje koje se nameće pri projektovanju akumulacije je: kolika zapremina akumulacije je
potrebna? Korisna zapremina akumulacije, Uk,je zapremina potrebna da zadovolјi zadate potrebe
korisnika, pri zadatom hidrogramu doticaja.
Razmatra se period vremena u kome su poznati (zadati) hidrogram doticaja, (?(/), i potrošnja korisnika,
R(đ. Doticaj i potrošnja obično se predstavlјaju kao diskretne vrednosti i Rp za svaki vremenski korak (interval) ‘T‘
razmatranog perioda (sl.2.2a). Indeks “1 “ označava redni broj vremenskog koraka, kao i redni broj vremenskog
trenutka (preseka), sl.2.2. Vreme, tj., vremenskitrenutak, nakraju ‘T-togkorakaiznosi: /,-= /A/. Trajanje (“dužina”)
vremenskog koraka, D/, može biti: mesec, nedelјa, dan, ili čas, zavisno od uslova zadatka i raspoloživih podataka.
Na kraju svakog vremenskog koraka javlјa se manjak (deficit), D, ili višak vode, usled neusklađenosti
doticaja i potrošnje u tekućem, kao i u prethodnim vremenskim koracima. Najveći manjak (maksimalni deficit)
u celom razmatranom periodu, Dšh, predstavlјa zapreminu vode koju je neophodno sačuvati da bi se u
potpunosti podmirila zadata potrošnja, a to je upravo vrednost korisne zapremine Uk:
(2.1) : Uk = Dš*.
Najveći manjak (maksimalni deficit) može se odrediti na više načina, a svi se zasnivaju na jednačini
bilansa (jednačini održanja mase). U dalјem izlaganju će se prikazati nekoliko postupaka, a opširnije će se opisati
najprostiji - sekventni postupak za akumulaciju “beskonačne” zapremine (Melentijević, 1971).
Sekventni postupak
Pretpostavlјa se da je na raspolaganju akumulacija (rezervoar) proizvolјno velike zapremine UMAH, kao
i da je akumulacija puna na početku razmatranja (početna zapremina jednaka je maksimalnoj zapremini
akumulacije, U0= Ršh). U akumulaciju tokom vremenskog koraka, “1 “, dotiče proticaj D, a ističe voda za potrošača
R, (sl. 2.2).
Promena zapremine vode u akumulaciji računa se iz jednačine bilansa:

(2.2) : ^=^m + (a-L)A/,

gde su: V,- = zapremina akumulacije u trenutku /,-=/A/, V,_, = zapremina u trenutku /,-_ 1 = (/ — 1) A/, D i Rj =
doticaj u akumulaciju i potrošnja u “R-tom vremenskom koraku. Ako se preko jednačine (2 .2 ) dobije da je
zapremina R,- veća od maksimalne (početne zapremine), deo dotekle vode se mora preliti, čime se zadovolјava
fizičko ograničenje:

9
(2.2а): V, < Умлх-1

o,r| / У-У= I (Р,-(23)

! U,-U= : О Д1
(RgO,)L1
j јДефнцјп)
DDeficctj
1=1 А1

Пресек ј=0 1=1 1=2 3 1=п=4'

Корак 0=1) 0=2) 0=3) 0=4)
а) Хистограми дотицаја, 0, и потрошње, Р

ћ) Дијаграм промене запремине акумулације

Sl. 2.2 Sekventni postupak

Na slici 2.2a prikazani su histogrami doticaja i potrošnje za razmatrani vremenski period (između G = 0 i
G = P =4), dok se na slici 2 .2 ć prati promena zapremine akumulacije po vremenu, /=N(G/), prema jednačini (2.2),
uz ograničenje (2.2a). Očigledno je da se deo akumulacije koji je ispod minimalne zapremine (Nz=Iš,„) ne koristi, pa
je vrednost korisne zapremine akumulacije (odnosno, najvećeg manjka— deficita) jednaka razlici maksimalne
(početne) i minimalne zapremine akumulagjije tokom razmatranog perioda:
(2.3) ; Uk = OMAH= Umlh- UtŠ = 70- G3.
Treba zapaziti da je u primeru na slici 2.2 zapremina akumulacije na kraju razmatranog perioda puna
(K4< U0), što znači da je poslednji ciklus pražnjenja i punjenja završen. U protivnom, moguće je da se pražnjenje
nastavi i zapremina akumulacije dodatno smanji u vremenu posle razmatranog perioda (za /> 4). Ovakav primer je
prikazan na slici 2.3. Na slici 2.3a histogrami doticaja i potrošnje su produženi, tako da posle razmatranog - 7 8

1
Тадасе биланс “затвара" преливањем: ОРКРГП? ,- = V-,. \ + (2, - Р , ) Л / - Душг-
8
 “osmotrenog“ perioda (;'=0 do 1-p=4), sledi ponovlјeni period (;' = 4 do ; = 8 ), koji je identičan sa
osmotrenim9.

1=1 DS
Пресек 1=0 1=1 1=2 3 1=п=4 1+п=5 6 7 п+4=8Sl. 2.3 Sekventni
Корак 0=1) (Ј=2) 0=3) (1=4) (1=5) (1=6) (1=7) postupak sa ponovlјenim
(1=8)
periodom
а) Хистограми дотицаја, 0, и потрошње, Р U prvom

ђ) Дијаграм промене запремине " неограничене'' акумулације

vremenskom koraku (od trenutka 10 do 7J) zapremina akumulacije opada (s obzirom da je potrošnja veća od
doticaja), a u sledećem koraku akumulacija se puni i zapremina dostiže početnu vrednost (U2 = U0 = UMAH), pa je
započeti ciklus pražnjenja i punjenja završen, U trećem koraku, zapremina akumulacije opada do vrednosti U3, (što
predstavlјa do' sada minimalnu vrednost zapremine), a tokom četvrtog koraka započinje punjenje akumulacije.
Međutim, u trenutku /4, zapremina ne dostiže početnu vrednost

9
С обзиром да није познато који низ протицаја следи иза осмотреног периода, разумно је “поновити”
осмотрени низ. Алтернатива је низ синтетичких (генерисаних) протицаја.

11
(U4< U0), pa započeti ciklus pražnjenja i punjenja nije završen u osmotrenom periodu. U petom koraku, na
početku ponovlјenog perioda, akumulacija se ponovo prazni, da bi se u trenutku (5, ostvarila zapremina U5, koja je
manja od minimalne zapremine zabeležene u osmotrenom periodu (U5 < U3). U narednom trenutku, (6, zapremina
akumulacije dostiže početnu vrednost (U6 = U0), čime je ciklus pražnjenja i punjenja, započet u osmotrenom
periodu, završen. Od trenutka {6, pa do kraja ponovlјenot perioda ponavlјaju se iste vrednosti zapremina kao u
osmotrenom periodu, tako da ne postoji mogućnost da se ostvari zapremina manja od U5. Zato je korisna zapremina
akumulacije, odnosno najveći Manjak (maksimalni deficit) jednak:
UK=VMAH = V5 = U6-U5.
Sekventni postupak za određivanje korisne zapremine se svodi na sledeće:
Za razmatrani niz doticaja i potrošnje se prekd jednačina bilansa (2.2 i 2.2a) odredi dijagram
promene zapremine akumulacije po vremenu, uz pretpostavku da se raspolaže akumulacijom proizvolјno
velike zapremine, koja je puna na početku razmatranja. Korisna zapremina akumulacije jednaka je najvećoj
vrednosti manjka (deficita) u razmatranom periodu, odnosno razlici maksimalne (početne) i minimalne
zapremine koja se ostvari:
Uk = AšH = K\'ŠG - Utt = Uo ~ Utp ■
Razmatrani period se ponavlјa, ako na kraju razmatranja akumulacija nije puna, pa se započeti
deficit može nastaviti i povećati u narednom periodu.
C: gjg
Pophto je određena korisna zapremina akumulacije, više nema potrebe da se pretpostavlјa “proizvolјno"
velika akumulacija, pa se dijagram promene zapremine kroz vreme crta za akumulaciju zapremine Uk (sl. 2.3s). Ako
je ukupni doticaj u razmatranom periodu, H(<2,), veći od ukupne potrošnje, E(R,), (tj. srednji doticaj <9 Ž, veći od
srednje potrošnje RBK), višak vode se mora preliti iz akumulacije. U primeru na sl. 2.3 do prelivanja dolazi tokom
drugog i šestog vremenskog koraka. Treba zapaziti da je u ponovlјenom periodu početna zapremina na sl.2.3s
jednaka krajnjoj zapremini (U4 = U8), što odražava pretpostavlјenu cikličnost hidrograma doticaja i potrošnje (tj.,
pretpostavku da se osmotreni niz ponavlјa). Naravno, ako je ukupna potrošnja veća od ukupnog doticaja, potrebe
korisnika se ne mogu u potpunosti zadovolјiti.
Potpuno iskorišćenje dotiiaja
Na slici 2.4 prikazan je primer u kome se sav prispeli doticaj iskoristi za potrošača, tj. kada su ukupna
potrošnja i doticaj jednaki (E(R,-) = 2,(0), sl. 2.4), pa nema prelivanja. Tada je pogodno pretpostaviti da je
“proizvolјno velika” akumulacija neograničena i sa gornje strane, odnosno da nije puna na početku razmatranja
( U0< Ušh), tako da se prelivanje ne javlјa ni u osmotrenom periodu, kao ni u ponovlјenom. Zato će se tokom oba ova
perioda ostvarivati iste vrednosti zapremine akumulacije (na primer U0= U4, U3 = U7), pa nema potrebe da se
osmotreni period ponavlјa. Prema ranije objašnjenom, najveći manjak

12
(deficit), odnosno korisnu zapreminu, predstavlјa razlika između najveće i najmanje zapremine akumulacije u
toku razmatranog perioda pa je, prema sl. 2.4:
Uk = OMAH = Ušh- V,,,,,, =U2 - U 5 = U 2 - U 1 .
Postupak sa sumaunom kuivom

Сл. 2.4 Промена запремине акумулације са потпуним искоришћењем дотицаја

Drugi način za određivanje korisne zapremine je postupak sa sumarnom krivom. Postupak se zasniva na
istoj jednačini bilansa (2.2) koja se koristi u sekventnom postupku. Sumarne krive doticaja E(<2, A() i potrošnje
E(N,- D/) za razmatrani period crtaju se zajedno na istom crtežu (sl.2.5). (Razlike ordinata dve sumarne krive
predstavlјaju zapremine akumulacije iz sekventnog postupka.) Jednačina bilansa sada postaje:

(2.4) : K,= VDDO- CR,-DO,

gde je: C2, A() = ordinata sumarne krive doticaja u trenutku /, = g'D/, a CR, D/) = ordinata sumarne krive
potrošnje.
1

rč

7g
1=0 1=1 1=2 3
1=P=4 ^1-1A1
Histogrami doticaja i potrošnje

13
 Može se uočiti da je jednačina (2.4) identična jednačini bilansa (2.2) samo u slučaju kada se ova koristi
bez ograničenja 2 .2 a.

Postupak sa sumarnom krivom je pogodan kada je unapred zadata korisna zapremina, pa treba uklopiti
(odrediti) isticanje R,, za zadat doticaj (2, (ovakav postupak se koristi kod upravlјanja akumulacionim
hidroelektranama). Korisno je primetiti da je nagib sumarne linije u izabranom trenutku vremena jednak proticaju u
tom trenutku:

(2.5) : -^(E/S/1) = -R, odnosno:

^(10,^) = b,- -'

Utiiaj od gubitaka na ispauavanje i puocuuivanje

U dosad opisanim postupcima zanemareni su gubici na isparavanje sa površine akumulacionog jezera,
kao i gubici na procurivanje iz jezera. U dosta slučajeva ovi gubici nisu značajni, pa se mogu zanemariti, bar za
početne faze projektovanja, gde su i ostali rezultati manje pouzdani. U slučaju da gubici na isparavanje i
procurivanje nisu zanemarlјivi, postupak za dimenzionisanje korisne zapremine mora se donekle izmeniti. Bilansna
jednačina (2.2) dopuniće se članovima koji predstavlјaju isparavanje i procurivanje:

(2.26): U,=U,., + (v,- R, -E,- R,) D/,

gde su: D, = 1/2(/4,+/4,_;)e, = gubitak na isparavanje iz akumulacije tokom “G‘-tog vremenskog koraka, A,=
površina vodenog ogledala akumulacije u “j“-tom vremenskom preseku (trenutku), e, = prosečno isparavanje po
jedinici površine u “G‘- tom vremenskom koraku, a RG = gubitak na procurivanje (infiltraciju) u “j“-tom koraku.
Gubitak na ispravanje je srazmeran površini akumulacije, A,, a gubitak na procurivanje obično zavisi od nivoa vode
u akumulaciji, 2,. Pošto površina i nivo zavise od zapremine, V,, koju tek treba sračunati, nemoguće je unapred
utvrditi tačne vrednosti gubitaka1. S druge strane, ne može se sračunati zapremina V, ako se ne poznaju gubici E, i
R,, pa se bilansna jednačina (2.2ć) rešava postepenim približavanjem-g»?gerag/gu's/l/a.
U prvoj iteraciji se odredi korisna zapremina UK = {0)UK opisanim sekventnim postupkom, zanemarujući
gubitke (E,=R,=0). Za ovako aproksimiranu korisnu zapreminu, sračunaju se vrednosti zapremina akumulacije,
(0 )
K;, u svakom vremenskom trenutku “\“, a sa krive zapremine (sl. 2.1) očitaju se odgovarjuće površine
akumulacije, A,, i nivoi, (0 )2,-, da bi se odredili gubitak na isparavanje ((0)E, =\/2(-0)A,+{0)A,.,)e,) i gubitak na
(0)

infiltraciju (tR,=/(0)2j)). (Gubici E, i R, mogu se dalјe smatrati kao dodatna “potrošnja” u jednačini bilansa.)

Koristeći bilansnu jednačinu (2.2ć) ponovi se sekventni postupak za određivanje maksimalnog deficita,
pa se dobije nova (popravlјena) vrednost korisne zapremine Uk=(1)UK.

Odnos zapremine akumulacije, površine akumulacije i nivoa u akumulaciji zadaje se kao podloga u vidu
krive zapremine i površine akumulacije (sl.2 .1 ), dok se gubitak na procurivanje iz akumulacije procenjuje na
osnovu geoloških istražnih radova, takođe kao funkcija zapremine akumulacije.

14
Ukoliko se želi veća tačnost, postupak se nastavlјa uzimajući zapremine i površine iz prethodne iteracije za
obračunavanje gubitaka u tekućoj iteraciji.
U praksi se gubici na isparavanje ponekad obračunavaju za neku fiksnu “reprezentativnu” vrednost
površine akumulacije, Ams■ Ova površina se usvoji sa krive površine akumulacije, pošto se prethodno odredi
korisna zapremina zanemarujući gubitke.
Iteuativna metoda povećanja zapremine
Iterativni postupak se može zasnivati i na postepenom pribpižavanju - postepenom povećanju korisne
zapremine. Vrednost korisne zapremine, Uk, povećava se u svakoj iteraciji za neki priraštaj A Uk, sve dok se ne
zadovolјi tražena potrošnja korisnika, odnosno dok u svakom vremenskom trenutku, b, zapremine sračunate preko
jednačine (2 .2 ć) ne budu pozitivne (U,->0). (Priraštaj AUK može se sukcesivno usitnjavati, dok se ne postigne
želјena tačnost.)
Ovim postupkom lako je uklјučiti i uticaj “obezbeđenosti“ potrošača na veličinu korisne zapremine. Može
se, na primer, dozvoliti da korisnik ne bude snabdeven sa zahtevanom količinom vode u određenom broju godina ili
meseci, već se uvode unapred definisane redukcije potrošnje.
Izbor uačunskog niza
Ostaje još jedno važno pitanje: Koji niz doticaja treba koristiti pri izboru korisne zapremine
akumulacije?
U praksi se ponekad kao merodavni niz za dimenzionisanje akumulacije, umesto celog osmotrenog niza
doticaja, koristi samo niz suginih godina (sušni period), jer je sušni period kritičan sa gledišta pokrivanja potrošnje.
Pre razvoja digitalnih računara korišćeni su isklјučivo nizovi osmotrenih proticaja - takozvani prirodni nizovi (bilo
da se uzimao ceo niz, ili niz sušnih godina). Sedamdesetih godina dvadesetog veka se počelo sa primenom
sintetičkih nizova, generisanih na osnovu statističkih parametara prirodnog niza (korišćenjem metoda slučajnih
procesa). Generiše se veliki broj nizova (obično 50), pa se za svaki odredi odgovarajuća korisna zapremina.
Dobijeni rezultati se statistički analiziraju, pa se korisna zapremina posmatra kao slučajna promenlјiva, koja obično
sledi Gumbelovu raspodelu (Koćegzop e! ać, 1988). Iz ovakve raspodele može se za traženu statističku
“obezbeđenost” korisnika, očitati odgovarajuća vrednost korisne zapremine akumulacije. (Veća obezbeđenost
zahteva veću korisnu zapreminu.)
Na dijagramu promene zapremine akumulacije uvek je poželјno zatvoriti (zaokružiti) bilans, tj. završiti
razmatrani period sa istom vrednošću zapremine akumulacije sa kojom se i počelo (primer na sl. 2.3s - ponovlјni
period, kao i na sl. 2.4). Ako se na kraju perioda dobije manja zapremina nego na početku, znači da je potrošeno više
od onog sa čim se krenulo, pa ako se ciklus ‘ponovi (a pošlo se od pretpostavke da se može ponoviti identičan
period, ili period sa istim statističkim parametrima), postoji opasnost da dođe do nepredviđenog manjka vode i
odgovarajuće redukcije potrošnje. Dakle, postoji sumnja da korisna zapremina nije dovolјna da zadovrlјi zahteve
potrošača (ili čak da je ukupna potrošnja veća od ukupnog doticaja). U slučaju da je zapremina na kraju
razmatranog perioda veća od početne, ovakve opastnosti nema - višak vode će se preliti u narednom ciklusu.
15
Kouisna zapremina kao ekonomska kategorija,
stepen iskorišćenja vodotoka i stepen regulaiije puotiiaja
Korisna zapremina akumulacije određuje se za pretpostavlјenu potrošnju. Jasno je da troškovi rastu sa
povećanjem potrošnje, jer se i korisna zapremina, a time i brana (odnosno troškovi izgradnje brane), povećavaju sa
potrošnjom. Prema ovome, razumno je očekivati da će korisna zapremina akumulacije biti ekonomska
kategorija.
 Obično se za nekoliko nivoa potrošnje (različite vrednosti srednje potrošnje) ili obezbeđenosti korisnika,
sračuna potrebna korisna zapremina akumulacije, zatim se na osnovu tehničkih rešenja sračunaju troškovi
izgradnje, održavanja i upravlјanja akumulacijom, pa se prema ekonomskim kriterijumima utvrdi optimalna
vrednost korisne zapremine, ili opseg opppšalnih vrednosti korisne zapremine. Kriterijum za izbor može da bude
maksimsšna neto dobit od akumulacije (tj. maksimalna razlika godišnje dobiti od isporučene vode i troškova
akumulacije). Može se zahtevati maksimalan količnik dobiti od isporučene vode i troškova akumulacije, ili se
može tražiti da zbir troškova akumulacije i troškova nabavke dodatne količine vode sa drugog (alternativnog) mesta
bude minimalan, i drugo. Ovde se neće detalјnije ulaziti u ekonomsku problematiku.
Korisna zapremina je najveća ako se zahteva potpuno iskorišćenje vodotoka, tj. kada srednja potrošnja
dostigne srednji doticaj {R$k=P5kU- Odnos a=R5K1P5k naziva se stepen iskorišćenja vodotoka, i kreće se
između 0i1 (0</Jte/2-te< 1). Ponekad se kao pokazatelј regulacione moći akumulacije koristi stepen regulacije
proticaja, D koji predstavlјa odnos korisne zapremine i ukupnog doticaja u akumulaciju u toku prosečne godine,
/5= Uk / Usoo . Očigledno je da će zavisnost a od D biti rastuća funkcija.
Sistemi od više akumulaiša
Često jedno vodoprivredno rešenje predviđa korišćenje više akumulacija koje rade u sistemu (sprezi) na
snabdevanju većeg broja potrošača, pa se postupak upravlјanja usložnjava, s obzirom na veliki broj mogućnosti
međusobnog povezivanja korisnika i potrošača. Na primer, voda se iz jedne akumulacije može prebacivati u drugu,
ispuštanje iz uzvodne akumulacije sasvim će izmeniti režim doticaja u nizvodnoj akumulaciji, deo vode od
korisnika može se vratiti na ponovno korišćenje u nizvodno područje i slično. Ovakvi sistemi se takođe opisuju
preko jednačine bilansa (2 .2 ć), uz veliki broj veza i ograničenja. Postoji više komercijalnih programa za
modeliranje složenih sistema akumulacija, od kojih su trenutno najrasprostranjeniji (ne znači i najbolјi) američki
programi NES-3 i NES-5.

TT-4 VILOVN REGULISANјA PROTITJA.TA

Postoji nekoliko vidova regulisanja proticaja, zavisno od perioda za koji se voda izravnava (bilansira), i od
prirode izravnavanja:

1
Ovde se podrazumeva da je u okviru potrošnje uračunat i garantovani ekološki proticaj.
16
 1) Višegodišnje izravnanje, omogućava da se višak vode iz vodnih godina prebacuje u period sušnih
godina.
2) Godišnje ili sezonsko izravnanje, omogućava da se voda iz vodnih perioda (sezona) u toku jedne
godine, prebacuje u sušne periode iste godine (ovaj vid izravnanja je kod nas mnogo češći od
prethodnog).
3) Nedelјno izravnanje obično uravnotežava neravnomernost potrošnje korisnika tokom nedelјe.
4) Dnevno izravnanje uravnotežava neravnomernost dnevne potrošnje usled promenlјivih zahteva
domaćinstava i industrije za vodom, elektroenergetskog sistema za energijom, ili polјoprivrednih kultura
za navodnjavanjem.
Kao jedan od primera dnevnog izravnavanja treba pomenuti takozvane kompenzacione bazene, koji
služe da izravnaju (“ispeglaju”) proticaj nizvodno od potrošača sa izrazito neravnomernim dnevnim režimom
rada-najčešće vršnih hidroelektrana (HE). Vršna hidroelektrana radi samo nekoliko sati dnevno, kada to nalaže
potrošnja (konzum) elektroenergetskog sistema. (Ostatak dana vršna HE ne radi i čuva vodu u akumulaciji za
sledeći dan, kada će ponovo raditi samo određeni broj sati.) U vreme kada HE ne radi, nizvodno korito bi bilo suvo,
što je nedopustivo sa ekološkog gledišta, a često i za ostale nizvodne korisnike. Zato se nizvodno od vršne HE često
gradi kompenzacioni bazen - manja akumulacija sa mogućnošću dnevnog izravnanja - koja služi da prihvati vodu
koju HE preradi, a zatim je ravnomerno, tokom celog dana, ispušta u nizvodno korito. Alternativa ovakvom rešenju
je da se deo vode za održavanje garantovanog ekološkog proticaja u vodotoku (biološkog minimuma) i za potrebe
nizvodnih korisnika stalno ispušta, što znači da će ta voda biti izgublјena za proizvodnju energije. Najpovolјnije
rešenje odrediće se optimizacijom.

Akumulacija se obično stvara pregrađivanjem rečnog toka branom - uspornim objektom. Kod nekih
brana, korisna zapremina akumulacije ne postoji, ili je zanemarlјivo mala. Brana tada služi da uspori vodu - da
podigne nivo radi kontrolisanog zahvatanja, ili da stvori pad radi proizvodnje električne energije, omogući plovidbu
u vodotoku i sl.)

P.5 VRSTE AKUMULADIJA

Postoji više podela prema kojima se svrstavaju akumulacije. Najznačajnije podele su prema vrsti
izravnavanja (regulisanja) proticaja i prema nameni akumulacije. O prvoj podeli, prema vrsti izravnavanja
proticaja već je bilo reči, kada su objašnjene višegodišnje, sezonske, nedelјene, dnevne akumulacije i
kompenzacioni bazeni.
Premamameni akumulacije mogu biti višenamenske i jednonamenske.
Kod jednonamenskih akumulacija samo je jedan korisnik (vodosnabdevanje, hidroenergetika, plovidba,
odbrana od poplava, i sl.), dok višenamenske akumulacije deli više korisnika, obično sa različitim, često i
suprotnim zahtevima. Na primer, hidroenergetika traži što više nivoe u toku većeg dela godine da bi se obezbedio
što veći

17
pad, odnosno snaga elektrane, dok s druge strane, vodosnabdevanje traži da se akumulacija u deficitarnom periodu
prazni, da bi se isporučila potrebna količina vode. Zaštita od poplava zahteva što niži nivo (što prazniju
akumulaciju) u periodu kada se može očekivati nailazak velikih poplavnih talasa. \

11.6 ZASIPANјE AKUMULATTI.TA

Problem nanosa je jedna od najvećih nevolјa vezanih za akumulacije. Ne samo da nanos vremenom
zauzšš prostor predviđen za čuvanje vode, nego se usled zasipanja povećava nivo uzvodno od akumulacije
(uzvodno plavlјenje), dok se nizvodno, usled nedostatka nanosa, povećava eroziona sposobnost toka i javlјa
pojačana nizvodna erozija dna i obala. Uz to, živi svet u vodotoku nizvodno od brane ostaje bez hranlјivih
sastojaka vezanih za lebdeći (suspendovani) nanos koji je istaložen u akumulaciji.
Zašto nastaje problem?
Svaki vodotok ima svoj režim pronosa nanosa - tokom godina i stoleća vodotok uspostavlјa ravnotežu
pronošenja (transporta) nanosa. Oblik i dimenzije poprečnog preseka i podužni nagib dna rečnog korita
omogućavaju da se, pri manje - više nepromenlјivim uslovima spiranja nanosa u vodotok, ostvare brzine vode
kojima se nanos pronosi kroz korito bez značajnijeg nagomilavanja i erozije (gledano za duži vremenski period).
Dakle, ako je vodotok “u režimu", za svaku deonicu toka doticaj nanosa biće jednak oticaju nanosa.
Kada se na vodotoku podigne brana, brzine vode će opasti u odnosu na brzine koje je imao vodotok u
prirodnom režimu. Brzine opadaju idući od završetka uspora ka brani, srazmerno površini poprečnog preseka
usporenog toka1. Smanjenje brzine umanjuje i transportnu sposobnost toka, jer opadaju smičući naponi koji
pokreću vučeni nanos, a smanjuje se i turbulencija koja održava lebdeći nanos u suspenziji. Zato se sav vučeni
nanos, i veliki deo suspendovanog nanosa istaloži u akumulaciji pre nego što stigne do brane, pa u korito
nizvodno od brane dolazi voda oslobođena nanosa, što joj povećava erozionu moć, te nastaje erozija korita
nizvodno od brane.
Treba imati na umu da problem nanosa može kompromitovati ceo projekat - u aridnim i eroziji sklonim
područjima, akumulacija može biti potpuno zasuta u toku nekoliko godina. Stoga je neophodno proceniti količinu
nanosa koja će dospeti i ostati u akumulaciji, i po mogućstvu, proceniti kako će se nanos rasporediti u
akumulaciji. Doticaj nanosa u akumulaciju najpouzdanije će se odrediti analizom višegodišnjih merenja pronosa
suspendovanog i vučenog nanosa u profilu brane ili nekom bliskom preseku. Nažalost, retko se raspolaže ovakvim
podacima, pa se mora pribeći drugim postupcima. Obično se rezultati ograničenog broja merenja na terenu,
korelacijom vezuju sa nekim sličnim ili bliskim profilom za koji postoje obimniji podaci. Proticaj (pronos) nanosa
je hidrološka podloga, i ovde se neće opisivati postupci kojima se dolazi do podataka (videti na pr. ŠVK, 1987).

Ako je, na primer, prosečna brzina u preseku akumulacije pre izgradnje brane bila U0 = 1 t/z, a
potapanjem se površina preseka povećala 100 puta, to će nova brzina iznositi svega V; = 0.01 t/v.
18
Često se raspolaže samo koncentracijama, odnosno pronosom (proticajem) suspendovanog nanosa, a vučeni nanos
se obračunava kao procenat od suspendovanog:

(2.6): (2PJS — a ,
gde su: <2PJS = pronos (proticaj) vučenog nanosa, (Zhš = pronos (proticaj) suspendovanog nanosa, i konstanta a =
0.1č- 0.3, mada u nekim slučajevima može biti i znatno veća. Proticaj suspendovanog nanosa, jednak je proizvodu
koncentracije suspendovanog nanosa, Sšu, i proticaja vode, (7:

(2-7): 0$i<> = ().

Ako se raspolaže samo ograničenim brojem merenja koncentracije suspendovanog nanosa (što je najčešće
slučaj), veza između proticaja (pronosa) suspenovanog nanosa i proticaja vode se može aproksimirati kao (1lpz1eu
i Rgaphpn, 1979):

(2.7a): p5iz = ka\

gde su: k i p konstante koje se određuju kalibracijom (p « 2 č- 3).
Poznavajući proticaje vodotoka, i veze (2.6 i 2.7, odnosno 2.7a) može se proceniti količina nanosa koja
dospeva u akumulaciju.
***
Sledeće pitanje je da li će se sav prispeli nanos zadržati u akumulaciji? Za precizniji odgovor potreban
je složen numerički model, ali se na osnovu iskustva obično može dobiti zadovolјavajuće tačna procena, pogotovu
kad se ima u vidu greška u proceni samog doticaja nanosa. U tabeli 2.1 prikazana je orijentaciona iskustvena
zavisnost između odnosa istaloženog i prispelog nanosa, b= (d^tln !(2totl1, i stepena regulacije proticaja, jZ=
Uk / Uoov (1lpz1eu i
Rgagšš, 1979).
б(-) 0 0.40 0.87 0.97 1.00
З(-) 0 0.01 0.1 1.0 10.0 d1 1 5
1 14
0.007+ 1.024/? '

Tab. 2.1 Odnos istaloženog i prispelog nanosa, zavisno od

stepena regulacije proticaja
Za istaloženi nanos se rezerviše takozvani mrtav prostor, ispod kote minimalnog radnog nivoa
akumulacije (sl.2.1). Tu bi trebalo da se smesti nanos tokom predviđenog pogonskog perioda - veka akumulacije
(obično 50 + 200 godina). Nevolјa je u tome što se nanos neće taložiti tako da zauzme najniže nivoe akumulacije,
neposredno ispred brane. Kako je prikazano na sl. 2 .6 , u najuzvodnijoj zoni akumulacije, zbog usporavanja vode i
slablјenja vučne sile toka, taloži se vučeni nanos i najkrupniji suspendovani nanos. Tako se stvara delta, koja
zauzima koristan prostor akumulacije (sem ako se određenim merama nanos iz delte ne pomeri nizvodno ka brani).
Iza delte je zona gde se taloži najveći deo suspendovanog (lebdećeg) nanosa (odTsrupnijeg ka sitnijem, idući ka
brani). Neposredno uz branu je nešto veća deblјina nanosa, kao rezultat takozvanih mutnih struja i/ili ispiranja.
Raspored gore

19
navedenih zona moguće je grubo proceniti na bazi iskustvenih podataka (1J5VK., 1987), a za pouzdaniju procenu
neophodan je numerički model (brazojeuš ap(1 No11u, 1990).

Pri proceni zapremine koju će zauzeti istaloženi nanos, treba imati u vidu visoku poroznost, posebno
suspendovanog nanosa, koji se tek posle dužeg vremena “konsoliduje“ - sabija. Čak i tada, poroznost istaloženog
nanosa retko pada ispod i = 0.3, pa zapreminska težina u suvom stanju retko prelazi uzcuo^ 18.5 Š/t3.
Kako uešiti pooblem nanosa u akumulaiiji?
Za sada nije pronađeno rešenje koje će problem nanosa sasvim eliminisati, ali postoje načini da se ovaj
problem ublaži.
1) Najefikasnije je smanjiti količinu nanosa koja dospeva u akumulaciju, pre svega antieroziotš
radovima u slivu - pošumlјavanjem i terasiranjem zemlјišta. Pogodnim izborom mesta akumulacije
izbeći će se pritoke koje nose veliku količinu nanosa, a ako je takve pritoke nemoguće izbeći, treba na
njima podizati pregrade za zaustavlјanje nanosa (mada se prostor koji stvaraju pregrad® relativno brzo
popuni).
2) Druga mogućnost je što efikasnije ispiranje nanosa iz akumulacije preko preliva i kroz temelјne
ispuste, naročito u doba poplavnih talasa kada je tok najbogatiji nanosom. Mora se imati na umu da je
(sem u slučaju niskih pragova) moguće samo delimično ispiranje, s obzirom da vučeni nanos ne može ni
da stigne do evakuatora (preliva i ispusta). Ipak, u nekim manjim akumulacijama se tokom prolaska
poplavnih talasa nivo može oboriti do minimalnog radnog nivoa, čime se u uzvodnoj zoni akumulacije
(delti), gde je istaložen krupan nanos, omogućavaju dovolјno velike brzine da se nanos pokrene i premesti
bliže brani, ka zoni mrtvog prostora (ispod minimalnog radnog nivoa, gde je i “predviđeno" da se smesti,
sl. 2.6).
3) Mehaničko ispiranje bagerima, se ponekad koristi kod manjih akumulacija ako se to ekonomski
isplati.
***

Usled zadržavanja nanosa u akumulaciji, voda koja se ispušta u nizvodno korito je gotovo sasvim
oslobođena - rasterećena nanosa, što znači da raspolaže sa znatno većom energijom nego u prirodnom stanju
(stanju pre izgradnje brane). Razumno je očekivati da će višak energije voda koristiti za eroziju rečnog
korita nizvodno od brane. Erozija će trajati sve dok se ne uspostave novi ravnotežni uslovi, pri kojima će
se na deonici rečnog toka nizvodno od brane, pronos nanosa ponovo ustaliti. Dubine erozije i dužina toka na kojoj će

20
se erozija javiti, može se proceniti približnim proračunom (Jovanović 2002), dok bi za precizniju analizu trebalo
koristiti numerički model. Ovu eroziju ne treba poistovećivati sa lokalnom erozijom, koja može da nastane usled
neodgovarajućeg umirenja prelivene vode (poglavlјe VIII).

I.7 OSTALI DROBLEMI ATSUMUJTATTI.TA

Nanos nije jedini problem akumulacija. Ostali, često prisutni, problemi su:
1) Slaba vododrživost, odnosno procurivanje iz akumulacije, zbog čega je jedan broj akumulacija, u
manjoj ili većoj meri, ostao bez vode. Ako je površinski sloj stene ispucao i porozan, a unutrašnjost
kompaktna i vododrživa, to je samo dobitak za akumulaciju, jer se obezbeđuje dodatna korisna zapremina
u porama. Ako, međutim, postoje pukotine kojima se voda može gubiti iz akumulacije, onda treba ili
pronaći ekonomski opravdan način da se iste zatvore (injektiranje, pregrada), ili akumulaciju treba graditi
na drugom mestu, ili usvojiti akumulaciju sa nižom kotom uspora, tako da voda ne dopire do pukotina.
2) Isparavanje takođe može dovesti do značajnog gubitka vode iz akumulacije, naročito - u subtropskim i
tropskim predelima.
3) Očuvanje kvaliteta akumulisane vode često pretstavlјa problem kod velikih akumulacija. Problemi
mogu nastati u samom jezeru (eutrofikacija, na pr.), kao i od spolјašnjih zagađivača, zbog čega se
zakonom predviđa stvaranje zone{a) sanitarne zaštite oko akumulacije.
4) Stvaranje akumulacije ponekad može imati negativan uticaj na klimu, ekologiju, i kulturno nasleđe.
5) Stvaranjem akumulacije plave se dobra, od kojih se neka moraju izmestiti, (putevi, pruge, naselјa) a
druga nadoknaditi (obradivo zemlјište, šume i sl.).
6) Sukobi interesa različitih korisnika oko podele korisne zapremine akumulacije, a posebno
oko podele troškova izgradnje.
7) Punjenje i pražnjenje dubokih akumulacija može izazvati tzv. indukovane zemlјotrese, usled velike
promene pritiska na stensku masu.
8) Potpuno ili delimično rušenje brane može izazvati katastrofalne posledice, sa lјudskim žrtvama i
velikom materijalnom štetom u području nizvodno od mesta brane.
9) Naglo pražnjenje akumulacije može izazvati klizišta, čije obrušavanje u
\
akumulaciju može izazvati nizvodnu katastrofu, ili u najbolјem slučaju gubitak akumulacionog prostora.

21
 P.8 TRANSFORMAPIJA POPLAVNOG TALASA U
AKUMULADIJI
Kada se gradi brana radi stvaranja akumulacije za osnovnog (primarnog) korisnika (navodnjavanje,
hidroenergetiku, vodosnabdevanje), pogodno je iskoristiti priliku da se smanje štete od poplava u nizvodnom
području (neke brane se isklјučivo zato i grade). Zato se deo akumulacionog prostora-tzv. neprikosnoveni
(rezervni) prostor (sl. 2.1) ostavlјa za prihvatanje vode poplavnog talasa 20-godišnje, ili 50-godišnje velike ,vode,
zavisno od značaja i ugroženosti nizvodnog područja. (U periodu u kome se ne očekuje nailazak poplavnog talasa
rezervni prostor se ponegde koristi i kao deo korisne zapremine). Kada se javi poplavni talas čija je zapremina veća
od kapaciteta rezervnog prostora, višak vode se mora ispustiti-preliti iz akumulacije. Za kontrolisano ispuštanje
viška vode služe evakuacioni organi (EO). To su prelivi i ispusti, kojima je posvećeno celo poglavlјe VIII, i deo
poglavlјa XI. Ovde će se govoriti o uticaju raspoložive zapremine akumulacionog bazena i propusne sposobnosti
evakuacionih organa (EO) na smanjenje maksimalne vrednosti proticaja poplavnog talasa nizvodno od
brane (na ublažavanje vrha talasa).
Deo zapremine ulaznog talasa (talasa doticaja) puni akumulaciju, gde se voda privremeno zadržava,
čime se umanjuje (“seče“) vrh izlaznog talasa (talasa koji se ispušta preko evakuacionih organa)1. Ova pojava se
naziva transformacija, odnosno, ublaženje poplavnog talasa, ili retenzija talasa. Stepen ublaženja talasa
(koji se može meriti odnosom maksimalnog proticaja izlaznog i ulaznog talasa, < 2^'“" /0.š.H )> zavisi od propusne
sposobnosti evakuacionih organa (EO), i od raspoložive zaprelšne akumulacije:
a) Veća propusna sposobnost (kapacitet) EO daje veći izlazni proticaj, pa je ublaženje
izlaznog talasa manje.
ć) Veća zapremina akumulacije omogućava više prostora da se prihvati ulazni talas, što
daje veće ublaženje, odnosno, manji vrh izlaznog talasa.„
Na slici 2.7 prikazana je transformacija poplavnog talasa u akumulaciji, sa svim bitnim veličinama i
njihovim vezama. Zapremina za prihvatanje i ublažavanje poplavnog talasa određena je krivom zapremine
akumulacije (sl.2.1 i sl.2.7):
(2.8) : U= 7(2).
Propusna sposobnost (kapacitet) evakuacionih organa predstavlјa zavisnost proticaja EO od nivoa vode u
akumulaciji, a prikazuje se krivom proticaja (sl. 2.7):
(2.9) : e = b(2).
Kriva proticaja (jed. 2.9) može biti zadata tabelarno, ili kao funkcionalna zavisnost, a u slučaju EO sa
ustavama zadaje se parametarski, sa otvorom ustave kao parametrom (videti poglavlјe IX za detalјe).
Prvo će se razmatrati slučaj slobodnog preliva (preliva bez ustava). 10 11

Зато се евакуациони органи обично димензионишу на врх излазног, а не улазног таласа.

11
 Najčešći zadatak pri razmatranju transformacije poplavnog talasa je da se za ulazni talas, određen
hidrogramom proticaja:

(2.10) : bslј = bslј(0>

i odabran tip, dimenzije i kote evakuacionog organa (čime je određena i njegova propusna sposobnost), odredi
hidrogram izlaznog talasa (odnosno, vrh izlaznog talasa) i nivogram u akumulaciji:
(2.11) : 0v=0v(*),i 2 = 2(đ.

Sl. 2.7 Transformacija talasa u akumulaciji

Zadatak se može repšti primenom Sen-Venanovih jednačina na deonici između profila gde je zadat ulazni
talas i profila evakuatora (EO), što zahteva obiman posao oko modeliranja, a ne doprinosi značajno valјanosti
rešenja (u odnosu na jednostavnije metode), pa se najčešće ne primenjuje za ovaj tip problema.

Obično se u praksi primenjuje takozvana “kvazi- stacionarna“ metoda, zasnovana na jednačini

održanja mase (jednačini kontinuiteta, bilansa) u akumulaciji. Pretpostavlјa se da je nivo vodeujezeru
horizontalan, čime se zanemaruju dinamički efekti duž toka. Dinamički uticaji ograničavaju se na nizvodni kraj
akumulacije (nizvodni granični uslov), gde je zadata kriva proticaja evakuacionog organa (jed. 2.9). (Kriva
proticaja predstavlјa nizvodni granični uslov i kod “dinamički postavlјenog problema", tj. kod rešavanja
Sen-Venanovih jednačina, Sip§e e* a1. 1980).

Takođe se zanemaruje i vreme prostiranja poremećaja kroz akumulaciju (vreme putovanja talasa);
pretpostavlјa se da se doticaj ulaznog talasa, (9№(/), rasporedi po celoj zapremini akumulacije tokom jednog
računskog koraka. S obzirom da je kod dubokih akumulacija brzina prostiranja poremećaja velika (za dubinu od /7
= 40t, brzina prostiranja elementarnih talasa je-J&ć ~ 70 kt/ć), vreme putovanja talasa se u većini slučajeva može
zanemariti bez značajnih grešaka. Ukoliko se radi o plitkoj akumulaciji velike dužine, vreme prostiranja poremećaja
može postati značajno, pa je potrebno primeniti pun dinamički model sa Sen-Venanovim jednačinama.

Jednačina održanja mase (bilansna jednačina, jednačina kontinuiteta) za zapreminu akumulacije U=

V(D/)) V(0 može se napisati kao:
=

23
(2.12) : ^ = 6ga(0-e*(0,
a(
gde su: 6š;(0 = proticaj ulaznog talasa (doticaj) u trenutku I, b/h(D/)) = 6/g(/) = proticaj izlaznog talasa, kao funkcija
nivoa u akumulaciji, 2(đ (preko krive proticaja 2.9), odnosno funkcija vremena I.

Diskretizacijom diferencijalne jednačina (2.12) za izabrani vremenski korak A(, dobija se diferencna
jednačina (jednačina konačnihrazlika):

(2.13) : + = ±[(6 (, + d0 + o (0) -(ed(/ + A0 + 6*(0)]•

A(
Ovde je sa vremenom, (, označen trenutak na početku vremenskog koraka -iprethodni“ trenutak, a sa
(+A( obeležen je “tekući“ trenutak (tekući vremenski presek). U proračunu se uvek polazi od prethodnog
vremenskog preseka, (, u kome su poznate sve razmatrane veličine (ulazni i izlazni proticaj, nivo i zapremina
akumulacije), a traže se vrednosti u tekućem vremenskom preseku, (+A( (sem ulaznog hidrograma {(+ A/), koji je
poznat). Zato se jednačina (2.13) piše kao funkcija nepoznatih veličina:

(2.14) : U{( + A() = S-^()12(( + A(), gdeje:

s=V {()+^ [e№ (/+Ađ+(o - e* «].

Preglednosti radi, veličine u prethodnom vremenskom preseku, (, označiće se indeksom “1” (1=(\,
1 = Oglј (0= Oi\ = P1g((), ■■■), a u tekućem vremenskom preseku, (+A(,
indeksom “2” {(+A(=(2, 0,1lg^0.o1{(+A(), Oag^piDž+Ađ,...):

(2.15) : u2=S-^d1g2 , gdeje: S = U} +^(jZŠ2 +Oii-<2t).

Krive zapremine (jed. 2.8) i proticaja (jed. 2.9) takođe se mogu izraziti kao:

(2.16) : U2=G(22), I

(2.17) : 6*2 = 6(22).

Za određivanje tri nepoznate veličine iz trenutka (2. izlaznog proticaja, 6/2 2, zapremine akumulacije,
U2, i nivoa, H2, na raspolaganju su tri jednačine (2.15, 2.16 i 2.17). S obzirom da je sistem jednačina nelinearan,
primenjuje se neka od numeričkih metoda. Metoda postepenog približavanja (prostih iteracija) sasvim
zadovolјava za rešavanje ovakavog sistema jednačina, i po brzini konvergencije i po stabilnosti, a može se lako i
brzo programirati.

24
 Metoda postepenog približavanja (iteuativni postupak)
Prvo se pretpostavi početna vrednost izlaznog proticaja (početna iteracija), (0)O/22- (Indeks u zagradi sa
leve strane označava redni broj iteracije.) Obično se uzima da je izlazni proticaj u početnoj (nultoj) iteraciji jednak
izlaznom proticaju iz prethodnog trenutka, C:
(0 )
b/22 = b/21-
Sa ovako izabranim izlaznim proticajem, računa se zapremina {U)
U2 u prvoj iteraciji preko jednačine
održanja mase (2.15):

(1)
(2.18) : I2=S-^(0)e/22 ,

pa se kota nivoa očita (sračuna) preko krive zapremine (jed. 2.16):

())
(2.19) : 22 =2(ŠP,).
Na kraju iteracije se izlazni proticaj (tj., popravlјena vrednost izlaznog proticaja) dobija iz krive proticaja (jed.
2.17):
(1)
(2.20) : va2=v(11)22).
Ciklus'iterativnog rešavanja jednačina (2.18, 2.19 i 2.20) se zatim nastavlјa kroz drugu, treću, it-tu
iteraciju:

(2.21) : (t)
C = S - ^ (",Č)a22 ,
(2.22) : °”}22 =^2(1t)U2), i

25
(2.23) :
sve dok apsolutna vrednost razlike proticaja (ili nivoa) između dve uzastopne iteracije ne postane manja od želјene
tačnosti:

(2.24) :

Postupak sa pomoćnom funkšaom

Ovo je jednostavan grafički postupak koji je razvijen i korišćen u vreme pre masovne upotrebe računara.

U jednačini održanja mase (2.13, odnosno 2.15), nepoznate veličine napisaće se na levoj, a poznate na
desnoj strani :

2V IV
(2-25): —-J- + (2/22 = ~T7 + bš.2 + vop ~~ 0-š = •
A( A(
S obzirom da je navo vode, funkcija izlaznog proticaja, 2,2=%(0.ig), a zapremina funkcija nivoa, U2 =
U(22), zaklјučuje se da je i zapremina funkcija izlaznog proticaja:
(2.26): U2 =U(2 (6/22)) =U (6/22),
pa se cela leva strana jednačine (2.25) može napisati kao funkcija izlaznog proticaja
R^vtU-

(2.27): )= 1Šš1 + d =s2.

A(
Pomoćna funkcija R(0) obično se predstavlјa tabelarno, ili grafički (sl.2.9). Za izabrane vrednosti
proticaja, 6= dobijaju se preko krive proticaja (jed. 2.9) odgovarajuće kote nivoa, 2(0), za koje se sa krive
zapremine (jed. 2.8) 'očitaju odgovarajuće zapremine u
2 U\2(0) 1
akumulaciji, V(2), pa se pomoćna funkcija računa kao R(0) = — - — + O.
A(

Pošto je određena funkcija R(0), rešava se jednačina održanja mase (2.27). Za svaki tekući vremenski
presek “2” ((=(2) sračuna se vrednost pomoćne funkcije, odnosno sračuna se

26
 konstanta S2, polazeći od vrednosti iz prethodnog vremenskog preseka “1” (/=ć), i zadatog hidrograma
ulaznog proticaja:

^2 = +
6/U12 + 6[Lj1 ~ 6/21 = -^"(6/21 ) + 6/U/.2 + 6(U11 - 26/21 )•

Zatim se sa grafika (sl. 2.9) očita (ili iz tabele interpoluje) vrednost izlaznog proticaja, Ot- Kota nivoa u
akumulaciji, 22, se dobije sa krive proticaja (jed. 2.9), a zapremina, U2, sa krive zapremine (jed. 2.8).
f g*;

Zanimlјivo je zapaziti, a korisno je za kontrolu proračuna, da ulazni talas preseca vrh izlaznog talasa
(sl.2.10). U istom trenutku (/= Gth) javlјa se i maksimalni nivo u akumulaciji:

6dŠ = 6/2 (?M4H )= bit (Sš),

%mlh= % (1,\ih)-

Sl. 2.10 Ulazni talas preseca vrh izlaznog talasa

Naime, u trenutku 1=1 MAH, kada se javlјa najveći nivo, najveća je i zapremina u akumulaciji (prema
krivoj zapremine), a prema krivoj proticaja, najveći je i proticaj preko preliva, to jest izlazni proticaj. Maksimum
zapremine se, prema jednačini kontinuiteta
(2.12) , javlјa kadaje izvod t/K/g//jednak nuli, to jest kada je ulazni proticaj jednak izlaznom:

=
bu/. (1MLH ) ~ 6/2 ( { MLH ) =

0 » odnosno, kada je: bš. (ćih)= 6/2 (ćš)-

27
 Pueliv sa ustavama
Kod preliva sa ustavama se često unapred zada želјeni izlazni talas, (0» a
traži se način upravlјanja
ustavama, koji će omogućiti ispuštanje takvog talasa. Primenjuje se ista jednačina održanja mase (2.13), samo više
nema potrebe za iteracijama, s obzirom da se zapremina akumulacije, V, računa direktno iz jednačine 2.13, pa se
kota nivoa očitava sa krive zapremine (jed. 2.8). Na kraju se, za poznat nivo i izlazni proticaj, sa krive proticaja
odredi (očita) odgovarajući otvor ustave.
Pri propuštanju računskog talasa (talasa prema kome se određuje kapacitet evakuacionog organa,
odnosno kota maksimalnog uspora - videti poglavlјe VIII), ustave se potpuno podižu u trenutku kada se vrednost
proticaja izlaznog talasa približi kapacitetu slobodnog preliva (( = (ZRKE1., na sl.2.11). Nadalјe se uspostavlјa
slobodno prelivanje, a postupak proračuna je isti kao i za prethodno opisani slobodni preliv.

Uputstva i primeri za upravlјanje ustavama pri evakuaciji velikih voda detalјno su prikazani u literaturi
(1S01L) 1984).
I' 'J' 'J'

Proračun predpražnjenja neprikosnovenog akumulacionog prostora (kao i proračun pražnjenja

akumulacije) ne razlikuje se bitno od prethodno opisanih postupaka.

28
ЈШТЕРАТУРА:

AZSE Mapia1k aps! KeroLz op Ep§teepp§ Rgasćse-No.54, (1974), “ZesItepgaIop Ep§teegt§”, Uapop1, U.A.U,
EsIŠg.
Vtk,3, e! a1., (1995), “MeŠoLj oRSotri!t§ ZesPtepGaOop t Eakez aps! Kezetžz”, 1ŽEZSO, RAŠ 8.
Sip§e, J.A., No11u, R.M.Jg, Uegu/eu, A., (1980), “Rgasćsa! AzresSz oJ SotriSađopa! Šueg NusJgaiNsz”, Rptap.
Đorđević, B., (1984), “Kortpćenje vodnih snaga”, Naučna knjiga, BEOGRAD.
Hajdin G., (1983), “Osnove hidrotehnike”, Naučne knjnga, BEOGRAD.
1001.0 (1984) “OregaNop oPJućgaiNs 81gis1igez oN Oatz”, ViNeNp 49.
Jovanović, M., B., (2002), “Regulacija reka - Rečna hidraulika i morfologija”, Građevinski fakultet - Beograd.
J.tz1eu, K.K., Rgapgt! J.V., (1979), “\Ua1eg-Ke5oigsez Ep§teepp§”, MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
Melentijević, M., (1971), “Regulisanje oticanja rečnih proticaja”, autorizovana skripta, Beograd.
NJouak, R. e! ak, (1996), “NusNaiNs ZGgasSigez”, E&RI ZROM.
Petrović, P.S., (1992), “Hidrotehničke konstrukcije”, I deo, NAUKA, BEOGRAD.
Pećinar, M., (1960), “Hidrotehničke konstrukcije - brane“, Izdanje udruženja studenata Građevinskog fakulteta,
BEOGRAD. 4
Koćegzop J.A. e1 a1. (1988), “NuNgaiNs Ep§šeepp§”, Noi§ć1op MŽŠ Sotrapu.
Zrazojeujs, M. aps! No11u, R.M.Jg, (1990), “M0VE02 - Kitepsa1 31ti1aNop o1' T\uo-01tepz1opa1 MoćOe-VeN
Rgosezzez”, 1o\ua 1pzN1i{e oGNuNgaiPs Kezeagsć KerogT N0. 344
1J8VK, (1987), 1JP1TEO 8TATE8 OERAKTMLET OR TNE ŠTEK10K, VCKEAI OR KESEAMAPOM,
“Oez1§p OG 8ta11 Oatz”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćp1sa1 RićIsaNop.

29
 I

.
HIDROTEHNIČKE GRAĐEVINE
III. 1 OSOBENOSTI HIDROTEHNIČKIH GRAĐEVINA
Hvdrotehničke građevine (objekti, konstrukcije) omogućavaju gazdovanje vodama - čuvanje,
sprovođenje (transport) i korišćenje vode i sprečavaju njeno razorno dejstvo. Hidrotehničke građevine su
stapno ili povremeno u dodiru sa vodom. Voda je često jedno od najuticajnijih opterećenja kod hidrotehničkih
konstrukcija. Pored statičke i dinamičke stabilnosti, potrebno je obezbediti vododrživost (vodonepropustlјivost)
objekata (ili) delova objekata. Hidrotehničke građevine moraju biti funkcionalne, jednostavne za izgradnju,
korišćenje i održavanje. Takođe, njihov uticaj ne sme biti nepovolјan za životnu sredinu u kojoj se grade.
G lavne osobenosti hidrotehničkih građevina su:

1) Delovanje vode na objekat i na sredinu oko (ispod) objekta. Delovanje vode može biti
fizičko i hemijsko.
a) Fizičko delovanje (kojeje najčešće mehaničko) predstavlјaju:
1. Hidrostatički pritisak i uzgon (pritisak vode u porama, prslinama i pukotinama objekta i / ili
sredine).
2. Hidrodinamičke sile (inercijalne sile, pulzacije pritisaka, sile od talasa, sila od zemlјotresa koja
deluje na masu vode uz konstrukciju i sl.).
3. Sila OJH.peda (statički i dinamički uticaj).
4. Unutrašnja erozija - ispiranje (sufozija) i podizanje (izdizanje, fluidizacija).
5. Spolјašnja erozija (usled prelivanja preko nasipa, na primer).
6. Kavitacija, odnosno kavitaciona erozija.

31
 đ) Hemijsko delovanje često je praćeno ispiranjam (sufozijom), bilo unutar same građevine, bilo na dodiru
(kontaktu) građevine sa sredinom. Voda hemijski deluje na stenu, tlo, cement, ili na agregat u betonu, što
može da dovede do delimičnog, ili potpunog razaranja konstrukcije.
2) Ispitivanje izgrađenog hidrotehničkog objekta moguće je samo u punom pogonu, tj., nema
probnih opterećenja', a posledice rušenja mogu da budu katastrofalne, pa se zahteva velika sigurnost
objekata.
3) Složeno projektovanje: Neophodne su specijalističke studije, fizički i matematički modeli, kao i obimni
i skupi istražni radovi. Većina hidrotehničkih objekata se ne može tipski projektovati.
4) Izgradnja je znatno složenija nego kod objekata koji nisu na vodi. Ovo podrazumeva veliki obim
radova, često i rad pod vodom, rad u uslovima tekuće vode, pronosa leda i nanosa, zabačene krajeve i
teške klimatske uslove.
5) Koriste se materijali visoke vododrživosti, otpornosti na mraz, habanje i sl., čime se omogućava
postojanost objekta tokom izgradnje i korišćenja (eksploatacije).
6) Vrednost radova je velika. Po pravilu, gradnja hidrotehničkih objekata je skupa, dok je eksploatacija
obično jeftina.
7) Veliki hidrotehnički objekti, kao visoke brane i hidroelektrane, mogu značajno uticati na ekološke i
ekonomske uslove okolnog područja.

Š.2 PODELA HIDROTEHNIČKIH GRAĐEVINA

Postoji više podela hidrotehničkih građevina (Louak 1996, Petrović 1992). Navešće se samo značajnije:
1) Prema delovanju na tok i režim vode, hidrotehničke građevine se dele na:
a) Građevine kojemenjaju tok i režim vodotoka (brane, nasipi, naperi i sl.). đ) Građevine za sprovođenje
(transport) vode (kanali, tuneli, ceovovodi i objekti na njima).
&
2) Prema trajnosti korišćenja, hidrotehničke građevine mogu biti: a) Stalne.
đ) Privremene (služe u periodu izgradnje ili popravke stalne građevine).
3) Prema nameni hidrotehničke građevine dele se na:
a) Građevine opšte namene: brane, nasipi, prelivi, umirujući bazeni, zahvati, kanali, tuneli, cevovodi,
propusti, kaskade, sifoni i td.. đ) Građevine posebne namene: građevine za korišćenje vodnih snaga
(hidroelektrane, vodostani, vodne komore), za navodnjavanje i vodosnabdevanje (rezervoari, bazeni, 12

12
Пробно пуњење акумулације не би требало сматрати пробним оптерећењем у правом смислу речи.
32
 pumpne stanice, taložnice, prečistači), za rečni saobraćaj n regulisanje korita (prevodnice,
pristaništa, naperi, obaloutvrde).
Ova knjiga obrađuje samo građevine opšte namene.

Š.Z PROJEKTOVANјE I PODLOGE

Kada se rešava određeni zadatak u hidrotehnici, potrebno je prvo do detalјa osmisliti-projektovati
rešenje (koncepciju, objekte, opremu, način izgradnje i finansiranja), pa zatim pristupiti izgradnji objekata i montaži
opreme. Projekat treba da omogući da se kroz opise, crteže i proračune u potrebnoj meri sagledaju funkcija, izgled
(oblik i dimenzije) stabilnost i način izgradnje objekata, da se proceni njihova investiciona vrednost, kao i efekti
(povolјni i nepovolјni) koji se ostvaruju projektovanim rešenjem. Projektovanju prethodi projektni zadatak,
kojim se određuje cilј, sadržaj i obim posla. Zatim se prikuplјaju podaci - podloge, prema kojima će se odrediti i
vrednovati moguća rešenja za postavlјeni zadatak.
Projektovanje je postupno. Projektuje se u fazama (nivoima). Ide se od rešavanja opštijih zadataka, ka
detalјima:
1) Prvo je potrebno pokazati da je poduhvat tehnički izvodlјiv i ekonomski opravdan, što se radi na nivou već
pomenute vodoprivredne osnove ili vodoprivredne studije, u okviru koje se razmatra celovito
vodoprivredno korišćenje razmatrane oblasti - sliva, država ili pokrajine.
2) Zatim se na nivou generalnog projekta1, od nekoliko razmatranih mogućnosti - varijanti, bira rešenje sa
najpovolјnijim opštim osobinama (određuje se optimalna koncepcija rešenja). Određuje se makrolokacija i
prostorna dispozicija-raspored najvažnijih objekata, daje se orijentaciona procena investicione vrednost,
kao i procena uticaja predloženog rešenja na životnu sredinu. Uz to, utvrđuje se sadržaj i obim istražnih
radova koji su potrebni za dalјe projektovanje.
3) U idejnom projektu se prvo određuju najvažniji parametri rešenja, kao što su veličina - zapremina
akumulacije, tip i visina brane, mikrolokacija (mesto - “proft“) brane i osgalih objekata. Zatim se za
optimalno rešenje (sa usvojenim klјučnim parametrima), određuju najznačajnije dimenzije, oblici i
karakteristike objekata i opreme, daju važniji elementi organizacije građenja i održavanja objekata, vrši
procena investicione vrednosti, određuju mere za sprečavanje i smanjenje štetnog uticaja rešenja na
životnu sredinu i definišu istražni radovi za glavni projekat. Na osnovu idejnog projekta radi se studija
opravdanosti, kojom se pokazuje ekonomska opravdanost razmatranog rešenja.
4) U okviru glavnog, kao i izvođačkog (detalјnog) projekta određuju se svi oblici, dimenzije i
karakteristike objekata i opreme, kao i uslovi i tehnologija građenja i 13

13
Раније је у нашој законској регулативи за генерални пројекат коришћен назив “идејно решење“.

33
 ispitivanja kvaliteta radova. Precizno se odrađuje investiciona vrednost objekata i opreme, daju se detalјna
uputstva za osmatranje objekata, kao i za održavanje i upravlјanje objektima i opremom, predviđaju se
mere za slučaj opasnosti od rušenja objekta i dr. Izvođački projekat se radi tokom izvođenja objekta, a
sastoji se u razradi detalјa i prilagođavanju pojedinih delova glavnog projekta stvarnim terenskim
uslovima.
5) Posle izgradnje sledi izrada projekta izvedenog stanja, koji bi trebalo da prikaže izvedeno stanje objekata
i opreme, koje se usled raznih nepredviđenih bkolnosti može manje, ili više razlikovati od projektovanog
rešenja.
Projektna dokumentacija je pismeni trag projektovanja, u vidu crteža i planova, izveštaja i opisa,
proračuna, kao i predmera i predračuna radova i opreme. Sadržaj i obim projektne dokumentacije za hidrotehničke
objekte može se naći u literaturi (Ministarstvo urbanizma i građevina Republike Srbije, 2003, Službeni glasnik RS
2003, Petrović 1992).

Š.3.1 Podloge za projektovanje

Najvažnije podloge koje su potrebne za projektovanje hidrotehničkih građevina su:
1) Potrebe za vodom (količinski i kvalitativno), odnosno, kod korišćenja vodnih snaga, potrebe za
energijom.
2) Hidrološke i hidrometeorološke podloge:
a) Ogppte geografske i hidrografske karakteristike sliva, vegetacija, padavine, temperatura, vlažnost,
isparavanje, vetar i td..
ć) Niz srednjih mesečnih (sedmičnih, dnevnih) proticaja za period od najmanje 2 0 ž 4 0 godina.
s) Hidrogrami poplavnih talasa velikih voda raznih verovatnoća pojave (prevazilaženja): 20%, 5%, 2%,
1%, 0.1%, 0.01% i RMR '.
b) Male vode raznih verovatnoća (prevazilaženja) pojave: mesečni i dnevni ekstremi proticaja.
e) Podaci o nanosu (suspendovanom i vučenom): koncentracije, pronos,
granulometrijski i mineraloški sastav.
1) Kriva proticaja rečnog korita - kriva (proticaja) donje vode.
§) Fizičke i hemijske karakteristike voda (površinskih i podzemnih).
3) Topografske podloge obuhvataju:
a) Pregledne situacije i karte akumulacionog basena sitnije razmere (K= 1 : 2 0 0 000 ž 1:5000, zavisno
od značaja objekta i nivoa projekta). ć) Detalјne karte krupnije razmere i planove (K = 1 :2000 do 1 :50)
za mesto brane i zahvata, evakuacionih organa i ostalih objekata, kao i za predmere. 14

14
Највећа велика вода (РгоћаМе Махитшт Р1оос1, на Енглеском).
34
 4) Geološke, seizmološke, hidrogeološke i geomehaničke podloge. Ove podloge treba da omoguće što
bolјu procenu:
a) Osobina sredine u kojoj se objekat fundira, kao što su: položaj raseda i pukotina, čvrstoće na
pritisak i na smicanje, koeficijent trenja (kamen o kamen i kamen o beton), deformabilnost (moduli
deformacije i elatičnosti, Poasonov koeficijent bočne kontrakcije) kod stenovitih sredina, ugao
unutašnjeg trenja, zbijenost i granulometrijski sastav kod nekoherentnog (nevezanog) tla, stišlјivost i
čvrstoća na smicanje koherentnog (vezanog) tla i slično.
ć) Vododrživosti akumulacije, a posebno profila brane (ispucalost i vododrživost stene, pojava karstnih
oblika, nivo podzemne vode i sl.). s) Stabilnosti bokova doline.
b) Raspoloživosti i osobina potencijapnog građevinskog materijala.
Koriste se postojeće geološke karte, i istražni radovi (bušotine, galerije i rovovi, geofizička istraživanja i
dr. (ćGouak 1996, Petrović 1992,1J8VK 1987, Sgea§eg 1961). Treba imati na umu da je reka usekla svoj
put tamo gde je bilo najlakše - tj., tamo gde su osobine sredine najlošije, pa zato i projektant treba uvek da
bude oprezan.
5) Vodoprivredne, Ekonomske i Energetske podloge.
6) Pedološke i Bujičarske podloge.
7) Ekološke podloge.
8) Mašinske i Elektrotehničke podloge.
9) Saobraćajne podloge.
10) Prethodna tehnička dokumentacija.
Podloge se sakuplјaju kroz istražne radove (geološke, hidrološke, geodetske, na primer), pribavlјanjem
postojećih podataka od odgovarajućih preduzeća (hidro-meteorološkog zavoda, kartografskog zavoda, i sl.),
pribavlјanjem potrebnih dozvola i saglasnosti od nadležnih službi, i slično.

Š.3.2 Proračun hidrotehničkih građevina

Proračuni treba da pokažu da su oblici i dimenzije objekata i opreme izabrani prema odgovarajućim
funkcionalnim zahtevima i da potvrde statičku i dinamičku stabilnost objekata i opreme. Proračuni moraju biti u
skladu sa važećim propisima, kriterijumima i preporukama.
U okviru građevinskog dela projekta rade se hidraulički i statički proračuni. Sadržaj i obim proračuna
zavisi od nivoa projekta i važnosti i složenosti predmetnog objekta:
1) Za nivo studije proračuni se, po pravilu ne rade, već se rešenja daju iskustveno.

2) Na nivou 'generalnog projekta se rade približni proračuni koji treba da potvrde ispravnost najvažnijih
parametara rešenja, ali se obično ne prilažu.
3) Na nivou idejnog projekta rade se i prilažu proračuni opilte stabilnosti (proračun stabilnost protiv
klizanja, prevrtanja i istivavanja, proračun napona u temelјnoj spojnici i proračun pomeranja objekta
kao celine) u okviru statičkog dela proračuna.

35
 Hidraulički proračuni obuhvataju: određivanje krive proticsua donje vode,
dimenzionisanje evakuacionih i zahvatnih organa, određivanje kote maksimalnog uspora, procenu
trajanja pražnjenja akumulacije, kao i proračuni nivoa podzemne vode i proračun filtracije kroz i oko
objekata i dr. U prvom delu projekta, gde se bira optimalno rešenje, hidraulički proračuni su obično
približni, dok se za izabrano optimalno rešenje radi sa najtačnijim raspoloživim podacima i
metodologijom. U ovom delu projekta računaju se i hidrauličke posledice usled izgradnje objekta, kao
što su usporne linije u akumulaciji pri nailasku merodavnih poplavnih talasa i procena erozije u koritu
nizvodno od brane. Takođe se radi i hidraulički proračuni posledica rušenja brane.
4) U glavnom projektu raspolaže se sa preciznijim i pouzdanijim podlogama nego u idejnom, pa statički
proračuni postaju složeniji, obimniji i detalјniji. Pored proračuna opšte stabilnosti, ovde se radi i statičko
dimenzionisanje, proračun prslina, ugiba, proračun statičke i dinamičke stabilnosti, proračun
pomeranja i drugi neophodni statički proračuni. Hidraulički proračuni iz idejnog projekta se ponavlјaju
sa novim podacima (dobijenim preko istražih radova, ili hidrauličkih modelskih ispitivanja).
Svaki hidraulički proračun koji se prilaže u okviru idejnog ili glavnog projekta trebalo bi da obuhvata:
1) Hidrauličku šemu - preglednu skicu sa svim elementima predmetnog objekta koji su bitni za proračun.
2) Kratak opis i komentar podataka (podloga) koji se koriste u proračunu.
3) Kratak opis kriterijuma i metodologije za proračun i oblikovanje predmetnog (dela) objekta, uklјučujuđi
formule, osnovne postavke i nedostatke postupka, sa pozivanjem na odgovarajuću literaturu. (Na kraju
proračuna obavezno se daje spisak korišćene literature: knjiga, časopisa, projektne dokumentacije i sl..)
4) Prikaz (tabelarni, grafički), opis i komentar rezultata proračuna i usvojenog rešenja.
Više pojedinosti o sadržini i obimu proračuna može se naći u literaturi (Ministarstvo urbanizma i
građevina Republike Srbije, 2003 i Petrović 1992).

Š.4 MATERIJALI I GRAĐENјE

Hidrotehnički objekti se grade od materijala koji su postojani na dejstvo vode (kako pri izgradnji, tako i pri
korišćenju). Primenjuju se klasični građevinski materijali za betonske i nasute konstrukcije, pre svega beton
(nearmirani i armirani), glinoviti materijali, nekoherentno tlo (pesak i illјunak), kamen (lomlјen, droblјen,
mleven), asfalt i bitumen, kao i drvo, guma, geotekstili, geomembrane i drugi materijali. Detalјni opis
građevniskih materijala koji se koriste kod hidrotehničkih objekata može se naći u literaturi (Petrović 1992).
Š.4.1 Hidrotehnički beton
Veliki broj hidrotehničkih konstrukcija radi se od tzv. hidrotehničkog betona. U odnosu na standardni
beton (koji se koristi u visokogradnji), hidrotehnikčki beton mora da zadovolјi posebne uslove u pogledu
vododrživosti (vodonepropustlјivosti), niske toppote hidratacije, male zaprelšnske deformacije usled
skuplјanja i temperature, otpornosti na mraz i habanje, a često i u pogledu otpornosti na agresivno dejstvo vode
i temelјne sredine.
Prema standardu iz 1987 (JHJb 1987), godine hidrotehnički beton se može podeliti na četiri načina, i to:
1) Prema položaju u odnosu na nivo vode na: a)
Podvodni, ako je stalno pod vodom.

36
 ć) U zoni promenjlјivog nivoa vode, ako se nalazi u rasponu između maksimalnog i minimalnog nivoa
vode. s) Iznad nivoa vode.
2) Prema dimenzijama konstrukcije (odnosno razmatranog dela konstrukcije) na:
a) Masivni, ako je najmanja dimenzija veća od 1 t, a ukupna zapremina većaod 10t3.
Đ) Nemasivni, ako je jedna od dimenzija manja od 1 t, ili je zapremina manja od 10 t 3.
3) Prema pritisku vode na:
a) Pod pritiskom, ako je maksimalni pritisak vode veći od 10t.u.z, (tj., 1 ća=0.1 MRa). -ć) Bez pritiska,
ako je maksimalni pritisak vode manji od 10 t.u.z.
4) Prema agresivnosti vode na:
a) Beton koji nijeugrožen agresivnim dejstvom vode. ć) Beton
koji je ugrožen agresivnim dejstvom vode.
Uslovi kvaliteta betona i sastavnih delova betona
Uslovi kvaliteta se definišu postojećim standardima, koji se ovde neće detalјno navoditi. Kod
hidrotehničkog betona se propisuju i ispituju sledeća svojstva:
1) Marka hidrotehničkog betona određuje se preko čvrstoće na pritisak, 90 dana posle ugrađivanja (za
razliku od klasičnog betona gde se beton neguje 28 dana pre ispitivanja). U praksi se primenjuju marke
između MV = 10 i MV = 60(Mra), s tim što za armirani beton marka mora biti MV > 15).
2) Vododrživost (vodonepropustlјivost) betona opisuje se najvećim pritiskom vode u barima (1ća=
10tuz=0.1 MRa), pri kome voda ne sme da procuri kroz uzorak (propisanih dimenzija), i to za
predviđeni procenat propisanog broja uzoraka. Obeležava se slovom "V" ispred broja koji pretstavlјa
zahtevanu vrednost pritiska. Standardom su propisane vododrživosti U2, U4, U 6, U8 i U12.
3) Otpornost na mraz se određuje brojem ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja koji je potreban da bi
čvrstoća na pritisak betona pala ispod 75% od čvrstoće pre zamrzavanja.
Ispitivanje se vrši 28 dana posle ugrađivanja. Predviđene su vrednosti M50, M100, M150 i M200.
4) Čvrstoća na zatezanje se propisuje za svaki deo konstrukcije koji može biti izložen naponu zatezanja.
4

Ponekad se na ovo dodaju posebni zahtevi u pogledu otpornosti betona na abraznju, agresivnu sredinu i
uslovi u pogledu skuplјanja i bubrenja, termičkih svojstava, i drugo.
Sastavni delovi betona : cement, agregat i voda (kao i armatura za armirani beton) treba da ispunjavaju
opšte uslove, regulisane odgovarajućim pravilnicima i standardima. Za masivni hidrotehnički beton treba koristiti
cement sa niskom toplotom hidratacije.

Š.4.2 Planiranje i faze izvođenja radova

Pri izgradnji velikih i složenih hidrotehničkih građevina, kao što su brane sa pratećim objektima i opremom,
neophodno je detalјno isplanirati svaku fazu izgradnje i svih pomoćnih i pripremnih radova i aktivnosti. Ovde će se
ukratko navesti najvažnije faze, a za detalјe se čitalac upućuje na literaturu (Tćotaz 1976, Sgea§eg 1960).
1) Izgradnji prethodi projektovanje sa istražnim radovima i nabavkom neophodnih dozvola i saglasnosti.
2) U prvoj fazi izgradnje obavlјaju se pripremni radovi. Potrebno je uraditi pristupne puteve, otvoriti
pozajmišta materijsta i pripremiti gradilište.

37
3) U drugoj fazi se obavlјaju radovi na skretanju reke, a paralelno se započinju radovi na objektima i delovima
objekata koji su iznad nivoa vode u reci (na primer, delovi zahvatne građevine, delovi evakuacionih organa,
upravna zgrada i sl.). Obavlјaju se antierozioni radovi u slivu akumulacije.
4) Pošto je reka skrenuta u privremeno korito (optočni tunel, galerija, kanal, i sl. - videti poglavlјe X),
obezbeđuje se temelјna jama i pripremaju se temelјi.
5) Sledi betoniranje, odnosno nasipanje brane i betoniranje ostalih objekata (preliva, umirujućeg bazena,
ispusta, zahvata i sl.), izrada injekcione zavese, kao i ostali glavni građevinski radovi. Korito buduće
akumulacije se čisti od vegetacije, kako bi se izbegla eutrofikacija jezera. Obezbeđuje se sanitarna zaštita
akumulacije.
6) U poslednjoj fazi obavlјaju se zanatski radovi, završava se montaža opreme, postavlјa se sistem za
uzbunjivanje i vrši se probno punjenje akumulacije u tri etape. (U prvoj etapi se akumulacija puni do
nivoa koji odgovara jednoj trećini visine brane. Zatim se, ukoliko se objekti i oprema u pogonu ponašaju
prema projektu, u drutoj etapi nivo vode podiže za još jednu trećinu visine brane, da bi se u poslednjoj etapi
nivo podigao na kotu normalnog uspora.)
7) Za sve vreme radova i probnog punjenja (probnog pogona) vrše se osmatranja (geodetska, instrumentalna i
vizuelna) objekata, opreme i okolnog terena, prema projektu tehničkog osmatranja (deo glavnog projekta).

38
 8) Na osnovu uvida u stanje i funkcionisanje objekata i opreme prilikom probnog rada, kao i rezultata
tehničkog osmatranja, izdaje se potvrda o tehničkom prijemu objekta, posle čega se ovaj pušta u rad.

JŠTERATURA:

Sgea§eg, \U.R e1 a1.,(1961), “Ep§teepp§ Rog Batn”, Joćp \UPeu aps! bopk.
LJZ, (1987), “Hidrotehnički beton. Uslovi za izradu i upotrebu.”, JTJb U.EZ.010.
Ešz1eu, K.K., Rgapgš J.V., (1979), “\Ua1eg-Kezoigsez Ep§šeegš§”, MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
Ministarstvo urbanizma i građevina Republike Srbije, 2003, “PRAVILNIK o sadržaju i obimu tehničke
dokumentacije za izgradnju, rekonstrukciju, sanaciju i dogradnju brana i akumulacija”, na osnovu člana
106 Zakona o taniranju n nzgradnji.
RJouak, R. e! ak, (1996), “NuskaiNs 8(tis1igez”, E&RN bROI.
Petrović, P.S., (1992), “Hidrotehničke konstrukcije”, I deo, NAUKA, BEOGRAD.
Pećinar, M., (1960), “Hidrotehničke konstrukcije - brane“, Izdanje udruženja studenata Građevinskog fakulteta,
BEOGRAD.
Službeni glasnik RS 2003, “Zakon o planiranju i izgradnji”, br. 47/03.
JJZVK, (1987), Š1TEO 8TATE8 OERAKTMMET OR TNE ŠTEK10R, V1JKEA1J OR RESEAMAT10N,
‘T)ez1§p OJ 8ta11 E)atz”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćtsa! Riććsaćop.

39
о
 V
BRANE
IV. 1 SVRHA BRANA
U poglavlјu II o akumulaciotš basenima, rečeno je da se prostor za izravnanje proticaja ostvaruje
pregrađivanjem rečne doline branom (sl.4.1). Pored toga, brana stvara uspor za kontrolisano zahvatanje vode iz
vodotoka. Brane omoguđavaju koncentraciju pada kod pribranskih hidroelektrana, a pad stvoren branom može se
iskoristiti i za gravitaciono vodosnabdevanje naselјa, industrije i drugih korisnika, kao i za održavanje nivoa
potrebnog za tovidbu ili rekreaciju. Uz to, brana obezbeđivanjem neprikosnovenog prostora za prihvatanje
poplavnog talasa, omogućava ublažavanje šteta od poplava u nizvodnom području '.
Brane spadaju među najstarije hidrotehničke građevine, i među najstarije građevine uopšte. Pojava brana
proteže se unazad do prvih vekova civilizacije. Tehnologija projektovanja i izgradnje brana i dalјe napreduje, mada
se može reći da je doživela vrhunac u prvoj polovini 20-og veka. Smatra se da trenutno u svetu postoji oko 300000
brana, od kojih je preko 30 000 takozvanih visokih brana.
Brane se ovde proučavaju, ne samo zbog svog značaja i zastuplјenosti, već i da bi se na njihovom primeru
sagledali problemi, opterećenja i moguća rešenja u projektovanju i izgradnji ostalih hidrotehničkih objekata. Tako
su nasute brane slične nasipima, a na primeru betonske gravitacione brane mogu se sagledati mnoge osobenosti
betonskih hidrotehničkih konstrukcija.

1
Pored brana koje se koriste za zadržavanje vode, postoje i takozvane jaloviite brane, kojima se ograničava
akumulacioni prostor za odlaganje različitih vrsta otpodnog materijala. Zbog specifičnosti namene, jalovišne brane
nisu razmatrane u ovoj knjizi (kao što je rečeno u poglavlјu III, ovde su razmatrane samo hidrotehničke
konstrukcije opšte namene).

41
 1U.2 PODELE I TIPOVI BRANA
Postoji više podela brana, a navešće se samo najvažnije:

đ) Lučna

Sl.4.1 Tipovi brana

a) Prema načinu prenošenja opterećenja, brane se dele na (sl. 4.2):

42
 1) Gravitacione, koje se suprotstavlјaju optrećenju sopstvenom težinom, koju zajedno sa ostalim
opterećenjima prenose u sredinu preko temelјne spojnice.
2) Lučne, koje prihvataju opterećenje kombinovanim delovanjem lukova i konzola, prenoseći ga u
bokove i dno doline.
3) Kontraforne, koje prihvataju opterećenje preko “ploča” na uzvodnom licu i sprovode ga na
zidove-kontrafore, koji ga prenose u temelјnu sredinu. (Ploče mogu biti armirano-betonska platna,
zatvarači-ustave, ili svodovi-“lukovi“.)
4) Kombiiovape, naj češće: Olakšane i Lučpo-gravitacione.
ć) Prema materijalu od koga se grade, brane mogu biti:
1) Betonske (od klasičnog hidrotehničkog betona ili od “valјanog" betona (KSS-a, go11sge!e-a).
2) Nasute zemlјane brane.
3) Nasute kamene brane - (od kamenog nabačaja ili “valјanog“ kamena).
4) Zidane brane (od kamena, vezanog cementnim malterom).
5) Drvene brane.
6) Metalne brane.

Sl.4.2 Prenošenje opterećenja kod brana

Od prethodno nabrojanih tipova, najzastuplјenije su nasute brane (zemlјane i od kamenog nabačaja),
betonske gravitacione i betonske lučne brane (sl.4.1), pa će se one proučavati u dalјem izlaganju. Statistika
pokazuje (TMouak, 1996) da je oko 90% brana u svetu nasutih, bilo od zemlјe ili kamenog nabačaja. Ovo je
posledica dobrih osobina nasutih brana, počev od malih zahteva za nosivošću temelјa, do obično lako dostupnog
prirodnog materijala za nasip, koji se efikasno ugrađuje mehanizacijom velikog učinka.

s) Prema konvenciji Međunarodnog udruženja za visoke brane 1SOBB (Šegpaćopa]

Sotgšvbšp op ćag§e Batz), brane se po visini (veličini) mogu svrstati u:
1) Visoke brane.
2) Niske brane.

Pod visokim (velikim), smatraju se brane čija građevinska visina (od najniže kote temelјa do krune) prelazi 15 t.
Visoke brane mogu biti i niže od 15 t, ako im je dužina u

43
kruni veća od 500 t, ili stvaraju akumulaciju veću od 100 000 t 3, ili su im evakuacioni organi dimenzionisani na
proticaj veći od 2000 t3/b.
0) Prema načinu evakuacije velikih voda, brane mogu biti:

1) Prelivne, kod kojih je preliv postavlјen po celoj dužini brane.

2) Neprelivne, koje nisu predviđene za prelivanje (nasute brane), pa se za evakuaciju velikih voda
koristi zaseban objekat (na primer, prelivna betonska brana).
3) Prelivno-neprelivne, kod kojih je deo brane prelivan, dok ostatak konstrukcije, iako istog tipa kao
prelivni (isti materijal i sličan oblik preseka), nije predviđen za prelivanje (na primer, betonske brane
kombinovane iz prelivnog i neprelivnog dela).

1U.Z OSNOVNI ELEMENTI BRANE

U užem smislu reči, brana je građevina kojom se pregrađuje rečna dolina. U širem smislu, pod branom se,
pored građevine za pregrađivanje, podrazumevaju i građevine za evakuaciju vepikih voda, za zahvatanje i
ispuštanje vode i druge, tzv., prateće građevine. Nezavisno od tipa, veličine i namene, većina brana ima određene
“obavezne" elemente, koji su prikazani na slici 4.3:
1) Neprelivni deo brane je neprelivna pregrada za stvaranje akumulacije.
2) Evakuacioni organ (evakuacioni objekat, EO) je objekat koji omogućava kontrolisanu evakuaciju
velikih voda. Može biti u sklopu tela brane (kao njen prelivni deo), ili nezavistan objekat.
3) Uzvodno lice brane je uzvodna kontura brane (prelivnog i neprelivnog dela), okrenuta prema
akumulaciji. Kod nasutih brana, uobičajen je naziv, uzvodna kosina.
4) Nizvodno lice brane (odnosno, nizvodna kosina, za nasute brana) je nizvodna kontura brane.
5) Umirivač energije je sastavni deo evakuacionog organa, koji služi da “umiri“ energiju prelivene vode, da
ne bi došlo do potkopavanja temelјa, i rušenja brane.
6) Temelјni ispust omogućava pražnjenje akumulacije i ispiranje nanosa.
7) Zahvat omogućava kontrolisano zahvatanje vode za korisnike iz akumulacije (videti i sl. 11.12, 11.14,
11.15).
8) Temelј sačinjava sredina (stena ili tlo) ispod i oko objekta, koja je usled opterećenja i prisustva vode, kao
i usled geotehničkih radova (injektiranja, dreniranja), promenila naponsko i fizičko stanje. Temelјna
spojnica (linija temelјa) je dodirna površina konstrukcije i sredine temelјa.
9) Kruna brane je horizontalna “traka” na vrhu brane, kojom je omogućen saobraćaj duž brane (sa jedne na
drugu obalu). Kruna brane visinski je određena Kotom krune brane (KKV, ili 2kv na sl. 4.3).
10) Kota krune preliva (KKR, ili 2KR)]& kota najviše tačke konture preliva.

44
 Оса бране

Непреливнп део

Умнрујућн
" базен

Опточни тунел Прелпвнп део Изглед у

•Темељни
испуст
аксонометрији
Преливни део 'Умпрујући
(Евакуациони орган) 1
-> 3 базен
1-1 Попречни пресек
кроз умирујући
базен

2-2 Poprečni presek kroz

neprelivni deo
(neprelivnu lamelu)
на крунн бране

,2К

Евакуациони орган
(Преливни део бране)

Разделни зид

Умирујући базен

3-3 Попречни пресек кроз

преливни део
Инјекциона
(преливну ламелу)
завеса

45
Sl. 4.3 Osnovni elementi brane

46
 11) Drenažni sistem omogućava smanjenje uzgona u brani i temelјu, i kontrolisano odvođenje provirne vode
(iz brane i temelјa). Sastoji se od drenažnih bušotina i galerija sa pumpama i ostalom potrebnom
opremom, ili od slojeva tucanika zaštićenog filtrom, zavisno od tipa brane i sredine temelјa. \
12) Injekciona zavesa smanjuje efektivnu površinu proviranja, čime se smanjuje uzgon na
branu, kao i provirni proticaj kroz branu i temelј. (Kod objekata fundiranih na aluvionu, umesto injekcione
zavese, obično se radi vodonepropusni zastor, koji produžava put provirnoj vodi (UI.6.2). č

Pored nabrojanih elemenata same brane treba pomenuti i:

13) Akumulacioni basen zbog koga se brana gradi (sa svojim parametrima, sl. 2.1).
14) Objekte & skretanje reke tokom građenja, koji omogućavaju da se voda kontrolisano skrene iz korita u
kome se nalazi temelјna jama. Skretanje reke za vreme građenja obrađeno je u poglavlјu X.
15) Komandnu (upravnu) zgradu za upravlјanje branom i pratećim objektima (preglednosti radi, nije
prikazana na sl. 4.3).
16) Nanos koji se, kako je napred objašnjeno, ne može izbeći, i na koji uvek treba računati.

Korisno je još definisati i:

16) Osu (osovinu) brane, kao zamišlјenu ravan duž krune brane.
17) Građevinsku visinu brane, ćvk, kao visinsku razliku između kote krune brane i najniže kote u temelјu.
18) Hidrauličku visinu brane, kao visinsku razliku između kote maksimalnog uspora i kote dna reke u
profilu brane pre izgradnje.
19) Dužinu brane u kruni, kao rastojanje između obala, mereno duž krune brane.

1U.4 IZBOR PREGRADNOG PROFILA

Izbor pregradnog profila (mesta brane) je prvi i ujedno jedan od najvažnijih zadataka pri projektovanju
svake brane. Položaj brane određuje moguću zapreminu akumulacije, zapreminu tela brane i zahvaćenu površinu
sliva (od koje zavisi hidrološki potencijal raspoloživ za moguću potrošnju), dok geološke i geomehaničke
osobenosti sredine bitno utiču na uslove fundiranja i na vododrživost pregradnog profila.

Potrebno je da zapremina akumulacije bude što veća, sa iipo manjom zapreminom brane, da se iskoristi
što veća slivna povrgiina, a da se pri tome osigura statička stabilnost objekta, vododrživost pregradnog profila i
akumulacije, kao i laka dostupnost građevinskih materijala. Ekonomskim vrednovanjem svih izglednih profila, a
na osnovu urađenih tehničkih rešenja, dolazi se do optimalnog pregradnog profila. Rezultat ekonomske analize nije
uvek merodavan za izbor profila. Često odlučuje uticaj objekta na životnu sredinu, kao i društveno - politički uslovi.
Prema navedenom, najvažniji činioci pri izboru pregradnog profnla su:
1) Raspoložive količine vode na profilu - doticaji, koji uz odgovarajuće izravnanje, treba da zadovolјe
zahteve korisnika. Radi toga su neophodni pouzdani hidrološki podaci, kojima se dokazuje postojanje
očekivanih proticaja - niz srednjih mesečnih (nedelјnih) proticaja za period od najmanje 20 godina
(poželјno je 40 i više godina). Pored količine bitan je i kvalitet vode, pa se odgovarajućim analizama
mora utvrditi da li je voda dobra za korišćenje i da li je agresivna za konstrukciju.
2) Topografija terena, koja određuje:
a) Zapreminu akumulacije, V, zavisno od visine brane ćvk, preko krive zapremine akumulacije (što veći
odnos VI ćvk to bolјe). ć) Širinu i oblik pregradnog profila (dužinu brane), od čega zavisi zapremina i

47
 koštanje, a često i tip brane.
s) Dispoziciju (raspored) i tip evakuacionih organa, zahvata i ostalih objekata.
Pošto je određena makro lokacija, brana se najčešće projektuje nešto uzvodnije od najužeg preseka doline.
Ovim se omogućava bolјe upiranje bokova konstrukcije o padine doline.
3) Geološki i Geomehanički uslovi određuju:
a) Osobine sredine temelјa brane i pratećih objekata: čvrstoće na pritisak i na smicanje (koji uslovlјavaju
dozvolјene napone), deformabilnost i vododrživost. (Pored velikog uticaja pri izboru mikrolokacije
pregradnog profila, ove osobine su često klјučne i pri izboru najpovolјnijeg tipa brane.) ć) Vododrživost
akumulacije može potpuno kompromitovati lokaciju brane, a takođe se mora voditi računa i o stabilnosti
bokova akumulacije (treba imati na umu akumulaciju Vajont, gde je celo brdo skliznulo u akumulaciju i
izazvalo katastrofalni poplavni talas).
4) Dostupnoet građevinskih materijala, odgovarajuće količine i kvaliteta. Laka dostupnost određenog
materijala, utiče na cenu i može da ima presudan uticaj na izbor pregradnog profila i tipa brane.
5) Troškovi eksproprijacije zemlјišta i izmeštanja naselјa, kulturno-istorijskih spomenika, industrije i
saobraćajnica.
6) Ekološki, kulturni i politički činioci.

1U.5 IZBOR TIPA BRANE

Izbor tipa brane tesno je povezan sa izborom pregradnog profila. Za određeni profil (sa svojim
hidrološkim, topografskim, geološkim i geomehaničkim osobinama), traži se tehnički i ekonomski najpovolјniji tip
brane. (I ovde ponekad utiču društveno- politički, ili ekološki činioci, što može da izmeni ekonomsku odluku.)
Treba uvek nastojati da se objekat prilagodi pregradnom profilu, a ne obrnuto - po svaku cenu prilagođavati profil
određenom “nametnutom“ tipu brane.
Da bi se moglo govoriti o izboru tipa brane, neophodno je kratko upoznavanje sa
č
prednostima i nedostacima najzastuplјenijih tipova brana (betonske:'lučne i gravitacione i nasute: zemlјane i od
kamena). O osobinama pojedinih tipova brana, biće više reči u narednim poglavlјima.
Prednosti nasutih brana su:
a) Mitšalni zahtevi za uslove fundiranja (naročito kod zemlјanih brana), kako sa gledišta nosivosti, tako i sa
gledišta sleganja. Prilagodlјivost gotovo svim vrstama terena, kako geologikim tako i topografskim (od
stene do aluviona, od široke ravničarske doline do klisure).
ć) Mogućnost koršićenja raznovrsnog i heterogenog materijala za nasip, često raspoloživog u neposrednoj
blizini pregradnog profila. s) Jeftino i brzo ugrađivanje mehanizacijom velikog učinka, što zajedno sa
prethodnim, omogućava malo koštanje po jedinici zapremine brane.
Mane nasutih brana su:
a) Velika osetlјivost na prelivanje (spolјašnju eroziju).
ć) Velika osetlјivost na nekontrolisano procurivanje i ispiranje materijala (unutrašnju eroziju).
s) Kao posledica prve dve mane, sledi da su za evakuaciju velikih voda, kao i za temelјni ispust i zahvat
potrebni posebni betonski objekti van tela nasipa, pri čemu se evakuacioni organ mora dimenzionisati
na veći proticaj (proticaj manje verovatnoće pojave) nego kod betonskih brana.

48
d) Veliki obim radova usled blagih kosina uzvodnog i nizvodnog lica, što se često nadoknađuje niskom
jediničnom cenom.

e) Kratka sezona radova naugradnji gline, kod brana sa glinovitim materijalima. Prednosti betonskih

brana su:
a) Značajna otpornost (“izdržlјivost“) na prelivanje, što omogućava da se evakuacioni organi i zahvati grade u
sklopu same brane, kao i da se evakuacioni organi dimenzionišu na manji proticaj nego kod nasutih brana (što
smanjuje koštanje). ć) Utrošak manje količine materijala u odnosu na nasute brane, s obzirom na daleko strmiji
nagib “kosina“ (odnosno uzvodnog i nizvodnog lica brane), posebno kod lučne brane.
Mane betonskih brana su:
a) Visoki zahtevi za uslove fundiranja (potrebna je velika čvrstoća - nosivost i mala deformabilnost sredine u
kojoj se brana temelјi). ć) Visoka jedinična cena, s obzirom na potrebu nabavke i dopremanja cementa, a
ponekad i agregata, kao i na relativno dugotrajan proces utrađivanja pri klasičnom betoniranju
u blokovima, koji zahteva i znatno brojniju radnu snagu, nego u slučaju nasutih brana. (Ako se radi o brani
od valјanog-KSS betona, otpada drugi deo konstatacije.) s) Kod lučnih brana se, pored stabipnosti n vnsoke
nosivosti bokova i dna doline, zahteva još i odgovarajući odnos visine brane i širine doline (jer je zbog
načina prenošenja opterećenja lučna brana podesna samo za relativno uske doline).
Prema gore navedenom može se zaklјučiti da će za određivanje tipa brane od velikog uticaja biti:
1) Mehaničke osobine sredine u kojoj se brana fundira (čvrstoća, deformabilnost i sl.), na osnovu kojih se
određuju dozvolјena naprezanja i dozvolјene deformacje temelјa. Jasno je da se sa povećanjem visine
brane povećavaju naponi i deformacije u temelјu, što za slabije nosive sredine daje prednost nasutim (pre
svega, zemlјanim) branama. Sa visinom brane raste hidraulički gradijent provirne vode, a time i
opasnost od ispiranja tla iz temelјa brane. Ovo takođe ide u prilog nasutim branama, s obzirom da je kod
njih hidraulički gradijent u temelјu manji nego kod betonskih, jer je širina temelјne stope, a time i dužina
filtracionog puta, znatno veća.
2) Deblјina naslaga aluviona ili drobine u rečnom koritu može se razmatrati nadovezano na prethodnu
tačku. Da bi se betonska brana fundirala na steni, potrebno je ukloniti naslage, a to se često ne isplati
(pogotovu za deblјine aluviona od preko 5 -g 6 t), pa prednost opet ima nasuta brana.
3) Blizina i dostupnost potrebnih količina odgovarajućih građevinskih materijala.

4) Topografija terena. Tako na primer, uzane doline (od zdrave stene dobre nosivosti) često daju prednost
lučnoj brani, zbog malog utroška materijala.
5) Uslovi za evakuaciju velikih voda favorizuju betonske brane, posebno u uzanim dolinama, u kojima je
ograničen prostor za razvijanje prelivne ivice evakuacionih organa nasute brane.
6) Klimatski činioci. Niske temperature i veliki broj kišnih dana u toku godine daju crednost branama od
kamena (u odnosu na zemlјane i betonske brane).
7) Raspoloživost i cena radne snage, kao i iskustvo potencijalnog izvođača.
Detalјnija diskusija o izboru tipa brane može se naći kod Novaka (1996).

49
 1U.6 UZRODI RUŠENјA BRANA
Brane se mogu srušiti, i rušenja su se, nažalost, dešavala u dalјoj i bližoj prošlosti. Najčešći uzroci rušenja
brana su:
1) Prelivanje preko neprelivnog dela brane. Do prelivanja brane obično dolazi usled: a) Kvara na
ustavama. ć) Blokiranja prelivnih polјa. s) Greške priupravlјanju ustavama.
d) Nedovolјnog kapaciteta evakuacionih organa.
e) Nepredviđenog sleganja nasipa brane.
{) Poplavnog talasa usled rušenja uzvodne brane.
Betonske brane se u tom slučaju mogu odlomiti i preturiti, ili smaknuti i otklizati, a nasute brane stradaju od
progresivne erozije nasipa. Da bi se izbeglo prelivanje neprelivnog dela brane neophodno je:
a) Obezbediti pouzdane hidrološke podloge i odabrati odgovarajući računski proticaj (poglavlјe VIII).
ć) Ispravno odrediti tip i kapacitet (propusnu sposobnost) evakuacionih organa, i takav kapacitet postići,
pravilnim izvođenjem i održavanjem objekta. s) Ako se za evakuaciju velikih voda koriste prelivi sa
ustavama, obavezno je predvideti više pogonskih mehanizama i osigurati im bezbedan prilaz, predvideti
rezervna prelivna polјa (za slučaj da neka od ustava otkaže, ili ako prelivno polјe bude blokirano), kao i
odgovarajući način upravlјanja ustavama (za detalјe videti poglavlјa VIII i IX).
2) Unutrašnja erozija materijala tela (nasipa) brane ili temelјa. Nedovolјno poznavanje osobina sredine
u kojoj se brana fundira, ili materijala od koga je brana izgrađena, kao i neodgovarajući tretman temelјa i
tela brane tokom izgradnje i pogona, može dovesti do nekontrolisanog proviranja vode kroz temelјe ili telo
brane, što izaziva ispiranje (unutrašnju eroziju) materijala, i konačno rušenje objekta. Često se javi
“privilegovan" put vode pored cevi temelјnih ispusta, zahvata ili drugih “stranih" tela u nasipu brane. Zato je
neophodno:
a) Što potpunije poznavanje osobina sredine u kojoj se brana temelјi, kao i materijala od koga se brana
gradi.
ć) Izbegavati rešenja koja bi mogla da izazovu nekontrolisano procurivanje (cevi u telu nasipa brane, na
pr.).
s) Ispravno izvođenje, kao i redovno osmatranje i održavanje objekta, a posebno osetlјivih mesta, gde bi
mogao da nastane “privilegovan“ put provirne vode, (ako je već “bilo neophodno“ da se projektuje
rešenje koje omogućava ovakva potencijalna “žarišta").
3) Klizanje kosina nasipa brane. Do klizanja kosina nasute brane može doći usled jakih zemlјotresa, naglog
obaranja nivoa vode u akumulaiji, ispiranja materijala iz nasipa, kao i grešaka pri projektovanju,
građenju i održavanju nasipa.
4) Neispravan statički proračun prilikom projektovanja brane. Najčešće su u pitanju zanemarivanje ili
potcenjivanje nekih od sila koje narušavaju stabilnost brane - sile uzgona u prvom redu, kao i precenjivanje
nosivosti sredine temelјa i materijala od koga se gradi brana.
***

50
 Na svim visokim branama ugrađuju se uređaji preko kojih se osmatra ponašanje brane, opreme, temelјa,
kao i obala akumulacije u toku građenja i za vreme pogona- eksploatacije (uređaji za oskultaciju). Pored
instrumentalonog, nezamenlјivo je i vizuelno osmatranje. Prate se, beleže i analiziraju pomeranja, pre svega
sleganja brane, deformacije, nastanak i širenje prslina i pukotina u brani i temelјu, proviranje, nivoi i pritisak
podzemne vode, nivoi vode u akumulaciji, doticaji u akumulaciju, proticaji preko evakuacionih organa i
zahvata, temperatura vazduha, vode i betona i druge veličine od interesa (Institut za vodoprivredu „Jaroslav
Černi“, 1982). Glavnim projektom visoke brane mora biti obuhvaćen i projekat tehničkog osmatranja brane, u
kome se, pored ostalog, definišu veličine koje se osmatraju, određuje instrumentacija, način vizuelnog osmatranja i
učestalost osmatranja.
Praćenje i analiza osmotrenih veličina omogućava da se na vreme uoče i po mogućstvu otklone uzroci
oštećenja ili rušenja brane. Takođe, poređenjem stvarnog ponašanje brane i temelјa sa rezultatima proračuna iz
projekta, stiče se dragoceno iskustvo za buduće objekte.
Da bi se ublažile posledice eventualnog rušenja, prema propisima mnogih država (uklјučujući i našu), za
svaku visoku branu obavezno je predvideti (fizičkim ili matematičkim modelom) prostiranje poplavnog talasa
koji bi nastao usled rušenja brane, (proceniti brzinu prostiranja talasa i nivoe plavlјenja ugroženog nizvodnog
područja). Na osnovu ove procene, na terenu je potrebno obeležiti granicu ugroženog područja i postaviti i
održavati sistem obaveštavanja i uzbunjivanja, kako bi se stanovništvo moglo blagovremeno evakuisati u slučaju
opasnosti od rušenja. Ova problematika se, obrađuje u posebnbm elaboratu koji čini sastavni deo glavnog projekta
svake visoke brane.

JŠTERATURA:

Sgea§eg, U/.R e1 a1.,(1961), “Epfpeeppo Rog Batz”, Joćp \UIeu aps! 8opz.
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi", (1982), „Uputstva za tehničko osmatranje visokih brana“, Zavod za
konstrukcije i geotehniku, Beograd.
1lš1eu, K.K., Rgangš J.V., (1979), “\Ua1eg-Kezoigsez Ep§teepp§”, MsOgaš-NŠ Vook Sotrapu.
Iouak, R. e! ak, (1996), “NućgaiNs bNpsNlez”, E&RL ZRSŽ
Petrović, P.S.,.(1992), “Hidrotehničke konstrukcije”, I deo, NAUKA, BEOGRAD.
Pećinar, M., (1960); “Hidrotehničke konstrukcije - brane“, Izdanje udruženja studenata Građevinskog fakulteta,
BEOGRAD.
I8VK, (1987), TJMTEB 8TATE8 BERAKTMMET OR TNE ŠTEK10K, VNKEAI OR KESEAMATKŽ,
‘T)e51§p OT8ta11 Batz”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćtsa1 Riććsaćop.
Hajdin G., (1983), “Osnove hidrotehnike”, Naučne knjiga, BEOGRAD.

51
сч
1Л
V
 V
GRAVITACIONE BETONSKE BRANE
Gravitaciona betonska brana suprotstavlјa se spolјašnjgm opterećenjima sopstvenom težinom.
Opterećenja (uklјučujući i težinu brane) se sprovode u sredinu temelјa preko temelјne spojnice. I nasute brane
spadaju u tip gravitacionih brana, jer se opterećenju suprotstavlјaju težinom, ali je uobičajeno da se naziv
gravitacionegbrane odnosi na betonske (gravitacione) brane, pa će se tako i ovde postupiti.

Sl. 5.1 Poprečni presek neprelivnog dela betonske gravitacione brane

Poprečni 'presek gravitacione brane ima oblik približno pravouglog trougla, sa dužom katetom kao
uzvodnim licem (sl. 5.1). Ovakav oblik proizlazi iz uslova stabilnosti, o čemu će biti reči kasnije. Brana je obično
ukleštena u sredinu temelјa, čime se postiže konzolno dejstvo i dodatni otpor destabilizujućim silama i
momentima (u odnosu na branu koja bi bila jednostavno položena na podlogu) 1.

1
Na jednom broju crteža ukleštenje nije prikazano radi preglednosti.
53
 Po pravilu, gravitacione brane su prelivno-neprelivne, što znači da se jedan deo brane (prelivni deo -
evakuacioni organ) oblikuje tako da se preko njega voda može kontrolisano prelivati u nizvodno korito (sl. 5.4). Šta
više, gravctacione betonske brane se često koriste kao evakuacioni organi nasutih brana, s obzirom da su, zbog
stabilnosti i mogućnosti povolјnog hidrauličkog oblikovanja, veoma pogodne za kontrolisano prelivanje (poglavlјe
VIII).
Pored dobrih uslova prelivanja, masivna konstrukcija gravitacione.brane omogućava postavlјanje
temelјnih ispusta, zahvata i drugih objekata i opreme u telo brane, čime se postiže kompaktna i jednostavna
dispozicija objekta.
Najveća slabost gravitacionih brana je veliko opterećenje koje temelј mora da primi preko relativno male
površine temelјne spojnice. Nedovolјna nosivost sredine temelјa (pre svega čvrstoća na pritisak) je činilac koji često
onemogućava podizanje gravitacione brane na nekom profilu (ili ograničava njenu visinu). Visoki troškovi
betoniranja, koji su ranije pretstavlјali bitan nedostatak gravitacionih betonskih brana, u poslednjih dvadesetak
godina su znatno smanjeni, uvođenjem tehnologije valјanog betona (KSS).
Radi rasterećenja termičkih naprezanja i naprezanja usled nejednake deformacije temelјa duž temelјne
spojnice, gravitacione brane se grade kao niz vertikalnih konzolnih nosača - lamela, međusobno odvojenih
razdelnicama (sl. 5.2 i 5.42s). Svaka lamela brane je nezavisna i mora da bude za sebe stabilna. S obzirom na
relativno malu širinu lamela (obično 6-N6 t), može se smatrati da je zadatak ravanski, pa se opterećenja i stabilnost
računaju za 1 metar dužni brane (1CAS= 1 t). Obično se statički proračun radi za presek sa najvećom visinom, a po
potrebi se analiziraju i drugi potencijalno osetlјivi preseci (u bokovima, ili na mestu promene uslova fundiranja).
Posebno se računaju prelivne, a posebno neprelivne lamele, s obzirom na razlike u obliku preseka i u opterećenju.

Sl. 5.2 Računski segment brane jedinične dužine

U okviru ovog poglavlјa prvo će se proučiti opterećenja koja deluju na gravitacionu betonsku branu, a
zatim će se razmatrati stabilnost brane kao krutog tela. Sledi kratak opis dimenzionisanja brane i drugih bitnih
postupaka pri projektovanju brane, da bi se na kraju posvetila pažnja izvođenju brane, u skladu sa pretpostavkama
i zahtevima koji su postavlјeni prilikom projektovanja.
U.1 OPTEREĆENјA KOJA DELUJU NA GRAVITADIONU BRANU
Prvi zadatak u statičkom proračunu je da se uoče i odrede (sračunaju, ili procene) otperećenja koja deluju
na konstrukciju, što se radi u okviru analize opterećenja. Najvažnija opterećenja kod betonskih brana su:
1) Hidrostatički pritisak (spolјašnji pritisak vode) na uzvodnom i nizvodnom licu brane.
2) Uzgon (porni-unutrašnji pritisak vode).
3) Dinamički pritisak vode usled vetra i talasa.
4) Pritisak leda.

54
 5) Pritisak nanosa.
6) Sile od zemlјotresa (seizmičke sile).
7) Težina brane, opreme (i dela temelјa).
Obično se opterećenja klasifikuju. Za hidrotehničke konstrukcije Petrović (1992) daje podelu
opterećenja na:
1) Osnovna (sva navedena opterećenja pri normalnim pogonskim uslovima, izuzev seizmičkih).
2) Dopunska (uticaji od temperature, od bubrenja i skuplјanja betona, od deformacije temelјa i sl.).
3) Izuzetna (opterećenja koja spadaju u osnovna, ali izuzetne jačine) i seizmičko opterećenje.
4) U toku građenja.
5) U toku pregleda (remonta) i popravki.
Kod gravitacione betonske brane ne javlјaju se dodatna opterećenja za vreme građenja i remonta, pa
ostaju samo osnovna, dopunska i izuzetna. Slično Petroviću, ćJouak (1996) opterećenja deli na: a) osnovna, ć)
sekundarna i s) izuzetna.
Preglednosti radi, uobičajeno je da se svaka od razmatranih sila rastavi na horizongralnu i vertikalnu
komponentu, odakle se dobija horizontalna i vertikalna komponenta rezultante svih sila. Pri analizi opterećenja
pogodno je “figure” kojima se predstavlјaju pritisci, težine, ili uzgon izdeliti na proste geometrijske oblike (trougao,
pravougaonik, deo kruga i sl.).

U.1.1 Hidrostatički pritisak

Hidrostatički pritisak je najznačajnije opterećenje koje deluje na gravitacionu betonsku branu. Ovo je
takozvani spolјni pritisak vode (a unutrašnji pritisak vode je uzgon ~ porni pritisak).
Prema osnovnoj jednačini hidrostatike, hidrostatički pritisak u nekoj tački jednak je visinskoj rczlici
pijezometarske kote i položajne kote posmatrane tačke, pomnožene sa specifičnom težinom vode, uu= u (sl.
5.3). Kada je voda u dodiru sa

55
atmosferom, kao na slici 5.3, pijezometarska kota je ujedno i kota slobodne površine (P = 2Su), pa je hidrostatički
pritisak jednak dubini vode u tački, pomnoženo sa specifičnom težinom (r = uć). Hidrostatički pritisak uvek
deluje upravno na posmatranu fopterećenu") povrišnu. \
Treba imati na umu da se ovde razmatra tzv. relativni pritisak, kod koga se izostavlјa uticaj atmosferskog
pritiska (pritiska sloja vazduha iz atmosfere), za razliku od apsolutnog pritiska, gde se uklјučuje i atmosferski
pritisak (r A V 5 =r+r A T M ). U praksi se najčešće radi sa relativnim pritiskom, s obzirom da praktično isti
atmosferski pritisak deluje u svim tačkama konstrukcije.
Pritisak integrisan po površini na koju deluje - opterećenu povrgiinu, daje silu hidrostatičkog
pritiska-hidžrostatščku silu, R u (indeks “V" označava da je u pitanju voda1). Hidrostatička sila je jednaka
proizvodu površine i pritiska koji vlada u težištu površine. Ova sila deluje upravno na opterećenu površinu (kao i
hidrostatički pritisak), ali je za proračun pogodno da se razloži na horizontalnu i vertikalnu komponentu Nu i Uu.
Hidrostatička sila, odnosno njene komponente, računaju se po načelima hidrostatike (Najsćp 2002).
Horizontalna komponenta, Nu, hidrostatičke sile na opterećenu površinu jednaka je hidrostatičkoj sili (koja bi
delovala) na vertikalnu projekciju te površine (preciznije, na projekciju upravnu na pravac dejstva tražene
horizontalne komponente). Vertikalna komponenta, Uu, hidrostatičke sile na opterećenu površinu jednaka je
težini tečnosti u zapremini između razmatrane površine i horizontalne projekcije površine u ravni pijezometarske
kote.

S obzirom da se radi o ravanskom zadatku (jer je opterećenje isto u svim vertikalnim ravnima upravnim
na opterećene površine uzvodnog i nizvodnog lica brane), dovolјno je odrediti silu koja deluje na jedan dužni metar
površine. Tako je horizontalna komponenta 15 16

1
Хидростатичка сила се у хидрауличком прорачуну обично означава као Рн или Р (поглавља VIII IX).
1
Понекад се користи и индекс “07”, као “сила од горње воде”, Нусу-
hidrostatičke sile po jedinici dužine na uzvodnom licu brane, Nu.i (sl. 5.3), jednaka površini trougla koji predstavlјa
raspored pritiska po dubini:

(5.1) : N G 1 J =uI i =

gde dubina vode, kc, predstavlјa visinsku razliku od nivoa vode ispred brane do tačke “1J”, od koje počinje
filtracija u temelјnoj spojnici (tačka “1J“ je početak - uzvodna ivica filtracije). Na slikama 5.3 i 5.8 pretpostavlјeno
je da filtracija počinje u najnižoj tački temelјne spojnice uzvodnog lica brane, tako da hidrostatička sila deluje po
celoj površini uzvodnog lica, pa se ne javlјa horizontalna komponenta sile uzgona. S druge strane, u primerima na
slikama 5.9 i 5.10 pretpostavlјeno je da filtracija počinje u tački koja je na nivou dna akumulacije neposredno ispred
brane, tako da nizvodno (ispod) tačke “1J“ deluje horizontalna komponenta uzgona, Nc, a ne hidrostatička sila
(videti deo U.1.2).
Sila Nu.i deluje u težištu povriite opterećenja koje sila predstavlјa-zamenjuje, tj., deluje na rastojanju od
1/3 Iiod kote na kojoj počinje filtracija.
Horizontalna komponenta hidrostatičke sile na nizvodnom licu, NuLj je:

(5.2) : N U J 1 =u &,

a deluje na rastojanju od 1/3 iznad kote temelјne spojnice na kojoj se filtracija završava (tačka “№‘ - nizvodna ivica
filtracije, na sl.5.3).
Vertikalna komponenta hidrostatičke sile (po jedinici dužine) na uzvodnom licu braneje:
(5.3) : Uudž=G r U .i,
i deluje u težištu “zapremine”- odnosno, površine, RULj (u težištu trapeza na sl. 5.3), a vertikalna sila na nizvodnom
licuje:
(5.4) : : U U dž=uRudž,
i deluje u težištu trougla (površine Ru.m) iznad nizvodnog lica.
Hidrostatičke sile na prelivni deo brane (sl. 5.4) računaju se nešto drugačije nego kod neprelivnog dela.
Uz to, različito se računaju sile u slučaju kada preliv radi sa računskim proticajem (ili proticajem bliskim
računskom), od slučaja kada nema prelivanja, ili je prelivni proticaj mali (znatno manji od računskog).
Pri prelivanju računskog proticaja preko zakrivlјenog dela preliva praktičnog profila, pritisak na
donjoj (kao i gornjoj) ivici prelivnog mlaza je atmosferski (relativni pritisak je jednak nuli), pa mlaz ne naleže na
zakrivlјeni deo konture - ne pritiska branu (UŠ.4.1). U proračunu vertikalne komponente hidrostatičke sile obično
se usvaja da prelivni mlaz ne deluje na branu po celoj dužini nizvodnog lica. Ovo je na strani 17

17
sigurnosti, jer je stvarni pritisak na pravolinijskom delu konture preliva (na “brzotoku“) pozitivan, što doprinosi
stabilnosti brane. Na strani sigurnosti je i pretpostavka o hidrostatičkom rasporedu pritiska na uzvodnom licu brane,
pri proračunu horizontalne komponente hidrostatičke sile, jer je stvarni - hidrodinamički pritisak manji, s obzirom
da voda teče, pa se deo energije pritiska pretvara u kinetičku energiju (sl. 5.4a).
Na nizvodnom licu se pretpostavlјa da nema hidrostatičke sile na branu od vode u umirujućem bazenu,
jer će burni mlaz ispred hidrauličkog skoka odbaciti vodu iz uzvodnog dela bazena (dok je pritisak u samom mlazu
zanemarlјiv, usled male' deblјine). Takođe, pretpostavlјa se da nema ni sile na kontaktu brane i ploče bazena (što
je, takođe, na strani sigurnosti), sa obrazloženjem da sila ne može da se prenese preko razdelnice između ploče i
brane, a da zaptivne trake onemogućavaju prodiranje vode (koja bi sa sobom “donela” i hidrostatički pritisak) u
prostor unutar same razdelnice. Treba zapaziti da se ispod tačke “T4“, koja pretstavlјa završetak filtracionog puta,
javlјa horizontalna sila od uzgona, //cL> (videti deo U.1.2), čiji donji deo (puna linija na slici) deluje neposredno na
nizvodno lice brane (ne prenosi se preko razdelnice), pa se stoga ne može izostaviti.

Sl. 5.4 Hidrostatičko opterećenje na prelivni deo brane

Kada preliv ne radi (sl. 5.4ć), voda na uzvodnom licu deluje isto kao i kod neprelivne lamele. Jedina
razlika na nizvodnom licu je što kod prelivne lamele izostaje deo sile duž

58
razdelnice između brane i ploče bazena, sa istim obrazloženjem kao i u slučaju kada preliv radi. Naravno, sada se
javlјa hidrostatička sila od vode u bazenu (iznad razdelnice), jer nema hidrauličkog skoka u kome bi burni mlaz
odbacio vodu nizvodno od konture brane.

U.1.2 Uzgon
Sredina u kojoj se brana temelјi (stenovita ili nestenovita), kao i beton od koga se brana gradi, su manje ili
više porozni, prožeti mnoštvom povezanih mikro i makro šuplјina (pore, prsline, pukotine) u koje se voda zavlači i
kroz koje struji (provire, filtrira). Uzgon - porni (unutrašnji) pritisak vode je hidromehaničko opterećenje
kojim vodau šuplјinama temelјne sredine i betona pritiska konstrukciju (ili, deo konstrukcije). Pod silom
uzgona se ne podrazumeva samo vertikalna sila potiskivanja (prema kojoj opterećenje nosi ime), već i
odgovarajuća horizontalna komponenta, koja može biti značajno opterećenje (sl. 5.9). Ipak, uobičajeno je da se
naziv “sila uzgona” koristi za vertikalnu komponentu sile pornog pritiska, pa će se tako i ovde postupiti, dok će se
horizontalna komponenta nazivati “horizontalna sila od uzgona"1.

a) Hidrostatpčzš slučaj đ) Hpdrodinamički slučaj

(voda miruje) (voda se kreće)
Sl. 5.5 Uzgon

Uzgon deluje i pri hidrostatičkom stanju (kada voda u šuplјinama miruje), i pri hidrodinamičkom
(kada se kreće). Pri hidrostatičkim uslovima sila uzgona je (kao svaka vertikalna hidrostatička sila) jednaka težini
vode između površine na koju deluje (na pr., kontakt brane i sredine na sl. 5.5a) i horizontalne projekcije
razmatrane površine u ravni pijezometarske kote. Za ravanski zadatak, težina po jedinici dužine je jednaka površini
između linije “dodira“, duž koje deluje uzgon, i pijezometarske linije, pomnožene sa specifičnom težinom vode.
Uobičajeno je da se ta povrnšna, odnosno dijagram opterećenja, 18 19

1
Често се у анализи оптерећења, хоризотпалној компоненти хидростатичке силе, Ну, придружује и
хоризонтална компонента силе узгона, Ни, па се добија тзв. укупна “хоризонтална сила од воде”. С
друге стране, вертикалт узгон, ЈЈ, погодније је одвојити од вертикалне компоненте хидростатичке
силе, Уу, (која се узима као “вертикална сила од воде”). Такође, треба имати на уму да су ово само
“статичке“ силе од воде, а да се динамичке силе (таласи, сеизмичке силе и др.) разматрају посебно.
19
crta ispod linije dodira (kontakta) i u smeru dejstva opterećenja, kao što je prikazano na slici 5.5.
I pri hidrodinamičkim uslovima (kada se voda kreće - provire, struji, filtrira) uzgon se računa na isti način
- nema razloga da bude drugačije. Jedina razlika je u tome što sada pijezometarska linija više nije horizontalna, već
opada u smeru toka, jer se energija troši pri strujanju - proviranju vode (sl. 5.5ć).
U filtraciono “homogenoj i izotropnoj“ sredini, brzina proviranja duž dodirne linije brane i temelјa je
približno konstantna (sem u oblasti promene pravca strujanja, kao što je u blizini uzvodne i nizvodne ivice na sl.
5.6). Zato se u približnim proračunima često usvaja da pritisak, odnosno pijezometarska linija, opada linearno. Pri
proceni stabilnosti tela brane, ova pretpostavka je obično na strani sigurnosti, jer sila uzgona računata po
“linearnom zakonu”, 1/š, daje veći momenat prevrtanja oko nizvodne ivice, od sile računate po teoriji potencijalnog
strujanja, JJROt (jer je krak momenta obrtanja “linearnog uzgona“, gš, veći od odgovarajućeg kraka “potencijalnog
uzgona“, gROT, sl. 5.7). Međutim, primenom linearne pretpostavke, potceniće se dejstvo uzgona na deo konstrukcije
na nizvodnom kraju provirnog puta, kao što je ploča umirujućeg bazena na sl. 5.13 (ili na samo telo brane, ako se
radi uzvodni horizontalni zastor, sl.5.12).

Sl. 5.6 Poređenje potencijalne teorije sa linearnim zakonom

Treba primetiti da za proračun filtracije u apenovntoj sredini nije (sasvim) prikladna primena potencijalne
teorije, s obzirom da voda teče kroz sistem prslina i

60
pukotina, a ne kroz kvazi-uniformnu sredinu, kao što se pretpostavlјa u teoriji potencij alnog struj anja20.

Ako se prihvati pretpostavka o linearnoj promeni pijezometarske kote duž svake manje-više homogene
i izotropne deonice filtraciong puta, sila uzgona, JJ, se može predstaviti kao površina mnogougaonika pomnožena
specifičnom težinom vode. Za slučaj sa sl. 5.8, mnogougaonik je trapez, pa je:
/7 4- /7
(5.5) : i=

Sila deluje u težištu površine koja pretstavlјa opterećenje.

Sl. 5.7 Momenat prevrtanja kod

“linearnog“ i “potencijalnog“ uzgona

Sila uzgona se obično “razdvaja“ na

dva dela (sl.5.8):

(5.5a): JJ -GJ r +JJ R =uR r +uR E ,

gde je:
a) Potisak-Bazni uzgon, JJr, koji odgovara hidrostatičkom pritisku donje vode, i računa se kao površina
mnogougaonika, RR, između opterećene površine (temelјne spojnice, u primeru na sl. 5.8) i njene projekcije
u ravni nivoa donje vode, pomnožena sa specifičnom težinom vode.
ć) Filtracioni-Diferencijalni uzgon, JJR, koji odgovara pijezometarskoj razlici između gornje i donje vode (AP =
A2 = 20U ~ Jt' = Aćr) i računa se kao površina, RR, između pijezometarske linije i horizontalnog nivoa donje
vode, pomnožena sa specifičnom težinom vode.

20
Ако се, при процени филтрационе стабилности тла у темељу нестеновитих средина (алувион,
глина), претпостави линеарни нагиб пијезометарске линије, треба водити рачуна да су филтрационе брзине
у близини узводне и низводне ивице бране (сл. 5.6) значајно веће од просечне брзине (која се претпоставља
при линеарном нагибу П-линије).

61
 в
Д112=(12-1,) Д12З=(13-12) Д134=(14-13)

=-— =
Sopz1

rr —
pritisak od potiska (baznog dela uzgona)

RR= pritisak od filtracionog (diferencijalnog) dela uzgona

Sl. 5.8 Potisak i filtracioni deo uzgona za filtraciono

homogenu i izotropnu sredinu, za slučaj kada filtracija počinje na najnižoj koti temelјa na uzvodnom licu, a
završava na
najnižoj koti temelјa na nizvodnom licu

Na slici 5.8 pretpostavlјeno je da filtracije počinje na najnižoj koti temelјa na uzvodnom licu, a da se
završava na najnižoj koti temelјa nizvodnog lica (tačke “1J” i “L”). Ovakav slučaj nastaje ako se ne ostvari veza
između brane i temelјne sredine duž vertikalnih i strmih linija dodira, pa nastaju široke pukotine u kojima je otpor
strujanju zanemarlјiv. (Zbog velike povšine preseka pukotine, brzina strujanja je znatno manja od brzine na delu
gde se ostvaruje prisan dodir konstrukcije i temelјa, pa je manji i otpor, odnosno energetski gubitak). Zato je ovde
opravdano smatrati da voda uzvodno od tačke “13” i nizvodno od tačke “L” “miruje” - da je stanje pritiska
hidrostatičko, a da se filtracija (uz gubitak energije i sledstveno opadanje pijezometarske kote) odvija na delu
između tačaka “1J” i “1J”, gde nije poremećena veza konstrukcije i temelјa. S obzirom da se hidrostatički pritisak
ostvaruje na najnižim kotama temelјa, to ovde nema horizontalne sile od uzgona (kao horizontalna sila od vode
deluje samo sila hidrostatičkog pritiska, koja nije prikazana radi preglednosti crteža).

62
 Sl. 5.9 Slika uzgona za filtraciono homogenu i izotropnu sredinu, za slučaj kada postoji
dobra veza između brane i temelјne sredine po celoj dužini dodira

Slika 5.9 prikazaje slučaj kod koga je ostvarena dobra (“prisna”) veza između brane i temelјa duž cele
linije dodira, čime se produžava filtracioni put i menja slika uzgona u odnosu na prethodni slučaj. Sada se može
pretpostaviti da filtracija počinje i završava se u tačkama koje su na višim kotama od najnižeg nivoa temelјa, pa se,
pored vertikalne, javlјa i horizontalna sila od uzgona, Ii (horizontalna sila pritiska provirne vode), i to na svim
vertikalnim i kosim (“ne-horizontalnim“) konturama brane duž filtracionog puta. U primeru na slici 5.9 usvojeno je
da filtracija počinje u tački HJ=1, a završava se u tački N=4, kao i da je filtracioni proticaj po jedinici površine, i
(tzv., Darsijeva filtraciona brzina), nepromenlјiv duž provirnog puta (kao posledica ustalјenosti strujanja). Uz to,
pretpostavlјa se da je sredina filtraciono izotropna i homogena, pa je i koeficijent filtracije, K0, konstantan. Zato i
pijezometarska linija ravnomerno opada duž filtracionog

puta-duž linije dodira 1-2-3-4 (^2[ = -^- = —— = soš1), pa su ordinate filtracionog

D/ D/ K0
(diferencijalnog) dela uzgona, ćR, srazmerne dužini filtracionog puta, i lako se računaju preko proporcije:

■ћ Р 1 — —— и I -I
(5.7): ћР
14 М

1-
1 *4 Ч

63
 S obzirom da hidromehanički pritisak deluje istim intenzitetom u svim pravcima, to se i horizontalna i
vertikalna komponenta uzgona računaju sa istim vrednostima ordinata potiska i filtracionoguzgona, kao što je
prikazano na sl. 5.9.
Sa slike 5.9 se uočava da je, u slučaju homogene i izotropne filtracije, opterećenje od uzgona nepovolјnije
ako se pretpostavi da je filtracioni put kraći (filtracija između tačaka “2” i “3”, za koju važi tačkasta linija). Ipak,
ovakav slučaj se u našoj projektantskoj praksi ređe koristi pri analizi optrećenja, iako je očigledno na strani
sigurnosti; najčešće se pretpostavlјa “filtraciona slika“ kao na sl. 5.9. • '
Na slici 5.10 razmatran je slučaj kod kogaje, usled pomeranja brane u nizvodnom smeru, delimično
ispucao kontakt na uzvodnom licu, uz proširenje pukotina i odgovarajuće povećanje vrednosti koeficijenta filtracije
i smanjenje gubitka energije, dok je nizvodno lice brane pritisnuto, pa su se tu pukotine suzile, čime opada i
vrednost koeficijenta filtracije, a rastu gubici energije. Iako duž filtracionog puta sredina nije filtraciono homogena
(slično bi bilo i da je sredina anizotropna), pa pad (nagib) pijezometarske linije nije konstantan, ipak se prethodno
opisani postupak (sa konstantnim padom P-linije) može i ovde primeniti, uz neznatne izmene.
U primeru sa sl. 5.10 pretpostavlјa se da je filtracioni koeficijent (a time i otpor filtraciji i pad P-linije)
različit na svakoj od razmatranih deonica filtracionog puta (1- 2, 2-3 i 3-4), ali da je i dalјe konstantan u okviru
svake od deonica. S obzirom da je filtracioni proticaj (po jedinici površine), i, konstantan duž celog filtracionog
puta (jer je strujanje ustalјeno), to se ravnomeran pad pijezometarske linije ovde može “postići” samo ako se
srazmerno odnosu otpora, a to znači obrnuto srazmerno koeficijentu filtracije, “uskladi” dužina filtracije za svaku
deonicu:
p2-p, _ dp12 i dp12 dp12 i
SOŠ1 ,
/2-/, “ d/12 kp => ^C 2 "
" d/; k 0

P3 -P, _ DP23 i dp,3 DP23 i

=> = sopz!,
/3-/2 d/23 K23 d/23 k0

p4-p3 _dp34 i dp34 . DP34 ...... i=

=> SOP31
/4-/3 d/34 k» D/3*4 k0 .

Tako se dobijaju tzv. “fiktivne” dužine, /,*, sa kojima je pad (nagib) pijezometarske linije duž celog
filtracionog puta ravnomeran-linearan, kao i u slučaju izotropne i homogene filtracije:

(5.7a): ćp = N p I ćRZ = ćp J~ .
4 1 4 1

64
 Zanimlјivo je uporediti opterećenja sa homogenom (sl. 5.9) i heterogenom (sl. 5.10) filtracijom. Veći
otpori, i gubici pijezometarske kote na nizvodnom kraju filtracionog puta, izazivaju nepovolјnu preraspodelu
uzgona, a s obzirom da je ovakva preraspodela moguća, korisno je, preko analize osetlјivosti utvrditi njen uticaj na
stabilnost objekta. Takođe, potrebno je predvideti (izvesti i održavati) odgovarajuće antifiltracione mere (drenažu i
injekcionu zavesu), kojima će se onemogućiti ovako nepovolјna slika uzgona.
U oblasti promene pravca proviranja se pri potencijalnom strujanju lokalno povećavaju brzine, što se
može kvantifikovati dopunskim gubicima, uz neznatnu izmenu prethodno opisanog postupka (tzv., modifikacija
Čugajeva - Petrović 1992). Ovakva “ispravka“ nema mnogo opravdanja za filtraciju u stenovitim sredinama, gde
voda teče prevashodno kroz mrežu prslina i pukotina (detalј sa slike 5.10), pa nema opravdanja ni za primenu
potencijalnog strujanja. S druge strane, izmena bi donekle mogla doprineti realnijem sagledavanju uzgona za slučaj
filtracije u nestenovitim aluvijalnim temelјima, gde se može primeniti teorija potencijalnog strujanja (UP.5.1).
\***

65
 Nema ekonomičnog načina da se eliminiše potisak (bazni uzgon, JJR), ali postoji nekoliko načina da se
smanji filtracioni (diferencijalni) uzgon (1/F). U nastavku će se ukratko opisati najznačajnije mere za smanjenje
uzgona - takozvane antifiltracione mere:
1) Dreniranjem vode iz prslina i pora smanjuje se filtracioni proticaj, a time i filtraciona brzina nizvodno
od drenaže, zbog čega opada i gubitak energije, odnosno opada pijezometarska razlika na potezu od drenaže do
nizvodnog lica brane-preciznije, do nizvodnog kraja filtracije (uporediti pijezometarske razlike sa drenažom,
D/?™, i bez drenaže, AćR , na sl. 5.11a). Ovim drenaža “obara“ pijezometarski nivo, čime se smanjuje

pritisak provirne vode-smanjuje se filtracioni uzgon. U stenovitim temelјima voda se često drenira “mrežom“
vertikalnih, ili kosih drenažnih bušotina. Ako bi bušotine bile gusto raspoređene jedna uz drugu (u graničnom
slučaju bi se kroz temelј obrazovao “rov“, po celoj dužini brane), pijezometarski nivo filtracione vode iza drenaže
postao bi veoma blizak nivou donje vode, pa filtracionog uzgona (iza drenaže) ne bi ni bilo. Jasno je da bi drenažne
bušotine trebalo postaviti što bliže uzvodnom licu brane, kako bi se deo površine temelјne spojnice na kome je
pritisak umanjen, učinio što većim.
Na delu temelјne spojnice uzvodno od drenaže, gradijent pritiska (pad-nagib pijezometarske linije) je veći
nego u slučaju da drenaža ne postoji (sl. 5.11a), što povećava provirni proticaj na potezu od uzvodnog lica do
drenaže (u odnosu na slučaj bez drenaže)1. Provirna voda se iz drenažnih bušotina odvodi u donju vodu kroz kanale
i/ili cevi u drenažnoj galeriji (gravitacijom i/ili pumpanjem).
Sl.5.11 Smanjivanje uzgona drenažom

Пресек 1-1
ћ) Дренажа са подужним галеријама

Brana se može drenirati i preko podužnih drenažnih galerija (sl. 5.11ć), koje sakuplјaju provirnu vodu ispod
konstrukcije. Voda se, kao i kod drenažnih bušotina, odvodi 21 22

1
Провирни протицај се смањује инјекционом завесом (заптивним инјектирањем).
22
u donju vodu kroz podužnu galeriju. Moguće je kombinovati rešenje sa bušotinama i podužnim galerijama
(Rumunski deo brane HE “Đerdap I”, na pr.). (O dreniranju u nestenovitim sredinama videti u poglavlјu VII.)
2) Uzgon ispod brane se smanjuje kada se produži put proviranja vode uzvodio od temelјne spojnice
horizontalnim i/ili vertikalnim zastorom (sl. 5.12). Treba obezbediti da se u zastoru ne jave pukotine, inače se
učinak zastora umanjuje, ili sasvim izostaje (zavisno od položaja i veličine pukotine).
S druge strane, ispod slapišta (umirujućeg bazena) se javlјa neželјeni efekat “ng«vodnog” zastora sa
povećanim uzgonom (sl. 5.13). Dreniranje slapišta je rizično, zbog mogućnosti pojave opasnih pulzacionih
hidrodinamičkih opterećenja (UŠ.4.7.1), pa se slapišne ploče obično osiguravaju od isplivavanja ankerima.

Sl. 5.12 Smanjivanje uzgona uzvodnim horizontalnim zastorom

Sl. 5.13 Uzgon kod prelivnog dela brane i slapišta

3) U dosadašnjem razmatranju mera za smanjenje uzgona se pretpostavlјalo da je sredina kroz koju voda
provire homogena, pa je vododrživost konstantna duž celog filtracionog (provirnog) puta od uzvodnog do
nizvodnog lica brane. Šta ako to nije slučaj, bilo da je sredina heterogena u šrirodnom stanju, bilo da se
homogenost “veštački” naruši? Uticaj heterogenosti sredine na uzgon prikazan je na sl. 5.10 i 5.14.

67
 него низводно него узводно
Сл. 5.14 Утицај хетерогености средине на узгон

Površina otvora (prslina, pora) kroz koje voda provire je mala u oblasti velike vododrživosti, pa su tu
gubici energije veći i nagib pijezometarske linije strmiji nego u oblasti male vododrživosti. Zato je korisno da se
sredina u blizini uzvodne ivice temelјa učini što vododrživijom, čime se obara pijezometarska linija na
početku provirnog puta, što kao i kod dreniranja, smanjuje filtracioni deo uzgona (sl. 5.14s).
Kod stenovitih sredina vododrživost se povećava injektiranjem. Injekciona masa se pod pritiskom
utiskuje u bušotine, odakle prodire u pukotine i prsline koje popunjava, stvarajući pregradu visoke vododrživosti -
injekcionu zavesu (sl. 5.15)1. U nekoherentnim (nevezanim) sredinama, kao što je aluvijon, često se koriste
dijafragme i priboji (videti poglavlјe VII). Kod nestenovitih sredina (koherentnih i nekoherentnih) vododrživost
se može povećati i zbijanjem.

Treba zapaziti da povećanje otpora proviranju injektiranjem (zaptivanjem) na uzvodnom delu

preseka, uz smanjenje otpora dreniranjem nizvodno od injekcione zavese (“zaptivke“) stvara povolјnu
heterogenost temelјne sredine, kao na slici 5.14s, čime se 23 24

О инјектирању ће бити више речи у делу У.4.2, у коме се обрађује припрема темеља.
24
1
postiže maksimalno smanjenje uzgona. (Ako bi drenaža bila uzvodno od zavese, stvorila bi se “nepovolјna"
heterogenost, sa povećanjem uzgona na nizvodnom delu preseka.)
Uticaj antifiltracionih mera (injektiranja i dreniranja) na vrednost filtracionog dela uzgona, može se
kvantifikovati na više načina. btPć (1995) preporučuje jednostavan izraz, u kome ne figuriše položaj injekcionih i
drenažnih buštotina (sl. 5.16a), već samo denivelacija gornje i donje vode, D2:

( 5.56); 1J = 1J R +1J r =uR r +uR r =uV}1 n + <5^ D 2 ,

a) Ne uzima se u obzir položaj ć) Uzima se u obzir položaj

injekcione zavese i drenaže injekcione zavese i drenaže

Sl. 5.16 Kvantifikovanje dejstva antifiltracionih mera na smanjenje uzgona

gde koeficijent, b, kvantifikuje zajedničko dejstvo dreniranja i zaptivanja (injektiranja) na smanjenje filtracionog
uzgona (0<b< 1). U idealnom slučaju, kada su drenaža i injekciona zavesa maksimalno efikasni, filtracionog
uzgona nema (b= 0), dok se za slučaj bez drenaže i injektiranja javlјa pun filtracioni uzgon (b= 1). Vrednost
koeficijenta b obično se uzima u rasponu između 0.33 <b< 1.0, s tim što je <5=0.33 samo kod zdravih stena, i to
kada je predviđeno i dreniranje i injektiranje1; u ostalim slučajevima (oštećena stena, predviđeno samo injektiranje,
ili samo dreniranje) 5gš1ć preporučuje 0.5 < <5<0.67.
Doslednije je da se redukcija ordinata filtracionog dela uzgona (odnosno, obaranje pijezometarskog nivoa
duž linije dodira) računa na mestu injekcione, odnosno drenažne zavese (gde će se smanjenje i javiti), premda ova
“preciznost” ne može bitno da popravi neizvesnosti u kvantifikovanju uticaja antifiltracionih mera na smanjeje
uzgona. Na osnovu
____________________ \ ______
1
Kod nekih novijih brana zabeležen je koeficijent b znatno manji od 0.33, ali dok vreme ne pokaže da se ovako
niska vrednost može održati, ne bi trebalo računati sa vrednostima ispod b = 0.33.
69
iskustava uglednih svetskih projektantskih institucija (1J5VK, SNiP) i domaćih projektanata (Petrović 1992),
generalizovan je dijagram na slici 5.16ć. Na mestu injekcione zavese, ordinata uzgona se računa kao proizvod
denivelacije, D2, i koeficijenta b, (i specifične težine vode), a na mestu drenažne bušotine kao prrizvod denivelacije
i koeficijnta bv. Vrednosti koeficijenata b, i bv razlikuju se kod različitih autora, kao i za različite kombinacije
opterećenja i za različit značaj objekta. U našoj praksi se najčešće primenjuje 1J5VK kriterijum, prema kome se
koeficijent redukcije od b= 1/3 uspostavlјa samo u jedioj tački - na mestu drenaže, ili injekcione zavese (zavisno
od toga koja se mera smatra za važniju u razmatranom slučaju). Ovakva redukcija uzgona se primenjuje za sve
kombinacije opterećenja, osim za izuzetno opterećenje od vode (pri koti maksimalnog uspora - tzv., treća
kombinacija opterećenja, U.1.9), kada se pretpostavlјa da antifiltracione mere ne deluju, pa se ostvaruje pun
filtracioni uzgon.
***

Sl. 5.17 Položaj pijezometarske linije kod temelјne spojnice sa uzvodnim zubom

Često kontura temelјne spojnice nije prava linija (na pr., spojnica sa uzvodnim zubom na sl. 5.17), pa se
postavlјa pitanje, kako u tom slučaju definisati položaj pijezometarske linije, a time i vrednost filtracionog dela
uzgona. Jedan pristup bi bio da se usvoji da P- linija opada linearno duž stvarne konture spojnice, što je prikazano
punom linijom na slici 5.17. Ovo bi bilo sasvim dosledno sa napred izloženim postupkom (sl. 5.8 l5.10). Drugi
način, koji projektanti ponekad primenjuju u preliminarnim proračunima, je da se manje “neravnine" zanemare
(kao za slučaj da je temelјna spojnica ravna), što je prikazano isprekidanom linijom na sl. 5.17 (gde pijezometarska
kota opada linearno po širini temelјa između uzvodne i nizvodne granice filtracije).
***

Uzgon koji se javlјa u porama i prslinama u telu brane, može se smanjiti uzvodnim zaptivanjem i/ili
vertikalnom drenažom (U.4.3). Računa se isto kao i uzgon u temelјnoj

70
spojnici, a efekat zaptivanja (ili drenaže) najčešće se izražava kroz koeficinent <5=0.3 (U.4.3 i sl.5.44).
Uzgon je veoma važno opterećenje, koje karakteriše mnoge hidrotehničke objekte, pa mu je zato i
posvećeno ovoliko pažnje i prostora. Kod svih visokih brana stanje uzgona se prati (analizira) za vreme probnog
punjenja akumulacije, kao i tokom pogona (eksploatacije) objekta. Ako se uoči neodgovarajući učinak
antifiltracionih mera, neophodno je uzgon svesti u prihvatlјive okvire, primenom naknadnih antifiltracionih mera
(naknadno injektiranje, na pr.).

U.1.3 Dinamički pritisak vode usled talasa i vetra

Talasi pretstavlјaju oscilatorno periodično kretanje, pri kome delići vode opisuju približno zatvorene
putanje. Talase pobuđuju različiti uzročnici: vetar, zemlјotres, plovila i drugo. Kod brana su, po pravilu
najznačajniji talasi izazvaii vetrom, pa će se oni dalјe i razmatrati.
Talasi izazvani vetrom značajni su pri dimenzionisanju brane, ne toliko zbog opterećenja koje udarom
izazivaju (dosta projektanata zanemaruje dinamičko dejstvo talasa na branu), koliko zbog određivanja kote krune
brane (sl. 5.19, 5.40 i 5.41). Na kotu maksimalnog uspora u akumulaciji treba dodati i visinu merodavnog talasa
koji se penje uz uzvodno lice brane, uz obaveznu rezervu (tzv. zazor - “&eećoags1“, videti U.3.2).
Kao merodavna visina za proračun, obično se podrazumeva tzv. “značajna” visina talasa, IT (bgšLj
1995, sl. 5.19). To je visina talasa koji je vnši od 87% talasa (a niži od 13% talasa) pri određenoj “talasnoj slici”,
koju izaziva vetar merodavne jačine (brzine) i pravca na razmatranoj akumulaciji.
Razumno je očekivati da visina talasa, IT, bude srazmerna brzini vetra, Uu, i dužini vodene površine u
pravcu vektora brzine vetra, T 0 (dužine na kojoj se stvara - razvija talas, sl. 5.18).
Sl. 5.18 Veličine koje određuju visinu talasa

Ружа
Ветровг

Prema iskustvenim podacima (5tćć, 1995) značajna visina talasa, It, je:

(5.8) : ćt= 0.00513 Kk

106
(KT0)0-47, a talasna dužina, 1T, je:

(5.9) : Tg= 0.187 U u o m (KT0)0'56,

71
gde su: ć t i 1- t izraženi u metrima (t), brzina vetra, U u , u kilometrima na čas (ktp/ć), a dužina pravca, C, u

kilometrima (kt). Koeficijent, K, zavisi od odnosa srednje širine akumulacije

(na razmatranom pravcu), i dužine pravca (JC/C), a zavisnost je data u tabeli 5.1. Jednačine
\
5.8 i 5.9 važe uz uslov da je voda uzvodno od brane dovolјno duboka, tj. ako je ć S U >1/4 C (sl.5.19).
JKo/Ho 0.0 0.1 0.2 0.3 0.5 0.8 1.0 ■ 4 2.0
k 0.00 0.26 0.40 0.51 0.67 0.83 0.90 1.00

Tab. 5.1 Koeficijent, K, zavisno od odnosa If/C

Merodavna brzina i pravac vetra biraju se sa ruže vetrova (sl. 5.18). Talase stvara srednja jačina vetra, a
ne izrazito jaki udari, pa u proračunu treba koristiti srednju brzinu, a ne maksimalnu brzinu udara. Obično se za
osnovno opterećenje od talasa računa sa vetrom povratnog perioda od 5č-20 godina, a usvaja se pravac koji daje
najveću visinu talasa u izrazu 5.8. Za nzuzetno opterećenje od talasa se uzima povratni period od 50 č-100 godina.
Sl. 5.19 Visina talasa, i sila od talasa na gravitacionu branu

Treba imati na umu da se talas koji naiđe na prepreku “penje ” iznad visine koju ima talas u vodi
udalјenoj od prepreke (obale). Pri udaru o vertikalnu prepreku, talas dostiže visinu od Lr« 1.5 ćT iznad nivoa mirne
vode (sl. 5.19), pa prema ovoj visini treba i odrediti kotu krune brane (U.3.2). S obzirom da je dno talasa za 0.5 ćt
ispod nivoa mirne vode, to je ukupna visina kojom talas udara (pritiska) vertikapnu prepreku (uzvodno lice
gravitacione betonske brane na slici):

(5.10) : ć — \.5ćT +0.5/gg = 2ćt .

Ako se pretpostavi hidrostatički raspored pritisaka u talasu, može se prihvatiti da je sila od talasa, na 1
metar dužine brane (btćć, 1995):

(5.11) : Rt=1SM- = 2uć t 2 .

Obično se uzima da sila deluje na koti nivoa mirne vode. Za preciznije određivanje sile od talasa videti
literaturu (Petrović 2002).
72
 Ako pravac vetra zaklapa ugao a0 sa pravcem ose brane, sila đe biti (sl.5.18):

(5.12) : Rt = 2uktg$t.a0.
U slučaju kosog uzvodnog pica (kod nasipa), penjanje talasa uz konturu može biti znatno više nego kod
vertikalnog lica. Utvrđeno je da odnos visine penjanja, ćR, prema visini talasa, It, zavisi od nagiba kosine “t” (sl.
5.20), hrapavosti podloge, i odnosa visine talasa i talasne dužine, /? 7-//,J’(K.ođegzop e! a1., 1988).
Sl. 5.20 Penjanje talasa uz kosinu

1/ т
Neki projektanti ne uzimaju u analizu opterećenja silu od talasa na branu, uz obrazloženje da je: a) mala u
odnosu na “glavne sile”, i ć) da se talasi neće jednovremeno javiti po celoj dužini brane.
Sila od talasa obično se “dodaje" na kotu maksimalnog uspora, jer se može očekivati da talasi nastanu za
vreme nepogoda koje izazivaju poplave i podizanje nivoa vode u akumulaciji. Ipak, ne dodaju se maksimalni talasi
- talasi male verovatnoće pojave, s obzirom da bi ovakva koincidencija pretstavlјala događaj izuzetno male
verovatnoće.
Umesto gore navedenih obrazaca, mogu se koristiti i drugi iskustveni izrazi, kao na pr. obrazac
Andrijanova (Grišin 1954):

(5.8"): ćT= 0.0208 Uu514 10 1/3, i

(5.9"): 1T= 0.304 Uu10š,

gde je Ik U metrima u sekundi (š/z), G0 u kilometrima (kt), a ćt i 1tu metrima (t).

»***

Ponekad se na kotu maksimalnog uspora dodaje i uspor površine jezera usled sile trenja između vode i
vazduha (takozvani “ze(~ir”, ili “uspor od vetra”), koji može nastati prilikom jakog i dugotrajnog vetra (Louak
1996, ZtDć 1995):

73
 62000 L
gde su: 5 = uspor od vetra (t), Uu = brzina vetra (kt/ć), G() = najveće rastojanje na površini jezera u pravcu dejstva
merodavnog vetra (kt), a0 = ugao između pravca vetra i pravca ose brane, i ć = prosečna dubina akumulacije (t).
Uspor od vetra je, po pravilu, značajno niži od visine talasa, pa se zato ne uzima kao ozbilјno opterećenje,
osim kod veoma dugačkih jezera preko kojih duvaju džzuzetno snažni vetrovi.

U.1.4 Pritisak leda

J1ed može delovati na branu:
a) Pritiskom čvrstog pokrivača - statički pritisak leda i ć) Silom koju izaziva udar
ledene sante - dinamički pritisak leda.
Statički puitisak leda
Statički pritisak leda obično nastaje usled išrenja ledenog pokrivača pri naglom otoplјenju (Ztćć 1995,
Pećinar 1961).

a) Usled termičkog širenja ć) Usled podizanja nivoa vode

Sl. 5.21 Statički pritisakleda

Led se ponaša kao sva čvrsta tela, pa se pri snižavanju temperature skuplјa i otvara pukotine u pokrivaču u
koje prodire voda i stvara novi - gušći led. Ako nastupi naglo otoplјenje, led se širi, i ukoliko nema slobodnog
prostora (ako je pritešnjen krutim - stenovitim obalama akumulacije), počinje da pritiska branu.
Statički pritisak leda je proporcionalan prirastu temperature i deblјini leda (sl. 5.21a). U literaturi
postoje iskustvene formule i nomogrami za određivanje statičkog pritiska leda (Ztćć 1995, Grišin 1954), ali se oni
zasnivaju na iskustvu vezanom za određenu geografsku oblast, ili se u njima koriste podaci o veličinama koje se ne
mere u našoj zemlјi. Za procenu statičke sile leda, R51, pri najnepovolјnijim temperaturnim uslovima, a zavisno od
dužine prostiranja ledenog pokrivača između brane i “oslonca“ na suprotnoj strani, (sl. 5.22), i deblјine leda, b, u
našoj praksi se koriste uputstva na osnovu ruske literature, prikazana u tabeli 5.2 (Građevinski kalendar 1981).

74
 Sl. 5.22 Statički pritisak leda - osnova

Procenjeno je da u najoštrijim klimatskim uslovima u našim područjima, deblјina ledenog pokrivača ne

može preći ^=0.4 +0.6 t (sa izuzetkom Dunava), pa je maksimalna statička sila leda s kojom bi trebalo računati
150Š/t (Pećinar, 1961). Treba imati na umu da statička sila leda ne može delovati u isto vreme kada i sila od talasa.
Deblјina leda (t) Statička sila leda R51_ (Š / t)

II
i>150t 1^=75:01 1^=5 Ot

o
o
3
s
1.00 150 190 230 270
0.70 100 130 170 200
0.50 70 80 100 130
Tab. 5.2 Zavisnost statičke sile leda od deblјine i dužine pokrivača

Statički pritisak od leda može nastati i usled podizanja (ili spuštanja) nivoa vode ispod već formiranog
ledenog pokrivača (sl. 5.21ć), kao i usled nagomšavanja ledennh santi ispred brane. Led nagomilan neposredno
ispred ustava, razbija se i propušta u donju vodu redovnim podizanjem ustava (za kraći period), što omogućava da
se brana bar donekle rastereti od statičkog opterećenja leda.

Dinamnčki pritisak leda

Dinamička sila leda, Rii nastaje usled udara santi leda u branu za vreme toplјenja i kretanja leda
(ledohoda). I za proračun dinamičke sile leda koriste se iskustveni izrazi. Ovde se navodi obrazac Kuznjecova
(Građevinski kalendar 1981, Grišin 1954):

(5.13) : Rt - K G , btJuJ^,

gde su: Rt = dinamička sila leda (kI), JD = brzina kretanja leda (t/z), b= deblјina leda (t), A1 = površina osnove
karakteristične sante leda (t2), K = koeficijent koji zavisi od granične čvrstoće leda pri droblјenju, dat u tabeli 5.3
preuzetoj iz Građevinskog kalendara, (Građevinski kaaendar 1981).
300 500 700
600
Granična čvrstoća leda na droblјenje (Š/t )
2

K (Š$/t3) 23.6 30 . 33 43
Tab. 5.3 Koeficijent, K, zavisno od granične čvrstoće leda na droblјenje

75
 U.1.5 Pritisak nanosa (mulјa)
Nanos istaložen ispred uzvodnog lica brane pritiska branu, i doprinosi njenoj nestabilnosti.
Sl. 5.23 Sila od nanosa

Pritisak nanosa u nekoj tački na visini, ćA, od gornje ivice sloja nanosa (sl. 5.23) računa se kao aktivni
pritisak tla (Iouak 1996):

(5-14): Lidm = - U) K 1§2(45 --|) ,

gde je : = zapreminska težina nanosa u zasićenom stanju, a <r = ugao unutrašnjeg trenja
nanosa pod vodom 0< <r<30° (najčešće je g/?=20°<30°, tj. ugao unutrašnjeg trenja približno je isti kao i u
nepotoplјnom stanju-Kouak 1996, Sgea§eg 1961).
Horizontalna sila od nanosa po metru dužnom brane dobija se integrisanjem pritiska po celoj deblјini
sloja,
Р
IMlm, 1

pa лилг
iznosi:
(5.15) :
Treba imati na umu da sila od nanosa ne umanjuje vrednost hidrostatičke sile, Nu,i (sl. 5.3), s obzirom da
voda prodire kroz pore u nanosu i “naleže“ na površinu uzvodnog lica brane. (Prema bgšLj-u, 1995, deo konture
brane pokriven nanosom je sa oko 98% svoje površine u neposrednom dodiru sa vodom, dok nanos naleže na svega
2% “bruto" površine.)
Kod zakošenog uzvodnog lica, sila od nanosa se razlaže na horizontalnu i vertikalnu komponentu.
Vertikalna sila se često ne uzima u razmatranje, što je na strani sigurnosti.

U.1.6 Sile od zemlјotresa - seizmičke sile

Zemlјotres pretstavlјa snažno oscilatorno pomeranje zemlјine kore koje može značajno da ugrozi
stabilnost brane. Ovo pomeranje se preko temelјa prenosi na branu. Brana prima seizmičko ubrzanje, a, koje daje
inercijalnu seizmičku silu, 8, srazmernu ubrzanju i masi dela brane koji osciluje, M. Naime, pošto se pretpostavlјa
da je brana kruto ukleštena u

76
sredinu temelјa (sl. 5.24), to se u proračunu smatra da osciluju samo delovi brane iznad ravni ukleitgenja - (tj. iznad
kote ukleštenja).

Sl. 5.24 Mogući pravci delovanja zemlјotresa

Ako bi se brana posmatrala kao kruto telo, seizmička sila bi bila:

(5.16) : 8=aM=a*§M=a* S,
gde su: § = ubrzanje zemlјine teže (gravitaciono ubrzanje), S = težina dela brane koji osciluje, a* = a/§=
koeficijent ubrzanja = odnos seizmičkog ubrzanja i ubrzanja zemlјine teže. Međutim, s obzirom da pretpostavka o
ponašanju brane kao krutog tela pretstavlјa previše veliko uprošćenje, u izraz (5.16) se uvodi koeficijent, dž, kojim
se aproksimira uticaj duktilnosti (“razvlačlјivosti”), čime se značajno prigušuje seizmičko dejstvo:

(5.16'): 8=aM/dž= a*/džS,

Obično se kod gravitacionih betonskih brana u približnim proračunima pretpostavlјa da je dž~ 4, pa je:

(5.16"): 8= j- a*S = K$S,

gdeje: K$=^ a =J a/§ = koefšjijent seizmičnosti.

77
 Vrednost koeficijenta seizmičnosti, kao mere seizmičkog ubrzanja, zavisi od moguće seizmičke aktivnosti
razmatranog područja. U tabeli 5.4 data je zavisnost koeficijenta seizmičnosti, K8, od stepena seizmičnosti, prema
MKZ skali (Merkali-Kankani -Ziberg skala) 25 . Vrednosti iz tabele 5.4 se mogu koristiti za početne faze
'projektovanja, dok je u idejnom, a pogotovu glavnom projektu, potrebno obezbediti dodatne seizmičke podloge za
razmatrano područje i prema njima, korišćenjem statističkih metoda, odrediti tzv. projektne zemlјotrese, slično
određivanju poplavnih talasa, pri analizi velikih voda. Naši projektanti obično računaju sa zemlјotresima
verovatnoće pojave od 0.5% i 0.1%.
Stepen 7° 8° 9°

k3 0.0255 0.0510 0.1020

Tab. 5.4 Zavisnost koeficijenta seizmičnosti od stepena seizmičnosti prema MKZ skali

Najzad, treba primetiti da se u jednačini 5.16 pretpostavlјa da svi delići brane dobijaju jednako ubrzanje,
što ne odgovara prirodi pojave, pa se uvodi dodatni koeficijent kojim se donekle kompenzuje ovaj nedostatak i
aproksimira dinamičnost zemlјotresa (sl. 5.25). Seizmička sila sada se računa kao:
(5.17) : 8=aK80,

тако да је коефицијент а 1.5— (sl. 5.25), gde je N,- = rastojanje težišta proizvolјno izabranog

dela brane (šrafiranog na sl. 5.25) do kote ukleštenja, a N0 = rastojanje težišta cele brane (odnosno, dela brane iznad
kote ukleštanja) do kote ukleštenja. Očigledno, kada se traži sila za celu branu, /?,• = N0, pa je a=1.5. Ovakva
aproksimacija seizmičke sile poznata je kao “metoda koeficijenata“ (Petrović 2002, Petrović i Radojević 1997).
Tektonski pokret koji stvara zemlјotres može imati proizvolјan pravac delovanja. Na slici 5.24 prikazana
su tri osnovna pravca u Dekartovom koordinatnom sistemu: h,u ig.
Pokret u pravcu ose brane, tj. u u-pravcu, neće imati mnogo uticaja na stabilnost gravitacione betonske
brane, s obzirom da se lamele po potrebi mogu “naslotniti” jedna na drugu i da su bokovi brane poduprti stenskom
masom doline na koju se naslanjaju. (Za kontraforne brane i neke vrste olakšanih brana, mora se voditi računa i o
ovom pravcu delovanja, zbog male krutosti objekta u bočnom pravcu.)
Pokret u vertikalnom, g-pravcu, može izazvati uzlaznu silu koja “smanjuje“ težinu brane, a time i njenu
stabilnost26. Ubrzanje u vertikalnom pravcu, au, obično je manje od

25
Према МСК-64 скали (Медведев-Спохнер-Карник) овај коефицијент је 4 пута већи од одговарајуће
вредности по Меркалијевој скали и претставља реалну вредност коефицијента убрзања (без убалжавања
преко коефицијента дуктилности).
26
Хоризонтални и вертикални удар се, по правилу, не узимају заједно у истој комбинацији
оптерећења.
78
 horizontalnog ubrzanja, a. Koeficijent seizmičnosti iznosi K$u~ 0.5 + 0.757^5, a vertikalna sila (koja
“smanjuje" težinu brane) je:
bu =aK5u§ M -aK8U S.

Najopasniji je pokret u horizontalnom h-pravcu, jer pored inercijalne seizmičke sile od oscilovanja same
brane, b=aK5S, nastaje i dodatna inercijalna (dinamička) sila od oscilovanja vode u akumulacionom basenu
uzvodno od brane. Opterećenje u horizontalnom h- pravcu uvek se uzima u analizu opterećenja.
Seizmička sila od vode, R5U, računa se primenom Zangarove ili Vestergardove metode (Petrović 2002,
Petrović i Radojević 1997, Iouak 1996 i Sgea§eg 1961). Ovde je opisana Vestergardova metoda, koja važi samo za
vertikalnu konturu uzvodnog lica brane.

Sl. 5.26 Seizmička sila vode prema Vestergardu

Prema Vestergardu širina vodene mase “h”, koja na dubini “IA” osciluje zajedno sa branom može se
aproksimirati jednačinom parabole:

(5.17): 'J
( l)^^lIK ćsu , pa je pritisak vode od zemlјotresa:
h k

(5.18): r{ćA) = ar = 4K5§r h(ćA) - 4K5u^ćA Iag ,

ać 8
gde su rk u, gustina, odnosno specifična težina vode. Ovde je uzeto puno seizmičko ubrzanje, a = §AK 5 ,s
obirom da voda nema duktilnosti.

Na dnu akumulacije
(prema jednačini 5.18) seizmički
pritisak je :
(5.19) : 'р( ћ су ) — 7 ^ ^СУ >
7
па је укупна сеизмичка сила од воде једнака површини параболе :

(5.20) :

R$u=^GJDž1U=AK5u^ć1U,

79
a deluje na rastojanju od 0.425 /? Sk od dna akumulacije (sl. 5.26).
Ako se pretpostavi zemlјotres od 7° Merkalijeve skale, to jest, K 5=0.025, odnos seizmičke
hidrodinamičke sile na branu i horizontalne komponente hidrostatičke sile je:

« 0.12, дакле око 12 %.

Kod manjih objekata i za početne faze projekta može se koristiti jednostavna “metoda koeficijenata“,
zasnovana na napred navedenim postavkama (Petrović i Radojević 1997). Kod visokih brana postoji opasnost od
rezonance brane i sredine temelјa, pa je u završnim fazama projekta neophodno primeniti složenije i tačnije metode
proračuna-metodu spektralne analize, ili direktnu dinamiču simulaciju (Petrović 2002, Petrović i Kuzmanović
2000).

U.1.7 Težina brane i temelјa

Težina brane, S, je najvažnija stabilizujuća sila (povolјno opterećenje) kod gravitacionih brana. Računa
se kao zapremina (odnosno, površina poprečnog preseka na 1 t dužne brane), pomnožena sa zapreminskom težinom
betona:
(5.21): S = GvA [Š/t],
gde je A = površina poprečnog preseka brane, a uv = zapreminska težina betona, obično uv=24Š/t3. Sila deluje u
težištu preseka (sl. 5.27). Ukoliko je brana projektovana sa hidromehaničkom opremom, istu bi trebalo uračunati u
težinu brane.
Težina dela temelјa (sredine ispod ili oko brane), 0T, takođe može biti uzeta u račun pri analizi stabilnosti
(npr., pri proračunu sigurnosti protiv klizanja). Kod nekih objekata (slapišta, površinskih zahvata, kanala i dr.) česti
su primeri da se vezivanjem ankerima za sredinu temelјa postiže želјena stabilnost.

Сл. 5.27 Силатежине

80
 U.1.8 Reakcija temelјa
Prema zakonu “akcije i reakcije”, svaka sila koja deluje na objekat (na branu kao celinu, na temelј brane, ili
na neki deo brane), izazvaće reakciju iste jačine i pravca, ali sa suprotnim smerom. Reakcija se ne uzima kao
opterećenje kod betonskih gravitacionih brana, jer se razmatraju uticaji sredine na objekat, a ne obrnuto.

U.1.9 Kombinacije opterećenja

Sva navedena opterećenja se ne mogu istovremeno javiti. Ne može u isto vreme delovati statički pritisak
leda, i sila od udara talasa. Isto tako, nije razumno očekivati da će se kratkotrajna opterećenja male verovatnoće
pojave javiti jednovremeno (na primer, poplavni talas maksimalno velike vode i katastrofalni zemlјotres maksimalne
jačine za razmatrano područje). Takođe ne bi trebalo očekivati da se pri maksimalnom nivou vode u akumulaciji javi
i vetar maksimalne jačine.
Merodavne kombinacije opterećenja trebalo bi da obuhvate sve najnepovolјnije
kombinacije opterećenja koje se mogu očekivati za vreme građenja i korišćenja objekta. U našoj zemlјi ne postoje
propisi za izbor merodavnih kombinacija opterećenja. U nastavku su ukratko prikazana uputstva koja preporučuju
naši projektanti (Petrović i Radojević, 1997), prema kojima se proračuni najčešće rade primenom sledeće četiri
kombinacije opterećenja:
I. Prazna akumulacija, neposredno po završetku građenja, a pre punjenja akumulacije; deluje samo težina
brane (i opreme).
II. Normalno (pogonsko) opterećenje: Nivo u akumulaciji na koti normalnog uspora (2tU, donja voda sa
maksimalnim ili minimalnim nivoom koji se pri tome može da javi, a koji daje nepovolјnije opterećenje;
pun pritisak nanosa i leda ili talasa; antifiltracione mere u pogonu-drenažni sistem radi (ako je
predviđen), a injekcioni radovi su završeni (ako su predviđeni).
III. Izuzetno opterećenje od vode (Vanredno opterećenje): Nivo u akumulaciji na koti maksimalnog
uspora {2mi)\ donja voda maksimalna ili minimalna (zavisno šta je nepovolјnije); pun pritisak nanosa i
talasa; antifttracione mere NErade.
IV. Izuzetno opterećenje od seizmike (P-ga kombinacija uz seizmičko opterećenje): Nivo u akumulaciji na
koti normalnog uspora; donja voda kao pri normalnom opterećenju; pun pritisak nanosa i leda;
antifiltracione mere u pogonu; deluju seizmički uticaji pri merodavnim zemlјotresima (verovatnoće
pojave 0.5% i 0.1%) za razmatrano područje.
Projektant može da, po potrebi, proveri i neke druge kombinacije opterećenja (tzv. “projektantova
merodavna kombinacija“), kao na primer:
V. Prazna akumulacija, sa seizmikim optereĆenjem.
VI. Normalno opterećenje (P-ga kombinacija), ali bez uzgona.
VII. Izuzetno opterećenje od seizmike, drenažni sistem ne radi, i druge.
Detalјan pregled svetskih preporuka i propisa u pogledu određivanja merodavnih kombinacija opterećenja
čitalac može naći kod Petrovića (1992).

U.2 STABILNOST GRAVITADIONE

BETONSKE BRANE
Gravitaciona betonska brana je stabilna ako se može odupreti opterećenjima koje nastoje da je pomere. Za
veliki broj različitih tipova betonskih hidrotehničkih objekata proverava se stabilnoet protiv klizanja (smicanja),
81

/
 I

preturanja i isplivavanja (sl. 5.28). (Kod gravitacionih brana, sigurnost protiv isplivavanja je, po pravilu, uvek
ispunjena.) Uz to, neophodno je da naponi i pomeranja u brani i temelјu budu u dozvolјnenim granicama.
(Odsustvo napona zatezanja na uzvodom licu je često merodavan uslov pri dimenzionisanju gravitacione betonske
brane.)
Uslovi stabilnosti moraju biti zadovolјeni pri svim razmatranim kombinacijama opterećenja, i to sa
zahtevanim koeficijentima sigurnosti. Zahtevane (minimalne) vrednosti koeficijenata sigurnosti (protiv klizanja,
prevrtanja, isplivavanja), kao i vrednosti za dozvolјene napone u tlu i betonu, razlikuju se zavisno od kombinacije
opterećenja. Tako se za izuzetna opterećenja (Š-ća i GU-ta kombinacija) dozvolјavaju niže vrednosti koeficijenata,
nego pri normalnom opterećenju (Petrović, 1992).
U počentim fazama projektovanja, zaklјučno sa idejnim projektom, proverava se samo tzv. “opšta
stabilnost” brane, što podrazumeva određivanje koeficijenata sigurnosti protiv klizanja, prevrtanja i isplivavanja,
kao i proračun napona i pomeranja u temelјnoj spojnici.
U glavnom projektu je, pored provere opšte stabilnosti, potrebno odrediti naponsko stanje i pomeranja u
konstrukciji i temelјu, za šta se kod visokih brana primenjuje metoda konačnih elemenata. Brana i sredina koja čini
temelј se izdele na elemente pogodnog oblika. Zatim se iz uslova ravnoteže sila, i veze napona i deformacija, za
zadate konturne uslove određuju pomeranja i naponi za svaki elemenat brane i temelјa. Za proračun naponskog stanja
kod manjih objekata se još uvek često koristi jednostavna metoda horizontalnih preseka (poznata i kao
gravitaciona metoda), koja tretira branu, tj. svaku njenu lamelu sa pripadajućim temelјom, kao kruto uklešten
konzolni nosač od idealno elastičnog, homogenog i izotropnog materijala. (Metoda horizontalnih preseka može da
posluži i za grubu proveru
rezultata dobijenih metodom konačnih elemenata.)
***

U nastavku su prikazani najvažniji koraci proračuna opšte stabilnosti. Prvo je razmatrana stabilnost
protiv klizanja, prevrtanja i istivavanja, a zatim je sažeto opisana metoda horizontalnih preseka, preko koje se
određuje naponsko stanje u proizvolјnom horizontalnom preseku brane, odnosno u temelјnoj spojnici. Za određivanje
pomeranja, kojim se upotpunjava proračun opšte stabilnosti, čitalac se upućuje na literaturu (Petrović 2002, Petrović
i Radojević 1997).

82
 U.2.1 Stabilnost protiv klizanja (smicanja)
Stabilnost protiv klizanja (smicanja) je često najosetlјiviji od uslova opšte stabilnosti kod gravitacionih
betonskih brana. Smatra se da je brana stabilna protiv klizanja ako se, sa zahtevangš koeficijentom sigurnosti, može
odupreti silama koje nastoje da je pomere po svakoj kliznoj ravni. Klizanje (smicanje) može nastati: 1)na dodiru brane
i sredine - u temelјnoj spojnici, 2)u sredini - temelјu i 3)u telu brane1 (najpre na mestu horizontalnih spojnica, sl.
5.42). Potrebno je proveriti sve potenicjalno opasne ravni klizanja u temelјu i brani (pukotine, proslojke gline, i sl.). U
dalјem tekstu je opisan postupak proračuna za klizanje u temelјnoj spojnici, a na isti način može se proveriti stabilnost
unutar temelјa i u telu brane.
Razlikuju se uslovi klizanja u temelјnoj spojnici kod brana fundiranih na steni, i kod brana na
nekoherentnom (nevezanom ) tlu.
a) Kod nekoherentnog-nevezanog tla nema otpora smicanju usled kohezije unutar materijala, pa se
pomeranju protivi jedino trenje. Do klizanja ne dolazi ako je smičuća- destabilizujuća sila (za horizontalnu kliznu
ravan, to je horizontalna komponenta rezultante sila na branu, N, sl. 5.28a), manja od sile trenja, G-stabilizujuće sile,
koja je jednaka proizvodu normalne sile (vertikalne komponente rezultante, V, za horizontalnu ravan klizanja) i
koeficijenta trenja,/:
(5.22): T > N , odnosno: / V > N.
Obično se uslov ravnoteže izražava preko takozvanog koeficijenta (faktora) sigurnosti protiv klizanja
(smicanja), Kk, koji pretstavlјa odnos stabilizujućih i destabilizujućih sila. Vrednost koeficijenta sigurnosti mora biti
veća od zahtevane - minimalne vrednosti, koja zavisi od kombinacije opterećenja (KK,PT = 1.05 č-1.3), pa uslov
(5.22) p
ostaje:

(5.23) :

J=1U
а) Клизање у средини ћ) Клизање у средини с) Превртање и
без кохезије са кохезијом испливавње
Sl. 5.28 Stabilnost protiv klizanja (smicanja), prevrtanja i isplivavanja

Smicanje u telu brane ne proverava se u proračunu opšte stabilnosti.

83
 Koeficijenat trenja,/, zavisi od ugla unutrašnjeg trenja materijala:
(5.24) :

gde je (r = ugao unutrašnjeg trenja (ugao pri kome je “kosina“ u tlu stabilna). Za materijale koji su pogodni za
fundiranje gravitacione brane sr= 20-8-35°.
đ) U koherentnim-vezanim sredinama (stena, beton) klizanju se pored trenja, suprotstavlјa i kohezija
(otpor na smicanje usled veza između čestica sredine). Sila kohezije, Ts, (po metru dužnom brane) jednaka je (sl.
5.28ć):
(5.25) : T s =sĐ,
gde je s = kohezija materijala. Sada se uslov stabilnosti protiv klizanja u horizontalnom preseku 1J - N opisuje kao:
(5.26) : /G + sV>N.
Raspoloživi koeficijent sigurnosti protiv klizanja se izražava kao odnos stabilizujućih i smičućih sila,
slično kao i kod nevezanog materijala:
{U + sk
(5.26a): Kk = J ^ >K k ^,

gde zahtevana minimalna vrednost koeficijenta sigurnosti, Kk,t+, zavisi od kombinacije opterećenja (tabela 5.6).
Orijentacione vrednosti kohezije, s, i koeficijenta trenja, / date su u tabeli 5.5 (Petrović i Radojević 1997,
Novak 1996). Napominje se da su vrednosti u tabeli orijentacione, i kao takve ih treba i koristiti-za početne (niže)
faze projektovanja. Stvarne vrednosti za koheziju i koeficijent trenja moraju se odrediti istražnim radovima.
Koeficijent trenja,/ često se određuje na uzorku glatkih stranica. Tada je/»0.7 za kontakte beton-beton, i beton-stena
(Pećinar 1960). Korišćenje ovako niskog koeficijenta trenja već daje određeni stepen sigurnosti, s obzirom da su
površine duž kojih se smicanje odvija u prirodi, po pravilu, hrapave.

Sredina Kohezija, Koeficijent trenja, /

s
(MRa)
Beton 0.5 + 3.5 0.70-I.50
0.40 0.95
Neerodirana stena, čvrstoće na pritisak od 40 Mra
0.30 0.85
Slabo erodirana stena, srednje ispucala, čvrstoće na pritisak od 40 Mra
Veoma ispucala stena, čvrstoće na pritisak od 2.5-8-20 Mra 0.10 0.60 č-0.70
Šlјunak - aluvion 0.00 0.20-8-0.30
Tab. 5.5 Orijentacione vrednosti kohezije i koeficijenta trenja

84
 Pri proveri stabilnosti protiv klizanja (smicanja) za koherentni materijal uobičajen
je sledeći postupak:
1. Prvo se proveri stabilnost bez kohezije korišćenjem obrasca (5.23a), s tim što se dozvolјava mala vrednost
zahtevanog koeficijenta sigurnosti (Kk^p = 1.05nj 1.3, u tabeli5.6). Ako se na ovaj način zadovolјi stabilnost,
nema potrebe za dalјim proveravanjem.
2. Ako uslov stabilnosti nije postignut, uvodi se u račun i kohezija, pa se primenjuje obrazac (5.26a). Sada se traži
da koeficijent sigurnosti bude znatno veći nego za slučaj bez kohezije (na pr., K K J P Š = 3.0 za normalno, do KKJtp
= 1.4 za izuzetno opterećenje od zemlјotresa, tabela 5.6).
3. Ako ni tada nije postignuta zahtevana sigurnost protiv klizanja, mora se povećati širina temelјne spojnice, ili se
primenjuje neka druga mera za povećanje otpora klizanju (smicanju).

Koeficijent
Kombinacija opterećenja
sigurnosti I II III IV
K K t t , bez kohezije / 1.30 1.10 1.05
K K t t , sa kohezijom / 3.00 2.20 1.40
Kr, tjp / 1.50 1.30 1.10
K /,tt / 1.50 1.10 1.30
K~sg, tt 3.50 3.50 2.50 1.50

Tab. 5.6 Minimalne (zahtevane) vrednosti koeficijenata sigurnosti za proračun opšte

stabilnosti (Petrović 2002)

Jedan od načina da se poveća stabilnost protiv klilzanja je i zakoišvanje temelјne spojnice (sl. 5.29a). Ovim
se povećava stabilizujuća sila trenja, a smanjuje se destabilizujuća smičuća sila (u odnosu na slučaj sa horizontalnom
spojnicom, odnosno, horizontalnom kliznom ravni). Uslov stabilnosti protiv klizanja sada glasi:
Često se na uzvodnom delu temelјa postavlјa “zub“ (sl. 5.29ć), koji kosu ravan klizanja “obrazuje” u
/(Vсо &а +Н5та) + с В/ соз« /(V + Н 1%а) + с ћ(1 + 1%2а)
(5.26ћ): Кг —— ----------- ------------ :— ----------- = ---------------------------------------- > К АГ,гпт
Н со8 а - V 8ш а Н - V 1%,а
stenskoj masi, čime se postižu značajne uštede u odnosu na rešenje sa zakošenjem po celoj dužini spojnice. Ovim se i
u horizontalnoj ravni temelјa dobija dodatna otpornost na klizanje (smicanje), kako u visini gornje ivice zuba (gde
“koheziju" daje smičuća čvrstoća betona), tako i u nižim ravnima, gde se u otpor uklјučuje i sredina temelјa. Kod
rešenja sa uzvodnim zubom, sigurnost protiv klizanja obavezno treba proveriti po kosoj kliznoj ravni, kao i po
horizontalngš ravtša na nivou donje g/el/g/e-najniže kote zuba i na nivou gornje ivice zuba (sl. 5.29ć).
Orijentacione dimenzije zuba, dobijene na osnovu uslova da se sa što manje materijala postigne što veća sigurnost
protiv klizanja, prikazane su na slici 5.29ć.

85
 Потенцијалне
равнп клнзања
а) Закошење спојнице ђ) Узводнп зуб

Sl. 5.29 Kosa ravan klizanja (smicanja)

Treba primetiti da se pri proračunu koeficijenta sigurnosti protiv klizanja ne uzima u obzir ukleštenje brane,
tj., ne računa se sa pritiskom sredine temelјa na nizvodnom kraju konstrukcije, što je, svakako, na strani sigurnosti.
Uz to, pri proračunu za kosu kliznu ravan, pretpostavlјa se da se usled deformacije gubi kontakt, a time i kohezija po
horizontalnom delu spojnice (na mestu zuba), pa se kohezija ostvaruje samo duž kosine (dužina 6/soz «na sl. 5.29ć).

U.2.2 Stabilnost protiv prevrtanja i isplivavanja

Brana je stabilna protiv prevrtanja (preturanja) ako stabilizujući momenat vraćanja, Mu, oko
svake
tačke
oslanjanja brane premašuje destabilizujući momenat prevrtanja, MR, i to sa zahtevanim stepenom (tj.
koeficijentom) sigurnosti:

(5.27) :

gde je KR = koeficijent sigurnosti protiv prevrtanja. Najnepovolјniji slučaj se javlјa u najnižoj tački nizvodne ivice
(tačka ‘TČ” na slici 5.28a). Zahtevane (minimalne) vrednosti koeficijenta sigurnosti zavise od kombinacije
opterećenja i kreću se od 1.5 za normalno opterećenje (druga kombinacija opterećenja) do 1.1 za seizmičko (četvrta
kombinacija, tabela5.6).
Slično, koeficijent stabilnosti protiv isplivavanja, K/, izražava se preko odnosa stabilizujućih
vertikalnih sila, Uu, (koje deluju na dole i “spuštaju- vraćaju" objekat) i destabilizujućih vertikalnih sila, UR, (koje
deluju na
gore i
teže da
objekat
podignu):

(5.27a):

86
 U.2.3 Proračun naponskog stanja metodom horizontalnih preseka
Metoda horizontalnih preseka (poznata i kao, gravitaciona metoda) koristi se za približno određivanje
naponskog stanja u temelјu i telu gravitacione betonske brane. Najvažnije pretpostavke ove metode su:
1. Brana je sastavlјena od međusobno odvojennh konzolnih nosača - lamela, kruto ukleštenih u sredinu
temelјa, koji “rade“ zasebno, bez međusobnog sadejstva i prenošenja opterećenja sa jedne konzole na
drugu (ravno stanje deformacija).
2. Brana i temelј su od ndealno elastičnog, homogenog i nzotropnog materijala.
3. Veza napona i deformacija je linearna.
4. Za svaku horizontalnu presečnu ravan u brani i temelјu vlada linearan raspored normalnih napona, a
parabolični raspored smičućih napona.
Gravitacione betonske brane, izdelјene vertikalnim razdelnicama na lamele koje međusobno ne prenose
opterećenje (videti U.4), uglavnom zadovolјavaju uslove ovih pretpostavki. Izuzetak je pretpostavka o krutom
ukleštenju, s obzirom da je lamela elastično ukleštena u sredinu temelјa, pa vrednosti napona u temelјnoj spojnici i
u nižim delovima brane (donjoj trećini preseka) odstupaju od stvarnog stanja (odnosno, od tačnijeg rešenja,
dobijenog metodom konačnih elementa). Vrednosti koje se dobijaju preko metode horizontalnih preseka su na strani
sigurnosti, pa se ovaj postupak redovno primenjuje pri proračunu naponskog stanja u temelјu u okviru proračuna
otite stabilnosti. Međutim, pri dimenzionisanju poprečnog preseka brane (u glavnom projektu), racionalnije je
koristiti metodu končnih elemenata, koju ne opterećuje pretpostavka o krutom ukleštenju.
Metoda horizontalnih preseka sastoji se iz proračuna naponskog stanja duž nekoliko horizontalnih
preseka razmatrane lamele gravitacione betonske brane. Za svaki od izabranih horizontalnih preseka prvo se
odrede sile u preseku, pa se računaju vertikalni normalni naponi, zatim horizontalni normalni naponi i naponi
smicanja, da bi se na kraju dobile vrednosti i pravci (trajektorije) glavnih napona.
***
U proračunu opšte stabilnosti, proveravaju se samo vertikalni normalni naponi u temelјnoj spojnici i to
za horizontlnu ravan koja prolazi kroz najnižu kotu temelјa (tačkasta linija na slici 5.30a). Često se pretpostavlјa da
je, usled deformacije pri hidrostatičkom opterećenju, došlo do odvajanja brane od temelјa po zakošenoj uzvodnoj
ivici zuba (deonica 1- 2), tako da se opterećenje prenosi u sredinu temelјa duž linije 2-3-4 (na dužini ć). U slučaju
prazne akumulacije (prva kombinacija opterećenja), nema horizontalne deformacije (jer ne deluje hidrostatička sila),
pa se brana oslanja po celoj dužini temelјa ć0 (sl. 5.30a).

U.2.4 Vertikalni normalni naponi i odsustvo napona zatezanja

Odueđivanje vertikalnih noumalnih napona u pueseku buane
Traže se vrednosti vertikalnih normalnih napona za horizontalni presek II-14, sa središnom tačkom “O” (sl.
5.30). Presek može biti postavlјen kroz telo brane, ili na dodiru

87
brane i sredine. Sve sile koje deluju u preseku HJ-I slažu se u rezultantu, K, koja deluje u tački “S”, na rastojanju “e“
od središta preseka (“e“ je ekscentricitet, sl. 5.30đ). Rezultanta se razlaže na horizontalnu komponentu, N, i
vertikstnu komponentu, V, koja oko središta, “O”, daje momenat M= eU (horizontalna komponenta ne daje
moment jer leži u ravni preseka 1J-M).
Vertikalna komponenta, V, (sa svojim momentom M) stvara vertikalne normalne napone u preseku, dok
horizontalna komponenta, N, izazva smičuće napone.
Prema pretpostavci linearne raspodele normalnih napona za elastični nosač (VGSJS 1978), vertikalni
normalni napon na rastojanju, h, od središta preseka je (sl. 5.30s):
VM,
(5.28) : ----------------- au =—I h1,
AI

Sl. 5.30 Vertikalni normalni naponi

gde su: A = površina poprečnog preseka = ć h 1t, a 1= moment inercije oko težišta preseka = 63 /12 h 1 t, pa se može
napisati:

(5.29) : <7U——1-12——h— —1-12——h,

s tim da su Ui Msila, odnosno, moment po metru dužnom brane.

Za linearni raspored napona, s?(h)=a+(3h, koeficijenti a i R dobijaju se iz uslova ravnoteže

вертикалних сила, и момената око тежишта пресека:
Уг Уг Уг У
V = Јсг(х)<2т = а Јск + Р Јхск = аћ, јер је јх<2г = 0, па је а Г_
~У -у -у -У ћ’
г г
У У У М_
м =Јха{х)ск = а Јх<2\ + р Јх2ск = Р паје:
I'
-у -У -у

88
 Najveća i najmanja vrednost napona ostvariće se na ivicama preseka “TJ” i “14”, gde je h=±b/2, paje:
za nizvodno lice “ćG
г
(5.30): сг„ -+6 + 6- 1 + 6-
/} ~ ћ 2 Ђ / У Ђ

за узводно лице, “II”, и:

V V
(5.30а): 2 16
- -
/} /}
Naponi zatezanja. Jezguo preseka
Prema jednačinama 5.30 i 5.30a, očigledno je da su normalni naponi a k i i s+d- pozitivni sve dok je:

Đ /}
(5.31): — <e<
—6 6
odnosno dok se rezultanta, K, nalazi u okviru srednje trećine preseka, tj., unutar “jezgra preseka” (sl. 5.31).
Sl. 5.31 Rezultanta deluje unutar jezgra preseka

Ponekad se uslov (5.31) nepravilno naziva uslovom stabilnosti na “preturanje”. Da bi se brana preturila
oko svoje nizvodne ivice (tačka “14” na sl. 5.31) potrebno je da momenat prevrtanja oko tačke “L” bude veći od
momenta vraćanja, odnosno da ukupni obrtni momenat oko tačke “L” bude pozitivan (tj., neophodno je da rezultanta
sila, K, izađe izvan preseka brane, a ne samo izvan jezgra). Uz to treba primetiti da, već pri znatno manjim
vrednostima obrtnog momenta , od kritičnog (“preturajućeg”), na uzvodnom licu brane nastaju naponi zatezanja, što
može izazvati prsline, zbog male otpornosti betona na zatezanje. Voda u prslini će povećati silu uzgona na
uzvodnom kraju preseka (u skaldu sa dijagramom uzgona sa sl. 5.14ć), što dodatno povećava napone zatezanja, pa se
prslina širi ka nizvodnom licu. Ukoliko se prslina dovolјno proširi, horizontalna sila će otklizati “olakšanu”, i od
temelјa odvojenu branu, pre nego što momenat obrtanja postane dovolјno veliki da je preturi.

89
 Zbog svega navedenog očigledna je potreba da se spreči pojava napona zatezanja, pre svega na uzvodnom
licu brane. Ipak, projektanti dozvolјavaju neznatne napone zatezanja u telu brane (ne i u temelјnoj spojnici), i to
isklјučivo pri seizmičkim uticajima (1U-ta kombinacija opterećenja - videti “Uslove dimenzionisanja” u delu
U.ZL). Smatra se da zbog kratkog trajanja seizmičkog opterećenja neće doći do povećanja uzgona u prslinama koje
bi se mogle otvoriti usled zatezanja. Čak i tada, zahteva se da ostvareni naponi zatezanja budu manji od dogguštenih
vrednosti za projektovanu marku betona.
Širina preseka (TJ-ćT) može se odrediti iz uslova da rezultanta, K, padne u najnizvodniju tačku jezgra, “p”
(sl. 5.31), za najnepovolјniji slučaj opterećenja. Time se postiže najmanja površina preseka, za koji se ne javlјa
zatezanje na uzvodnom licu brane (videti deo U.3.1 o dimenzionisanju poprečnog preseka brane).

U.2.5 Smičući naponi i horizontalni normalni naponi

Pored uslova o odsustvu napona zatezanja, neophodno je obezbediti da naponi u betonu i temelјu budu
manji od dozvolјnenih, pa je potrebno sračunati vrednosti glavnih napona u izabranim horizontalnim presecima, za
sve razmatrane kombinacije opterećenja. Da bi se došlo do glavnih napona, potrebno je odrediti naponsko stanje za
dva pravca. Vertikalni normalni naponi, au, određeni su u prethodnom koraku. Sledi proračun horizontalnih
normalnih napona, an, i smičućih napona, g, u skladu sa navedenim pretpostavkama metode horizontalnih preseka.
Horizontalni normalni naponi, an, se računaju prema pretpostavci o linearnoj promeni normalnih napona
između uzvodnog i nizvodnog lica brane. Naponi na uzvodnom i nizvodnom licu (normalni ani i ann, i smičući ti i tn)
računaju se iz uslova ravnoteže horizontalnih i vertikalnih sila za infinitezimalnu prizmu na licu brane. Na nizvodnoj
granici, “ćJ”, biće (sl. 5.32):
Gsg„ „ sJzsoza=t„^8ša + rAzsoza
532 ;
( ) ,•.,.,
I au>l, az 51p a = t n az soz a + r az zš a

odakle je napon smicanja na nizvodnoj konturi:

(5.33) : t k =(a u < k -r)^a,

a horizontalni normalni napon na nizvodnoj konturi:

(5.34) : anm = r + tm1§a = r(1-{§ 2 a ) + a u m (§ 2 a .

Ako je nivo donje vode ispod razmatranog preseka, izostaće hidrostatički pritisak, r. Slično se računaju i
naponi na uzvodnom licu, pri čemu ovde veličina “r”, pored hidrostatičkog pritiska, obuhvata i ostale uticaje koji
deluju na uzvodnoj konturi (pritisak nanosa, seizmički pritisak vode i dr.).

90
 Sl. 5.32 Određivanje komponentalnih napona na granici

Dijagram smičućih napona, t{h), dobija se iz ravnoteže horizontalnih sila, uz pretpostavku o paraboličnom
rasporedu g-napona i za poznate vrednosti na uzvodnom i nizvodnom licu (gu i tu). Prema slicib.ZZ, rezultanta
horizontalnih sila u preseku, N, jednaka je integralu smičućih napona duž preseka:
+
L ' 2 4 - 7
(5.35): //=jg(h)ać= ^(a + J3h + uh 2 )sk-k——— +—V t 5 .
i A 2 3

Sl. 5.33 Raspodela smičućih napona u preseku

Strela paraboličnog dela dijagrama, g5, dobija se iz jednačine 5.35:

Н ти + тм zGi ' • ' 4
(5.36):
U
pa se raspored g-napona opisuje kao (sl 5.33):

(5.37): g(h) = (ti + t k ) + t3 + (ti - t„)~- 4 g5

2 o

91
 U.2.6 Glavni normalni naponi i dozvolјeni (dopušteni) naponi
Glavni naponi računaju se prema poznatom postupku za ravno stanje napona (GJouak 1996, Vgs1s 1978),
a na osnovu već sračunatih normalnih i smičućih napona:

<Гу+<Тн + С
(5.38): ег, Г, + т~

Najčešće su kritični glavni normalni naponi na uzvodnom i nizvodnom lšju preseka, pa je za grublјu
analizu dovolјno proveriti samo ove napone (btćć 1995). Ravni glavnih normalnih napona na licu brane su sama
ravan konture (lice brane), jer tu nema smicanja i ravan upravna na nju, jer su glavni naponi međusobno upravni (kao
i njihove ravni).
Na slici 5.34 prikazane su ravni glavnih normalnih napona i sami naponi za slučaj nizvodnog lica. Glavni
normalni napon za ravan konture je hidrostatički pritisak, <3gr=r.
Iz uslova ravnoteže vertikalnih sila za zasenčenu infinitezimalnu prizmu (sl. 5.34) dobija se drugi glavni
napon, sg\. (Sila težine se zanemaruje kao beskonačno mala veličina višeg reda, a na površinama gde deluju glavni
normalni naponi, smičućih napona, po definiciji, nema.) Izvedeni su samo izrazi za glavne normalne napone na
nizvodnom licu, dok se naponi na uzvodnom licu dobijaju istim postupkom:
Sl. 5.34 Glavni normalni naponi na nizvodnom licu brane

(sg, l, soz a) soz a - sgk l, s1z - (r Lj zš a) zš a , odnosno:

(5.39): sg, d, = — r 1%2a = ou l, (1 + *§2a) - r 1%2a .

soz' a
a) Ako je kota nivoa vode ispod posmatranog preseka, nema hidrostatičkog pritiska (r = 0), paje :

= -EM- = a (1 + 1% 2 a).
soz~ a

92
 ђ) За случај вертикалног лица (а=0°) добија се:

Dozvolјeni naponi (dopušteni naponi) za beton i za sredinu u kojoj se temelјi konstrukcija, određuju se na
osnovu graničnih čvrstoća na pritisak. Kod nas se vrednosti dozvolјenih napona u betonu propisuju pravilnikom
(videti Petrović 2002). Za procenu dozvolјenog napona pritiska može se, pri normalnom opterećenju, uzeti 20%
čvrstoće betona na pritisak (~ 3 -5- 6 Mra, zavisno od marke), dok se pri vanrednom ili izuzetnom opterećenju može
dopustiti i veći napon, pogotovu na ivicama preseka.

Dozvolјeni napon za stenu se obično računa kao 5-7-10% čvrstoće monolnta na pritisak, podelјeno sa
faktorom sigurnosti od 1.5-gZ.5, zavisno od kombinacije optrećenja (tabela 5.6). Orijentacione vrednosti
dozvolјenih napona pritiska za pojedine vrste sredina prikazane su u Tabeli 5.7).

Tip sredine
Dozvolјeni napon pritiska (MRa)
Zdrav Granit 4 -g 6
Zdrav Krečnjak Z-g-4
Zdrav Peščar 2 -g 3
Drobina Stena 1 -5-1.5
Šlјunak 0.3 * 0.6
Pesak 0.2 -5- 0.4
Tvrda Glina
4^
O

Meka Glina 0.05 -5- 0.1

Tab. 5.7 Orijentacione vrednosti dozvolјenih napona pritiska

Vrednosti iz tabele 5.7 trebalo bi shvatiti kao polazne i koristiti samo za niže faze projektovanja, dok se
tačna vrednost mora odrediti istražnim radovima na terenu (ne laboratorijski, Pećinar, 1960),

Vrednosti glavnih napona potrebno je proveriti pri svim kombinacijama opterećenja (I do IV), a neki
projektanti, uz to, razmatraju i drugu i/ili treću kombinaciju bez delovanja uzgona. Ovakav slučaj opterećenja
može nastati u periodu neposredno posle punjenja akumulacije (pre nego što se uzgon razvije kroz prsline i pore), ili
ako mere za sprečavanje uzgona (antifiltracione mere) deluju besprekorno.
***

U nastavku će se uporediti i oceniti valјanost različitih geometrijskih oblika za poprečni presek

gravitacione betonske brane (ZtLć 1995, Pećinar 1960). Za četiri

93
razmatrana oblika preseka brane (sl. 5.36), a pri istim uslovima opterećenja (hidrostatički pritisak, uzgon redukovan
na polovinu punog uzgona, i težina brane, sl. 5.35), uporediće se:
1) Naponi zatezanja na uzvodnom licu i
2) Stabilnost protiv klizanja. '

Širina temelјne spojnice, I), računa se iz uslova da se na uzvodnom licu ne javi zatezanje (sgKu=0),
odnosno da rezultanta, K, deluje u nizvodnoj ivici jezgra “i” (sl. 5.35), pa je momenat obrtanja oko tačke “n”, M„ =
0. Za ovako dobijenu širinu, sračuna se površina poprečnog preseka, A (zapremina po jedinici dužine), koja
određuje koštanje brane.

Sl. 5.35 Opterećenje preseka

Za presek određen iz prvog uslova, računa se odnos vertikalnih i horizontalnih sila, U / N , kao pokazatelј
stabilnosti protiv klizanja.

а) А=0.73 ћ2 ћ) А=0.36 ћ2 с) А=0.42 ћ2 0) А=0.71ћ2

■=4
Н

Сл. 5.36 Разматрани облици попречног пресека

Pretpostavlјa se da je odnos zapreminske težine betona i specifične težine vode: Uv~2A u, a sve sile
izražene su po jedinici težine i na jedan metar dužni.
a) Pravougaoni presek (sl. 5.36a):

94
 6~ 6 1 66 Đ „ . k 7p
------ + ---- = 2.466— =>6 = 0.725/7,
23 223 6

A-J}J t = 0.725L2 J — = -^—^ = 3.12.

##

ć) Pravougli trougao sa vertikalnim Jvvog)«g/l/ licem (sl. 5.36B):

n= *1, gu=1“, 0=2.4“ 2 2 2

2
1«.=» A ć 1 6/g 6
2
_ . 66 6 , _ _, , „ „ , 9 K
■---- + ----------= 2.4 ------- => 6 = 0.7256 , X = 0.36362, — = 1.38.
2 3 2 2 3 2 3 #

s) Jednakokraki trougao sa kosgšuzvodnim i nizvodnim licem (sl. 5.36s):

66 66
(7 = 2.4
4
V1 gl p ^ 66 6 66 6 66 6 .
2 3 4 3 2 6 4 2

H = 0.41562, — = 1.99.
#

4) Pravougli trougao sa vertikalnim nizvodnim licem (sl. 5.364):

6 = 1.416, H = 0.70762, — = 4.10.

#
Pravoutaoni presek (sl. 5.36a) je najnepovolјniji prema uslovu napona zatezanja, jer zahteva najveću
površinu (tj. zapreminu), što znači da je najskuplјi. Jedva nešto jeftiniji je trougaoni presek sa vertikalnim
nizvodnim licem (sl. 5.364), koji, međutim, ima najpovolјniji odnos #/#=4.10, tj., najbolјe se suprotstavlјa klizanju
(smicanju).
Najpovolјniji presek sa gledišta napona zatezanja je pravougli trougao sa vertikalnim uzvodtš licem (sl.
5.366), pa se ovaj tip preseka najčešće primenjuje kod gravitacionih brana. S druge strane, pokazatelј stabilnosti
protiv klizanja (odnos V!N= 1.38) je mali, pa se kod temelјa slabe smičuće čvrstoće primenjuju dodatne mere za
povećanje stabilnosti, ili se usvaja drugi tip preseka (zakošeno uzvodno lice), ili druti tip brane.
Kod trougaonog preseka sa vertikalnim nizvodnim licem (sl. 5.364), sila težine brane ne daje mrmenat
oko ivice jezgra pa se brana može “olakšati” (ošuplјiti), što se primenjuje kod olatmanih gravitacionih i
kontrafornih brana (U1.2).

95
 U.Z JTIMENZIONISANјE I ODREĐIVANјE POPREČNOG
PRESEKA GRAVITANIONE BRANE
Kao što je detalјnije objašnjeno u delu Š.Z, postupak projektovanja brana je složen i radi se u fazama. U
fazi studije proračun se obično ne radi, već se rešenje daje na osnovu iskustva, dok se u fazi generalnog projekta
radi proračun opšte stabilnosti, koji se po pravilu ne prilaže. U okviru idejnog projekta obično se radi u dve etape.
Prvo se od nekoliko izglednih profila odabere najpovolјniji i odredi optimalna visina i tip brane. Zatim se za
usvojeno rešenje, kroz proračun opšte stabilnsti sračunaju, odnosno provere, osnovne dimenzije poprečnog preseka
brane (nagib uzvodnog i nizvodnog lica, oblik krune, veličina i položaj zuba i sl.), rade odgovarajući crteži, predmer
i predračun radova i tehnički izveštaj. U fazi glavnog projekta pored proračuna opšte stabilnosti, u sklopu
statičikog proračuna radi se i dimenzionisanje, gde se određuju i proveravaju sve potrebne dimenzije konstrukcije,
računaju se pomeranja, opisuju tehnički uslovi građenja, rade crteži, detalјan predmer i predračun radova i tehnički
izveštaj i dr. (videti Š.Z).

U.3.1 Dimenzionisanje poprečnog preseka brane

Prikazaće se dva načina za određivanje dimenzija poprečnog preseka brane - za određivanje nagiba lica
brane (odnosno, za određivanje širine preseka zavisno od visinskog položaja):
a) Postepeno dimenzionosanje (Miću-zJer be81§p), gde se nagib nizvodnog (i, po potrebi, uzvodnog)
licamenja zavisno od visinskog položaja iznad temelјa (sl. 5.37). Idući od krune brane ka temelјu, iz uslova
dimenzionisanja se računaju širine preseka na međusobnom rastojanju od 1 / 3 --1/10 visne brane (Petrović i
Radojević 1997, Pećinar 1960).

Sl. 5.37 Postepeno dimenzionisanje

ć) Direktno (jednostepeno) dimenzionisanje (5t§1e-v1er s1ev1§p), gde se usvaja konstantan nagib

nizvodnog lica brane (po celoj visini brane). Nagibi nizvodnog lica, odnosno širina brane u osnovi, (sl. 5.38) može
se sračunati iz uslova stabilnosti “osnovnog trougla" “A1M” pri nekoj od razmatranih kombinacija opterećenja
(najčešće se uzima Š-ća kombinacija, tj. izuzetno opterećenje od vode). Traži se širina sa kojom se ne javlјaju
naponi zatezanja u temelјnoj spojnici, ostvaruje se zahtevana sigurnost protiv klizanja, a naponi pritiska u spojnici
su manji od dozvolјenih. Teme trougla, “A”, obično je u preseku nizvodnog lica brane i nivoa gornje vode pri koti
maksimalnog uspora, 2mi. Zatim se osnovni trougao (A1LČ) dopuni u kompletan profil brane (doda se kruna,

96
galerije, uzvodni zub i sl.), pa se za merodavne kombinacije opterećenja proveri opšta stabilnost i sračuna naponsko
stanje u izabranim horizontalnim presecima, na osnovu koga se proveravaju uslovi dimenzionisanja (koji su
opisani na kraju ovog dela).

Sl. 5.38 Direktno (jednostepeno) dimenzionisanje

Iako je površina preseka dobijenog postepenim dimenzionisanjem manja (veća je ušteda u materijalu),
prednost direktnog dimenzionisanja je jednostavnije izvođenje konstrukcije, pa se ovaj postupak češće primenjuje,
posebno kod nižih objekata.
U slučaju da se stabilnost ne može efikasno postići zakošenjem nizvodnog lica, pribegava se blagom
zakošenju uzvodnog lšja, čime se, kao stabilizujuća sila, uvodi i vertikalna komponenta hidrostatičke sile na
uzvodnom licu. Uzvodni nagibi su obično mali (10:1, 20:1) i dodaju se u donjoj zoni brane (sl. 5.39).

Sl. 5.39 Zakošenje uzvodnog lica

Odgovarajućim uzvodnim zakošenjem izbegavaju se negativni naponi koji mogu nastati na nizvodnom
licu u slučaju prazne akumulacije (prva kombinacija opterećenja), a koje stvara momenat od sandučastog preseka
krune brane.
Uslovi dimenzionisanja
Uslovi dnjčenzionisanja u našoj projektantskoj praksi za sada nisu utvrđeni propisima, ali se u većini
projektantskih ustanova koriste uslovi dobijeni na osnovu dugogodišnjih svetskih (i domaćih) iskustava. Prema
ovim iskustvima, za telo gravitacione betonske brane potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:
1) Pri P-oj i Š-oj kombinaciji opterećenja ne smeju se javiti naponi zatezanja na uzvodnom licu brane.
2) Pri 1-oj kombinaciji opterećenja ne sme se javiti zatezanje na nizvodnom licu brane.
3) Pri bilo kojoj kombinaciji opterećenja glavni naponi pritiska moraju biti manji od dopuštenih
(dozvolјenih).

97
 4) Pri 1U-oj kombinaciji opterećenja naponi zatezanja moraju biti manji od dopuštenih.
5) Naponi smicanja moraju biti manji od dopuštenih.

Za temelјnu epojnicu brane važe sledeći uslovi:

1) Pri Š-oj kombinaciji opterećenja ne smeju se javiti naponi zatezanja na uzvodnom licu u preseku
neposredno iznad temelјne spojenice.
2) Vertikalni normalni naponi duž celog preseka temelјne spojnice moraju biti manji od dopuštenog, i manji
od vrednosti pri kojoj bi nastale nedozvolјene vrednosti deformacija temelјa (sleganja i obrtanja).
3) Smičući naponi moraju biti manji od vrednosti koja bi, uz sadejstvo normalnih napona, izazvala smičuća
pomeranja (obrtanja, ili horizontalna pomeranja) veća od dozvolјenih vrednosti.
4) Pri U1-oj kombinaciji opterećenja naponi zatezanja u preseku neposredno iznad temelјne spojenice,
moraju biti manji od dopuštenog.
5) Koeficijenti sigurnosti protiv klizanja, prevrtanja i isplivavanja moraju biti veći od dozvolјenih, za svaku
kombinaciju opterećenja.
***
Pored ispravnog proračuna, veoma je važno pravilno postaviti -uklopiti objekat u teren, sagledavajući
sve topografske i geološke osobine razmatranog pregradnog mesta. Potrebno je branu pravilno postaviti po osovini,
tako da se dobije objekat minimalnih dimenzija. Temelјnu spojnicu, po mogućstvu, treba ukopati do stene dobrih
geomehaničkih svojstava. Posebno je važno pravilno postavlјanje prelivnog dela brane, na koji se nadovezuje
umirivač energije, odnosno nizvodno korito reke, a sve skupa treba optimano uklopiti, zajedno sa ostalim potrebnim
objektima - zahvatom, ispustima, hidroelektranom i dr. Za ovaj deo posla potrebno je dosta iskustva, strplјenja, kao
i dobra saradnja između stručnjaka različitih specijalnosti, pre svega hidrotehničara, konstruktivca i geologa.

98
 U.3.2 Kruna brane
Pravougaona (sandučasta) kruna (sl. 5.40) omogućava saobraćaj duž brane. Širina krune je obično 5% +
20% od visine brane (dodatna širina se, po potrebi, može obezbediti armirano-betonskim pločama na konzolnim
nosačima).
Pravoutaona kruna i trougaono telo brane povezuju se kružnom prelaznicom na nizvodnom licu (sl.
5.40a), što omogućava povolјnije naponsko stanje na mestu prelaza, posebno pri uticaju zemlјotresa (ć1ouak,
1996).

Sl. 5.40 Kruna gravitacione brane

Kota krune brane, 2kv, (sl. 5.40a) podignuta je iznad nivoa maksimalnog uspora, 2Š, za visinu zazora
SJj~eećoags1-&,\/=g+ćr, gde je ćR = visina penjanja talasa (sl. 5.19), a g = rezerva (obično je g=0.5č-1.0 t).
Valobran, u vidu zaoblјene konzole na kruni, služi da skrene talas nazad ka jezeru (sl. 5.40a i 5.41). Umesto da se
kruna brane nadvisi za pun zazor iznad maksimalnog uspora (/=g+ć R ), često se pravi armirano - betonski
parapetni zid (visine ć2~ 1 t), što omogućava da se kruna spusti za visinu zida (sl. 5.41).

Sl. 5.41 Kruna sa parapetnim zidom i valobranom

Ponekad je visina podužnog nosača mosta, ćm, na prelivnom delu brane (sl. 5.40ć), veća od visine penjanja
talasa, ćR, pa je merodavan uslov za visinu krune: 2kv=2mi+g+ćm. Zanimlјivo je i određivanje merodavne jačine
(brzine) vetra pri određivanju kote krune brane. Kao što je navedeno u,delu U.1.3, za osnovno opterećenje od
talasa uzima se vetar povratnog perioda od 5^20 godina, a za izuzetno opterećenje vetar sa povratnim periodom od
50 č-100 godina. Zbog male verovatnoće da se jednovremeno javi maksimalni nivo u akumulaciji i vetar
maksimalne jačine, pri određivanju kote krune brane se na kotu maksimalnog uspora dodaje visina penjanja talasa
povratnog perioda od 5 č-20 godina. Alternativni uslov bi bio da se na kotu normalnog uspora doda talas

99
povratnog perioda od 50 č-100 godina. (Kao merodavan za dimenzionisanje uzima se najnepovolјniji od
razmatranih slučajeva.)

U.4 KONSTRUKTIVNA PRAVILA

Određivanje dimenzija je prvi korak u projektovanju brane. Dalјe treba posvetiti dužnu pažnju detalјima,
da bi se obezbednln uslovi pod kojima je urađen proračun (i odabrane dimenzije brane), a vodeći računa da
izgradnja, održavanje i rukovanje objektom budu što' jednostavniji i bezbedniji. Detalјe za izvođenje i tehničke
uslove građenja projektant propisuje u posebnom delu glavnog projekta.
Pod konstruktivnim pravilima ovde će se podrazumevati postupci pri projektovanju i izvođenju
kojima se obezbeđuju pomenuti uslovi i kojima se otklanjaju ili ublažavaju štetni uticaji određenih činilaca na
branu. Za slučaj betonske gravitacione brane, kao štetni činioci razmatraće se:
1) Temperaturni uticaji.
2) Uzgon u temelјnoj spojnici i u telu brane.
3) Naponi u temelјnoj spojnici prouzrokovani nejednakim uslovima sleganja.

U.4.1 Temperaturni uticaji

Usled nejednakog išrenja i skuplјanja pojedniih delova betonske mase, u brani se javlјaju naponi
zatezanja koji izazivaju nastanak prslina. Prsline se vremenom šire, slabe otpornost brane na smicanje, i
omogućavaju proviranje vode i stvaranje, odnosno povećavanje uzgona.
Temperaturni naponi nastaju:
a) Usled zagrevanja i hlađenja objekta pri promeni spolјašnje temperature (meteorološki činioci). Ovi uticaji
se ublažavaju građenjem u međusobno nezavisnim lamelama, odvojenim dilatacionim
(konstruktivnim) razdelnicama, koje omogućavaju skuplјanje i širenje konstrukcije bez nastanka
većih prslina.
ć) Usled oslobađanja velike količine toplote pri vezivanju betona, na šta se može uticati na više načina:
1) Treba koristiti sporovezujuće cemente kod kojih se proces vezivanja (i oslobađanja toplote) obavlјa
sporije.
2) Praviti beton sa manjom količinom cementa (a da se pri tom ne ugrozi nosivost i vododrživost
betona).

100
 3) Omogućiti hlađenje betona posle ugrađivanja i/ili sniziti temperaturu betonske mešavine
korišćenjem hladne vode za spravlјanje betona. Takođe, agregat za beton ne bi trebalo da bude
izložen suncu, a ponekad se hladi dodavanjem leda.
4) Betoniranje ne sme biti kontinualno, jer se u velikoj masi betona spolјašnji slojevi hlade znatno brže
od unutrašnjih, što izaziva zatezanje i prsline. Moraju se praviti prekidi betoniranja - radne
razdelnice, kako bi se sveže betonirani blok prilikom vezivanja ravnomerno hladio i skuplјao, bez
većih prslina. U izvođačkoj praksi se koristi nekoliko načina raspoređivanja blokova unutar lamele:
dugi, kosi, stubasti blokovi (sl. 5.42, Petrović 2002). Najčešće je dužina bloka jednaka dužini lamele,
širina zavisi od načina betoniranja (obično do 25 t), a visina je između 0.5 i 3.0 t. Betonirani blok se
ostavlјa “slobodan” da se hladi najmanje 3 dana.
e) Brana od valјanog (KSS) betona Sl.
5.42 Razdelnice kod gravitacione brane

\| ЛАМЕЈТА I V
' ТТ*»п лп Кчп/изит'|
ЛАМЕЛА 1 Цев са битуменом
Дренажна цев 6=20ст 6=20 ст

Гу.мене заптивне траке 0 ш •дилатацпона разделница

потрине 50 ст К ЛАМЕЛА пК заливена битуменом

4) спој две ламеле у основи

Na početku poglavlјa je rečeno da se gravitacione brane grade u lamelama (sl.5.2 i 5.42s). Lamele
dopuštaju da beton “diše” po širini i dubini, jer zazor (otvor) između lamela-dilataciona (konstruktivna)
razdelnica-omogućava da se termički naponi rasterete i spreči nastanak prslina. Ispravno postavlјenim dilatacionim
razdelnicama izbegavaju se i prsline usled nejednakog sleganja, koje može nastati kao rezultat topografskih i/ili
geomehaničkih uslova (sl. 5.45). Širina lamele je obično između b i 16 t (maksimalno do 2()t), a određuje se iz
uslova da prsline u betonu budu u prihvatlјivim granicama (Petrović 2002). Vododrživost brane se obezbeđuje
povezivanjem lamela

101
 zaptivnim trakama, obično od bakarnog lima, gume, RUS-a, ili nekog drugog elastičnog materijala za
zaptivanje (sl. 5.426). (Za detalјe videti literaturu: Petrović 2002 i 1J8VK 1966).
Za razliku od dilatacionih razdelnica, vertikalne radne razdelnice (“spojnice“') su privremenog
karaktera i moraju se injektirati nakon što se beton ohladi, kako bi se dobila monolitna konstrukcija lamele.
Horizontalne radne razdelnice između blokova (mesta na kojima se nastavlјa betoniranje) treba pripremiti za
nanošenje narednog sloja, tako da se obezbedi dobro prijanjanje novog i starog bloka. Obično se površina starog
bloka “haba” i čisti oštrim peskom koji se velikom brzinom izbacuje iz “pištolјa” (peskarenje), a pre betoniranja se
na površinu starog bloka polaže sloj cementnog maltera od oko 2 st deblјine, čime se sprečava segregacija novog
betona na mestu spojnice (tzv. sunđerasta mesta).
Kod nekih šema betoniranja horizontalne radne razdelnice ne leže u istoj ravni, već obrazuju izlomlјene
(zupčaste) površine (stubasti blokovi na pr., sl. 5.42ć), čime se postiže veća otpornost na smicanje u slučaju da se
prslina javi u razdelnici (gde će se najpre i javiti, jer je to najslabije mesto u “okolini“).
Način spravlјanja i ugrađivanja bitno utiče na kvalitet betona, kao i na koštanje objekta. Beton za
branu mora da obezbedi dovolјnu čvrstoću, otpornost na mraz i potrebnu vododrživost, a da sa druge strane ima
nisku toplotu hidratacije i nisku cenu. (Kod nas se kvalitet betona propisuje standardima, LJZ 1J.V3.010, 1987.)
Prema ovim zahtevima određuju se vodocementni faktor, količina cementa, aditivi i sl. S obzirom na veliku količinu
betona koji se ugrađuje, na gradilištu je neophodno obezbediti fabriku betona, odgovarajuće uslove za skladištenje
cementa i agregata i laboratoriju za ispitivanje betona. Beton se do brane može transportivati na različite načine
(mikserima, kamionima, konvejerima, kranovima, kabl kranovima i kombinovano), a za ugrađivanje se koriste
vibratori.
Kod većih brana se često koristi zoniranje, pa se na višim kotama, gde je potrebna manja čvrstoća betona,
stavlјa manje cementa nego u nižim zonama. Uzvodno i nizvodno lice se “oblažu" betonom veće čvrstoće, sa više
cementa i, po potrebi sa aditivima kojima se popravlјa otpornost na mraz. Uz to, za prelivne površine potrebno je još
povećati i otpornost na udar i habanje, korišćenjem agregata veće tvrdoće. Ako je voda agresivna na beton,
neophodno je sve površine koje mogu biti izložene dodiru sa vodom odgovarajuće zaštititi.
Pored klasičnog načina betoniranja, za građenje gravitacionih betonskih brana se sve češće koristi i
takozvani valјani beton (ili "rolkrit", ili KSS, sl. 5.42a, Kuzmanović e! a1. 2003, Kuzmanović e! a1. 2003a). Ovo
je relativno nova tehnologija, koja je se zasniva na primeni mehanizacije za nasute brane za ugrađivanje betonske
mešavine relativno krute konsistencije i sa malom količinom cementa (i alternativnih vezivnih materijala, kao što
su pucolani, ili elektrofiltarski pepeo). KSS tehnologija je vidno napredovala u poslednjih 20-ak godina, tako da je
potisnula klasičan način.. betnoniranja (pogotovu kod 27 28

1
У пракси се радне разделнице често називају спојницама.
28
 brana veće zapremine), s obzriom na znatno nižu cenu radova, kao i na kraće vreme građenja
(Kuzmanović e1 a1. 2003).
Betonska KSS mešavina se transportuje od fabrike betona do profila brane kamionima ili damperima
(takozvani, ciklični transport), trakama-konvejerima (kontinualni transport), ili kombinovano, zavisno od količine
betona i terenskih uslova (Kuzmanović e! a1. 2004 i Kuzmanović e1 a1. 2005). Razastiranje se vrši dozerima,
obično u slovjevima deblјine od ~30st, po celoj površini horizontalnog preseka (od obale do obale). Neposredno
posle razastiranja sledi zbijanje slojeva vibrovalјcima. Na uzvodnom i nizvodnom licu, često se rade “ivičnjacgR
od klasičnog hidrotehničkog betona (sl. 5.42a), čime se obrazuje “oplata“ za valјani beton (KSS), premda se KSS
može raditi i sa klasičnom oplatom. Dilatacione razdelnice, s obzirom na znatno manju količinu cementa u mešavini
(odnosno, relativno malu toplotu hidratacije), rade se na većem rastojanju nego kod brana od klasičnog betona
(Dužina “lamele“ je ovde 2SK25 t). Otvor razelnice se formira tokom izvođenja slojeva, ili naknadno - usecanjem,
ili slablјenjem preseka bušotinama na odgovarajućem međusobnom rastojanju (takozvane “indukovane"
razdelnice).
Stepenasta nizvodna kontura brane od KSS-a često se upotreblјava kao brzotok takozvanog stepenastog
prepiva (sl. 8.104), kojim se efikasno rasipa energija prelivene vode, što doprinosi znatnom smanjenju dimenzija
umirujućeg bazena (U1P.9.5). Valјani beton (KSS) se takođe može koristiti pri sanaciji oštećeša umirujućih bazena.
Uz to, obloga od KSS-a pokazala se kao odlično sredstvo za oblaganje i “pojačavanje" otpornosti na prelivanje
krune i nizvodne kosine nasutih brana, za slučaj kada je potrebno obezbediti dodatni preliv (pomoćni evakuacioni
organ), zbog neodgovarajućeg kapaciteta glavnog evakuacionog organa (UP1.9.5).

U.4.2 Uzgon, injektiranje idreniranje temelјa

U delu U.1.2 je pokazano da se uzgon u temelјnoj spojnici može smanjiti vertikalnim zastorom na
uzvodnom licu i drenažom nizvodno od zastora. (Ređe se koriste horizontalni zastori uzvodno od brane za
produžetak puta provirne vode). Ako se brana temelјi u stenovitoj sredini, vertikalni zastor najčešće je u vidu
injekcione zavese, dok se kod brana fundiranih na aluvijonu obično koriste dijafragme ili priboji (videti poglavlјe
VII). Pored smanjenje uzgona, zastor obezbeđuje i vododrživost akumulacije u profilu brane.
Dubina injekcione zavese i raspored bušotina određuju se na osnovu geoloških istražnih radova (TJZVK
1987, Sgea§eg 1961). Ako se ne raspolaže terenskim podacima, može se za najniži nivo projektovanja usvojiti da
dubina zavese bude jednaka visini brane, a da se injekcione bušotine postave na rastojanju od 1.5 -gZ t. Injekcionu
zavesu, po pravilu, treba izvesti i u bokovima profila brane (sl. 5.15), da bi se smanjilo proviranje vode iz
akumulacije. Prilikom injektiranja u bušotine u steni se pod pritiskom utiskuje injekciona masa koja se sastoji od
cementa, vode, peska i, po potrebi, bentonita. Treba obezbediti da injekcione bugiotine deku ispucale slojeve u
temelјu, kako bi im predale što više injekcione mase, a ne da se masa gubi duž pukotina (sl. 5.43, Pećinar 1960).
Injekciona zavesa se obično

103
izvodi iz injekcione galerije (sl. 5.15), a može se raditi i sa površine terena, pre ili za vreme betoniranja brane. Ako
se injektira sa površine temelјa, mora se prethodno uraditi betonska ploča koja će onemogućiti da injekciona masa
izbija na površinu terena. Injekciona galerija se obično postavlјa na Zč-5t od uzvodnog liCa brane i najmanje 0.5 t
iznad temelјne spojnice, kako bi se izbeglo slabo mesto na smicanje. Dimenzije galerije (visina 2.5 č-3.5 t, širina
2č-3 t) trebalo bi da omoguće nesmetan rad (pri injektiranju).

Sl. 5.43 Postavlјanje injekcione galerije i injekcionih bušotina Prema nameni

injektiranje može biti:

1) Zaptivno - kojim se obrazuje injekciona zavesa, radi smanjenja proviranja kroz pregradni profil i
smanjenja filtracionog dela uzgona.
2) Konsolidaciono - radi povećanja nosivosti (čvrstoća na pritisak i na smicanje) sredine temelјa. Obično su
konsolidacione bušotine duboke do 5t (znatno pliće nego zaptivne) i raspoređuju se na površini dela
temelјne spojnice na kome treba popraviti nosivost. Za detalјe videti ŠVK (1987) i 1JZVK (1966).
3) Vezno (kontaktno) - radi povezivanja konstrukcije sa okolnom (stenovitom) sredinom, uz sprečavanje
ispiranja materijala na dodiru (kontaktu) brane i sredine. Vezno injektiranje treba obavezno primenjivati
kod svih hidrotehničkih objekata koji se vezuju za stenu (brane, tuneli, podzemne hale i slično, sl. 5.15).
Bušotine za vezno injektiranje su obično još pliće od konsolidacionih.
Stenoviti materijal često se drenira mrežom vertikalnih (ponekad i kosih) bušotina, ili sistemom podužnih
galerija, ili kombinacijom ova dva rešenja, kao što je objašnjeno u delu U.1.2 (sl. 5.11). Za prvu procenu mogu se
usvojiti bušotine prečnika 10č-20st, na rastojanju od Zč-5t, dubine od 1/4-*-1/2 visine brane (Sgea^eg 1961,
Pećinar 1960). Voda se iz bušotina uliva u drenažnu galeriju, odakle se gravitacijom ili pumpanjem odvodi van
tela brane, najčešće u nizvodno korito. Drenažna galerija može se koristiti i za osmatranje (i inspekciju), a često se
za potrebe drenaže koristi injekciona galerija. Površina poprečnog preseka drenažne galerije mora biti dovolјna da
omogući nesmetan pristup, ventilaciju i osvetlјenje (otvor ne bi trebalo da bude manji od 2 h 1.5 t). (Drenaža

104
umirujućih bazena je veoma osetlјiva, zbog fluktuacija pritiska u bazenu-videti deo UŠ.4.7L.)

U.4.3 Smanjenje uzgona u telu brane

Uzgon u telu brane smanjuje se, kao i kod temelјa, uzvodnim zaptivanjem, i dreniranjem. Zaptivanje
(smanjenje vodopropusnosti) se u telu gravitacione betonske brane može postići na više načina:
1) Ugrađivanje betona manje vodopropusnosti na uzvodnom delu preseka brane stvara povolјnu sliku
uzgona (sl. 5.14s).
2) Bitumenski premaz ili postavlјanje vodonepropusnih folija na uzvodnom licu daje sličan efekat.
3) Odgovarajućom negom betona se sprečava pojava prslina kroz koje voda dospeva u branu i stvara uzgon.
4) Zaptivanju pomaže i mutna voda, koja sa sobom donosi čestice lebdećeg nanosa kojima se popunjavaju
prsline u brani.
Zaptivne mere mogu biti nedovolјne, pa se ponekad vrši i dreniranje tela brane. Za drenažu se obično
koriste perforirane betonske cevi, postavlјene u vertikalne otvore u brani (sl. 5.44ć) i raspoređene tako da prihvate
što više provirne vode (sl. 5.44a). Prema kriterijumu ŠVK (1987), za smanjenje uzgona na 30% punog uzgona
(koeficijent diferencijalnog uzgona L=0.3), potrebno je perforirane cevi prečnika s1~ 10-g20st postaviti na
međusobnom rastojanju od /~3.0t, a na rastojanju t~0.05ćvk od uzvodnog lica brane. Treba predvideti mogućnost da
se cevi zamene ili pročiste, jer može doći do začeplјivanja usled kalcifikacije. Voda iz cevi se obično odvodi u
donju vodu horizontalnim galerijama u telu brane.
Sl. 5.44 Drenaža za smanjenje uzgona u telu brane

Дренажна цев

4
—Струјнице

■«—с!=10т20
т-0.05 ћвк ст
Т а) Детаљ у основи ћ)Попречни пресек

105
 U.4.4 Naponi u temelјnim spojnicama usled nejednakog sleganja
Kao što je objašnjeno u delu U.4.2, vertikalne dilatacione razdelnice omogućavaju samostalan rad svake
od lamela gravitacione betonske brane, pa se time omogućava i nejednako sleganje istih, čeme se isklјučuju naponi
i prsline koji bi mogli nastati zbog različitih geomehaničkih svojstava (modula deformabilnosti) stene, ili naglog
diskontinuiteta u obliku doline (sl. 5.45).

Sl. 5.45 Lamele gravitacione brane

U slučaju da se iz određenih razloga razdelnice moraju injektirati (tzv. gravitacione betonske brane sa
injektiranim razdelnicama), izostaje “sloboda" pomeranja lamela, pa brana radi (i računa se) kao jedinstvena
prostorna konstrukcija.

U.4.5 Priprema temelјa

Betonske gravitacione brane se, po pravilu, grade na stenovitoj podlozi. Samo niske betonske brane se
mogu fundirati na aluvijonu (šlјunkovitom i peskovitom tlu), a i tada sa velikom širinom temelјne spojnice i sa
obimnim i složenim antifiltracionim merama. Betonske brane se retko grade na glinovitom tlu, zbog male čvrstoće
i velikih deformacija.
Priprema temelјa je izuzetno značajan i osetlјiv zadatak pri izradi svake brane. Razmotriće se tri bitna
uslova kod pripreme temelјa prema Pećinaru (Pećinar,1960).
Prvi uslov je obezbediti maksimalnu čvrstoću na pritisak - “nosivost“ temelјa.

a) U stenovitoj sredini potrebno je ukloniti površinski sloj zemlјe, nanosa i drobine (raspadnute stene), da bi
se brana fundirala na čvrstoj steni. Ako je stena ispucala na većoj dubini, pa se uklanjanje drobine ne
isplati, temelј se ojačava konsolidaciotš injektiranjem.
ć) Kod fundiranja u nestenovitoj sredini - tlu, čvrstoća se daleko teže popravlјa. Opterećenje se može
išpovima preneti dublјe do nosivog sloja (pri tome se ponekad može koristiti i trenje između šipova i
okolne mase zbijenog tla), ali se ovakva rešenja retko primenjuju, i to samo kod nižih objekata. Pri radu sa
šipovima treba koristiti posebnu tehnologiju (Pećinar, 1960), jer naknadno sleganje tla na dodiru sa
temelјnom spojnicom brane (sl. 5.46) može da “otvori” put vodi, što dovodi do

106
 katastrofe zbog unutrašnje erozije temelјa (kontaktnog ispiranja). Obično se na “glavu“ šipa postavlјa
deformabilna metalna “kapa”, čija deformacija prati sleganje tla, pa brana ostaje u kontaktu sa temelјom.

Sl.5.46 Mogući put proviranja kod temelјa na šipovima

Drugi uslov je obezbediti maksimalnu otpornost protiv klizanja (smicanja).

Otpornost protiv klizanja može se postići na više načina:

1) Kod stenovitih temelјa površina se ostavi hrapavom i “nazupčenom” posle miniranja, što povećava
koeficijent trenja (miniranjem se skida drobina). Takođe, potrebno je da se sloj stene neposredno iznad
kote temelјa ukloni (minira) neposredno pred betoniranje, kako stena na kontaktu sa temelјnom
spojnicom brane ne bi bila oštećena usled atmosferskih i drugih uticaja.
2) Izradom uzvodnog zuba, ili dublјim fundiranjem uzvodnog dela temelјa (sl.5.29), čime se ravan klizanja
pomera na veću dubinu.
3) Smanjenjem uzgona.
4) Fundiranjem na šipovima kod nevezanog tla, što se kao što je napred rečeno, retko primenjuje.

Treći uslov je obezbediti filtracionu stabilnost temelјa. Neophodno je sprečiti unutrašnju eroziju
sredine temelјa. O ovom uslovu će se govoriti u poglavlјu VII, o nasutim branama.
JŠTERATURA:

Vgas, V., (1978), “Ođzošoz! ta4epja1a”, OgaZeutzka kpjj§a, VEOOKAO. -č

Građevinski kalendar (1981), Savez građevinskih inženjera i tehničara Jugoslavije.
Grišin, M.M., (1954), “Gidrotehničeskie Sooruženia”, Gosudarstvenoe Izdatelstvo Literaturi po Stroitelsvu i
Arhitekturi, MOSKVA.
LJb I.EZ.010, (1987), “Hidrotehnički beton. Uslovi za izradu i upotrebu”
Kuzmanović V., Savić Lj. i Milovanović B., (2003),“Primena valјanog betona u izgradnji brana - I deo“,
Vodoprivreda, Januar-Decembar.
Kuzmanović V., Savić Lj. i Milovanović B., (2003a), "Primena valјanog betona u izgradnji brana - II deo -
komponente i osobine valјanog betona", Vodoprivreda, Septembar-Decembar.
Kuzmanović V., Savić Lj. i Milovanović B., (2004), "Primena valјanog betona u izgradnji brana - P1 deo -
projektovanje brana od valјanog betona", Vodoprivreda, Septembar-Decembar.
Kuzmanović V., Savić Lj. i Milovanović B., (2005), "Primena valјanog betona u izgradnji brana - IV deo -
građenje, kontrola kvaliteta, ekonomski aspekti", Vodoprivreda, Januar-Jun.
Iouak, R., Mo11a1, A.1.V., 14a11ip, S. apb 14agauapap, K., (1996), “NubgaiNs bGgisGigez”, E&Š bROK.
Petrović, P.S., (2002), “Hidrotehničke konstrukcije”, P deo, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
BEOGRDC.
Petrović, P.S., (1992), “Hidrotehničke konstrukcije”, I deo, NAUKA, BEOGRAD.
Petrović, P.S., i Kuzmanović V.M., (2000), “Hidrotehničke konstrukcije”, Primeri primene VI (sa teorijom),
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, BEOGRAD.
Petrović, P.S., i Radojević D.D., (1997), ‘Hidrotehničke konstrukcije”, Primeri primene I, Građevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, BEOGRAD.
Pećinar, M., (1960), “Hidrotehničke konstrukcije - brane“, Izdanje udruženja studenata Građevinskog fakulteta,
BEOGRAD.
Koćegeop J.A., SazzMu, J.J, SćaisIiu, M.R., (1988), “NubgaiNs Ep§šeepp§”, Noi§ć1op MŠt Sotrapu.
btćć, B.S, (1995), “NubgaiNs bGgisGgigez”, 1Jšuegz11u o!bazka1sće\uap.
Tćotaz, N.N. (1976), “Tće Ep§teegaI§ o!Gag§e Oatz”, U/Peu, SŠsćezJeg.
1JbVK, (1987), ŠGGEO bTATEb OERAKTMNET OR TNE ŠTEK10K, VCKEAI OR KESBAMATKŽ, “Oez1§p
01 bta11 Oatz”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćpjsa! RićNsaNop.
GJbVK, (1966), ŠGGE13 bTATEb OERAKTMNET OR TNE ŠTEK10K, VCKEAI OR KESEAMAT10N,
“BezJep bGapsJagN N0.2”, SOISKETE BAMb.
NajsNp, O., (2002), “Mećatka Pš<3a, kpj1§a Ljd§a, GJuoDepje i NMgaiNki”, VEOOKAL.
Sgea§eg, \U.R aps! JizNp J.O.,(1955), “Nus1goe1es1ps NapLjook”, Joćp \UPeu apN bopz.
Sgea§eg, \U.R e! a1.,(1961), “Ep§teegjp§ Rog G)atz”, Joćp U/Neu aps! bopz.

108
 VI
LUČNE, KONTRAFORNE I OLAKŠANE
BRANE
U ovom poglavlјu navešće se osnovni pojmovi vezani za lučne, kontraforne i olakšane betonske brane.
Zainteresovani čitalac može naći više informacija u literaturi (Petrović 2005, Iouak 1996, I.8.A. Sogrv o^ Ep§šeegb
1994, Tćošab 1977, ŠVK. 1966, Sgea§eg 1961, Pećinar 1960).

VI. 1 LUČNE BRANE

Lučna brana koristi efekat povrišnskog nosača da opterećenja prenese na oslonce u padinama (stranama)
i u dnu rečne doline (sl. 6.1). Deo opterećenja se prenosi “konzolno” u dno doline (slično kao kod gravitacione
brane), a deo “lučno“ u padine. Na ovaj način su naponi u betonu bolјe raspoređeni nego kod gravitacione brane, pa
se dobija znatno manja zapremina konstrukcije.

(непреливни део)

Сл. 6.1 Лучна брана

109
 Da bi se ekonomično iskoristio efekat luka, potrebno je da odnos visine brane, Ivk, i dužine brane u kruni,
DvL, (sl. 6.2) bude veći od ćVk: = 1:10, a poželјno je da ovaj odnos ne
bude manji od 1:5. Za lučnu branu su neophodni stabilni oslbnci, tj. stena dobrih mehaničkih osobina, jer svako veće
pomeranje bokova vodi rušenju brane. Takođe, poželјno je da padine doline (bokovi brane) budu glatke, kako bi se
izbegle koncentracije napona koje se javlјaju na izbočinama i u udublјenjima. S obzirom da se lukovi projektuju
tako da u njima deluju samo pozitivni normalni naponi (tj. pritisci), lučne brane se, kao i gravitacione, po pravilu
grade od nearmiranog betona (mada u svetu postoji i manji broj lučnih brana od armiranog betona).

Sl. 6.2 Odnos visine lučne brane i dužine brane u kruni

Lučna brana je prostorni površinski nosač, koji se u cilјu jednostavnijeg proračuna može posmatrati kao
sistem lukova i konzola. Uzvodna strana luka naziva se ekstrados, a nizvodna strana intrados (sl. 6.3) dok se
konzola “tradicionalno“ opisuje uzvodnim i nizvodnim licem (kao i kod gravitacionih brana).

Сл. 6.3 Карактеристике лука

110
 Na slici 6.3 uočava se da je oslonac luka ukopan-usečen u odnosu na liniju neporemećene (zdrave) stene,
da bi luk imao potrebnu sigurnost protiv klizanja (“iškolјkavanja“). Sila koju luk prenosi na oslonac - oporac u
padini doline mora biti usmerena pod odgovarajućim - “sigurnim“ uglom ( r>40°, na sl. 6.3), kako bi pritisak mogao
u potpunosti da se prenese od mesta kontakta brane i oslonca dublјe kroz stenu u padini. (Smatra se da se pritisak
prenosi kroz stenu pod uglom od b»30° u odnosu na pravac tangente luka.) Stoga je uvek potrebno obraditi temelј
tako da se postigne želјeni ugao i da pri tome oslanjanje luka na stenu bude po mogućstvu radijalno - u pravcu
poluprečnika krivine luka.
Lučne brane mogu biti cilindrične (sl. 6.4) i kupolne (sl. 6.5). Cilindrične brane imaju jednostruku
krivinu (jednostruko su zakrivlјene), tako da u horizontalnim presecima (lukovima) postoji zakrivlјenost, dok su
vertikalni preseci - konzole uspravni na uzvodnom licu (sa uzvodne strane). Cilindrične brane imaju iste
poluprečnike uzvodnih lukova po celoj visini brane (sl. 6.4), dok se unutrašnji poluprečnici menjaju zavisno od
visine preseka (poluprečnik raste sa visinom preseka). Ovakve brane su jednostavne za izvođenje i projektovanje,
ali ne koriste sve mogućnosti površinskog nosača - konzolno delovanje im je slabo, pa im je zato zapremina veća od
brana koje su dvostruko zakrivlјene - tzv. kupolne brane. Stoga se cilindrične brane retko koriste u savremenoj
praksi, i to uglavnom kod uzanih dolina (klisura) sa tzv. “TJ“ profilom - tj., sa približno vertikalnim padinama, gde
je povolјno da lukovi budu približno istog poluprečnika po celoj visini brane.
Pored krivine u horizontalnom preseku, kupolne brane (sl. 6.5) su zakrivlјene i u vertikalnoj ravni, to jest,
zakrivlјena je i konzola (i na uzvodnom i na nizvodnom lipu). Prema veoma uprošćenoj analizi, zasnovanoj na

Основа
О
централну конзолу
Сл. 6.4 Цилиндрична лучна брана
primeni “kotlovske" formule, može se pokazati da bi optimalni centralni ugao spolјašnjeg luka (ekstradosa) po celoj
visini brane, trebalo da bude 2a~133°. Međutim, zbog uslova pri oslanjanju lukova (koji su prethodno obrazloženi),
obično nije moguće postići centralni ugao veći od ~11SI1200 (1J.8.A. Sogrz oT

111
Ep§teegb 1994,1J8VK 1966). Nije čak povolјno ni održavati istu vrednost centralnog ugla po celoj visini brane, jer
bi to dovelo do nepoželјnog kontra-nagiba konzola brane u višim delovima blizu oslonaca (krajevi brane bi bili
nagnugi ka nizvodnoj strani, što, pri nižim nivoima u akumulaciji izaziva nepovolјno opterećenje, a stvara probleme
i pri izgradnji brane). Zato se i centralni ugao i poluprečnici ekstradosa i intradosa kupolnih brana menjaju po visini
brane (naravno, prateći glatku krivu liniju, sl. 6.5).
Kada je presek doline nesimetričan, često se moraju levi i desni deo luka projektovati sa različitim
poluprečnicima i sa dve ili tri linija centara, što dodatno usložnjava oblik, a time i projektovanje i izvođenje brane.
Izrazito asimetrični profili nisu povolјni za lučne brane, jer se usled koncentracija napona dobijaju deblјe, odnosno
skuplјe konstrukcije. Ako je moguće (tehnički i ekonomski isplativo), boљe je branu postaviti na neki drugi profil,
ili većim iskopom i/ili izgradnjom betonskih oslonaca na padini učiniti profil što više simetričnim.
Projektovanje lučne brane je složen postupak, koji se sastoji u postavљanju - “uklapanju" brane (sa
pratećim objektima) u teren. Postavљanje lučne brane je zahtevniji posao nego postavљanje nasute ili gravitacione
brane, s obzirom na složenu geometriju koju nameću krivine lukova i konzola sa svojim poluprečnicima, centralnim
uglovima i centrima krivina. Sve ovo treba da se međusobno uskladi u celinu sa glatkim konturama i “usadi“ na
topografsku podlogu, vodeći računa i o debљini raspadnutog površinskog sloja - drobine, koji se uklanja pre
fundiranja brane. Uporedo sa ukalapanjem u teren, računa se naponsko stanje, koje treba da pokaže koji delovi
brane su previše, a koji premalo iskorišćeni, pa se prema tome određeni lukovi tanje ili podebљavaju, pri čemu se
menjaju i poluprečnici krivina i centralni uglovi lukova. U iterativnom postupku projektovanja položaja i oblika
brane i proračuna, dolazi se do rešenja kojim se optgšalno korisite konstruktivne mogućnosti koje pruža
razmatrani profil - dobija se oblik brane za koji su naponi u prihvatlјivim granicama za sve kombinacije opterećenja,
uz minimalnu zapreminu brane.
U početnim fazama projektovanja (generalni projekat i prva faza idejnog projekta), može se primeniti
“iskustvena metoda“ za preliminarnu procenu dimenzija i oblika, kao i za uklapanje u teren lučne brane sa jednom
linijom centara (1J.Z.A. Sogrz o:GEp§teeg5 1994 i TJ8VK-VO§§5 1977). Ova metoda može da posluži i kao
početna “iteracija" pri konačnom oblikovanju i dimenzionisanju brane. Prvo se za razmatranu visinu brane, ćVk, sa
topografske podloge pregradnog mesta (sl. 6.5) odrede širina doline na koti krune brane, i širina ć2 na koti kojoj
odgovara 15 % visine brane (0.15 ćvk). Na osnovu ove tri “osnovne“ veličine (1\, ć2 i ćvv), statističkom analizom
velikog broja izvedenih brana, razvijene su iskustvene jednačine za procenu deblјine i oblika centralne konzole
(najviše konzole, koja se obično oslanja u dno rečnog toka).
Deblјina centralne konzole računa se u kruni, 1K, u temelјu (osnovi), 1T, i u preseku na visini od 0.45 ćV[(
iznad temelјa, /0.4z:
(6.1a); 1k =<dt(ć v k +\ 2C),

112
 I

И Л Лвл
(6-1 ћ): 0.0012 Им Ц I, пвк ')122 Ј

(6.1 с): /045 =0.95/г. 122

Сл. 6.5 Геометријски елементи куполне лучне бране

113
 Osa brane je ovde definisana kao cilindrična površ, koja prolazi po luku na uzvodnom licu - ekstradosu
duž krune brane (sl. 6.5). Položaj uzvodne i nizvodne ivice (lica) konzole, u odnosu na osu brane određuje se kao:
(6.2a); Šk~- = 0.0 I AN k 1k ,

(6.2ć): A1JT = = 0.671t I A77g = 0.331t,

4j.
(6.2s): AS/O.45 i AMOA5=O,
II
o
dok se kao iskustvena vrednost za poluprečnik luka na kruni preporučuje:

(6.3) : K0 = 0.6 C .
Prilikom projektovanja, na situaciji se prvo ucrta luk u kruni, a zatim se određuju lukovi na nižim kotama.
Potrebno je odrediti vrednost poluprečnika, centralnog ugla i položaj centra za svaki od lukova, tako da luk dodiruje
dolinu u tačkama oslonaca na odgovarajućim izohipsama, kao i da prolazi kroz tačku centralne konzole (na
razmatranoj koti). Na kraju se crtaju linije popluprečnika, centralnih uglova i centara za ekstrados (uzvodno lice) i
intrados (nizvodno lice), pa se sve dimenzije i oblici dodatno doteruju, kako bi se dobile glatke linije. Svaka
nepravilnost - skokovitost u konturi brane izaziva i skokovitost u naponskom stanju (koncentracije napona), pa je
treba “izgladiti". Detalјan opis celog postupka dat je u literaturi (HJ.b.A. Sogrz oGEgcrpeegz 1994 i HJbVK Vo§§z
1977).
Treba primetiti da su na osloncima veće koncentracije napona, nego u “slobodnim" delovima luka, pa je
zato često potrebno i povećati deblјinu luka u zoni oslonaca. Moguće je i rešenje kod koga su lukovi na višim
kotama, koji su manje opterećeni, konstantne deblјine, dok se lukovi na nižim kotama (koji su više opterećeni) šire
u zoni oslonaca (HJ8VK 1966).
***
Ispravan proračun lučnih brana omogućava da se dobije sigurna i ekonomična konstrukcija. Zato je,
uporedo sa oblikovanjem brane, neophodno proveriti da li naponi i pomeranja (koji proističu iz razmatranog oblika
brane), zadovolјavaju uslove nosivosti i stabilnosti konstrukcije. Ista opterećenja koja deluju na gravitacionu branu,
deluju i na lučnu branu (hidrostatička, hidrodinamička, nanos, led, zemlјotres i sl.), samo se drugačije prenose kroz
objekat do oslonaca. Uz to, ovde je izraženiji uticaj od temperature na naponsko stanje nego kod gravitacionih brana
(naponi usled temperaturnih uticaja dodaju se na napone od “spolјnog“ opterećenja), a znatno manje je izražen
uticaj uzgona. Za proračun naponsko- deformacijskog stanja, u novije vreme se primenjuje metoda konačnih
elemenata. Za početne faze projektovanja mogu se koristiti i neke od približnih metoda, kao što su, metoda jedne
konzole i više lukova, ili metoda više konzola i više lukova (Petrović i Kuzmanović 2000, Ztćć 1995). Kod ovih
metoda se pretpostavlјa da od opterećenja deluje samo hidrostatički pritisak, što je u nekim slučajevima sasvim
prihvatlјivo uprošćenje. Jedan deo opterećenja prihvata luk, a drugi deo konzola (konzola, po pravilu, “nosi“ više
opterećenja u donjim delovima brane - bliže temelјu, dok lukovi prihvataju više opterećenja u gornjim delovima,
bliže kruni). Prvi uslov iz koga se računaju naponi i pomeranja je da zbir opterećenja
114
(pritiska) koje prima konzola i opterećenja koje prima luk u zajedničkoj (presečnoj) tački razmatranog luka i
konzole bude jednak hidrostatičkom pritisku u toj tački. Na osnovu jednakosti radijalnog pomeranja luka i konzole
u zajedničkoj tački, dolazi se do drugog uslova, koji, zajedno sa prvim, omogućava da se obrazuje sistem jednačina
za rešavanje problema. Zanimlјivo je napomenuti da su mnoge lučne brane u prvoj polovini prošlog veka računate
primenom jednostavne kotlovske formule, uz korekcioni faktor, definisan preko teorije elastičnosti (Ztćć 1995,
Pećinar 1960). Kod lučnih brana se, umesto provere sigurnosti protiv klizanja, radi mnogo složeniji proračun
koeficijenta sigurnosti protiv “iškolјkavanja", gde se razmatra smicanje po složenim kliznim površinama u
padinama doline u zoni oporaca lukova (Petrović 2002).
Kao i u slučaju gravitacione brane, i kod lučne brane se mora voditi računa o termičkom širenju pri
vezivanju betona, pa se betonira sa prekidima, da bi se omogućilo rasipanje toplote sveže izbetoniranog bloka, bez
pojave prslina. Vertikalne razdelnice (spojnice) između lamela ostavlјaju se nezapunjene sve do potpunog
očvršćavanja betona. Za razliku od gravitacionih betonskih brana, lamele lučnih brana mora/> da prenesu
opterećenje s jedne na drugu i time postignu lučno dejstvo, pa se razdelnice zatvaraju-injektiraju cementnim
malterom. Zalivanje razdelnica se, po pravilu, vrši u vreme niskih temperatura, kada se beton u lamelama skupi što
je moguće više, tako da naknadno širenje, kada se temperatura povisi, može da izazove samo napone pritiska (neka
vrsta termičkog prednaprezanja). (Uvek se teži da se kod nearmiranih konstrukcija izbegne zatezanje i nastanak
prslina.)
Posebnu pažnju treba posvetiti obradi temelјa. Odgovarajućim oblikom i dubinom iskopa treba
obezbediti da se brana pravilno osloni na zdravu stenu i to pod odgovarajućim uglom (sl. 6.3). Kod lučnih brana,
gotovo uvek se vrši konsolidaciono injektiranje temelјa, radi povećanja čvrstoće i radi popunjavanja prslina, čime se
postižu manje deformacije i onemogućava ispiranje materijala. Kod izvođenja i održavanja lučnih brana,
neophodno je postići i održati zahtevani kvaliteta betona, s obzirom da je beton u lučnoj brani mnogo više
“angažovan" (iskorišćen), nego kod gravitacionih brana.
***
Lučne brane su najmanje osetlјive na prelivanje, pa se kod njih evakuacioni organi dimenzionišu na manji
proticaj nego kod drugih tipova brana (obično se dimenzionišu na 1000-godišnju veliku vodu). Ipak, treba voditi
računa da lučne brane nisu najprikladnije za evakuaciju velikih voda. Na delu brane iznad prelivne ivice (sl. 6.1 i
6.2) luk je prekinut, pa taj deo konstrukcije “radi“ kao gravitaciona brana. Ovo znači da visina prelivnog mlaza ne
sme biti velika, ako se želi ekonomična konstrukcija, pa se kod vitkih lučnih brana izbegavaju prelivi sa ustavama.
Ponekad je nemoguće postići evakuaciju računskog proticaja na lučnoj brani (pregradni profil može biti previše
uzan, a prelivni mlaz zbog navedenih konstruktivnih uslova mora da bude ograničene visine), pa se u tom slučaju
mora razmotriti rešenje sa bočnim ili šahtnim prelivom (XIII), ili sa gravitacionim tipom brane. O evakuacionim
organima lučnih brana govoriće se opširnije u poglavlјu XIII.

115
 Kroz telo lučne brane često se postavlјaju “otvori“, kao što su galerije (injekcione, drenažne, pristupne),
cevovodi dovoda za korisnike, cevi temelјnog ispusta (sl. 11.136) i ispusta za garantovani ekološki proticaj (biološki
minimum). Položaj i veličina otvora ne sme da izazove nepovolјno naponsko stanje u brani. \
***
Za lučnu branu je potrebno oko pet puta manje betona u odnosu na gravitacionu branu iste visine, pa je jasno
da je uuzanim dolinama sa idobrom“ (čvrstom i neispucalom) stenomu osloncima, lučna brana bolјe rešenje. Šta
više, lučna brana je za uzane doline čvrstih padina često najekonomičnije rešenje (i kada se poredi sa ostalim tipovima
brana), premda treba napomenuti da složeni oblik kupole može značajno povećati troškove pri betoniranju, a posebno
mnogo može da košta stabilizacija (ili sanacija) bokova doline, ukoliko se za tim ukaže potreba.

U1.2 KONTRAFORNE I OLAKŠANE BRANE

Pored sopstvene težine, Sv, kod olakšanih (sl. 6.6) i kontrafornih brana (sl. 6.7), klizanju i preturanju se
suprotstavlјa i vertikalna komponenta hidrostatičke sile - težina vode iznad zakošenog uzvodnog lica, Uki (videti
diskusiju o tipu preseka gravitacionih betonskih brana i sl. 5.36). Zbog te zajedničke osobine se ova dva tipa brana
ponekad svrstavaju u istu grupu.

Kako i sam naziv govori, iz tela olakšane brane je “izostavlјena“ znatna količina materijala (sl. 6.6)29. I
kontraforna brana se može zamisliti kao “olakšana”. Od masivne gravitacione brane ostali su kontrafori - zidni nosači
i armirano betonske ploče uzvodnog lica (sl. 6.7), čime je ukupna masa brane znatno smanjena (u proseku oko tri puta
u odnosu na odgovarajuću gravitacionu branu). Ponekad i kontrafori mogu biti šuplјi (sl. 6.10).
Veliku prednost olakšanih brana u odnosu na gravitacione predstavlјaju manji naponi u temelјu, jer je
smanjeno opterećenje, a povećana širina temelјne spojnice. Kod kontrafornih brana objekat se može fundirati na
temelјima kontrafora, čime se bitno smanjuje površina opterećena uzgonom, ali se zato povećavaju naponi u
temelјnoj spojnici.

29
Свака већа брана има у себи галерије и шахтове, али су то релативно мали отвори у односу на запремину целе бране.

116
 Pored navedenih dobrih strana, olakšane i kontraforne brane imaju i dosta nedostataka:

1) Iako je ukupna masa betona znatno manja nego za klasičnu gravitacionu branu, radovi po kubiku betona su
skuplјi, jer je potrebna složena oplata (i armiranje kod kontrafornih brana), što uslovlјava veće troškove, kao i
brojniju i kvalifikovaniju radnu snagu.
2) Brane sa arimirano betonskim platnima su osetlјivije i kraćeg veka od gravitacionih brana, s obzirom na tip
konstrukcije i opasnost od korozije armature.

Сл. 6.8 Вишелучна брана

117
 Kod višelučnih brana (sl. 6.8), umesto armirano - betonskog platna između kontrafora se postavlјaju
svodovi, što značajno smanjuje količinu armature, ali povećava složenost izgradnje. \
Masivne kontraforne brane, kod kojih je uzvodno lice obrazovano od zadeblјanja samih kontrafora (tzv.
“glave” kontrafora, sl. 6.9) lišene su zatežućih napona (na uzvodnom licu), pa se “glave” grade od nearmiranog
betona (što je značajna prednost u odnosu brane sa ravnim zastorom, sl. 6.7), ali se na ovaj način povećava težina
brane. Težina se može smanjiti “ošuplјavanjem" kontrafora (tzv., Marčelo tip brane, sl. 6.10), čime se, s druge
strane, dodatno usložnjava izvođenje radova na betoniranju.

Uzvodno lice

Sl. 6.9 Osnova kontraforne brane sa pojačanom uzvodnom glavom

Kontrafornim branama potrebna su podužna ukruĆenja između kontrafora (sl. 6.7 i 6.8), da bi se
obezbedile od opterećenja u podužnom pravcu (seizmičke sile, na pr.).

Sl. 6.10 Osnova kontraforne brane sa ošuplјenim kontraforima - Marčelo tipa

 JŽTERATURA:

Iouak, R. e[ ak, (1996), “NusJgaiNs bćisŠgez”, E&EI bROI.

Petrović, P.S., (2005), “Hidrotehničke konstrukcije”, Treći deo - Brane, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
BEOGRAD.
Petrović, P.S. i Kuzmanović, V.M., (2000), “Hidrotehničke konstrukcije, primeri primene VI (sa teorijom)”, Građevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, BEOGRAD.
Pećinar, M., (1960), “Hidrotehničke konstrukcije - brane“, Izdanje udruženja studenata Građevinskog fakulteta, BEOGRAD.
btćć, B.S, (1995), “NusćaiNs bćisćngez”, 11tuegz1(u oG bazkaŠćešap.
Tćotaz, N.N. (1976), “Tće Ep§1peepp§ oR Eag§e Patz”, \UPeu, S1psćez1eg.
1JbV11-Vo§§5, N.E., (1977), 1JMGGEO bTATEb OERAKTMKET OR TNE MGEMOK, VCKEAP OG KESEAMATGOM,
“OiMe Gog RgeNttagu E)ez1§p oG Agsć Natz”, Ep§teepp§ Mopo§garć N0.36.
IbVK, (1966), CMTEO bTATEb VERAKTMćŠT OG TNE MTEMOK, VCKEAI OR KESEAMAT10N, “Sopsge1e Oatz
SNARTEK 1, Agsć Natz”, OezJ§p z1apćags1 N0.2.
1J.b.A. Sogrz oG Ep§teegz, (1994), “Agsć Oat OezJ§p”, Ep§ 1peepp§ Mapia1 EM 1110-2-2201.
Sgea§eg, \\.R e! a1.,(1961), “Ep§jpeegt§ Rog Batz”, Joćp \\N1eu aps! bopz.

119
I
I
!
;
 VII
NASUTE BRANE
Nasute brane, predstavlјaju najrasprostranjeniji tip brana. Grade se kontrolisatt nasipanjem i zbijanjem
lokalno dostupnog materijala, a spolјnim silama se odupiru sopstvenom težinom. Nasute brane mogu se shvatititi
kao visoki nasipi koji su stalno u dodiru sa akumulisanom vodom, sa svim dopunskim konstruktivnim
osobenostima koje visina i stalni dodir sa vodom nameću.
Prednosti i mane nasutih brana naznačene su u poglavlјu IV. Velika prednost nasutih brana u odnosu na
betonske je što se grade od lokalno dostupnih materijala, uz potpuno mehanizovano ugrađivanje, pa su troškovi
po jedinici zapremine brane znatno niži u odnosu na betonske brane. S druge strane, zapremina nasute brane je veća
od zapremine alternativne betonske brane. (Zapremina zemlјane brane je 6^8 puta veća, a kamene 4-g5 puta veća
od zapremine odgovarajuće gravitacione betonske brane.) Druga prednost je što nasute brane prenose opterećenje
na tlo preko znatno veće povrišne nego betonske, čime se značajno smanjuju naponi u tlu. Uz to, nasute brane
su i manje osetlјive na sleganje temelјa od betonskih brana. Zato su nasute brane često jedino rešenje za slabo
nosivo i stišlјivo tlo u temelјu.

Najveća mana nasutih brana je velika osetlјivost na eroziju usled delovanja vode.

Osnovna podela nasutih brana je na:

1) Zemlјane brane i
2) Brane od kamena (kamenog nabačaja).
Nasute brane su se najviše gradile, ali i najčešće rušile. Tri najčešća uzroka rušenja su:
1) Prelivanje, praćeno spolјašnjom erozijom nizvodne kosine i krune nasipa.
2) Ispiranje materijala tela (nasipa) i/ili temelјa-unutrašnja erozija, koja u
konačnom stadijumu obrazuje veliki otvor (tzv., “proboj” ili “prodor") kroz telo,

121
 odnosno temel. konstrukcije. Ispiranje se najčešće javlјa duž takozvanih “privžegovanih“ puteva
proviranja, koji se obično obrazuju na kontaktu nasipa i betonske konstrukcije ili temelјa, ili kroz
poprečne pukotine koje se otvaraju usled nejadnakog sleganja pojedinih delova nasipa. \
3) Klizanje nizvodne kosine30, koje najčešće nastaje zbog visokog pornog pritiska u nasipu ili temelјu (do
čega može doći usled nepredviđenog proviranja, ili ugrađivanja materijala nasipa pri vlažnosti koja je
veća od optimalne), a ponekad i zbog seizmičkog udara. ^
Pri projektovanju, izgradnji i održavanju nasutih brana moraju se primeniti sve raspoložive mere i
postupci za otklanjanje navedenih uzroka.

VII. 1 PRELIVANјE I POVRŠINSKA EROZIJA

Nikakve mere ni pravila ne pomažu u slučaju da se brana prelije. Ukoliko je prelivanje dovolјno
dugotrajno, nastaje erozija krune i kosina i rušenje brane je neminovno 31. Jedina delotvorna mera je da se prelivanje
spreči, a to se postiže:
1) Ispravnom procenom merodavnog talasa velike vode- talasa od koga se objekat brani i prema kome se
dimenzionišu evakuacioni organi.
2) Pravilnim izborom, dimenzionisanjem i oblikovanjem, izradom, upravlјanjem i održavanjem
evakuacionih organa.
O izboru merodavnog talasa, i dimenzionisanju evakuacionih organa govoriće se u narednom poglavlјu.
Ovde se navode najvažnije postavke:
1) Ako je područje nizvodno od visoke nasute brane naselјeno, obavezno treba dimenzionisati evakuacione
organe na maksimalnu veliku vodu (RMR32). Ako je nizvodno područje nenaselјeno, pa talas izazvan
rušenjem brane ne može da ugrozi lјudske živote, obično se za merodavan talas usvaja 10000-godišnja
velika voda, ili čak 1000-godišnja voda, ako je to ekonomski opravdano. U svakom slučaju je korisno da
se između maksimalnog nivoa vode i krune brane ostavi dovolјno veliki zazor (“1geećoags1”) i da se na
kruni podigne visok valobran (slično kao kod betonskih gravitacionih brana).
2) Zbog mogućnosti havarije ustava i uređaja za rukovanje ustavama, dosta projektanata izbegava
prelive sa ustavama (kontrolisane prelive) kod nasutih brana i opredelјuje se za slobodne prelive (bez
ustava). Ako se ustave koriste, moraju imati više alternativnih pogona i rezervna prelivna polјa, premda ni
to ne garantuje da će evakuacioni objekat uvek biti u operativnom stanju. Projektovanje dubinskih ispusta

30
Клизање узводне косине ствара озбиљно оштећење, али обично не доводи до рушења, с обзиром
да, по правилу настаје при пражњењу акумулције, па нема воде која би изазвала рушење целог насипа.
31
Изузимају се бране чија је круна и низводна косина (накнадно) обложена бетонском заштитом, са
умирујућим базеном на низводном крају (сл. 8.104).
Ј
РМР је уобичајена скраћеница према енглеском називу РгоћаМе Махјтит Р1оос1.
122
 za evakuaciju velikih voda je izuzetno rizično rešenje i kod visokih nasutih brana se ne preporučuje ni pod
kojim uslovima.
3) Dodatni kapacitet za evakuaciju velikih voda može se postići i pomoćnim - emergencionim prelivom
(“&ze-r1i§e”), kao što je objašnjeno u U1P.9.4, kao i oblaganjem (dela) krune i nizvodne kosine
betonskom zaštitom (UŠ.9.5).
Najveći broj rušenja visokih nasutih brana usled prelivanja dogodio se u prvoj polovini 20-og veka, dok je
broj havarija usled prelivanja znatno opao u bliskoj prošlosti, s obzirom na sve bolјe poznavanje hidrologije, kao i
na pridržavanje gore navedenih pravila.

U11.2 UNUTRAŠNјA EROZIJA

Najčešći uzrok rušenja ili oštećenja “savremenih“ nasutih brana je unutrašnja erozija. Unutrašnja erozija
je posebno opasna kod zemlјanih brana. Erozija nastaje odnogienjem čestica nekoherentnog (nevezanog)
materijala koje ne mogu da se odupru hidrodinamičkoj sili provirne vode1. Ispiranjem se obrazuju otvori -
“prolazi" kroz telo ili temelј brane. (Ovi “prolazi" mogu nastati i usled pukotina u nasipu.) Prolazi se vremenom
proširuju, dok konačno ne dođe do “proboja" vode i rušenja (dela) konstrukcije. Unutrašnja erozija obično se deli
na:
1) Ispiranje (sufoziju) i
2) Podizanje (fluidizaciju).

UP.2.1 Ispiranje - sufozija

Provirna voda odnosi (iz nasipa ili temelјa brane) čestice tla koje nemaju oslonua iza sebe, a svojom
težinom se ne mogu odupreti sili toka. Ova pojava se naziva ispiranje - sufozija. Može biti isprana čestica na
nizvodnoj kosini, iza koje nema čestica da je podupru (čestice A, V, i S na sl.7.1), ili čestica iz unutrašnjosti nasipa
ili temelјa (čestica B), koja je suviše sitna da bi je okolne krupnije čestice mogle zadržati (tj., može da se kreće kroz
prostor - pore između susednih čestica). Ovaj drugi vid ispiranja se redovno javlјa na direktnom kontaktu
sitnozrnog i krupnozrnog materijala (naravno, ukoliko je smer filtracije ka krupnozrnom sloju).
Ispiranje jedne frakcije čestica iz brane ili temelјa ne mora uvek da bude opasno. Sitnije čestice mogu biti
isprane iz heterogene mešavine bez narušavanja stabilnosti objekta, ako preostale čestice nisu ugrožene
rezultujućim povećanjem brzine proviranja vode i ako su održale poduprt sistem (tj., ako čestice naležu jedne na
drugu). U ovakvom slučaju, prvobitno mutna provirna voda će se izbistriti kad sve sitne čestice budu isprane.
Naprotiv, povećanje mutnoće i provirnog proticaja, znači da je erozija dobila na intenzitetu (da se ispira sve veći
broj čestica), pa će, ako se nešto ne preduzme, doći do potpunog ispiranja tla, i rušenja objekta.
_ ___________________ \ _____
1
Unutrašnja erozija može nastati i kod vezanog materijala ako postoji mogućnost da kohezione sile oslabe, usled
disperzivnosti.

123
 Sl. 7.1 Sufozija kroz nasip brane

Na slici 7.2 je prikazan “kritični" odnos prečnika čestica (zrna) pri kome može da nastane sufozija u
heterogenom tlu. Pretpostavlјeno je da su čestice sferičnog oblika, pa sitnija čestica prečnika s!=2g može da se
osloni na susedne krupnije čestice prečnika 0 = 2K samo ako je 0<6A5s1. U protivnom će sitnija čestica biti
isprana (naravno, ukoliko je hidrodinamička sila dovolјno velika da je pokrene). Navedena “procena" je
orijentaciona, s obzirom da u realnom tlu čestice (zrna) nisu sferične, pa je i pomenuti odnos drugačiji i u mnogome
zavisi, kako od oblika, tako i od položaja (orijentacije) zrna u odnosu na pravac proviranja (filtracije).
Sl. 7.2 Ispiranje sferičnih čestica

Da bi došlo do pomeranja čestice unutar razmatranog tla, hidrodinamička sila koja deluje na česticu mora

biti sposobna da je pomeri i ponese. Hidrodinamička sila srazmerna je filtracionoj brzini, i 33 , a ova (prema
Darsijevom zakonu) zavisi od gradijenta filtracije, / i koeficijenta filtracije (koeficijenta vodopropusnosti), K.
Gradijent filtracije, I, predstavlјa pad (nagib) pijezometarske linije duž provirnog puta, a u praksi se često
aproksimira količnikom pijezometarske razlike, /?= ..................... AP, i dužine provirnog puta, / = A /, na
kome se razlika ć ostvari (sl. 7.4):
с А/ I
(7.1): и=КI=К К
V
(Znak “- “ ispred izvoda označava da pijezometarski nivo, P (/), opada u smeru tečenja).

33
Филтрациона брзина, и, у једначини 7.1 је фикгивна брзина. Стварна брзина је У=и/р, где је “р"
порозност. За порозностр » 0.2, стварна брзина провирне воде у порама је око пет пута већа од фиктивне
филтрационе брзине, Г« 5 и.

124
 Prema jednačini 7.1, opasnost da čestica određene krupnoće bude isprana raste sa povećanjem gradijenta,
/, i sa porastom koeficijenta filtracije, K. Gradijent pri kome dolazi do sufozije razmatranog tla naziva se kritični
gradijent filtracije na sufoziju, /L7,l. Kritični gradijent zavisi od osobina tla i određuje se laboratorijski, a
orijentacione vrednosti (kao i orijentacione vrednosti koeficijenta filtracije) prema američkom istraživaču Lejnu,
date su utabeli7.1 (GJouak 1996, Pećinar 1960).
Materijal 1kk=k!E K (t / z)
Prašina i sitan pesak 1 /8.5 10‘MO*4
Srednji pesak 1 /6.0 10"2-G-10~3
Srednji šlјunak 1 /3.5 10^-IO'2
Šlјunak sa oblucima 1 /2.5 > 10“'

00
Meka glina 1 /3.0

O
Tvrda glina 1 /2.0 < 10“8

Tab. 7.1 Orijentacione vrednosti kritičnog gradijenta filtracije

na ispiranje (sufoziju) i koeficijenta filtracije

Da bi se izbegla sufozija, neophodno je da vrednost ostvarenog (stvarnog) gradnjenta filtracije bude

manja od kritične vrednosti, u svim uslovima eksploatacije i izgradnje (/</*:/)- Uz to, na sličan način kao i kod
procene stabilnosti betonskih brana, i ovde se uvodi dodatna sigurnost, koja se izražava preko zahtevanog
koeficijenta sigurnosti, K^tt (pa je, I < K/ / Kk<tt). O merama za smanjenje gradijenta proviranja, I, biće reči kasnije,
u delu UP.6.

Opasnost od sufozije određenog tla opada sa povećanjem zbijenosti (smanjenjem poroznosti), jer se
smanjuju otvori kroz koje mogu da se provuku sitnije čestice. Uz to, sitniji otvori stvaraju veće gubitke energije, što
smanjuje brzinu, a time i hidrodinamičku silu filtracionog toka 34.

Zbijanje, po pravilu, nije dovolјno, pa se ugroženi materijal nasipa redovno štiti filtrima. Filtar služi da
onemogući ispiranje sitnih čestica kroz pore između krupnih čestica u susednoj zoni-sloju. Filtar čine slojevi
različite krupnoće zrna. Krupnoća zrna raste idući u smeru toka vode, tako da materijal iz prethodnog (uzvodnog)
sloja ne može biti ispran kroz naredni (nizvodni). Najuzvodniji sloj filtra (od najsitnijeg zrna) obezbeđuje
neposrednu potporu za materijal koji se štiti (sl. 7.3), sledeći sloj štiti prethodni i tako redom do filtraciono stabilnog
sloja, gde je ugrađen materijal kome krupnoća obezbeđuje stabilnost (za razmatrane uslove tečenja /= ć I <1K/ /
Kk<tt). (O filtrima će se govoriti više u delu UP.6.1.)

34
Ако се пореде два тла истог састава, али различите збијености, разумно је очекивати да ће критични
градијент бити већи код збијенијег тла, док ће, наравно, коефицијент филтрације бити мањи.

125
 Слој 1 Слој 2 Слој 3 Материјал отпоран
Материјал с1,=6с1
кој с1,=6с1, а3=бс1 на ерозију
штити, .
пречника

Сл. 7.3 Принцип филтарске заштите

U11.2.2 Fluidizacija - podizanje

Fluidizacija (podizanje, “klјučanje”, “tečenje”) tla nastaje kada hidrodinamička sila vode koja se kreće
naviše postane veća od težine tla (odnosno, kada efektivni napon u tlu postane jednak nuli). Tlo u potpunosti gubi
nosivost - dolazi do razdvajanja čestica tla.

Sl. 7.4 Fluidizacija tla

Uslovi za nastanak fluidizacije mogu se sagledati sa slike 7.4. Na slici 7.4a je eksperimentalna aparatura za
procenu kritičnog gradijenta filtracije na fluidizaciju, 1šR, dok slika 7.4ć prikazuje fluidizaciju tla nizvodno od
priboja. Deblјina uzorka, /, (sl. 7.4a), odnosno dubina priboja (/, na sl. 7.4ć) predstavlјa filtracioni put vode kroz tlo
između preseka “1” i “2” (1=1,, iz jednačine 7.1). Pijezometarska razlika, /?, između ovih preseka omogućava vodi
da savlada otpor tečenju duž filtracionog puta, /, a ujedno stvara i hidrodinamičku silu koja će, ako postane dovolјno
velika, pokrenuti - podići čestice tla. Vrednost pijezometarske razlike pri kojoj počinje fluidizacija je kritična
razlika, ć = ćKk, a odgovarajuća vrednost hidrauličkog gradijenta je kritični gradijent na fluidizaciju, 1K/.
Kritična pijezometarska razlika i kritični gradijent na fluidizaciju se određuju iz uslova ravnoteže sila koje
deluju na masu tla i vode unutar zapremine između preseka “1” i “2” u trenutku podizanja tla (ć = ćkk). Kada
hidrodinamička sila pokrene čestice tla, ove više neće nalegati na rešetku na koju je uzorak (bio) oslonjen (sl. 7.4a),
pa će izostati

126
reakcija kojom rešetka deluje na uzorak. Zato će pri fluidizaciji, na masu uzorka između preseka “1” i “2” delovati
samo sila težine uzorka i sile pritiska vode:
(7.2) : A uuNј+A u2 1 = A uu{kkv. +N2+đ, odakleje:
(7.3) : (u2 - u2) I = uu kkn,
gde je: u2 = zapreminska težina tla u zasićenom stanju, a A = površina poprečnog preseka kroz koji provire voda.
Prema jed. (7.3), fluidizacija (podizanje čestica tla) nastaje ako je:

(7.4) : n>Nkk=1^1J1?,
Ug
odnosno, ako je dostignut kritični gradijent na fulidizaciju:

(7.5) :=
*P

Kada se razmatra složeno strujanje u nehomogenoj i/ili anizotropnoj sredini, lokalno može doći do pojave
znatno većih gradijenata od vrednosti koje se dobijaju proračunom. Zato se projektanti često obezbeđuju
zahtevanjem visokih vrednosti koeficijenta sigurnosti (Kg=1k//1> KRtt). Nonvajler preporučuje minimalne
vrednosti koeficijenta sigurnosti u opsegu od A>tt = 4 = 1 (manje vrednosti za šlјunak, a veće za sitan pesek).
Da bi se podizanje sprečilo, neophodno je ugroženo tlo zaštiti balastnom oblogom koja će neutralisati
“višak” pijezometarske razlike, ć-ćkk (sl. 7.5).

Minimalna deblјina balastne obloge (sloja), r (potrebna da se spreči fluidizacija), dobija se iz ravnoteže
sila (sl. 7.5):
(7.6): A uu Nј + A u21 + A urr = A /u (ć + Nј + 1 + r),
\
odnosno:

127
(7.7): Guć-JUg-Gu)*
G r -p
gde je uR = zapreminska težina balastnog sloja u zasićenom stanju. S obzirom da je:

ćkk Ug~ (Ug - UU) I,

(prema jednačini 7.4) dobija se:

Ug (L-M
(7.7а): R = --------------
GR ~ G u

Ako se za balastnu oblogu koristi betonska toča, ista mora biti porozna ili perfornrana, inače se pritisak
vode ispod ploče (uzgon) dodatno povećava, što može da dovode do isplivavanja ploče. (Ovo povećanje pritiska
obezbeđuje energiju za savladavanje otpora pri opstrujavanju ispod ploče.) Ispiranje sitnijih čestica tla kroz otvore
betonske ploče treba sprečiti odgovarajućom filtarskom zaštitom između ploče i tla koje se štiti. Obično se kod
nasutih brana, za osiguranje nožice, umesto balastne betonske ploče, koristi balastna obloga u vidu kamenog
nabačaja sa filtrom (sl. 7.29).
Ponekad je korisno proveriti sigurnosti na isplivavanje i za horizontalne drenaže
fundirane na aluvionu u nizvodoj kosini (sl. 7.8, 7.26 i 7.29).
***
Značajno povećanje pritiska nastaje ako se iznad vodopropusnog sloja nalazi slabopropusni “pokrovni”
sloj. Slično, kao i kod balastne ploče, i ovde se na dodiru propusnog i nepropusnog (odnosno, slabopropusnog) sloja
javlјa dopunski “nadpritisak”, potreban da omogući filtraciju kroz slabopropusni sloj, usled čega može doći do
podizanja pokrovnog sloja - tzv. izdizanja, isplivavanja tla (sl. 7.20).

U11.3 ANALIZA SPOLjIIH SILA

Nasute brane trpe ista spolјna opterećanja kao i betonske brane, samo ih prenose na drugačiji način. Bitne
razlike u odnosu na betonske brane su:
1) Hidrostatički pritisak ne deluje na spolјnu površinu brane kao celine. Pritisak deluje na svaku česticu
tela brane pojedinačno, smanjujući joj zapreminsku težinu (prema Arhimedovom zakonu). Ako postoji
vododrživi zastor, onda na njega deluje sila hidrostatičkog pritiska, kao i na svaku drugu vododrživu
površinu (sl. 7.6).
Usled nepredviđenog proviranja, ili ugrađivanja materijala pri vlažnosti koja je veća od optimalne, u
pojedinim delovima nasipa (najčešće glinenom jezgru) može nastati znatno viši porni pritisak od
predviđenog, čime se umanjje stabilnost nasipa.

128
 2) Filtracione hidrodinamičke sile sa tendencijom ispiranja (sufozije) i podizanja (fluidizacije), bitno utiču
na stabipnost brane i temelјa, kako je objašnjeno u prethodnom delu.
3) Površinska erozija usled delovanja talasa može da ošteti nasip, pa se ne sme dozvoliti da talasi prelivaju
krunu brane. Zato se na kruni gradi valobran, a deo površine uzvodne kosine koji može biti ugrožen
udarima talasa (u rasponu od minimalnog radnog nivoa, 2tŠ, do krune brane), mora se zaštititi (betonskim
pločama ili krupnom kamenom naslagom, na pr.).
Sl. 7.6 Hidrostatički pritisak na zastor nasute brane

4) Seizmičke inercijalne sile su opasne kao dodatni podsticaj za pojavu klizanja kosina i temelјa.
5) Nema statičke sile od leda, jer je brana dovolјno deformabilna da amortizuje opterećenje od širenja leda, a
pošto se sante kreću ka prelivnoj građevini (koja je uvek posebna betonska konstrukcija), izostaje i
dinamički uticaj leda na telo nasipa brane. Led jedino može nepovolјno da deluje na zaštitnu oblogu
kosine.
6) Težina doprinosi stabilnosti brane, tako što stvara silu trenja i time se odupire klizanju - smicanju.
Prisustvo vode u telu brane smanjuje efektivnu težinu, pa je korisno iipo više spustiti nivo vode u telu
brane - što više oboriti položaj provirne linije.

U11.4 PROVIRANјE KROZ BRANU I

PROVIRNA LINIJA
Provirna linija (filtraciona linija, freatička linija) predstavlјa liniju slobodne površine vode u nasipu (telu
brane). Poznavanje položaja provirne linije omogućava da se:
1) Utvrdi efektivna težina svih delova tela brane.
2) Odredi optimalno mesto za drenažu i filtre.
3) Proceni proticaj provirne vode (filtracioni proticaj), i sl.
Položaj provirne linije dobija se rešavanjem jednačina filtracije, koje se u proizvolјnom slučaju, ne mogu
analitički rešiti. Za poznate parametre tla i granične uslove, rešenje se može dobiti numeričkim modelom, ili
električnim analogonom (Ršbeg 1977).
\
Za početne faze projekta koriste se približni postupci, gde se, uz određena uprošćenja, primenjuju
modifikovana analitička rešenja jednostavnih problema.
129
Modifikacije analitičkih rešenja često omogućavaju da se uračuna i uticaj anizotropije i nehomogenosti
(heterogenosti) delova - zona brane i temelјa.
Heterogenost nasipa određuje položaj provirne linije (sl. 7.7) isto kao što heterogenost temelјa određuje
položaj pijezometarske linije ispod temelјa betonske gravitacione brane (sl. 5.14). Slučaj homogene i izotropne
brane na vododrživom temelјu prikazan je provirnom linijom “a” na sl. 7.7.

Sl. 7.7 Uticaj heterogenosti materijala na položaj provirne linije u nasipu

Ako vododrživost materijala rasteu smeru toka, provirna linija će biti všia nego kod homogene brane, jer
se najveći deo energije gubi na nizvodnom delu brane, gde je najveća brzina, s obzirom da je najmanja površina pora
kroz koje voda provire (linija “ć”). Ako vododrživost opadau smeru toka, provirna linija je niža, jer su gubici
energije dominantni na uzvodnom delu nasipa, gde su brzine veće (linija “s”).
U nastavku su opisane dve jednostavne metode za određivanje položaja provirne linije: “Kasagrandeov
postupak” i “Linearna aproksimacija” (Maksimović 1995, btćć 1995, Boreli 1980 i Pećinar 1960).

UP.4.1 Easagrandeov postupak za određivanje provirne linije

na osnovu Kozenijevog rešenja
Kasagrandeov postupak zasniva se na Kozenijevom analitičkom rešenju, sa provirnom linijom u vidu
kvadratne parabole (izuzev najuzvodnijeg dela gde je kriva prilagođena graničnom uslovu).
Kozenijevo analitičko rešenje
Na slici 7.8 prikazano je Kozenijevo analitičko rešenje položaja provirne linije za homogenu branu (branu
od homogenog materijala) fundiranu na vodonepropustlјivom (vododrživom) temelјu sa horizontalnim drenom
(drenažnim tepihom) na nizvodnom kraju.
Pretpostavlјa se ravanski zadatak, pa je strujanje istovetno u svakoj poprečnoj presečnoj ravni upravnoj na
osu brane. Provirna linija određena je preko koordinata, h i /? (sl. 7.8), gde je h= horizontalno rastojanje, mereno od
uzvodne ivice drena u smeru ka uzvodnoj ivici brane, a ć = visina provirne linije (formalno, pijezometarska razlika
tačke na provirnoj liniji i nivoa u drenu nizvodno od provirne linije).

130
 Kozeni je pokazao (Batinić 1994, Boreli 1980) da je linija proviranja kvadratna parabola sa žižom u
tački “A” na uzvodnoj ivici drena:

(7.8):
K-K
2ćp

Parabola seče liniju slobodne površine vode u tački “V”, udalјenoj 0.3 t od preseka slobodne površine sa
uzvodnom kosinom brane (sl.7.8). Zamenom, h = d, i ć=N, za tačku preseka parabole i nivoa u jezeru, dobija se:

(7.9): ć0 =4N2+S12 -(2,

Od jednačine parabole (jed. 7.8 ) odstupa jedino najuzvodniji deo provirne linije.

Na osnovu jednačine (7.8) može se proceniti proticaj provirne vode (filtracioni proticaj) po metru dužnom
nasipa, sr Prema Darsijevoj jednačini (i uz prihvatanje Dipijeve pretpostavke) je:
s1ć
(7.10) : d = ć KI = K ć—,
ph
a iz jednačine parabole (7.8) je:

(7.11) ; /3 = ^2~hć0 + /?o , što diferenciranjem po h daje:

(7.12) : — = —==■ ■■ - —, paje proticaj jednak:

F ^]2hć0+K ć
(7.13) ; ^ = Kć0 = K (l]n2 + s/2 -s1).

Sa slike 7.8 je rčigledno da se provirna linija spušta (“obara“) pomeranjem drenaže uzvodno. Ovim se
povećava stabilnost brane protiv klizanja, jer je povećan nepotoplјen deo

131
nasipa (koji nije olakšan pornim pritiskom). Međutim, jednačina 7.13 pokazuje da se istovremeno povećava i
provirni proticaj, srazmerno povećanju gradijenta s1k/<Jh, odnosno povećanju visine k0, koja raste sa pomeranjem
drenaže uzvodno (ako s! -> 0, onda k0 "> N, ako <7-> oo, onda k0 -> 0). (Da bi se smanjio proticaj provirne vode,
drenažu treba pomeriti nizvodno.)

***

Kasagrande je proširio Kozenijevo rešenje za proračun provirne linije (sa horizontalnim drenom) na
slučajeve sa “proizvolјnim” položajem drena. Dren se rotira oko tačke “A” za ugao a (sl. 7.9).
Sl. 7.9 Mogući položaji drena kod Kasagrandeovog postupka

Slučaj <3)na slici 7.9 (i 7.10), gde je fiktivna drenaža na nizvodnoj kosini, predstavlјa proviranje kroz
nasip bez drena. Na slici7.10 uočava se razlika u odnosu na Kozenijevo rešenje. Tačka “S”, gde provirna linija

Сл. 7.10 Провирна линија за насип без дрена

izlazi na nizvodnu kosinu nasipa spuštena je u odnosu na tačku “S 0”, u kojoj Kozenijeva parabola (jed. 7.8) seče
nizvodnu kosinu.

132
 Положај тачке С0 (сл. 7.10) се одређује из пресека једначине Козенијеве параболе и
праве која пролази кроз координатни почетак “А” под утлом а (сл. 7.11):

^ _ a + Aa = ljh2 + ć2 =čjh2 +7g02 + 2 ć0h =

= h + ć0-(a + Aa) soza + ć0 ,

odakleJe:

(7.15) : a + Aa = /g 0 /(1-so$a).

Sl.7.11 Jednačina parabole u polarnim koordinatama

Položaj tačke “S”, odnosno rastojanja a= AS, zavisi od ugla a i dobija se preko iskustvenog dijagrama iz
tabele 7.2 (Sgea§eg 1961), ili se aproksimira
formulom (1lpz1eu e! a1„ 1979):

а 30 60 90 120 180
Aa/{a + Aa)= (180-a)/400, gde
Аа/(а+Аа) 0.36 0.32 0.25 0.17 0.00
je ugao, a, u stepenima.

Tab. 7.2 Zavisnost odnosa Aa/(a + Aa) od ugla a

Za provirni proticaj važi ista formula (7.13) kao i kod Kozenijevog rešenja:

Č = K ć 0 =K(ljn 2 +s!2 -J).

Opisani postupak je primenlјiv samo ako su temelјi vododrživi. U protivnom se mora uklјučiti i proticaj
kroz temelј. (O filtraciji kroz temelјe govoriće se u delu UP.5.)

Anizotuopna suedina Kh&Ku

Do sada je razmatrana izotropna sredina. Međutim, obično je vodopropusnost (koeficijent filtracije, K)
značajno veća u horizontalnom (Kh) nego u vertikalnom pravcu (Ku), bilo da se radi o nasipu tela brane, koji se
nabija u slojevima, ili o prirodno deponovanim materijalima u temelјu. Zato je potrebno prethodno opisani
postupak prilagoditi uslovima anizotropne filtracije.

133
 Za proračun provirne linije u uslovima anizotropne vodopropusnosti primenjuje se transformacija dužina u
horizontalnom pravcu, čime se strujanje u anizotropnoj sredini preslikava (transformtie) u strujanje u
izotropnoj sredini, na koje se mogu primeniti prethodno pokazana rešenja. Dalјe će se naznačiti priroda ovakve
tranbformacije.
Problem je ravanski. Jednačina održanja mase za elementarnu zapreminu jedinične dužine (s/U = s1h
hduh 1), pri ustalјenoj filtraciji prema Darsijevim pretpostavkama, a pri orijentaciji osa i brzina kao na sl. 7.12, glasi:
di du
(7.16):

gde su: i i V komponente “Darsijeve” filtracione brzine za pravce “h” i

дП
(7.17): и = Кх
дх ’
(7.18): '' = K*1G’
' du

gde je P = pijezometarska visina - “potencijal” proviranja (sl. 7.12).

Sl. 7.12 Jednačina održanja mase za ravanski problem

Uvođenjem potencijala preko Darsijevih brzina, i, i V, (jed. 7.17 i 7.18) u jednačinu održanja mase (7.16)
dobija д_
+ А1 =0.
se: дх 1 ■д х ) ду\ Ј
(7.19) :
što za
homogenu sredinu (Kh= sopz! i Kg= sopz!) daje:

(7.20) : G ZP 0P o.
h
dh2 u du2

134
 32П 32П А
(7.21а): -+^Г = 0, Ako je sredina izotropna (KH=KU) dobija se Laplasova jednačina
po pijezometarskoj visini, P:

(7.21): б ПапА
2 2
—— н ---- — = 0, за КОЈУ важи КозениЈево решење.

дх~ ду~

За анизотропну средину једначина (7.20) може се преписати као:

(7.22): > Вх2 + дуЈ ■ 0, односно:
К а2 п 3 2 П
~К,
dh * du~

što pretstavlјa jednačinu za izotropnu sredinu (jed.7.21), samo sa novom nezavisno

promenlјivom (sa novom dužinom) u horizontalnom pravcu, h* =hJ~, umesto prvobitne
V
promenlјive, h (sl. 7.13).

Linija proviranja ć(h.) = ć^h^j-r- J računa se po već opisanom Kozenijevom rešenju: (7.23): ć=

с тим што Је:

К 1КГ
(7.23а): 'С12+Н2 а.

-J2h.ć0 + ćdž = ^2h^j^-ć0 + ]J ,

135
 а) Скупљена-
Изотропна средина
ć) Raširena-Anizotropna sredina Sl. 7.13

Transformacija h-koordinate
Filtracioni proticaj, SJ, procenjuje se kao i u prethodnom razmatranju:

(7.10a): Č = ćK)1 = Khć—,

s1h

136
где се извод Мск рачуна из трансформисане Козенијеве параболе (јед. 7.23):
Љ
(7.24): па је протицај једнак:
Љ ^2ХД/5А) + ћ о \

(7.25): Јк^и0=к'ћ0,

gdeje K ' = ^ K u K h .

UI.4.2 Linearna aproksimacija

Ponekad se provirna linija kroz nasip bez drena aproksimira pravom linijom umesto parabolom. Greška
koja se pri tome čini obično nije značajna, pa je u dosta slučajeva sasvim opravdano koristiti ovu pretpostavku,
pogotovu u početnim fazama projektovanja (Sgea§eg e1 a1. 1961).
Razmatra se filtracija kroz homogenu izotropnu nasutu branu na vododrživoj podlozi (sl. 7.14). Treba
proceniti položaj provirne linije i filtracioni proticaj (po metru dužnom brane).

Sl. 7.14 Linearna aproksimacija provirne linije

Iskustvo sa velikog broja objekata pokazuje:

1) Da provirna linija seče nizvodnu kosinu (u tački S) na rastojanju A/ 3 od temelјa.
2) Da se provirna linija (većim delom dužine) može aproksimirati pravom linijom koja spaja tačku S na
nizvodnoj kosini sa tačkom A, na rastojanju od 0.3 t od tačke preseka nivoa gornje vode i uzvodne kosine
brane (sl. 7.14).
Proticaj, SJ, se određuje iz Darsijeve jednačine:

(7.106): c = ćK1 = ć K ~ .
AG
Sa slike 7.14 je očigledno da pijezometarska razlika iznosi A/7=2 /3 I I . Visina proticajnog preseka, ć (površina po
jedinici širine) se uzima kao srednja visina provirne

137
 ■Провирна линија по Касаграндеу

н хД1
+н^_\_ 2
= Д-(0.7% +I)-^-)Н.
-
линије: /? = ' 1 =—{Н + —
3 3) = — н, а дужина провирања, Д1, као средишна линија трапеза
~2

BSER (Sgea§eg 1961):

(7.26) :
Izraz za proticaj sada postaje:

(7.27): 3 M, 9 DD
Ako su u anizotropnoj sredini sa koeficijentima filtracije JSg u horizontalnom i Ku u vertikalnom pravcu,
jednako značajne obe komponente provirne brzine (i i u), za koeficijent ^u jednačini (7.27) predlaže se, slično kao i
kod izraza (7.25):

(7.28): K = 4'KHKU,
premda je u tom slučaju pouzdanije primeniti Kasagrandeovu metodu (sa paraboličnom provirnom linijom).

Napominje se da je ovakvo osrednjavanje nepotrebno (čak i pogrešno) ako je dominantan pravac strujanja
horizontalan. Tada je mnogo bolјa procena K~ Kh.

U11.4.3 Proviranje kroz branu sa složenim - zoniranim presekom

Velika razlika u vodopuopusnosti zona
Brane i nasipi viši od 15 t najčešće se ne grade kao homogeni objekti (od jedne vrste materijala), već se
materijal u nasipu zonira na pogodan način (deo UN.9). Obično se vododrživ materijal koristi kao zaptivna
pregrada-jezgro za smanjenje proviranja, a oko njega se nasipa krupnozrniji materijal - potpora (sa većim uglom
unutrašnjeg trenja), koji je znatno stabilniji na klizanje od materijala u jezgru, ali i znatno manje vododrživ.

Na sl. 7.15 prikazana je filtracija kroz branu sa glinenim jezgrom. Proticaj kroz branu diktira usko grlo
(“kontrolni presek”), a to je najvododrživija zona (zona sa najmanjim koeficijentom filtracije), odnosno jezgro (zona
II). Tu su otpori tečenju veliki, pa se sa raspoloživom denivelacijom može propustiti relativno mali proticaj, što i
jeste uloga jezgra. Tako mali proticaj, prema jednačini kontinuiteta, teče i kroz vodopropusne zone I i 1P uzvodno i
nizvodno od jezgra, gde stvara male gubitke energije (potencijala) zbog velikog koeficijenta filtracije. Zato je
provirna linija u zoni I horizontalna, dok zona P1 praktično predstavlјa dren kojim provirna voda otiče izvan brane
(naravno, nekad je potrebno nizvodnu nožicu zaštiti od sufozije odgovarajućom zaštitom - filtar i kameni nabačaj ili
kamena stopa, sl. 7.27 i 7.29).

138
 Sl. 7.15 Linija proviranja kroz branu sa glinenim jezgrom

Položaj provirne linije i provirni proticaj kroz jezgro (zonu II) može se proceniti istim postupkom kao za
slučaj homogene brane (bilo po Kasagrandeovoj metodi, bilo po linearnoj aproksimaciji), premda postoje i složeniji
postupci (TČopueŠeg 1983). Najpouzdaniju procenu pruža odgovarajući numerički model, naravno, uz pouzdane
podatke o geometriji brane i filtracionim osobinama materijala (što je obično dostupno tek u fazi glavnog projekta).
Mala razlika u vodopuopusnosti zona
Ako je vodopropusnost zona u brani istog reda veličine, onda se proticaj i položaj provirne linije ne mogu
odredititi samo na osnovu tečenja kroz jednu zonu (“kontrolni presek”), kao u prethodnom slučaju. Kao i kod tečenja
u cevima ili kanalima, moraju se obračunati gubitci energije (pada) duž cele oblasti tečenja (filtracije), vodeći računa
da je, prema jednačini kontinuiteta, proticaj isti u svakoj zoni.
Na slici 7.16 prikazana je brana od dve zone, gde je uzvodna zona vododrživija od nizvodne (K\ <Kt).
Prema linearnoj aproksimaciji, Darsijeva jednačina za zonu I glasi:
к Н1+Н2 Нл К\ Н{ Н
(7.29):
дд дд
а за зону П:

(7.30):
/7, к 2 т-н\ Н1+Н3 н 7
■ А, — ---- 2 Д7.7

Sl. 7.16 Filtracija kroz susedne slojeve različite vododrživosti

139
 A ■Провирна линија по Касаграндеу
k
o

s
e
,

prema linearnoj aproksimaciji, pretpostavi da je:

(7.31) :

i izjednače protoci u jednačinama (7.29) i (7.30) dobija se:

К х н * - н 1 4 К2 НI
(7.32);
2 Д1, ’ 9 п.. н

Н,
(7.33): Н

Jednačina (7.32) je nelinearna algebarska jednačina po Nј i može se lako rešiti postepenim približavanjem
(iteracijama). Međutim, s obzirom na sva gore navedena uprošćenja, nedosledno je zahtevati veliku preciznost u
određivanju dužine DT,2- Može se pretpostaviti da je D7,2~A2, pa se Nј dobija eksplicitno:
U11.5 PROVIRANјE U TEMELjIMA
Nasute brane se često fundiraju na vodopropusnom tlu (aluvionu - rečnom nanosu), pa je potrebno proceniti
proticaj proviranja kroz temelј i gradijente (gradijente pijezometarske linije) na mestu gde voda napušta tlo (ili se
smenjuju slojevi različite krupnoće). Isto važi i za temelјe betonskih objekata, fundiranih na aluvionu, gde još treba
odrediti i silu uzgona.
Za složenije slučajeve (izrazita heterogenost, nepravilne konture) koriste se numerički modeli ili
elektroanalogon. Ipak, dosta praktičnih zadataka može se uspešno aproksimirati modifikovanim analitičkim rešenjima,
bez primene numeričkih metoda, pre svega u početnim fazama projektovanja. Kroz nekoliko primera će se pokazati
kako se dolazi do približnog rešenja kod jednostavnih problema proviranja u temelјima. Cilј je da se objasne ideje na
kojima se zasnivaju aproksimacije i rešenja, a ne da se daju recepti. Za detalјniju analizu čitalac se upućuje na
odgovarajuću literaturu (Petrović, 1997, Batinić 1994, Vuković 1984, IopueŠeg 1983, Boreli 1980, Veag 1977 i 1979,
Kegšsek 1978, SSSR 1955, Sgea§eg 1961). Treba imati na umu, da je gotovo svaki hidrotehnički objekat specifičan, pa
nije preporučlјivo nekritički preslikavatirešenja sa, po nečemu, “sličnih” objekata.

140
 UP.5.1 Proviranje ispod betonske brane u homogenom
nestenovitom tlu ograničene deblјine
Hornzontalna temelјna ploča bez puiboja
Prvo će se razmotriti proviranje u temelјu betonske konstrukcije (na pr. gravitacione betonske brane, ili ploče
zagata), s obzirom da nema filtracije kroz samu konstrukciju, pa su granice provirne sredine jasno određene.
Pretpostavlјa se da je tlo izotropno Kh=Ku, i da je temelјna ploča horizontalna, bez “zuba” i priboja. Na ovakvo
strujanje može se lako primeniti potencijalna teorija (Batinić 1994, Boreli 1980, Veag 1979) i obrazovati strujna
mreža međusobno upravnih strujnica i ekvipotencijalnih linija (sl. 7.17). Strujnica je linija koja u svakoj svojoj tački
ima tangentu u pravacu brzine strujanja. Ako je strujanje ustalјeno, strujnica se poklapa sa putanjom (trajektorijom),
tako da se voda kreće duž strujnice. Ekvipotencijalne linije su linije istih pijezometarskih nivoa (linije istih potencijala).
Strujnice su upravne na ekvipotencijalne linije, jer se strujanje obavlјa po pravcu gradijenta - pravcu najvećeg pada.
(Najveći pad između dve ekvipotencijalne linije je duž njihovog najkraćeg rastojanja, a najkraće rastojanje je po
normali, sl. 7.17).
Ako se izabere da rastojanje između dve susedne ekvipotencijalne linije, DA, bude jednako rastojanju dve
susedne strujnice, AT (sl. 7.17), dobija se kvadratna strujna mreža, sa koje se lako određuju pritisci na temelјnu ploču
(odakle se dobija sila uzgona), gradijenti pritiska (za procenu filtracione stabilnosti), a može se brzo proceniti i
filtracioni proticaj, kao:

(7.34): Č = %Č,-

Sl. 7.17 Filtracija ispod temelјa betonske brane

140
 Indeks, /V, označava broj “strujnih kanala” (protočnih površina između dve strujnice), a c, je proticaj (po
jedinici dužine) između dve strujnice:

(7.35) : d,=K^-AT = KAJi

D/,
gde je: D/? = A2./M = pijezometarska razlika dve susedne ekvipotencijalne linije, dok je M+1 broj ekvipotenicjalnih
linija [M= 10, u slučaju sa sl. 7.17). Prema jednačini 7.34 ukupni filtracioni proticaj kroz temelј je:

(7.36) : c = I K A J t = ^ - K A2.
M
Strujanje nije uvek jednostavno kao na sl. 7.17. Sredina je često heterogena i anizotropna, a konture složene,
pa konstrukcija strujne mreže postaje, u najbolјem slučaju, zametan i složen posao.
Izvesno uprošćenje se ponekad može postići linearizacijom pijezometarske linije duž kontakta brane i
temelјa (kao kod brana fundiranih u stenovitoj sredini - videti U.1.2). Ovim se mnogo ne utiče na tačnost procene
uzgona, ali se značajno potcenjuje izlazni gradijent (uporediti linearnu i “potencijalnu” pijezometarsku liniju na sl.
7.17), što svakako treba nadoknaditi odgovarajućim koeficijentom sigurnosti pri proveri filtracione stabilnosti temelјa
(na sufoziju i fluidizaciju).
Filtracioni proticaj za linearnu aproksimaciju se računa kao:

(7.37) : c*KT^.

Ovako se dobija nešto veća vrednost proticaja nego primenom potencijalne teorije (jed. 7.36), jer je
“potencijalni” gradijent (-Lj/s1đ5a na sredini temelјne ploče (gde je proticajni presek, T, isti za obe metode), manji od
prosečnog gradijenta, A21T (uporediti nagib tačkaste i pune pijezometarske linije na sl. 7.17).
Horizošpalna temelјna ploča sa puibojem
Radi smanjenja uzgona, filtracionog proticaja i izlaznog gradijenta, ponekad se u temelј pobijaju
vertikalni zastori - priboji - kojima se produžava filtracioni put vode (sl.7.18). Filtraciona dužina, T, može se računati
kao zbir svih dodirnih “površina” (dužina) između objekta i tla:
(7.38) : 1{0 ) = 2 r + 1 š ,
gde je: r = dubina priboja (zastora), a Tvk = V = širina temelјa.

Uzimajući u obzir anizotropnost koeficijenta filtracije (Kh» Ku) i mogućnost lokalnih sleganja duž
horizontalnog dela temelјne spojnice, američki inženjer Lejn (btPć 1995) je predložio da se dužina filtracije u
temelјima umanji (redukuje) u odnosu na jednačinu (7.38), i računa kao zbir:

141
 1) Punih (ne redukovanih) dužina po svim vertikalngš kontaktima objekta i temelјa, i po svim kosim
kontaktima sa nagibom strlšjim od 45°.
2) Dužina redukovanih na jednu trećinu stvarne dužine za horizontalne kontakte i za
kose kontakte sa nagibom blažim od 45°. 4

Po Lejnu se ovako dobijen zbir dužina (punih i redukovanih) poredi sa dvostrukom širinom temelјa, 2hLvl,
(ili dvostrukim rastojanjem uzmeđu nizvodnog i uzvodnog priboja, ako postoji nizvodni priboj), pa se za filtracionu
dužinu, b(c, usvaja manja od te dve vrednosti. U praksi se ponekad primenjuju i druge približne metode, na pr.,
metoda Čugajeva (Petrović, 1992).
a) Za proračun gradijenta proviranja (sa cilјem da se proceni opasnost od sufozije i fluidizacije tla na kontaktu
brane i temelјa, kao i neposredno nizvodno od brane), treba koristiti Lejnovu redukovanu dužinu proviranja Cc, jer je
kraća, pa daje veći gradijent. (Lejn je na osnovu osmatranja velikog broja brana, napravio tabelu dozvolјenog
izlaznog gradijenta, zavisno od vrste materijala u temelјu - tabela 7.1).
ć) Za proračun uzgona treba koristiti “običnu” dužinu proviranja, određenu jednačinom 7.38, sa
neredukovanim horizontalnim dužinama, jer se tako dobija veći uzgon. (Ovaj postupak se ponegde naziva “Blajova”
metoda - btćć 1995.) Uzgon (za detalјe videti U.1.2) je vertikalna komponenta hidromehaničke sile koja deluje na
dodiru konstrukcije i sredine temelјa (ili u prslinama unutar same konstrukcije). Kod ravanskog zadatka uzgon se
računa kao površina (zapremina po jedinici dužine) između linije dodira (kontakta) duž koje deluje uzgon i
pijezoltparske linije, pomnožena sa specifičnom težinom vode.

Položaj pijezometarske linije, P(/), može se aproksimirati tako što se denivelacija gornje i donje vode,
ć2,=1Su-%t', linearno rasporedi duž linije dodira (kao u U.1.2). Ako se rastojanje duž linije dodira, mereno od
najuzvodnije tačke “HJ”, označi sa, /, (sl. 7.19), a ukupna dužina linije dodira (filtraciona dužina) sa, /,u =L,
linearnom interpolacijom se dobija:

142
 I

(7.39) : P(/) = 2t,+ ——- D2.

7.

Sl. 7.19 Uzgon ispod brane sa pribojem

Filtracioni proticaj u temelјu, d, ne može se dobiti direktno iz Darsijeve jednačine. Priboj se, hidraulički
gledano, ponaša kao zatvarač na sredini cevi - stvara gubitke energije, ali ne određuje kontrolni presek (za razliku
od zatvarača na slobodnom kraju cevi, Sgea§eg 1961,1H.Z).
U tabeli 7.3 data je iskustvena zavisnost, bezdimenzionalnog filtracionog proticaja, Fč =
d!do (<7o Je
proticaj bez priboja), od odnosa dubine priboja i deblјine vodonosnog sloja, r / T . Filtracioni proticaj, d , se odatle
računa kao: 35
А2
(7.40):
Тцо
р/Т 1.00 0.95 0.85 0.80 0.60 0.20 0.00
<Р 0.00 0.26 0.43 0.48 0.66 0.90 1.00 .0.45
ч
(
Р 1-
а Т)

Tab. 7.3 Zavisnost bezdimenzionalnog filtracionog proticaja od odnosa dubine priboja i

deblјine vodonosnog sloja

Za tačnija razmatranja može se koristiti strujna mreža (mreža strujnica i ekvipotencijalnih linija),
numerički model, ili elektroanalogon.

35 = 9Ч {Р ' Т ) Ф Ч {Р / Т )К Т
143
UP.5.2 Temelј iz dva sloja (“nivoa”) - pokrovni sloj i vodonosni sloj
Pored fundiranja nasutih brana, ovaj problem se javlјa i kod nasipa za zaštitu od poplava (Rezniček 1978).
Gornji, pokrovni sloj je male vodopropusnosti, a ispod njega je vodopropusni (vodonosni) sloj, obično znatno veće
deblјine (sl. 7.20).
S obzirom na veliku razliku u vodopropusnosti slojeva, pretpostavlјa se da je filtracioni proticaj u
horizontalnom pravcu kroz vodonosni sloj, znatno veći od horizontalnog proticaja u pokrovnom sloju, <u> k<4\, pa se
ukupni proticaj može aproksimirati kao (sl. 7.20):

(7.41) ; d*Č]=t,K}^-.
-^1
Proticaj, <7, mora da izbije na površinu na nizvodnoj strani nasipa i to kroz pokrovni sloj:
J~/J
(7.42) : Č — Č2,u =
^2^-2,gTjK ■
2?

U uslovima ustalјene filtracije, dva proticaja (jed. 7.41 i 7.42) su jednaka:

Н-ћ 1/7
Т,К -кк 2 ,У 2 11
Х

Sl. 7.20 Temelј iz dva sloja različite vodopropusnosti

Uvođenje
m
odnosa: ћ Н-ћ

(7.42a):

eliminisaće se nepoznata dužina T 2 , pa je:

144
 Н
(7.43): ћ

Zamenom u jednačini (7.41), ili jednačini (7.42), dobija se proticaj proviranja ispod nasipa, d , a
maksim
alni
gradijen
t
proviranja kroz pokrovni sloj je:

(7.44) :

Ova “ostvarena“ vrednost gradijenta treba da bude manja od kritične (sa odgovarajućim koeficijentom
sigurnosti), kako ne bi došlo do podizanja pokrovnog sloja - “izdizanja na kontaktu”.
Treba primetiti da se preko proporcije 7.42a pretpostavlјa konstantan nagib pijezometarske linije, što u
razmatranom slučaju nije ispravno, s obzirom da proticaj u vodonosnom sloju opada duž toka, pa stoga nagib P-linije
postaje sve blaži. I ovde se napominje, da je za pouzdanu procenu izlaznog gradijenta i filtracionog proticaja
(posebno kod filtraciono složenih sredina), potrebno primeniti proveren numerički model sa pouzdanim
geometrijskim i filtracionim podacima.

UP.5.3 Nasute brane na vodopropusnom temelјu

Za slučaj nasutih brana koje su fundirane na vodopropusnom temelјu, prva- najgrublјa aproksimacija je da
se posebno proceni proviranje kroz branu, a posebno kroz temelј (sl. 7.21 i 7.22). Bolјa procena dobiće se
konstrukcijom strujne mreže, a postoje i drugi složeniji postupci za približni proračun filtracije kroz telo i temelј
brane (BGopueŠeg 1983, bćegagb 1963). Najpouzdaniju procenu omogućava numernčki model ili
elektroanalogon.
St 7.21 Proviranje kroz temelј homogene nasute brane

ш=0.3 пН

т 9т=КтТ^
(Нанос) Алувион

145
 Sl. 7.22 Proviranje kroz temelј nasute brane sa glinenim jezgrom

U11.6 ZAŠTITA OD UNUTRAŠNјE EROZIJE

Proviranje - procurivanje kroz telo (nasip) i temelј konstrukcije se ne može u potpunosti izbeđi ekonomski
opravdanim postupcima, ali se može smanjiti i kontrolisati odgovarajućim merama, čime se značajno umanjuje
opasnost od unutrašnje erozije tela brane i / ili temelјa.

UP.6.1 Zaštita tela brane

Kao što je rečeno u delu UP.2.1, sufozija (ispiranje) nastaje:

1) Kada se čestice na mestu proceđivanja vode iz nasipa ne mogu svojom težinom odupreti hidrodinamičkoj
sili provirne vode. Ugrožene čestice potrebno je zaštititi - prekriti krupnijim (težim) česticama, koje neće
biti odnete (takozvanom, balastnom oblogom).
2) Kada voda odnese (ispere) sitnije čestice kroz otvore (pore) između krupnih čestica (obično na granici
između dve zone različite krupnoće - na pr., između glinenog jezgra i uzvodne, ili nizvodne potpore na sl.
7.40).

Zaštitni materijal otporan na eroziju

Sl. 7.23 Ispiranje materijala koji se štiti kroz zaštitni materijal

146
 Prvi slučaj može “prerasti” u drugi, ako su pore zaštitnog materijala - balastne obloge veće od čestica
materijala koji se štiti (sl. 7.23). Zato je neophodno između zona različite krupnoće (kao i između štićenog-sitnijeg
materijala i obloge) postaviti fiptarski sloj koji će sprečiti ispiranje štićenog materijapa. Ujedno, neophodno je
onemogućiti zagušenje (kolmiranje) samog filtra. Zagušeni filtar ne može da propusti predviđeni proticaj provirne
vode, što izaziva podizanje provirne linije, uz smanjenje statičke stabilnosti brane i sufoziju u zoni gde nema zaštite
(sl. 7.24).
Iz navedenog se može izvesti opšti zaklјučak :

Провирна линија за

Neophodno je postaviti efikasnu filtarsku zaštitu na svakom mestu gde voda može isprati čestice
materijala (tela brane ili tla u temelјu).
Na slici 7.3 (u delu UN.2.1) prikazna je “idealna” filtarska zaštita, gde je zrno sloja koji se štiti veće od pora
u sloju koji ga štiti (<7J>0.155<71-N). Granulacija materijala sa sl. 7.3 zahtevala bi obiman posao oko prosejavanja i
ugrađivanja. Veliki broj frakcija prirodnog materijala (od kog se gradi filtar) morao bi se odbaciti, a često raspoloživi
materijal nema sve frakcije zahtevane krupnoće. Zato se, prema iskustvu sa postojećih objekata, primenjuju
jednostavnije “recepture” za izradu filtara. Većina receptura koristi samo jedan, dva, ili najviše tri filtarska sloja (Š
Sogrz o^ Ep§šeegz 2004, 1JZVK. 1987, Vuković i Pušić 1986, Građevinski kalendar 1981, LJ5 1J.S5.020 1980,
bćegagb 1963, Pećinar 1960).
Na osnovu već pomenutih zahteva, koje filtar treba da ispuni, mogu se postaviti tri osnovnauslova pri
projektovanju filtra (Vuković, Pušić 1986):
1) Filtar mora biti geometrijski neprohodan: čestice materijala koji se štiti moraju biti krupnije od pora
materijala u filtru kojim se štiti (inače će voda isprati štićene čestice kroz pore zaštite).
2) Filtar mora biti filtraciono stabilan: gradijent filtracije u najnizvodnijem sloju mora da bude manji od
dozvolјenog, čime se onemogućava odnošenje filtra.
3) Filtar ne sme da se zaguši (“kolmira”) i izgubi kapacitet - propusnu sposobnost.
\

147
 Navedene kriterijume zadovolјavaju razne filtarske recepture. Na primer, TJbVK (1987), preporučuje
sledeća pravila:
1) Odnos zrna 015 filtra, i zrna s / ] 5 materijala koji se štiti, (ili prethodnog sloja filtra) treba da bude
0 ] 5 / s / ] 5 > 5 , čime se onemogućava začeplјenje filtra (prečnik V\5 odgovara zrnu od koga je 15 % zrna
sitnije, a 85 % zrna krupnije).
2) Odnos zrna D5 filtra, i zrna s/%5 materijala koji se štiti, (ili prethodnog sloja filtra) treba da bude 0 ] 5 / s / % 5
< 5, čime se onemogućava ispiranje.
3) Ukoliko se voda filtrira u drenažne cevi, zrno V%5 filtarskog sloja koji je neposredno uz cev mora biti bar
dva puta veće od otvora (perforacije) drenažne cevi.
4) Poželјno je da filtar ima gito ujednačeniji granulometrijski sastav, kako bi se ostvarila želјena
vodopropusnost i izbegla segregacija pri čuvanju, transportu i ugrađivanju.
Nešto jednostavnije uslove za izradu filtra daje Sgea§eg (1961):

1) Odnos zrna V]5 filtra, i zrna s / ] 5 materijala koji se štiti (ili sledećeg sloja filtra), treba da bude V H 5 /sđ5 < 9.
2) Poželјno je da granulometrijske krive materijala koji se štiti i svih filtarskih slojeva budu približno paralelne
(sl. 7.25).
Minimalna deblјina horizontstnog filtarskog sloja je 30 st, ili 50 prečnika zrna D5 (šta je od ta dva veće),
dok deblјina vertikalnog ili zakošenog filtra (uz glineno jezgro, ili vertikalan ili kos dren) ne bi trebalo da bude
manja od 2 č- 3 t.
U našoj zemlјi su projektovanje i izrada filtara propisani u okviru standarda LJb 1J.S5.020 1980. Detalјan
pregled iskustava iz oblasti filtara može se naći u literaturi (TJb Sogrz oJ"Ep§šeegz 2004, Vuković i Pušić 1986,
EJopueŠeg 1983).
^^

Kod homogenih zemlјanih brana filtarska zaštita (uklјučujući spolјašnju oblogu) može biti postavlјena na
samoj nizvodnoj kosini (sl. 7.24 i 7.29a), ali se mnogo češće izvodi

148
kao sastavni deo horizontalanog ili kosog drena u telu brane (sl. 7.26), pogotovu kod visokih brana. Naime, kao što
je objašnjeno u delu UN.Z, sa gledišta statičke stabilnosti n a s i p a j e povolјno da površina ispod provirne linije
bude što manja, da bi što manji deo nasipa bio izložen pornom pritisku - “uzgonu”, koji mu “smanjuje” težinu. Zato
je potrebno što više oboriti provirnu liniju, odnosno odmaći je što dalјe od nizvodne nožice, što se postiže
horizontalnim, vertikalnim i kosim drenažama u vidu tepiha ili šliceva (sl. 7.8, 7.9 i 7.26).
Ako je temelј vodopropustan i erodibilan, filtarska zaštita je neophodna i sa donje strane drenažnog sloja
(sl. 7.26s).

Дренажа'

Сл. 7.26 Неки типови дренаже

Сл. 7.27 Дренажа код водопропусног темеља
Drenažu (vodoprovodnik, kolektor, dren) obično čini tepih od tucanika, ili kamene drobine. Materijal
nasipa oko drenaže - provodnika se od ispiranja štiti filtrom (sl. 7.26 + 7.30). Deblјina drenaže mora biti dovolјna da
primi proticaj vode koja se u nju sliva (iz tela brane ili/ i iz temelјa).
Kapacitet drenaže se (slično proviranju kroz nasip brane) može proceniti preko Darsijeve jednačine, uz
linearnu aproksimaciju pijezometarske linije (sl. 7.28):
'Дн К(ЗН2+2И)Ј-
(7.45): д = Ка=Ј- = К { Н 2 +- ,

149
gde su: N2= dubina donje vode nizvodno od drenaže, a 1=dužina drenaže. Pri određivanju deblјine drenaže, G*
obično se, sigurnosti radi, za računski proticaj, s/, uzima dvostruka vrednost filtracionog proticaja koji drenaža treba
da prihvati.

Umesto tucanika ili drobine ponekad se za veće proticaje koriste perforirane cevi, sa obaveznom filtarskom
zaštitom.
Kada je potrebno umanjiti provirni proticaj (pa drenažu treba primaći nizvodnoj kosini), drenaža se može
postaviti u sklopu nizvodne nožice brane (sl. 7.29a).
Камена Камена баластна Перфорирана
облога облога дренажна цев -
Перфорирана
дренажна цев - (Опцпоно)
(Опционо)

Ako se
proceni da izlazni
gradijent
nizvodno od brane može izazvati fluidizaciju tla, zaštita-balastna obloga se produžava dokle god je nizvodno tlo
ugroženo (sl. 7.5 i 7.29ć).

Filtar Tucanik ' Filtar

a) Nizvodna nožica ć) Nizvodna balastna obloga

Sl. 7.29 Nizvodna nožica, i nizvodna zaštita od fluidizacije

Kod brana sa glinenim jezgrom (sl. 7.40 i 7.41), filtarska zaštita se postavlјa između jezgra i krupnijeg
materijala u kosinama (potpornim zonama).
Zanimlјivo je napomenuti da se, radi ubrzavanja konsolidacije glinenog materijala, ponekad postavlјaju
horizontalni drenovi u više nivoa unutar kosine nasipa, na visinskom razmaku od 3 č- 5 š (ćJouak 1996).
Umesto klasične drenažne i filtarske zaštite, u savremenoj geotehničkoj praksi sve više se primenjuju
različiti tipovi geotekstila. Kod nasutih brana geotekstili se mogu primenjivati kod privremenih (delova)
konstrukcija, dok se u stalnim konstrukcijama preporučuju samo sa oblaganje drenažnih cevi, i radvajanje
(razgraničavanje) filtarskih slojeva (1S01L9 1986). Geotekstile ne treba primenjeivati kao osnovni materijal pri
izradi

150
filtara, s obzirom na malu deblјinu i nedovolјno pouzdanu trajnost (1J8 Sogrz ob Ep§teegz 2004,1S01L) 1986).

U11.6.2 Zaštita temelјa

Umesto da se fluidizacija nizvodno od brane sprečava balastnom zaštitom (kao na sl. 7.29), često je
sigurnije i jeftinije smanjiti izlazni gradijent, NI (odnosno, provirnu brzinu) u temelјu, što se postiže:
1) Pregrađivanjem (dela) filtracionog puta vododrživim zastorom, u kome se, usled male vodopropusnosti,
gubi veliki deo energije - “potroši" se najveći deo “pada“, ć.
2) Produženjem filtracionog puta, E.
Uz to, često je neophodno da se gubici vode koja provire kroz temelј što više smanje. U nastavku su
prikazane neke od mera za zaštitu temelјa u rečnom aluvionu od unutrašnje erozije i za smanjenje provirnog
proticaja. (Ukoliko se brana fundira na steni primenjuje se zaptivno injektiranje - već opisano u U.4.2.)
a) Najefikasnija zaštita se postiže uklanjanjem erodibilnog tla iz temelјa, tako da se brana (ili njen najveći deo)
fundira na steni, koja se impregnira injekcionom zavesom (sl. 7.30). Ovo je moguće samo kada je sloj rečnog nanosa
- aluviona relativno tanak (do ~ 5 t).

Materijal iz temelјa ispod drena (drenaže) može se zadržati (sl. 7.30ć), ako po sastavu odgovara drenažnom
sloju, i ako ima odgovarajuću smičuću čvrstoću i stišlјivost.

ć) Često je sloj nanosa (aluviona) suviše debeo da bi se isplatilo uklanjati ga po celoj širini temelјa, ali je korisno
na jednom delu temelјa nanos zameniti širokom vododrživom pregradom, obično od materijala od koga se gradi
vododrživa zona nasipa. Pregrada se sa gornje strane vezuje za vododrživu zonu nasipa (na primer, za glineno
jezgro), a sa donje strane se vezuje za injekcionu zavesu u steni (sl. 7.31, 7.40^-7.42). Ovim se vododrživost temelјa
(odnosno, cele konstrukcije) značajno povećava - provirni proticaj može se smanjiti 100 -5-1000 puta u odnosu na
proticaj bez pregrade. Ujedno se smanjuje gradijent ispiranja i fluidizacije nizvodno od brane.
Izlazni gradijent bez pregrađivanja temelјa vododrživom pregradom (jezgrom) može se grubo proceniti
4
kao:

151
(7.46): dok je izlazni gradijent sa pregrađivanjem jednak:

A 11 n
/3 ,odnosno:
N ~ k0 (
T, n tz ^
K
o 1 K o K v K o)
(7.47):
N

c+n+^- N
' J Kp 2
Široka pregrada se primenjuje ako sloj nanosa nije deblјi od 10 + 20t, s obzirom da se pri većim dubinama

javlјaju velike teškoće oko dreniranja temelјne jame. (Temelјna jama se obezbeđuje od provirnih voda iglofiltrima
i/ili bunarima - za detalјe videti 05B 1987 i Zćeagagb 1963).

s) Za veće deblјine nanosa (aluviona), vododrživa pregrada se sužava - primenjuju se uzani vododrživi zastori
- pregrade (sl. 7.32). Efikasnost ovakve zaštite zavisi od vrste i dubine zastora.

152
 Дијафрагма (као Дренажа и филтар
вертикални застор) Вододржпви слој - стена а)
Дпјафрагма у средпни пресека

Sl. 7.32 Zaštita vertikalnim zastorom (dijafragmom)

Najpotpuniju zaštitu omogućava zaptivanje po celoj deblјini apuviona - do vododržive stenovite sredine -
takozvani “potpuni rov” (1S01L) 2005, 118VK 1987). Ovakvo zaptivanje postiže se izradom pregrade -
dijafragme (po celoj deblјini aluviona), ili injektiranjem (takođe po celoj dubini).
Savremena specijalizovana oprema omogućava da se zastori u vidu dijafragme grade do dubine od
preko 100t. Iskop za dijafragmu se obično radi u vidu uzanog rova (širine 0.5 č-2.0 t) specijalnim rovokopačima, pod
zaštitom bentonitske isplake, koja omogućava statičku i filtracionu stabilnost rova. Pošto je rov stabilizovan, isplaka
se zamenjuje mešavinom cementa, agregata i bentonita. Obično se betonira u kampadama (pa je potrebno obezbediti
vododržive spojeve), premda postoji i tehnologija za kontinualno izvođenje radova. U SAD se, kod plićih pregrada
(do 25 t deblјine), mešavina za dijafragmu obično spravlјa od bentonita i odabranih frakcija (iskopanog) tla, čime se
pored niže cene postiže i velika fleksibilnost zastora (manje je diferencijalno sleganje u odnosu na okolnu sredinu,
čime se smanjuje i opasnost od prskanja zastora).
Pregrada se može ostvariti i kao niz-red međusobno povezanih šipova (“dijafragma od iatova“). Ovakvo
rešenje je skupo, ali omogućava postavlјanje zastora (dubine do preko 50 t) u sredinama koje su nepogodne za
klasične dijafragme (aluvion sa krupnim samcima, slojevite sredine, raspadnute stenovite sredine, karstifikovane
sredine i sl., 1S01JZ 2005). Šipovi, prečnika 0.5 n- 1.0t, se najčešće izvode bušenjem i upumpavanjem betonske
mešavine jednovremeno sa podizanjem bušeće opreme. Pregrada se izvodi ili kao jednoredna, ili u dva ili tri reda,
tako što se šipovi međusobno dodiruju, čime se obezbeđuje vododrživiji
153
zastor. Kod peskovitih temelјa, šipovi za dijafragmu se ponekad rade tako što se cement “utiskuje" i meša sa peskom u
samom tlu temelјa, posebno konstruisanom opremom (tzv. “dubinsko meišnje“, 1S01J32005, ŠVK.1987). Ovakva
pregrada nema homogenost klasične konstrukcije, a veze između pojedinačnih “šipovi“ ne mogu se crecizno utvrditi
niti kontrolisati, što sve značajno umanjuje vododrživost zastora, tako da se ovakva konstrukcija može svrstati i u tzv.
“nepotpune rovove“.
Kroz dijafragmu se, po potrebi, postavlјaju bušotine za formiranje injekcione zavese u steni ispod dijafragme
(sl. 7.32).
Injektiranje aluviona se ponekad primenjuje na nekoherentne materijale, pre svega, krupnije granulacije
(pesak, šlјunak). Radi se nekoliko redova bušotina na razmaku od 2č-3 t (1S01H> 2005, Iouak 1996, ŠVK 1987).
Veoma je važno da se uspostavi dobra veza između dijafragme i jezgra brane, kako se u zoni kontakta ne bi
ostvarila koncentracija napona i nastale pukotine koje mogu da izazovu opasna procurivanja. Zbog toga se dijafragma
ponekad postavlјa na uzvodnom delu konstrukcije, a sa jezgrom se povezuje horizontlanom glinenom “kecelјom" (sl.
7.32đ). Ovakvo rešenje je posebno pogodno ako je dijafragma predviđena samo na delu temelјa koji prolazi preko
rečnog korita (gde je najveća deblјina aluvijalnih naslaga). Na ovaj način se povećava pristupačnost zastoru i otklanja
mogućnost procurivanja oko jezgra (usled pomenute veze sa dijafragmom). Takođe, treba napomenuti, da je za izradu
kvalitetne pregrade neophodan kvalifikovan i iskusan izvođač koji raspolaže odgovarajućom opremom za izvođenje
ovako osetlјivih radova.
Postoji i tehnika tzv. “vibrirajućih zidova“ (KHS® 2005) za izradu veoma tankih zastora (5-g15st deblјine,
dubine do 20 t), koji se primenjuju samo za privremene objekte (predbrane) i manje nasipe. (Mala deblјina zastora ne
pruža dovolјnu zaštitu od visokih pritisaka i velikih filtracionih gradijenata, koji se javlјaju kod visokih brana.)
Vertikalni zastor se može obrazovati i pobijanjem talpi (priboja) kroz aluvion. Ovim se provirni proticaj
smanjuje svega 2č-10 puta u odnosu na slučaj bez zaštite, što je znatno manji učinak od dijafragme ili injekcione zavese.
Talpe su obično i skuplјe, pa ih je opravdano primeniti samo u slučaju da su alternativna rešenja iz nekog razloga
nepovolјna (na pr., zahtevaju previše vremena za izvođenje).

(1) Ponekad se ne isplati raditi zastor do vododrživog sloja (“potpuni rov“), već samo do određene dubine aluviona
- tzv. “nepotpuni rov” (sl. 7.33). Takođe, pod nepotpunim rovom, smatra se i napred opisani zastor od “šipova“ koji se
dobija mešanjem tla sa utisnutim malterom (“dubinsko mešanje“), kao i tehnika “mlaznog injektiranja“, gde se sa
površine terena putem rotirajućeg mlaza u tlo utiskuje i sa njim meša odgovarajuća vezivna masa. U oba slučaja ne
može se ostvariti homogena pregrada, niti se mogu predvideti granice pojedinih “stubova" (“šipova“, kolona). Kod ovih
tehnika se provirni proticaj (tabela7.3) i izlazni gradijent znatno slabije umanjuju nego kod tehnika sa “potpunim
rovom“, pa je često potrebno uraditi zaštitu tla nizvodno od brane balastnim materijalom (sl. 7.29ć i 7.33).

154
 Баластна заштнта,
дренажа и фнлтар

Sl. 7.33 Nepotpuni rov

S obzirom da se kod nasutih brana ne postavlјa problem uzgona u temelјima (kao kod betonskih brana), za
produženje filtracionog puta može se koristiti i nizvodni zastor (sl. 7.33). Retko se postavlјa više od dva zastora, jer to ne
bi imalo većeg uticaja na produžetak puta vode (sl. 7.34).
Sl. 7.34 Postavlјanje više zastora

e) Vertikalni zastori koriste se češće nego horizontalni, zbog nižeg koeficijenta filtracije (većeg otpora) u
vertikalnom pravcu, kao i zbog opasnosti od naknadnog sleganja tla ispod horizontalnih zastora. Ipak, kod nasipa male
visine, ponekad je ekonomičnije koristiti horizontalni zastor - “kecelјu" (sl. 7.35a), ili se dva tipa zastora,
horizontalni i vertikalni, kombinuju (sl. 7.35ć). Horizontalni zastor se obično postavlјa na delu rečne doline koji je
prekriven aluvionom (u koritu reke), premda se u nekim slučajevima javlјa potreba za proširenjem zastora na deo boka
(padine) doline.

1) Ukoliko postoji opasnost od fluidizacije - podizanja slabo propusnog pokrovnog sloja koji pokriva
vodopropusni sloj (tzv., “pokrivena sredina”, sl. 7.20 i 7.36), često se primenjuju relaksacioni bunari sa filtarskom
zaštitom. Bunarima se oslobađa nagomilani pritisak u vodonosnom sloju, čime se smanjuje opterećenje (i opasnost od
flulidizacije) na pokrovni vododrživi sloj (1JZVK 1987, Zćegagb, e! a1. 1963). Rasterećenje pokrovog sloja raste sa
dubinom bunara, pa je idealno da bunar prolazi celom dubinom vodonosnog sloja. (Ukoliko je pokrovni sloj tanak
primenjuje se drenažni rov.)

155
 Sl. 7.35 Horizontalni i kombinovani zastor

S druge strane, treba imati na umu da bunari povećavaju filtracioni proticaj, jer se povećava gradijent filtracije
(nagib pijzeometarske linije) u vodonosnom sloju. Iskustvo na postojećim objektima pokazuje da bunare treba postaviti
na međusobnom rastojanju od 15-^30t, a da unutrašnji prečnik bunaratreba da bude bar 15č-20st (bćegagb, e! a1. 1963).

V ^

Pored zaštite temelјa od proviranja, često je potrebno pobolјšati mehaničke karakteristike tla (čvrstoću na
smicanje, čvrstoću na pritisak i stišlјivost), bilo po celoj površini temelјa, bilo u pojedinim zonama. Aluvijalni materijal
se obično obrađuje zbijanjem (najčešće dinamičkim), ili vibroflotacijom (vibriranjem iz bušotina), uz dreniranje.
Zbijanje se može ostvariti i pomoću tzv. “kompaktnog injektiranja", gde se u tlo utiskuje injekciona masa sa cilјem da se
istisne voda. Sličan efekat može se postići i već opisanim “dubinskim meišnjem“ i “mlaznim injektiranjem“. Temelјe
(kao i nasipe) od uniformnog peska obavezno treba zbijati zbog opasnosti od likvefakcije - pojave pri kojoj usled
povećanog pornog pritiska, zrna gube međusobni kontakt koji obezbeđuje trenje, odnosno tlo gubi smičuću čvrstoću.
Zemlјane brane se mogu fundirati i na glinovitom terenu uz, odgovarajuću pripremu temelјa (oceđivanje,
zbijanje i sl.) radi povećanja čvrstoće i smanjenja stišlјivosti (odnosno sleganja). Ovde nema teškoća sa vododrživošću,
kao kod aluviona.
O obradi temelјa u stenovitim materijalima bilo je reči u poglavlјu V. Za detalјe tretmana temelјa videti
literaturu (1SOJŠ 2005, TJ8VK 1987, LJZ 1J.S5.020/1980, TJopueŠeg 1983 i bćegagb 1963).
UI.7 PRORAČUN STABILNOSTI KOSINA I TEMELjA
NASUTIH BRANA
Stabilnost nasutih brana obuhvata značajan deo geotehničke prakse. Ovde će se ukratko naznačiti najvažniji
problemi vezani za proračun stabilnosti nasutih brana i metode za rešavanje, a zainteresovani čitalac se upućuje na
literaturu (Iouak 1996, Maksimović 1995, ćJopueŠeg 1983, bćegagć 1963).
Jasno je da do preturanja nasutih brana ne može doći, jer se objekat od nekoherentnog materijala ne može
obrtati.
Do klizanja (smicanja), međutim, može doći bilo u temelјu ili u samom telu brane, i to po horizontalnoj,
kosoj, kružnoj ili proizvolјno oblikovanoj kliznoj površini. Pored klizanja, u brani se mogu javiti pukotine, koje mogu
postati uzrok rušenju bilo kao “podloga” za klizanje, bilo kao privilegovan put provirne vode. Najčešći uzrok za

156
nastanak pukotina je neravnomerno sleganje pojedinih delova nasipa.
Postoji više metoda za proračun stabilnosti nasutih brana. S obzirom da se radi o primenjenoj mehanici tla,
ovaj deo posla treba prepustiti za to kvalifikovanim stručnjacima
- geomehaničarima, a u dalјem tekstu će se nabrojati i ukratko opisati neke od metoda za proračun stabilnosti.
Najprostija je metoda smicanja po horizontalnim kliznim ravnima, zasnovana na radovima Rankina i
Kulona (Pećinar, 1960). S obzirom da se smicanje (klizanje) najverovatnije neće javiti po horizontalnim ravnima, za
ovu vrstu metoda zahtevaju se visoki koeficijenti sigurnosti (2 ili više).
Znatno tačnija, ali i složenija za analizu, je grupa metoda takozvanih kritičnih kpiznih krugova, gde se
pretpostavlјa da se klizanje odvija po kružno-cilindričnim površinama. Za ovu vrstu metoda preporučuju se koeficijenti
sigurnosti od ~1.5, izuzetno i 1.3 i 1.1, zavisno od tipa opterećenja i vrste objekta (J1J5 1J.S5.020/1980).
Nezavisno od metode koja se koristi, neophodno je razmotriti različite slučajeve opterećenja koji se mogu
javiti u toku izgradnje, eksploatacije i održavanja brane (puna i prazna akumulacija, naglo pražnjenje akumulacije i sl.,
TMouak 1996, Maksimović 1995, JJZVK 1987).

UI.7.1 Rankinova metoda - Klizanje po horizontalnim ravnima

Ovo je metoda koja se može primeniti za grubu procenu nagiba kosina, u početnim fazama projektovanja
(Sgea§eg e!a1. 1961).
Posmatra se stabilnost, prvo nizvodnog, a zatim uzvodnog dela brane (i pripadajućeg temelјa, ako je brana
fundirana na nestenovitom materijalu), a pod dejstvom “spolјinih” sila
- praktično sila koj<2 proizvodi susedna polovina brane. (Može se pokazati da je ovo nepovolјniji slučaj opterećenja
nego kada se posmatra klizanje cele brane.)

157
 U narednom primeru razmatraće se stabilnost iizvodnog dela brane pri punoj akumulaciji (sl. 7.37).
Pretpostavlјa se da su temelјi brane od čvrstog stenovitog materijala.
Slščuće sše, koje teže da smaknu branu po temelјnoj spojnici, su:
\
ć1
1) Hidrostatička sila: Nu=uu— i

J 2
2) Sila pritiska tla: R t i = u 5 K 1§2 (45 - ,

gde su: “prosečna zapreminska težina” u z k = ć / ć v k ( u 2 - u u ) + (ćvk ~ ć ) / ć v k u g , <r=ug&o unutrašnjeg trenja

materijala, u7= zapreminska težina nasutog materijala, a uu= specifična težina vode.

Stabššzujuće ste, koje se odupiru smicanju, su:

3) Silatrenja: T = {S2 + Srot) i

4) Sila kohezije: Ts = sP1 + s 2 T g ,

gde je Sg = težina nizvodnog dela brane iznad provirne linije (sa zapreminskom težinom ug), Srot — težina brane ispod
provirne linije (sa potoplјenom težinom u2 - u u ) , s \ = kohezija između brane i temelјa, s 2 = kohezija između drenaže
i temelјa, & T \ i T 2 odgovarajuće dužine (sl. 7.37).
Sl. 7.37 Smicanje (klizanje) po horizontalnoj ravni

(С2 + Ср0Т) (р + С|/.Ј 4*с,Тт

(7.48): Кг >Кк.*2.0.
Г,к^Ш2(^-^) + Уг — ћ2 К ,гшп

Odnos stabilizujućih sila i sila smicanja (klizanja)-koeficijent (faktor) sigurnosti protiv klizanja, K k , mora
biti veći od zahtevane (minimalne) vrednosti, K K m t :

158
 Ako je koeficijent sigurnosti manji od zahtevanog, trebalo bi smanjiti nagib kosine i / ili (dodatno) oboriti
provirnu liniju.
Eksperimentalnim istraživanjima je utvrđeno da se najveći smičući napon, tšh, javlјa u tački Mna rastojanju
D\/~ 0.6/. od nožice brane (sl. 7.37), i da iznosi (Sgea§eg, 1961):
(7.49); g ( Š . *1 .5 g, gde je g = srednji (prosečni) napon smičućih sila u temelјnoj spojnici:

Loo" Šls F, Jt'

Gž - ^- ^ G( 4 5 - ^) + u, ,u
(7.50):
/.

Maksimalnom naponu smicanja suprostavlјa se napon od stabilizujućih sila, koji u tački M (sl. 7.37) iznosi:
(7.51): t5= [A„( u 2 - u u ) + (0.6 I v k - A„) U 2 ] \%<r + s.

Da bi se izbeglo lokalno smicanje u tački M, preporučuju se da odnos stabšizujućeg i maksgšapnog slščućeg

napona bude veći od T 5 / T M 4H > 1.5. Međutim, čak i ako je tH!Ah> Đ, ne mora doći do klizanja kosine (ukoliko je
zadovolјen uslov opšte stabilnosti - jed. 7.48), jer se u slučaju lokalnog loma kosina odupire smicanju na preostaloj
dužini (površini) smičuće ravni.
Na sličan način se ispituje i stabilnost uzvodne polovine brane, s tim što je iskustvo pokazalo da je ovde
najopasniji (a time i merodavan) slučaj naglog pražnjenja akumulacije. Tada će izostati stabilizujući (horizontalni i
vertikalni) hidrostatički pritisak sa uzvodne strane, a tlo ispod provirne linije će i dalјe biti u potoplјenom stanju
(delovaće porni pritisak vode), jer voda ne može trenutno da se ocedi iz nasipa (Sgea§eg 1961).

U11.7.2 Metode kritičnih kliznih krugova

Iskustvo je pokazalo da će u velikom broju slučajeva kosina brane skliznupš po povrišni kružno —
cilindričnog oblika (sl. 7.38).
Metode kritičnih kliznih krugova (Švedska, Bišopova i sl.) porede obrtni momenat smicanja sa
stabilizujućim momentom oko centra kliznog kruga, čiji isečak AV pretstavlјa potencijalnu površinu smicanja
(klizanja) kosine. Kod Švedske (Felenijusove) metode zanemaruju se međusobne sile između elemenata - lamela klizne
površine, pa se računa da smicanje izaziva tangencijalna komponenta težine - sila 7) na sl. 7.38, dok stabilnost daju
normalna komponenta težine (umanjena za porni pritisak), /V,-, i kohezija /., s,. S obzirom da sve razmatrane sile imaju
isti krak (poluprečnik kliznog kruga, /-), odnos stabilizujućeg i smičućeg momenta će biti:

159
 (7.52): к к = —± { М ШЦт,
+ Ц С ! ) Ј[(С7,. соза, -г/, Ц)1§(Рј
С; 51п+а,ЦС;\
/=)

gde su: S, = S?J+ SROTJ= težina lamele ‘M” {S?J= deo u suvom, SROTJ= deo pod vodom), a,-= ugao između vertikale i
normale kroz sredinu klizne površine lamele “G, g/, = porni pritisak na kliznoj (graničnoj) površini lamele ‘T’, I,- =
dužina lamele “j”, s,-= kohezija za efektivne napone (prividna kohezija) lamele “j”, (r-, = ugao unutrašnjeg trenja za
efektivne napone (ugao smičuće čvrstoće) lamele “j”, p= broj elemenata u razmatranom kružnom odsečku i Kk =
koeficijent sigurnosti1.
Neuzimanje u obzir sila između lamela, daje nepovolјniju procenu stabilnosti, pa je Švedska metoda (često i
previše) na strani sigurnosti (Maksimović 1995). Ipak, ova metoda se i danas primenjuje, pre svega pri projektovanju
manjih brana i nasipa (1J5VK 1987).
Bšiopova “rutinska“ metoda uvodi u analizu i horizontalne sile između lamela, čime se bitno popravlјa
tačnost proračuna (Maksimović 1995). Ova metoda zahteva iterativno rešavanje, jer se koeficijent sigurnosti, Kk,
izražava implicitnom jednačinom:

C soz a.{ )1§(r-, + C soz a.{ s.{} ta.

(7.52'): /=) _________________________________
p

т„. =-

S, zt a,

gdeje:
zt a.
soz a, n ------- ~ 1 % ( H ,
' K*'
Sl. 7.38 Švedska (Felenijusova) metoda kritičnih kliznih krugova 36 37

1У литератури се користе и друге ознаке, на пр., Кк=Р5, с = с' и <р=ф', али су овде задржане ознаке из дела
37 о гравитационим бетонским бранама.

160
 Određivanje parametara (poluprečnika i položaja-koordinata centra) kritičnog kliznog kruga (kruga za
koji je vrednost koeficijenta sigurnosti najmanja) vrši se po nekoj od optimizacionih metoda (Kouak 1996,
Maksimović 1995, MopueŠeg 1983). Najjednostavnije, ali i najdugotrajnije je primeniti jednostavnu metodu
pretraživanja, gde se položaj centra kritičnog kruga traži pretraživanjem u procenjenoj oblasti rešenja, gde se u
svakoj (razmatranoj) tački prvo odredi poluprečnik koji daje najmanju vrednost za koeficijent Kk (takođe
pretraživanjem po nekoj oblasti). Ova “metoda“ se može ubrzati tako što će se, prvobitno retka mreža potencijalnih
koordinata centara, sukcesivno progušćivati (Maksimović 1995).
Ukoliko se proceni da kritična klizna površina bitno otstupa od kružnog cilindra, primenjuju se složenije
metode (Maksimović 1995, ćJopueŠeg 1983).
^^

Merodavne kombinacije opterećenja za koje treba sprovesti analizu stabilnosti trebalo bi da obuhvate sve
najnepovolјnije kombinacije opterećenja koje se mogu očekivati za vreme građenja i eksploatacije brane.
IopueŠeg (1983), smatra da je potrebno proveriti:
1) Stabilnost temelјa i kosina za vreme građenja brane, kao i neposredno pre punjenja akumulacije.
2) Stabilnost nizvodne kosine (i temelјa) pri koti normalnog uspora.
3) Stabilnost nizvodne kosine (i temelјa) pri koti maksimapnog uspora.
4) Stabilnost nizvodne kosine (i temelјa) pri koti normalnog uspora i pri dejstvu zemlјotresa.
5) Stabilnost uzvodne kosine (i temelјa) pri naglom pražnjenju akumulacije.
•I38 V F

Pored proračuna stabilnosti, u višim fazama projektovanja je neophodno proračunati i pomeranja, pre svega
sleganja brane (IopueŠeg 1983, LJb 1J.S5.020/1980). Takođe, potrebno je proceniti i mogućnost nastanka (i položaj i
dimenzije) pukotina i odgovarajućim merama sprečiti njihove nepovolјne posledice na funkcionisanje i stabilnost
brane.

UP.8 REZIME O OSNOVPIM PRAVILIMA ZA

PROJEKTOVANјE NASUTIH BRANA
Prema do sada izloženom, izdvojiće se najvažnija pravila vezana za stabilnost nasutih brana (Sgea§eg
1961, Pećinar 1960):
1) Ne sme se dozvoliti prelivanje preko nasipa brane.
2) Ne sme se dozvoliti nekontrolisano proviranje vode kroz branu.
3) Provirna linija mora se uvek preseći filtarskim drenom (horizontapnim, kosim ili na nizvodnoj kosini).
4) Brzina (gradijent pritiska) vode koja izlazi iz tela i temelјa brane, ne sme da izazove pokretanje čestica
tela brane i / ili tla u temelјu.
5) Nagibi uzvodne i nizvodne kosine moraju biti stabilni, sa dovolјnim koeficijentom sigurnosti, za sve
razmatrane slučajeve opterećenja (uklјučujući i seizmička). Analiza stabilnosti mora da obuhvati i temelјe
ako su od materijala podložnog smicanju (klizanju).
Uz to:
6) Uzvodna kosina brane mora se zaštititi od razornog dejstva talasa, a nizvodna od spiranja ktiom.

38
Сасвим ниски насипи (до ~ 5 т висине), могу се радити само са низводном ножицом (сл. 7.29а),
без додатне дренаже у телу бране.

161
 U11.9 TIPOVI NASUTIH BRANA
Osnovna podela nasutih brana je na:

1) Zemlјane brane i
2) Brane od kamenog nabačaja.

UI.9.1 Zemlјane brane

Zemlјane brane se grade od materijala manje krupnoće (gline, peska, sitnog šlјunka). Visoke brane od
sasvim homogenog materijala su retkost, jer su raspoloživi materijali manje ili više heterogeni, pa se ne isplati da se
iz “smeše” koristi samo jedna frakcija.
Ako je materijal u nasipu približno homogenog sastava, smatra se da je brana homogena (sl. 7.39a).
Homogena brana se štiti od sufozije (ispiranja) nizvodnom drenažom. Obično se vertikalni ili kosi dren-tzv.,
“dimnjak" povezuje horizontalnim drenažnim tepihom sa nizvodnom nožicom (sl. 7.26ć i 7.39a). Ovim se
obezbeđuje efikasno spuštanje provirne linije, pogotovu kod izrazito anizotropnih materijala '.
Homogene brane se grade od materijala znatne vododrživosti, kako bi se smanjio gubitak vode. S druge
strane, ovakav materijal ima manju čvrstoću, što zahteva relativno blag nagib kosina i veliku zapreminu nasipa.
Zbog toga su homogene brane obično male visine (do 15^20t).
Krupnozrni materijali (pesak i šlјunak) imaju veliki ugao unutrašnjeg trenja, čime se postižu strmije
kosine, a time i manja zapremina nasipa nego kod brana od sitnozrnih vododrživih materijala. S druge strane,
krupnozrni materijali su, zbog velikih pora, najčešće nedopustivo vodopropusni. Ovo nameće ideju o zoniranju
preseka brane.
Zonirane brane se grade od materijala različitih karakteristika. Ako se vododrživ sitnozrni materijal
ugrađuje nauzvodnom delu preseka, a prema nizvodnom kraju se ređaju zone manje vododrživosti (i veće
čvrstoće, kao na sl. 7.39ć), postiže se efikasno obaranje 1

162
 provirne linije (sl. 7.7), pa je veći deo nasipa oslobođen pornog pritiska. Međutim, uzvodni deo nasipaje male
čvrstoće, što zahteva blažu uzvodnu kosinu. Očigleno, potrebno je pronaći otttalni raspored lokalno dostupnih
materijala, što je zadatak koji se rešava za svaki slučaj (za svaku branu) posebno - nema unapred pripremlјenih
univerzalnih recepata.

Вертпкални дрен -"дпмњак"

Нпзводна
ножица
Дренажни тепих

а) Хомогена брана

Sl. 7.39 Zemlјane brane različitog stepena heterogenosti

U savremenoj praksi najčešće su zonirane zemlјane brane sa vododrživim glinenim jezgrom. Kosine
(“potporne zone”) se grade od stabilnog krupnozrnog materijala, koji štiti vododrživ materijal male čvrstoće u jezgru
brane (sl. 7.39s). Obično se ovako postiže stabilnost sa manjom zapreminom nasipa nego za slučaj sa slike7.39ć. Za
jezgro je, pored velike vododrživosti, potrebna i visoka plastičnost, čime se smanjuje rizik od nastanka pukotina pri
eventualnim deformacijama u temlјu ili telu brane.
S obzirom da razlika u krupnoći materijala omogućava ispiranje čestica jezgra kroz pore čestica kosina
(potporne zone), na kontaktu jezgra i kosina se mora postaviti filtarska zaštita (sl. 7.40). Nizvodni filtar je potreban
radi zaštite u normalnom pogonu, dok uzvodni filtar štiti jezgro od ispiranja pri povratnom tečenju iz jezgra ka
uzvodnoj potpori, u vreme naglog pražnjenja akumulacije, kada se voda iz krupnozrne potporne zone brzo ocedi, a
ostaje u vododrživom jezgru (odakle se cedi mnogo sporije). Obično se smatra da pri povratnom strujanju neće doći do
sufozije u temelјu, jer se ne mogu javiti dovolјno veliki gradijenti između vode u jezgru i susednom aluvijalnom
materijalu, pa na tom delu nema potrebe za filtrom. Ipak, dosta projektanata zadržava filtar i na ovom mestu (tačkasta

163
linija na sl. 7.40 i 7.41). Obično se između jezgra i materijala u potpori postavlјa jedan do dva filtarska sloja, ukupne
deblјine od 2 3 t (sl. 7.48).
Deblјina jezgra, u odnosu na kosine, određuje se zavisno od osobina i raspoloživosti materijala. Orijentacione
vrednosti date su u delu VII. 10.1.
Po položaju jezgro može biti koso - uzvodno, ili vertikalno - centralno.
Prednost kosog uzvodnog jezgra u odnosu na centralno vertikalno (sl. 7.41) je efikasnije obaranje provirne

Сл. 7.40 Брана са глиненим језгром фундирана на алувиону

ћ) Вертикално централно језгро Сл.

7.41 Положај језгра код земљаних брана

linije. Ovim se omogućava da nešto veći deo nizvodnog dela brane bude oslobođen pornog pritiska (“uzgona“), čime se
postiže strmiji nagib nizvodne kosine (manji utrošak materijala). Uz to, kod brana sa kosim jezgrom, često je moguće
prvo ugraditi nizvodnu potporu (kosinu), pa tek zatim ugrađivati jezgro, što je značajno u područjima gde je, zbog
klimatskih uslova, sezona ugrađivanja gline kratka. Prednost brane sa vertikalnnm jezgrom je veći pritisak na
kontaktnoj površini između jezgra i stene u temelјu, zbog veće deblјine nasipa iznad kontakta, pa je i manja opasnost od
procurivanja na ovom potencijalno osetlјivom mestu (bćegagb 1963).
Pored homogenih i zoniranih brana, u savremenoj svetskoj praksi se primenjuje (doduše, dosta ređe) još jedan
tip brana - brane sa membranom - dijafragmom. Najčešće su dijafragme od takozvanih geomembrana - tankih
vodonepropusnih folija, posebno obrađenih kako bi izdržale opterećenja koja se zahtevaju kod konstrukcija kao što su
brane. Do sada je u svetu urađeno nekoliko stotina ovakvih brana (1S01L9 2005a). Geomembrane se najčešće ugrađuju
na uzvodnom l š j u brane (obično između odgovarajućih zaštitnih slojeva od maltera, betona ili asfalta, kombinovano sa
drugim materijalima). Nešto ređe primenjuje se rešenje

164
sa membranom unutar nasipa, gde je nedostupna za pregled i popravke, premda ima manju površinu (nego za varijantu
sa ugradnjom na uzvodnom licu) i bolјe je zaštićena od spolјašnjih uticaja. Geomembrane su relativno jeftine, lako se
dopremaju i ugrađuju pri takoreći svim klimatskim uslovima. S druge strane mala deblјina membrane pretstavlјa i
nedostatak, jer znatno povećava rizik od oštećenja vododržive pregrade. Uz to, treba imati na umu da brane sa
geomembranama još uvek nisu prošle “test vremena“, pa se kao i brane od kamenog nabačaja sa krutim ekranom,
preporučuju samo u slučaju nedostatka bolјeg rešenja za odgovarajući profil.

UN.9.2 Brane od kamenog nabačaja

Brane od kamenog nabačaja se grade nasipanjem i zbijanjem' lomlјenog kamena. S obzirom na veliku
vodopropusnost kamenog nabačaja, ove brane se uvek grade sa vododrživim zastorom. To može biti:
1) Glineno jezgro.
2) Kruti zastor, obično armirano-betonski, ili asfalt-betonski ekran.
U oba slučaja drenaža u telu brane je suvišna, s obzirom na poroznost materijala. Naravno, neophodna je
filtarska zaštita između glinenog jezgra i kamenog nabačaja (sa uzvodne i sa nizvodne strane, kako je ranije objašnjeno).
Brane od kamenog nabačaja se grade u područjima sa lako dostupnim- jeftinim kamenom za nasip, ako je
materijal za zemlјanu branu nedostupan ili skup. Brane od kamenog nabačaja su takođe u prednosti u vlažnim i hladnim
klimatskim uslovima, gde bi građevinska sezona za nasipanje zemlјane brane bila nedopustivo kratka. Uz to, brane od
kamenog nabačaja su otpornije od zemlјanih na eroziju, a usled velikog ugla unutrašnjeg trenja dozvolјavaju i strmije
nagibe kosina. S druge strane, brane od kamenog nabačaja su zahtevnije u pogledu fundiranja u odnosu na zemlјane
brane (ali su u tom pogledu znatno povolјnije od betonskih). Potrebna je veća čvrstoća (nosivost) temelјnog tla nego kod
zemlјanih brana, jer je manja površina temelјne stope i neophodno je ograničiti sleganje temelјa zbog opasnosti od
pucanja zastora. Ovo ne pretstavlјa problem kod fundiranja na zdravoj steni.
Brane sa glinetš jezgrom su opisane u prethodom delu, pa će se u nastavku govoriti samo o branama sa krutim
zastorima.
Kruti zastori, kao i glinena jezgra, mogu biti kosi uzvodni, ili centralni vertikalni (sl. 7.42). Zastor se
ukopava do stenovitog materijala u temelјu, gde se vezuje sa injekcionom zavesom, a filtarska zaštita u telu brane mu
nije potrebna.
Uzvodni ekran je zastor na samom uzvodnom licu brane. Najčešće se radi od armiranog betona ili
asfalt-betona, premda se može raditi i od drugih materijala (metala, na pr.). Armirano - betonski ekran se ponekad
oblaže asfaltnim slojevima,

____________________ \ _____
1
Kamen se može ugrađivati i bez zbijanja (“prirodno zbijen nabačaj“), premda je kod većine savremenih brana vršeno
“klasično" zbijanje.

165
epoksitnim premazima, ili se primenjuje neka druga zaštita protiv procurivanja (geomembrane ispod ekrana, na pr.).

Sl. 7.42 Brane sa armirano-betonskim ekranom

Sa gledišta stabilnosti, uzvodni ekran je povolјniji od vertikalnog, jer je cela brana u “suvom”, a klizanju se
suprotstavlјa i vertikalna komponenta hidrostatičke sile (sl. 7.42a), što omogućava strmije nagibe kosina nego kod
vertikalnog ekrana (ili vertikalnog glinenog jezgra). U prilog uzvodnom ekranu ide i pristupačnost za održavanje, što
je praktično nemoguće kod rešenja sa vertikalnim ekranom. Uz to, uzvodni ekran obezbeđuje zaštitu od talasa i
omogućava jednostavnije nadvišenje brane, ako se za to ukaže potreba tokom eksploatacije. Mana uzvodnog ekrana je
velika osetlјivost na sleganje temelјa i nabačaja ispod ekrana, usled čega može doći do deformacija ekrana i pucanja.
Prednost vertikalnog ekrana je što se uz njega (sa uzvodne strane) može postaviti vododrživ glineni sloj, koji umanjuje
opasnosto od proviranja u slučaju pojave pukotina u betonu.

Dosadašnja iskustava pokazuju da su brane sa krutim ekranima stvarale znatno više problema u eksploataciji
od brana sa glinenim jezgrom (ćJopueŠeg 1983). TJ8 SOE (TJ.8.A Sogrz o!7 EpDpeegz, 2004) preporučuje da se
prednost ukaže rešenju sa glinenim jezgrom, kada god postoji mogućnost da se ovakav tip brane uradi (na raspolaganju
dovolјno kvalitetne gline, povolјni klimatski uslovi i sl.).

VII. 10 KONSTRUKTIVNA PRAVILA I ORIJENTADIONE

DIMENZIJE
UN.10.1 Zemlјane brane
Zemlјane brane se grade:
1) Mehaničkim nasipanjem i nabijanjem, ili
2) Hidrauličkim nasipanjem.
Mehaničko nasipanje i nabtanje
Materijal za nasipanje se uzima sa pozajmišta, gde mu se otkopavanjem značajno povećava zapremina, pa se
pri ugrađivanju mora zbijati, da bi se izbeglo (smanjilo) naknadno sleganje. Pored toga, zbijanjem se povećava
vododrživost materijala, jer se smanjuje zapremina pora, a raste otpornost na sufoziju (ispiranje), kao i čvrstoća na
smicanje. (Zbijanje ne
166
treba zameniti sa konsolidacijom. Pri zbijanju se iz pora istiskuje vazduh, i to je brz proces, dok je konsolidacija
(glinovitih materijala) dugotrajan proces koji podrazumeva smanjenje zapremine na račun postepenog istiskivanja vode
pod dejstvom opterećenja, obično od težine samog objekta.)
Pozajmišta materijala za nasip trebalo bi da bude što bliže gradilištu i da obezbede dovolјnu količinu
kvalitetnog materijala za izradu nasipa. Najpovolјnije je da se pozajmište nalazi unutar buduće akumulacije, čime se
izbegavaju dodatni troškovi eksproprijacije i ne narušava se izgled okolnog terena (slično je i kod kamenoloma za branu
od kamenog nabačaja). Materijal se iz pozajmišta obično dovozi teškim teretnim vozilima, a ponekad se izvođač
opredelјuje za transportne trake.
Razastiranje istovarenog materijala u slojeve projektovane deblјine obavalјa se buldozerima. Zbijanje gline se
vrši teškim valјcima i ježevima u slojevima deblјine od 20č-30st. Zbijanje je najefikasnije pri optimalnoj vlažnosti - to
je obično prirodna vlažnost materijala, ili vlažnost nešto manja od prirodne. Previše vlažan materijal se, zbog prisustva
vode, ne može zbiti do potrebne mere i lepi se na oruđa za ugrađivanje. Zato se glina ne sme ugrađivati po kiši, pa je
vremenski period (u toku godine) pogodan za građenje zemlјanih brana kraći nego kod betonskih. (Ne sme se nasipati ni
u vreme mraza). Prema tome, meteorološki uslovi na gradilištu su veoma bitni za procenu trajanja radova.
Ugradnja nasutog materijala koji nije glinovit (pesak, šlјunak) takođe zahteva zbijanje, a dinamičko nabijanje
daje bolјe rezultate od statičkog. Ovakvom materijalu pogoduje veća vlažnost pri zbijanju. Što je materijal krupniji, to
se za zbijanje dodaje više vode - krupan pesak i šlјunak se polivaju pre nabijanja, a pri ugrađivanju krupnog kamena se
ponekad koriste mlazevi pod pritiskom. Filtarski materijal se nabija u slojevima od ~30st deblјine.
Pre početka nasipanja temelј se čisti od organskog materijsša (panjeva, korenja), da nakon trulenja ne bi
ostajale šuplјine u zemlјanoj masi, što može da izazove neravnomerno sleganje brane. (Prema Sgea§eg -u, 1961, u
nasipu brane dozvolјeno je najviše 5 + 6% organskog materijala).
Dijafragme i /i li priboje (ako su predviđeni) treba uraditi pre početka nasipanja, dok se injektiranje stenske
mase može uraditi i kasnije kroz injekcionu galeriju (ili, ponekad, kroz glineno jezgro). Da bi se postiglo zaptivanje po
celoj površini pregradnog preseka, potrebno je da injekciona zavesa bude izvedena kao nastavak vododržive pregrade
u telu brane (glinenog jezgra ili betonskog ekrana).
Neophodno je obezbediti dobru vezu između susednih slojeva nasipa, posebno između temelјa i prvog sloja,
kako bi se izbeglo klizanje po ravni spoja, i sprečilo stvaranje privilegovanog puta provirne vode između slojeva. Ovo se
postiže hrapavlјenjem donjeg (starog) sloja, neposredno pre početka nasipanja novog sloja.
Kada se rad na 'nasipanju privremeno prekida (kiša, mraz), potrebno je zbijanje gline završiti glatkim valјcima
da bi se dobila glatka, ocedna površina sa koje kiša otekne pre

167
nego gito se upije u nasip. Iz istog razloga slojeve treba raditi sa poprečtt padom (1 :2 0 -P : 50) od jezgra prema
kosinama (sl. 7.43).

Sl. 7.43 Nagib materijala pri prekidu nasipanja

Visinski položaj krune nasipa (zemlјane ili brane od kamenog nabačaja) određuje se slično kao kod
betonskih brana (U.3.2). Postoji, međutim, i jedna važna razlika. I pored svih mera za smanjenje sleganja, kod
nasutih brana treba računati sa 1 -4- 3 % sleganja, pa prema tome i izvoditi nasip (obezbediti odgovarajuće
“nadvišenje” nasipa). Neuzimanje u obzir sleganja nasipa može da bude kobno, jer se preliv (betonski
evakuacioni objekat), koji je fundiran na steni, daleko manje sleže od nasipa brane, pa će nasip ostati snižen u
odnosu na preliv (sl. 7.44). Ovo znači da se na prelivu može javiti nivo vode viši od krune nasipa, pa će nasip biti
preliven, sa katastrofalnim posledicama.

Na uzvodnoj ivici krune obično se gradi valobran, a na nizvodnoj ograda (sl. 7.49, za detalјe videti 1J8VK
1987 ićJocueŠeg 1983).
Uzvodna kosina mora biti zaiapićena od udara talasa, što se najčešče postiže slojem kamenog
nabačaja. Za računsku visinu talasa od /7G~1.0t, potrebna je zaštita od kamena krupnoće <7»0.3t u sloju deblјine
od 1 .0 t (Moš/eŠeg, 1983). Pored kamenog nabačaja, za zaštitu od talasa mogu se koristiti i obloga od
armirano-betonskih ploča (livenih na licu mesta, ili prefabrikovanih), obloga od asfalt-betona, obloga od rukom
položenog kamena (“kamena naslaga“), ili se otpornost površinskog sloja kosine povećava mešanjem ugrađenog
materijala nasipa sa cementnim vezivom (HJbVK 1987, 1S01L) 1986, MopueŠeg 1983). Zaštita od talasa mora biti
postavlјena u rasponu od krune brane do najnižeg radnog nivoa vode u akumulaciji. Između nasipa i zaštitnog sloja
utrađuje se filtarski sloj, koji štiti materijal nasipa od ispiranja prilikom pražnjenja akumulacije, kao i od ispiranja
prilikom udara talasa.
Nizvodna kosina se mora zaštiti od erozionog dejstva kiše. Zaštita se postiže kamenim nabačajem, ili
kamenom naslagom, ili zatravlјivanjem kosine pogodnim gusto rastućim travama. Ukoliko nema opasnosti od
procurivanja kroz nizvodnu kosinu (tj. ako je provirna linija presečena drenažnim filtrom), otpada i potreba za
filtarskom zaštitom ispod kamene obloge.

168
 Sl. 7.45 Berme na nizvodnoj kosini

Kod brana visokih preko 15+20 metara često se rade proširenja - berme na svakih ~ 10 t visine, u cilјu
smanjenja erozione energije kiše koja otiče kosinom. Berme su široke 2 + 3 m, sa poprečnim padom prema kosini i
sa podužnim ocednim kanalima (sl.7.45), kojima se voda odvodi, obično do kolektora na bokovima, a odatle
kontrolisano do donje vode.
Pri nasipanju i zbijanju posebnu pažnju treba obratiti na mesta spoja nasutog materijsša sa delovima
betonske konstrukcije i sa bokovima i dnom dolina, gde najlakše dolazi do stvaranja pukotina i nekontrolisanog
proviranja.
1) Ne sme se dozvoliti da betonska konstrukcija ili deo boka doline budu iznad zbijenog materijala, jer to
redovno dovodi do pojave šuplјina na mestu dodira usled naknadnog sleganja nasipa (sl.7.46a). Granični betonski
zidovi treba da budu nagnuti od nasipa (sl. 7.46B), a nikako ka nasipu (materijal nasipa treba da naleže na zidove).
Saglasno sa ovim, prvo treba uraditi betonski deo konstrukcije, pa zatim nasipati.
2) Zidovi kojima se nasip povezuje sa betonskom konstrukcijom se ponekad porebruju (sl. 7.47a), čime se
donekle produžava put proviranja vode na spoju (smanjuje se gradijent proviranja). Međutim, ovakvi delovi nasipa
oko betonskog objekta nisu pristupačni za velike mašine, pa se zbijanje mora vršiti specijalnim nabijačima, što
često može da izazove nepovolјnije stanje nego da se gradila glatka kontura. Umesto porebrivanja, može se u zoni
kontakta proširiti jezgro i filtarska zaštita (sl. 7.46s), a na spolјnoj strani betonskog zida uraditi izbočina (“pero“),
kojim se jezgro tokom horizontalne deformacije pritiska na betonsku konstrukciju.
3) Ispod jezgra i filtara se kod fundiranja na ispucaloj stenovitoj sredini postavlјa sloj mršavog betona, a ako
je ispucalost stene velika, lije se betonska ploča (deblјine 20+30 st). Na ovaj način se uklanja opasnost od ispiranja
čestica jezgra kroz pukotine u stenskoj masi. Takođe, korisno je da se prvi sloj jezgra gradi od gline visoke
plastičnosti,

169
kako bi se po sleganju ostvario što prisniji kontakt između jezgra i temelјa. Uz to, kod raspadnute temelјne stene, po
potrebi se radi konsolidaciono injektiranje, a između betonske ploče i stene obavezno se radi vezno (kontaktno)
injektiranje.
\

Фплтарскп
слојевп

6) Пресек В-В Уклињавање језгра у темељној спојници

с) Основа А-А Уклин.аван>е језгра у

зид брзотока
Sl. 7.46 Veza betonske konstrukcije i nasipa

4) Cevi, po pravilu, ne bi trebalo postavlјati kroz nasip brane, niti kroz erodibilne temelјe (najsigurnije je
postaviti cev kroz bok doline u stenovitom materijalu). Ako je neophodno da cevi prođu kroz branu, onda se mogu
postaviti jedino u rovove u temelјu, i to samo ako temelј ima odgovarajuću čvrstoću i malu deformabilnost, kako ne
bi došlo do neravnomernog sleganja i pucanja cevi. Rovovi se ponekad presecaju betonskim “kragnama” za
produženje puta provirne vode (sl. 7.47ć). Slično porebravanju zidova, i ova mera može da bude neefikasna usled
neodgovarajućeg zbijanja nasipa oko rebara. Umesto “kragne” cevi se mogu ugraditi u betonske blokove,
oblikovane tako da omogućavaju što tešnji kontakt sa nasipom. Neophodno je obezbediti zatvaračnicu i na
uzvodnom kraju cevi, da bi se omogućio pristup po celoj dužini cevi u slučaju havarije cevi.

170
 Sl. 7.47 Veza nasipa sa zidom i postavlјanje cevi ispod nasipa

Hiduauličko nasnpanje
Hidrauličko nasipanje je ređe primenjivan postupak za izradu brana, s obzirom da se obično isplati samo
za izuzetno velike količine nasipanja. Kod nas je primenjivano pri izradi jednog broja nasipa u hidrosistemu DTD.

Zemlјani materijal se suspenduje u vodi, pa se specijalnim crpkama transportuje i deponuje - odlaže na

mesto nasipanja (Milovanov 1972, Sgea§eg e!a1. 1961,Pećinar 1960).

Orijentaiione dimenzije
U početnim fazama projektovanja, neke od dimenzija nasutih brana (širina krune, širina jezgra, nagibi
kosina) se iskustveno procenjuju. Širina nasipa brane u kruni, Vk, (sl. 7.48) može se računati kao (LopueŠeg 1983):

(7.53) : Vk = 1 + A^jIm ,

gde je A = 1.1 č-1.65, s tim da je đk > 4 t.

Širina glinenog jezgra u kruni, 6/, obično nije manja od Zt (mada postoje brane sa Đ J = 1 t), dok se za širinu
u osnovi, V J , može pretpostaviti V J = J = J Đ vk - (Postoje brane sa znatno tanjim jezgrom, VJ < Nš, ali one pretstavlјaju
izuzetak).

Сл. 7.48 Оријентационе димензије земљаних брана

Nagibi spolјnih kosina zavise od materijala nasipa i uslova fundiranja. Na zdravom stenovitom tlu se
obično usvaja nagib od 1 :2.5 < 1 :3.5 za glinovite i prašinaste materijale i 1:2 č-1:3 za peskove i šlјunkove. Za teže
uslove fundiranja povećava se i nagib kosina.

171
Nizvodna kosina je obično sa većim nagibom od uzvodne (zbog nepovolјnih uslova stabilnosti na uzvodnoj kosini
pri naglom pražnjenju akumulacije, UP.7.1).

U11.10.2 Brane od kamenog nabačaja

Kamen se zbija u vlažnom stanju korišćenjem vibrovalјaka (ponekad uz vodene mlazeve). Slojevi
nabačaja su deblјine od 0.3 č-2.0 t (najčešće ~ 1 t), zavisno od tipa brane i mesta ugrađivanja (kod brane sa glinenim
jezgrom slojevi su tanji, naročito u blizini jezgra). Ugradnja kamenog nabačaja obavlјa se po, takoreći, svim
vremenskim uslovima, što je velika prednost ovog tipa brana.
Najveća mana brana sa uzvodnim armirano- betonskim ekranom je deforltsanje i pucanje ekrana usped
nejednakog sleganja materijala ispod ekrana, pa se ekran postavlјa tek pošto je završeno zbijanje materijala u
nasipu.
Obično se brane od kamenog nabačaja rade zonirano (1J8VK 1987). Kod brana sa ekranom, nizvodna
zona, koja daje stabilnost - potporu, je od najbolјeg i najkrupnijeg kamena (zona S na sl. 7.49). Uzvodna zona (A) je
od dobro zbijenog šlјunka i sitnijeg tucanika, pa obezbeđuje stabilnu osnovu za ekran koji se preko nje polaže.
(Ponekad se postavlјa i sloj od kamene naslage sa istom ulogom.) Središnja zona (V) je obično od kamena slabijeg
kvaliteta i čini popunu između zona (A) i (S).

Sl. 7.49 Zoniranje materijala u brani od kamenog nabačaja

Uticaj neravnomernog sleganja ekrana se smanjuje korišćenjem ploča manjih dimenzija (retko se koriste
ploče veće od 10 h 10t), a spojnice se rade sa fleksibilnim zaptivkama. Ekran se obavezno ankeruje u bokove doline
i temelјe (za detalјe videti TJ8VK 1987 i bćegags! 1963).
Armiranje ekrana štiti ploče od prskanja usled neravnomernog sleganja. Ako se i jave, prsline u betonu će
usled povezujućeg dejstva armature biti znatno uže nego kod nearmiranih ploča, čime se postiže bolјa vododrživost
ekrana.
Outentaiione dgtenznje
Nagib kosina kamenog nabačaja pri fundiranju na stenovitom temelјu kreće se od 1:1.5 do 1:1.3 (i
strmije). Za prvu procenu, može se uzeti da je deblјina ekrana- zastora u kruni oko 30 st i da idući niz kosinu raste za
1 st na svaki metar dubine vode. Deblјina asfalta, odnosno asfalt-betonske zaštite iznosi ~30č-50st i obično se radi u
nekoliko slojeva različitog sastava. U poslednje vreme često se ispod armirano-betonske, odnosno, asfalt- betonske

172
zaštite ugrađuju geomembrane (slično, kao i kod zemlјanih brana), radi postizanja bolјeg zaptivanja (1J.Z.A Sogrz
o0 EpDpeegb, 2004).
O izradi i dimenzijama glinenog jezgra već je bilo govora u delu VII. 10.1.

LITERATURA:

BatinićD, (1994), “Hidraulika”, Građevinski fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd.

Veag,J., (1979), “NućgaiNsz o! §goipd\ua1:eg”, MsOgaš-NŠ Vook Sotrapu.
Veag,J., (1988), ‘Đupagtsz oNIijNz t Rogoiz MesNa”, Ooueg.
Boreli, M., (1980), “Hidraulika”, BEOGRAD.
Vuković, M. i Pušić, M., (1986), “Filtracione deformacije i stabilnost tla”, Institut za vodoprivredu “Jaroslav
Černi”, BEOGRAD.
Vuković, M. i Soro, A., (1984), “Dinamika podzemnih voda”, Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”,
BEOGRAD.
Sgea§eg, \U.R eS a1.,(1961), “Ep§teepp§ Rog Oatz”, Joćp \UPeu aps! 8opz.
Građevinski kalendar (1981)
Grišin, M.M., (1954), “Gidrotehničeskije Sooruženija”, Gosudarstvenoje Izdatelјstvo Literaturi po Stroitelјstvu i
Arhitekturi, MOSKVA.
1S01.O (1985), “I11š§ Ma1epa1z Rog \Ua1egć§ć1 SiGo1T\Ua11z“, Vi11ećp N0. 51.
1S01J) (1986), “8oO-Setep(z“, ViPeSt N0. 54.
1SOGO (1986), ‘‘OEOTEHT1GE8 az ROGegz aps! TgapzŠopz hp RŠ Batz“, ViNeNp N 0. 55.
1SOBO (2005), “OAM RP6GOAT10K8 - Oeo1o§1sa1 sopzJs1egaNopz. Gp\'ezN§aNop. MeŠoOz. TgeaćpepS
Mop0opp§“, ViPeSJp N0. 129.
1S01GO (2005a), “OEOMEMVKAKE 8EAEP40 8U8TEM8 ROKBAMZ", OgaN.
JTJZ TJ.S5.020/1980 "Projektovanje nasutih brana i hidrotehničkih nasipa".
UpzŠu, K.K., Rgaphtj J.V., (1979), “\Ua1eg-Kezoigsez Epfpeeppf; MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
Maksnmovnć, M., (1995), "Mehanika tla", Grosknjiga, Beograd.
Milovanov, D., 1972, “Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav”, Novi Sad.
IopueŠeg, E., 1983," Iazte ćgape", 8KOEZKA KPJ10A - 2AOKEV.
Iouak, R. a! a1., (1996), “NusJgaićs ZStsSigez”, E&R74 bROI.
Petrovnć, P.S., (1992), “Hidrotehničke konstrukcije”, I deo, NAUKA, BEOGRAD.
Pećinar, M., (1960), “Hidrotehničke konstrukcije - brane“, Izdanje udruženja studenata Građevinskog fakulteta,
BEOGRDD.
Rts1eg, J., E. j Ogau, \U.,S., (1977), “RJpke E1etep1 8Jti1aIop 1p bigRase aps! biđzigRase Nus1go1oeu”,
AsasJegšs Rgezz.
Kegpssek, K., (1978), “OsŠgapa os! ror1aua i gaušsagakJt rgeđeNta”, IOU! 8AO.
bćegagN, JH., e! ak, (1963), “ Eag(ć aps! Eag1ć-Kosk Vatz - Ep§teegt§ RgoMetz oR OezJap aps! SopzSgisNop”,
\UNeu, IešUogk.
8tJ1ć, O.S, (1995), “NusJgaiNs 81gis1gagez”, 1Jp1uegz11u oR 8azka1sće\uap.
SSSR Ministarstvo Stroitelstva (1955), “Spravočnik po Gidrotehniki”, MOSKVA.

173
Tćotaz, N.N. (1976), “Tće Ep§teepp§ oR Eag§e Vatz”, \UNeu, SćJsćez1eg.
1J8VK, (1987), CMTEB ZTATEZ OERAKTM1ČET OR TNE NјJTEK10K, V1JKEA1J OR KESEAMAT10N,
“Bezjdp OR 8ta11 Vatz”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćpjsa! RiđNsaNop.
1J.8.A Sogrz oR Ep§teegz, (2004), “Oepega1 OezJ§p ašZ SopzJgisNop SošŠegaPop 1og Eag1ć aps! Kosk-1111
Batz “, EM 1110-2-2300.

174
 VIII
EVAKUACIJA VELIKIH VODA I
EVAKUACIONI ORGANI
Evakuacioni organi, ili evakuacioni objekti, ili evakuatori (skrađeno EO) služe da všiak vode, koja se ne
može iskoristiti, niti zadržati u akumulaciji, bezbedno i kontrolisano sprovedu iz akumulacije u nizvodno korito.
Pod ovim se podrazumeva da ispuštena voda ne ugrožava branu, kao i sam evakuacioni objekat, okolne objekte i
područje nizvodno od brane. EO se često nazivaju i prelivima, mada je preliv najčešće samo jedan deo
evakuacionog organa. Pored glavnog evakuacionog organa, koji je predviđen za evakuaciju voda poplavnih
talasa male verovatnoće pojave, brana je opremlјena i temelјnim ispustom, čija je osnovana namena pražnjenje
akumulacije. Kapacitet temelјnog ispusta je znatno manji od kapaciteta glavnog EO, premda se pomoću ispusta
mogu evakuisati manji poplavni talasi (talasi veće verovatnoće pojave). Uz to, ispust omogućava predpražnjenje
akumulacije uoči nailaska talasa. U ovom poglavlјu proučavaće se glavni evakuacioni organi, dok će o temelјnim
ispustima biti reči u poglavlјu XI.
Zavisno od vrste i značaja objekta, topografije terena, geološke građe, i količine vode koja se evakuiše,
postoji takoreći “neograničeno“ mnogo, manje ili više, različitih rešenja EO (KćaLjipa 2005). Prema najopštijoj
podeli EO mogu propuštati vodu:
1) Preko prelivnog dela brane.
2) Kroz telo brane.
3) Oko brane, kao nezavisan objekat (obično tunelski).
Najveći broj evakuacionih organa sastoji se iz tri osnovna dela (sl. 8.1):

175
 1) Ulazni (zahvatni) deo je obično preliv (sa ili bez ustava), kojim se zahvata voda iz akumulacije i uvodi
u:
2) Provodnik (najčešće brzotok ili tunel), koji odvodi vodu do:
3) Izlaznog dela, koji omogućava da se voda pre upuštanja u nizv.odno korito umiri (da joj se oduzme
energija), kako ne bi potkopavala temelјe objekta. Obično je izlazni deo neka vrsta umirivača (rasipača)
energije.
Kao i ostali hidrotehnički objekti, evakuacioni organi moraju da budu:

1) Ispravno hidraulički dimeizionisani i oblikovani, kako bi efikasno i bezbedno zahvatali i odvodili višak
vode iz akumulacije u nizvodno korito. Pri tome treba ostvariti što je moguće jednostavnije oblike
konstrukcije i uskladiti položaj EO sa ostalim objektima u okviru raspoloživih topografskih i geoloških
uslova.
2) Statički stabilni.
3) Što jeftiniji i lakiš za izgradnju i montažu opreme, korišćenje i održavanje.
Na ispravno oblikovanom i hidraulički dimenzionisanom evakuacionom objektu ostvaruje se
jednoznačna veza između proticaja i nivoa vode u akumulaciji. Kontrolni presek evakuacionog organa je
presek koji jednoznačno određuje (fizički i matematički) vrednost proticaja zavisno od nivoa vodeu
akumulaciji.
Kontrolni presek je najčešće na ulaznom delu EO (prelivu), premda se kod nekih vrsta EO može postaviti
i na pogodnom mestu u provodniku, a ima objekata gde se kontrolni presek premešta duž objekta, zavisno od
vrednosti proticaja (na primer, šahtni preliv).

Projektovanje evakuacionog objekta obično obuhvata sledeći postupak:

1) Prikuplјanje i izrada odgovarajućih hidroloških, topografskih i geoloških podloga (za generalni, idejni
projekat i glavni projekat).
2) Izbor računskog (projektnog) proticaja (procenjuje se u generalnom, a trebalo bi da se konačno utvrdi u
idejnom projektu).
3) Izbor tipa evakuacionog objekta (radi se u idejnom projektu).

176
 4) Postavlјanje - uklapanje objekta u teren u okviru dispozicije celokupnog rešenja brane i pratećih
objekata, vodeći računa o geološkoj građi i hidrološkim karakteristikama (radi se u idejnom projektu).
5) Hidrauličko dnmenznonnsanje i oblikovanje EO (radi se u idejnom projektu, a ako izmene u podlogama
nalažu dorađuje se u glavnom projektu).
6) Hidraulička modelska ispitivanja (rade se, po potrebi, posle idejnog projekta, kao podloga za glavni
projekat).
7) Statičko dimenzionisanje objekta (idejni projekat i glavni projekat).
8) Izrada odgovarajućih crteža, tehnički opis i ostala neophodna dokumentacija (generalni, idejni i glavni
projekat).
U preliminarnim fazama projektovanja, sve do razrade izabranog rešenja u drugom delu idejnog projekta,
nema potrebe za detalјnim proračunima. Nije potrebno koristiti složene izraze i dijagrame koji obuhvataju mnoštvo
uticaja, a koji zanemarlјivo utiču na glavne dimenzije konstrukcije. S druge strane, pri razradi izabranog rešenja u
idejnom i u glavnom projektu treba koristiti svo raspoloživo znanje i iskustvo, kako bi se projektovao objekat prema
napred izloženim zahtevima. U tu svrhu često su od neprocenjive vrednosti i rezultati koji se mogu dobiti dobro
osmišlјenim i savesno urađenim hidrauličkim modelskim ispitivanjima.

VIII. 1 IZBOR MERODAVNOG - RAČUNSKOG PROTICAJA

Izbor računskog (merodavnog, projektonog) proticaja, ff, je jedan od najostelјivijih i najznačajnijih
koraka u projektovanju evakuacionih organa. Kao računski proticaj obično se usvaja vrh izlaznog (transformisanog,
ublaženog) poplavnog talasa male verovatnoće (prevazilaženja) pojave (na primer, talasa 1000-godišnje, 2ol%>
ili 10000- godišnje velike vode, J2O.O1%)> ILI vrh izlaznog talasa maksimalne verovatne vode (RME1), 0,rmr-
Često se (za isti eveakuacioni objekat) koristi više različitihračunskih proticaja, od kojih je svaki
merodavan za određeni deo objekta. Tako, zahvatni deo (preliv) obično ima kapacitet koji, pri koti maksimalnog
uspora u akumulaciji, omogućava prihvatanje maksimalnog proticaja koji treba evakuisati (recimo, (drmg, ili
bo.o1%)- Brzotok (prelazni deo EO na sl.8.1) se ponekad može dimenzionisati na nešto manji proticaj (na pr. 2ol%.
ili

0. 3x6^), s tim što će pri maksimalnom proticaju (za koji je dimenzionisan preliv) doći do manjeg izlivanja
vode van korita brzotoka i eventualno do manjih oštećenja, koja ne smeju da ugroze stabilnost samog objekta.
Izlazni deo (umirivač energije) obično se može dimenzionisati na još manji proticaj (na pr., (2o.z%, ili 21%), uz rizik
da se pri većem proticaju ovaj deo objekta znatno ošteti (ili čak potpuno uništi), ali uz uslov da stabilnost brane i
ostalilh vitalnih objekata time ne bude ugrožena.
Saglasno prethodno opisanom rasuđivanju, u projektnim kriterijumima pojedinih projektantskih kuća, ili
institucija, razlikuju se pojmovi računskog proticaja EO, i računskog proticaja merodavnog za stabilnost brane,
kao i odgovarajućih nivoa vode u 39 40 akumulaciji (Erčić 2002). Računski proticaj EO (ili dela EO) je maksimalni
proticaj koji EO (ili deo EO) može da prihvati pri normalnim uslovima rada, bez opasnosti od oštećenja (usled
izlivanja vode iz korita, pojave vakuuma, vibracija i ostalih nepoželјnih pojava). Računski proticaj merodavan za
stabilnost brane je najveći proticaj pri kome brana nije ugrožena od dejstva poplavnog talasa - to je najveći
proticaj od koga se gititi brana. Pri ovom proticaju ne sme doći do oštećenja na brani i pratećim objektima koja bi
ugrozila stabilnost brane. Obično je to vrh izlaznog talasa RMR (bll/g), ili talasa 10 000-godišnje velike vode

1
РМР је скраћеница од РгоћаМе Махтит Р1оос1, тј., максимална вероватна вода.
40
(60.01%), ili neki proticaj između ova dva. Očigledno, računski proticaj EO je uvek manji ili jednak računskom
proticaju merodavnom za stabipnost brane. U skladu sa proticajima, javlјaju se i odgovarajući “maksimalni”
nivoi vode u akumulaciji: maksimalni nivo vode pri normalnom radu evakuacionih organa, kao i maksimalni nivo
merodavan za stabilnost brane - kota maksimalnoguspora (na sl. 2.1).
Ne postoji sveobuhvatni “recept” za određivanje računskog proticaja. Na izbor utiču brojni činioci, od
kojih su najvažniji:
1) Tip brane.
2) Ugroženost nizvodnog područja.
3) Značaj samog objekta (brane sa pratećim objektima).
4) Tip Evakuacionog organa.
5) Pouzdanost hidroloških podataka.
6) Retenzione mogućnosti akumulacije.
Kriterijumi za izbor računskog proticaja EO su se menjali - razvijali tokom vremena. Nekada je kao
jedini merodavni činilac prihvatan tip brane (takozvana “Prva generacija kriterijuma“, Erčić 2002). Prelivanje
preko tela (nasipa) nasutih brana gotovo uvek dovodi do delimičnog ili potpunog rušenja objekta, pa je zato za
nasute brane usvajan talas 60.01%, a za betonske brane, koje su manje osetlјive na prelivanje, uziman je talas veće
verovatnoće (prevazilaženja) pojave, obično 6o.1%- U to vreme se pri razmatranju velikih voda uglavnom oslanjalo
samo na statistiku, a primena postupaka za procenu fizički maksimalnog proticaja nije bila uobičajena.
Savremeniji, i trenutno najzastuplјeniji način izbora računskog proticaja EO (“Druga generacija
kriterijuma“), pored tipa brane, pažnju posvećuje i ugroženosti nizvodnog područja. Tako, na primer, ako je
nizvodno od nasute brane naselјeno područje, rušenje usled prelivanja brane bi izazvalo lјudske žrtve i velike
materijalne štete, pa se preliv (zahvatni deo) i, po potrebi, provodnik EO dimenzionišu na vrh izlaznog
(transformisanog) talasa maksimalno velike vode - RMR (ublažavanje poplavnog talasa je obrađeno u delu P.8).
Izlazni deo EO (umirivač energije) se obično dimenzioniše na manji proticaj (uzima se 1000-godišnja, 60.1%, ili
200-godišnja, 60.5%, ili čak 100-godišnja, 61%, velika voda), naravno, ako se proceni da eventualno oštećenje i
privremeni izlazak umirivača iz pogona, uz pojačanu ali kratkotrajnu eroziju nizvodnog korita, ne bi ugrozili
stabilnost brane i ostalih vitalnih objekata. Kao što je prethodno rečeno, provodnik EO se, takođe može
dimenzionisati na manju vodu (60.01%, ili 60.1%), uz uslov da njegova eventualna oštećenja ne mogu ugroziti
branu i vitalne objekte oko brane. Evakuacioni organi betonskih
178
brana po pravilu se dimenzionipgu na talas veće verovatnoće pojave (nego kod nasutih brana), s obzirom da
prelivanje betonskih brana obično ne dovodi do katastrofalnih posledica. Često se za lučne brane uzima vrh izlaznog
hidrograma 1000-godišnje velike vode, dok se za gravitacione betonske brane najčešće koristi talas 10
000-godišnje vode. Proračunom treba pokazati da će sa ovako dimenzionisanim EO brana ostati stabilna i pri
nailasku maksimalno verovatne vode (RMR), sa eventualnim prelivanjem preko neprelivnog dela brane, uz
dopuštena manja oštećenja. (Ponekad se umesto hidrograma talasa 1000-godišnje velike vode, računa sa talasom čiji
proticaji iznose 30% vrednosti talasa RME 41, dok se umesto hidrograma 10000-godišnje velike vode, računa sa
proticajima koji iznose 50% vrednosti RMR talasa.)
Za male objekte, čija oštećenja (havarije), ili potpuno rušenje, ne bi izazvali žrtve i znatne nizvodne štete,
računski proticaj za evakuaciju velikih voda određuje se ekonomskom analizom. Na primer, za malu nasutu branu
(visine 5^10 t, i dužine od 50-ak metara) u nenaselјenom području, obično je ekonomski neopravdano
dimenzionisanje evakuacionih organa na 10 000-godišnju veliku vodu (ili RMR), jer bi koštanje EO višestruko
nadmašilo koštanje same brane. Ovakav objekat će se najverovatnije dimenzionisati na 100-godišnju veliku vodu, ili
čak na 50-godišnju vodu, ako tako pokaže ekonomska računica i zavisno od želјe naručioca (investitora).
Poslednjih godina, uporedo sa “klasičnim pristupom”, kao pomoćna metoda, u mnogim projektantskim
kućama i institucijama se primenjuje i postupak zasnovan na upravlјanju rizikom (odnosno analizi rizika, Savić Lj.
i Savić D. 2003 i Erčić 2002). (Ovaj postupak bi se mogao shvatiti, kao kandidat za naziv “Treće generacije
kriterijuma”.) U postupku upravlјanja rizikom se sagledavaju mogući hazardi po razmatranu branu (poplavni talas,
zemlјotres, otkazivanje ustava, rušenje uzvodne brane i sl.), utvrđuju mogući mehanizmi rušenja razmatrane brane
izazvani navedenim hazardima (erozija nasipa usled prelivanja, klizanje kosine nasipa usled seizmičkog udara,
klizanje betonske lamele usled povećanja uzgona i sl.) i procenjuje verovatnoća svakog od događaja u lancu
mehanizma rušenja, kako bi se procenila ukupna verovatnoća rušenja brane. Zatim se, na osnovu parametara
poplavnog talasa koji bi nastao usled rušenja brane procenjuje giteta, pa se kao „proizvod", štete i verovatnoće
rušenja dobija rizik. Ovaj rizik bi trebalo da bude manji od onoga što je zajednica na ugroženom terenu (nizvodno od
brane) spremna da prihvati.
Pojedine države i organizacije daju propise i/ili preporuke prema kojima se
određuje merodavni računski talas za dimenzionisanje evakuacionih organa, pre svega kod
visokih brana (1SE 1996, RJouak 1996, 1SOEV 1992, HJ 8VK 1987). Takođe, mnoge države (među
kojima i naša) zakonski propisuju da se za svaku visoku branu uradi proračun “hidrauličkih
posledica rušenja brane”, u okviru koga se procenjuju brzina kretanja poplavnog talasa u
nizvodnom koritu, i nivoi do kojih bi voda stigla u slučaju rušenja brane (Ulјsćeg & Na§eg
1998). Na osnovu rezultata proračuna se priprema sistem uzbunjivanja stanovništva na
ugroženom području. Na terenu se obeležava granica zone koja je bezbedna - iznad koje bi se
\

41
Вредности РМР таласа помноже се са 0.3.

179
stanovništvo (i pokretna dobra) trebalo da evakuišu u slučaju opasnosti od rušenja brane i postavlјaju sirene kojima
se oglašava opasnost.
Uvek treba imati na umu da se u toku života objekta može javiti i proticaj veći od računskog, pa je stoga
korisno da kapacitet evakuacionog organa brzo raste pri malim priraštajima nivoa preko kote maksimalnog uspora.
Ovim se dodatno smanjuje rizik od prelivanja brane, čak i u slučaju da je računski proticaj potcenjen. Dodatna
sigurnost brane pri evakuaciji velikih voda se može obezbediti izradom sigurnosnih preliva (deo UŠ.9.4, 1SOBB
1987).
Određivanje proticaja velikih voda nije predmet ove knjige, pa se čitalac upućuje na odgovarajuću
literaturu (Erčić 2002, Zelenhasić i Ruski 1991, 1SOEB 1992, ASEK 1988, Eš$1eu 1975). Ipak, mora se istaći veliki
značaj kvaliteta hidroloških podataka za sigurnost objekta, pa stoga treba posvetiti dovolјno vremena i sredstava da
bi se obezbedili što pouzdaniji podaci. Ne bi trebalo štedeti na merenjima u toku projektovanja, a i kasnije u toku
eksploatacije objekta, kada se mogu dobiti korisni podatci za razmatrani objekat, kao i za objekte koji će se u
budućnosti graditi u bliskim područjima.

U1P.2 ODREĐIVANјE KRIVE PROTIDAJA

DONјE VODE
Kriva proticaja donje vode - skraćeno kriva donje vode1 - predstavlјa zavisnost proticaja, <2, od nivoa
vode, 2, u poprečnom preseku rečnog korita na mestu brane (odnosno, na mestu izlaznog dela EO). To je neophodna
podloga za projektovanje EO, kao i svih ostalih građevina koje imaju veze sa vodotokom nizvodno od brane
(temelјni ispust, hidroelektrana, obezbeđivanje temelјne jame za vreme građenja i sl.). Veoma često se ne raspolaže
merenjima na osnovu kojih bi se obrazovala kriva proticaja, ili se u najbolјem slučaju raspolaže samo podacima za
male (“normalne“) proticaje, a za dimenzionisanje objekta bitni su baš oni veliki (“nenormalni“). Vrednosti nivoa
pri velikim proticajima mogu se proceniti na više načina:
1) Zavisnost 2 (2) se za velike proticaje može ekstrapolovati na osnovu manjih proticaja za koje postoje
rezultati merenja. Međutim, ekstrapolaciju treba izbegavati kao nepouzdan postupak, pogotovo ako rezultati
merenja odgovaraju proticajima za koje je nivo vode unutar glavnog korita, a ekstrapolacija se odnosi na proticaje
za koje se voda izliva u inundaciju, gde se uslovi tečenja bitno razlikuju (sl. 8.2).
2) Kriva proticaja se može dobiti (dopuniti) i računski, tako što se za izabrane vrednosti proticaja, (9,
izračunavaju linije nivoa vode, počevši od pogodnog nizvodnog graničnog uslova, a zaklјučno sa presekom za
koji se traži kriva (sl. 8.3). (Ovakav postupak važi za mirno tečenje; ako je režim buran, zavisnost 2 (2) određuje
uzvodni granični uslov - sam objekat.) Računsko određivanje krive proticaja omogućava i da se procene uticaji
promena u koritu (usled erozije, ili usled radova u koritu) na vezu 2(2). 42 43

1
Понегде се може наићи и на назив “консумпциона крива".
43
 2Д
Вкстраполовано 0(г)

0
Сл. 8.2 Крива доње воде за сложено корито

Nivo u najnizvodnijem preseku (gde je potrebno zadati granični uslov) se mora pretpostaviti. Obično se
pretpostavlјa normalna dubina, osim ako uslovi tečenja ne zahtevaju kritičnu, ili neku drugu dubinu.
Najčešće se linija nivoa računa u 3^-5 preseka nizvodno od mesta u kome se traži kriva proticaja (presek
“V” na sl. 8.3). Može se uzeti i manji broj preseka, ako postoji kriva proticaja za relativno blizak nizvodni presek,
koja će predstavlјati pouzdan granični uslov. Ne treba preterivati sa brojem preseka. Ako se za najveći razmatrani
proticaj sračunaju linije nivoa 2t(h), 2<2)(h) i 2i)(h) za različite vrednosti nizvodnog graničnog uslova,
2t, 2<1] i 2,<3)(sl.8.3), i ako sve (tri) linije konvergiraju istoj vrednosti 2V u najuzvodnijem preseku, tada nema
potrebe da se linija nivoa produžava dalјe nizvodno, tj. ne treba uvoditi dodatne nizvodne preseke.
Linija nivoa u neprizmatičnom koritu proizvolјnog poprečnog preseka računa se primenom energetske

Сл. 8.3 Конвергенција линија нивоа за различите вредности граничног услова

jednačine za tečenje između dva preseka (Jovanović 2002, Nepbegzop 1966). S obzirom da se pretpostavlјa miran
režim, nivo vode je poznat u nizvodnom preseku “1“ (odnosno “/“), a računa se u uzvodnom preseku “2“
(odnosno “/+1“). Prema slici 8.4, energetska kota u uzvodnom preseku “2”, E2, jednaka je koti energije u
nizvodnom preseku “1“, Ei uvećanoj za gubitke na deonici između dva preseka, AEi2, pa se može napisati:

181
(8.1): E2 = E\ + AEi2, odnosno:
2 Ј ,,+Л 3 +^Г--%О,\ +К +- ј - + Т А Х 2§ 2§ e2«2 . v2"44
(8.2): -+ A;K*p
АХ

где је К = хидраулички радијус (К п = Манингов коефицијент храпавости, који се

obično procenjuje na osnovu pregleda - rekognosciranja terena. Linijski gubitak energije, AEH_2, izražen je preko
Šezi-Maningove jednačine, osrednjavanjem nagiba (pada) trenja između dva računska preseka 1, a po potrebi se
slično obračunavaju i lokalni gubici.
Površina i hidraulički radijus su geometrijske funkcije dubine u preseku, a brzina se može izraziti preko
površine, odnosno dubine, kroz jednačinu kontinuiteta:

A = A{I) , K = K(11) = ^-, i u =

(8.3):
0(11) A(N)
što znači da je energetska jednačina (8.2) imticitna jednačina po promenlјivoj N2 (dubina u uzvodnom preseku
"2"), i rešava se nekom od numeričkih metoda. U većini praktičnih slučajeva može se primeniti postupak
postepenog približavanja (.metoda prostih iteracija), gde se pretpostavi početna vrednost za dubinu N2, pa se
preko jednačine (8.2) pretpostavlјena vrednost “popravlјa“, dok se ne postigne želјena tačnost.

Сл. 8.4 Прорачун линије нивоа између два пресека

У наставку ће се описати поступак решавања једначине (8.2) постепеним приближавањем

(“итерацијама"). Енергетска једначина (8.2) ће се преписати као:
, k2 .. e2«2
(8.4): /7,+ 4Дх : i _j ------ j- — Dh tt; - Д 2, с..
2сг А;К 4/3

?a A~K 1 •*'*1
H 2 L

44
Осредњавање губитака на трење се може и другачије апроксимирати (Непбегзоп 1966).

182
 Vrednost desne strane jednačine (8.4), Si je poznata, jer su sve promenlјive veličine funkcije poznate
dubine u nizvodnom preseku, I\ (preko izraza 8.3).
Pri mirnom režimu tečenja, uticaj dubine k2, koja pretstavlјa potencijalnu energiju preseka “2”,
dominantan je u odnosu na brzinsku visinu i (ako je deonica relativno kratka) na linijske gubitke, zbog čega se
energetska jednačina (8.4) “rešava” (odnosno izražava) po promenlјivoj I2. Na početku iterativnog postupka
(početna pretpostavka, ili “prva iteracija“), zanemariće se uticaj ostalih članova vezanih za presek “2”, pa se može
napisati:
У1
(8.5): '\=СХ
2ц гАх- 22 2 С
А; К п
gde prefiks “(1)” označava redni broj iteracije (ponavlјanja).
Sa pretpostavlјenom dubinom tI2 dobijaju se površina preseka 0>A2, hidraulički radijus 0)K2, i brzina
{1>
U2:

(8.6): А2=А2({Ч2), тК2=К2({Х)И2), {% (1)

A2({1)P2) ’
sa kojima se računa "popravlјena" dubina {2)ć2 u drugoj iteraciji (u drugom koraku približavanja):
Zatim se sa dubinom {2>
ć2 računaju površina {2)
A2, radijus {2)
K2, i brzina {2)
U2, prema jed.(8.6), pa se
(1)K2 , v2p2
( ,„ ^
(8.7): 1
41, =
d
S, ---------- =.. |ČLl‘- (,Ч2 (,)д4/3
“nova“-popravlјena vrednost dubine, ć2, računa prema jed.(8.7). Postupak se ponavlјa sve dok relativna razlika
{3)

(greška) vrednosti dubine između dve uzastopne iteracije (na primer iteracija (t) i (/??+!)) ne postane manja od
unapred zahtevane tačnosti:
{t+H)
I2-{”%2
(8.8):
°Č2

Brža konvergencija postiže se primenom Nјutn-Rafson (LeluCt-Karćzop) metode, gde se za računanje

“popravke“ rešenja iz prethodne iteracije, pored same funkcije koristi i njen izvod. U obzir dolazi i metoda sečice ili
neka kombinovana metoda za rešavanje korena implicitne jednačine (As1op, 1970). U tu svrhu jednačinu (8.4)
preglednije je napisati kao:

Р(ћ2) = ћ2 +
IУЖ)\ PP
(8.9): гАх [4(/?2)]2 [k2(/?2)]4 -С, =0.
2§
Ponekad nijedan od opisanih postupaka ne konvergira rešenju. Ovo može biti rezultat pogrešne
pretpostavke režnma tečenja na razmatranoj deonici, ili je pak uzeta predugačka deonica između dva preseka. U
slučaju da je deonica predugačka treba interpolovati međupreseke, ili koristiti “grubu ali izdržlјivu“ metodu
pretraživanja, ili metodu polovlјenja intervala, kojima će se svakako naći rešenje, ukoliko postoji (tj., ako je
pretpostavka o mirnom režimu ispravna).

183
 Za proračun linije nivoa u takozvanom složenom koritu (gde se vodi računa o osobenostima tečenja u
glavnom koritu i u inundacijama) videti odgovarajuću literaturu (na pr. Nepbegzop, 1966). Na tržištu softvera
postoji nekoliko programa za proračun linije nivoa, od kojih se trenutno najčešće koristi NES-KA5. Treba, međutim,
uvek voditi računa da je za primenu ovakvih programa neophodno dobro poznavanje osnovnih zakona hidraulike, i
da nepromišlјeno i automatsko korišćenje istih može dovesti do značajnih grešaka.
U slučaju da se, za niži nivo projektovanja, ne raspolaže sa snimlјenim poprečnim presecima za proračun
linije nivoa, može se za krivu proticaja 2(2) usvojiti veza između proticaja i normalne dubine u traženom preseku
(presek V na sl. 8.3). Normalna dubina će se računati uz pretpostavku trapeznog korita sa konstantnim nagibom dna,
tako što će se širina i nagib dna korita na deonici nizvodno od razmatranog preseka proceniti na osnovu raspoloživih
topografskih podloga.

U1P.Z OSNOVNI TIPOVI I DISPOZŠŠJE EO

Zavisno od načina na koji se voda zahvata iz akumulacije, puta kojim se voda sprovodi kroz, ili oko brane
i izlaznog dela kojim se voda predaje nizvodnom koritu projektant se može opredeliti za veliki broj alternativnih
tipova i dispozicija45 evakuacionih organa.
Saglasno sa rečenim na početku poglavlјa, voda se iz akumulacije može evakuisati:
1) Preko prelivnog dela brane (ili prelivnog praga).
2) Isticanjem kroz telo brane - ispusti i dubinski prelivi.
3) Nezavisnim prelivnim objektom sa provodnikom (brzotokom ili tunelom), oko
brane.
4) Dubinskim tunelekim ispustom, ili prelivom, kojim se voda sprovodi oko brane.
Najčešći su, a ujedno i najpouzdaniji, prvi i treći način evakuacije, pa će se o njima najviše i govoriti. U
oba slučaja ulazni (zahvatni) deo evakuacionog organa je površinski preliv, kod koga mali prirast nivoa u
Š
akumualaciji omogućava veliki prirast proticaja (jer proticaj raste sa dubinom na tri polovine, 2 )- Zbog toga se u
slučaju nailaska proticaja
koji je nešto veći od računskog (projektovanog), nivo u akumulaciji neće bitno povećati, pa se neće značajnije
ugroziti bezbednost brane. Pored klasične prelivne brane (sl. 4.1a, 4.1ć, 8.6, i 8.7) i prelivne brane sa stepenastim
prepivom (sl. 8.104), u savremenoj hidrotehničkoj praksi najviše se primenjuju čeoni preliv sa brzotokom (sl.
8.68a), bočni preliv sa brzotokom (sl. 8.68ć i 8.76, ili, ređe, sa tunelom, sl. 8.82) i šahtni prelivi (sl.4.1s i 8.83).
Površinski prelivi mogu biti kontrolisani ustavama, a mogu biti slobodni.
Dubinski preliv (ili ispust) sa isticanjem kroz telo brane, ili kroz tunel oko brane, zahteva značajno
povišenje nivoa u akumulaciji za mali priraštaj proticaja, s obzirom da ovde proticaj raste sa dubinom na jednu
polovinu (2 ~A 1/2). Zbog toga i malo povećanje proticaja iznad računskog, može da izazove znatno povišenje nivoa
u akumualciji, sa opasnošću od prelivanja neprelivnog dela brane. Uz to, kao što će se videti u narednim
poglavlјima, rešeše sa dubinskim zahvatanjem je manje pouzdano od površinskog zahvatanja zbog teže
pristupačnsti, veće mogućnosti kvara na zatvaraču, opasnosti od kavitacione erozije i veće osetlјivosti na greške pri
rukovanju opremom, pa se u najvećem broju slučajeva ne preporučuje za glavne evakuacione organe brana. S
druge strane, dubinski evakuator često se koristi kao temelјni ispust (poglavlјe XI), gde obavlјa drugačije funkcije
(ne koristi se kao glavni evakuacioni organ).

45
Под диспозицијом се подразумева распоред објеката или њихових делова (компоненти) у основи.

184
 Koje će se od mogućih rešenja razmatrati i/ili usvojiti, zavisi od mnogo činioca, od kojih su najvažniji:

1) Topografske karakteristike terena na profilu brane i/ili na još nekom pogodnom mestu (obično
"sedlu" - prevoju, gde se može postaviti preliv).
2) Hidrološki uslovi na profilu brane - količina vode koja se evakuiše (računski proticaj), i trajanje
poplavnog talasa.
3) Geološki uslovi - uslovi fundiranja, seizmički uslovi, stabilnost korita u koje se voda upušta.
4) Tip brane i visina brane (odnosno, denivelacija gornje i donje vode).
5) Raspored i tip ostalih objekata (HE, zahvatne građevine i sl.).
6) Način evakuacije vode za vrema građenja.
7) Značaj objekta.
8) Pouzdanost prognoze doticaja poplavnog talasa.
9) Pouzdanost upravlјanja objektom.
10) Nizvodna naselјenost i izgrađenost.
11) Ekonomski efekti, koji su uvek manje, ili više prisutni.

Detalјnije će se objasniti uticaj nekih od nabrojanih činioca, odnosno kombinacije činioca:

Topografija terena često nameće, ili eliminiše određena rešenja, s obzirom na raspoloživi prostor za
raspored EO u sklopu razmatrane dispozicije. Topografski uslovi u velikoj meri određuju obim zemlјanih radova
(na pr., usecanje konstrukcije šahtnog, ili bočnog preliva u kosinu doline), što može biti presudno za ekonomsko
vrednovanje. Pepovolјna konfiguracija terena za uklapanje EO može diskvalifikovati izgledan poprečni profil za
izgradnju brane.

Hidrološki uticaj često se kombinuje sa drugim činiocima, kao što su topografija terena, nizvodna
naselјenost, pouzdanost prognoze, tip brane i dr. Tako, velika vrednost računskog proticaja može da uslovi određena
rešenja, pre svega u uskim dolinama, gde je teško postići dovolјno dugačku prelivnu ivicu, pa su šahtni preliv i bočni
preliv sa sabirnim kanalom obično jedini izbor za zahvatanje velikih voda. Nagli prirast nivoa vode u akumulaciju
usled velike zapremine poplavnog talasa i relativno malog akumulacionog prostora za prihvatanje talasa često
eliminiše preliv s ustavama kao bezbedno rešenje kod nasutih brana. Hidrologija bitno utiče i na kavitacionu eroziju
i abraziju, koje, između ostalog, zavise i od trajanja poplave (odnosno trajanja prelivanja vode).
Tip i raspored evakuacionih organa, kao i svih drugih betonskih konstrukcija bitno zavise od uslova
fundiranja. Uz to, izbor tipa i dimenzija izlaznog dela (umirivača energije) zavisi od stabilnosti nnzvodnog kornta,
odnosno stabilnosti bokova doline nizvodno od brane. Zato je potrebno obaviti sve potrebne geološke i geofizičke
istražne radove, proučiti raspoložive rezultate istražnih radova, pa tek onda početi sa detalјnim projektovanjem i na
kraju sa računicom. Postupak istrage - ideja - projekat - vrednovanje se neminovno mora ponavlјati dok se ne
stigne do želјenog rešenja za efikasnu i bezbednu evakuaciju velikih voda.
Tip brane i značaj nizvodnog područja već su spominjani u vezi sa izborom računskog proticaja. Neće se
postavlјati isti uslovi kod evakuacije vode za 200 metara visoku nasutu branu, nizvodno od koje se nalazi gusto
naselјeno područje, i za 20 metara visoku lučnu branu iza koje nema naselјa, s obzirom da je prva mnogo osetlјivija
na prelivanje i da njeno rušenje dovodi do katastrofe velikih razmera. Takođe se ne dozvolјava da evakuacioni
objekat bude u telu (nasipu) nasute brane, dok je to moguće kod betonskih brana. Uz to, pouzdanost prognoze
doticaja, pouzdanost upravlјanja objektom i rukovanja opremom, kao i značaj samog objekta i nizvodnog
područja bitno će uticati na izbor ili eliminaciju preliva sa ustavama.
***

185
 Prelivni - ulazni (zahvatni) deo evakuatora (evakuacionog organa) može biti slobodan - bez ustava, ili
kontrolisan ustavama. Prelivi betonskih brana često su kontrolisani ustavama, jer se time omogućava manja visina
brane.

Na sl. 8.5a prikazan je slobodan preliv sa krunom na koti normalnog uspora (2KRa= 2K1Ja). Kota
maksimalnog uspora, 2Ša, koja određuje visinu brane (2KVa =2ša + visina penjanja talasa + zazor, sl. 5.40), viša je od
normalnog uspora za deblјinu prelivnog mlaza, NRa. Na sl. 8.5ć dato je alternativno rešenje sa ustavom koja za
vreme poplavnog talasa održava nivo u akumulaciji na koti normalnog uspora, koja je ovde ujedno i kota
maksimalnog uspora {2M1L, = 2tlј=2\<ia)' ■ Višak vode se ispušta iz akumulacije odgovarajućim podizanjem ustave,
tako da se nivo održava na koti maksimalnog uspora (odnosno na koti normalnog uspora). Pri nailasku maksimalnog
(računskog) proticaja, Oc, ustava će biti sasvim podignuta, i preko preliva će se ostvariti slobodno prelivanje.
Jasno je da će brana ć) sa ustavama biti niža od brane a) sa slobodnim prelivom, i to za visinu prelivnog
mlaza, NRa. Takođe, očigleno je da će varijanta sa ustavama biti ekonomski opravdana, ako je njeno koštanje niže od
koštanja varijante bez ustava:
(8.10): K„< Ka.
Pri vrednovanju varijanti treba uračunati i koštanje eksproprijacije uzvodnog zemlјišta i, po potrebi,
izmeštanja naselјa i saobraćajnica, što može dodatno opteretiti rešenje bez ustava. Uz to, dimenzije umirivača
energije zavise od denivelacije (pada) između gornje i donje vode, pa rešenje sa ustavama smanjuje i koštanje
umirujućeg basena, o čemu bi takođe trebalo voditi računa.
Za dispozicije sa relativno uzanim prelivom (mala dužina prelivne ivice) i velikim proticajem, često se
rešenje sa ustavama nameće kao ekonomski povolјnije. S druge strane, ustave se, očigledno ne isplate, ako se pri
računskom proticaju može postići mala visina prelivnog mlaza, NRa.
Ekonomski pokazatelј ne sme biti klјučni činilac pri izboru kontrole preliva (slobodan ili sa ustavama).
Sigurnost (bezbednost) objekta mora biti važnija. Treba imati na umu da uvek postoji mogućnost da sistem za
upravlјanje ustavama otkaže, ma koliko bio pouzdan. I u slučaju da postoji više alternativnih pogona za pokretanje,
može se desiti da se ustava ošteti ili zaglavi, posebno u trusnim područjima. Raspoloživost pouzdane radne snage za
upravlјanje objektom takođe utiče na izbor. Zato treba biti krajnje obazriv pri projektovanju, građenju i održavanju
preliva sa ustavama kod nasutih brana (s obzirom na veliku osetlјivost na prelivanje), pogotovu ako je područje

186
nizvodno od brane naselјeno, pa bi prelivanje i rušenje brane dovelo do katastrofe.
Kod preliva sa ustavama, obavezno treba predvideti mogućnost da jedno ili više prelivnih polјa bude van
pogona pri nailasku računskog poplavnog tapasa. Preliv sa ustavama zahteva pouzdanu prognozu doticaja u
akumulaciju, da bi se omogućilo optimalno upravlјanje ustavama u vreme nailaska, odnosno pred nailazak talasa
(pretpražnjenje akumulacije). Sa pretpražnjenjem treba biti posebno oprezan, jer usled loše prognoze ili
neodgovarajućeg upravlјanja može doći do nepotrebno velikog ispuštanja vode iz akumulacije, što s jedne strane
može nepotrebno izazvati poplavu nizvodnog područja, a sa druge strane manjak vode za potrošača u periodu koji
sledi. Međunarodna komisija za visoke brane (1SOEV) preporučuje da prelive sa ustavama treba izbegavati ako se
očekuje nagli priraštaj nivoa u akumulaciji, tačnije ako je brzina podizanje nivoa u akumulaciji veća od 1 č-2 metra
na čas (1S01LZ, 1986).

___________________ \ ____
1
Premda je obično u praksi kota maksimalnog uspora nešto viša od kote normalnog uspora.

187
 Postoje i kombinovani prelivi koji se sastoje iz dela kontrolisanog ustavama, i dela sa slobodnim prelivom.
Preliv sa ustavama omogućava da se voda kontrolisano evakuiše pri značajnijim poplavama, kada je potrebno
ispuštati velike proticaje, dok se slobodni preliv, sa krunom na koti normalnog uspora koristi kod malih proticaja,
kada bi podizanje ustava moglo da izazove nepotreban gubitak vode, ili nepotrebno nizvodno plavlјenje.

U111.4 DRELIVNE BRANE

Pod prelivnim branama će se podrazumevati prelivni delovi (prelivne lamele) betonskih brana
(gravitacionih, lučnih, olakšanih). Betonske gravitacione prelivne brane često se koriste i kao evakuacionk organi
nasutih brana (sl. 8.6).
Prelivne brane su, uz preliv sa brzotokom, najčešći tip evakuacionih organa. Mogu biti kontrolisane
ustavama, ili sa slobodnim prelivom.
Najvažniji delovi prelivne brane su (sl. 8.1, 8.6 i 8.7):

1) Ulazni (zahvatni) deo - preliv, najčešće Krnger - Oficerovog (“praktičnog”) profila. Preliv može biti
slobodan, ili kontrolisan ustavama.
2) Prelazni deo - provodnik, u vidu strmog brzotoka na nizvodnom licu prelivne brane. Prelazni deo se može
izbstaviti kod lučnih brana (sl. 8.76), ili kod niskih gravitacionih pragova gde se umirujući bazen
nadovezuje direktno na preliv (sl. 8.16).
3) Izlazni deo - za spajanje sa nizvodnim koritom (sa donjom vodom).

Izlazni deo treba da obezbedi kontrolisano rasipanje (“umirenje“) energije prelivene vode, čime se
sprečava razaranje rečnog korita i potkopavanje temelјa objekta. Najčešće se za spoj sa donjom vodom koristi
umirujući bazen - slapište (sl. 8.7a), gde se energija rasipa u vrtložnom “valјku“ hidrauličkog skoka - najbolјeg
rasipača energije. Ako je nivo donje vode
188
približno konstantan i dovolјno visok može se upotrebiti i jeftiniji objekat - potoplјeni odskok (sl. 8.7ć).
Najjeftinije rešenje za spoj sa donjom vodom, nepotoplјeni ski odskok (ski skok, sl. 8.7s i s!) se koristi kada je
moguće odbaciti mlaz dovolјno daleko, tako da erozija korita ne ugrozi temelј objekta.

а) Прелив са умирујућим базеном ћ) Прелив са потопљеним одскоком

(слапиштем)

с) Прелив са непотопљеним одскоком (ски

одскоком) 6) Прелив са одскоком на лучној брани

Sl. 8.7 Osnovni tipovi prelivnih brana

U1P.4.1 Ulazni deo - preliv

Preliv je hidraulički oblikovan deo evakuacionog organa, preko koga se voda zahvata iz akumulacije i
usmerava ka provodniku, ili direktno ka nizvodnom koritu. Preliv bi trebalo da bude jednostavog oblika, s tim da
omogući što manju visinu prelivnog mlaza pri računskom proticaju, kao i strujanje bez vrtloga, stojećih talasa,
vakuuma, i drugih poremećaja koji bi mogli da ugroze preliv, ili brzotok, ili umirujući bazen. Preliv može biti
slobodan, ili sa ustavama za regulaciju nivoa i proticaja. Prvo će se razmatrati slobodan preliv (bez ustava).
Preliv sačinjavaju kruna (teme, vrh) i uzvodno i nizvodno lice (sl. 8.7a). Uz to, bočne konture strujanja
obrazuju razdelni zidovi, a most preko preliva nose stubovi (sl. 8.22). Najčešći oblik poprečnog preseka preliva (ili,
kako se to obično kaže, “oblika prelivne ivice“) je takozvani preliv “Kriger-Oficerova” (preliv “praktičnog profila”,
preliv “prilagođen mlazu”), koji se dobija kada se prostor ispod donje ivice mlaza pravougaonog oštroivičnog
preliva ispuni betonom (sl. 8.8). Ovakav objekat objedinjuje dobre uslove

189
prelivanja koje nudi oštroivični preliv, i statičku stabilnost koju daje masivna tvorevina u vidu gravitacione
betonske brane. Betonskom ispunom se takođe postiže i hidraulička stabilnost mlaza u odnosu na oštroivični
preliv, kod koga turbulencija može da “pokupi” vazduh između zida i donje ivice mlaza i stvori vakuum,\ što, ako se
ne spreči odgovarajućom aeracijom, dovodi do periodičnog odleplјivanja mlaza i opasnosti od vibracija.
Pri projekovanju preliva uvek je potrebno: odrediti oblik i dimenzije prelivne konture (prelivne ivice),
proceniti koeficijent prelivanja i odrediti krivu proticaja preliva.
Kriva proticaja preliva je jednoznačna zavisnost proticaja preko preliva, 0, od neporemećene visine
vode ispred preliva NR, odnosno od kote neporemećenog nivoa u akumulaciji, 2. Pod neporemećenom visinom
(nivoom) podrazumeva se visina u preseku dovolјno udalјenom od preliva, da bi se izbegao uticaj depresione linije
koja nastaje ubrzavanjem vode niz konturu preliva (sl. 8.8). Kriva proticaja se vezuje za mesto kontrolnog preseka
(s obzirom da se u kontrolnom preseku ostvaruje jednoznačna veza proticaja i nivoa 46), a to je ovde kruna preliva. Tu
voda prelazi preko prepreke, što se prema opštem načelu fizike uvek ostvaruje sa minimumom energije, pri čemu je
veza između nivoa i proticaja jednoznačna. (Nizvodno od krune preliva uspostavlјa se buran režim tečenja, pri
kome poremećaji - uticaji mogu da se prenose samo u nizvodnom smeru. Zbog toga uslovi na kruni jedini određuju
nivo potreban da se preko krune propusti razmatrani proticaj - tj., nizvodni uticaji se tu ne mogu osetiti.)

Proticaj je jednak proizvodu srednje brzine prelivnog mlaza, V, i površine poprečnog preseka mlaza
upravne na pravac brzine, A:
0 = L U= V I V,
gde su V i ć širina i deblјina mlaza. S obzirom da je deblјina mlaza srazmerna visini (nivou)
3
ispred preliva, NR, a brzina korenu iz NR, sledi da je proticaj, (2, srazmeran sa Nj:

46
Ово важи само за случај непотопљеног прелива, када низводни ниво нема утицаја на преливање.

190
(8.11) :
gde su: SR = bezdimenzioalni koeficijent prelivanja1, i § = ubrzanje Zemlјine teže (gravitaciono ubrzanje).
Na prelivu tipa išrokog praga (sl. 8.9) ostvaruje se kritična dubina, ćkk, prema načelu minimuma
specifične energije, pa je moguće teorijski odrediti zavisnost 8.11, odnosno koeficijent prelivanja, SR. Prag mora biti
dovolјno širok, 1> 2 IIR (I je širina praga), da bi se na njemu ostvarilo paralelno pravolinijsko strujanje sa (približno)
hidrostatičkim rasporedom pritiska po dubini, premda ne sme biti ni preširok, da bi linijski gubici (gubici na trenje)
bili zanemarlјivi. (Oblikovanje širokog praga je prikazano u poglavlјu XIII.) Koristeći oznake sa sl. 8.9 napisaće se
energetska jednačina između preseka “R” uzvodno od praga, i preseka “KK.” na kome se javlјa kritična dubina na
pragu:

(8.12) :

U kritičnom preseku, “KK”, Frudov broj je jednak jedinici (Gk = 1), pa je § NK11 = V 2
KK. Ako se
pretpostavi da je brzina u preseku “R” (ispred preliva) mala, brzinska visina, V2 /2§ , se može zanemariti. Ako se još
zanemari gubitak energije između dva preseka, AEG kk (zbog male dužine deonice R-KK i dobrog oblikovanja praga)
jednači
na 8.12

Сл. 8.9 Преливање преко "широког прага"

postaje:

(8.13) :
pa Je proticaj Jednak:

U literaturi se koeficijent prelivanja ponekad obeležava simbolom “t” ili “S“.

191
(8.14) :

gde je SR = 0.385 = koeficijent prelivanja iz jednačine (8.11). Ako se ^ energetskoj jednačini

(8.12) zadrži brzinska visina, /2§, tada će se umesto visine NR u jednačini (8.14) pojaviti “energetska” visina NsR =
Nr + V)
/2§ , pa
izraz za
proticaj postaje:

(8.15) :

Neki autori sažimaju bezdimenzionalni koeficijent prelivanja, SR, i gravitaciono ubrzanje u jedan
dimenzionalni koeficijent. Ako se gravitaciono ubrzanje izrazi u jedinicama 81 sistema (§ = 9.81 t/5 2) izraz (8.14)
postaje:

(8.16); <2 = 1.705/?^.

Ako se uporedi prelivanje preko širokog praga, sa prelivanjem preko Krigerovog preliva (sl. 8.10) uočiće
se bitna razlika. I na donjoj, kao i na gornjoj konturi mlaza Krigerovog preliva, apsolutni pritisak je jednak
atmosferskom, tj. relativni pritisak je jednak nuli (sl.8.8), pa je očigledno da ne važi hidrostatički raspored
pritiska po dubini kao kod širokog praga. Kod Krigerovog preliva (kao i kod odgovarajućeg oštroivičnog preliva)
mlaz nije naslonjen na objekat, pa sila težine izaziva skretanje mlaza naniže (zakrivlјenost mlaza). Svako skretanje
pretstavlјa ujedno i ubrzavanje mase - ovde se radi o centrifugalnom ubrzanju, koje deluje ka centru krivine koju
opisuje putanja mlaza. Prema Nјutnovom zakonu sile, ubrzanje posmatrane mase u nekom pravcu (ovde je to pravac
upravan na tok) srazmerno je zbiru svih sila koje deluju na masu u razmatranom pravcu. S obzirom da se sila težine
“troši” na centrifugalno ubrzanje mlaza, to manje ostaje za pritisak. Zato je ovde pritisak u mlazu manji nego pri
paralelnom pravolinijskom strujanju, gde vlada hidrostatički raspored pritiska (jer nema ubrzanja u pravcu
upravnom na tok koje bi “potrošilo” silu težine). Drugim rečima, kod preliva sa konveksno zakrivlјenom konturom
(kao što je Krigerov preliv), sila težine je previše angažovana na skretanju mlaza, pa ostaje malo za održavanje
pritiska u mlazu.

Prema Bernulijevoj jednačini, sniženje pritiska uslovlјava povećanje brzine, pa je razumno očekivati da,
pri istom nivou ispred preliva, proticaj preko Krigerovog preliva bude veći nego proticaj preko širokog praga (sl.
8.10). Ako se pretpostavi da se na kruni Krigerovog preliva, javlјa dubina bliska kritičnoj, i ako se, prema analogiji
sa isticanjem iz otvora, pretpostavi da je reprezentativna pijezometarska kota na sredini deblјine mlaza (sl. 8.10ć),
brzina se može proceniti kao:

(8.17) : U= , pa jednačina (8.11) postaje :

(8.18):
192
 đ) Krigerov preliv
Sl. 8.10 Raspored pritisaka u prelivnom mlazu

Ovako procenjen proticaj je veći od stvarnog (dobijenog merenjem), jer proticajni presek A-A (na sl.
8.10ć) usled zakrivlјenosti strujnica nije upravan na pravac vektora brzine, što znači da se računalo sa proticajnom
I

površinom koja je veća od stvarne (sl. 8.11).

Ako se pretpostavi da je ugao između vertikale i proticajnog preseka a « 20° (sl 8.11), ondaje N iuNrSoza
»0.627 NR, paje:

(8.19) : 2-0-5115 ^J2§ Nj ,

što se dosta dobro slaže sa eksperimentalnim vrednostima, gde je:

(8.20) : 2 = 0.4965^/2^" nj.

Ako brzina (brzinska visina) ispred preliva nije zanemarlјiva, umesto visine NR, treba koristiti
“energetsku” visinu, NeR:

(8.20a): 2 = 0.4965-DG#J.
f % %
Da bi se iskoristila opisana svojstva Kriger-Oficerovog preliva neophodno je ispravno oblikovati prelivnu
konturu (prelivnu ivicu). Oblik prelivne ivice može se definisati na više dgačina, i za različite uslove tečenja
(zavisno od odnosa visine prelivnog praga i visine prelivnog mlaza, zakošenosti uzvodnog lica, nizvodnih uticaja i

193
sl., Ušsćeg 1 Na§eg 1998, 8tćć 1995, N8VK 1987, IbA Sogrb oćEp§teegb 1977, Sgea§eg 1961). Postupci koji se
koriste u praksi (tabele, obrasci i dijagrami) dobijeni su na osnovu merenja položaja mlaza ogitroivičnog preliva.
Na slici 8.12a tabelarno su prikazane bezdimenzionalne “Krigerove krive” (Sgea§eg 1961) koje opisuju
gornju i donju ivicu mlaza oštroivičnog preliva za slučaj kada je visina preliva (prelivnog praga), R, dovolјna da
omogući neometano razvijanje mlaza. (tj., da se ostvari strujanje kao kod oštroivičnog preliva sa zidom dovolјne
visine da omogući da se mlaz ispred i iza preliva neometano razvije). Iskustvo pokazuje da je ovaj uslov ispunjen
već za R > 0.5 Nk, gde je Nk, računska (projektovana) visina mlaza Krigerovog preliva koja se ostvaruje pri
računskom (projektovanom) proticaju (sl.8.12a). Donja ivica mlaza oštroivičnog preliva ujedno predstavlјa i

Koordinate mlaza
u/Hr
h/Hr Donja Gornja
ivica ivica
mlaza mlaza
0.0 0.126 -0.831
0.1 0.036 -0.803
0.2 0.007 -0.772
0.3 0.000 -0.740
0.4 0.007 -0.702
0.6 0.063 -0.620
0.8 0.153 -0.511
1.0 0.267 -0.380
1.2 0.410 -0.219
1.4 0.590 -0.030
1.7 0.920 0.305
2.0 1.310 0.693
2.5 2.100 1.500
3.0 3.110 2.500

konturu Krigerovog preliva.

Sl. 8.12a) Bezdimenzionalne koordinate mlaza oštroivičnog preliva prema Krigeru

Kod preliva visokih brana dolazna brzina je često mala, pa je brzinska visina zanemarlјiva u odnosu na
visinu (deblјinu) prelivnog mlaza (Nk ~ NeK, na sl.8.12). Zbog toga će se nadalјe koristiti visina Nk umesto brzinske
visine NeK, sem u slučaju niskih pragova (R> 0.5 Nk), gde brzinska visina postaje značajna.
Kontura preliva se može opisati i kombinacijom kružnih lukova i parabole, kao što je prikazano na sl.
8.12ć (prema 1J8A Sogrz oB Eputeegz 1977). Uzvodni deo konture (od uzvodnog lica preliva do krune) opisan je sa
tri kružna luka, poluprečnika Ki K2 i K3, koji imaju zajedničke tangente na rastojanjima h, i h2 od krune preliva (sl.
8.12ć-1). Kruna preliva je udalјena za dužinu h3 od uzvodnog lica. (Neki autori uzimaju samo prva dva luka, ćJouak
1996, HJ8VK 1987, dok neki primenjuju i elipsu, KćaGvipa 2005). Nizvodno od krune kontura se opisuje
parabolom oblika:

194
 г V'
У ■ х
нв К

gde su, K i p parametri koji zavise od odnosa R/ Nk, zakošenosti uzvodnog lica i od drugih činioca (HJZVK 1987).
Očigledno je da se ovim postupkom može definisati prelivna kontura za mnogo širi opseg geometrijskih i
topografskih uslova nego „Krigerovom" krivom (sa sl. 8.12a).
Sl. 8.12 ć) Određivanje konture Krigerovog preliva pomoću kružnih lukova i parabole prema

1J8A Sogrv oćEp§šeeg$

Za vertikalno uzvodno lice i za odnos R/ Nk > 0.5, preporučuju se sledeće vrednosti

parametara konture preliva: K= 0.5, p =1.85, K\ = 0.5 N&, K2 = 0.2 Nk, K2 = 0.04 Nk, h\ = 0.175 Nk, h2 = 0.276 Nk,
ih3 = 0.2818 Nk. (Treba zapaziti da je ovde koordinatni sistem postavlјen kroz krunu preliva, za razliku od
Krigerovih koordianta, sl 8.12a koje se vezuju za uvodno lice.) Za koso uzvodno lice i za vrednosti R / N k < 0.5,
parametri konture preliva se mogu odrediti preko dijagrama iz literature (TJZVK 1987, ŠA Sogrz o1"Ep§šeeg$
1977).

Iskustvo na postojećim objektima i na modelima ukazuje na mogućnost pojave potpritisaka (negativnih

pritisaka) na delu između uzvodnog lica i krune preliva, ukoliko se značajnaje odstupi od prethodno opisanog
oblika konture. Kod preliva sa malom računskom visinom mlaza, međutim, ovi potpritisci su mali (pa nisu opasni),
tako da se može koristiti jednostavan oblik konture sa jednim kružnim lukom i parabolom (sl. 8.12ć-n).

Krigerov preliv se oblikuje za jednu vrednost proticaja - to je obično računski (projektovani) proticaj, (9D
(pri kome bi evakuacioni organ trebalo da radi bezbedno - videti deo VIII. 1). Računskom proticaju odgovara
računska visina ispred preliva, Nk (sl. 8.13). Donja ivica prelivnog mlaza odgovarajućeg oštroivičnog preliva (sl.
8.8) poklapa se sa konturom Krigerovog preliva samo pri računskom proticaju ()k, i samo tada je pritisak na
konturi preliva jednak atmosferskom (odnosno relativni pritisak je jednak nuli).

195
 Kada su visina ispred preliva, N,47 i proticaj, 2, manji od računskog, mlaz pritiska konturu preliva, jer je
domet mlaza zamišlјenog oštroivičnog preliva (tačkasta linija “2“ na sl. 8.13) manji od dometa mlaza pri računskom
proticaju (prema kome je preliv oblikovan). Povećanjem pritiska u mlazu smanjuje se brzina, a time i proticaj u
odnosu na odgovarajući oštroivični preliv, pa se smanjuje i vrednost koeficijenta prelivanja, Sr ■
Ako je proticaj, (9, veći od računskog (isprekidana linija “3“ na sl. 8.13) mlaz teži da se “odlepi“ (odvoji)
od konture preliva, jer je donja ivica mlaza zamišlјenog oštroivičnog preliva iznad konture (projektovanog
Krigerovog preliva). Zato se na prelivu javlјa potpritisak, što će dodatno povećati brzinu i proticaj mlaza u odnosu
na odgovarajući oštroivični preliv, pa raste i vrednost koeficijenta prelivanja.

Sl. 8.13 Položaj mlaza pri različitim visinama ispred preliva

Ovakvo povećanje proticaja naziva se “vakuumiziranje” preliva, i može biti korisno, jer se proticaj pri istoj
visini (pri istom nivou u akumulaciji) dodatno povećava u odnosu na odgovarajući “bezvakuumski” preliv (preliv
kod koga prelivna ivica prati donju konturu mlaza oštroivičnog preliva). Iako relativni pritisak teorijski može pasti
na r/u = -10t, u praksi se ne preporučuje sniženje pritiska ispod r!u = -2t, zbog mogućnosti periodičnog
odleplјivanja mlaza, praćenog vibracijama, kao i zbog mogućnosti nastanka kavitacije 48 . Zavisnoet relativnog
koeficijenta prelivanja, Sr/SR0 (gde je SR0 koeficijent prelivanja za računski proticaj), i relativnog potpritiska,
( r / u ) / N r , od odnosa N/Nc data je u tabeli 8.1 (LZVK, 1987):

n/nk 0.1 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.5

Sr/ SR0 0.82 0.88 0.94 0.97 1.00 1.03 1.05 1.07
(.R / J ) / N k
— - — - 0.00 -0.31 -0.65 -0.83

Tab. 8.1 Zavisnost relativnog koeficijenta prelivanja i relativnog potpritiska

od odnosa N/Nk

47
Где прегледност налаже, преливна висина ће се означавати са Н, уместо са IIР.
48
Неки пројектанти, међутим, допуштају потпритисаке до - 6 т (Кћа1$ипа 2005), с ТИМ што се ови редовно
јављају на стубовима прелива (сл. 8.22), а не по дну преливне контуре за које важи табела 8.1.
196
 Minimalni pritisak se javlјa uzvodno od krune preliva (zato i treba obratiti pažnju na ispravno oblikovanje
ovog dela, kako je napred rečeno), kao i uz stubove, gde može biti znatno niži nego po dnu prelivne konture
(KćaGzipa 2005 11J8A Sogrz oGEp§teeg5 1977).
Umesto tabele 8.1, za izračunavanje vrednosti koeficijenta prelivanja se može primeniti i regresioni

/ N0.76

2.96 ' н
л

СЈ , , за 0< — <3. Нв
(8.21а): : 0.777 +
с„ -
10.69 + 2.58
obrazac:
U praksi se koriste i drugi, jednostavniji obrazci koji se dobro slažu sa
izrazom (8.21a) (Hajdin 2002):
С,
(8.210);
с
П( n
, u granicama od 0.25 < ---------- < 2.5
N p
***
Iz prethodnog se zaklјučuje da svaka promena uslova prelivanja, u odnosu na uslove pri kojima se
obrazuje mlaz zamišlјenog oštroivičnog preliva, izaziva promenu pritiska u mlazu stvarnog (betonskog) preliva, a
time i promenu vrednosti koeficijenta prelivanja. Zato je korisno betonsku konturu preliva što bolјe prilagoditi
obliku “oštroivičnog mlaza” koji bi nastao pri stvartš uslovima prelivanja na razmatranom objektu. KćaEipa (2005)
i 1J5A Sogrz oG Ep§šeegz (1977) daju dijagrame prema kojima se oblik prelivne ivice može dobro prilagoditi
različitim uslovima prelivanja.
Sl. 8.14 Uticaj uzvodne visine praga na prelivanje

а) Р/Н велико, неометано ћ) Р/Н мало, млаз не може с) Р/Н веома мало, прелив сасвим
формирање млаза слободно да се постаје пшроки праг
формира
Ukoliko je visina uzvodnog lica prelivnog praga, R, mala u odnosu na računsku visinu prelivanja, Nk,
(sl. 8.145 i 8.14s), mlaz ne može da se neometano razvije, kao u slučaju kada je dubina ispred praga dovolјna (sl.
8.14a). Zakrivlјenost strujnica je manja nego pri neometanom prelivanju (sl. 8.15a) - manja je centrifugalna sila, pa
se u mlazu povećava pritisak, čime se smanjuju brzina i proticaj (u odnosu na neporemećeno strujanje). Pri izuzetno
malim

197
vrednostima odnosa R/N, na kruni se ostvaruje približno pravolinijsko i paralelno strujanje, uz pun hidrostatički
pritisak, pa se preliv ponaša kao široki prag (sl. 8.14s). Na ovo ukazuje i eksperimentalna zavisnost relativnog
koeficijenta prelivanja, SR/SR0, od odnosa R/NeK, data u tabeli 8.2 prema ŠVK. (1987), gde je SR0 koeficijent
prelivanja za neporemećeno
prelivanje (kada vrednost odnosa
Р/Нек 0.0 0.1 0.5 1.0 1.5 3.0
Ср/Сро 0.78 0.96. 0.98 0.99
R/NeK teži beskonačnom).
0.86 1.00

SR 1.17 {R/nJ*
SR0 ' 0.73 + 1.&9(R/NeK ),J5

Tab. 8.2 Zavisnost relativnog koeficijenta prelivanja od odnosa R/NeK

Млаз који одговара

Za vrednosti odnosa (оштроивичном)
R/NeK > 1.5, преливу за низак праг
visina praga
ne utiče na
koeficijent
prelivanja, a
već za
R/Nek > 0.5,
postiže se
zadovolјava ћ) Праг са закошеним узводним лицем
juće visoka
vrednost za а) Поремећај струјне слике
SR.
Mlaz prema kome je preliv' oblikovan, a koji odgovara visokom pragu

Sl. 8.15 Prelivni prag sa malim vrednostima odnosa R/NeK

Kod niskih pragova, za koje su vrednosti R/NeK< 0.5, može se postići izvesno pobolјšanje uslova
prelivanja ako se uzvodno lice preliva zakosi (sl. 8.15ć). Zakošenje omogućava pravilnije formiranje ulaznog dela
mlaza, pa se donekle smanjuje pritisak u mlazu, odnosno povećava brzina i proticaj (HJZVK 1987). Najbolјi učinci
(povećanje proticaja za 2č-4%) postižu se sa nagibima 1 :1 / 3 , do 1 :1 (sl. 8.15ć).
Zakošenja se često primenjuju kod niskih objekata (pragova), čime se povećava i statička stabilnost
praga.
***
Do sada je bilo reči o “deformaciji” prelivnog mlaza (u odnosu na zamišlјeni mlaz neporemećenog
oštroivičnog preliva) za slučaj da je visina uzvodne strane praga mala u odnosu na deblјinu mlaza. Slično, ako je
visina nizvodnog dela praga mala, mlaz može biti pritisnut - “stešnjen” sa nizvodne strane, što opet za posledicu
ima “deformaciju” mlaza, čime se smanjuje vrednost koeficijenta prelivanja.

198
 Vrednost koeficijenta prelivanja opada ako je denivelacija krune preliva i dna
nizvodnog korita, 2R ......... 2aVu, previše mala u odnosu na energetsku visinu prelivanja, NeR (gde
je NeR = IIr + Ur /2§ , sl. 8.16a). Čim “prekorači” preko krune preliva, mlaz naleže na konturu
nizvodnog korita koja mu onemogućava da prati zakrivlјenu konturu "oštroivičnog" (neometanog) mlaza. Kao
odgovor na smanjenje zakrivlјenosti, opada i centrifugalna sila, pa se u mlazu povećava pritisak, što dovodi do
smanjenja brzine i proticaja (odnosno koeficijenta prelivanja, SR). Što je kruna preliva, 2R, bliža koti dna nizvodnog
korita, 20JŽ, pritisak u mlazu sve više raste, a proticaj opada, sve dok za 2R = 2o t,- raspored pritiska ne postane
hidrostatički - tada preliv postaje široki prag.

U tabeli 8.3 prikazana je zavisnost relativnog koeficijenata prelivanja, SR/SR0, (SR0 je koeficijent
prelivanja pri strujanju koje ne zavisi od visine praga), od odnosa (2R - 2g: š.) /NeR , ili odnosa (AN + ćt/)/NeR, kako je
originalno dato u 1J8VK, 1987 (sl. 8.16a).

(Pr-Pdok) / NeR 0.0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7

(ćtNAN) /NeR 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7

SR/SRo 0.77 0.85 0.90 0.94 0.96 0.98 0.99

1.00

Tab. 8.3 Zavisnost relativnog koeficijenta prelivanja od

denivelacije krune praga i dna nizvodnog korita

Iz tabele se vidi da je uticaj naleganja mlaza na koeficijent prelivanja beznačajan za vrednosti odnosa (2R
- 20džou)/NeR > 0.5. Poređenjem vrednosti iz tabela 8.2 i 8.3 primećuje se da se uticaj visine praga na koeficijent
prelivanja ne menja značajno, zavisno od toga da li je mlaz stešnjen sa uzvodne, ili sa nizvodne strane praga. Pri
obračunavanju koeficijenta prelivanja za prelive niskih brana, kod kojih je mlaz stešnjen i sa uzvodne i sa nizvodne
strane, treba koristiti samo jednu od ove dve tabele (a ne obe istovremeno), inače će se dobiti nerealno niske
vrednosti.

U1P.4.2 Prelivi kod niskih brana, nizvodni uticaji, potoplјeno

prelivanje
Za razliku od preliva visokih brana, gde je tečenje u brzotoku nizvodno od preliva burno, pa ne utiče na
uslove prelivanja, kod niskih brana - pragova - čest je slučaj da nizvodni uslovi značajno ometaju prelivanje,
umanjujući proticaj, odnosno koeficijent prelivanja. Dva uzroka ometaju prelivanje kod niskih brana:

1) Povećanje pritiska u mlazu usled naleganja mlaza na dno nizvodnog korita, kako je već objašnjeno u
prethodnom izlaganju (sl. 8.16a).
2) Potapanje mlaza donjom vodom - smanjivanje pada prelivanja (sl. 8.16ć).

199
 a) Povećanje pritiska u mlazu usled ć) Potapanje mlaza
naleganja na nizvodno korito donjom vodom

Sl. 8.16 Uticaj nizvodnih uslova na prelivanje

Povećanje puitiska usled potapanja mlaza donjom vodom Pod potoplјenim prelivanjem se
podrazumeva tečenje kod koga nizvodni nivo utiče na vrednost proticaja preko preliva. Na slici 8.17 prikazano je
prelivanje preko niskog prelivnog praga, gde je donja voda dovolјno visoka da potopi hidraulički skok iza preliva.
Pri potoplјenom prelivanju pritisak u prelivnom mlazu se povećava usled težine sloja donje vode koja leži iznad
mlaza (pritiska mlaz), što smanjuje brzinu mlaza, odnosno proticaj.
Rezultati ispitivanja pokazuju (HJbVK, 1987) da je prelivanje preko Krigerovog preliva nepotoplјeno (tj.
da nivo donje vode ne utiče bitno na uslove prelivanja) ukoliko “energetska visina” donje vode, NeOU, nije veća od
| ”energetske visine” gornje vode, NeR (sl. 8.17 i tabela 8.4)1:
(8.22): NLu < |N e R ,

tj. ako je stepen potoplјenosti, Ne0u/NeR, manji (ili jednak) 7. Kod nepotoplјenog prelivanja pri konstantnom
proticaju, nivo gornje vode (nivo ispred preliva) neće se menjati usled promene nivoa donje vode.
Prelivanje je potoplјeno ako je NeOU > J N v R , odnosno kada je stepen potoplјenosti veći od J . Tada uticaj
donje vode postaje značajan činilac prelivanja, pa se nivo gornje vode mora povećati ako raste nivo donje vode, kako
bi se preko preliva održao konstantan proticaj.

Često se uslov potoplјenosti vezuje za kote nivoa vode (ili prelivne visine), umesto za energetske visine:
tako je tečenje nepotoplјeno ako je (sl.8.17):
(8.22a): N V u * % N R , odnosno

(8.22đ): 2 V G *± N R + 2 R .

U tabeli 8.4 prikazana je eksperimentalna zavisnost stepena potoplјenosti, NeOU/Ner (odnosa “energetskih
visina”, sl.8.17), i koeficijenta potoplјenosti, SROt = SRJ>0T/Sr, KOD Krigerovog preliva (SRROt je koeficijent
prelivanja za potoplјeno tečenje, dok je SR 49 50

1
Понекад је овај услов строжији. Код бочног прелива се затева да НеОУ < Ј Н е Р (сл. 8.80).
50
odgovarajući koeficijent prelivanja za nepotoplјeno tečenje, HJbVK 1987). (Kao aproksimacija se umesto
“energetskih visina”,
Неоу/Нер 0.00 0.30 0.60 0.70 0.90 0.95 1.00
Срот 1.00 1.00 0.96 0.94 0.65 0.45 0.00

Сл. 8.17 Услови “потопљености” прелива

Ne0u i NeR, često koriste visine NOR i IIR).
3-23 {Nes//Ne)4M
9 -3-6 l{ne11/neu-95
Tab. 8.4 Zavisnost koeficijenta potoplјenosti od stepena potoplјenosti za Krigerov preliv
***
“Provera” krive proticaja (dobijene preko zavisnosti iz tabele 8.4) može poslužiti kao zanimlјiva vežba za
primenu osnovnih načela hidraulike otvorenih tokova. Za izabrane vrednosti proticaja, (9, i nivoa donje vode,
2og(sl.8.18), traži se nivo ispred preliva, 2SU.

V2
(8.23): +А +
^ А У + А Е.
РУ
2-Е

Сл. 8.18 Примена енергетске једначине на потопљено преливање

Prvo se računaju brzina i dubina (V, i /d) u suženom preseku “z” na kruni preliva primenom energetske
jednačine između preseka, i preseka donje vode, “PU”:

201
gde je AE^ou = gubitak energije između preseka “z” i “VU” u vrtložnom “valјku” iznad i ispod mlaza, a
aproksimiraće se prema Bordinoj teoremi sa:

(8.24): (K-UruU
2%
Koristeći jednačinu kontinuiteta (J2 = V k V ), energetska jednačina 8.23 se može napisati kao (sl.8.18):
Desna strana jed. 8.25 je poznata, i može se označiti kao SOU (konstanta donje vode), pa se konačno može

О2 ОС 1 1
(8.25): Н,+- 2
п 1 V Ј
Кв,
(8.26): Н.+ 2§ Н]В) = с 01'
^ОуВру у
■
napisati:
(1)
Jednačina (8.26) se rešava iterativno (za prvu iteraciju može se pretpostaviti da je /?5 = S0u), ili nekom
drugom numeričkom metodom.
Ako za zadati proticaj, 2» i dubinu donje vode, k0u, nema realnog rešenja jednačine
(8.26) , znači da uticaj donje vode ne postoji, i da je kontrolni presek upravo presek “z”, gde vlada slobodno
prelivanje, pa se nivo u preseku “OU“ ispred preliva određuje preko jednačine nepotoplјenog prelivanja (8.11).
Ako postoji realno rešenje jednačine 8.26 (može se naći dubina k5 u preseku “$”) u mirnom režimu, onda
se koristi energetska jednačina između preseka "$" i "OU" da se sračuna nivo u preseku “OU” ispred preliva:

(8.27) : 2OJag + Nag + C^ = 2Vv +K+^ + AEau_,,

2§ 2§

V2

gde se gubici energije između preseka “OU” i “$” mogu zanemariti, ili obračunati kao

( # = 0.00 + 0. 10) .
***
Zanimlјivo je uporediti krivu proticaja niskog prelivnog praga, sa krivom proticaja donje vode (tj. sa
krivom proticaja donje vode prirodnog korita, za slučaj da objekat ne postoji). Pretpostavlјa se da je u koritu reke
tečenje mirno. Poređenje je prikazano na slici
(8.19) (5gš1ć, 1995).
“Teorijska kriva” proticaja, označena kao kriva “1” na sl.8.19, prikazuje neopotoplјeno prelivanje preko
Krigerovog preliva (jed. 8.11). U prelivnom mlazu vlada pritisak blizak atmosferskom, pa je mlaz brži i povlači veći
proticaj nego za slučaj gde vlada hidrostatički raspored pritiska, kao kod tečenja u koritu donje vode (kriva “2”).
Zato je
202
razumno očekivati da proticaj preko preliva brže raste sa povećanjem uzvodnog nivoa, 20U, nego što proticaj donje
vode raste sa povećanjem nizvodnog nivoa, 2t<. Drugim rečima, kriva proticaja donje vode (“2”) strmija je od
“Krigerove” krive (“1”).
Pri malim proticajima nivo donje vode, 2OU, je nizak, pa ne utiče na prelivanje, tako da se na prelivu
ostvaruje nepotoplјeno prelivanje sa Krigerovom krivom “1”. Sa povećanjem proticaja, nivoi donje i gornje vode,
2OU i 2Su, se postepeno približavaju (jer je kriva donje vode strmija od Krigerove, sl.8.19), da bi pri određenom
proticaju, OROT, nivo donje vode počeo da ometa prelivni mlaz, uslovlјavajući potoplјeno prelivanje, što je
prikazano stvarnom krivom proticaja - krivom “3”. Dalјim povećanjem proticaja, krive “2” i “3” postaju sve bliže,
da bi pri izuzetno velikim proticajima, denivelacija 2SU-20u predstavlјala samo lokalni gubitak energije, koji nastaje
opstrujavanjem prelivnog praga.

Sl. 8.19 Kriva proticaja niskog prelivnog praga

Sa slike 8.19 se vidi, a i pređašnja diskusija to potvrđuje, da se najveća denivelacija gornje i donje vode,
2SU ~2OU, javlјa pri minimalnim protocima, pa za taj slučaj treba kontrolisati i filtraciju ispod brane.
•j'

Pored Krigerovog preliva u praksi se koriste i prelivi drugačijih poprečnih preseka (široki prag, kružni,
trougaoni i sl.). Ovakvi prelivi se najviše primenjuju kod mernih objekata, pa im je više pažnje posvećeno u delu
H1P.4.

UŠ.4.3 Prelivi kontrolisani ustavama

O ustavama, zatvaračima i krivama proticaja za tečenje ispod ustava biće reči u poglavlјu IX. Ovde će se
razmotriti odnos oblika i položaja trajektorije mlaza koji ističe ispod ustave i oblika prelivne konture na kojoj je
ustava postavlјena. Pri računskom proticaju ustava se sasvim podigne da bi se omogućilo slobodno prelivanje.
Oblik preliva, kako je ranije objašnjeno, usvojen je tako da prati konturu prelivnog mlaza zamišlјenog oštroivičnog
preliva pri računskom (projektnom) proticaju. S druge strane, pri isticanju ispod ustave, postavlјene iznad krune
preliva, oblik mlaza nije usklađen sa oblikom prelivne konture (sl. 8.20). Kada bi mlaz isticao slobodno, neometan
od prelivne konture

203
 (kao putanja “2” na sl. 8.20), u njemu bi vladao atmosferski pritisak, isto kao i u prelivnom mlazu pri
računskom proticaju (za koji je definisana kontura preliva ”1”). Pošto mlaz ispod ustave ima veću prosečnu brzinu
od prelivnog mlaza (jer je veći “prosečni pad“ koji stvara brzinu), to mu je i domet veći od dometa prelivanja,
odnosno, putanja isticanja “2” bi preskočila putanju prelivanja “1”. Pri realnom isticanju, međutim, mlaz najčešće
ostaje “prileplјen” uz konturu preliva (putanja "3"), što izaziva potpritisak. Prema TJ8VK. (1987) ovaj potpritisak
odgovarajednoj desetini računske visine ispred preliva (rt1p /u »-Nk /10). Poželјno je umanjiti potpritisak (tj.,
povećati pritisak), kako bi se onemogućilo eventualno periodično odleplјivanje mlaza, koje može izazvati neugodne
i opasne vibracije zatvarača i cele konstrukcije, a u nekim slučajevima i nastanak kavitacije. U tu svrhu se može:

a) Kontura preliva prilagoditi putanji mlaza koji ističe ispod ustave, umesto putanji pri slobodnom
prelivanju. Položaj "računskog" mlaza određuje se za proticaj koji će se najčešće ispuštati. (Ovim se
smanjuje koeficijent prelivanja za maksimalni proticaj, pri potpuno podignutoj ustavi).
ć) Osu ustave pomeriti nizvodno od krune preliva za dužinu 0.27/d (sl.8.21), čime se pravac mlaza još na
početku zakosi naniže, tako da bolјe prati konturu preliva, što smanjuje potpritiske i mogućnost
odleplјivanja (Louak 1996, TJ8VK 1987).

Sl.8.21 Položaj ustave u odnosu na krunu preliva

204
 U1P.4.4 Uticaj mostovskih stubova na prelivanje
Stubovi omogućavaju oslanjanje ustava i saobraćaj preko preliva. Uz to, stubovi mogu povolјno uticati
na ravnomeran raspored proticaja duž preliva. S druge strane, stubovi smanjuju širinu prelivanja (dužinu prelivne
ivice). Prvo i očigledno, stub oduzima deo širine preko koje bi voda prelivala. Drugo, usled postojanja stuba, kao
prepreke tečenju, javlјa se suženje (kontrakcija) po širini prelivnog mlaza. Efektivna išrina preliva, V, (tj. širina
prelivnog mlaza) se računa preko iskustvenih formula. Ovde je navedena formula koju preporučuje [J5VK 51 (ŠVK.
1987, Sgea§eg 1961):

(8.28): V = V0 -2Ne{p K5 + Kv) = {p + \)ć - 2Ne{p Kv+Kv),

p đ5 + (p+1)ć

bočni ^ -c- g-č ti g g

bočni
osloiac oslonac
8 ................ \o
ttg prelivno 10
>, 10 ttt =
polјe Eg« s-<
>» o
O O
Razdelni^
|_ Razdelni
znd
zid
ć.
đ đ đ đ Jt đ
1_
Sl. 8.22 Preliv sa stubovima (osnova)

gde su (sl. 8.22) : Vo = (i + \)ć = širina preliva bez stubova52; p = broj stubova, ć = širina jednog prelivnog polјa, K5
= koeficijent suženja od stuba, Kv = koeficijent suženja od bočnog oslonca, D, = energetska visina ispred preliva
(=visina prelivanja+brzinska visina), koja je pri malim dolaznim brzinama približno jednaka visini prelivanja.
Vrednost koeficijenta K$ zavisi od oblika ulazne glave stuba :
1) K5 = 0.02 za stub ulazne glave kvadratnog oblika, sa zaoblјenim ivicama (sl. 8.23a).
2) K3 = 0.01 zazaoblјen stub, sa poluprečnikom zaoblјenosti g = ć3/2 (sl. 8.23đ).
3) K3 = 0.00 za hidraulički oblikovan stub (sl. 8.23s).
Najčešće se primenjuje zaoblјen stub tipa đ) koji se lakše izvodi, a i manje je osetlјiv na udar trupaca i leda
od stuba tipa s).
Koeficijent suženja od bočnog oslonaca, Kv, zavisi od oblika “prilaznog kanala“ i zakrivlјenosti oslonaca
(sl. 8.236, ŠVK. 1987). Ako je poluprečnik zakrivlјenosti oslonca, V, dovolјne dužine (0.15 N< V < 0.5 N), može se
uzeti da jeKv= 0.1.

51
Понекад се користи и пбјам коефицијента контракције е = В /В0.
‘ У литератури се за ширину прелива често користи и ознака “Х“, као “дужина преливне ивице“.

205
 Г
преливно
поље
г=тН0 ^
10
‘
бочни [ в
ослонац \

4)
Sl. 8.23 Glave stuba i bočnog oslonca

S obzirom da je tečenje nizvodno od preliva burno, iza nizvodne ivice stuba stvoriće se stojeći talasi, ali će
oni kod strmih brzotoka prelivnih brana biti manje visine i obima nego kod klasičnih brzotoka (UŠ.6.2) i neće imati
bitnog uticaja na tok nizvodno od stubova. Zato se hidrauličko oblikovanje nizvodnog dela (nizvodne ivice)
stubova prelivnih brana ne isplati, i ne radi se - oni se završavaju “ravno“ (sl. 8.22). Kod brzotoka sa blažim padom,
strmi talasi mogu izazvati znatno lokalno povećanje nivoa, pa ih treba suzbijati odgovarajućim merama (U1bsćeg \
Na§eg, 1998).

Širina stubova, đ5, može se proceniti na osnovu iskustvenog obrasca (btćć 1995): (8.29):

ć 3 =Kć^,
gde je K - koeficijent, čija se vrednost u najvećem broju slučajeva kreće u opsegu 0.05 č- 0.08. Deblјina stuba je
četo veća nego što je potrebno sa stanovišta statičke stabilnosti. Ovim se postiže masivnost konstrukcije, koja
onemogućava eventualnu pojavu vibracija i obezbeđuje otpornost stuba na udare leda i trupaca, kao i dovolјno
“mesa” za niše tablastih i/ili grednih zatvarača.

UŠ.4.5 Provodnik - prelivno lice brane

Provodnik je deo evakuacionog organa kojim se prelivena voda odvodi od ulaznog - zahvatnog dela
(samog preliva) do izlaznog dela, odakpe se upušta u nizvodno korito (“spaja se sa donjom vodom“). Kod prelivnih
brana provodnik je brzotok - kanal veoma strmog podužnog nagiba, čije korito obrazuju nizvodno lice prelivnog
dela brane (koje predstavlјa dno) i razdelni zidovi (sl. 8.24). Dno brzotoka tangira konturu Krigerovog preliva u
tački “A”. Nagib provodnika, tj. nagib prelivnog dela brane, određuje se statičkom analizom (obično iznosi od 1:0.7
do 1:1). Brzotok se sa izlaznim delom najčešće spaja kružnom prelaznicom, poluprečnika Kv = 3-^8 ćv, gde je ćv =
dubina vode (deblјina mlaza) pre izlaska iz provodnika u tački “V” (sl 8.24).
Prilikom povezivanja (uklapanja) konture preliva sa kosinom nizvodnog pica brane, može se desiti
dauzvodna ivica preliva ne leži u ravniuzvodnog lica brane (sl. 8.25). Tada se uzvodno lice, prema potrebi,
a)useca, ili se ć)preliv dopunjava previsom (prepustom). Treba voditi računa o visini useka/ prepusta, R. Zbog
uticaja visine prelivnog praga na uslove prelivanja (odnosno na koeficijent prelivanja, sl. 8.14 i tabela 8.2), visina,
R, bi trebalo da iznosi najmanje 0.5 Nv, a po mogućstvu, R > 1.5 Nv.

206
 А•

Sl. 8.24 Prelivna brana

a) Usecanje uzvodnog lica đ) Previs na uzvodnom licu

Sl. 8.25 Povezivanje uzvodnog lica brane sa konturom preliva

Kod prelivne brane, za razliku od klasičnog brzotoka,1 širina korita najčešće je jednaka širini preliva i
umirujućeg bazena, s obzirom da ovde brzotok znatno manje utiče na koštanje celog evakuacionog objekta od
prelivnog dela i bazena. Zato se obično ne radi optimizacija širine korita, pa je pri dimenzionisanju brzotoka
dovolјno (samo) odrediti visinu razdelnih zidova, kojima se prelivena voda kanališe niz prelivni deo brane (sl.
8.24). Da bi se odredila visina razdelnih zidova potrebno je sračunati dubinu vode duž brzotoka - 53 54

1
Под класичним брзотоком се подразумева канал - проводник за прелив који није у склопу тела бране;
класичан брзоток је мањег подужног нагиба, од нагиба низводног лица преливне бране.
54
liniju nivoa. Uz to su dubina i brzina mlaza na kraju brzotoka potrebni za dimenzionisanje izlaznog dela evakuatora.
Strujanje u brzotoku je složenije od strujanja u “običnom” kanalu sa malim podužnim nagibom (padom)
dna i mirnim režimom tečenja.
Prvo, pri svakom značajnijem poremećaju konture kanala (naglo proširenje ili suženje, na pr.) kod burnog
toka se javlјaju stojeći kosi talasi (stojeći strmi talasi). Stojeći talasi nastaju sudarom dela mlaza koji se odbio od
zida kanala i toka koji nailazi na odbijeni mlaz i penje se na njega (Batinić i Milanović 1997, Nepbegzop 1966).
Stojeći kosi talasi mogu lokalno da izazovu znatno veće dubine od pretpostavlјenih (za slučaj kada nema
poremećaja), pa može doći do prelivanja preko razdelnih zidova. Uz to, poremećaji se prostiru nizvodno i
ugrožavaju rad umirujućeg bazena, a mogu biti i izvor vibracija. Da bi se izbegli stojeći talasi, potrebno je da
proišrenja i suženja u koritu brzotoka budu što blaža. Kao što je objašnjeno, razdelni zidovi brzotoka prelivnih
brana su obično paralelni (čime se otklanja i opasnost od nastanka stojećih talasa), a proširenje toka iza stubova
preliva obično ne izaziva veće poremećaje. Promena širine korita češće se primenjuje kod preliva sa klasičnim
brzotokom (deo UGO.5).
Druga pojava vezana za brzotoke je ovazdušenje (bubrenje) mlaza-samoovazdušenje.
Usled snažne turbulencije na površini vode, dolazi do otkidanja kaplјica u atmosferu. Kaplјice zaroblјavaju mehure
vazduha, povlačeći ih za sobom kada padnu natrag u vodu. Na ovaj način, velika količina vazduha može da bude
uvučena u vodeni tok, pa nastaje deblјanje (bubrenje) mlaza (“bela voda”). Zbog toga visinu razdelnog zida treba
dimenzionisati za odeblјali (ovazdušeni) mlaz.
Uobičajeni postupak za određivanje visine razdelnih zidova je:
1) Prvo sračunati liniju nivoa u brzotoku pretpostavlјajući da nema ovazdušenja toka i bubrenja mlaza
(sračunati tzv. “neaerisane” dubine).
2) Zatim proceniti da li će se javiti ovazdušenje - bubrenje mlaza i, ako se oceni da će se javiti, odrediti
mesto odakle bubrenje počinje.
3) Proceniti količinu uvučenog vazduha i dubinu ovazdušenog (“aerisanog“) toka, ako se ovazdušenje
javlјa.
4) Dodati na sračunate “aerisane" dubine određenu rezervu visine - zazor (IeećoapJ), i tako dobiti visinu
razdelnih zidova.
Puouačun linija nivoa - puouačun neaerisanih dubina
Linija nivoa se računa primenom energetske jednačine na strujanje između preseka “1” i “ 2” (sl. 8.26).
Postupak je sličan proračunu linije uspora kod određivanja krive donje vode, premda postoje i razlike. Pritisak u
preseku više nije hidrostatički, kao kod kanala sa blagim nagibom (padom) dna. Usled velikog nagiba nizvodnog
lica brane (tj. nagiba dna brzotoka), opada komponenta sile težine upravno na pravac toka, pa će pritisak na dubini
I biti r = uć soza. (Kod kanala sa podužnim nagibom manjim od 5% uzima se da je soz a~ 1, pa je

208
pritisak r = uć.) S obzirom da je režim tečenja u brzotoku buran, račun se sprovodi u nizvodnom smeru - u smeru
prostiranja poremećaja.

ћ) Скица за енергетску једначину између

два пресека брзотока

с) Распоред притисака по дубини

брзотока

Sl. 8.26 Proračun linije nivoa kod brzotoka Energetska

jednačina između preseka “1” i “2” glasi:

(8.30): E { =E 2 + AE,_2, odnosno:

2
2V, +ć-,so&a + ^ = E1 - ” ' A H G2 <2 . v )
(8.31): V 2 2

2 (^ k\ J
gde se gubitak na trenje aproksimira Maningovom jednačinom, s tim što je, preglednosti radi, uveden moduo
proticaja, K(K = ±LK J ).
U uzvodnom preseku “1” poznate su sve veličine (dubina, N i moduo proticaja K i i brzina, U^).
Nepoznate''veličine iz preseka “2” prebaciće se na levu stranu jednačine, pa se dobija:

209
 u2 p 2 o2
(8.32); 111so5a + ^ - + \M^ = E h - 2 V 1 - \ M ^ t = S h .
2§ K; ' ~ Kh

Jednačina (8.32) može se shvatiti kao implicitna jednačina po brzini U 2 (dubina, ć 2 , određuje se
iz jednačine kontinuiteta, a geometrijske veličine A, K,iKsu funkcije dubine) i rešava se
postepenim približavanjem. U burnom režimu će se implicitna energetska jednačina rešavati po brzini (za razliku od
mirnog režima, gde se rešava po dubini), jer je ovde dominantan uticaj kinetičke energije (videti diskusiju uz
jednačinu 8.4). U prvoj iteraciji (početnoj pretpostavci) može se uzeti da je:
(1)
(8.33): U 2 =.j2 ^S[.

Dubina, (|)/?2, se dobija iz jednačine kontinuiteta:(1)/?, = 0Uu r ’ a P0VRšina P)/G i RaDiJUs

(1)
J?2, odnosno moduo tK2, su funkcije dubine (1)/72.
U sledećoj iteraciji, brzina se računa iz jednačine 8.32, kao:

(2) (1)
(8.34): U, = J2§(S H - /?, soza-fDT-^).

Postupak se ponavlјa sve dok razlika vrednosti u dve uzastopne iteracije, <t)U2 i (t^-Ou ^ ^ ne postane
zadovolјavajuće mala:

|(ш+1) V,- Му,

(8.35): ■<е„
(»>
) .
Početni presek (uzvodni granični uslov, odakle započinje proračun) treba postaviti u oblast (približno)
pravolinijskog i paralelnog strujanja, čime se omogućava primena energetske jednačine između dva preseka.
Takvi uslovi vladaju uzvodno od preliva, gde je poznata energetska visina E R =E OU =2 OU (sl. 8.26<J), ali ne i na
kruni preliva (koja fizički pretstavlјa granični uslov za burno tečenje), gde su strujnice zakrivlјene, pa centrifugalno
ubrzanje značajno narušava hidrostatički raspored pritisaka upravno na tok. Za obračunavanje gubitaka energije na
deonici između početnog preseka (presek “1” na sl. 8.266) i narednog računskog preseka (presek “2”), u jednačini
energije (8.31) je potrebno proceniti dubinu sa kojom će se računati moduo proticaja prvog računskog preseka, K\.
Kako su gubici energije na delu uzvodno od krune preliva zanemarlјivi (jer su tu male brzine), računa se samo sa
gubicima od krune (presek “G” do narednog preseka “2“, s tim što se na kruni može pretpostaviti dubina jednaka
kritičnoj, ćR=ćt (videti diskusiju uz sl. 8.10), ili se prema tabeli sa sl. 8.12auzima da je ćR=d.1ANR{tre jeNR deblјina
prelivnog mlaza, sl. 8.26a).
Turbulentni tok nije sasvim razvijen na delu brzotoka u blizini krune preliva (otpori su ograničeni na
granični sloj), pa ni aproksimacija Maningovom jednačnom tu nije ispravna, ali s obzirom na malu dužinu deonice i
na relativno male brzine (male gubitke), greška koja se ovim unosi obično nije od većeg značaja. Linija nivoa preko
krune preliva

210
može se tačnije proceniti na onosvu tabele 8.12a, ili preko približnih formula i dijagrama iz literature (Kća18ipa
2005, U1zsćeg 1 Na§eg 1998 i 1J8A Sogrz oGEp§teeg8 1977).
***

Za procenu linije nivoa duž brzotoka može se koristiti i pojednostavlјeni postupak, bez eksplicitnog
obračunavanja gubitaka. Ako se zanemare gubici na brzotoku, “teorijska“ brzina vode, Ut, pri denivelaciji,u, (sl.
8.27) računa se iz energetske jednačine kao:

(8.36) : U T (U)-J 2§(N R + U ).

Teorijska brzina na kraju brzotoka, pri denivelaciji u R , je (sl. 8.27):

(8.37) : U t ( Ug ) = R<4(N r +u R ).

Стварна брзина, У5Ту, је мања од теоријске, Ут, због губитка на трење који расте са дужином
брзотока (која је пропорционална денивелацији, у, сл. 8.27), а опада са дебљином преливног млаза, НР, јер је
пад трења обрнуто пропорционалан дубини
Огп2 (нју 1
(I.
). Зато се претпоставља да је У5ГТ = Су Ут, где је коефицијент
г
А (ћ)К (ћ)
3 Н р Н\ Нр
Sl. 8.27 Pojednostavlјeni postupak za proračun linije nivoa
brzine, Su, dat zavisno od odnosa (N R +u)/N R u tabeli 8.5 (na osnovu 1JZVK 1987), a dubina (neaerisana) se
računa iz jednačine kontinuiteta: 55

(8.38): ћ = д/ВГ З Т у.
(Н Р +у)/Н Р 200 100 20 10 5 1
Су 0.30 0.40 0.80 0.90 0.95 1.00 Су

55
0.014 + о.986
НР
Таб. 8.5 Зависност коефицијента брзине од односа (Н Р +у)/Н Р (сп. 8.27)

Оваздушење - дебљање млаза

Снажна турбуленција на површини воде изазива увлачење ваздуха у водену масу тока - аерацију
млаза, па настаје двофазно течење воде и ваздуха, и дебљање - бубрење - млаза. Намећу се следећа питања:

211
 a) Da li će doći do aeracije? đ) Gde će aeracija početi?
s) Koliko će vazduha biti uvučeno - koliko će mlaz nabubreti?
Uslov za nastanak turbulencije na površini vode je da tzv. turbulentni granični sloj ”izbije’’ na površinu,
tj. da deblјina turbulentnog graničnog sloja dostigne dubinu vode u brzotoku (ć = b, na sl. 8.28). Sve dok je granični
sloj tanji od dubine vode u brzotoku (ć> b), nema izražene turbulencije na dodirnoj površini voda-vazduh, pa nema
ni uvlačenja vazduha. Uz to, da bi došlo do uvlačenja vazduha, neophodno je i da površinski vrtlozi raspoložu sa
dovolјno kinetičke energije, kako bi inercijalne sile vrtloga nadvladale kapilarne sile (površinski napon) vode i
izbacile kaplјice u atmosferu1. Kaplјice uvlače mehuriće vazduha kada padnu nazad u vodu, a turbulencija ih
potiskuje u dubinu, prema dnu.

Sl. 8.28 Turbulentni granični sloj i uvlačenje vazduha

Idući nizvodno od mesta na kome počinje aeracija, voda je sve bogatija vazduhom, što se može i vizuelno
pratiti - voda postaje penušava - tzv. bela voda. Koncentracija vazduha ne može da raste neograničeno, jer sa druge
strane - odozdo naviše - deluje sila pritiska (Arhimedova sila potiska) koja, teži da vazduh vrati natrag na
povrišnu. Tako, posle izvesnog rastojanja duž koga koncentracija vazduha raste, nastaje ravnoteža: ista količina
vazduha biva uvučena turbulencijom i izbačena potiskom. Treba imati na umu da sila potiska opada sa povećanjem
(podužnog) nagiba kanala, s obzirom da je r!u = ć soza (sl. 8.26s), što
omogućava (inercijalnim) silama turbulencije da zadrže više vazduha; veći nagib izaziva veće uvlačenje vazduha,
odnosno veće deblјanje mlaza.
Mesto na kome granični sloj izbija na površinu (i gde počinje aeracija), može se proceniti preko Hikoksove
jednačine (ćJouak, 1996):
(8.39) : I = 14.7 d0'53 «15 ^jd , 56

56
Ово се редовно догађа код великих хидротехничких објеката, али не и код модела ситне размере, где
каптарне сше доминирају у односу на инерцијалне, о чему се мора водити рачуна при испитивању
увлачења ваздуха на физичким хидрауличким моделима.

212
gde su: T = rastojanje od krune preliva do mesta na kome počinje aeracija (š), a d = jedinični proticaj (proticaj po
metru širine brzotoka, t3/b/t). Iz jednačine (8.39) proizilazi da se povećanjem jediničnog proticaja povećava i
rastojanje od krune do mesta na kome počinje aeracija, s obizrom da je dubina vode veća, pa je potrebna i veća
dužina da granični sloj dovolјno odeblјa.
Zavisnost deblјine turbulentnog graničnog sloja, b, od rastojanja (dužine), X, za tzv. hidraulički hrapavo
dno može se tačnije sračunati prema Vaieg-u (Ztćć 1995) ILI \Uoos1-u (U1bsćeg 1 Na§eg 1998, \Uoos1 e!.a1 1983).
Proučavajući granični sloj na strmim kanalima, Vaieg je zaklјučio da je:

b (h\
(8.39а): — = 0.0175-0.0025 1o§10 — ,
h &1 0
{kJ gde su: b= deblјina graničnog sloja, H= dužina, merena od
najuzvodnije ivice preliva (tačka “0” na slici 8.28) i k = apsolutna hrapavost (0.001^0.003 t). Sa povećanjem
hrapavosti raste i deblјina graničnog sloja. U literaturi postoje i drugi iskustveni obrasci koji obrađuju ovu
problematiku (Iouak, 1996).
Koncentracija vazduha u vodi izražava se kao odnos proticaja vazduha i proticaja mešavine (vode i
vazduha), ili, uz pretpostavku da se voda i vazduh kreću istom brzinom, kao odnos “dubine vazduha”, ćA, i ukupne
dubine mešavine, ć u +ć A (sl. 8.29):

(8.40): Ol ____ _ k l
0- А ~'Г Оу ћу

Sl. 8.29 Tečenje mešavine vode i vazduha u brzotoku

Iz iz jednačine (8.40) dobija se “dubina vazduha”:

1-S

(8.41): ћ1А + ћу -Г

213
 Ostaje još da se proceni koncentracija vazduha, S. Koncentracija zavisi od proticaja vode i od nagiba
kosine brzotoka - ugla a (sl. 8.29). Empirijska jednačina, dobijena na osnovu rezultata 1J5 Sogrz-a ovo kvantifikuje
u obliku (bgšŠ, 1995):
\

(8.42): С = 0.826 + 0.7 1о§

„
gde je: a = ugao koji kosina dna korita brzotoka zaklapa sa horizontalom (sl. 8.29), a d = jedinični proticaj (t3/z/t).
(Na primer, za a=60° i d = 10 t3/z /t, dobija se koncentracija od S=0.642). Što je veći nagib brzotoka (veći ugao a),
manja je sila pritiska (potiska) koja izbacuje uvučeni vazduh, pa je veća i koncentracija. S druge strane, veći
jedinični proticaj (SJ) povećava dubinu odnosno potisak, čime se smanjuje koncentraciju vazduha.
Jednačina (8.42) važi za uglove do 60° (a < 60°), što je opseg u kome se kreću uobičajene vrednosti
nagiba nizvodnog lica prelivnih brana (ugao od 55°, odgovara nagibu od 1:0.7).
Za procenu koncentracije vazduha, S, i dubine bubrenja, ćA+ću, mogu se koristiti i nešto drugačije formule
(Uhzsćeg 1 Na§eg 1998, i Iouak 1996).
Eksperimenti pokazuju (btćć 1995) da se za koncentracije do 40% (S<0.4) otpori trenja ne menjaju bitno u
odnosu na tečenje sa vodom bez vazduha, pa su i brzine vode (sa i bez vazduha) praktično iste. Pri dalјem povećanju
koncentracije vazduha, otpori se smanjuju. Smatra se da velika količina vazduha prigušuje trenje između delića
vode, što smanjuje gubitke energije i povećava brzinu u odnosu na tečenje vode bez vazduha. Pri koncentraciji
vazduha od S=0.7 zabeleženo je povećanje brzine i do 30% u odnosu na tečenje bez uvučenog vazduha. Prema
istraživanjima Askegz-a i RpezIeu-a (Louak 1996), Darsi-Vajsbahov faktor trenja u aerisanom toku, LA, menja se
zavisno od koncentracije vazduha, S, prema sledećoj empirijskoj zavisnosti:

— = 1-1.9 S2, za S < 0.65,

A
(8.43) :
^ = 0.2 za S > 0.65,
2

gde je, L, Darsi-Vajsbahov faktor trenja za neaerisan tok

Ovo može imati značaja pri dimenzionisanju umirujućih bazena. Pri visokim koncentracijama vazduha u
proračunu umirujućih bazena treba uzeti teorijsku brzinu prema jednačini (8.37), ili koristiti zavisnost (8.43) pri
određivanju otpora za potrebe proračuna linije nivoa. Time se dobijaju veće izlazne brzine, pa su rezultati proračuna
na strani sigurnosti.
Razdelni zid brzotoka (sl. 8.29) treba da bude viši od ovazdušene dubine, ćA + ću, za vrednost zazora
(&eećoags1-a) od /=0.54-0.7t. HJbVK (1987) preporučuje formulu za visinu zazora u obliku (JJbVK, 1987):

214
(8.44): / = 0.6 + 0.005 U^I A +I u ,

gde su sve veličine u jedinicama 81 sistema. Pri dimenzionisanju zidova brzotoka, neaerisana dubina, Iu , računa se
sa “konzervativnom” (većom) vrednošću otpora, jer je ovde to na strani sigurnosti (ne uvažava se uticaj vazduha
preko jednačine 8.43, za razliku od proračuna ulazne brzine i dubine za umirujući bazen).

Kavitacija kod buzotoka

Kavitacija nastaje usled klјučanja vode pri sniženom pritisku, a pri “normalnoj” temperaturi (za razliku
od “normalnog” klјučanja pri atmosferskom - “normalnom” pritisku i povišenoj temperaturi). Kada tok uđe u oblast
pritisaka koji su jednaki ili niži od pritiska zasićene vodene pare, ru, voda počinje da klјuča. Mehuriće pare tok nosi
sa sobom, u oblast povišenih pritisaka (viših od pritiska zasićene vodene pare), gde para ponovo prelazi u tečno
stanje, pri čemu se naglo smanjuje zapremina čestica, pa oko njih nastaje veliki potpritisak - vakuum. Time se
izaziva nagli “oporavak” mehura pare uz talas povišenog pritiska. Ovaj siloviti periodični proces poznat je kao
implozija. Pri tom se oslobađa velika količina energije u vidu talasa izuzetno visokog pritiska, koji se prostiru
brzinom zvuka.
Kavitacija je pojava koja se kod hidrotehničkih objekata najčešće vezuje, a često i poistovećuje, sa

Локално повећање брзине тока

pojmom kavitacione erozije. Kavitaciona erozija je oštećenje na konturi objekta (ili mašine), koje nastaje usled
talasa povišenog pritiska prilikom implozije, ukoliko se implozija odvija dovolјno blizu konture objekta.
Detalјan opis i analiza kavitacije i kavitacione erozije može se naći u odgovarajućoj literaturi (Ujzsćeg i
Na§eg 1998,1J5VK 1991, Sliskij 1979, Kparr e! a1. 1970).

Osovina kanala

Sl. 8.30 Strujanje pri kome može da nastane kavitacija

Kavitacija nastaje ako se javi dovolјno nizak pritisak. Imajući na umu načelo održanja energije, razumno je
očekivati da u otvorenim tokovima, kao što su brzotoci, niski pritisci najpre nastaju tamo gde su velike brzine, što se
može opisati Bernulijevom jednačinom duž strujnice idealnog fluida (sl. 8.30):

(8.45):

215
gde su indeksom “0” označene veličine u neporemećenoj tački toka, dok su indeksom “S” obeležene veličine u tački
u kojoj je usled poremećaja na konturi došlo do povećanja brzine. Preglednosti radi, a ne umanjujući opštost
izlaganja, razmatraće se tačke sa istom položajnom kotom (tj., pretpostaviće se da je 20 = 2S), pa jednačina (8.4.5)
postaje:

R±+11=RS_+11_
(8.46): U 2^ u 2§'
Pritisak i brzina u neporemećenoj tački “0” su poznati (iz proračuna, ili merenja), a traži se pritisak u tački
poremećaja “S”, rs, koji će se uporediti sa pritiskom zasićene par e,r u , kako bi se utvrdila mogućnost nastanka
kavitacije. Prema jednačini (8.46),
V2 - pritisak r s može se izraziti u obliku:
V2 V2
Рс=Ро+Р~ -Р~^Ро- р— 2
(8.47):
, odnosno:

V*
(8.48): Рс = Ро~ Р~У^ас >

gde je SJS = kritični kavitacioni broj (kritični kavitacioni indeks):

Ako je, prema jednačini (8.48), pritisak r s jednak, ili manji od pritiska zasićene vodene pare , ru (pri
(8.49): Ро~Рс
л, V*
р~
pretpostavlјenoj temperaturi), doći će do kavitacije u tački “S”, pa može nastati opasnost od kavitacione erozije
nizvodno, u zoni gde se pritisak povećava i gde dolazi do implozije. Ako je pritisak r s u jednačini 8.48 veći od
pritiska zasićene vodene pare, do kavitacije neće doći.

Zanimlјivo je primetiti da je kritični kavitacioni broj, a s , jednak koeficijentu pritiska, S R , u tački “S” sa
promenjenim znakom :

-С' Рс-Ро
г:
Р--
U inženjerskoj praksi ponekad se koristi pojam kavitacionog broja (kavitacionog indeksa), a, koji je po
obliku sličan krtpičnom kavitacionom broju, as, s tim što se umesto stvarnog pritiska, rs, uzima pritisak zasićene
vodene pare,/?(/ (Sliskij 1979):

Ro~Rg
V2

(8.50): а■

216
 Ako se uporedi izraz (8.50) za kavitacioni broj, sg, sa izrazom (8.49) za kritični kavitacioni broj, sg s,
zapaža se da je:
a) Za sg< sgs, pritisakr s <ru , što znači da će doći do kavitacije. ć) Za sg> sgs,
pritisak rs > ru, što znači da neće doći do kavitacije.
Pritisak zasićene vodene pare, ru, zavisi od temperature i čistoće vode. Tako pri temperaturi od 30°S,
pritisak zasićene pare čiste vode po jedinici težine iznosi r u !u~ 0.5 metara vodenog stuba. Međutim, prisustvo
nečistoća i rastvorenih gasova može povećati pritisak zasićene pare, dok turbulentne fluktuacije mogu dodatno
smanjiti pritisak u ugroženom preseku, pa bi trebalo izbegavati da (vremenski osrednjena) vrednost pritiska bude
ispod r^' / u = 4 ŠUZ (apsolutnog pritiska, odnosno r s // = ~ btuz, relativnog pritiska).
Lokalni pad pritiska koji dovodi do kavitacije nastaje zbog lokalnog povećanja brzine, a promena brzine
nastaje kao rezultat promene geometrije konture (sl. 8.30). S obzirom da kritični kavitacioni broj, sg s, opisuje
lokalnu promenu brzine, razumno je očekivati da će geometrija konture imati veliki uticaj na njegovu vrednost.
Geometrijski slični oblici, davaće iste vrednosti kritičnog kavitacionog broja. Tako se, merenjem na jednom
objektu (ili modelu), može dobiti kritični kavitacioni broj za sve geometrijski slične objekte. U nekim slučajevima,
kritični kavitacioni broj se može dobiti i računski (rešavanjem jednačina potencijalnog strujanja), s tim što obavezno
treba (statistički) uračunati i uticaj fluktuacija brzina na promenu pritiska (Sliskij, 1979). Sve ovo važi ako je uticaj
viskoznosti mali, tj., ako su veliki Rejnoldsovi brojevi, što je redovno slučaj kod hidrotehničkih objekata. Ukoliko bi
uticaj viskoznosti bio značajan, kritični kavitacioni broj bi, pored geometrije, zavisio i od Rejnoldsovog broja.
Za geometrijske oblike koji najčešće izazivaju lokalno povećanje brzina, određene su vrednosti kritičnog
kavitacionog broja, sgs, na osnovu modelskih ispitivanja (1JZVK 1991, Sliskij 1979). Ukoliko se radi o obliku
(prepreci) koji nije prethodno ispitivan, a na objektu se može očekivati pojava kavitacione erozije, korisno je (a za
značajne objekte i neophodno) uraditi modelska ispitivanja, da bi se utvrdila opasnost od kavitacije, i predložile
mere za zaštitu.

Kod brzotoka je posebno značajno utvrditi kako hrapavost obloge utiče na mogućnost lokalnog
povećanja brzina i nastanka kavitacije. Za slučaj izražene turbulencije (koja se redovno javlјa kod brzotoka),
kritični kavitacioni broj za ujednačenu hrapavost zavisi isklјučivo od neravnina - od vrednosti apsolutne hrapavosti
betona (nema uticaja viskoznosti). Na osnovu merenja u laboratorijskim uslovima i na objektima, uočena je direktna
zavisnost kritičnog kavitacionog broja, sgs, od Darsi-Vajsbahovog faktora trenja, L. Predložena je veza oblika: as =
S L, gde vrednost konstante, S, varira u širokom opsegu S = 4-^20, zavisno od stepena očuvanosti materijala
(1J8VK, 1991). Za glatke betonske površine u dobrom stanju, ćJouak (1996) predlaže vrednost kritičnog
kavitacionog broja od as= 0.25, dok
AS1 SotgšNee (1987) za neoštećene betonske površine predlaže sgs=0.4, a za erodirane površine sgs= 0.6.
***
Pojava kavitacije ne znači uvek i kavitacionu eroziju. \
Prvo, za nastanak erozije, neophodno je da se implozija javi u blizini konture objekata (ili mašine).
Dakle, istraživaće se samo slučajevi gde se lokalno povećanje brzine (sa rezultujućim padom pritiska) dešava blizu
konture objekta. Nažalost, to i jeste najčešći slučaj (izuzetak predstavlјa rasplinjavanje mlaza u mirnoj struji).
Drugo, potrebno je da kavitacija bude dovolјnog intenziteta. Intenzitet kavitacije ogleda se u broju
kavitacionih mehurića - u veličini “kavitacionog oblaka“ - što se, ponekad, može ustanoviti i posmatranjem na
modelu (mnogo ređe i na objektu zbog nepristupačnosti). Sasvim mali broj kavitacionih mehurića odgovara

217
početnoj fazi kavitacije. Dalјim opadanjem pritiska kavitacioni oblak postaje sve gušći (razvijena kavitacija), da bi
se na kraju, u fazi koja se naziva “superkavitacija”, stvorile velike šuplјine (kaverne). Intenzitet kavitacije se može
približno odrediti preko različitih empirijskih obrazaca, uvođenjem takozvanog indeksa štete, koji je srazmeran
odnosu kritičnog kavitacionog broja, shs, i kavitacionog broja, sg (ŠVK 1991, Sliskij 1979). Razumno je očekivati
da će šteta biti srazmerna intenzitetu kavitacije (ako su svi ostali parametri isti).
Na kraju, neophodno je da kavitacija dovolјno dugo traje, da bi došlo do štete usled zamora materijala.
Vreme trajanja neophodno za nastanak erozije zavisi od vrste materijala i od intenziteta kavitacije.
***

Premda iskustvo pokazuje da se za određene prepreke u vodenom toku kavitacija može javiti i pri brzinama
od 10t/z, realna opasnost od kavitacione erozije kod brzotoka nastaje kad srednje brzine pređu 25 4-ZOt/z, što
odgovara padu (denivelaciji) od oko 35č-50t. Pri brzinama većim od 35 t/z kavitaciona erozija se neminovno javlјa,
ukoliko se ne preduzmu mere za suzbijanje erozije. Šteta koja nastaje usled kavitacione erozije može biti
katastrofalna. Ponekad stabilnost celog objekta može biti dovedena u pitanje (primer preliva brane Ue11o\u1aP,
Vogbep e! a1 1971). Da bi se izbegle štete, neophodno je primeniti odgovarajuće mere protiv kavitacione erozije :
1) Povećanje pritiska, preko smanjenja brzina u preseku gde se očekuje kavitacija - tzv. “prigušenje”
preseka (ovo je uobičajeno kod zaštite niša zatvarača, poglavlјe EH.2, ali sasvim neprikladno kod
brzotoka).
2) Primena glatkih i/ili visoko otpornih materijala (epoksitnih premaza, poliuretanskih smola, čeličnih
obloga) na mestu gde se očekuje kavitaciona erozija.
3) Aeracija - ovazdušenje toka uzvodno od potencijalnog mesta erozije, jer prisustvo vazduha u vodi
značajno smanjuje brzinu prostiranja, a time i intenzitet implozionih talasa.
Najefikasniji način za sprečavanje kavitacione erozije kod brzotoka je aeracija. Ostali “lekovi”, pre
svega premazivanje ili oblaganje zaštitnim materijama (da bi se umanjila hrapavost i/ili popravila otpornost
podloge), nisu se pokazali uspešnim. Proces je time samo postajao nešto dugotrajniji - erozija se javlјala nešto
kasnije nego u slučaju kada nije bilo zaštitnog sloja.
S druge strane, aeracija se dokazala kao potpuno pouzdana mera zaštite. Pokazano je da se pri
koncentraciji vazduha u vodi od S= 5^-10% na mestu gde se javlјa kavitacija, eliminiše svaka šteta od kavitacione
erozije. Mnogo je hipotetičkih objašnjenja za ovu pojavu. Trenutno se uvažava pretpostavaka da prisustvo vazduha u
vodi smanjuje brzinu prostiranja implozionih talasa, a time i intenzitet udara - implozioni talasi sabijaju mehuriće
vazduha kao opruge.

Sl. 8.31 Koncentracija vazduha po dubini, za brzotok sa malim podužnim nagibom

218
 Uspešna aeracija podrazumeva da se vazduh dovede do mesta kavitacije. To znači da vazduha mora biti
na dodiru vode i čvrste granice (konture) objekta, a to je kod brzotoka, pre svega dno korita. Nažalost, samoaeracija
brzotoka (o kojoj je bilo reči u prethodnom delu) ne doprinosi bitno ovazdušenju toka blizu dna. Koncentracija
vazduha pri dnu, za podužne nagibe manje od 1:2 («< 25°), je praktično beznačajna (sl. 8.31), jer je tu turbulencija
koja povlači vazduh u dubinu najmanja (najmanje su brzine), a sila potiska koja ga izbacuje na površinu najveća
(U1zsćeg i Na§eg 1998).
Zato se mora pribeći veštačkoj aeraciji toka pri dnu brzotoka (sl. 8.32). Nešto uzvodnije od mesta gde se
očekuje erozija, mlaz vode se odvoji od dna brzotoka rampom- odskokom, ili stepenicom-kaskadom, ili
kombinovano, a ispod mlaza se dovodi vazduh, najčešće kroz otvore u zidu brzotoka-aeratore. Na donjoj ivici
odvojenog mlaza turbulencija uvlači vazduh koji se nalazi između mlaza i dna brzotoka, na isti način kao i kod
samoaeracije na površini brzotoka. Usled uvlačenja vazduha u mlaz stvara se vakuum, koji se otklanja
nadoknađivanjem vazduha (usisavanjem) kroz cev aeratora. Pored rešenja sa slike 8.32, postoji još mnogo načina da
se obezbedi uvlačenje potrebne količine vazduha. Oblikovanje i dimenzionisanje aeratora detalјno su opisani u
literaturi (LJZVK. 1991, Rš1o 1991).

219
 Sl. 8.32 Aeracija brzotoka

Na osnovu iskustva sa modela i objekata, Rš1o (1991) daje vezu dimenzija aeratora, osnovnih parametara
toka, i proticaja vazduha i vode:

(8.51):

gde su: [3 = <2l/pg = relativni proticaj vazduha, ((9,1 = proticaj vazduha, <2k= proticaj vode),
, A
Rk = = Frudov broj u preseku ispred aeratora, O = SOA — = parametar cevi aeratora, A =

površina poprečnog preseka na izlazu cevi za dovod vazduha (kontrolni presek), Sol = koeficijent proticaja dovoda
vazduha, i k = širina brzotoka. Iz jed.(8.51) se može sračunati površina kontrolnog preseka dovodne cevi, A:
Treba proveriti da li ovako dobijena površina aeratorske cevi obezbeđuje dovolјan pritisak ispod aerisanog

кк Р 1.69
(8.52): А= 0.62
0.29[ЈР Р -1
mlaza. Relativni pritisak ispod mlaza treba da bude veđi od -2 metra, (Ar/u u >-2t), da bi se izbegao nestabilan
pulzirajući tok sa opasnim vibracijama. Pritisak (potpritisak) se može proceniti korišćenjem energetske jednačine za
Др ГлЧл'
(8.53):
Уу
vazduh koji struji kroz aeratorsku cev, zanemarujući uticaj stišlјivosti vazduha:
gde su u A i u u , specifične težine vazduha i vode. Ako se prema jednačini 8.53 dobije pritisak manji od - 2t, površinu
preseka (A) treba odrediti prema jed. 8.53. Uz to, iskustvo sa veoma neprijatnom bukom pri radu aeratora, nalaže da
brzina vazduha u aeracionoj cevi ne bi trebalo da prelazi 50 t/z, što takođe može da nametne veći poprečni presek
cevi.

Aeratore bi trebalo postavlјati na svakih 50-P00t po dužini brzotoka. Novak preporučuje da rastojanje
između dva aeratora u metrima bude 1 l-2 puta srednja brzina vode u brzotoku (brzina izražena u t/z).

220
 Abrazša kod buzotoka
Abrazija je erozija koja nastaje habanjem konture objekta (ili opreme) nanosom, plivajućim predmetima,
ili ledom. Najčešće je izaziva vučeni nanos, ali može nastati i od krupnijeg suspendovanog nanosa (sitan pesak, pa
čak i prašina). Abrazija od nanosa na prelivu i brzotoku javlјa se samo kod niskih brana (pragova), gde velika brzina
toka ispred preliva i nizak položaj krune praga omogućavaju da nanos pređe preko preliva. Kod visokih brana
problem sa nanosom je obično vezan za dubinske ispuste koji, između ostalog, i služe za ispiranje nanosa (deo
H1.2).

Kod pragova gde se očekuje veliko opterećenje nanosom i brzine vode preko U= 10t/z, treba voditi računa
da objekat bude što jednostavniji (što manje stubova, krivina) i, po mogućstvu, što širi, kako bi se smanjilo
opterećenje (nanosom i vodom čija energija nosi nanos) po jedinici širine preliva. Preporučuje se izrada završnog
sloja betona sa većom količinom cementa (600 k§/ t3), i sa agregatom velike otpornosti na habanje (kvarcitni pesak i
šlјunak). Kod još većih brzina mogu se primeniti i epoksitni premazi, a posebno dobro se pokazao premaz od
poliuretstske smole (1SOPB 1987).

U1P.4.6 Umirenje - rasipanje energije

Završni (najnizvodniji) deo evakuacionog organa je izlazni deo, preko koga se prelivena voda predaje
koritu reke nizvodno od brane. Zadatak izlaznog dela je da raspe (“potroši”), ili “odbaci” što dalјe, energiju vode
koncentrisanu uzvodno od brane, kako bi se izbegla erozija tla neposredno nizvodno od brane, što bi moglo da
dovede do rušenje brane ili okolnih objekata. Treba se podsetiti da je izgradnjom brane reka usporena, pa se veći deo
energije, koja se u prirodnom stanju (pre izgradnje brane) trošila na stvaranje i održavanje turbulencije, eroziju,
pokretanje i pronos nanosa, sada akumuliše ispred brane. Svu tu energiju, koja se prikuplјala duž usporenog toka
reke, treba potrošiti na malom prostoru nizvodno od brane (ako se uz branu nalazi hidroelektrana, treba utrošiti
“višak” energije koji se ne može pretvoriti u električnu energiju). Kolika je energija u pitanju, može se videti na
primeru brane i hidroelektrane HE Bajina Bašta. Instalisana snaga hidroelektrane iznosi INE = 348 M\U, dok je snaga
koja se oslobađa pri evakuaciji računskog proticajatUE,/= 5500 M\U, dakle, preko 15 puta veća.

Na slici 8.33 prikazani su osnovni vidovi rasipanja energije kod evakuacionog

organa:
1) Samo mali deo energije se utroši kroz otpor “trenja“ duž brzotoka (gubitak AE} na sl. 8.33). (Izuzatak su
stepenasti prelivi, opisani u delu UŠ.9.5.)
2) Ako se prelivni mlaz odbaci u vazduh, gde se delimično rasprši i ovazduši, jedan deo energije se utroši na
sabijanje mehura uvučenog vazduha pri udaru mlaza u vodenu površinu nizvodnog toka, a
drugi deo energije se troši na otpor vazduha duž putanje mlaza (i to samo u slučaju da je mlaz
razbijen na kaplјice koje su podložne kočenju u vazdušnoj masi). Gubitak ovazdušenog mlaza označen je
sa AE2 na slici 8.33.
3) Najveći deo energije troši se u vrtlozima (turbulenciji) koji nastaju prilikom kočenja mlaza na prelazu iz
burnog u mirno tečenje (gubitak AEz na slici 8.33).
Treba imati na umu da se sva energija, ne može rasuti u umirivaču. Nešto “neumirene” energije ostaće u
vrtlozima - turbulenciji toka i nizvodno od hidrauličkog skoka. Ne sme se dopustiti da “neumirena” voda potkopava
objekat pa, prema potrebi, nizvodno od izlaznog dela treba predvideti dodatnu zaštitu korita (obično kamenu naslagu
ili gabione - videti UŠ.4.8).

221
 Najčešće primenjivani tipovi umirivača energije (kako za prelivne brane, tako i za ostale vrste
evakuacionih organa) prikazani su na slici 8.34.

Sl. 8.34 Karakteristični tipovi umirivača energije

Za slučaj da je brana fundirana na steni, a da položaj i veličina erozione jame (koju će mlaz stvoriti
nizvodno od brane) ne mogu da ugroze stabilnost brane i okolnih objekata, često se, kao najjeftinije rešenje,
primenjuje ski odskok (sl. 8.346), poznat i kao ski-skok, ili nepotoplјeni odskok. Mlaz se, preko odgovarajuće
oblikovanog nizvodnog kraja brzotoka (“kašike” odskoka) odbacuje što dalјe od brane. Ovazdušen pri prolasku kroz
atmosferu, mlaz udara u površinu vodotoka, pri čemu se jedan deo kinetičke energije troši na sabijanje mehurića
zaroblјenog vazduha. Ostatak energije se utroši na razaranje korita i odnošenje iskopanog materijala. Vremenom će
mlaz iskopati erozionu jamu (erozioni levak) u kome se kroz vrtložno strujanje utroši najveći deo energije. Ski
odskok je odllično rešenje kod velikih padova (N> 50 t), odnosno pri velikim brzinama, koje odbace mlaz dovolјno
daleko od objekta, dok bi u umirujućem bazenu mogle da izazovu kavitaciju, vibracije i dinamička opterećenja.
Nepotoplјeni ski odskok se ne sme koristiti kada eroziona jama može da ugrozi stabilnost objekata. Tada se
mora obezbediti da siloviti mlaz bude raširen i usporen, kako bi se uspostavio hidraulički miran režim tečenja pre
ulaska vode u nizvodno korito. Iskustvo je pokazalo, da ovaj zadatak najbolјe obavlјa umirujući bazen (slapište sl.

222
8.34a), u kome se preko hidrauličkog skoka buran mlaz sa velikom kinetičkom energijom pretvara u miran tok sa
znatno manjom energijom, odnosno manjom erozionom sposobnošću.
Potoplјeni odskok (sl. 8.34s) je jednostavno i jeftino rešenje, koje se često koristi kod brana fundiranih
na steni, u slučaju da je donja voda dovolјno visoka da omogući efikasan rad ovakvog umirivača.
Postoje i kombinacije gore opisanih umirivača, kao što je rešenje prikazno na sl. 8.33. Iscrpan pregled
objekata i postupaka za umirenje energije prikazan je u literaturi (UJzsćeg i Na§eg, 1995). O primenjivosti različitih
tipova umirivača energije, zavisno od padova i proticaja vode koja se umiruje, videti diskusiju na kraju dela U1P.4.

U1P.4.7 Umirujući bazen - slapište

Umirujući bazen (slapište57), u kome se stvara vrtložni valјak hidrauličkog skoka, je najčešće korišćeni
tip umirivača energije, naročito pri padovima (denivelacijama gornje i donje vode) do 50 t 58. Obično se izvodi kao
horizontalni, prizmatični, pravougaoni “kanal”, sa ili bez dodatnih elemenata za razbijanje, usmeravanje i
stabilizovanje mlaza, (zupci, blokovi, izlazni prag i sl.).
Mlaz se u burnom režimu tečenja obrušava preko preliva i brzotoka brane (sl. 8.35), tako da ulazi u
umirujući bazen sa velikom brzinom, Ui i sa velikom količinom kretanja, odnosno velikom “inercijalnom silom”,
rOU\, a sa malom dubinom, ć\. U bazenu, mlaz udara u masu vode u mirnom režimu, koja se kreće znatno manjom
brzinom, U2, i raspolaže manjom količinom kretanja, ali i većom dubinom, ć2, koja stvara silu pritiska za “kočenje”
mlaza. Prelaz iz burnog tečenja ispred skoka (presek “1” na sl. 8.35), u mirno tečenje iza skoka (presek “2”) nije
gladak. Naprotiv, pod dejstvom smičućih napona između “brzog” ulaznog mlaza i “spore-mirne” vode kroz koju
mlaz prodire, javlјa se snažna turbulencija koja dovodi do povratnog tečenja i stvaranja valјka hidrauličkog skoka
(sl. 8.36). U ovom turbulentnom valјku najveći deo energije mlaza nepovratno odlazi u stvaranje i održavanje
vrtloga (koji se vremenom usitnjavaju, pa na kraju radom viskoznih napona “izgublјena” energija odlazi u toplotu,
Hajdin 1983). Mlaz, koji gubi kinetičku energiju se širi i prilagođava obliku preseka na izlazu iz bazena.

Sl. 8.35 Umirujući bazen - slapište

Da bi umirujući bazen dobro i bezbedno vršio svoju ulogu, neophodno je (ali ne i dovolјno) da se

57
Назив “слапиште" се понекад у нашој стручној литератури користи за базен који није укопан у
односу на дно низводног корита, док се за укопан базен, у том случају, користи назив “ бучница”. У даљем
тексту овде ће се слапиште и умирујући базен користити као синоними.
58
Процењује се да умирујући базени чине око 90% од свих умиривача енергије у свету (УЈзсћег и На§ег
1995).

223
hidraulički skok ostvari u bazenu (da siloviti mlaz ne odbaci vrtložni valјak skoka van bazena) pri računskom
proticaju i svim nižim proticajima. Ovo znači da, pri svakom razmatranom proticaju, dubina vode u bazenu, ćv (sl.
8.35), mora biti jednaka ili nešto veća od spregnute (konjugovane) dubine, ć '\ = ć2, koja odgovara dubini 1c i brzini
U\ ulaznog mlaza (ć v >ć' \). Takođe, dužina bazena mora biti dovolјna da primi valјak skoka (ili makar njegov
najturbulentniji deo).
Odnos dubine ulaznog (uzvodnog) mlaza, i njegove spregnute (konjugovane) dubine za pravougaoni
horizontalni prizmatični kanal (korito), dobija se analitički, primenom jednačine održanja količine kretanja na
masu vode u zapremini između preseka “1” i “2” uzvodno i nizvodno od skoka (sl. 8.36). Jednačina održanja
energije ovde ne bi bila od koristi, jer se ne može unapred proceniti vrednost gubitka energije u skoku, a kako će se
videti (tabela 8.6), gubitak energije je veoma značajan član u bilansu energije hidrauličkog skoka.
Osnovni stav održanja količine kretanja (drugi Nјutnov zakon kretanja), primenjen na masu fluida koja u
posmatranom vremenskom trenutku ispunjava nepokretnu i nepromenlјivu zapreminu (u ovom slučaju ograničenu
presecima “1” i “2”) glasi:

224
 Proizvod ubrzanja, a, i mase fluida, t, koja se nalaziu zapremini nzmeđu preseka “1” i “T\jednak je
silama koje deluju namasuu pravcu ubrzanja (i izazivaju ubrzanje),

ili u obliku koji je pogodniji za rešavanje hidrauličkih zadataka:

Promena količine kretanja mase fluida između preseka “1” i “2” ujedinici vremena, jednaka je silama
koje na masu deluju (i koje izazivaju promenu).
S obzirom na relativno malu dužinu deonice na kojoj se odvija skok (eksperimenti pokazuju da je dužina

skoka 1,v = 6 ć2), zanemaruje se sila trenja, a sila težine otpada, jer je kanal horizontalan, pa nema komponente
težine u pravcu toka. Tako promenu količine kretanja (tj., “kočenje”-usporavanje silovitog mlaza) izazivaju samo
sile pritiska u presecima “1”l“2’l:

(8.54) : R h -R 2 =at = ^1 r dA ( = r<2U2 - ,

A{
gde su: R\ i R2 sile pritiska u presecima “1” i “2”, a rOU2 i rOU\ količine kretanja koje masa vode između preseka “1”
i “2” dobije, odnosno izgubi u jedinici vremena. (Promena količine kretanja po vremenu često se fiktivno izražava
kao inercijalna sila, 12=rOU2ž!\ = rOUU
Za pravougaono korito jednačina 8.54 postaje:

r
§
V
^
- V
-
r§V^- = r U*Vć 2 -r U { 2 V \, ili:

(8.55) :

____________________ \ ______
1
Ako bi bazen bio neprizmatičan, uklјučila bi se i komponenta sile od konture (zidova kanala) u pravcu toka (sl.
8.48a).

225
 Uvođenjem jednačine održanja mase (U\ k \ = G2 k 2), i uz elementarna skraćivanja i grupisanja, dobija se
:

1 /, , l V 2 /7, \
T(A1 +l2) = — TČILI:
2 ^^
Gornja jednačina se rešava po “promenlјivoj“ k21ki pa se dobija poznati izraz za spregnute (konjugovane)

Г А2 ]
А,
-2- + = 2^,.
А.
1л. ;

dubine hidrauličkog skoka za prizmatično pravougaono korito s horizontalnim dnom:

(8 5b):
-

V,2
gde je Frudov broj ulaznog mlazaG^ = - —. J

§k\

Zanimlјivo je izraziti relativni gubitak energije u skoku, AE!E\ (efikasnost hidrauličkog skoka), zavisno
od vrednosti ulaznog Frudovog broja, Rt, koji pretstavlјa meru silovitosti ulaznog mlaza. Koristiće se sledeće veze:

(8.57): Eh = /7, = k, + L, = ^-(2 + Rt),

2§ 2 2
Ako se odnos k 2 N ј\ obračuna preko jednačine 8.56, dobija se želјena funkcija efikasnosti skoka za
к\ 2 ’
(8.58): Е2 И-у
4-

/7,3 R

к2 2
К\ 2^1 6
Е±
(8.59):
Е\ 2 (2 + ^,) + 2 +V?Е! \7
т
,односно:

Ј
л, (кЛ
-2- +
АЕ Е\ -Е2
(8.60): 1/г2
Е\ Е\ 2 + Рт
pravougaono korito:
Ј

226
(8.61):

U tabeli 8.6 date su vrednosti sračunate iz jednačine (8.61):

R - 1 g tV,
2
ć2 E2 AE
K E\

1 1.00 1.00 0.00

16 5.18 0.61 0.39
100 13.65 0.27 0.73
196 19.31 0.20 0.80
324 24.96 0.16 0.84

Tab. 8.6 Efikasnost skoka zavisno od Frudovog broja ulaznog mlaza

Iz tabele se vidi da se rasipanje energije poveđava sa porastom ulaznog Frudovog broja, R t , odnosno da je
skok efikasniji ukoliko je ulazni mlaz silovitiji. (Mada tabela 8.6 važi samo za pravougaono korito, isti zaklјučak bi
se dobio i za korito proizvolјnog preseka, samo bi vrednosti bile nešto drugačije.)

Gubitak energije u skoku za korito pravougaonog preseka može se izraziti preko spregnutih dubina,
kombinovanjem jednačine skoka (8.56) ijednačine 8.60:

(8.62): AE = E H -E 0 = ^ 2 ~ k ^ .
1
- 4/7^2

Pored efikasnog rasipanja energije, hidraulički skok sa većim Frudovim brojem ulaznog mlaza je i
stabtniji - ne pomera se napred-nazad duž bazena i izaziva znatno manje poremećaje toka nizvodno od bazena, nego
skok sa malim Frudovim brojem (LTzsćeg i Na§eg 1995, Re1egka 1958). Pri sasvim mapim vrednostima ulaznog
Frudovog broja, 1<R t <6, ne javlјa se karakteristično širenje mlaza sa izraženim vrtložnim valјkom kao kod
“normalnog” hidrauličkog skoka, već je površina vode naborana, a talasi se prostiru u nizvodnom koritu na velikoj
dužini iza skoka, pa je ovakav hidraulički skok sasvim nepogodan za umirenje ulaznog mlaza.

Pri vrednostima ulaznog Frudovog broja od 6 <R t <20, mlaz je nestabilan, pa se periodični talasni
poremećaji prostiru daleko iza skoka (odnosno izvan bazena), što može da izazove eroziju nizvodnog korita. Ako se
pri računskom i bliskim proticajima ne može izbeći ovaj opseg Frudovog broja, treba koristiti poseban tip
umirujućeg bazena (ŠVK bazen tip IV, TJ5VK 1987). Talase je moguće prigušiti i nekom od konstrukcija za
suzbijanje talasa (ReTegka 1958).

227
 Iskustvo na modelima i objektima je pokazalo da se najstabilniji rad postiže u bazenima kod kojih je ulazni
Frudov broj 20 < E K ] <80. Tada je skok stabilan, ne javlјaju se talasi izvan bazena i gubitak energije je
zadovolјavajuće veliki. Za vrednosti ulaznog Frudovog broja preko 80, skok postaje veoma “uskovitlan”, deo
poremećaja se prenosi u nizvodno korito, pa je neophodno obezbediti ga od erozije (videti UŠ.4.8).

U1P.4.7.1 Hilpaulički proračun umirujućeg bazena

Hidraulički proračun umirujućeg bazena (slapišta) se koristi za hidrauličko dimenzionisanje bazena.
Proračun omogućava da se za pretpostavlјenu vrednost širine i/ili kote dna bazena, izračunaju spregnute dubine i
brzine vode, a na osnovu njih ostale dimenzije bazena, kao i da se proceni položaj i stabilnost hidrauličkog skoka u
bazenu. Proračun se svodi na simultano rešavanje jednačine energije duž brzotoka (između preseka “OU“ ispred
preliva i preseka “1“ na ulazu u bazen, sl. 8.35), jednačine održanja količine kretanja u samom bazenu (jednačina
8.56 između preseka “1“ i “2“) i jednačine energije na kraju bazena (između preseka “2“ i ‘T)U“).

E
nergets
ka
jednači
na duž
brzoto
ka se može napisati kao (sl. 8.35):

(8.63) :

gde je: Evg = energetska kota gornje vode (uzvodno od preliva), A ESg-\ = gubitak energije duž brzotoka, a 2v =
kota dna bazena.

Obično se pretpostavlјa da je nivo vode na kraju bazena približno jednak nivou u nizvodnom koritu, pa se
jednačin
a
energije
između preseka “2“ i “G)U“ može napisati kao:

(8.63a):

gde je sg= koeficijent potoplјenosti (sg= 1.05 4-1.25).

Sistem nelinearnih jednačina (8.56, 8.63 i 8.63a) se rešava postepenim
približavanjem (iterativnim postupkom). Kod dimenzionisanja umirujućeg bazena ponekad se može zanemariti
gubitak energije na brzotoku, čime se dobijaju nepovolјniji uslovi za obrazovanje skoka, što je na strani sigurnosti.
U nastavku će se ovaj gubitak energije izostaviti radi preglednosti, ne remeteći pri tome opštost izlaganja.

U prvoj iteraciji će se pretpostaviti da je kota dna slapišta jednaka koti dna nizvodnog korita, (1)2v -2O OU.
Zanemariće se dubina u jednačini (8.63), pa je

U{ = T ] 2§( E O G - t 2 v ). Zatim se iz jednačine kontinuiteta dobije dubina 01L, =-^—, a iz

t

UHV
jednačine održanja količine kretanja (jednačine skoka 8.56) spregnuta dubina /g,". Na kraju se iz jednačine (8.63a)
(|)

izračuna “popravlјena” vrednost kote dna bazena u drugoj iteraciji ( 1 ) 2 v =2 t - s g (,)/g,. Postupak se ponavlјa dok se

228
ne postigne želјena tačnost. Za slučaj

229
pravougaonog horizontalnog prizmatičnog kanala, uz zanemarivanje gubitka energije, sistem jednačina (8.56, 8.63
i 8.63a) može se rešiti analitički (Petrović i Radojević 1997).

UP1.4.7.2 Hidrauličko dimenzionisanje umirujućeg bazena Pod hidrauličkim

dimenzionisanjem bazena se podrazumeva određivanje “spolјnih” dimenzija i kota, dok se statičkim
dimenzionisanjem određuju deblјine ploča i zidova bazena i potrebna armatura. Pri hidrauličkom dimenzionisanju
umirujućeg bazena treba odrediti (sl. 8.35):
1) Širinu bazena, V.
2) Dužinu bazena, Vv.
3) Kotu dna bazena, 2V.
4) Visinu razdelnih zidova bazena, L.
5) Dimenzije i raspored dodatnih elemenata za umirenje energije (zupci, blokovi, pragovi), ako su
predviđeni.
Uz to, potrebno je proceniti sile koje deluju na ploče, zidove i elemente za umirenje energije, radi statičkog
dimenzionisanja, kao i odrediti tip i dimenzije zaštite rečnog korita nizvodno od bazena (UŠ.4.8).
Širina bazena (slapišta), V, određuje ostale veličine, s obzirom da je spregnuta dubina, k'\, funkcija
širine V (preko dubine Jc i Fruduvog broja Rt), a za k\ se vežu sve ostale veličine:
1) Kota dna iznosi 2v = 2OU- sgk'\.
2) Dužina bazena obično je jednaka 1V = K Jg \ (gde je K = 2.5 + 5.5, zavisno od tipa bazena, i silovitosti
ulaznog mlaza).
3) Visina razdelnih zidova je s/=k 1 +/, gde je/= zazor (beećoagb).

Široki bazen je hidraulnčki povolјniji, jer je jedinični proticaj manji nego kod uzanog bazena, pa je
manja i energija po jedinici ilirine koju treba potroišti. Dimenzije vrtloga i talasa koji nastaju u valјku skoka,
srazmerne su spregnutoj dubini, Jg\, odnosno obrnuto srazmerne širini, V, pa je voda po izlasku iz giireg bazena
mirnija. Manja spregnuta dubina zahteva i kraći bazen. Uz to, širi bazen omogućava ggliće ukopavanje (višu
kotu dna, 2V), što je posebno zahvalno kod temelјenja u sredinama u kojima je iskop težak i skup (teškoće oko
obaranja nivoa podzemne vode). Plićim ukopavanjem se smanjuje i sila uzgona na dno i zidove umirujućeg bazena.
S druge strane, široki umirujući bazen zahteva širu temelјnu ploču nego dublјi, a uži bazen, pa je često
potrebno ekonomski uporediti nekoliko varijanti sa različitim širinama da bi se odredilo najpovolјnije rešenje.
Određeni uslovi mogu unapred da suze oblast mogućih rešenja:
1) Topografija terena (širina i nagibi padina rečne doline, pravac pružanja vodotoka nizvodno od brane) i
dispozicija ostalih stalnih i privremenih objekata (hidroelektrane, optočnog tunela, nizvodne pomoćne
brane i slično).
2) Oblik krive proticaja donje vode.
3) Geološka građa i osobine sredine u kojoj se temelјi bazen i erodibilnost nizvodnog
korita.

Kod prelivnih brana uobičajeno je da se usvoji ista širina preseka za svaki od delova evakuacionih organa
(preliv, provodnik i slapište). Pored jednostavnijeg izvođenja objekta, ovim se izbegavaju dugačke prelazne
deonice, koje su potrebne za suzbijanje stojećih kosih talasa kod neprizmatičnih tokova u burnom režimu. Često su
investicije za umirujući bazen toliko značajne, da širina bazena određuje širinu celog protočnog dela (protočnog
trakta) evakuacinog organa.

230
 Preliminarna vrednost širine bazena (ako širinu ne nameće neki od napred navedenih uslova), može se
proceniti iz iskustvenog izraza (Ztćć, 1995):

(8.64) ; 5 = 1.8^6 .

Zavisnost (8.64) ukazuje da je proticaj, 2, najvažniji hidraulički činilac za određivanje širine umirujućeg
bazena.

Dužina bazena, Dv, treba da obezbedi da se širenje mlaza ostvari unutar bazena. Eksperimenti
pokazuju (Iouak i SećeGka 1981, i Re1egka 1958) da dužina hidrauličkog skoka, 1z (dužina na kojoj se mlaz
potpuno proširi od sužene dubine /c do spregnute dubine k \) iznosi ~ 5 -n 6 k 1. Često se dozvolјava da bazen bude
nešto kraći od dužine skoka, s tim da se korito iza bazena zaštiti od erozije (na pr., kamenom zaštitom - videti
U1P.4.8). ćJouak i Seće1ka (1981) preporučuju da dužina bazena bude 1V = A.5 (k \~k{), ako je Frudov broj
ulaznog mlaza veći od Dd1> 100, a da za male vrednosti Frudovog broja, Rt < 9, dužina bude nešto veća, Gv=5.5 (k
}-k{), zbog nestabilnosti skoka koja se redovno javlјa pri ovakvim uslovima (Re1egka, 1958).

Iskustvo na postojećim objektima pokazuje da dužina umirujućeg bazena, 1V, može biti i znatno manja od
dužine “klasičnog” skoka, ali se tada moraju koristiti odgovarajući elementi za razbijanje celovitosti mlaza,
odnosno za podsticanje širenja i stabilizovanja položaja mlaza (zupci, blokovi, pragovi), a mora se na izlazu iz
bazena dopustiti i povećana turbulencija (koja sa sobom nosi i povećani erozioni potencijal). Postoji više
standardnih tipova bazena sa elementima za umirenje energije, oblikovanim za odgovarajuće uslove tečenja. U
praksi se najčešće koriste bazeni TJZVK, tipa P i P1 (ReTegka 1958), koji omogućavaju da se bazen "skrati" na 2.5
-n 4 spregnute dubine, zavisno od tipa bazena i vrednosti ulaznog
Frudovog broja (koji opisuje silovitost ulaznog mlaza). Oblik i osnovne dimenzije 1JZVK bazena, tipa II i III,
prikazani su na slikama 8.40 i 8.41, a detalјni podaci mogu se naći u literaturi (ReJegka 1958, i Zgaćć 1995).
Kota dna bazena, 2V, mora da obezbedi dubinu potrebnu za stvaranje hidrauličkog skoka u bazenu
(sl.8.38). Ako je dubina u bazenu, ćv, manja od spregnute dubine ulaznog mlaza, ć"i skok će biti odbačen iz bazena
u nizvodno korito, pa bazen ne ispunjava svoju ulogu (mlaz silovitog režima će svojom energijom potkopati korito
reke, a zatim i sam objekat).
S druge strane, nije dobro ni da mlaz bude previše potoplјen, jer će tada zadržati veliki deo razorne moći
(efikasnost skoka znatno opada ako je ćv> 1.4/?”,, U1zsćeg i Na§eg 1995). Kod nepotoplјenog (standardnog) skoka
vrtložni valјak je sa gornje strane u dodiru sa vazduhom, pa se povratno strujanje u valјku neometano razvija, što
omogućava efikasno oduzimanje energije prelivnom mlazu. Ako je vrtložni valјak potoplјen (tako da je ćv> \Ać \),
sloj “suvišne” vode iznad valјka će kočiti povratno strujanje u vrtlozima, čime će se smanjiti sposobnost skoka da
usporava mlaz i oduzima mu energiju.

231
 Sl. 8.38 Odnos spregnute dubine i dubine u bazenu

Uobičajeno je da se pri računskom proticaju, u bazenu obezbedi dubina vode, ćv, koja je jednaka
spregnutoj dubini, pomnoženo sa koeficijentom potoplјenosti - sigurnosti, a (ćv = stć2, sl.8.38). Kada se na
nizvodnom potezu reke očekuje spuštanje dna korita usled erozije, pa je moguće obaranje nivoa donje vode, uputno
je spustiti i kotu dna slapišta, odnosno uzeti veći koeficijent potoplјenosti a =1.2-1-1.25 (№>uak i Sećećsa, 1981).
Ako se smatra da nema opasnosti od obaranja nivoa donje vode, ili kada nivo obezbeđuje nizvodni prag na kraju
bazena, nema potrebe za velikim koeficijentom potoplјenosti, pa se uzima sg=1.05-^1.10.
Ako se u umirujućem bazenu koriste središni blokovi (1J8VK bazen tipa III, sl. 8.41), kao i kod bazena
koji se šireupravcu toka (sl. 8.48), pojačava se sila kočenja mlaza, pa opada “spregnuta” dubina. Smanjenje
može biti i do 20% spregnute dubine koja bi nastala u prizmatičnom bazenu bez blokova, <0>/?2, pa se tada dovolјna
sigurnost postiže ako se usvoji da je ćv = (0)ć2, odnosno a= 1.
Razdelni zidovi umirujućeg bazena onemogućavaju da donja voda prelije u bazen i potopi skok, što bi
umanjilo efikasnost skoka u pogledu rasipanja energije (kod potoplјenog skoka, kao što je već objašnjeno, rasipanje
energije u bazenu je nepotpuno - mlaz se “izmigolјi” neumiren). Smatra se da je dovolјno da visina razdelnog
zida bazena, (I (sl. 8.35)

232
 bude nešto veća od dubine vode u bazenu, Iv, pri računskom protidaju (s!> 1.05 Iv, 8tćć 1995). Ukoliko se
ne dozvolјava prskanje vode iz bazena u okolno područje, visina razdelnih zidova može biti i veća. Ako postoji
opasnost da je nivo donje vode potcenjen (ili je tokom rada objekta moguće podizanje donje vode zavisno od
izmene nizvodnih uslova), nije neophodno povećati visinu zida po celoj dužini bazena. Eksperimenti pokazuju
(btćć 1995) da je za zadovolјavajući rad bazena dovolјno onemogućiti potapanje skoka na mestu prelaza iz brzotoka
u bazen, pa je dovolјno nadvisiti razdelne zidove samo u najuzvodnijem delu bazena (sl. 8.39).
Takozvani krilni zidovi se koriste kod nekih tipova umirivača energije radi sprečavanja bočne erozije koja
može da nastane usled snažnog poprečnog i povratnog strujanja na izlazu iz umirivača (sl. 8.62). Iskustvo na
postojećim objektima i modelima (ZtDć 1995) pokazuje da se kod umirujućih bazena najčešće ne javlјa potreba za
krilnim zidovima, sem za izuzetno kratke bazene gde bi povratno strujanje moglo da ugrozi stabilnost objekata
(samog umirivača ili brane).

Sl. 8.39 Razdelni zid umirujućeg bazena

1J8VK bazeni i dodatni elementi za umiuenje energše

TJ8VK. bazeni su već dugo vremena standard pri projektovanju umirujućih bazena. Nјihova efikasnost,
proverena u laboratorijskim uslovima i na velikom broju izvedenih objekata, zasniva se na primeni tri elementa za
razbijanje mlaza i povećanje otpora (Re1egka 1958):
1. Uzvodni zupci (sl. 8.40 i 8.41) na ulazu u bazen prevashodno služe za razbijanje mlaza na veći broj
uzanih mlazeva, koji naizmenično struje između zubaca i preko zubaca. Uz to, kao prepreka toku, zupci stvaraju silu
otpora koja donekle doprinosi stabilizaciji mlaza i smanjenju spregnute dubine.
2. Središni blokovi (stupci, zubi) služe za zadržavanje (stabilizaciju) skoka u bazenu, nezavisno od
fluktuacije brzina i pritisaka (u mlazu i vrtložnom valјku), čime se omogućava znatno kraći bazen nego kod ostalih
tipova. Uz to, sila konture blokova omogućava skok sa manjom spregnutom dubinom, nego kod bazena bez blokova
(tj., dobija se plići bazen).
3. Nizvodni prag, koji može biti nazublјen (bazen tipa II, sl. 8.40), ili gladak (tip 1P, sl. 8.41), usmerava
mlaz naviše pri izlasku iz bazena. Ovim se u rečnom koritu nizvodno od
232
praga bazena omogućava povratno strujanje, sa nanošenjem (deponovanjem, sl. 8.40) materijala sa dna korita ka
pragu - objektu (a ne sa odnošenjem od objekta i potkopavanjem temelјa - retrogradnom erozijom). S druge strane,
nije poželјno ni unošenje nanosa iz nizvodnog korita u bazen zbog opasnosti od abrazije, zbog čega je prag blago
izdignut iznad dna nizvodnog korita. Prema iskustvu sa modela i objekata, optimalan nagib kosine (rampe), koja
spaja dno slapišta sa nizvodnim
pragom iznosi 1:2 1
. Млаз преко зупца

Млаз између зубаца

Deponovanje nanosa usled povolјnog obstrujavanja praga

Sl. 8.40 1JZVK bazen, tipa II

Nazublјenost praga kod bazena tipa II, koji nema središne blokove (sl. 8.40), doprinosi stabilizaciji skoka.
Nazublјeni prag “imitira” blokove 1J8VK Š bazena, ali zbog udalјenosti od mesta širenja mlaza, ne može postići
efekat blokova, koji zadiru direktno u siloviti mlaz koji se još nije raširio.
Sl. 8.41 1J8VK bazen tipa III

***

Uticaj blokova (i zubaca) na sniženje spregnute dubine i stabilizaciju skoka sagledaće se iz jednačine
održanja količine kretanja (sl. 8.42). U odnosu na “običan” bazen bez blokova i zubaca, ovde se javlјa i konturna sila
(sila “kočenja“, sila otpora oblika). Konturna sila, R5, kojom središni blok (ili zubac) deluje na fluid srazmerna je
kvadratu brzine mlaza
233
koji udara u blok, U$ (odnosno, kinetičkoj energiji mlaza), i projekciji “napadnute” površine bloka, upravno na
pravac dejstva mlaza, Av, a mera srazmernosti je koeficijent sile, S559:

(8.65) : rz=svAvrC = S5ćvs1vrC,

gde su: ćv = širina bloka (zupca), pv = visina bloka i U$= brzina mlaza ispred bloka.
Ako se, preglednosti radi, razmatraju samo središni blokovi, koji daju oko 70% ukupne sile “kočenja”,
jednačina održanja količine kretanja može se napisati kao (sl. 8.42):

F © ©

Sl. 8.42 Sile u bazenu sa središnim blokom

(8.66) ; Rh-Rg-pR5= rOU2-rOUh, odnosno :

(8.67) : ršVC + rOUh-PS&s1vrC=rEvC + raU2, gde je: V = širina bazena, a p = broj blokova.
S obzirom da je p ćv=V/2 (sl. 8.42), sledi:

ć60 V2 , 1 V2 ć2 V2
(8.68): -S5^Vv=^ + ^/7,.
— + — /7, 2 8 4 3 8 2 v -

Treći član sa leve strane jednačine 8.68 pretstavlјa silu “kočenja”, bez
koje jed. 8.68 postaje jednačina “običnog - klasičnog” hidrauličkog skoka (jed. 8.55), čije je rešenje “obična -
klasična” spregnuta dubina (prema jed. 8.56). Sila kočenja smanjuje vrednost leve strane jednačine 8.68, što
povlači i smanjenje vrednosti na desnoj strani, odnosno smanjenje spregnute dubine A? u odnosu na klasičan skok.
Jednačina 8.68 pokazuje i uticaj blokova na stabšizovanje skoka. Ako (zbog opadanja donje vode) skok
počne da se povlači nizvodno (ka izlazu iz bazena) smanjiće se širenje mlaza

59
За процену вредности коефицијента С8 видети литературу (Ујзсћег и На§ег 1995).
234
 V2
ispred bloka pa će porasti brzina K$, što povećava silu kočenja =JS3~S1v). Prema
e
jednačini 8.68, veća sila kočenja traži manju spregnutu dubinu, što će omogućiti da se skok zadrži u bazenu
(naravno, ako poremećaj donje vode nije previše veliki). Ako pak, vrtložni valјak skoka krene u uzvodnom smeru
(ka brzotoku), oduzeće deo energije na potezu ispred bloka, pa će se tok tu dodatno raširiti, što će smanjiti brzinu
U5, odnosno silu kočenja R5, tako da će ulazni mlaz odgurati skok nizvodno na “staro” mesto.
***

Opstrujavanje mlaza oko stranica bloka izaziva lokalno povećanje brzina i stvaranje potpritiska, što može
dovesti do kavitacione erozije (ŠVK 1987). Zato se umirujući bazen tipa III (sa središnjim blokovima) ne
preporučuje pri brzinama ulaznog mlaza većim 15č-20š/z, pogotovu ako se očekuje da će preliv raditi duže
vremena neprekidno. Što preliv duže radi, povećava se ugroženost napadnutih površina (povećava se broj
kavitacionih udara na površinu), a uz to je onemogućen pregled i popravka štete dok je još u početnom stanju.
U1zćseg i Na§eg (1995) preporučuju da se blokovi rade sa oborenim ivicama (sl. 8.43ć), ako su brzine u rasponu od
20-ŠOt/z.
Pri statičkom dimenzionisanju blokova i zubaca neophodno je voditi računa o hidrodinamičkim
opterećenjima (sile i momenti savijanja), kako u pravcu toka, tako i u pravcu upravno na tok (upravno na bokove
bloka sl. 8.43a). Poprečna opterećenja izazvana su fluktuacijaJua pritiska i brzina, iako ne postoji “vremenski
osrednjeno” strujanje u pravcu upravnom na blokove. Potrebno je da se blokovi prostorno armiraju, kako bi se
izbegao prelom u bočnom7 pravcu. Fluktuacije pritiska nastaju usled periodičnog premeštanja mlaza, i
snažnelјurbulencije (Sliskij 1979). Trenutna vrednost fluktuacije pritiska u bazenu može dostići r\ih1u = 0AU*12§
(gde je U\ = brzina ulaznog mlaza), dok je vrednost merodavna za dimenzionisanje između 0.Š0.12 /j2/2* (1S01J)
1987, videti i diskusiju u delu UŠ.4.7.1).

a) Bočno opterećenje na središne blokove ć) Blok sa oborenim ivicama

Sl. 8.43 Blokovi u umirujućem bazenu * * *

U1P.4.7.3 Izbor merodavnog proticaja za dimenzionisanje bazena

Kao što je rečeno u delu VIII. 1 o izboru računskog proticaja, nije neophodno, niti je uvek ekonomski
opravdano, dimenzionisati sve delove evakuacionog organa na isti računski proticaj. Često se umirujući bazen
dimenzioniše na proticaj koji je (znatno) manji od proticaja na koji se dimenzionišu preliv i brzotok, čime se dobija
manji i jeftiniji objekat.
(Na primer, preliv se dimenzioniše na maksimalno veliku vodu, RMR, a umirujući bazen na 1000-godišnju veliku
vodu). Ovim se dozvolјava da pri ekstremnim poplavama skok bude odbačen iz bazena, što može dovesti do
nizvodne erozije, pa čak i do havarije bazena. Naravno, ne sme se dopustiti da havarija bazena ugrozi branu i ostale
vitalne objekte. Odmah po prolasku poplave, bazen se mora popraviti, da bi se sprečilo širenje erozije u uzvodnom
smeru ka brani (takozvanaretrogradna erozija).

235
 Sl. 8.44 Kritični uslovi za obrazovanje skoka u bazenu

Treba imati na umu da se kritični uslovi za obrazovanje skoka u bazenu (usled oblika krive proticaja donje
vode) ponekad mogu ostvariti i pri proticaju manjem od unapred izabranog računskog proticaja, pa treba
proveriti potoplјenost skoka za ceo raspon proticaja pri kojima će bazen da radi (sl. 8.44 i sl. 13.58). Tako je na
primeru prikazanom na slici 8.44, merodavni proticaj za dimenzionisanje bazena, (2MEKOOLU№, manji od proticaja
hilјadugodišnje velike vode, OcAs = <2OJ%, koji je bio unapred određen kao računski proticaj za dimenzionisanje.
/
f :jg

UŠ.4.7.4 Dinamička opterećenja u umirujućem bazenu

Kod umirujućeg bazena obično nije teško postići dobro rasipanje energije. Veći je problem projektovati i
izgraditi bazen koji će biti otporan na dinamičke uticaje, pogotovu kod većih padova (preko 50 t), gde se
ostvaruju velike brzine. Iskustvo na postojećim objektima, posebno onima koji duže vremena rade pri vepikim
proticajima, ukazuje na tri velike nevolјe vezane za rad umirujućih bazena:
1) Dinamički uzgon.
2) Kavitacija.
3) Vibracije.
Pored ova tri problema ponekad može doći i do abrazije bazena, mada se ova pojava pre može očekivati
kod slapišta dubinskih ispueta.

236
 Diššički Uzgon
Najznačajniji od navedenih problema je tzv. dinamički uzgon, usled koga je oštećeno, ili uništeno najviše
umirujućih bazena (1S01LZ 1987). Ispod ploče bazena deluje uzgon (pritisak provirne vode usmeren naviše), koji
je u svakoj tački ploče jednak proizvodu zapreminske težine vode i visinske razlike između pijezometarske kote
provirne vode i položajne kote na donjoj strani ploče (sl. 5.11). U dalјem izlaganju je, preglednosti radi, izostavlјen
filtracioni (diferencijalni) deo uzgona (sl. 8.45). Kada nema prelivanja (ili je proticaj znatno manji od računskog),
nivo u bazenu je horizontalan, pa su težina vode iznad ploče, Su, i težina ploče, S v , kao stabilizujuće sile, veći od
uzgona ispod ploče, 1J. Međutim, pri računskom proticaju, skok će izbaciti deo vode iz bazena, što će smanjiti silu
težine vode, pa sila uzgona može da preovlada. Razmatra se ravnoteža vertikalnih sila po jedinici širine ploče.
Dužina ploče je 1V, a deblјina I. Do podizanja ploče neće doći ako je rezultanta svih vertikalnih sila usmerena
naniže, to jest kada je (sl. 8.45):

(8.69) : S g +S v -S = (J{J(+I2)1V+Uv1 Iv-ug{I,+ ()JIV >0,

odnosno, kada je:

(8.70) :
Ako je, na primer, razlika spregnutih dubina, I2-I] =16.0-1.0= 15.0 š, a zapreminska težina armiranog
betona uv = 25 Š/š3, potrebno je da ploča bude bar 5 metra deblјine, da ne bi došlo do isplivavanja (podizanja). Ovo
je najčešće ekonomski neprihvatlјivo (deblјina ploče retko prelazi 1.5 -g 2.5 t), pa se pribegava drugim rešenjima:

1) Pričvršćivanju ploče za stenovitu podlogu ankerima (sl. 8.47). (Kod fundiranja na glinovitom tlu mogu se
koristiti posebni tipovi šipova, Ztćć 1995).
2) Dreniranju površine ispod hšoče (sl. 8.46), čime se smanjuje sila uzgona.
Dosad je razmatrano samo opterećenje osrednjeno po vremenu. Naime, sve razmatrane veličine (brzine,
pritisci, sile) su osrednjavane po vremenu (Hajdin, 1983), pa se dalјe računalo sa tim osrednjenim vrednostima, dok
su zanemarena odstupanja od osrednjene
237
vrednosti-fluktuacije (pulzacije). Međutim, u strujanjima sa izrazito razvijenom turbulencijom, kao što je hidraulički
skok, fluktuacije mogu biti istog reda veličine kao i sama osrednjena vrednost. Do fluktuacija pritiska u posmatranoj
tački bazena dolazi usled stalnog pomeranja mlaza i vrtložnog valјka hidrauličkog skoka. Ako se osrednjenom
opterećenju, dodaju i ovi fluktuacioni uticaji, jasno je da će se dobiti još nepovolјnije stanje.
Prema istraživanjima sa postojećih objekata i merenjima u laboratoriji (Louak 1996, 1S01LZ 1987),
maksimalni fluktuacioni dodatak pritiska u nekoj tački umirujućeg bazena može dostići i do 40% brzinske visine

Ар Р_ V2
( ■ 0.4—), док средње квадратно одступање износи 10-И2% брзинске висине.
МАХ
7 МАХ
(kinetičke energije) ulaznog mlaza
Srećna je okolnost što se fluktuacije pritiska ne javlјaju jednovremeno u svim tačkama bazena. Šta
više, korelacija fluktuacija između dve tačke u bazenu (odnosno, jednovremena pojava fluktuacija istog reda
veličine i znaka) opada sa povećanjem rastojanja između tačaka, pa se povećanjem dimenzija ploča bazena smanjuje
mogućnost pojave maksimalnog fluktuacionog opterećenja po celoj ploči istovremeno (JSOćB 1987). Stoga je bitno
da slapšine ploče budu što većih dimenzija (u osnovi), posebno u pravcu toka vode, duž koga je korelacija
fluktuacionih pritisaka znatno slabija nego u pravcu upravnom na tok.
Najnepovolјnije fluktuaciono opterećenje nastaje ako se, uz pun hidrostatički pritisak (uzgon) ispod
ploče, jave negativne pulzacije pritiska na gornjoj strani ploče, a pozitivne pulzacije na donjoj strani (ispod
ploče). “Zavlačenje” pulzacionih pritisaka ispod ploče je moguće samo ako postoje otvori u ploči kroz koje se može
preneti poremećaj (talas) visokog pritiska iz bazena. Zato se ne smeju ostavlјati otvori između ploča bazena, niti
otvori u pločama (na primer, drenažni), a na svaki način treba smanjiti mogućnost nastanka pukotina u pločama za
vreme izrade ili pri radu bazena. (Ovo se postiže pažlјivim armiranjem i betoniranjem, vezivanjem ploča po sistemu
“pero i žlјeb”, obaveznom izradom dilatacionih spojnica i drugim odgovarajućim konstruktivšnjgžerama.)
Ako je predviđena, drenaža se obično radi-učšdu drenažnog tepiha sa perforiranim drenažnim cevima.
Otvore drenažnih ispusta (kroz koje se prazni drenažni sistem, sl. 8.46) treba postaviti na mestima gde ne postoji
opasnost od uvlačenja talasa povišenog pritiska ispod ploče. Smatralo se da je takvo meeto nizvodna strana
uzvodnih zubaca, gde se usled opstrujavanja stvara potpritisak (ćJouak 1996, Ztćć 1995,1S01LZ 1987). Iskustvo je
pokazalo da ni ovaj način pražnjenja drenažnog sistema nije sasvim bezbedan. Naime, ako hidraulički skok sa
svojim turbulentnim valјkom, krene uzvodno uz kosinu brzotoka, postoji opasnost da se (kroz otvore u zupcima) u
drenažni sistem uvuče poremećaj visokog pritiska (Ztćć 1995, Vošegk 1988, Vo\gegz 1985), što može dovesti do
podizanja ploče i rušenja bazena. (Takođe, postoji i opasnost od isisavanja čestica filtra i začeplјivanja drenaže
ukoliko je sisajuće dejstvo mlaza prejako.) Zato se u novije vreme drenažni ispusti ponekad povezuju sa atmosferom
preko cevi za odušak, koja radi na principu “vodostana” (sl. 8.46). Cev se obično vodi kroz temelјnu ploču i dalјe
kroz razdelni zid bazena, do njegove gornje strane gde se

238
povezuje sa atmosferskim pritiskom. Ovim je omogućeno da se kroz cev “izbaci” (amortizuje) talas povišenog
pritiska, kada valјak skoka krene uz brzotok i donese pozitivnu fluktuaciju pritiska. Takođe, drenažni ispust se
snabdeva vazduhom sa atmosferskim pritiskom kad se javi preterano nizak pritisak na nizvodnoj strani zupca, uz
opasnost od isisavanja materijala drenaže. Šematski prikaz rešenja dat je na slici 8.4661.
Oko drenažnih cevi treba postaviti filtar koji štiti okolni materijal od ispiranja. Nizvodni betonski zastor,
i eventualno bočni zastori (sl. 8.46) produžavaju put proviranja vode, čime se smanjuju brzine filtracije i proticaj
koji se mora evakuisati kroz drenažne otvore (bppŠ 1995). Bočni zastori nisu potrebni ako se ne radi drenaža
bazena.
Umesto drenažnog tepiha, drenaža bazena se ponekad omogućava plitkim drenažnim bušotinama u steni
temelјa, ravnomerno raspoređenim ispod ploče, obično ne dublјim od dubine vode u bazenu (Pećinar 1961). I
ovdetreba voditi računa da se ne stvore uslovi za već objašnjeno “zavlačenje” talasa natpritiska ispod temelјene
ploče i dalјe kroz drenažne bušotine u stensku masu.
Umirujući bazen (slapište) uvek treba obložiti betonom. Ma koliko bio dobar materijal temelјa, uvek će
se naći pukotina kroz koju će se probiti talas natpritiska, i izazvati razaranje stenske mase, a zatim i potkopavanje
brane.

Prema preporukama Međunarodnog Komiteta za Visoke Brane (1SOPV 1987), ploče i ankere
umirujućeg bazena treba dimenzionisati na nepovolјniji od sledeća dva uslova opterećenja:
1) Pun uzgon od merodavne donje vode, pretpostavlјajući da je bazen potpuno prazan.
2) Pun uzgon + fluktuacioni dodatak koji deluje po celoj površini temelјne ploče sa

vrednošću od — = 0.12 — , pretpostavlјajući da je bazen pun vode (pri koti 7

merodavne donje vode).

61
Овакав начин дренаже треба схватити као могућу корективну меру за постојеће базене, а не као решење
које се препоручује при пројектовању нових објеката.
239
 Detalјi o karakteristikama turbulencije hidrauličkog skoka i proceni dinamičkih opterećenja na ploču i
zidove bazena mogu se naći u literaturi (Kća1:zipa 2005).

Vibraiije. kavitsšiga i abuazit \

Vibracije i kavitacija u umirujućem bazenu takođe su posledica fluktuacija brzina i pritisaka u mlazu i
vrtložnom valјku, a obično tesno “sarađuju” sa dinamičkim uzgonom na oštećenju i rušenju bazena.
Vibracije u umirujućem bazenu nastaju ako frekvenca periodičnog pomeranja (šetanja) mlaza, ili
periodičnih fluktuacija u turbulentnom valјku skoka uđe u rezonancu ploče, zida, bloka ili zupca bazena (Kća1zipa
2005). Vibracije tada mogu da izazovu mala pomeranja i/ili pukotine, čime se stvara prolaz za prenošenje
(“zavlačenje”) talasa visokog pritiska ispod ploče i eventualno podizanje ploče.
Masivne ploče i ankerisanje, potrebni radi suprotstavlјanja dinamičkom uzgonu, dobra su zaštita i protiv
vibracija.

Kavitacija je u umirujućim bazenima naročito izražena oko ivica koje opstrujava siloviti mlaz.
Najugroženiji su središni blokovi, na kojima se kavitaciona erozija može javiti pri brzinama preko 15 -^20 t/z. Do
kavitacije može doći i na drugim mestima u bazenu gde postoje (predviđene ili nepredviđene) neravnine, pa čak i na
ravnim (i glatkim) površinama, gde u zoni jake turbulencije, fluktuacije mogu izazvati lokalni pad pritiska ispod
pritiska zasićene vodene pare. (Primer procene opasnosti od kavitacione erozije u umirujućem bazenu prikazali su
RaNog e! a1. 2001 i Iouak, 1996.) Pulzacioni pritisci lako se provlače kroz otvore koje stvara kavitaciona erozija na
blokovima ili na ploči, čime se znatno ubrzava proces rušenja bazena.
Da bi se smanjila opasnost od kavitacione erozije, u bazenima (odnosno, ugroženim zonama bazena) kod
kojih se javlјaju velike brzine (V) > 25-^ZOt/z), treba izbegavati sve nepravilnosti na oblozi (pločama i zidovima).
Istraživanja na fizičkom modelu mogu ukazati na mesta gde nastaju opasni potpritisci, a mogu se ispitati i mere da
se opasnost ukloni ili smanji.
Abrazija može nastati ako se vučeni nanos nađe u bazenu, bilo da je unet preko dubinskog ispusta, ili da je
dospeo u bazen povratnim strujanjem iz nizvodnog korita, ili je ubačen u bazen tokom gradnje ili eksploatacije.
Prema iskustvenim podacima (1S01JZ 1987), abraziono dejstvo osetiće se pri brzinama većim od U= 10tA.

240
Neravnine nastale abrazijom mogu izazvati kavitacionu eroziju, koja stvara novi materijal za pojačavanje abrazije, i
tako u krug. Zatim se pulzacioni pritisci zavlače u stvorene otvore i pukotine, i sa svoje strane obilato doprinose
rušenju bazena.
Zato je potrebno onemogućiti, ili makar maksimalno ograničiti, pristup vučenog nanosa u umirujući
bazen. Treba, odgovarajućim oblikovanjem izlazne rampe (kosine) i nizvodnog praga, sprečiti da povratno strujanje
iz nizvodnog korita dovlači krupan vučeni nanos u bazen (sl. 8.40 i 8.41). Ukoliko postoji opasnost da nanos preko
ispusta dospe u bazen, treba predvideti poseban umirujući bazen za ispustp/ Bazen treba očistiti pre puštanja u
pogon i onemogućiti posetiocima da bacaju kamenje u'oazen.
Iz navedenog se vidi, a iskustvo potvrđuje, da treba predvideti pregled i, po potrebi, popravku bazena.
Pristup se omogućava privremenim pregrađivanjem i ispumpavanjem vode iz bazena. Postavlјenje grednih
zatvarača na nizvodnom kraju razdelnog zida obično je ekonomski neopravdano, zbog velikog raspona zatvarača
(širine bazena) i teškog pristupa. Ponekad je zgodno široke bazene podeliti u nekoliko (podužnih) polјa, čime se
omogućava popravka i pregled jednog polјa, dok je ostatak bazena operativan. Često je pumpanjem po obodu
bazena potrebno oboriti nivo podzemne vode, tj. smanjiti uzgon ispod bazena, kako ne bi došlo do isplivavanja
ploča kada je, prilikom pregleda i popravki, bazen prazan.
UŠ.4.7.5 Bazeni sa nagnutim dnom i neprizmatični bazeni
Pored prizmatičnog bazena sa horizontalnim dnom, postoje i drugi tipovi umirujućeg bazena (sl. 8.48).
Ovde će se pomenuti dve grupe:
1) Bazeni koji se šire u pravcu toka {dV/ph>0, sl. 8.48a i 8.97), čime se povećava sila pritiska na nizvodnom
kraju u odnosu na bazen koji se ne širi (prizmatični bazen). Ovim se postiže manja spregnuta dubina (jed.
8.151) i bolјa stabilnost skoka nego kod prizmatičnog bazena, jer sila pritiska u nizvodnom preseku i sila
konture razdelnog zida (koja kod neprizmatičnog bazena ima komponentu u pravcu toka) zavise od
položaja skoka (slično sili na blokove, ZtPć 1995). Postoje i bazeni kod kojih se objedinjuje dejstvo
središnih blokova i širenja korita (tzv. 5AR bazeni, Nepbegzop 1966 i V1ahzs1e11 1949). Neprizmatični
bazeni se retko primenjuju kod prelivnih brana, s obzirom na već pomenutu prednost primene
prizmatičnog korita duž celokupnog protočnog trakta kod ovog tipa evakuacionih organa. S druge strane,
ovakvo rešenje se rado primenjuju na objektima kod kojih je provodnik sužen u odnosu na zahvatni deo
(na pr., bočni i čeoni preliv sa brzotokom, šahtni preliv, temelјni ispust i slično), pa je često neophodno
širiti umirujući bazen da bi se dobio objekat prihvatlјivih

241
 dimenzija (prihvatlјive dužine i dubine ukopavanja). Treba imati na umu da širenje bazena mora da bude
postepeno (jed. 8.112). U protivnom, mlaz ne može da se prilagodi konturi, tj., neđe se proširiti kao što je
zamišlјeno, pa će ostati (delimično) neumiren. č

2) Bazeni sa nagnutim dnom (sl. 8.48B) omogućavaju nepotoplјen hndraultki skok za veliki opseg
proticaja (i/ili nivoa donje vode). Skok se po potrebi pomera uz/niz kosinu bazena (TMouak 1996, bšćć
1995, Re1egka 1958).

Sl. 8.48 Varijante umirujućih bazena

UŠ.4.7.6 Dvostepeni umirujući bazen

UKOLIKO tehnički i ekonomski uslovi ne dozvolјavaju da se dno bazena spusti do nivoa koji je potreban da
bi se ostvarila spregnuta dubina, može se primeniti dvostepeni bazen (sl. 8.49). Dvostepeni bazen se često koristi
pri velikim padovima i proticajima u uskim dolinama, gde je širina bazena ograničena, ili kod teških uslova
fundiranja (btćć 1995).
Način rada dvostepenog bazena prikazan je na slici 8.49. U uzvodnom - prvostepenom bazenu neophodno
je obezbediti dubinu veću od spregnute dubine ć,, da bi se obrazovao hidraulički skok i umirio ulazni mlaz./!<ako je
spregnuta dubina znatno veća od dubine donje vode, k , ">I0u, (i ako je rešenje sa ukopavanjem bazena nepovolјno),
tada se potrebna dubina (k, ) može obezbediti podizanjem razdelnog praga na kraju uzvodnog (prvostepenog)
bazena. Voda, umirena u prvostepenom bazenu, preliva u nizvodni (drugostepeni) bazen sa znatno manjom
energijom (od energije ulaznog mlaza u prvostepenom bazenu). Zato je i spregnuta dubina drugostepenog bazena,
L/, znatno manja od spregnute dubine u prvostepenom bazenu, što omogućava stvaranje skoka uz znatno pliće
fundiranje nego kod odgovarajućeg jednostepenog rešenja. Naravno, ništa nije besplatno, pa je dužina ovakvog
bazena, kako će se videti, ponekad i dvostruko veća od dužine odgovarajućeg jednostepenog bazena.
Proračun je sličan kao i za slučaj “običnog” - jednostepenog bazena.
Prvo se preko energetske jednačine između preseka ispred preliva, “OU “ i suženog preseka “1” odrede
dubina, k i brzina, U na ulazu u prvostePeni bazen. Kota dna bazena se
i i

242
usvaja prema uslovima fundiranja, ili je predmet optimizacije. Preko jednačine skoka (8.56) odredi se spregnuta
dubina prvostepenog bazena, 1c '. Zatim se sračuna deblјina prelivnog mlaza preko razdelnog praga, N, iz jednačine
preliva
Р = 1.02 -Н.
nja
(8.11), pa se odredi
visina praga, R, kao:
(8.71) :

Nadvišenje od 2% u odnosu na spregnutu dubinu /c se dodaje kao sigurnost, da ne bi došlo do odbacivanja

skoka, odnosno “preskakanja” mlaza u nizvodni bazen (otuda koeficijent 1.02 ujednačini 8.71).
Dužina prvostepenog bazena trebalo bi da bude najmanje .D = 6/c , da bi se ostvarilo potpuno umirenje

mlaza i omoguđili normalni uslovi prelivanja preko razdelnog praga.

Nizvodni (drugostepeni) bazen se najčešće projektuje kao 1JZVK bazen tipa III, sa središnim blokovima i
izlaznim pragom. Dimenzije bazena se određuju uobičajenim postupkom. Drugostepeni bazen ne mora imati isti
pravac (u osnovi) kao i prvostepeni (Naube 2000). U tom slučaju strujanje postaje znatno složenije, pa je potrebno
uraditi ispitivanja na fizičkom modelu.

UŠ.4.8 Zaštita korita nizvodno od bazena

Umirujući bazen koji bi potpuno “smirio” vodu pre ispuštanja u nizvodno korito bio bi predugačak i
ekonomski neprihvatlјiv. Zato se dopušta da po izlasku iz bazena voda i dalјe raspolaže izvesnom energijom koja
može da u manjoj meri erodira dno i kosine korita. Uz još “neugašene” vrtloge (ostatak od valјka hidrauličkog
skoka), javlјa se i neravnomeran raspored brzina po dubini toka (brzine su znatno veće pri dnu), što dodatno
pojačava erozionu moć vode (ćGouak 1996). Novak procenjuje da, zavisno od efikasnosti skoka, dubina erozione
jame iza umirujućeg bazena može dostići i do 50% dubine koju bi iskopao mlaz ski odskoka (UŠ.4.9), što može
dovesti i do potkopavanja samog bazena.

243
 Korito nizvodno od bazena može se zaštititi na više načina. Najčešće se primenjuje kamena zaštita
(kamena obloga, pr-gar), sl. 8.50a.
Pri projektovanju kamene zaštite potrebno je odrediti prečnik merodavnog - karakterističnog zrna, s!s,
granulometrijski sastav kamene zaštite, deblјinu zaštitnog sloja, I i dužinu zaštite, S.
Klјučni parametar za izbor prečnika kamena je brzina vode koja opstrujava kamen (5gšŠ 1995, Re1egka
1958). Voda deluje na kamen preko:
a) Sile dinamičkoguzgona, koja nastaje zbog znatno većih brzina na gornjem nego na donjem delu površine
kamena.
ć) Sile vučenja, usled opstrujavanja oko kamena.
s) Sile trenja na dodiru vode i kamena.

,Габиони

УА \
Филтар

ћ) Заштита корита габионским

"мадрацима"

а) Класична заштита корита крупним с) Габионска заштита после испирања

каменом -"пр-гар" материјала са дна корита иза базена.

Sl. 8.50 Zaštita iza umirujućeg bazena

Svaka od navedenih destabilizujućih sila srazmerna je površini kamena (~ s!s ) i kvadratu brzine vode koja
deluje na kamen (~V2). Jedina stabilizujuća sila je težina kamena, koja se protivi podizanju i obezbeđuje silu trenja
među kamenjem u oblozi (suprotstavlјajući se pomeranju u horizontalnom pravcu). Ravnoteža sila koje teže da
pomere kamen i stabilizujućih sila, koje pokušavaju da ga zadrže na mestu, može se opisati kao:
(8.72) : s1s2U2~s}s3, ODNOSNO: '

(8.73) : as=SU2,
gde su: s!s = prečnik (karakterističnog) zrna - kamena, U= brzina vode koja deluje na kamen i S = koeficijent koji
zavisi od oblika, specifične težine i granulometrijskog sastava kamene zaštite, kao i od oblika i intenziteta
turbulencije toka.
Ako se pretpostavi da je kamenje približno sferičnog oblika (ili bar nije plјosnato) i da je specifična težina
kamena ul:=26č-27Š/t3, Re1egka (1958) predlaže da se za prečnik karakterističnog zrna zaštite uzme:
(8.74) : s1s = 0.041 G/,

244
gde je: s!s = s!50 = prečnik karakterističnog zrna (u metrima), od koga je lakše 50% zrna u jedinici zapremine
zaštite, a^ = brzina vode pri dnu (t/z).
Ukoliko nije poznata brzina vode pri dnu, Re1:egka predlaže da se koristi srednja brzina na izlazu iz
bazena, U5K. ZppLj (1995) dozvolјava niži koeficijent, S, ako se koristi srednja brzina, premda treba biti oprezan
kada se ovako niska vrednost koeficijenta primenjuje za važne objekte:
(8.75) : as = 0.020 G5K2.

Deblјina kamene zaštite, 1, prema Re1egk-i (1958), trebalo bi da bude najmanje:

(8.76) : 1=1.5 as,

a ukoliko u koritu ima sitnijeg materijala, obavezno ga treba fitparskim slojem zaštititi od ispiranja.
Dužina obloge, D, zavisi od stepena zaštite koji se želi postići. Za potpunu “obezbeđenost” korita, zaštitu
treba sprovesti sve dok se sasvim ne umiri turbulencija iz vrtložnog valјka. Kao orijentaciona vrednost može se
uzeti:
(8.77) : D = (2 -n 5) /g",
gde je: Jc = spregnuta dubina u bazenu. (Dodatna iskustva o projektovanju kamene zaštite mogu se naći u delu
HŠ.2.1 o kaskadama.)
Umesto kamene naslage često se koriste gabioni (№>uak 1997 i 5gšŠ 1995). Gabioni su žičane mreže u
obliku kutija, madraca (sl. 8.506) ili vreća, ispunjenih kamenom. Krupnoća kamena za ispunu gabiona je znatno
manja od kamena za odgovarajuću klasičnu zaštitu (naslagu), s obzirom da se težina, odnosno otpornost na
hidrodinamičku silu, postižu “udruživanjem” u mreži. (Krupnoća potrebna da onemogući prolazak kamena kroz
otvore u mreži obično nije veća od s1KAŠŠ = 100-5-200 tt.)
Pored mogućnosti da se koristi sitniji kamen za zaštitu, što smanjuje cenu nabavke i ugradnje, prednost
gabiona je i velika fleksibilnost. Kao i kod “klasične” naslage, potrebno je onemogućiti ispiranje (sufoziju) temelјa
postavlјanjem filtarskog sloja između gabiona i materijala koji se štiti. Ako, uprkos filtarskoj zaštiti, zbog snažne
turbulencije, praćene velikim potpritiscima, sitniji materijal ispod obloge vremenom bude ispran (isisan), ili ako
usled erozionih procesa nizvodno od brane dođe do spuštanja - sleganja obloge, bazen može biti potkopan (sl.
8.50s). Iskustva u takvim slučajevima pokazuju da je kompaktna, a fleksibilna obloga od gabionskih madraca,
pričvršćenih za nizvodnu slapišnu ploču znatno bolјa zaštita od klasične kamene obloge (ćJouak 1996).
Slaba tačka gabiona je žica za mrežu, koja može da se prekine usled korozije, udara nanosa, plovećih
predmeta ili leda, pa je neophodna stalna inspekcija i održavanje. Kao odgovor na ovu slabost može se ponuditi
rešenje sa fleksibilnim betonskim “madracima“-prostirkama. Fleksibilna prostirka je sačinjena od prefabrikovanih
armirano-betonskih blokova, međusobno povezanih sajlama, što omogućava prilagođavanje
245
zaštite erozionim procesima u koritu, a da pri tome sama zaštita niJe ugrožena od eroziJe (za razliku od gabionske
zaštite).

Koja će se od navedenih mera za zaštitu nizvodnog korita primeniti, zavisi od stepena zaštite koji se traži,
od dužine vremena za koje se pretpostavlјa da će bazen raditi, od ekonomskih činilaca, a često i od naklonosti
projektanta.

U1P.4.9 Ski odskok

Ski odskokom se mlaz koji se obrušava niz brzotok odbacuje što dalјe od brane, u nizvodno rečno korito.
Jednostavan i jeftin, ski odskok (ski-skok, ili slobodni- nepotoplјeni odskok, sl. 8.51) se sve
češće primenjuje kao izlazni deo evakuacionih organa, pogotovu kod visokih brana, gde velike brzine stvaraju
nerešive probleme u umirujućem bazenu (dinamička opterećenja, kavitacija). Kod rešenja sa ski odskokom zahteva
se da brana bude fundirana na steni. Uz to, neophodno je pokazati da eroziona jama koju mlaz iskopa u koritu
reke, neće potkopati temelјe okolnih objekata (brane, brzotoka, tunela) i ugroziti njihovu stabilnost. Ski odskok je
prvi put primenjen kod jedne prelivne pribranske hidroelektrane u Francuskoj, početkom tridesetih godina
dvadesetog veka. Otada se koristi u raznim, više ili manje, “srodnim” oblicima, kada god to uslovi dozvolјavaju.

Sl. 8.51 Ski odskok (ski-skok)

Kao što se vidi sa slike 8.51, ski odskok, kao objekat, predstavlјa zakrivlјeni nastavak brzotoka -
“kašiku” (koja omogućava odbacivanje mlaza), tako da je obim zemlјanih i betonskih radova neuporedivo manji
nego kod odgovarajućeg umirujućeg bazena. Ranije je ski
odskok primenjivan samo ako je nizvodno korito u koje mlaz udara bilo sačinjeno od relativno zdrave stene.
Iskustvom se došlo do zaklјučka da obim erozije ne zavisi (ili veoma malo zavisi) od osobina sredine koju mlaz
razara; jedino se razlikuje vreme za koje će mlaz iskopati jamu - brže će erodirati nevezane ili slabije vezane sredine.
Naravno, sam objekat - brana, brzotok, ili tunel sa odskokom - treba da bude fundiran na zdravoj steni. Takođe, treba

246
imati na umu da u uskim dolinama, usled erozije korita, može doći do značajnog obrušavanja strana - bokova doline
(1S01LZ 1987), pogotovu ako se radi o velikim vrednostima jediničnog proticaja. ^^
Uloga kaiške odskoka je da mlaz odbaci što dalјe, kako eroziona jama ne bi zahvatila temelј objekta. Mlaz,
koji se ubrzava niz brzotok (sl. 8.51), kašika skreće i usmerava u atmosferu. Odbačeni mlaz se usput manje ili više
rasprši i ovazduši, da bi na kraju putanje (koja približno sledi putanju kosog hica) udario u površinu vode nizvodnog
korita. Deo energije gubi se pri udaru, na sabijanje zaroblјenog vazduha. Po ulasku u donju vodu, mlaz nastavlјa
približno pravolinijskom putanjom (sl. 8.51 i 8.54), udara o dno erozijone jame, odakle se širi kroz složeno vrtložno
strujanje, pa relativno umiren napušta jamu. Eroziona jama, koju mlaz vremenom iskopa, pretstavlјa jedan oblik
umirujućeg bazena - tu se u vrtlozima potroši najveći deo energije mlaza.
Pri hidrauličkom dimenzionisanju ski odskoka treba odrediti (sl. 8.51):
1) Visinski položaj temena (vrha) ski odskoka, 20.
2) Poluprečnik kašike odskoka, K0.
3) Skretni Ugao mlaza, v, odnosno skretni ugao kašike odskoka, v0.
4) Dužinu (domet) odskoka, H0, i ugao udara mlaza u donju vodu, D
5) Maksimalne dimenzije (dubinu, dužinu, širinu, nagib stranica) erozione jame.

Visinski položaj temena ski odskoka,

Što je niža kota temena odskoka, 10, to je veća početna brzina na mestu odskoka, U0, a time i dužina
(domet) odskoka(čime se eroziona jama pomera dalјe od objekta). Uz to, manja je i količina betona ugrađenog u
kašiku. S druge strane, ne bi trebalo dozvoliti da mlaz bude potoplјen (donjom vodom), jer to izaziva pulziranje
mlaza, uz snažnu eroziju neposredno iza kašike i potkopavanje temelјa. Potapanje mlaza može da prouzrokuje i
kavitacionu eroziju na zaseku temena kašike (detalј na sl. 8.51)'. Zato se teme odskoka postavlјa nešto iznad
maksimalnog nivoa donje vode (20>2sp). Pri određivanju merodavne kote donje vode, 2ou, treba imati na umu da se,
usled zasipanja erodiranog materijala na deonici nizvodno od jame, može stvoriti sprud koji će izazvati uspor
(podizanje) nivoa donje vode.
Polupuečnnk kašike ski odskoka, K0
Kašika za skretanje mlaza najčešće predstavlјa kružni isečak konstantnog prečnika, mada se ponekad
koriste i složenije krive.

1
U izuzetno nepovolјnim uslovima (previsoka donja voda, na pr.) potapanje se mora prihvatiti, ali je tada potrebno
odgovarajuće prilagođavanje i oblikovanje (Kća&ipa 2005).

247
 Prema iskustvu sa postojećih objekata (5gš1ć 1995, Mazop 1994), poluprečnik kašike odskoka trebalo bi
da bude u rasponu od Zć0<K0<8ć0 (najčešće K0 = 4č-5 /?0), gde je ć0 = dubina vode u brzotoku neposredno pre
ulaska u kašiku (uračunavši i naduvavanje mlaza zbog aeracije). \
Poluprečnici manji od Zć0 onemogućavaju efikasno skretanje mlaza (ugao pod kojim mlaz napušta kašiku,
v, znatno je manji od ugla koji obrazuje betonska kontura odskoka, <90), a usled prevelike zakrivlјenosti strujnica
mogu nastati veliki smičući naponi unutar mlaza, što izaziva nestabilnost mlaza i opasnost od vibracija (Louak
1996).
S druge strane, preveliki poluprečnik kašike, iziskuje nepotrebno produženje objekta i povećanje troškova.
Ali ne samo to. Pri malim proticajima (2<0.054-0.15pkls), unutar kašike nastaje hidraupički skok, jer mlaz nema
dovolјno snage (količine kretanja) da izbaci vrtložni valјak skoka iz kašike. Iza hidrauličkog skoka, na temenu ski
odskoka, stvara se prelivni mlaz koji pada u nizvodno korito neposredno iza objekta (sl. 8.52), pa može izazvati
eroziju ukoliko se korito, odnosno temelј, propisno ne zaštite (obično betonskom pločom - “kecelјom"). Za manji
poluprečnik krivine (K0), dubina vode u kašici je manja, pa će hidraulički skok biti odbačen iz kašike (a mlaz, preko
ski odskoka, odbačen daleko od objekta) pri manjem proticaju nego za slučaj kašike većeg poluprečnika. Ovo znači
da je za manji poluprečnik kašike, temelј objekta potrebno zaštititi od manjeg proticaja, što omogućava da zaštita
bude jeftinija.
Sl. 8.52 Prelivanje - “curenje” iz kašike pri malim proticajima

Krivina kašike izaziva centrifugalno ubrzanje, pa se javlјa dodatni dinamički pritisak (iznad hidrostatičkog
pritiska) na dno kašike, Ar0 /u. Vrednost dodatnog hidrodinamičkog pritiska može< se proceniti pojednostavlјenom

analizom dinamičke jednačine u pravcu upravnom na tok (u pravcu poluprečnika kašike, Nepbegzop 1966) kao:

(8.78): ARo K uo
7 gde je: ć0 = dubina mlaza ispred krivine (sl. 8.51s), a U0 = srednja brzina u preseku mlaza pre
krivine. (U literaturi se mogu naći i preciznije formule za proračun D r0 /u, Kća1zipa 2005). Dinamički deo pritiska
treba dodati hidrostatičkom, pa je ukupan pritisak na dno kašike:

248
 Ovoliki pritisak neće se javiti celom dužinom kašike. Prema laboratorijskim merenjima (Mazop 1993,
Re1egka 1958), pritisak na početku krivine (zajedno, dinamički i hidrostatički) iznosi 0.4 -g 0.6 maksimalnog
pritiska. Maksimum pritiska se javlјa negde na sredini kašike, a minimum na temenu (vrhu) odskoka. Povećani
pritisak prenosi se i uzvodno od krivine kašike, pa bi u toj zoni trebalo izbegavati postavlјanje spojnica na brzotoku,
zbog opasnosti da se kroz njih “provuče” talas natpritiska i izazove podizanje ploče i havariju objekta (Mazop 1993,
Vodaegz e! a1. 1988, Vošegz e! a1. 1985).
Minimalni pritisak (na temenu odskoka) zavisi od ugla u/ između izlazne tangente odskoka i zaseka izlaza
kašike (detalј sa sl. 8.51). Ako je prostor između donje ivice mlaza i zaseka kašike suviše “tesan”, dolazi do
delimičnog isisavanja vazduha i stvaranja potpritiska, praćenog pulzacijama. Zato je neophodno da ugao, u/{sl.
8.51ć), bude veći od 40°.
Takođe treba voditi računa da se hidrodinamički pritisak prenosi i na razdelne (bočne) zidove kašike, pa se
hidrodinamičke sile i momenti moraju uzeti kao važno opterećenje pri statičkom dimenzionisanju zidova (Mavop
1993).
Ponekad se (uglavnom kod objekata sa manjim padovima, odnosno manjim brzinama) na samom izlazu iz
kašike postavlјaju zupci za razbijanje mlaza i podsticanje aeracije (što veća aeracija, to se više energije gubi na
sabijanju uvučenog vazduha pri udaru mlaza o površinu vode).
U dnu kašike obično se ostavlјa otvor kroz koji se voda drenira (sl. 8.52), čime se omogućava pristupačnost
za pregled i popravke po prestanku rada preliva.

Skuetni ugao kašike ski odskoka, v0

Skretni ugao kašike ski odskoka, v0, treba da omogući odbacivanje mlaza što dalјe od objekta. Takođe,
skretni ugao određuje i upadni ugao mlaza u površinu donje vode, D koji ne bi smeo da bude manji od D = 15°, da bi
se izbeglo “proklizavanje” mlaza i nekontrolisana nizvodna erozija. Kako će se pokazati, oba uslova su zadovolјena
za uglove od 30° < D<45°.
Na slici 8.51s uočava se da je skretni ugao mlaza, v, manji od skretnogugla kašike ski odskoka, v0, s
obzirom da, po inerciji, mlaz “odbija” da se sasvim prilagodi geometriji konture koja menja pravac toka (Kća1vipa
2005). Razumno je očekivati da će stepen odstupanja mlaza od konture zavisiti od zakrivlјenosti kašike (odnosa
dubine mlaza i poluprečnika krivine), od nagiba korita brzotoka ispred kašike, kao i od vrednosti samog skretnog
ugla kašike odskoka, v0. Na slici su prikazani skretni uglovi između horizontale i konture kašike, odnosno mlaza, v0
i v, kao i ukupni skretni uglovi između pravca kosine brzotoka i konture kašike, odnosno mlaza, «o i a. Odstupanje
mlaza srazmerno je zakrivlјenosti, a obrnuto srazmerno nagibu brzotoka (osnosno, vrednosti ukupnog skretnog
ugla), s obzirom da
 se sa povećanjem nagiba produžava deonica konture na kojoj mlaz menja pravac (što omogućava da se
mlaz bolјe prilagodi promeni pravca).
Kod brzotoka prelivnih brana kod kojih je ukupni skretni ugao kašike veći od 45°, a za
/? H
opseg zakrivlјenosti od 0.15 <~< 0.40, odnos ukupnog skretnog ugla mlaza i skretnog ugla
k
o
kašike ski odskoka može se proceniti preko izraza (Savić e! a1. 2006):
dok se za brzotoke (i tunele) sa horizontalnim prilazom, može koristiti izraz (Ne11eg e! a1. 2005):
«о_
у90у Ч-]
2
а
(8.80): в _ а _ 1 «0 ^ 5 1 + е 1лоЈ
(8.80а): ап g, V'
kу70у + у90у
\K-0 J
gde se uglovi unose u stepenima.

Razmotriće se uticaj skretnog ugla na domet mlaza. Putanja mlaza kroz atmosferu (putanja osovine
jezgra mlaza) aproksimira se jednačinom kosog hica za kruto telo (sl. 8.51, 8.53 i 8.54):
(8.81): h = R0 7 soz/9, i u = R0? zt<9--t,§G2.

Eliminacijom vremena, /, dobija se:

(8.81а): у = х {§ 0 -
IV: soz2 v
gde su: visina, u, i horizontalno rastojanje, h, koordinate putanje hica (sl. 8.53).
Preglednosti radi, za trenutak će se pretpostaviti da su kote osovine mlaza na početku i na kraju hica
(odskoka) jednake, pa je:
(8.82): h=Hoza u=0,
odnosno iz j ednačine (8.81 a):
. V2
у2 .
(8.83): 1,0 =2соз<9 ЗШ <9— -■ зш(20)-^-
§

250
 У Путања делића по оси млаза

Sl. 8.53 Putanja kosog hica

Gornji izraz će imati maksimalnu vrednost za 2v=%12, odnosno ako je izlazni ugao odskoka
<9=7G/
4=45°.
Tada je
Е
domet
mlaza:

(8.84) :

U praksi se obično koristi nešto manji ugao odskoka, čime se smanjuje zapremina kašike što, kako je
napred rečeno, ima dosta prednosti. Mazop (1993) preporučuje da skretni ugao kašike ski odskoka bude u rasponu
od 30°<<9<35°, 1J5VK (1987) preporučuje uglove od 15°< v<35° (Re1egka 1958), 8tPć (1995) napominje da je
kod većeg broja objekata <9 = 30°; i ruski autori (Sliskij 1979), takođe, preporučuju ugao od <9=30°. (Za 0=30°,
domet mlaza je za 13% kraći od teorijskog maksimuma pri <9=45°).

Domet mlaza ski odskoka, G0

Dužina odskoka, odnosno domet mlaza ski odskoka, G0, računa se preko već korišćene jednačine kosog
hica za delić tečnosti u osovini mlaza (jed. 8.81a i sl. 8.51, 8.53 i 8.54). Jednačina 8.81a rešiće se po rastojanju, h,
kao:

(8.85) ;
Sl. 8.54

Domet mlaza
251
 Mlaz udara u površinu vode nizvodnog korita na koti 2OU, pri čemu je vrednost koordinatvu=-A2, gde je
(sl. 8.54):
(8.86) : A2 = (20 -2.Ou) + \ć0so§9,

pa se uvođenjem jednačine (8.86) u jed. (8.85) dobija teorijski domet (dužina) odskoka mlaza, 2o t-
Jednačina (8.87), potvrđena je u potpunosti modelskim ispitivanjima (Re1gka 1958). Na objektu,
У02 С08 в 8ш 0 + вт2в + 2^А2
(8.87): 1ЈП
8 V2
međutim, domet odskoka može biti manji od teorijskog, zbog otpora vazduha. Otpor vazduha je veći na objektu
nego na modelu, jer je raspršivanje mlaza na objektu veće (zato što je odnos viskoznih i inercijalnih sila, kao i odnos
kapilarnih i inercijalnih sila, na objektu mnogo manji nego na modelu). Merenja su pokazala da otpor vazduha ne
utiče na usporavanje mlaza (odnosno na domet), ako je brzina vode manja od Ro<20t/z (Nouak 1996, Sliskij 1979).
Sa povećanjem brzine, “trenje” između vode i vazduha počinje da koči mlaz, pa se pri brzinama od Ro = 40t/z može
očekivati skraćenje dometa na 70x80% vrednosti teorijske dužine odskoka, tj:
V2 соз в
(8.87'): 5Ш0+ 8Ш2 в +
8
к
зо
(8.87а): К
I, 0 Ј VV И0)
2.25 _о_ +4
узој
gde je Ka = koeficijent skraćenja mlaza usled otpora vazduha. Koeficijent skraćenja mlaza može se proceniti preko
približne iskustvene formule (Savić e! a1. 2006):
gde je skretni ugao mlaza, v, u stepenima.
% JJ:

Kada udari u vodu nizvodnog korita, mlaz nastavlјa kretanje po približno pravoj liniji pod ulaznim -
upadnim uglom, D u odnosu na horizontalu (sl. 8.54). Tangens ugla Dje jednak nagibu putanje mlaza, u (h) (jed.
8.81a), na mestu udara mlaza u vodu (za h=T 0, odnosno u=—A2)\
Može se koristiti i inverzna funkcija:

1 кА)
К; V2 соз2 в '

252
 -Касоз в

1 e1h
odakle se
dobija
tangens
ulazno
g ugla, Ка
kao:

(8.88):

D
užina
putanje
mlaza
od ulaska u donju vodu, pa do mesta udara o dno korita, K, jednaka je (sl. 8.54):

(8.89):

Na slici 8.54 zapaža se denivelacija, e, između nivoa donje vode ispred i iza mesta udara mlaza. Ovo je posledica
složenog strujanja koje se javlјa u zoni udara mlaza u dno korita.

Na slici 8.55 prikazana je pojednostavlјena šema tečenja, sa ravnim dnom korita. Po udaru u dno mlaz
nastavlјa da se kreće u nizvodnom smeru (od preseka “2” prema preseku “2/’) sa proticajem c po jedinici širine
korita. Manji deo proticaja, c'« SJ, kreće u suprotnom smeru, da bi se kasnije “okolnim” putem, po obodu korita,
vratio u glavni tok.
Posmatra se ravnoteža sila između preseka “1” i “1*-” na uzvodnoj deonici, i između preseka “2” i “2#”
na nizvodnoj deonici. Uočava se da je u preseku “1” uzvodne deonice znatno manja “inercijalna sila” nego u
preseku “2” nizvodne deonice (rc 'V«rcU), pa je sa nizvodne strane potrebna i znatno manja sila pritiska,
odnosno manja spregnuta dubina (ć \ </2 2) da uravnoteži inercijalnu silu.
© f © ©
Sl. 8.55 Nastanak denivelacije pri udaru mlaza u dno korita

253
 Opisano sniženje nivoa, e, pri računskom proticaju može iznositi 50 + 60% ukupne dubine donje vode, ć0u,
mada je zabeležen i slučaj sa 80% sniženja (Re1:egka 1958). UKOLIKO se proceni da sniženje može nepovolјno da utiče
na rad hidroelektrane, ili nekog drugog objekta u zoni donje vode, korisno je tačnije proceniti njegovu vrednost na
fizičkom modelu, pa prema tome propisati način rada HE pri uslovima evakuacije velikih voda. Fizički model takođe
može da ukaže na opasnost od erozije po okolne objekte (nožice nasute brane na pr.), izazvane opisanim povratnim
strujanjem.
Eroziona jama
Mlaz tokom vremena razara korito u koje udara, stvarajući erozionu jamu - erozioni levak1. Kako je na
početku rečeno, neophodno je proceniti dimenzije jame (pre svih dubinu, D,, i nagib uzvodne kosine v„), da bi se
sagledala bezbednost objekata koje erozija može da ugrozi.
Osnovna veličina koja se traži je dubina jame D, koja se obično meri od kote nivoa donje vode do dna jame
(sl. 8.56).

Sl. 8.56 Erozionajama

Stvaranje erozione jame je složena pojava, za koju (u ovom trenutku) ne postoji zadovolјavajući
matematički model, pa se dubina D procenjuje preko iskustvenih formula, kao funkcija brojnih
(8.90): činilaca:
D =/(d, N, S150, NOU, §, DK a , . ..),

gde su: d = jedinični proticaj merodavne velike vode (obično vrh ublaženog talasa 100- godišnje + 500-godišnje
velike vode, bsćMzz 2002), N=2Su-2o\'= bruto pad između gornje i donje vode (sl. 8.51), s/50= prečnik srednjeg
zrna materijala, /už=dubina donje vode u neporemećenom stanju (pre erozije), §= ubrzanje zemlјine teže, /3 = ulazni
ugao mlaza, Ka = koeficijenat aeracije.
Na osnovu opsežne analize korišćenih formula i podataka sa više desetina brana i modela, Mazop i
Aga§ita
p
(1985)
su
predložili formulu tipa:

(8.91) :

Mehanizam nastanka erozione jame je opisan u literaturi (bsć1ej$z 2002).

254
sa jedinicama: d = [š3/z/t], N = [t], k V u = [t], § = [t/z2] i s/30 = [t]. Kao optimalne vrednosti koeficijenata i
eksponenata (Mazop 1993) predlaže:
K=3.21,H= 0.60, U= 0.15, JU= 0.15, U = 0.30 i2 = 0.10.
Ako je rečno korito nizvodno od brane u stenovitoj sredini (nema pojedinačnih zrna), treba uzeti da je u
formuli 8.91 prečnik s/z0=0.25 t (premda je sam autor koristio i zrno znatno većeg prečnika, kada je to bilo pogodno,
Mazop 2002).
Prema istim autorima (Mazop i Aga§itap), kao i prema većini ostalih istaknutih istraživača u ovoj oblasti,
sasvim zadovolјavajuće rezultate daju i mnogo jednostavnije formule, kao na primer:
1) formula Uegopeze-a:
(8.92) : D,= 1.9 dom N 0 2 2 5 i

2) formula BaisPe-a:
(8.93) : D = 0.652 d0'50 N0'50.
Iz formula (8.91)č- (8.93) uočava se da su jedinični proticaj, SJ, a zatim i denivelacija, N, najznačajniji
činioci za određivanje dubine erozione jame. Pojedini istraživači (UPsIg i Šisek, 1994) smatraju da navedene
formule pružaju dobru procenu dubine erozione jame samo ako mlaz udara u površinu donje vode pod približno
pravim uglom (/J~ 90° na sl. 8.54), dok su za manje vrednosti upadnog ugla vrednosti precenjene, pa predlažu
modifikaciju Veronezeove formule u obliku:
(8.92'): D = 1.9 dom N 0 2 2 5 zšD
Ipak, dok se vremenom ne potvrdi ispravnost ovakve pretpostavke, čini se da je razumno držati se
konzervativnijeg oblika jednačine 8.92.
Pored dubine jame treba proceniti i obim erozije, tj. dužinu i širinu jame, Ue, i IVe, i ugao nagiba
uzvodne i nizvodne kosine jame, v„ i v„ (sl. 8.57). Posebno je, sa praktične strane, značajno što pouzdanije
predvideti nagib uzvodne kosine, s obzirom da ona određuje položaj jame u odnosu na branu. Za određivanje
dužine i širine jame, Mazop (1993) predlaže modifikovane forumule Blejzdala i Andersona:

0.676
(8.94): Н=А 3+
0.5 2.5
к8VЈ

0.306
(8.95): ЈУ„ = Д 3+
: т

( 4 д ћ0 ч0.5
гдеје: <р = "еквивалентни пречник цеви", ћ = ширина кашике одскока, а ћџ = дубина
УV
V* Ови изрази су развијени за испусте кружног попречног пресека, са
испред одскока.

255
koncentrisanim mlazom, što treba imati na umu kada se primenjuju na objekte sa širokim provodnikom (i mlazom),
kao što je prelivna brana.

Sl. 8.57 Procena dimenzija erozionejame

Za proračun uglova nagiba kosina jame mogu se koristiti obrasci Tarajmoviča (Mazop 1993), prema
kojima je:
0=10.5 + 0.30 0 i
(8.96):
0„ =6.9 + 0.64 0,

gde su svi uglovi u stepenima (°). I sa primenom ove formule treba biti oprezan, s obzirom da iskustva pokazuju da
može znatno da preceni nagib kosine (Mazop 2002), čime se potcenjuje uticaj erozije na uzvodne objekte
(prevashodno na samu branu).
Prema drugoj iskustvenoj proceni (Mazop 1993), širina jame trebalo bi da bude najmanje 2 = 2.5 veća od
širine mlaza (na mestu odskoka iz kašike).
Ako se proceni da bi eroziona jama mogla da ugrozi branu ili druge okolne objekte, ostaje mogućnost da se
deo jame unapred iskopa, a zatim delimično obloži i ankeruje (Zsć1e1zz 2002). Ovim se sužava obim (prostiranje)
erozione jame i smanjuje količina materijala deponovanog nizvodno od jame u sprud koji bi mogao da neplanirano i
neugodno podigne nivo donje vode.
Ukoliko se tokom eksploatacije objekta pokaže da su dimenzcje jame bile potienjene i erozija počne
opasno da se širi prema objektu ili bokovima rečne doline, neophodno je stabilizovati kosine jame. Na podlozi od
zdrave stene postavlјa se i ankeruje armirano- betonska obloga, dok se za slabiju podlogu obično postavlјaju
armirano-betonski blokovi pogodnog oblika, ili krupan kameni nabačaj (1S01L) 1987).
U1P.4.10 Potoplјeni odskok
Potoplјeni odskok je umirivač energije kod koga se mlaz ne odbacuje u atmosferu, već se kontrolisano
potapa donjom vodom. Može se koristiti kod brana fundiranih na steni, ako je donja voda dovolјno visoka (za

256
široki raspon proticaja) da omogući efikasan rad ovakvog umirivača. Naime, za potoplјeni odskok potrebna je veća
dubina donje vode nego za klasičan hidraulički skok u umirujućem bazenu.
Prednosti potoplјenog odskoka u odnosu na umirujući bazen su manja i jednostavnija konstrukcija
(manje koštanje objekta), i manja osetlјivost na dinamičke uticaje. Nedostatak je potreba za većom dubinom donje
vode ćou, i osetlјivost na promenu nivoa donje vode - pri manjim dubinama mlaz izbacuje skok iz kašike, a pri većim
se "izmigolјi" iz kašike nedovolјno umiren. Kod potoplјenog odskoka javlјa se i znatna erozija nizvodnog korita,
čega nema kod dobro izvedenog umirujućeg bazena.
Prednost potoplјenog odskoka u odnosu na nepotoplјeni ski odskok je znatno manja nizvodna erozija.
Ukoliko erozija ne predstavlјa problem, onda će vrstu odskoka (potoplјeni ili nepotoplјeni) odrediti koštanje, a po
pravilu je nepotoplјeni odskok manji objekat, pa je i jeftinije rešenje. Zbog nabrojanih ograničenja potoplјeni odskok
se daleko manje sreće u praksi od ski odskoka i umirujućeg bazena.

Potoplјeni odskok je kombinacija klasičnog hidrauličkog skoka, i nepotoplјenog ski odskoka (sl. 8.58).
Primarni hidraulički skok u kašici odskoka oduzima silovitom mlazu značajan deo energije. Ovako “oslablјen” mlaz
skreće ka površini toka uz izlaznu rampu na kraju kašike, čime se izbegava direktan udarac u korito neposredno iza
objekta. Štaviše, mlaz izaziva povratni sekundarni valјak koji nabacuje materijal sa dna korita ka objektu, čime se
izbegava potkopavanje objekta. (Nabacivanje nanosa na ivicu kašike odskoka je nepoželјno zbog opasnosti od
abrazije). Preostali višak energije mlaz ostavlјa u valјku sekundarnog skoka i u vrtlozima u erozionoj jami iza skoka.
Dubina erozione jame koja nastaje radom potoplјenog odskoka obično nije veća od 0.5 ć0u, gde je ćOU
dubina donje vode u koritu (Ztćć 1995). Dubina donje vode, ćOU, trebalo bi da bude za oko 20% veća od dubine koju
bi zahtevao klasičan umirujući bazen sa hidrauličkim skokom (Re(:egka 1958).

Osnovne dimenzije \
Najvažnije dimenzije potoplјenog odskoka su (sl. 8.59):

a) Poluprečnik krivine kašike odskoka K> Ak,. ć) Skretni ugao kašike

odskoka prema horizontali v0 = 45°.
s) Kota temena kašike odskoka 20 -T.cu-d,", gde je /g/" = spregnuta dubina, računata kao kod klasičnog
skoka (Zšćć 1995).
Za tačnije dimenzionisanje potoplјenog odskoka (za nivo glavnog projekta) treba koristiti specijalizovanu
literaturu (Kća1zipa 2005, Mazop 1993, Re1egka 1958), ILI ispitivanja na fizičkom modelu.

257
 Olakšani — šuplјi odskok
U cilјu smanjenja dubine erozione jame i abrazionog dejstva deponovanog materijala na konstrukciju,
1JZVK je razvio olakšani - šuplјi odskok (sl. 8.60).

Sl. 8.60 Olakšani - šuplјi odskok - skica i osnovne dimenzije

Iskustvo na modelu i objektima je pokazalo da šuplјi odskok proizvodi mirnije tečenje u nizvodnom koritu,
kao i manju erozionu jamu, ali je mnogo osetlјiviji od klasičnog (punog) odskoka na promenu nivoa donje vode.
Mlaz lako odbaci primarni valјak van kašike, ili se "izmigolјi" neumiren ispod primarnog valјka, što izaziva jaku
eroziju nizvodno.
Takođe, pri većim brzinama (K> 25 t/z) zupci postaju osetlјivi na kavitacionu eroziju. Prednost punog (klasičnog)
odskoka je i znatno lakše izvođenje, pa klasičan odskok može da bude jeftiniji od šuplјeg iako zahteva veću količinu
betona.

Sl. 8.61 Olakšani - šuplјi odskok u radu

Kod nas je klasični potoplјeni odskok primenjen na brani Đerdap, dok je šuplјi korišćen na brani Potpeć.
Da bi se suzbila, ili barem smanjila, erozija usled poprečnog sekundarnog strujanja koje se, posebno kod

258
uzanih preliva, javlјa na krajevima odskoka, korisno je razdelne zidove potoplјenog odskoka nastaviti krilnim
zidovima (Ztćć 1995, sl. 8.62).

Sl. 8.62 Krilni zidovi za suzbijanje bočne erozije

***
Na osnovu iskustva sa velikog broja ispitivanih objekata, Mazop (1982) daje preporuke za korišćenje
umirujućih bazena i (nepotoplјenog) ski odskoka, zavisno od bruto pada, II (između gornje i donje vode), i
računskog proticaja, (2 (sl. 8.63). Potoplјeni odskok ovde nije prikazan, s obzirom na dodatne činioce koji
karakterišu njegov rad, ali se (prema Mazop-u) ne preporučuje korišćenje ovog umirivača energije na padovima od
preko 30 t.
Za padove do 10 t (N< 10 t) treba koristiti “klasične” umirujuće bazene, bez elemenata za umirenje
energije (blokovi, zupci, i sl.). Elementi za umirivanje ovde ne daju pun efekat, zbog male silovitosti toka.
Za padove između 10 i 30t (10<#<30t) mogu se koristiti bazeni sa elementima za umirenje (zona levo
o/rtačkaste linije na slici 8.63), ili, pri manjim proticajim, ski odskok (zona desno od tačkaste linije).

259
 Za padove između 30 i 50 t (3 0<N<50t) treba koristiti ski odskok, ili, pri većim proticajima umirujući
bazen bez elemenata za umirenje (jer su ovi podložni kavitaciji pri velikim brzinama, odnosno padovima).
0 20 40 60 80 100 120

12 000
ЈВ
г
а 10 000 — О б и ч а н умирујући базен
ешшт Умнрујући базен са
*с? 8000 елементима за умирење
РГ
кн
6000
о
а,
с 4000 Скп одскок ј
сX (непотопљени)
о
Е 2000
СГ
СЗ
Сц
Bruto pad N (š)

Sl. 8.63 Opseg korišćenja objekata za umirenje energije

Za padove veće od 50 t (po Mazop-u), ne bi trebalo koristiti umirujuće bazene, jer iskustvo pokazuje da
kavitacija, abrazija, i dinamički pritisci značajno pogoršavaju uslove rada (mada su umirujući bazeni korišćeni i na
padovima od preko 100t). Za veće padove preporučuje se korišćenje nepotoplјenog ski odskoka.

U1P.5 EVAKUATŠONI ORGANI LUČNIH BRANA

Kod evakuacionih organa lučnih brana obično izostaje provodnik, pa ostaju samo preliv i izlazni deo -
umirujući bazen, tj., bučnica. Često se ne gradi ni bazen, nego se dopušta da voda sama iskopa bučnicu - erozionu
jamu.
Ponekad se evakuacija velikih voda kod lučnih brana u potpunosti obavlјa dubinskim ispustima, mada se
ispusti mnogo češće primenjuje kao dopuna prelivu, nego kao jedini evakuacioni organ. O ispustima će biti reči u
poglavlјu XI.
Preliv
Za ulazni deo obično se koristi Krigerov preliv u vidu proširenja (prelivne “kape”) na kruni brane (sl. 8.64
i 8.65). Umesto Krigerovog, može se primeniti i vakuumski preliv kružnog ili eliptičnog preseka (Sliskij 1979).
Zakošeni “nos” na vrhu kape (sl. 8.65a) često se postavlјa da bi se povećao ugao odskoka i time produžio
domet mlaza (Kća1zipa 2005), premda treba imati na umu, da se zbog male izlazne brzine, U0, ovim skretanjem ne
može mnogo postići (jednačine 8.82 i 8.83). Deflektori (skretači) mlaza, različitog oblika i položaja, koriste se za
razbijanje mlaz pre odbacivanja u atmosferu, čime se postiže bolјa aeracija, uz veći gubitak energije pri udaru mlaza
u donju vodu. Optimalan oblik i položaj deflektora treba odrediti modelskim ispitivanjima, dok se

260
za preliminarnu analizu mogu koristiti i iskustva sa postojećih objekata (za detalјe videti literaturu, KćaMta 2005).
Po pravilu se efikasan rad deflektora postiže pri brzinama vode većim od Po> 10t/z (1S0123 1987).

Sl. 8.64 Tipičan evakuator lučne brane

S obzirom da je prelivna ivica u osnovi kružna (sl. 8.65ć), dolazi do konvergencije strujnica koje pritiskaju
jedna drugu, pa se proticaj smanjuje u odnosu na proticaj sa pravolinijskom prelivnom ivicom (veći pritisak u mlazu,
prema energetskom principu, daje manju brzinu, odnosno manji proticaj). Sliskij (1979) preporučuje sledeći obrazac
za računanje koeficijenta prelivanja lučnih brana:

Sl 8.65 Prelivni deo (prelivna kapa) lučne brane \

(8.97): S R = S t a S v S ro,

261
gde su (sl. 8.64 i 8.66): SNka= koeficijent koji zavisi od odnosa N k /K i centralnog ugla a (vrednosti koeficijenta SNca
za «=90° i a= 180° dati su u tabeli 8.7), Sv=koeficijent koji zavisi od odnosa širine doline Vv i širine prelivnog dela
brane VR i SRP = koeficijent prelivanja za “standardni preliv” sa pravom ivicom u osnovi. \
Koeficijent Sv računa se kao:
Sl. 8.66 Parametri koji određuju koeficijent prelivanja
С в -\ га NВс
k/K 0.0 0.1 0.2 0.5
В п >1.2
(8.98): SNKa(o=90°) 1.000 0.970 0.950 0.925
С в = 1.5^-sВ Р (o=t°) В Р 0.960 0.925
NKa-0.8 га 1.000
<1.2. 0.880

Tab. 8.7 Zavisnost koeficijenta prelivanja od odnosa N k /K i ugla a

Domet i širina mlaza

Domet mlaza se računa preko jednačine nepotoplјenog ski odskoka:

к Уџ С05 0 Д2
(8.99) : ЗШ0+ $т 2 0 + 2§
V2
у
о
у
s tim što treba voditi računa da je ovde ugao 9 negativan (uporediti sl. 8.51 sa sl. 8.64 i 8.67).
Često je za dimenzionisanje izlaznog dela, pored dometa odskoka, S0, neophodno proceniti i išrinu mlaza
pri udaru u donju vodu, d2, i brzinu vode pri udaru, U2. U nastavku se daju jednostavne iskustvene formule za
proračun ovih veličina prema preporukama ruskih autora (Sliskij 1979). Za tačnije dimenzije mlaza, i izlaznog dela
neophodno je ispitivanje na fizičkom modelu.
Prema Sliskom širina mlaza pri udaru u donju vodu, ć2, može se proceniti kao:

262
 eVr
(8.100): &2 = 1§2v + 2JU us Ф3,

gde su: VR= širina preliva (sl. 8.67đ), e = 1 -0.2 NK1VR = koeficijent kontrakcije mlaza, 6 = ugao skretanja mlaza
(sl. 8.65a), I=§ /(U02 soz 2 v), u s = denivelacija definisana na sl. 8.67a, a F = parametar:

(§L01): F=!^(LGHO+^)^28NA

gde je U 2 = brzina mlaza pri udaru u donju vodu U 2 ~ 0.92 ^2§u (sl. 8.67a).

Sl. 8.67 Odskok i bučnica

Za ovako procenjenu širinu mlaza, V2, može se odrediti jedinični proticaj, s/2 = <2/V2, i proceniti dubina
erozione jame prema jednačinama 8.914-8.96 uz sliku 8.57.

Bučniia
Ako se zbog stabilnosti objekta eroziona jama ne može ostaviti nezaštićena (neobložena), neophodno je
izgraditi bučnicu - bazen koji prima udar mlaza, i u kome se mlaz donekle umiri pre upuštanja u nizvodno korito.
Treba imati na umu da vrednost dinamičkog pritiska (po jedinici težine 62) na mestu udara mlaza može biti
jednaka celokupnom padu između donje i gornje vode, pa prema tome treba i dimenzionisati ploču dna bučnice.
Pritisak opada sa povećanjem dubine vode u

62
У хидротехици се притисак често изражава са еквивалентном висином воденог стуба, као притисак по
263
јединици тежине воде (р /у ).
bučnici, ć2, mada bitnije smanjenje ne treba očekivati za dubine ispod /27 = 0.2u (JSOJJZ, 1987). Direktan udarac
mlaza u ploču nije sam po sebi opasan, s obzirom da će odgovarajuće dimenzionisana i armirana ploča, fundirana
na zdravoj steni izdržati pritisak. Problem je, kao i kod klasičnog umirujućeg bazena, dinamički uzgon. Talas
visokog pritiska iz zone udara mlaza može prodreti kroz prslinu u ploči u prostor između ploče i stene, kroz koji se
bočno širi do zone u kojoj iznad ploče nema natpritiska koji bi ga uravnotežio (kompenzovao), što može da izazove
isplivavanje bučnice. Za suzbijanje dinamičkog uzgona, kavitacije i vibracija koriste se slične mere kao i kod
klasičnih umirujućih bazena.
Dimenzije bučnice se za niži nivo projektovanja mogu proceniti na osnovu iskustvenih podataka
(Kćajvipa 2005, Epčpe 1997, 1S01L9 1987 i Sliskij 1979). Prema Sliskom dubina vode u bučnici, ć2, treba da bude
(sl.
8.67):

(8.102) :

gde je:
ćkk =
kritična
dubina
donje
vode, a:

(8.103) :

Prema 1SOEB -ovim uputstvima dubina vode u bučnici bi trebalo da iznosi najmanje 20% bruto pada (tj.
ć2 > 0.2 u, prema slici 8.67). Dužina bučnice može se proceniti kao 1V = 210, a oblik se mora prilagoditi terenu. Za
svaku važniju lučnu branu sa bučnicom, korisno je obaviti ispitivanja na fizičkom modelu.

U1P.6 PREJŠV SA BRZOTOKOM

Preliv sa brzotokom je evakuacioni organ koji se sastoji iz niskog prelivnog praga kao ulaznog dela,
brzotoka (kanala strmog pada) kao provodnika, i umirujućeg bazena ili ski odskoka kao izlaznog dela. Ovaj tip
evakuacionog organa najčešće se koristi kod nasutih brana, kada evakuator nije pogodno postavlјati na mestu
rečnog korita zbog nedovolјne nosivosti sredine, ili zbog rasporeda ostalih objekata (dispozicije), ili zbog
ekonomskih razloga. Preliv sa brzotokom se postavlјa na padini uz branu (sl. 8.68), ili kao sasvim odvojena
građevina na pogodnom mestu (obično na sedlu - prevoju).
Prelivni (zahvatni) deo može biti :
1. Čeoni preliv (sa prilaznim kanalom), kod koga voda direktno (sa čela), preko prelivnog praga, ulazi u
brzotok (sl. 8.68a), ili
2. Bočni preliv sa sabirnim kanalom i prilaznim kanalom (sl. 8.68ć), ako nema dovolјno prostora da se sa
čela razvije prelivna ivica potrebne dužine. 1

264
 Preliv može biti sa, ili bez ustava. Obično je bočni preliv slobodan (bez ustava), a čeoni može (ali ne mora)
biti regulisan ustavama. Važe ista načela “za i protiv“ ustava kao i kod prelivne brane:
1) Najpre je potrebno sagledati sigurnost, odnosno rizik, uvek imajuđi na umu katastrofalne posledice
rušenja brane.
2) Na drugom mestu je ekonomsko vrednovanje, kojim treba obuhvatiti sve objekte i opremu na koje utiče
postavlјanje ili izostavlјanje ustava.

U1N.6.1 Čeoni preliv

Čeoni preliv je prelivni prag, obično praktičnog profila, koji se razlikuje od klasične prelivne brane u
nekoliko pojedinosti (sl. 8.69):
S obzirom da je, po pravilu, u pitanju niska građevina, usečena u padinu, dolazne brzine su značajne, pa je
potrebno napraviti prilazni deo, duž koga će se tok postepeno ubrzati i pravilno i ravnomerno usmeriti po celoj
dužini prelivne ivice. Modelska

265
ispitivanja i iskustva sa izgrađenih objekata pokazuju da bi dužina prilaznog dela trebalo da bude najmanje ER =
2NK, gde je Nr= projektovana (računska) visina prelivnog mlaza (sl. 8.69). Da bi se obezbedila dobra hidraulička
slika (i time smanjili gubici i kontrakcija mlaza) potrebno je uzvodne razdelne zidove povezati sa krilnim zidovima
kružnom krivinom poluprečnika K=1,r (ukoliko to ne iziskuje preobimne zemlјane radove). Razdelni i krilni zid
postavlјen uz branu, ujedno će zaštititi kosinu brane od eventualne erozije mlaza koji dotiče ka prelivu. Stubove na
prelivu treba postaviti uzvodno od prelivne ivice na rastojanju od 1R=NR (sl. 8.69).

Sl. 8.69 Prelivni prag čeonog preliva

Ispred prilaznog dela, koji obično pretstavlјa deo konstrukcije prelivnog praga (sl. 8.69), često je
potrebno useći i prilazni kanal, kako bi se obezbedio doticaj vode i/ili postiglo što pravilnije strujanje ka prelivu.
Ako se u prilaznom kanalu može očekivati erozija dna i obala, korisno je obložiti ga kamenom naslagom ili
gabionima.
Na uzvodnom kraju temelјa često se postavlјa vertikalni uzvodni zastor (sl. 8.69), kojim se smanjuje
procurivanje, uzgon ispod prelivnog praga i omogućava efikasniji rad drenaže koja štiti nizvodni brzotok od štetnog
dejstva provirnih voda.

266
 Oblik prelivne ivice dobija se kombinacijom preliva praktičnog profila (videti deo U1P.4.1) i prelaznice
(obično kružnog luka), kojom se preliv povezuje sa brzotokom (sl. 8.69 i 8.70).
S obzirom da je prelivni prag nizak, to je odnos Nk/R obično veći od 1 (ponekad veći i od 2). Preporučuje
se da odnos Nc/R bude manji od 4, da se, usled niskog koeficijenta prelivanja, ne bi izgubila prednost koju daje
preliv praktičnog profila (videti tabelu 8.2). Najčešće se radi koso uzvodno lice praga (nagiba 1:1/3 do 1:1), što
omogućava nešto veći koeficijent prelivanja (za Nk/R> 2), a takođe doprinosi i stabilnosti konstrukcije.

Sl. 8.70 Veza prelivnog dela sa brzotokom

U1P.6.2 Brzotok
Brzotok je obložen kanal strmog pada, sa burnim režimom tečenja, kojim se voda zahvaćena preko
preliva odvodi do izlaznog dela evakuacinog organa (odakle se upušta u nizvodno korito reke). Za razliku od
“brzotoka” prelavne brane, koji je deo konstruckije same brane, klasični brzotok je konstruktivno nezavisan
objekat.
Uslovi tečenja u “brzotoku” prelivnih brana opisani su u delu UP1.4.5. Pored samoaeracije i stojećih
talasa, kod klasičnog brzotoka sa nagibom dna manjim od 35% (/l<0.35), mogu nastati i translatorni talasi
(Louak 1996, 1JZVK 1987, Nepbegzop 1966). Translatorni talasi (sl. 8.71) predstavlјaju niz naglih (“strmih”)
poremećaja nivoa i proticaja koji se u pravilnim razmacima kreću niz brzotok. Pored povišenja nivoa (koje dostiže
dvostruku dubinu vode pri neporemećenom tečenju), translatorni talasi mogu da izazovu i nestabilnost rada
umirujućeg bazena, a time i nizvodnu eroziju. Translatorni talasi nastaju usled velike osetlјivosti (nestabilnosti)
plitkih tokova u koritu pravougaonog poprečnog preseka (Nepbegzop 1966). Mogu se izbeći ako se usvoji poprečni
presek sa odnosom dubine i okvašenog obima većim od 10% (ć/O>0A, sl.8.71). Obično se zahteva da ovaj uslov
bude zadovolјen pri računskom proticaju, ili pri opsegu proticaja u kome će kanal najčešće raditi, dok se za manje
proticaje dozvolјava pojava talasa.
Kao što je napomenuto u delu U1P.4.5, iza prelivnih stubova nastaju kosi strmi talasi manjeg intenziteta,
čija superpozicija izaziva poremećaje u strujunoj slici. Ovi talasi se mogu suzbiti odgovarajućim oblikovanjem
(Kća1zipa 2005 i LPzsćeg i Na§eg 1995), a razdelne zidove brzotoka trebalo bi dimenzionisati na dubinu 25%
veću od računske.
267
Ispitivanja na fizičkom modelu omogućavaju da se značajno pobolјša rad razmatranog brzotoka. Između ostalog,
mogu se isprobati mere za suzbijanje talasa (kosih i translatornih).
Sl. 8.71 Translatorni talasi

Kao i svaki obloženi kanal, brzotok se sastoji od ploče dna i (najčešće vertikalnih) zidova, koji određuju
proticajni presek, kao i drenaže, koja obezbeđuje stabilnost konstrukcije protiv isplivavanja i ispiranja temelјa (sl.
8.75).
Trasa i podužni profil brzotoka određuje se na osnovu topografskih i geologikih uslova, kao i
dispozicije ostsših objekata. Obično se teži da podužni nagib bude što strmiji, čime se skraćuje trasa i donekle
smanjuje poprečni presek korita. Obim zemlјanih radova (pre svega iskopa u steni) trebalo bi da bude što manji, s
tim da se konstrukcija celom dužinom oslanja na stenovitu podlogu. Uz to, poželјno je da se voda pri izlasku iz
evakuatora što je moguće više usmeri u pravcu pružanja nizvodnog korita (čime se omogućava povolјnije strujanje
i manja erozija), pa prema tome treba uskladiti i pravac trase brzotoka.
Trasa brzotoka u osnovi je, po pravilu, prava linija - bez krivina. Krivine u burnom toku najčešće
izazivaju kose strme talase. Ako se krivina ipak primeni, trebalo bi koristiti fizički model da bi se odredio optimalni
položaj i oblik korita, za koji se kosi talasi neće javiti pri merodavnom proticaju (ili opsegu proticaja). Postoje i
teorijska rešenja za jednostavnije slučajeve strujanja u krivini (Sliskij 1979, Nepbegzop 1966 i Koize 1960), kao i
numerički modeli (Budinski i Savić 2005, Budinski i Savić 2005a), ali fizički model zasada ima preimućstvo, jer
omogućava da se uoči i ponešto od onoga što se nije očekivalo.
Za razliku od horizontalnih krivina, prelomi u vertikalnoj ravni su dozvolјeni. Štaviše, brzotok obično
prati konfiguraciju terena, kako bi obim zemlјanih radova bio minimalan. Ako je ulazni (uzvodni) nagib preloma
strmiji od izlaznog (nizvodnog sl. 8.72), koristi se kružna prelaznica poluprečnika K = A+\0ć\. U slučaju blagog
preloma, prelaznica se može i izostaviti.
 Сл. 8.72 Улазни нагиб прелома стрмији од излазног

Prelom sa blažeg ka strmijem nagibu treba obezbediti od potpritiska (sa pratećom kavitacijom i
nekontrolisanim odleplјivanjem mlaza) prelaznicom odgovarajućeg oblika (sl. 8.73), ili na mestu preloma treba
postaviti aeraciju. Prelaznica se oblikuje postupkom sličnim oblikovanju prelivne ivice praktičnog profila
(Krigerovog preliva). Kao što kontura preliva praktičnog profila prati donju ivicu mlaza oštroivičnog preliva, tako
dno prelaznice brzotoka prati donju ivicu mlaza koji napušta uzvodnu deonicu putanjom kosog hica, sve dok ova
ne nalegne (tangira) na dno nizvodne deonice (sl. 8.73).
Često se u jednačini hica računa sa vertikalnim ubrzanjem koje je manje od stvarnog ubrzanja zemlјine
teže (obično 2/3 1/2 §). Time se domet zamišlјenog hica veštački
produžava, što obezbeđuje prijanjanje stvarnog mlaza na dno brzotoka (tj., tečenje bez potpritiska), čak i u slučaju
da su brzine potcenjene.
Ako se u početnoj tački zamišlјenog mlaza (tačka “A” na slici 8.73) napiše jednačina hica za koordinatni
sistem h, A, u, dobiće se:
1 х' 2^7408*0
(8.104) : u = h\%v ' +—§

(Jednačina 8.104 odgovara jednačini kosog hica 8.81, izvedenoj za ski odskok, s tim što je ovde drugačija
orijentacija osa i uglova.)
Nagib dna uzvodne deonice, pi jednak je (:§ v{p\ 6). Ako se umesto ubrzanja zemlјine teže, §, usvoji
ubrzanje
od 2 / 3
§,
jednačina 8.104 postaje:

(8.105) :

U krajnjoj tački hica (tačka “V”) zahteva se da nagib putanje hica, s1u/dh, bude jednak nagibu nizvodne
deonice brzotoka, p2, tj. da mlaz tangira nizvodnu deonicu:

269
 бу I хв (! +
(8.106): п+ г 77,,
с!х ' 1 Г- «?)=

(8.107): хв =3

odakle se dobija dužina putanje mlaza (dužina prelaznice), hv:

1 + t28’
dok se visina putanje, uv, računa iz jednačine 8.105.
Dužina hv i visina uv opisuju međusobno rastojanje krajnjih tačaka prelaztčje (putanje hica) “A” i “V”
za pretpostavlјenu brzinu mlaza, V. Da bi se prelaznica tačno odrednla u prostoru, potrebno je odrediti brznnu
mlaza, V, kao i tačan položaj tačaka “A” i “V”, tj., potrebno je sračunati rastojanje (uhiu pravcu) između početka
prelaznice (početne tačke hica) “A” i tačke preseka pravaca uzvodne i nizvodne deonice - tačke
(8.108): “O”. Primeniće se sledeći postupak:

(8.109) : 1) Za brzinu V usvaja se vrednost koja bi se javila u tački preseka pravaca “O” (sl.
8.73).
(8.110) :
2) Sa pretpostavlјenom brzinom sračunaju se relativna rastojanja hv i uv preko
(8.111): jednačina 8.107 i 8.105. Imajući na umu da je (sl. 8.73):
U\ = P\ X 1, I
Uv~U\ = «2 (hv-h ]), dobijase: uv = p\ h 1 + t (hv—h 1), odnosno: uv-pghv
L
1
77, - 77,

Koordinatau! računa se iz jednačine 8.108.

270
 Ukoliko se dugačak brzotok malog nagiba dna završava umirujućim bazenom, korisno je da se nagib dna
brzotoka neposredno ispred bazena učini strmijim (sl. 8.68s). Ovim se bitno smanjuje neravnomernost brzine u
preseku mlaza koji ulazi u bazen (koja nastaje usled većeg otpora uz zidove, nego u središnjem delu korita
brzotoka), čime se omogućava bolјi rad umirujućeg bazena (KćaJzipa 2005).
***
Širina brzotoka određuje se ekonomskom analizom. Razmatra se nekoliko alternativnih širina k2, ć3), pa
se za njih odrede koštanja brzotoka (i umirivača energije, ako se optimizuju zajedno) i izabere rešenje (širina) koje
daje najmanje koštanje (uvažavajući sve ograničavajuće činioce).
Kod kraćih brzotoka, obično se usvaja konstantna širina celog protočnog trakta (preliv + brzotok + izlazni
deo), koja se najčešće određuje na osnovu koštanja umirujućeg bazena ili prelivnog praga. Kod dugačkih brzotoka,
međutim, često je optimalna širina brzotoka znatno manja od širine preliva i umirujućeg bazena, pa se grade
prelazne deonnce. (Uz to, sužavanje brzotoka doprinosi sprečavanju nastanka translatornih talasa). Ako nisu dobro
oblikovane (ako širenje ili sužavanje nije dovolјno postepeno), prelazne deonice u burnom režimu izazivaju kose
strme talase sa svim posledicama koje idu uz njih (značajno nadvišenje nivoa vode, vibracije, neravnomeran
raspored proticaja) i koje se prostiru nizvodno sve do izlaznog dela i nizvodnog korita. Kosi strmi talasi su posebno
izraženi kod brzotoka sa malim nagibom dna (Ulјćseg i Na§eg 1998).
Prema kriterijumu 1J5VK (1987) stepen išrenja i suženja koji omogućava povolјne hidrauličke uslove
(odsustv
o kosih
strmih (§ а<

talasa)
к.
где је а = угао између зида прелазнице и средишне линије канала, а Р{ к\ ф\ Фрудов број у

узводном пресеку.

За проишрења Зтћћ (1995) препоручује нешто блажи критеријум:

1
postiže se ako je (sl. 8.74):

(8.112) :
&-1
(8.112а): 1§а V-6! J
4.5 + 2 -JrjC

U brzotoku se postiže ravnomernije strujanje, ako suženje korita ne počne neposredno iza preliva, nego se
udalјi, za najmanje jednu dužinu prelivne ivice, nizvodno od preliva (KćaDipa 2005). Da bi se obezbedilo što
povolјnije tečenje u prelaznici i nizvodno od nje korisno je, posebno za veće i značajnije objekte, uraditi ispitivanja
na fizičkom modelu.

271
 a) Suženje

Sl. 8.74 Prelazna deonica na koritu brzotoka

Detalјi u vezi oblika, položaja i dimenzija kosih strmih talasa, kao i mere za ublažavanje njihovog
intenziteta dati su u literaturi (\%sćeg i Na§eg 1998).
Liniju nivoa duž brzotoka potrebno je sračunati zbog dimenzionisanja bočnih zidova i određivanja
uslova tečenja na početku izlazne deonice (umirujućeg bazena ili ski odskoka). Za proračun se koristi postupak
objašnjen u delu UP1.4 (zbog samoaeracije treba uzeti u obzir i naduvavanje - bubrenje mlaza).
N* N* V

Procurivanjem ispod prelivnog praga i između loše izvedenih spojnica brzotoka voda dospeva u temelј
ispod ploče dna korita. Neophodno je obezbediti odgovarajuću drenažu temelјa da bi se izbegla erozija (sufozija),
kao i uzgon koji može dovesti do podizanja ploče (btćć 1995).

272
 с!) Зарез на низводној плочи

Зарез (за У< 15 т/з)

Сл. 8.75 Повезивање плоча и дренажа брзотока

ć) Nepravilna veza - nizvodna ploča može
da štrči i remeti tok vode
Procedna voda prikuplјa se kroz filtarski sloj (od peska i šlјunka) u perforirane drenažne cevi (sl. 8.75),
odakle se direktno (bočnim ispustom) izbacuje van objekta, ili se cevima sa spolјne strane bočnih zidova odvodi do
ispusta, bilo u sam brzotok ili u umirujući bazen. Treba voditi računa da izlaz drenažnog odvoda ne predstavlјa
prepreku za strujanje u brzotoku ili slapištu, jer to može da stvori uslove za pojavu kavitacije, dinamičkih pritisaka
ili vibracija. Drenažne cevi se mogu postaviti iznad “prepusta" ploče dna brzotoka (sl. 8.75e), čime se omogućava
jednostavno održavanje i zamena.
Brzotok bi, ako je moguće, trebalo fundirati na stenovitoj podlozi, pa prema tome treba prilagoditi i
dubinu ukopavanja - usecanja u teren. Ploče se često ankeruju (sidre) u sredinu (koja se obično prethodno injektira
jer je površinski sloj stene po pravilu ispucao), zbog opasnosti od uzgona i vibracija. Ako je stena ispucala na većoj
dubini, na

273
spojnicama ploča se radi zastor (zub, sl. 8.75s) koji produžava put provirnoj vodi, čime se smanjuje procurivanje i
uzgon. Obično se kroz zub zastora postavlјa i anker.

Dno i zidovi brzotoka betoniraju se u deonicama - kampadama od 5 -I 0 t dužine. Kampade se

međusobno povezuju elastičnim zaptivnim trakama - spojnicama, koje omogućavaju vododrživost i bezbolno
primanje termičkih deformacija (sl. 8.75). Uzvodna ploča dna bi uvek trebalo da naleže na nizvodnu (sl. 8.75a). U
suprotnom (ako bi nizvodna ploča nalegala na uzvodnu, sl. 8.75ć), moglo bi, usled neravnomernog sleganja ploča,
da dođe do podizanja nizvodne ploče, što bi stvorilo neugodnu prepreku strujanju i uslove za nastanak kavitacije.

U severno-američkoj praksi se ponekad na nizvodnoj ploči postavlјa “zarez“ (sl. 8.756), koji bi trebalo da
onemogući da se, usled oštećenja, nizvodna ploča podigne iznad uzvodne i stvori prepreku tečenju (8tPć 1995).
Međutim, čak i sasvim mali zarez visine ag= 1 st(kakav se obično radi), izaziva lokalno smanjenje pritiska od Du/u
= 0.05 U2/ 2§, što može dovesti do kavitacije pri većim brzinama (zarez se ne primenjuje pri brzinama većim od
15č-20t/z).

UP1.7 BOČNI PRELIV

Bočni preliv je evakuacioni organ kod koga voda preliva upravno na pravac toka u sabirnom kanalu
postavlјenom duž padine rečne doline, što omogućava velnku dužinu prelivne ivice (sl. 8.76 i 8.77). Bočni preliv
se koristi kada nema dovolјno prostora da se čeonim prelivom obezbedi potrebna dužina prelivne ivice, obično kod
nasutih brana u uskim kanjonima.

I kod bočnog preliva postoje (sl. 8.76): ulazni (zahvatni) deo, provodnik i izlazni
deo.

Ulazni deo je 1) preliv, za koji važe ista pravila kao i za čeoni preliv.
Provodnik sačinjavaju:
2) sabirni kanal sa bočnim doticajem (o kome će biti reči kasnije),
3) prelazna deonica, i
5) brzotok.

Duž prelazne deonice se turbulentni tok iz sabirnog kanala donekle umiri pre no što se upusti u brzotok.
(Prelazna deonica je pogodna i za savladavanje krivina u trasi, s obzirom na miran režim tečenja. Ponekad se može
izostaviti, zavisno od topografije i dispozicije objekta.) Prelazna deonica završava se sa:

4) kontrolnim presekom na kom se uspostavlјa kritična dubina.

6) Izlazni deo, može biti umirujući bazen ili ski odskok.

274
 Љ

U1P.7.1 Sabirni kanal

Sabirni kanal je uobičajen naziv za kanal sa usputnim bočnim doticajem. Voda dotiče upravno na osu
kanala (sl. 8.77a), pa ne raspolaže sa količinom kretanja u pravcu toka duž kanala. Ovu količinu kretanja stvaraju
sile pritiska i težine - one daju ubrzanje delićima prispelim u sabirni kanal.
Pri dimenzionisanju sabirnog kanala potrebno je sračunati liniju nivoa u kanalu, primenom
odgovarajućeg fizičkog zakona, odnosno, primenom odgovarajućih jednačina tečenja u otvorenim tokovima. Za
tečenje u kanalu bez usputne promene proticaja i bez diskontinuiteta (hidrauličkog skoka), gde jedini otpor stvara
trenje konture, jednačina održanja količine kretanja (po jedinici težine) je identična energetskoj jednačini:

(8.113) :

gde je: V- srednja brzina u preseku, I = dubina, 2V = kota dna, i 1t = pad (nagib) trenja.

Na osnovu zakona o održanju energije, može se reći da se energija toka troši na savladavanje otpora od
trenja, dok su, prema zakonu održanja količine kretanja, “inercijalne” sile (tj., promena količine kretanja po
vremenu) u ravnoteži sa silama pritiska, težine i trenja.

275
 Sl. 8.77 Elementi bočnog preliva

U slučaju sabirnog kanala, pored savladavanja trenja, mora se obezbediti i energija za pokretanje bočnog
doticaja, sr koji stiže sa preliva, a deo energije se gubi u snažnoj turbulenciji usled doticanja vode u kanal. Nažalost,
nije moguće unapred proceniti navedeni utrošak energije, pa se, kao i kod hidrauličkog skoka ne može primeniti
zakon o održanju energije. Mora se primeniti zakon o održanju količine kretanja, (odnosno, jednačina održanja
količine kretanja).
Količina kretanja koju voda, dospela preko bočnog preliva, dobija u sabirnom kanalu na elementarnoj
dužini kanala s!h i u jedinici vremena & (sl. 8.78) iznosi:
(8.114) : r(ds1h)U,
a po jedinici težine (podelјno sa težinom vode u elementarnoj zapremini kanala,/J§M sk) to iznosi:

(8.115) : ČP%A.

Kada se izraz 8.115 uvrsti u jednačinu 8.113, dobija se jednačina održanja količine kretanja za kanal sa
bočnim doticajem:

276
(8.116): -ћ+ + 1ТК 0.
г 2
<7 Г §А
ск 2§

<=>Р. r
-<:

Sl. 8.78 Elementarna zapremina sabirnog kanala

Jednačina 8.116 može se dobiti i neposrednom primenom zakona održanja količine kretanja na masu vode
u zapremini između preseka “1” i “2” na elementarnom rastojanju s!h (sl. 8.78). Prema načelu održanja količine
kretanja (koji predstavlјa pogodno uobličen Nјutnov zakon sile):
“Promena količine kretanja mase fluida u jedinici vremena jednaka je silama koje na masu deluju (i
koje su izazvale promenu, tj. ubrzanje ili usporenje mase)”.
Pretpostavlјajući ustalјeno tečenje i uzimajući da je (sl. 8.78):

h{=h, h7 -h + sk
01 = 6= 0,2 = 0. + ^O
(8.117):
4=A, A2=A + S/A ’ navedeni stav se može napisati kao:

277
 r^ + s1a){U + aU)-raU-r d ±:U č =
A(.g) L(JG+SEG)
r § J[ć ( h ) - 7 j ] V( h , 7 j ) ( J t ) - r § ^ [ ć ( h + s k ) - r ] ć ( h + A h , r ) A t ] + 0 0
(8.11
8):

gde su: Uč = komponenta brzine bočnog doticaja u pravcu glavnog toka, g = napon smicanja po konturi kanala i 0
= okvašeni obim (ostale veličine prikazane su na sl. 8.78).

Leva strana jednačine 8.118 opisuje promenu količine kretanja mase vode koja se u trenutku
posmatranja nalazi u zapremini između preseka “1” i “2”. Prva dva člana predstavlјaju oticaj i doticaj količine
kretanja u zapreminu kroz poprečne preseke “1” i “2”, a treći član je proticaj količine kretanja kojim raspolaže
bočni doticaj sa preliva. S obzirom da je doticaj obično upravan na pravac glavnog toka u sabirnom kanalu (brzina
P? = 0), to je i treći član obično jednak nuli.

Desna strana jednačine opisuje sile koje deluju na masu (u trenutku dok je ova u posmatranoj zapremini).
Prva dva člana su komponente sile pritiska u presecima “1” i “2” u pravcu toka. Treći član je sila konture, i
rezultat je neprizmatičnosti korita kanala - to je reakcija kojom zid kanala pritiska vodu u pravcu kretanja vode.
Četvrti član je komponenta sile težine u pravcu toka. Peti član, sila trenja, dobija se integrisanjem smičućeg
napona (g = u K1TK) po okvašenom obimu korita.
Uzimajući u obzir izraz 8.119 i zanemarivanjem proizvoda beskonačno malih veličina višeg reda u jednačini
Силе притиска у пресецима и сила контуре могу се написати као:
Л(-т) 1 Л(-т)
ЈА? \ [ ћћ(х)-т]]к(х,г])с1г][с1х
( х ) - г 1] ђ ( х , 1] ) < ћ т ] \ љ + р+§ р§
Ј[ ћЈ(\ћ(х)-тј]—
х)-т]} ^ сјт/ск,
0 Ј0
па ако се на први члан примени Лајбницово правило, остаје:
С .. к(х) . \
+ р§ \[ћ(х)-п]дћ^п)с1т ]с1х
дћ(х,т] с1т]с1
Р§ — Аск + р§ Ј[/г(х)-гј] р§ )
(8.119): х
дх
сћћА ■

8.118 dobija se:

(8.120): rOpU + rAOU = -A{r§s1ć + r%s120) - ruK 1tkOs1h, odnosno, po jedinici težine (r§As1h):
,0 V AU V sć(2 sL ( \
(8.121): —— + —--J- +—(ć + 20)+1t
§ ah §A ah ah

0.

278
 4?
Груписањем првог и трећег члана јед. 8.121, и имајући у виду да је с/х ■ д , добија се:

_с/ Г у!
_ + Н+Г + 1тк ~~
2§
с1х
što je identično sa jednačinom (8.116).

Nagib (pad) trenja u jednačini 8.121 je obično znatno manji od inercijalnog člana koji doprinosi uklјučivanju
bočnog doticaja (Ud/§A). Ovo će se pokazati na primeru prizmatičnog pravougaonog kanala, dužine / = 40 t, širine 5 =
5 t, sa koeficijentom hrapavosti po Maningu od i = 0.014tG1/3 8. Ako se pretpostavi da je prosečna dubina u kanalu A =
5t, pri proticaju od (2= 100t3/z (pa je d=2.5t3/z/t), onda se srednja vrednost inercijalnog člana bočnog doticaja može
aproksimirati sa:
dok je pad trenja za “puni” proticaj od <2= 100t3/z jednak:

g b2?g 1002 h 0.014

(ђ): 0.0016,
,2А)
дУ 2.5x2
(а): _ 0.0204,
§А 9.81x25
J
p- 4 - 4
A2L3 252 h 1.673
Zaklјučak je da se kod sabirnog kanala može zanemariti član trenja, što donekle uprošćava jednačinu
дУ_
\
с/х мање од+инерцијалног
Г1ш0.
што је ):за ред величине
(8.122 -+2
члана. ! 12.85.
2§ 1т
к
održanja količine kretanja:
Ako se diferencijalna jednačina 8.122 aproksimira (diskretizuje) konačnim razlikama, i primeni na slučaj sa
sl. 8.78, na deonici između preseka “1” i “2”, dobija se:
1
(Гј +Г2)<7 Дх
Г V;) Г V2)
(8.123): ~ + ■0,
1 - 2.§) 1 2§) - Џ А + А )§

odnosno:

279
 21+^_^^_e,=„
2J A,+A, I
(8.124):
gdeje E., = Hg +—.
2^

Imajući na umu da je: V, =—, V, =—, A, = L,(2,), L2 = A2(22), nelinearna algebarska

A, ' A2
jednačina 8.124 se lako rešava primenom neke od numeričkih metoda za implicitne jednačine. Često može da
posluži, ranije opisana metoda postepenog približavanja (metoda “prostih iteracija“), za koju se jed. 8.124 piše kao:

V; . У, + У2 дАх
(8.125): 1,=Е, -
2§ Д+И,
+ §
(»7
U prvoj iteraciji se pretpostavlјa da je (1)A\ =A2, odnosno da je {1>U\= 0, /A2, pa se iz
0)Т
V; ШУ,+У2 дАх Затим се рачуна (2)ИЈ =И]((1)И ])
јед.(8.125) добија''2, =Е 2 - и
2§ т+А,+А2 §
(2)
К, = 0,\ /(2)А]. Поступак се понавља све док се не постигне жељена тачност:

(тл) - < E2 .
/
S obzirom da u sabirnom kanalu vlada miran režim tečenja, kontrolni presek je na nizvodnom kraju. Tako
je na slici 8.77ć kontrolni presek kritična dubina na granici prelazne deonice i brzotoka, odakle i počinje proračun
linije nivoa. Linija nivoa duž prelazne deonice računa se pomoću energetske jednačine 8.113, bez usputnog doticaja
(i bez zanemarivanja otpora usled trenja).
***

Pri projektovanju sabirnog kanala za bočni preliv treba voditi računa o sledećem:
1) Celom dužinom sabirnog kanala potrebno je uspostaviti miran režim tečenja,
inače će, usled sudara dva međusobno upravna burna toka (bočnog doticaja preko preliva i glavnog toka u samom
kanalu) nastati kosi strmi talasi, koji će se prostirati preko brzotoka i umirujućeg bazena do nizvodnog korita (sa
svim već opisanim neprilikama). Hidraulički miran režim u sabirnom kanalu nije teško postići, s obzirom na
“umirujuće“ dejstvo inercijalnog člana bočnog doticaja, (Miran režim u sabirnom kanalu ostvaruje se i
pri nagibu dna korita od nekoliko procenata.)
2) Takođe, treba što više umiriti turbulenciju koju izaziva bočni doticaj (kada se sunovrati u sabirni kanal),
kako bi se voda upustila u brzotok sa što manje poremećaja. Prema Hajdinu (2006), bočni doticaj neće ometati
tečenje u sabirnom kanalu, ako je u svakom preseku kanala ispunjen uslov:

280
 (8.126): <0.15
gde je A = površina poprečnog preseka toka u sabirnom kanalu, dok su dubine, ć i ćR, prikazane na sl.
8.80.
Umirenje turbulencije (vrtloga) je bolјe - efikasnije ako se koristi poprečni presek sabirnog kanala sa
većom dubinom u odnosu na išrinu (većim odnosom ć/ć, sl.8.79), čime se postiže potpunije mešanje bočnog
doticaja sa podužnim tokom u kanalu, nego kod plićih a širih korita (HJZVK. 1987). Kao što se uočava sa sl. 8.79,
većim odnosom ć!ć omogućava se i znatno manji obim zemlјanih radova (iskopa za korito kanala).
kanala na smirivanje turbulencije

(8.127): НЈНР<\, ђ) Мање т- Непотпуно - ограничено

мешање
што претставља мању вредност него код “класичних
прелива” (УШ.4.2).
Сл. 8.79 Утицај дубине

3) Duž prelivne ivice treba obezbediti slobodno (nepotoplјeno) prelivanje pri računskom proticaju.
Iskustvo na postojećim objektima je pokazalo da, s obzirom na veliku turbulenciju u sabirnom kanalu, odnos dubina
iza i ispred praga (sl. 8.80) pri slobodnom prelivanju treba da bude:
4) U određenim uslovima (na pr., kota gornje vode na nivou krune preliva, a kanal prazan) može se javiti
veliki uzgon na korito, pa je potrebno primeniti mere kojima će se sprečiti isplivavanje kanala. Pored drenaže
(drenažnog filtra i sistema drenažnih

281
cevi sa ispustom-oduškom), treba, kao i kod umirujućih bazena, zastorom produžiti put provirnoj vodi, a po potrebi,
koristiti ankere i vezno injektiranje.
5) Vibracije, koje mogu nastati usled fluktuacionih (pulzacionih) dinamičkih opterećenja, dodatno
ugrožavaju stabilnost objekta, naročito ako je sabirni kanal fundiran na slabo nosivom tlu (HJ8VK 1987).
Ankerovanje je efikasna mera protiv vibracija.
Dimenzije i položaj sabirnog kanala se određuju na osnovu topografskih i geoloških uslova na terenu,
poštujući napred navedena načela. Površina poprečnog preseka kanala je predmet optimizacije, a za prvu procenu se
može pretpostaviti da je brzina vode u nizvodnom preseku kanala ~5č-8t/z, kao i da se kanal sužava u uzvodnom
smeru. Prema iskustvu sa velikog broja modela i izvedenih objekata, Hajdin (2006) preporučuje da prelivna kosina
trapeznog preseka bude u nagibu 2:3, a neprelivna u nagibu 1:3 (sl. 8.80). Obično se razmatra nekoliko varijanti
sabirnog kanala (može se varirati dužina kanala, D odnos ć/1), nagib kosina, podužni nagib dna, položaj preseka u
odnosu na liniju terena-“dubina“ usecanja u teren, stepen sužavanja dna kanala u uzvodnom smeru i sl.), pa se
izabere najpovolјnije rešenje. Kanal se useca u padinu doline, toliko da se obezbedi neometan doticaj vode ka
prelivu, prihvatlјivo mala vrednost uzgona i što manji obim zemlјanih radova.
Postoji nekoliko tipova modifikovanih bočnih preliva (sa sabirnim kanalom i brzotokom). Modifikacije
obično omogućavaju ili nameću topografski i/ili geološiki uslovi. Tako se ponekad, radi produženja prelivne ivice,
koristi tzv. “pačji klјun” (sl. 8.81a), kod koga su obe strane sabirnog kanala prelivne. Dodatno produženje prelivne
ivice može se postići “nabiranjem” stranica bočnog ili čeonog preliva - tako nastaje “čunasti“ (“lavirint”) preliv (sl.
8.81ć).

Sl. 8.81 Varijante bočnog preliva

Ponekad se umesto brzotoka koristi tunelski provodnik sa kosim šahtom (sl. 8.82), premda je, kada
topografski uslovi dozvolјavaju, tunelsko rešenje obično bolјe vezati za “klasični” šahtni preliv, sa vertikalnim
šahtom i levkastim prelivom (VIII. 8). Prvo, izrada kosog šahta je po pravilu znatno teža (i skuplјa) od vertikalnog
šahta, kakav se koristi za šahtni preliv. Drugo, šahtni preliv je hidraulički efikasniji jer je tečenje u šahtu pod
pritiskom. Uz to, kružni preliv obezbeđuje veću dužinu prelivne ivice na manjem prostoru.

282
 Sl. 8.82. Bočni preliv sa tunelskim provodnikom

U1I.8 ŠAHTNI PRELIV

Šahtni preliv (sl. 8.83) je evakuacioni organ sa levkaatš prelivom, koji se nastavlјa provodnikom u vidu
vertikalnog šahta i tunela blagog podužnog pada, a završava umirujućim bazenom ili ski odskokom. Šahtni
preliv se često primenjuje kao alternativa bočnom prelivu sa brzotokom (i/ili čeonom prelivu), pogotovu kada se za
evakuaciju vode tokom građenja koristi optočni tunel, koji se adaptira u tunel šahtnog preliva. Levkasti oblik
preliva omogućava dugačku prelivnu ivipu i hidraulički (a i konstruktivno) dobar prelaz ka vertikalnom šahtu.
Ulazni (zahvatni) deo šahtnog preliva je: 1 )prelivni levak (kružni-levkaapi preliv, oblikovan istim
postupkom kao i “klasični” (Krigerov) preliv praktičnog profila.
Zahvaćena voda se upušta u:
Provodnik, koji se sastoji iz: 2) vertikalnog šahta, na čijem kraju se postavlјa 3) deflektor (skretač
mlaza), koji kontrolisano odvaja mlaz od zida šahta, čime se omogućava tečenje sa slobodnom površinom nizvodno
od (ispod) preseka deflektora, 4) aeratora, kojim se dovodi vazduh i sprečava vakuum koji bi nastao kada
turbulentni mlaz ispod deflektora “pokupi” sav vazduh duž vertikalne krivine (kolena) i 5) tunela, u kome se
obezbeđuje tečenje sa slobodnom površinom i kojim se voda odvodi u:
Izlazni deo 7) koji može biti umirujući bazen ili ski odskok, odakle se voda predaje nizvodnom rečnom
koritu.
Za vreme građenja, tunel šahtnog preliva obično služi kao optočni tunel za skretanje reke. Pred završetak
radova, kada počne punjenje akumulacije, tunel se pregrađuje sa uzvodne strane grednim zatvaračima, a zatim se
ugrađuje “čep”, koji trajno zatvara tunel i ujedno predstavlјa konturu vertikalne krivine, koja povezuje vertikalni
šaht sa (približno) horizontalnim tunelom šahtnog preliva (sl. 8.83). (Naravno, pre ovih završnih radova, prelivni
levak i šaht su izvedeni i spremni za korišćenje.)
***

Dimenzije i ''oblik šahtnog preliva treba da omoguće propuštanje računskog proticaja, tako da se u svakom
delu (prelivni levak, šaht, deflektor i tunel) ostvari tečenje

283
bez vibracija, kavitacije, uvlačenja vazduha, kosih strmih talasa i ostalih nepoželјnih pojava, a da pri tome ništa ne
bude predimenzionisano. Drugim rečima, treba uskladiti sve kontrolne preseke, da bi se računski proticaj bezbedno
evakuisao sa najmanjim mogućim dimenzijama preliva. '

Kod šahtnog preliva teorijski su moguća tri kontrolna preseka (koji određuju vezu proticaja, 2, i nivoa
vode u akumulaciji, 2=2SU, sl. 8.84):
I) Prelivna ivica levkastog preliva, gde se javlјa slobodno prelivanje, kao na pravolinijskom prelivu
Kriger - Oficerova.
II) Presek deflektora, gde se mlaz sužava i odvaja od konture skretačem - deflektorom. Pri računskom
proticaju (i proticajima koji su bliski računskom), ovde se uspostavlјa granica između tečenja pod pritiskom, koje
vlada iznad deflektora (u vertikalnom šahtu, ili bar u njegovom najnižem delu), i tečenje sa slobodnom površinom
duž “kolena“ i tunela.
III) Ukoliko se izostavi (ili zapuši) aerator ispod deflektora, u celom tunelu nastaje tečenje pod pritiskom
i izlazni presek tunela (presek III na sl. 8.84) postaje kontrolni presek.

284
 Kod većih padova (denivelacija), tečenje pod pritiskom u tunelu je hidraulički neprihvatlјivo, zbog velikog
potpritiska koji se javlјa na unutrašnjoj (konveksnoj) strani vertikalne krivine usled centrifugalnog ubrzanja. Ako je,
na primer (sl. 8.85), srednja brzina u krivini U=25 t/b (što odgovara padu od=35č-40t) i ako je odnos poluprečnika
krivine i prečnika tunela K/sJ0=3, između unutrašne i spolјašnje strane krivine nastaje razlika
Ar a0g2 ■
pritiska od = —— = 21.34t. Osim što stvara uslove za kavitaciJu, vakuum uvlači vazduh
G 8K
sa površine akumulacije stvarajući vazdušne “džepove” koji se periodično pronose kroz tunel, oduzimajući deo
preseka za tečenje vode, čime se znatno smanjuje propusna sposobnost objekta. Periodičnost stvaranja i kretanja
vazdušnih džepova izaziva izrazito nestabilno tečenje, koje može dovesti do opasnih vibracija u tunelu i
umirujućem bazenu. Jasno je da se ovakvi uslovi tečenja ne smeju dopustiti, pa se u tunelu (iza vertikalne krivine)
ne dozvolјava tečenje pod pritiskom (sem za objekte sa malim padovima i proticajima, UŠ.9.2). Tako izpazni
presek otpada kao mogući kontropni presek.
Sl., 8.85 Razlika pritisaka u preseku vertikalne krivine

***

285
 Važno pitanje koje se nameće pri hidrauličkom dimenzionisanju šahtnog preliva je usklađivanje
kapaciteta (propusne moći) kontrolnih preseka: 1)kapaciteta levkastog preliva (prelivnog levka) i 2) kapaciteta
suženja -deflektora u šahtu. U dalјem tekstu će se pod kapacitetom podrazumevati proticaj koji se ostvari na
kontrolnom preseku pri merodavnom nivou (merodavnoj koti), u ovom slučaju, pri maksimalnom nivou u
akumulaciji,

Sa krive proticaja na sl. 8.84 zaklјučilo bi se da kapacitet preliva, (2/, i kapacitet šahta (u preseku
deflektora), 2//> treba da budu približno jednaki pri koti maksimalnog uspora, 2mi, odnosno pri računskom
(maksimalnom) proticaju evakuacionog organa (9/g = OMAH- Treba uočiti da proticaj prelivanja (sl. 8.84) raste sa

3.

nivoom vode u akumulaciji sa

isticanja u preseku deflektora raste znatno blaže - sa kvadratnim korenom proticaja (b/7 =Sd11AšrLJ2§NJg =

SdcAOER^2§{2vu -20ERU ). Zato bi se dobila nepotrebno visoka kota

maksimalnog uspora, 2Š, odnosno nepotrebno visoka brana, ako bi kapacitet preliva bio veći od kapaciteta šahta
(b/(2^) > 2//(2m/) = & kao na sl- 8.86a). Šta više, povolјno je da kapacitet šahta bude negšpo veći od kapaciteta preliva
(sl. 8.86ć), čime se povećava sigurnost objekta, jer bi, u slučaju nailaska proticaja većeg od računskog, nivo u
akumulaciji samo neznatno porastao. Uz to, prelazak sa slobodnog prelivanja na tečenje pod pritiskom praćen je
snažnim pulzacionim promenama brzina i pritisaka u grotlu prelivnog levka (tzv. prelazni režim), usled čega nastaju
veoma neprijatna dinamička opterećenja konstrukcije, što je dodatni razlog da se kapacitet šahta učini komotnijim i
“kontrola“ pomeri ka prelivnoj ivici, dalјe od prelaznog režima. Ovo je primer ispravnog usklađivanja dva
kontrolna preseka.

2 2

II Истицање нспод II Истицање испод дефлектора

дефлектора 0„(2) 0,,(2.)

О
0k=0«lh=0„(2m!:>)<0,(2m,<163) 0к=0млх=0,(2м„(',))<0„(2м„(',))

63 Капацитет прелива већи од капацитета шахта

286
ć) Kapacitet šahta veći od kapaciteta preliva
Sl. 8.86 Usklađenost kapaciteta šahta i prelivnog levka

287
 Treba napomenuti \da se šahtni preliv može i drugačije rešiti-koncipirati
(Кћа^зипа 2005, №зуак 1995 и zavisno od visine brane, proticaja, topografskih uslova
наклоњености пројектанта. U1P.8.1 Prelivni levak i prilazna
deonica
Prelivnu ivicu čini spolјašnji obod prelivnog levka, pa je kapacitet preliva srazmeran prečniku levka, I)
(HR=l:0). Veći prečnik, D omogućava nižu kotu maksimalnog uspora u akumulaciji, a time i nižu i jeftiniju branu.
S druge strane, sa povećanjem prečnika levka povećava se koštanje preliva, kao i teškoće u izvođenju, pa prečnici
obično ne prelaze .0=40-50 t.
Slično kao kod pravolinijskog preliva praktičnog profila (preliva Kriger - Oficerova), konturu prelivne

ivice levkastog preliva čini donja ivica mlaza cipindričnog oštroivičnog preliva (sl. 8.88).
Kod trodimenzionalnog levkastog mlaza cilindričnog oštroivičnog preliva strujnice se međusobno
“pritiskaju”, usled zakrivlјenosti prelivne ivice, potiskujući mlaz naniže i unazad, u odnosu na dvodimenzionalni
mlaz pravolinijskog preliva (sl. 8.87ć i 8.88). Zakrivlјenost prelivne ivice opisuje se odnosom deblјine mlaza pri
računskom (projektovanom) proticaju, N&, i prečnika preliva, I). Sa povećanjem zakrivlјenosti raste i odstupanje
“trodimenzionalnog” kružnog mlaza od mlaza pravolinijskog preliva (sl. 8.88).
Sl. 8.88 Odstupanja kružnog mlaza od mlaza pravolinijskog preliva

288
 Zbog zbijenosti strujnica, povećava se pritisak u mlazu, usled čega opada koeficijent prelivanja, SR (tabela
8.8). Oblik prelivnog mlaza levkastog preliva za širok opseg odnosa Nc!V i R/V (sl. 8.87), kao i odgovarajuće
vrednosti koeficijenta predivanja SR{NR1V, R/V) detalјno su prikazani u 1J8VK. (1987). Ne preporučuje se da
odnos Nk /O bude veći od 0.25, jer tada počinje potapanje preliva. Potapanje dodatno smanjuje koeficijent
prelivanja, pa se dobija još veća deblјina prelivnog mlaza i viša kota nivoa u akumulaciji. Uz to, kod kružnog preliva
(nasuprot pravolinijskom prelivu), pri proticaju manjem od računskog može doći do pojave potpritiska u mlazu, jer
se smanjivanjem deblјine mlaza smanjuje zakrivlјenost, pa strujnice postaju manje zbijene i manje potiskuju mlaz
nego za slučaj računskog proticaja (uporediti sl. 8.13 i sl. 8.88).
Proticaj preko preliva se računa prema uobičajenoj jednačini prelivanja:

(8.128): <2 = 1RSRJ2%N'!\

gde su: 1R=Rk = dužina prelivne ivice, mereno po spolјnom obodu levka,
a SR= koeficijent prelivanja. Vrednosti koeficijenta prelivanja pri računskom proticaju (odnosno, pri računskoj
visini prelivnog mlaza N=NK), SR= SR0, u zavisnosti od odnosa NRŠ, a za odnos R/P =0.5 date su u tabeli 8.8, prema
ŠVK. 1987. Uočava se da koeficijent SR raste ako opada vrednost odnosa Nr/V, jer opada zakrivlјenost prelivne
ivice.

nk/o 0.1 0.2 0.3

SR o 0.485 0.455 0.395

Tab. 8.8 Zavisnost koeficijenta prelivanja od odnosaP^/D zaR/1) = 0.5

Uticaj odnosa deblјine mlaza i računske deblјine mlaza, N/Nr, na vrednost koeficijenta prelivanja, SR/St
=/(II/Nk), kao i uticaj odnosa R/D takođe su opisani u ŠVK. 1987.
Sve navedeno važi samo u slučaju da je strujanje ka prelivu “idealno”, tako da strujnice neometano i pod
pravim uglom dospevaju na prelivnu ivicu (sl. 8.87ć). S obzirom na položaj tunela, kao i na seizmičku osetlјivost
nadzemnog dela konstrukcije, levak preliva se najčešće postavlјa - useca u padini doline. Tu se idealno strujanje ne
može ostvariti zbog nesimetričnih, nepravilnih i “stešnjenih“ topografskih uslova, ali se ispravnim oblikovanjem
prilazne deonice (prilaznog “kanala” između levka preliva i padine rečne doline), voda može usmeriti u želјenom
pravcu (sl. 8.89 i 8.90).
Ako se prilazna deonica izostavi, nastaće vrtlog po obodu preliva (kao na odlivku kade), koji će trošiti
energiju na kružno kretanje umesto na radijalno strujanje ka šahtu, što će smanjiti kapacitet preliva i podići nivo u
akumulaciji. Pored prilazne deonice, često se kao dodatni “lek” postavlјaju i stubovi usmerivači na prelivu (obično
je dovolјno 4 = 8

289
stubova, sl. 8.89a), a ponekad se obodni vrtlog “preseca” razdeltš zidom, koji povezuje preliv sa padinom doline
(sl. 8.896).

Sl. 8.89 Mere za sprečavanje obodnog strujanja

Postoji više uputstava - “recepata” za oblikovanje prilazne deonice (Sliskij 1979). Obično je visina
usecanja R=2NK (sl. 8.90a). Kao što je objašnjeno kod preliva sa pravolinijskom ivicom, usecanje dublјe od 2 Nk
nije hidraulički “dobitak”, a znatno poskuplјuje konstrukciju levka, kao i osetlјivost na seizmičke uticaje. Oblik
prilazne deonice u osnovi je najčešće parabola (sl. 8.906):

4
(8.129): ^ = *(/-h)/, u = 1 75 / = 60,

ili kružna krivina poluprečnika K = 229 (sl. 8.87s).

Sl. 8.90 Dimenzije prilazne deonice

Ma koliko dobro bila oblikovana prilazna deonica, uvek ostaje izvesna nesimetričnost strujanja, pa je i
efikasnost prelivanja, odnosno koeficijent prelivanja, manji nego za idealan slučaj, kod koga bi obala bila dovolјno
daleko da ne ometa prelivanje. Vrednosti koeficijenta prelivanja u tab. 8.8 date su za slučaj “neometanog”
prelivanja, a iskustvo pokazuje da ove vrednosti treba umanjiti za 3-g5%, kako bi se obračunao uticaj (dobro
projektovane) prilazne deonice:

(8.130): SRSTKLIUO = 0.95 = 0.97 SR^EOMETA^O-

290
 Naravno, ako su na prelivu predviđeni stubovi usmerivači ili razdelni zid, dužina prelivne ivice mora se
smanjiti za širinu stubova (zida) i za kontrakciju koju ovi prouzrokuju (videti UŠ.4.4).
Treba pomenuti da se šahtni prelivi ponekad rade sa prelivnom ivicom koja nije kružnog oblika
(čunasti-“lavirint“ šahtni preliv, polukružni šahtni preliv i sl.), a postoje i rešenja šahtnog preliva sa ustavama
(Kća1:bipa 2005, Sliskij 1979).

U1P.8.2 Vertikalni šaht, deflektor i aeracija

Kapacitet šahta određuje se preko kontrolnog preseka isticanja, na mestu suženja sa
deflektorom-skretačem mlaza (sl. 8.83, 8.84 i 8.86). Kao što je prethodno objašnjeno, pogodno je da kstacitet šahta
bude nešto veći od kapaciteta preliva (sl. 8.86ć), kako bi se raspolagalo rezervom u slučaju nailaska proticaja
većeg od računskog (na pr., ako je poplavni talas potcenjen).
Proticaj u preseku deflektora (odnosno, kriva proticaja na deflektoru), određuje se preko jednačine
isticanja sa eksperimentalno procenjenim koeficijentom proticaja (jed. 8.133-134). U dalјem tekstu će se presek
ispred preliva (zamišlјeni cilindrični presek oko prelivne ivice), označiti kao presek “I”, a presek na mestu isticanja
(presek deflektora) kao presek “II” (sl. 8.91). Energetska jednačina za deonicu između preseka ispred preliva i
preseka deflektora glasi:

Sl. 8.91 Presek deflektora i vertikalno koleno (krivina)

(8.131): 21=2I+LJ!- + ?L. + AE1_11.

G
Važno je zapaziti da pritisak rn nije atmosferski po celom obodu mlaza, zbog vertikalne krivine ispod
deflektora, koja pritiska mlaz i ne dozvolјava slobodno isticanje 64

64
Притисак би постао једнак атмосферском само ако би се уклонили кривина и дефлектор, па би вода
неометано истицала у атмосферу.

291
(sl. 8.91). Pritisak u mlazu raste sa zakrivlјenošću Džo!K), a raspored pritisaka u preseku deflektora očigledno nije
hidrostatički, pa strogo uzevši, nije ispunjen uslov za primenu energetske jednačine između dva preseka (Hajdin
2002).
Ako se izgublјena energija obračuna koristeći brzinsku visinu u preseku deflektora (AEJ_C = % Uc!2§),
može se napisati (sl. 8.91 i 8.84):

V 1+^+ Р„

7-7 = I =-D- A/ p i ~ УГ,

2^
Koeficijent proticaja, Se, iz jednačine isticanja 8.133, određuje se pomoću eksperimentalne zavisnosti
Р„ р
па се увођењем “коефицијента притиска”, Ср у2
Г
^РК , добија брзина Уц\
11 \^о Ј
Р

(8.132): Уа =СууЈ2§Н„ , где је: 1

г
к.л
С,„ = с;
\^0Ј ^Ј1 + ^ + Срк

Протицај истицања на дефлектору је:

(8.133): (2 = Ац Уц = СА АВЕР СУ ^2§НЏ = Сд АОЕЕЛЈ2§Н)Ј, где је:

(8.133а): С=СС
с. сг
■>Ј1 + % +
СР
(Hajdin 1979):
(8.134) : So= 0.92-0.2 A0/K.
Zakrivlјenost vertikalne krivine, KŠ0 (sl. 8.91), trebalo bi da bude najmanje 2.5, a nikako se ne
preporučuje da K bude manje od 2 s/0, jer bi to moglo da izazove nestabilno tečenje pri skretanju mlaza u krivini. S
druge strane, sa prevelikim poluprečnikom, smanjuje se pad isticanja na deflektoru (deflektor se pomera naviše), pa
je zakrivlјenost K Š0 retko kad veća od3.5 (3.5>K/Ao>2.5).
Odgovarajući položaj, oblik i veličina deflektora treba da obezbede da se mlaz kontrolisano odvoji
(“odlepi“) od zida na izabranom mestu, bez periodičnog pomeranja i vibracija. Najzgodnije mesto je početak
vertikalne krivine, pre nego što dođe do ranije opisane preraspodele pritisaka po preseku, sa pojavom vakuuma i
pulzacija, koji mogu da destabilizuju mlaz. Uprkos tome, u praksi se mogu naći i drugačija rešenja, kod kojih se
suženje i aerator postavlјaju na nizvodnom kraju krivine (Sliskij 1979).

292
 Eksperimenti su pokazali da odnos proticajnog (“živog”) preseka na mestu deflektora, Ac, i preseka ispred
(iznad) deflektora, A0, treba da bude A///Ao<0.85, a kosina deflektora (sl. 8.91 i 8.92) u nagibu 5:1 (1 horizontalno,
prema 5 vertikalno).
Da bi se nizvodno od deflektora (u krivini i u tunelu)'' omogućilo tečenje sa slobodnom površinom,
potrebno je, kroz aeracionu cev, nadoknaditi vazduh koji zahvata i odvodi turbulencija sa površine nizvodnog toka
(sl. 8.92). Proticaj vazduha, , potreban da obezbedi tečenje sa slobodnom površinom, može se proceniti kao:
(8.135) : Pl = KAa,
gde je: KA koeficijent ovazdušenja, koji zavisi od intenziteta turbulencije mlaza, odnosno od silovitosti toka, i dobija
se eksperimentalno. 1JZA Sogrz o!" Epgcpeegz (1977) predlaže sledeću zavisnost:
t/2
(8.136) : KA = 0.03 - I)106, gde je Rk = Frudov broj = —K-.

Da bi se odredio prečnik aeracione cevi, s/A, (sl. 8.91 i 8.92), potrebno je proceniti i brzinu vazduha u cevi,
UA. Obično se, kao i za aeratore brzotoka, dozvolјava brzina vazduha do 50t/z. Veće brzine se izbegavaju, zbog
neprijatnog zvuka i opasnosti od vibracija.
Za usvojeni prečnik cevi, korisno je proveriti i vrednost pritiska koji će se ostvariti na izlazu cevi - u
preseku “A” ispod deflektora. Pritisak vazduha u preseku “A”, može se proceniti preko energetske jednačine za
“nestišlјiv” fluid (vazduh) između preseka
“I” i <sA„ (sd 8 92).
gde su: 1A = dužina aeracione cevi, uA = zapreminska težina vazduha = §rA (može se pretpostaviti da je rA =
1.2k§/t3), a ^ = lokalni gubitak.

2,=2,+^ + ^- + а п
(8.137): Гл 2* +- 2^
л У

Sl. 8.92 Aeracija deflektora

293
 Iz jednačine 8.137 dobija se pritisak vazduha po jedinici težine vode,^/u(gde je u= specifična težina
vode):

(8.138);

Ako se preko jednačine 8.138 dobije daje vrednost pritiska rA!umanja od -0.5-g-1.0t vodenog stuba,
prečnik aeracione cevi, s/l, bi trebalo povećati.

Dimenzionisanje puečnika šahta nznad deflektora

Oblik i dimenzije šahta iznad deflektora (kriva ć-ć na sl.8.93), treba da omoguće tečenje bez vakuuma
(koji može da izazove kavitaciju, uvlačenje vazduha i smanjenje kapaciteta preliva) i bez lokalnih gubitaka
energije. Ovo zahteva postepeno širenje šahta, od deflektora prema prelivnom levku, jer bi za konstantan presek
šahta,
pritisak
opadao 1-2 *

idući
naviše, što se uočava iz energetske jednačine između preseka “1” i “2” na slici 8.93:

(8.139):

Ako je s1\ =s/2, onda je i U, = U2 pa je, uz zanemarivanje gubitaka energije (zbog male dužine deonice):
što znači da će za dovolјno veliku denivelaciju, D2, pritisak rh postati negativan, tj. nastaće vakuum u preseku “1”

(8.140): РУ = ЕЈ, (2, - 2,) = — - Д2 ,

УУ У

Сл. 8.93 Димензионисање вертикалног шахта изнад дефлектора

(tim pre što je i pritisak r2 mali, jer se presek “2” nalazi blizu preseka isticanja “II” gde je pritisak blizak nuli).

294
 S druge strane, nije dobro ni previše širiti šaht, jer se time nepotrebno povećava konstrukcija, kao i sila
uzgona na preliv. Optimalna kontura šahta, bez potpritisaka, postiže se iz uslova da je po celoj konturi šahta u
jednačini 8.139 pritisak jednak nuli.
Najniži deo šahta, počevši od donje ivice deflektora (presek “II” na sl. 8.93), pa do kraja kosine deflektora
(presek “2”), uvek je cilindričan iz konstruktivnih r¸1azloga, što znači da je prečnik <72 = <7//- Površina (odnosno
prečnik) u preseku “1”, ili na ma kome višem nivou duž linije ć-ć (sl. 8.93), računa se kao:

(8.141): 4 = - ^ - , odnosno, <U, = Š-— ,

U\ AV p

где се брзина У\ добија из енергетске једначине (8.139), уз услов да јер 1=0:

2
(8.142): ^=,2 * 7 + Е ^ + K + ДЕ,_, — 2 ^ ■■^2§{Е2 + ^ Е ^ г - 2 х ) ,
7
vodeći računa da gubitak DE\-2 zavisi i od brzine U\.

Da bi se obezbedio kontinualan i gladak prelaz, između konture šahta ć-ć i konture prelivnog levka a - a,
postavlјa se prelaznica s - s, koja dodiruje obe krive (sl.8.93, a za detalјe videti Savić e! a1. 2007).

U1P.8.3 Vertikalna Krivina i Tunel

Po izlasku iz preseka deflektora (presek II na sl. 8.94), voda kroz vertikalnu krivinu (koleno) ulazi u
približno horizontalni tunel, odakle nastavlјa tečenje sa slobodnom površinom do izlaska iz tunela u preseku III.
Sl. 8.94 Tečenje u kolenu i tunelu preliva

Da bi se omogućilo da tečenje u tunelu bude sa slobodnom površinom i stabilno (bez pulzacija ulsed
delimičnog ili povremenog prelaska u režim pod pritiskom), potrebno je duž celog tunela, zaklјučno sa izlaznim
presekom “1P”, obezbediti dovolјno veliku površinu proticajnog preseka za “nabubrelu” mešavinu vode i vazduha.
Takođe se mora ostaviti prostor (pri vrhu kalote tunela), kroz koji se nadoknađuje vazduh koji je površinska
turbulencija duž
294
tunela uvukla u tok vode. (Tunel je obično previše dugačak da bi uvučeni vazduh mogao da se nadoknadi samo
preko deflektorskog aeratora sa uzvodnog kraja). Iskustvo sa postojećih objekata (ŠVK. 1987) nalaže da se na
izlaznom preseku (gde je dubina najveća, s obzirom na blag podužni nagib tunela), a pri računskom proticaju, mora
ostaviti makar 20 = 25 % praznog prostora (zazora, “bgeećoagb-a”) u odnosu na prostor ispunjen vodom. Drugim
rečima, ispunjenost preseka III vodom, ne sme biti veća od 75 -g80 %, odnosno:
(8.143) : AJP/A0 < 0.80,
gde je: Aš = proticajni (živi) presek, a A0 = presek svetlog otvora tunela.
Obično je iz konstruktivnih razloga prečnik cilindričnog dela šahta jednak prečniku tunela.
***
Puouačun linije nivoa u tunelu
Pri proračunu linije nivoa prvo se računa granični uslov - dubina, ćs, u preseku suženja “S” na kraju
vertikalne krivine (odnosno na početku tunela, sl. 8.94).
Suženi presek “S” može se “povezati” sa presekom deflektora (presek II) energetskom jednačinom, pa se
uz obračun gubitka na krivini, iterativno dobija tražena dubina ćs. Teškoću predstavlјa procena gubitka na krivini, a
takođe nije sasvim jasno ni sa kojim pritiskom treba računati u preseku deflektora (mada se ovaj može proceniti na
osnovu jednačina 8.133a i 8.134, odakle se dobija koeficijent pritiska SR).
Jednostavniji (a ništa manje pouzdan) način je da se ukupni gubici energije od preseka “I” (od nivoa
gornje vode, 20R = 2/, sl. 8.84), do preseka suženja, “S”, objedine u koeficijent brzine Su, pa se na osnovu energetske
jednačine (iterativno) računa brzina:
(8.144) : Gs = Su^2e(2vg-2OJS-ćs) ,

a iz jednačine kontinuiteta se dobija dubina/gs(kao:/gs = /s‘((9/ Ks)). Koeficijent brzine, Sg,

kreće se u opsegu vrednosti između 0.85 i 0.90 (Su= 0.85 = 0.90). Iterativni postupak je sličan postupku za proračun
linije nivoa, koji je opisan u nastavku.
***

Linija nivoa u tunelu računa se primenom energetske jednačine i jednačine održanja mase (jednačine
kontinuiteta) na tečenje sa slobodnom površinom na deonici između dva preseka u kružnoj cevi (sl. 8.95).
Energetska jednačina glasi:

V2 V2
(8.145): = 2d J +/? ] + — =
2 d - > + /? ^ + ~~~ + ,
2§ •' ‘ 2§

295
 g<1 2 p1 2
Ах
где се губитак на трење апроксимира као: АЕх_г 0, p v «
.1 '
V A{K{ A2K2 ;

Једначина 8.145 може се решити по2 брзини У2 као : Г2

А х (9 ^2
(8.146): 2§ С х - ћ 2
2
4*1 Ј
где је константа С, = Е Х - 2 В 2 - — ............... — д Па се дубина, ћ 2 , добија преко једначине
2
4*1
континуитета, као инверзна функција површине пресека Л 2 :

в
(8.147): Л2(ћ2) 1г2=1г2\А2).
: V,

Sistem jednačina 8.146 i 8.147 rešava se postepenim približavanjem (iterativno). Kao početna
pretpostavka (prva iteracija) uzima se tA2=Ap tK2=K\, i {1)
ć2 = ć\, pa se sa ovim vrednostima rešava jednačina
(])
8.146 za brzinu U2.
Funkcije površine preseka i hidrauličkog radijusa, A = A ( ć ) i K = K ( ć ) (sl. 8.95), mogu se izraziti
tabelarno ili grafički, što ubrzava proračun. Najbolјe je definisati bezdimenzionalne zavisnosti tipa A /A0 =/A
(ć/s/0), i K/s/0 =/ (ć /s/0), gde je A0 = površina punog preseka tunela (A0 = s!02 k /4 ).

а= со5’'(1--|-)
А=г2(а-^)
К= А( а - Н2 |а)
В=2г 5Ш а

Sl. 8.95 Hiraulička šema uz energetsku jednačinu za tečenje sa slobodnom površinom u

tunelu
Postupak dgšenzionisanja šahta i tunela
Pri dimenzionisanju šahta i tunela obično se primenjuje sledeći postupak:

1) Prvo se proceni prečnik tunela. Brzina na izlazu se aproksimira sa: Uš =0 .8 0 č - 0 .8 5 ,

65 66

1
Имплицитна једначина 8.145 се решава по брзини, јер је режим течења буран, па је утицај кинетичке
енергије (тј. брзине) доминантан (видети дискусију уз једначине 8.4 и 8.33).
66
gde je Np, = ukupni (bruto) pad od kote gornje vode do osovine tunela u preseku III (sl. 8.84), prema čemu se računa
prva aproksimacija (iteracija) za površinu tunela, a>
A0, uzimajući u obzir da tunel na izlazu treba da bude 80%
ispunjen pri računskom proticaju:

2) Za ovako procenjen prečnik tunela, računa se poluprečnik vertikalne krivine (|)7? = (2.5 4-3.5)(1)</0 (sl.
8.91), na osnovu čega se određuje kota preseka deflektora a)2p (sl. 8.84, 8.91).

3) Sa usvojenom kotom deflektora, a)2p, sračuna se neto površina preseka deflektora, AOER, IZ jednačine
“deflektora” 8.133, a iz uslova da je AOER1A0= 0.804-0.85, dobija se bruto površina šahta, (2)A0, koja bi trebalo da
bude jednaka procenjenoj površini tunela a)A0 (sračunatoj u tački 1). Ako se površine a)A0 i <2>
A0 razlikuju, treba
ponoviti postupak počevši od tačke 2.
4) Kada se posle nekoliko iteracija dobije ista vrednost za prečnike šahta i tunela, A0, treba proveriti
pretpostavku o zapunjenosti izlaznog preseka (treba utvrditi da li je na izlazu obezbeđeno 20 = 25 % površine
preseka za dovod vazduha i za bubrenje mlaza). Zato je potrebno sračunati liniju nivoa vode u tunelu između preseka
deflektora i izlaznog preseka 1P. Ako proračun pokaže da je ispunjenost izlaznog preseka veća od dozvolјenih 80%,
prečnik tunela (odnosno šahta) se povećava, a postupak se ponavlјa počevši od tačke 2.
5) Na kraju se dimenzioniše šaht, koristeći jednačine 8.141 i 8.142.

Neophodno je da obloga tunela bude glatka - bez neravnina i pukotina koje mogu da izazovu kavitaciju.
Ako se tunel preliva za vreme građenja koristi kao optočni tunel, treba predvideti mogućnost da obloga bude
oštećena usled pronosa nanosa i leda i obavezno utvrditi stanje obloge i uraditi potrebne opravke u fazi posle
zatvaranja optočnog tunela.
Ako brzine u tunelu preliva premašuju 30-^35 š/z, potrebno je, kao kod brzotoka, obezbediti odgovarajuću
aeraciju pri dnu i zidovima, radi otklanjanja opasnosti od kavitacione erozije (Erčić 2005 i Erčić 1997).
Nagib dna tunela ne utiče bitno na rad šahtnog preliva, pa se obično usvaja prema potrebama građenja, kao
i prema uslovima rada optočnog tunela, kod koga je najčešće poželјno mirno tečenje (videti deo H.1). Uobičajen
nagib dna tunela je od 0.1% 4-1%, što omogućava i gravitaciono oceđivanje vode po prolasku poplavnog talasa.
Trasa tunela u osnovi treba da bude pravolinijska, da bi se izbegli kosi strmi (stojeći) talasi u krivini, sa
pratećim posledicama.
Deblјina obloge tunela, e, zavisi od karakteristika stenske mase i prečnika tunela s!0. Kao orijentaciona
vrednost, u preliminarnim fazama projektovanja može se uzeti e = OAb0.

297
 Ponekad se u tunel šahtnog preliva izliva i cev (tunel) temelјnog ispusta, pa se postiže još ekonomičnije
rešenje - isti tunel koriste optočni tunel, šahtni preliv i temelјni ispust (primer je tunel preliva brane HE Sjenica).
Na kraju tunela, pre ulaza u umirujući bazen (ili ski odskok), voda se iz kružnog preseka tunela uvodi u
korito pravougaonog preseka. Ovaj prelaz je najčešće postepen, zbog silovitosti toka i ostvaruje se u okviru prelazne

deonnce obično sa horizontalnim dnom, dužine 1<r=2+2.5 s1o (sl. 8.96 i 8.97).

Sl. 8.96 Prelaz sa kružnog na kvadratni presek na izlazu tunela

Zbog male širine izlaznog preseka (6 = s/0), često je potrebno raširiti mlaz pre upuštanja u umirujući
bazen.
U umirujućem bazenu mlaz se može dalјe širiti, zavisno od toga da li je bazen prizmatičan, ili se širi kao na
sl. 8.97 (širenjem bazena se postiže veća stabilnost skoka, videti UŠ.4). Stepen širenja korita mora biti ograničen da
se ne bi javili poremećaji toka i da bi se mlaz zaista proširio (da bi zauzeo širinu koja mu je namenjena). Kako je
ranije navedeno (Ztćć 1995), stepen širenja treba da bude:

Č L1
(8.148): %a= , gde je Rko=^~ , (sp. 8.97).
4.5+ 2^,, §K

Сл. 8.97 Умирујући базен шахтног прелива

298
 I

Iz jednačine 8.148 dobija se dužina vertikalne prelaznice prema uslovu

постепености ширења, као 7. '1
д-д о
В 2 (§а

S druge strane, vertikalna prelaznica ne sme biti kraća od dometa mlaza, da ne bi došlo do vakuuma, sa
uslovima za pojavu kavitacije i periodičnog odleplјivanja mlaza, uz nestabilno tečenje u bazenu. Domet mlaza se
aproksimira parabolom horizontalnog hica, odnosno “olakšanom” parabolom (kod koje je gravitaciono ubrzanje, §,

2С У =
3 * 2
х
(8.149) : — Г0 I

па је дужина вертикалне прелазнице према услову безвакуумног течења:

(8.150) : ЗА2
кр = У*.
§
“umanjeno“ na 1/2 + 2/3§, videti UŠ.6.2). Ako se računa sa gravitacionim ubrzanjem od 2/3§, dobija se (sl. 8.98):
Za konačnu dužinu vertikalne prelaznice D, usvaja se veća vrednost između dužina
1R-
Dimenzije umirujućeg bazena dobijaju se ekonomskim vrednovanjem i poređenjem rešenja različitih
širina i kota dna. (Kao gruba orijentaciona vrednost, može se uzeti V2 = 1.8d/(2). Postupak dimenzionisanja
umirujućeg bazena (slapišta) objašnjen je u delu UŠ.4.7.

Sl. 8.98 Vertikalna prelaznica u vidu putanje kosog hica

Kod neprizmatičnih bazena klasična jednačina skoka 8.56 je izmenjena, tako da se obračunava i sila od
konture koja nastaje usled neprizmatičnosti korita. Prema iskustvu sa objekata i modela, kod neprizmatičnog bazena
sa napred preporučenim opsegom širenja, spregnuta dubina je manja za oko 10 % u odnosu na prizmatični bazen
(8gš1ć 1995):
ћ (лА + ^, -1)= 0-45 к (л/1 + 8^, - •
(8.151): к =0.9—
Korisno razmatranje strujanja u neprizmatičnim bazenima daje Kća1zipa (2005).

299
 U1P.9 OSTALI TIPOVI EVAKUACIONIH ORGANA
U dosadašnjem izlaganju prikazani su najčešće korišćeni tipovi evakuacionih organa kod visokih brana. U
nastavku poglavlјa VIII će se pomenuti još nekoliko rešenja, koja nalaze primenu u savremenoj hidrotehničkoj
praksi.

UTP.9.1 Modifikovani bočni preliv (kutijasti preliv)

Ovo je preliv koji se primenjuje kod malih objekata (računski proticaj do Z0t3/b), i predstavlјa
pojednostavlјenu verziju bočnog preliva (btćć 1995). Sastoji se iz prelivne “kutije”, čije tri strane predstavlјaju
oštroivične prelivne ivice, a četvrta se nastavlјa brzotokom (sl. 8.99).

Koeficijent prelivanja je S/> = 0.37č-0.44 (prosečno 0.42), a zavisi od odnosa Nr/JU i T/JT, kao i od širine
prilaznog kanala. Da bi se izbegao uticaj potapanja prelivnog mlaza vodom iz “kutije”, potrebno je da visina kutije
bude najmanje (btćć 1995):
(8.152) : P > 0.701 (b/1K)2/3- 0.75 Nk .
Takođe treba obezbediti da odnos deblјine mlaza pri računskom proticaju i širine kutije bude:
(8.153) : 0.1 < Nk/IV< 0.6 .

U1P.9.2 Uprošćeni šahtni preliv za male proticaje

I ovaj tip preliva omogućava evakuaciju manjih proticaja (do 30 t 3/z), pri padovima do ~ 10t. Umesto
komplikovanog levka i šahta, ovde se koristi cilidrični vertikalni šaht sa hidraulički oblikovanom prelivnom ivicom
(sl. 8.100). Takođe, zbog malih padova, odnosno malih brzina strujanja, dozvolјava se tečenje pod pritiskom u
horizontalnoj cevi (provodniku).

300
 Sl.8.100 Uprošćeni šahtni preliv (bgš!ć, 1995)

Detalјan opis prethodna dva preliva, sa hidrauličkim i osnovnim konstruktivnim parametrima, može se
naći u literaturi (Kća(zipa 2005, btćć 1995).

U1P.9.3 Sifonski preliv

Sifonski preliv (sl. 8.101) sastoji se iz prelivnog dela (prelivne ivice) i zatvorenog provodnika koji vodu
pod pritiskom odvodi do izlaznog dela (UJzsćeg i Na§eg, 1998). Primenjuje se kada je sa malom visinom prelivnog
mlaza potrebno evakuisati veliki proticaj67, što se postiže premegitanjem kontrolnog preseka sa prelivnog dela na
provodnik, tako da se koristi celokupni pad između nivoa u akumulaciji, 2au, i izlaznog preseka sifonskog
provodnika, 2/ (sl. 8.101).

Pri sasvim niskom nivou vode ispred preliva, dok je aeraciona cev još uvek nepotoplјena, duž celog
evakuatora vlada tečenje sa slobodnom površinom. Tečenje pod pritiskom nastaje kada se spreči dovod vazduha u
provodnik. Sa uzvodne strane dovod vazduha se prekida kada nivo u akumulaciji potopi poklopac provodnika i ulaz
aeratorske cevi, a sa nizvodne strane kada proticaj dostigne vrednost pri kojoj mlaz zatvara izlazni presek (presek
“I”). Turbulencija mlaza zahvata i odnosi vazduh zaroblјen ispod poklopca, pa u provodniku ubrzo nastaje strujanje
pod pritiskom sa kontrolnim presekom na mestu isticanja (presek deflektora “I”). Deflektor za skretanje mlaza

67
Сифонски прелив се може користити као сигурносни прелив код каналских довода (1Ј8ВИ 1978).

301
omogućava efikasnije zatvaranje dovoda vazduha sa nizvodne strane. Kada nivo u akumulaciji opadne i oslobodi
dovod vazduha u aerator, prekida se kontinualni mlaz u provodniku, pa tečenje pod pritiskom ponovo ustupa mesto
slobodnom prelivanju sa kontrolnim presekom na kruni “R” (sl. 8.101).
Potrebno je onemogućiti da pritisak u provodniku padne ispod pritiska zasićene vodene pare, da ne bi došlo
do kavitacione erozije. Po pravilu, najosetlјivije mesto je kruna preliva, s obzirom na visinski položaj, kao i na
činjenicu da se brzine lokalno povećavaju na unutrašnjoj (konveksnoj) strani vertikalne krivine (Sćabššk i MogGeI
1996).
Pored opasnosti od kavitacione erozije, sifonski preliv je veoma osetlјiv na ploveće predmete i led. Takođe,
kod većine objekata nije poželјan (dopustiv) pulzativan rad sifona, što se donekle može ispraviti odgovarajućim
dimenzionisanjem i oblikovanjem (takozvani sifon sa “belom vodom”, UJzsćeg i Na§eg 1998, Sćasćujsk i MogGekg
1996). Detalјan opis sifonskih preliva može se naći u literaturi (KćaSziša 2005,1JZVK 1978).

U1P.9.4 Pomoćni preliv (emergencioni preliv, zečiji nasip)

Pomoćni preliv (emergencioni preliv, zečiji nasip, “Gi5e-r1i§”) je nasip, čija je visina odabrana tako da
bude preliven i srušen kada nivo u akumulaciji pređe kritičnu kotu (2MOHSR na sl
- 8.102). Na ovaj način se štede
značajna sredstva za glavni (servisni) preliv, koji se dimenzioniše na proticaj manje verovatnoće pojave, dok je za
evakuaciju talasa RMR ili 10 000 - godišnje velike vode na raspolaganju i pomoćni preliv.

Pomoćni preliv se postavlјa po obodu akumulacije, -po mogućstvu što dalјe od tela (nasipa) brane, kako
erozija ne bi ugrozila glavni objekat (ASEK. 1987). Treba voditi računa da poplavni talas usled rušenja nasipa
(pomoćnog preliva) ne izazove katastrofalnu poplavu nizvodnog područja - zato se pomoćni preliv po pravilu gradi
dovolјno daleko od naselјenih oblasti. Nasip pomoćnog preliva treba izgraditi i održavati tako, da se pri prelivanju
preko krune lako i brzo sruši (što mu je i namena). Nasip se obično postavlјa na niskoj betonskoj građevini - ploči
koja, treba da spreči dalјu eroziju u profilu preliva (pošto je nasuti deo odnešen), kao i da obezbedi razumno visok
koeficijent prelivanja. Takođe, neophodno je odgovarajućim merama ograničiti i eroziju u “kanalu - provodniku”
neposredno iza preliva (bppŠ, 1995).
Pomoćni prelivi se često grade sa nekoliko različitih nivoa, tako da samo deo nasipa bude odnešen pri
poplavi manjeg intenziteta (sl. 8.103). Detalјi u vezi projektovanja pomoćnih preliva mogu se naći u literaturi
(Kća1zipa 2005).

302
 Sl. 8.103 Pomoćni preliv sa različitim kotama nasipa

Umesto nasute konstrukcije pomoćnog preliva, u novije vreme se često primenjuju takozvani “Šze §a!e”
zatvarači, koji se automatski obaraju (“otvaraju”) čim nivo vode pređe neki kritični nivo.

U1P.9.5 Stepenasti preliv

Stepenasti (kaskadni) preliv korišćen je još u starom veku, ali mu je u savremenoj praksi popularnost
porasla relativno skoro, primenom valјanog - “rolkrit" betona (KSS) i ojačanih gabiona (Sćapzop 1994). To je,
evakuacioni objekat, sa brzotokom u vidu stepenica (kaskada), pa bi pravilniji naziv bio “stepenasti brzotok” (sl.
8.104). Stepenice obično prate konturu klasične prelivne brane, počevši od mesta gde Krigerov preliv tangira kosinu
brzotoka (Sćapzop 1996, sl. 8.104). Visina (korak) stepenica se povećava duž brzotoka, dok ne dostigne konačnu
vrednost (punu visinu), koja se određuje na osnovu hidrauličkih uslova i uslova ugradnje KSS slojeva.
Stepenice stvaraju značajan gubitak energije toka, pa mlaz dospeva u umirujući bazen sa znatno manje
energije nego kod klasičnog brzotoka (sl. 8.104), što omogućava da i dimenzije umirujućeg bazena budu manje.
Naravno, stepenasti preliv ima i svojih mana. Dubina toka, s obzirom na povećane gubitke, je veća nego
kod klasičnog brzotoka, veće je prskanje, a abrazija od nanosa i plivajućih predmeta može predstavlјati veliki
problem.
Stepenasti prelivi su do skora najčešće primenjivani pri manjim padovima (154-ZOŠ, premda ima i primera
sa padovima od preko 50t) i manjim jediničnim proticajima (običnodo 10t 3/z/t). ,
a) Klasičan preliv sa brzotokom (prelivna brana)

Sl. 8.104 Umirenje energije kod a) klasičnog i b) stepenastog preliva

Zavisno od jediničnog proticaja, d, visine stepenice, ć, i dužine stepenice, /, (sl. 8.105) preko stepenastog
preliva mogu nastati dve vrste tečenja (Sćapzop 1994, KajagaŠat 1990):
a) Klizeći tok (sl. 8.105a), pri kome je mlaz celovit - koherentan, a energija se gubi u povratnim vrtlozima
između stepenika i donje ivice mlaza.
ć) Skokoviti tok (sl. 8.105ć), kod koga mlaz udara u dno svake kaskade i stvara potpuni ili nepotpuni hidraulički
skok u kome ostavlјa znatan deo energije.

303
 Sl. 8.105 Vrste tečenja kod stepenastog preliva

Skokoviti tok je efikasniji od klizećeg sa gledišta umirenja (trošenja) energije. Ipak, skokoviti režim se
izbegava pri većim proticajima i padovima, zbog dinamičkih operećenja koje udar mlaza izaziva na objekat, kao i
zbog prevelike dužine stepenika (odnosno brzotoka), koju ovakvo rešenje traži (Sćpz1:os1oi1oi 1993).

304
 Celovitost mlaza, koja omogućava klizeći tok, raste sa povećanjem jediničnog proticaja, odnosno sa
povećanjem kritične dubine, ćkk, sa smanjenjem visine stepenika i sa povećanjem odnosa visine i dužine stepenika.
Prema
Sćapzop-
u (1994)
klizeći
tok nastaje za:

(8.154) :

Treba izbegavati prelazni režim između “klizećeg” i “skokovitog” tečenja pri računskom (projektnom)
proticaju i proticajima bliskim računskom proticaju, zbog velike nestabilnosti toka, što može da dovede do pojačanih
dinamičkih opterećenja i vibracija objekta.
Gubitak energije duž stepenastog preliva (brzotoka) zavisi od tipa tečenja (klizeći ili skokoviti tok), visine
stepenika, /?, i odnosa /?/ /. Nažalost, još uvek ne postoji pouzdana zavisnost za proračun gubitka duž stepenastog
preliva, premda istraživači predlažu različite teorije i formule (U1zsćeg i Na§eg 1998, Sćapzop 1994, Sćpz1os1oi1oi
1993, KajagaSpat 1990). Kao prva aproksimacija može se pretpostaviti da je ekvivalent za Darsi - Vajsbahov
koeficijent otpora približno jednak jedinici (X = 1.0, Sćapzop 1994 i Kajagaćgat 1990). Ipak, treba imati na umu da
je u praksi (na modelima i objektima) zabeleženo veliko razilaženje vrednosti, bez dobre korelacije (0.17 < L< 5).

Savremeno sagledavanje bezbednosti brana, kao i potpuniji hidrološki podaci dovode u pitanje kapacitet
evakuacionih organa na mnogim postojećim branama (videti razmatranje o izboru računskog proticaja na početku
poglavlјa), pa se pronalaze mogućunosti za povećanje prelivnog kapaciteta, sa što manje ulaganja i što manje
poremećaja u radu brane i akumulacije. Najčešće primenjivano rešenje kod nasutih brana je oblaganje krune i
nizvodne kosine brane, kao i nizvodnog korita reke valјanim (KSS) betonom. Odgovarajuće izvedena KSS zaštita sa
drenažom, omogućava da se obrazuje prelivna brana sa svim potrebnim delovima (preliv, provodnik i izlazni deo, sl.
8.106), sposobna da prihvati jedinične prelivne proticaje do Z0t 3/z/t. Za ostale tipove zaštite nasipa nasutih brana
(klinasti betonski blokovi, betonske “prostirke” od prefabrikovanog betona, na licu mesta ugrađen beton, gabioni,
geotekstil), videti literaturu (Kća1zipa 2005).
Sl. 8.106 Stepenasta zaštita od valјanog betona

305
JŽTERATURA:

ASEK, (1988), “Oodap$1:geat Nagags! SazzŠsaOop OiIeNpez”, ASEK. Tesćšsa1 MetogapNit N0.11, 1JZ OeraKtep! oPp!epog,
Vigeai oćKesktaNop. , č

ASEK, (1987), "OiŠeNpez Gog 1Jzt§ Rize R1i§ EtćapktepS t AihŠagu ZrŠšauz", ASEK Tesćpjsa1 Metogapćit N 0.10, TJZ
OeragStepS oPpSepog, Vigeai oGKes1ataNop.
AS1 SottŠee 210, (1987), “Egoktp oG SopsgeSe jp NućgaiNs 81gis1igez”, Atepsap SopsgeSe 1p5Ši1e Ma1epa1z Joita1, SottŠee
Kerog! AS1210K-87, TŠe po. 84-M17.
AsGop R.8., (1970), "Iitepsa! teŠoćk LjaG \Uogk", Nagreg 1petaNopa1 ENŠop, Nagreg & KO\U RićNzćegz.
A8SE Mapiać aps! KeroNz op Ep§teegt§ RgasNse-Io.54, (1974), “ZesNteŠaNop Ep§jpeegt§”, Uapopj, U.A.U, EsŠog.
VaNp1s,V., (1994), “NŠgaiNka”, OgaNeuJpzk! Gakiće! ipJueggćeSa i Veo§gaNi, Veo§gaN.
VaNšs,V. 1 MNapouJs, T., (1997), “Rgoć1egš rp vkgeSapji ćigpod Soka - koz1 z1ojes1 Ga1az", UoNoopugeNa. ćg.169- 170.
V1aJzs1a1, R.JU.,(1949), "Tće 8AR ZN1Np§ VazŠ", TJ.8 ZoP SopzeguaNop bep/jse, KeroL 8S8-TR-79.
VogNep K.S., So1§a1e B., Ee§az J. apN 8e1aps1eg S.E., (1971), 'TJositepSaNop oG OregaNop, Bata§e, Kerać, aps! TevNpv
oGUePoMaP Bat ZrŠ\uau", S8VK, KerogS po. KES-EKS-71-23 (Mau).
Vo\uegz S.E. aps! Tozo J.\U., (1985), "KagpaGiN NusJgoeksNas Rgojes!, NuNgaiNs Mos1e1 bćhsNez oG 8rP1\uau Oata§e",
NuNgaiNsz aps! Nusć~o1oeu Jp Še 8ta11 SotriSeg Aee-RgoseesNpaz oG Še bresJaŠu SopGegepse, AbSE, Eake Viepa
UJZŠ, RE, JJbA.
Vo\uegz S.E. aps! Tozo J.\U., (1988), "KataGiN Rgojes!, MoNe1 bŠsNez oG brP1\uau Oata§e", Joita! oG NusJgaiNs
Epeteeppa:. Uo1. 114, N0.5.
VgasNeu, J., N.. (1952), "OJzsćag§e SoeGNs1ep1z Gog 1gge§i1ag OuegGaP brP1\uau", TJbVK Mopo§garć N0.9.
Vtk,b, eG ak, (1985), “MeŠoNz oGSotriNp§ ZesNtepGaNop t Eakez apN Kezeguoćz”, EGćŠbSO, RAK18.
Budinski Lj. i Savić Lj., (2005), “Numeričko modeliranje brzotoka u krivini“, Vodoprivreda. br.216-218.
Budinski Lj. i Savić Lj., (2005a), “Numeričko modeliranje brzotoka pri promeni pravca zida kanala", Vodoprivreda.
br.213-215.
Sćas1\ujsć A., MogGeN J., (1996), “NuNgaiNsz t S1 UP aps! EpuJgoptepGa! Ep§teegt§”, E&RI bROI.
Sćapzop, N., (1996), "RgesNsNop oG Še NapzJNop parre/zkJttJpo Po\u op a zGerreN sćappeG', Joita! oG NusNaiNs Kezegsć.
Uo1.34, N0.3.
Sćapzop, N., (1994), "NuNgaiNsz oG zkjtttd G1O\UZ oueg zGerres! sćappek apP zrP1\uauz", Joita! oGNusJgaiNs Kezegsć.
Uo1.32. N0.3.
Sćpz1os1oi1oi, O.S. (1993, "Epeg§u OJzzraNop op bGerreN ZrPćuauz", Joita! oG NusJgaiNs EpeŠeeppe. Uo1. 119, N0.5.
Sgea§eg, 9/.R apN JizNp J.B.,(1955), “NuNgoe1esGps NapNćook”, Joćp \UPeu aps! bopz.
Sgea§eg, \U.R e1 a1.,(1961), “Ep§jpeegš§ Rog Natz”, Joćp \UPeu aps! bopz.
Sći§aeu,K.K., (1982), “ OŠgaućka”, Eepjp§gas1 Epeg§012s1a1:.
EGSJS, 2.,(2005),"Rge§1es1 \ rptepa gešćaGa zaugetepŠ ćŠgaiNskŠ JzNagJuapja i rgojekGouapji rgePua uJzokŠ ćgapa",
UoNorpugesJa. ćg. 216-218.
Egs1s, 2.,(2002),"ŠNgo1ozka zj^igpoz! ćgape 1 tegoNaut rgoŠsG', 13-Go baueŠuapje Ji§oz1ouepzko§ sćizŠa ga ćMgaiNska
JzNaauapja, bokoćapja.
Egs1s,2.,(1997),"U1zok1 zaććp rgeNuj", Uosjorpugesja, ćg. 169-170.
EguŠe, B.A., RaKeu, N.T., \U1Šegz, \U., \U.A., (1997), "Rgezzige NisGiaNopz op r1ip§e roo1 Noogz", Joita! oG NusZgaiIs
Kezegsć. Uo1.35, N0.2.
EaPog, S.A., Eorap1o, M.S., Sazas1o, J.M., Eorags1o, K.A., (2001), "SauIaIop đu Masgoć1gđi1ep1: Rgezzige IisŠaćopz š
NusJgaiNs Jitr 81P1š§ Vaztz", 1ANK, XXIX Sop§gezz, Ve1jt§.
VopZeuJs, V., (1984), “Kopzsepje Uos1p1ć 8pa§a”, Iaispa Kpj1§a, VEOSKAO.
Gripšn, M.M., (1954), ‘Tidrotehničeskie Sooruženia”, Gosudarstvenoe Izdatelstvo Literaturi po Stroitelstvu i Arhitekturi,

306
 MOSKVA.
Na§eg, \U.N., aš! Vgetep, K., (1988), "R1ape Oa1e op 81aps1ags1 ZrPđuau", Joita! o!~ Nuđgaićs Epešeegše. Uo1. 114, N0.11, IOU.
NajsPi, O., (2006), “JJzkt 1 iri!z1ua ga ć1s!gaiNsk1 gasip zaććpo^ kapa1a i ko§a uos1a rgeđua za pje§ouo§ đoka“, 14-1o
zaueŠuapje 8VŠ, Rtzka Ooga.
NajsNp, O., (2002), “MećapNsa Ni1s1a, kpj1§a sći§a, (Juoćepje i ćŠgaićki”, VEOOKAO.
NajNt, O., (1983), “Ozpoue ćIgoGećpJke”, Naispa Kpj1§a, VEOOKAJO.
Najsćp, O. (1979), "T\UO SopGpćićopz 1o ZrNKuau Vez1§pš§ Vazeć op EhreptepGa! 8ćkNez", SottJzzJop 1p!etaćopa1e Vez
OgapN Vagga^ez, Be1ć1.
NauNe, K, (2000), “NuNgaićsz oG Ooić1e 8N11t§ Vazt 8uz1etz“, RepoNša Ro1u1ećgNsa 8eg. Sš. Ep§. Uo1.45, N0.1.
Ne11eg, V., Na§eg, Š.N. apN Mtog, N.E., (2005), "81a Jitr NuNgaićsz", Joita! oG NuNgaićs Epešeeppe. Uo1. 131, N0.5.
NepNegzop, R.M., (1966), “Orep Sćaše1 R1O\U”, MASMPHAN.
1SE (1996), “R1ooNz apN KezeguoN 8aGe1u”, ŠzNćgNop oG SJUN Ep§teegz, EopNop.
1SOEV (1992), “8e1esNop oG E)ez1§p R1ooN-siggep1: MeŠoNz”, ViPeNp 82, 1p1etaNopa1 Sotpizztp op Eag»e Batz, Rapz.
1S01T) (1987), "8rŠ\uauz Gog Oatz", Vi11eNp 58,1p1etaNopa1 SotpNzztp op Eag§e Batz, Rapz.
Jouapouš, M., (2002), "KE01LjAS1JA KEKA Kespa ć1Ngai1Psa 1 togGo1o§1ja", OgaNeušzkg GakićeG - Veo§gaN.
Kćaćipa, K.M., (2005), “NuNgaiNsz oG brŠdaauz apN Epeg§u OJzzJraGogz”, Magse1 Bekkeg, Ie\u Uogk.
Kparr, K.T., VaPu, J.Š. apN Nattć, R.O (1970), “SauŠćop”, MsSgaš-NŠ Vook Sotrapu.
ćtzŠu, K.K., Koć1eg, M.A. apN RaiŠiz, JH.N. (1975) “NuNgo1o§u Gog Ep§teegz”, MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
Mazop, R.J. (2002), “Keu1e\\' oG r1ip§e roo1 gosk zsoig No\upzćeat oG bpzaPat Oat”, RgoseeNt§z oG Še š1etaNopa1 šogkzćor
op gosk zsoig Nie (o Š§ć-ue1osPu je!z, Eaizappe, b\\N12eg1apN.
Mazop, R.J. (1993), "RgasNsa! JrPNeIpez Gog Še Nez1§p oG GNr ćiskeGz apN r1ip§e roo1z", \Ua(eg Ro\ueg&Rat SopzćisPop.
8er1etćegOs1oćeg.
Mazop, R.J., Atti§at, K., (1985), "Rgee JeG bsoig Ve1o\u Batz apN RNr ViskeGez", Joita! oG NuNgaićs Epešeegše. Uo1. 111,
N0.2.
Mazop, R.J. (1982), "Tće sćoše oGćuNgaićs epeg§u NJzzJraGog Gog Nat oiNeG \uogkz ćazeN op a zigueu oGrgoććure iza§e",
RgoseeNt§z oG Še ŠzNŠNop oG SŠP Ep§teegz, RaN 1, 72.
Iouak, R. eG ać, (1996), “NuNgaićs bćisŠgez”, E&RTJ 8ROI.
Iouak, R. apN SaćeNsa, J., (1981), “ MoNek t NuNgaiNs Ep§teepp§ - Rćuzša1 Rpps1r1ez apN Vez1§p ArrNsaNopz”, Rgćpap,
ćopNop.
ReŠgka, A.J., (1958), “NuNgaiIs OezJ§p oG bN1Np§ Vazšz apN Epeg§u VJzzJraŠgz”, JJMTEB 8TATE8 OERAKTMIET OR
TNE VDTEK10K, VŠEAI OR KESIAMAT10N, A \Ua(eg Kezoigsez TesćŠsa1 RićNsaNop, Ep§teepp§ Mopo§garć
N0.25.
KaNojkouJs, M., KPetVD., (1989), “Rptepa gasipaga i ŠNgaiNsP’, OgaNeutzka Kpj1§a, Veo§gaN.
KajagaŠat, N., (1990), ”8kjtt1p§ G1o\u t bGerreN brPVDauz", Joita! oG NuNgaićs Epešeegše. Uo1. 116, N0.4.
Koćegzop J.A. e! a1. (1988), “NuNgaiNs Ep§teegš§”, Noi§ć1op MgŠt Sotrapu.
Savić JB., Kuzmanović V., Milovanović B. i Komatina D., (2007), NPŽObORT Softverska podrška za
projektovanje hidrotehničkih građevina", Graćevinski Fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd, u
pripremi.
Savić L>., Kuzmanović V. i Milovanović B., (2006), “ Procena položaja i dimenzija erozione jame ski
odskoka“, 14-to Savetovanje SDHI, Fruška Gora.
Savić JB. i Savić D., (2003), “Pregled metoda za ocenu sigurnosti brana“, II kongres Jugoslovenskog društva za
visoke brane. Kladovo.
bsćIJzz 2002, “bsoig eua1iaćop š zrase aps! Pte - 1će sća11ep§e o1' <Jat (Zezj§pegz”, RgoseesPp§5 oR Lje
t1etaćopa1 \uogkzćor op gosk zsoig die Lj ćJdć-ueLjsćujeN, Gaizappe, bšJLjeNaps!.
SLISKIJ, S.M., (1979), ‘Tidravličeskie Rasčoti Visokonapornih Gidrotehničeskih Sooruženia”, Energija, MOSKVA.
btćć, B.S, (1995), “NusćaiNs bLjisćigeb”, TJšuenjću oć bazka1sće\uap.

307
SSSR Ministarstvo Stroitelstva (1955), “Spravočnik po Gidrotehniki”, MOSKVA.
bSgeeGeg, UH., (1962), “R1ih<1 MesćapJsz”, MsOga\u-NN1 Vook Sotrapu.
1J.b.A. Sogrz oREp§teegz, (1977), “NusZgaiNs Ve51§p Sgćepa”.
NbVK, (1991), 1JMTEO bTATEb VERAKTMNET OR TNE PMTEŠOK, VŠEA1J OE KESGAMAT10N,
“SaukaNop š SćiGez aps! brŠ\uauz”, A \Ea1eg Kezoigsez Tesćp1sa1 RićNsaNop, Ep§šeegt§ Mopo§garću
N0.42.
NbVK, (1987), NMTEO bTATEb OERAKTMLET OR TNE ŠTEK10K, VŠEAI OR KESEAMAT10N, “Vez1§p
oć bta11 Batz”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćpjsa1 RićNsaNop.
NbVK, (1978), NMTEV bTATEb BERAKTMŠT OR TNE PČTEMOK, VCKEAI OR KESEAMATKŽ, “Vez1§p
oGbtaN Sapa1 bćisćhgez”, A \Ea1eg Kezoigsez Tesćp1sa1 RićNsaNop.
U1zsćeg, OE., Na§eg \U.N., (1998), "Bat NusćaiNsz", Joćp \E0eu & bopz.
UJzsćeg, OE., Naaeg \U.N„ (1995), "Epeg§u E1zz1raLjgz", NUVKA1JE1S bTKJJSŠKEb OEbŠI MAMNAE,
A.A.VaPseta.
Uikoujs, M. 1 RizJs, M., (1986), “RŠhasgope NeGogtasdže j zSaćNpoz! Na”, 1pzP1i1 ha uoNorp\ges1i “JagozMU
Setj”, VEOOKAO.
Uikoujs, M. 1 bogo, A., (1984), “Otagtka rosketpjć uoda”, 1pzLji1 ga uoćorpugesZi “Jagoz1au Sepp”, VEOOKAB.
UNsNg, V„ apsZ 1J2isek,E., (1994) “RgeLjsNop oGzsoig sZerGć Ggot Zgee Ga1Np§ ZNr ćiske! jeLj”. MetaNopa!
\Ua1eg Ro\ueg&Rat SopzZgisćop. Iouetćeg.
Eekpćazjs, E. j Kizkj, M., (1991), "ćggepjegzka 1ps1go1o§1ja", Naispa kpjj§a.

308
 IX
ZATVARAČI I USTAVE
Uloga ustava i zatvarača kod hidrotehničkih objekata je da, po potrebi, zaustave, odnosno, uspostave, ili
regulišu proticaj vode kroz ili preko objekta, kao i da održavaju želјeni nivo. Pod “ustavama” će se podrazumevati
samo zatvarači koji opslužuju površinske prelive ili povrišnske zahvate, dok će se naziv “zatvarači” koristiti, kako
za dubinske, tako i za površinske zatvarače (preliva i zahvata). (Pod ustavama se u literaturi često podrazumeva i
ceo objekat, obično na ravničarskim rekama ili kanalima, koji se sastoji od niskog prelivnog praga sa
zatvaračem-ustavom koja održava nivo, i reguliše proticaj na objektu.)
Projektovanje, izrada, montaža i održavanje zatvarača pretstavlјaju složen i obiman posao, kojim se bave
za to kvalifikovani stručnjaci, najčešće hidro-mašinske struke. Ovde će biti izloženi samo aspekti bitni za
hidro-građevinskog inženjera, kako bi mogao da razume i iskoristi prednosti pojedinih tipova zatvarača.
Osnovni delovi svakog zatvarača su (sl. 9.1): 1)telo zatvarača, koje zaustavlјa tok vode, 2) pokretački
mehanizam, koji telo zatvarača pomera u želјeni položaj i 3) prenosni mehanizam, preko koga se sila sa
pokretačkog mehanizma prenosi na telo zatvarača. Osim toga, određeni tipovi zatvarača smešteni su u 4)
kućištu-omotaču (sl. 9.44 č-sl. 9.49), koji se takođe može smatrati osnovnim delom.
Telo zatvarača čine (sl. 9.8): nepropusno tatno (opšivka), najčešće od čeličnog lima, koje je kod
zatvarača većih raspona ojačano horizontalnim i vertikalnim ukrućenjima (rebrima) i zaptivka, kojom se
obezbeđuje vododrživost na mestu dodira zatvarača i objekta.
Pokretački mdhanizam može biti elektormotor, servomotor (hidraulički ulјni motor), a može se
obezbediti i ručni pogon preko odgovarajućeg sistema zupčanika. (Često se ostavlјa mogućnost da se u slučaju
kvara glavnog - osnovnog mehanizma za podizanje, pređe na ručno podizanje / spuštanje.) Prenosni mehanizam
može biti u vidu krutih “štapova” (kod servomotora i elektormotora) ili preko lanaca, zupčastih letvi, ili sajle (kod
elektromotora). Kod većih zatvarača se u poslednje vreme najčešće primenjuju servomotori sa (“krutim”
prenosom), s obzirom na visoku pouzdanost, manji gabarit i jednostavniju konstrukciju (će\ujp 2001).
Postoji više podela zatvarača, od kojih se navode samo najvažnije.

309
 a) Prema položaju (u odnosu na nivo vode) zatvarači mogu biti:
1) Površinski - koji seku slobodnu površinu vode, a koriste se kod preliva i površinskih zahvata (sl. 9.1).
2) Dubinski - koji se koriste kod dovoda pod pritiskom.
b) Prema režimu rada zatvarači mogu biti:
1) Regulacioni - regulišu proticaj ili nivo promenom otvora.
2) Neregulacioni - imaju samo dva položaja, otvoren ili zatvoren.
c) Prema funkciji postoje:
1) Osnovni (servisni) - koriste se stalno u radu objekta, jer regulišu (kontrolišu) dotok i/ili nivo vode.
2) Remontni - služe da zaustave proticaj pri remontu osnovnog zatvarača ili delova objekta.
3) Havarijski - koriste se da brzo prekinu proticaj pri havariji postrojenja.
4) Za potrebe građenja - prekidaju proticaj vode u toku građenja.
d) Prema načinu prenošenja opterećenja na konstrukciju objekta zatvarači mogu da prenose opterećenje
na:
1) Oslonce u bokovima (stubovima ili zidovima).
2) Prag.
3) Konstrukciju, preko svog kućišta (samo dubinski zatvarači).
e) Prema načinu kretanja zatvarači se dele na:
1) Translatorne.
2) Rotirajuće.
3) Kotrlјajuće.
Opšti uslovi koje svaki zatvarač mora da ispuni su:
1) Visoka pouzdanost.
2) Vododrživost.
3) Opstrujavanje bez poremećaja, vibracija kavitacije, i visok koeficijent proticaja, pri svim
predviđenim otvorima zatvarača.
4) Visoka sigurnost protiv blokiranja nanosom i plivajućim predmetima.
5) Sposobnost da se manevar obavi u predviđeno vreme.
6) Minimalna snaga pogonskih uređaja.
7) Jednostavan pristup, montaža, demontaža i održavanje.

310
 U dalјem tekstu, biće odvojeno prikazani površinski i dubinski zatvarači, s obzirom na značajne
osobenosti ove dve grupe.

IX. 1 POVRŠINSKI ZATVARAČI

Površinski zatvarači (sl. 9.1) su namenjeni za regulisanje proticaja i nivoa kod preliva i zahvata sa
slobodnom povrišnom (osnovni regulacioni zatvarači), kao i za montažu i održavanje osnovnih površinskih
zatvarača i delova objekta (remontni zatvarači).
U4 -\2. Pokretačkn jjjj^
mehanpzam (dpzalpca)
3. Prenosnp
mehanpzam
Nšpe remontnog
zatvarača

, \J
1 —1 4—
4
1C»' I..—— 1. Telo zatvarača

I
G ---------- ^
Č Prag;

a) Tablasta ustava
ћ) Сегментна (радијална) устава

с) Секторска устава

Sl. 9.1 Najčešći tipovi površinskih zatvarača

Prednosti preliva sa ustavama u odnosu na slobodni preliv su već opisane u delu U1P.3.1. Objašnjeno je da
se ustavama postiže veći kapacitet (propusna moć) evakuacionog objekta sa manjom visinom (manjim koštanjem)
brane. Uz to, ustave omogućavaju veće ublaženje (“peglanje”) vrha izlaznog hidrograma kod manjih poplavnih
talasa (talasa veće verovatnoće pojave). Kod računskog talasa ustave se potpuno podižu tek pri maksimalnom
proticaju

311
(sl. 2.11), da bi se omogućilo slobodno prelivanje. (Postavlјanje ustave u odnosu na krunu preliva obrazloženo je u
delu UŠ.4.3.)

Otvor površinskog zatvarača-ustave je uvek pravougaon, s obzirom da se postavlјa između stubova.

4

Površinske ustave mogu da prenose opterećenje na bokove objekta (tablaste, segmentne, gredne i valјkaste
ustave), ili na prag objekta (sektorske, krovne, klapne i vrećaste ustave).

Prema načinu propuštanja vode (načinu opstrujavanja) moguća su tri rešenja (sl. 9.2):
a) Isticanje ispod zatvarača.
ć) Prelivanje preko zatvarača.
s) Jednovremeno isticanje i prelivanje.

s) Isticanje i Prelivanje
kombinovano
Sl. 9.2 Opstrujavanje površinskih ustava

U savremenoj praksi najčešće se, kao regulacioni površinski zatvarači, primenjuju segmentne (radijapne
) ustave, tablaste ustave i klapne (sl. 9.1), dok se kao remontni najviše koriste gredni zatvarači (sl. 9.13).

Kod površinskih (kao i kod dubinskih) zatvarača treba izbegavati pojavu periodične pulzacije mlaza pri
isticanju (prelivanju). Pored nestabilnog strujanja koje se može preneti nizvodno (sve do umirujućeg bazena) i
dinamičkih opterećenja, pulzacije su posebno opasne ako uđu u rezonansu sa prirodnom frekvencom zatvarača,
odnosno objekta, što dovodi do vibracija, često uz havarije sa mogućim katastrofalnim posledicama. Uzrok
nastanku pulzacija mlaza može biti:

312
 a) Loše oblikovanje donje ivice tablastog zatvarača (“noža” zatvarača), što izaziva periodično pomeranje
mlaza duž ivice zatvarača (sl. 9.3).

Sl. 9.3 Pomeranje mlaza duž ivice tablastog zatvarača

đ) Prelivanje preko ustave sa nedovolјnom aeracijom donje ivice mlaza (ili bez aeracije, sl. 9.4).
Sl. 9.4 Prelivanje preko ustave bez aeracije mlaza

s) Potoplјeno isticanje ispod zatvarača, posebno kod velikih raspona i visokih zatvarača (sl. 9.5).
Sl. 9.5 Pulzacije usled pomeranja potoplјenog mlaza

Kod površinskih zatvarača mora se obratiti posebna pažnja na propuštanje leda i plivajućih predmeta. U
hladnim klimatskim područjima, takođe se moraju zaštititi svi osetlјivi delovi zatvarača (zaptivke, prenosni
mehanizmi) od zamrzavanja. Kod niskih pragova najveći problem je propuštanje vučenog nanosa.

313
 Izbou povušine i oblika otvora zatvarača
Često su površina i oblik otvora zatvarača unapred određeni konstruktivnim ili funkcionalnim zahtevima
objekta. Ako to nije slučaj, treba primeniti tehničko-ekonomsku analizu i opredeliti se za najpovolјnije rešenje.
Naravno, ne upoređuje se samo koštanje zatvarača, već ukupni efekti koji se postižu primenom određenih dimenzija
i tipova zatvarača na koštanje i sigurnost celog objekta (sa opremom).
Postoje opšte smernice za izbor odnosa visine i širine površinskih zatvarača ( sNV na sl. 9.6), zavisno od
načina oslanjanja. Ove smernice ne treba shvatiti kao kruto pravilo, s obzirom da se zatvarači projektuju i uspešno
rade za širok opseg odnosa sNV.
a) Kod zatvarača koji se oslanjaju na bokove konstrukcije, hidrostatička sila (a time i težina i koštanje
zatvarača) raste sa kvadratom visine zatvarača (odnosno, sa kvadratom visine vode ispred ustave, Rn =\uVN2,
sl.9.6), dok moment savijanja (po jedinici visine) u podužnom pravcu raste sa kvadratom širine otvora (M'šh
=\uNVg). Tačnija analiza pokazuje (5eć§a1 1996), da širina ipak nešto više doprinosi povećanju koštanja ustave
nego visina, što favorizuje odnose sNV> 1.

Sl. 9.6 Odnos visine i širine površinske ustave oslonjene u bokove objekta

Treba se podsetiti da je proticaj preko slobodnog preliva (kada je zatvarač potpuno podignut) linearno
srazmeran širini otvora, dok je visini vode srazmeran sa eksponentom od tri polovine (jed. 8.20), pa je i po ovom
merilu otvor sa većom visinom-uspravni pravougaonik, povolјniji od položenog. Takođe, ustave sa većim odnosom
sNV su manje podložne poprečnom vitoperenju i zaglavlјivanju, zbog veće krutosti u poprečnom pravcu, a
omogućava se i pouzdanija regulacija proticaja, s obzirom da je pri istom proticaju veća visina otvora (8eć§a1
1996). Sa većim odnosom <NV ostvaruje se i veći broj ustava, što povećava funkcionalnu, a time i opštu sigurnost
objekta.
S druge strane, treba primetiti, da je kod ustava sa većim rasponom (manji odnos sNV), manja opasnost da
se zaglave debla i drugi plivajući predmeti. Uz to, manji broj ustava iziskuje manji broj stubova, što smanjuje
koštanje građevinskih radova.
ć) Kod zatvarača koji se oslanjaju na prag konstrukcije, ne javlјaju se veliki podužni momenti, pa se
mogu gotovo proizvolјno širiti. Ovde je, očigledno, povolјniji oblik položenog pravougaonika.

314
 1H.1.1 Tablasti zatvarači (ravni, štitni)
Tablasti zatvarač (sl.9.1a,9.7,9.8) klizi, ili se kotrlјa duž vođica u nišama bočne konstrukcije (stuba ili
zida). Statički, ovaj zatvarač se može smatrati grednim nosačem opterećenim horizontalnom komponentom
hidrostatičkog pritiska. (Na proizvolјnoj dubini, u, pritisak je: r = uu.) Hidrostatički pritisak na elementarnoj

u u/Ju V2
ствара момент савијања М
8

površini zatvarača, V s1u,

(sl. 9.7). Hidrostatička sila po celoj površini

Sl. 9.7 Tablasti zatvarač

Za male raspone, telo zatvarača može biti drvena tabla sa metalnim okovom, ili metalna tabla sa
horizontalnim (podužnim) nosačima koji silu prenose na bokove konstrukcije. Kod srednjih raspona dodaju se i
vertikalna (poprečna) ukrućenja (sl. 9.8), dok se kod velikih raspona, za glavne podužne nosače, umesto punih
profila (I, T, 1J), koriste rešetkasti nosači.
Sila, 5', kojom se ustava podiže i spušta prenosi se sa pokretačkog mehanizma na telo zatvarača, obično
preko krutih metalnih štapova ili zupčastih letvi. Ređe se koriste lanci, jer je često potrebna krutost da bi se
obezbedilo brzo (“forsirano”) spuštanje zatvarača. Ovaj zahtev je još izraženiji kod dubinskih tablastih zatvarača.
Sl. 9.8 Različiti tipovi ukrućenja tablastog zatvarača

Ležaji tablastih zatvarača mogu biti klizni ili kotrlјajući (na točkovima, “gusenicama” ili kuglični). Sila
podizanja, pored težine zatvarača, mora da savlada i silu trenja, T. Kod kliznog oslanjanja sila trenja je znatno veća,
nego kod kotrlјajućeg i iznosi:

315
(9.1):
T= R N /,

gde je Rn = horizontalna komponenta hidrostatičke sile, koja deluje na zatvarač (sl. 9.7), a/= koeficijent trenja (za
kontakt čelik/čelik,/~ 0.50 č- 0.60). č

Velika sila trenja ograničava korišćenje kliznih zatvarača na relativno male otvore. Za veće zatvarače,
umesto klizanja, primenjuje se kotrlјanje na točkovima ili na kugličnim ležajima. Kod zatvarača sa točkovima sila
trenja je:
(9.2): T=Rn{J0g +JK) /K = RNJT,
gde je Jt =(/0 g+Jk)/K , K = poluprečnik točka (t), g = poluprečnik osovine točka (t), / = koeficijent trenja u osovini
točka = 0.15-^0.30,/: = koeficijent trenja kotrlјanja = 0.001. (Za kuglične ležaje može se koristiti ista formula, s tim
što je/ = 0.01.)
Zaptivanje duž bokova obično se ostvaruje preko gumene zaptivke u obliku slova “j” (tzv., “muzičke
note”, sl. 9.9), pričvršćene na uzvodnoj ili nizvodnoj strani zatvarača. Zaptivka klizi po čeličnoj podlozi u niši.
(Usmeravajući točkići stabilizuju položaj zatvarača.) Smatra se da je zaptivanje zadovolјavajuće ako je proticaj
procurivanja (pri normalnom usporu u akumulaciji) manji od <? = 0.05 Iz po metru dužnom zaptivača (8eć§a1
1996).
Zaptivanje po dnu obezbeđuje se dobrim naleganjem noža na čeličnu podlogu u podu ustave. Umesto
čelika ponekad se za podnu podlogu koristi legura bakra i kalaja (bobit), koja se zbog mekoće bolјe prilagođava
obliku noža.
Pri oblikovanju donje ivice ustave, potrebno je obezbediti stabilan položaj mlaza, bez nekontrolisanog

Сл. 9.9 Бочно заптивање уставе са точковима

odleplјivanja i prileplјivanja, koje može da izazove vibracije (sl. 9.3 i 9.10). Kod površinskih zatvarača najčešće se
primenjuje slučaj “a” sa slike 9.10, sa uzvodnim zaptivanjem (i nožem na uzvodnoj strani). Prema Zeć§a1-u (1996),
uzvodno zaptivanje omogućava bolјe opstrujavanje niša kod površinskih zatvarača.

316
 Ni u kom slučaju ne bi trebalo praviti nišu u dnu, jer je to potencijalni izvor nestabilnosti mlaza i
vibracija i idealno mesto za nagomilavanje nanosa i granja, što sprečava pravilno naleganje, odnosno zatvaranje
ustave, a u nekim slučajevima može dovesti i do vitoperenja, i zaglavlјivanja.
a) đ) s) b)

^ Добро ^ Лоше—~
обликовање обликовање

^>

Sl. 9.10 Oblikovanje donje ivice tablastog zatvarača

***
Sila podizanja tablastog zatvarača, 8, treba da savlada :
- Sopstvenu težinu zatvarača, O.
- Silu trenja između zatvarača i podloge, T (jednačine 9.1 i 9.2).
- Silu trenja na bočnim zaptivkama (ako ih ima) T2.
- Ostale sile otpora (trenje u uređaju za podizanje, otpor usled zaleđivanja i
sl).

Shodno tome:
(9.3) : 8 = K(0 + T+ T2),
gde je: K= koeficijent sigurnosti koji, između ostalog, objedinjuje “ostale” otpore (^=1.2nj1.5). Ako se koristi
gumeni “j” zaptivač (kao na sl. 9.9), sila trenja zaptivke,
а) Дужина заптивке и T2, se može izraziti kao:
просечни притисак
đ) Jedinična sila na dodiru

zaptivke i podloške

Sl. 9.11 Obračunavanje sile trenja po zaptivci

(9.4) : T 2 =/ g T g N g ,
\

gde je:/ 2 = koeficijent trenja između zaptivke i podloške,ug= 0-3 nj 1.0, T 2 = dužina zaptivke, a N 2: = prosečna
jedinična sila kojom zaptivka pritiska podlošku. Zaptivka se ponaša kao
317
prosta greda opterećena hidrostatičkim pritiskom, r, pa se sila Ig dobija iz uslova ravnoteže momenata savijanja oko
oslonca zaptivke u tački “O” (sl. 9.11ć):
Težina zatvarača se može proceniti prema iskustvenim formulama. Iouak (1996),
\
predlaže izraz:

(9.5) : S = k (Rn V)", gde su: S = težina zatvarača (kćG), Rn = horizontalna komponenta
hidrostatičke sile (Š), V = širina zatvarača (t), k = koeficijent koji iznosi 0.12 za klizne ustave, i 0.09 za ustave na
točkovima, p = eksponent, koji iznosi 0.71 za klizne, i 0.73 za ustave na točkovima.
EgćJzGe (1984) predlaže sličan izraz za procenu težine tablastog zatvarača, s tim što se umesto proizvoda
sile pritiska i širine ustave, pojavlјuje proizvod, V2Ns1, koji opisuje uticaj visine i širine ustave na prihvatanje
hidrostatičkog opterećenja u skladu sa razmatranjem uz sliku 9.6 (o izboru odnosa visine i širine ustave). Prema
ovom autoru težina tablastog zatvarača (površinskog i dubinskog) može se proceniti kao:

(9.5а):

S = 0.706 (V 2 NV) 0 Š , za: (V 2 NV)> 2000š4 i S = 0.888

(V 2 NV) 0 6 5 9 , za: (V 2 NV) < 2000t4,

gde su: N = visina pritiska ispred ustave, kao razlika pijezometarske kote ispred ustave i kote naleganja ustave na
prag (sl. 9.6, sl. 9.42) i V= visina ustave.
Pored proračuna sile podizanja zatvarača, izrazi (9.5-t9.5a) se mogu primeniti za procenu koštanja
zatvarača u preliminarnim fazama projekta. U tom smislu, korisno je proceniti i težinu niša sa vođicama, koje
mogu pretstavlјati značajan deo ukupne težine zatvarača. Kod tablastih zatvarača za niše i vođice treba “predvideti"
oko ~ 30 % težine samog zatvarača.
Pri spuštanju zatvarača javlјa se uzgon, JJ, koji “smanjuje” težinu zatvarača. Kod kliznih ležišta treba
proveriti da li je težina zatvarača dovolјna da savlada silu trenja (koja pri zatvaranju deluje protiv težine):
(9.6): Zgtagšja = ~^1 (S- TJ ~T - T 2 ) ,
gde je koeficijent sigurnosti K\ sada manji od jedinice (K\ = 0.8-t 0.9).

Tablastim zatvaračima su pregrađivani otvori sa površinama do 250 t 2, sa širinama od preko 45 t, i

visinama od preko 15 t.
Tablasti zatvarač može se raditi i dvodelno (sl. 9.12). Ovim se omogućava prelivanje leda i plivajućih
predmeta preko gornjeg zatvarača, dok se nanos odstranjuje isticanjem ispod donjeg zatvarača.

Težina dvodelnog tablastog zatvarača, može se proceniti prema izrazu (ELčzGe 1984): S = 0.913

(V 2 NJ) o t , dok za vođice i niše treba uzeti ~20 % težine zatvarača.

318
 Предности табластих затварача су:
1) Jednostavna i jeftina konstrukcija samog zatvarača.
2) Mala dužina stubova.
3) JJako se održavaju (ako su pristupačni).
4) Lako se izvode kao dvodelni, što im omogućava dobro pronošenje leda, plivajućih predmeta, i nanosa.
Mane tablastih zatvarača su:
1) Potrebnaje velika sila podizanja.
2) Potrebna je velika visina da se smesti podignuta ustava i uređaj za podizanje.
3) Zaptivanje je osetlјivo, posebno na spoju donje ivice i bokova gde se redovno javlјa procurivanje.
4) Podložni su vibracijama pri malim otvorima (a <N/ 15, sl. 9.2a).
5) Niše stvaraju hidrauličke gubitke, a takođe mogu da budu zatrpane nanosom i plivajućim predmetima,
čime se otežava ili čak onemogućava rad zatvarača.

Sl. 9.12 Dvodelni tablasti zatvarač

1H.1.2 Gredni zatvarači (gredni zagati, dambalkeni)

Gredni zatvarači su pregradni elementi (obično ojačane drvene ili armirano betonske grede) koji se
spuštaju u za to predviđene niše (vođice) da bi zatvorili protočni profil na neko vreme (remont, pregled,
pregrađivanje u toku građenja).
Prednosti grednih zatvarača su: mala težina, što omogućava malu nosivost krana ili dizalice, kao i
mogućnost da se sukcesivno koriste na više mesta (remont jednog polјa, pa zatim drugog). Obično se montiraju i
demontiraju pri izjednačenim pritiscima vode sa obe strane zatvarača (spuštaju se u “mirnu vodu”), pa je utoliko
lakša manipulacija i manje trenje. Mana je, sporo postavlјanje, ali se ovo i ne može uzeti u pravom smislu reči kao
nedostatak, s obzirom da je reč o remontnim zatvaračima.
\
Težina kompleta grednih zatvarača koji zatvaraju jedno polјe, može se proceniti kao (Egć1v1e 1984):

319
 O = 0.503 (V 2 NsG )°-š,

dok za vođice i niše treba dodati još ~ 10% težine zatvarača (za dubinske gredne zatvarače za niše treba predvideti
~ 20 % težine). 4

1H.1.3 Segmentni (radijalni) zatvarači

Segmentne, ili radijalne ustave, su najčešće korišćeni površinski zatvarači na većim objektima, kako kod
preliva tako i kod vodozahvata. Zatvaraju otvore površine do 560 t 2, sa rasponima do 15č-20t (najveći do sad
ostvaren raspon je 56.5 t, a najveća visina
22.5 t).
Težina površinskih segmentnih zatvarača, može se proceniti prema EgMz(:e-u, kao:

O = 0.698 (V 2 N(J )0't, a težina dubinskih kao:

0 = ?>.Š{V g Na) đ Š .
Sl. 9.14 Segmentni zatvarač (ustava)

6. Ослонац

1
Рука

;..ЈЈ

Лежај Ослонац

ђ) Детаљ лежаја (у основи)

а) Попречни пресек

320
 Za vođice i niše treba dodati još ~15% težine samog zatvarača za površinske, odnosno ~ 60 % težine
zatvarača za dubinske segmentne zatvarače.
Opterećenje od hidrostatičkog pritiska (sl. 9.14) prima (1 )uzvodno tatno (opšivka) i prenosi ga, preko (2)
konstrukcije podužnih grednih ili rešetkastih nosača, na dva (4)kraka (ruke), koji sile dovode u (5)zglobne ležaje
vezane direktno za (6)oslonce u stubu preliva.
Opšivka na čelu ustave je isečak kruga, odnosno kružnog cilindra (otud i naziv segmentna ustava), pa
rezultanta hidrostatičke sile, R, uvek prolazi kroz centar kruga koji određuje opšivku (sl. 9.15)..
Sl. 9.15 Položaj hidrostatičke sile u odnosu na oslonac

Kada je oslonac ustave, “O”, u centru kružnog segmenta “S”, hidrostatička sila ne daje momenat obrtanja

oko oslonca. Ako se želi da hidrostatička sila “pomogne” pri podizanju ustave, treba spustiti oslonac u odnosu na
centar kruga, S (sl. 9.15).
Momentu podizanja zatvarača oko oslonca, 8hK (sl. 9.16), protivi se momenat težine zatvarača (7 h Ks,
momenat trenja po zaptivkama, kao i momenat trenja u osloncu koji stvara rezultanta sila u osloncu, R0 h ^/2, gde
je, R0= rezultanta sila u osloncu, /)= koeficijent trenja u osloncu i <4 = prečnik osovine oslonca.
Sl. 9.16 Položaj mehanizma za podizanje ustave

Sa slike 9.16 se uočava da je najmanja sila podizanja potrebna ako se ustava podiže sa najvećim krakom
(sila 8L, sa krakom KA na sl. 9.16a), to jest ako je mehanizam za pokretanje pričvršćen za gornju ivicu ustave.
Međutim, u praksi se najčešće mehanizam za pokretanje

321
 postavlјa bliže donjoj ivici (sl. 9.16ć), što smanjuje krak podizanja, odnosno povećava silu podizanja:
/t\. o Sh K s +R0/1 X T^JG _ s Oh K s +R0/1 h
[
{9.1). * A = K -------------- 7 ------------- < g>v= k — ------------ r ...............
K K
A V
S druge strane, ovakav položaj omogućava sigurnije rukovanje ustavom (manja je mogućnost da se ustava
zaglavi) i povolјniji smeštaj mehanizma za pokretanje.
Bočno zaptivanje kod segmentnih ustava najčešće se obezbeđuje preko elastičnog čeličnog šsla-pera za
koji je pričvršćena gumena zaptivka, a sve je vezano za telo zatvarača (sl. 9.17). Guma klizi po limenoj traci koja je
ugrađena u sekundarni beton68 69 zida (stuba). Na istom mestu mogu se, po potrebi, postaviti i grejači - cevi za toplu
vodu. Treba zapaziti da segmentni zatvarač nema niša, koje pretstavlјaju veliku manu tablastih zatvarača.
Zaptivanje po dnu rešava se, kao i kod tablastog zatvarača, naleganjem čeličnog noža na čeličnu ili
bobitsku ploču. Uz to, može se dodati i gumena traka pričvršćena iza noža (detalј na sl. 9.17). Naravno, i ovde treba
voditi računa da se ispravnim oblikovanjem noža obezbedi stabilan mlaz, premda je mlaz ispod segmentnog
zatvarača stabilniji u odnosu na mlaz ispod tablastog zatvarača, s obzirom da obrazovanju mlaza “pomaže” i
krivina cilindrične opšivke.

Sl. 9.17 Zaptivanje segmentne ustave

Radi lakše evakuacije leda i plovećih predmeta i radi preciznijeg regulisanja proticaja (i segmentne ustave
su podložne vibracijama pri malim otvorima), segmentne ustave se mogu kombinovati sa klapnom (sl. 9.18), ili se,
ređe, mogu koristiti dvodelne ustave.

68
Изостављен је моменат трења на заптивкама ради прегледности израза.
69
Секундарни бетон се уграђује по уградњи опреме (затварача, турбина и сл.).
322
 Предности сегментних затварача су следеће:
1) Usled kružnog oblika opšivke, krutost zatvarača je velika, pa se teško vitoperi, manje je podložan
vibracijama, i zahteva manje materijala nego tablasti zatvarač.
2) Nema niša (utora) u stubu po liniji dodira sa zatvaračem, čime se pobolјšava strujna slika i izbegava
mogućnost zatrpavanja niše nanosom ili plovećim objektima.
3) Telo segmentnog zatvarača predstavlјa povolјniju strujnu konturu od donje ivice tablastog zatvarača, pa, je
isticanje pri manjim otvorima stabilnije (nego kod tablastog).
4) Za podizanje segmentnog zatvarača potrebne su relativno male sile (u odnosu na tablasti).
5) Nije potrebna visoka konstrukcija (kran) za podizanje zatvarača.
Mane segmentnih zatvarača su:
1) Velika koncentracija napona u okolini oslonca obično zahteva prednaprezanje, i složenu i skupu
konstrukciju stubova.
2) Složena konstrukcija samog zatvarača i ležišta.
3) Kraci - ruke zahtevaju znatno duže stubove nego tablasti zatvarači.

Sl. 9.18 Segmentna ustava sa klapnom

1H.1.4 Valјkasti zatvarači

Valјkasti zatvarači (sl. 9.19) sastoje se iz šuplјeg cilindra koji se pomoću zuggaanika kotrlјa (podiže
/spušta) po kosoj ravni. Kao i kod tablastih i segmentnih ustava, sila se prenosi u bokove konstrukcije (u stubove
preliva). Ustava može biti sa štitom, sa klapnom, ili kombinovano.
Prednosti valјkastih zatvarača su:
1) Velika krutost i mogućnost velikih širina otvora.
2) Dobra evakuacija leda, plivajućih objekata i nanosa.
Najvažniji nedostatak valјkastog zatvarača je značajno veća cena (teži i složeniji) od odgovarajućih
tablastih i segmentnih zatvarača.

323
 с
а) Обичан-Ваљкасти ћ) Са горњим и доњим штитом

Sl. 9.19 Valјkasti zatvarač

U nastavku će biti reči o najvažnijim površinskim zatvaračima koji prenose sšu na prag objekta.

1H.1.5 Sektorski zatvarači

Sektorski zatvarači (sl. 9.20 i 9.21) se oslanjaju celom dužinom na prag objekta, što daje veliku krutost i
pruža mogućnost velikih raspona (preko 50 t).

Сл. 9.20 Секторски затварач

Zatvarači se podižu i upuštaju u niše u prelivnom pragu pomoću hdcrostatičkog pritiska. Mogu biti sa
nizvodnim (sl. 9.20a) ili uzvodnim osloncem (sl. 9.20ć). Obično se nizvodni oslonac primenjuje za ustave na
širokom pragu, a uzvodni za ustave na Krigerovom prelivu. Voda se sistemom komora i zatvarača uvodi u nišu
(ispod) ustave, odakle pritiska telo ustave silom R2 (sl. 9.21). Sila potrebna za podizanje ustave određuje se iz
ravnoteže momenata oko oslonca, O. Ako se zanemari trenje u osloncu i duž zaptivača, jednačina momenata može
se aproksimirati kao:
(9.8) : Rh h ah + O h đ = R2 h a2 ■

Za niše zatvarača treba obezbediti znatan prostor u prelivnom pragu, što ograničava primenu sektorskih
ustava na gravitacione betonske brane (dovolјne visine).
Pri prelivanju preko sektorske ustave obrazuje se oštroivični preliv, pa je neophodno obezbediti dobru
aeraciju donje strane mlaza, da ne bi došlo do pulzacija i uslova

324
za vibracije. Aeracija se najčešće postiže razbijačima mlaza - stubićima, koji se postavlјaju na pogodnom razmaku
duž prelivne ivice ustave (8e§ća1 1996).

Sl. 9.21 Sile i momenti pri pokretanju sektorske ustave

Prednosti sektorskih zatvarača su:

1) Tačna regulacija (proticaja i nivoa).
2) Velika brzina manevra.
3) Velika krutost.
4) Nema potrebe za visokim stubovima i smeštanjem uređaja za podizanje ustave.
5) . Dobri uslovi za pronošenje leda i plivajućih predmeta.
Mane su:
1) Teško održavanje zbog nanosa - treba stalno čistiti nišu i kanale komore.
2) Zimi je neophodno zagrevanje.
3) Teški uslovi remonta.
4) Zahtevaju dovolјno visok (“dubok”) prag da bi mogla da se smesti komora za zatvarače.

1H.1.6 Klapne (zapornice)

Klapne (ili zapornice) su zglobno povezane sa pragom na uzvodnoj strani praga (sl. 9.22). Pokreće ih
servo uređaj, obično smešten u niši ispod zatvarača, ili postavlјen na konstrukciju iznad zatvarača. Kpapne se često
kombinuju sa drugim tipovima zatvarača- najčešće segmentnim, radi: a)tačne regulacije pri malim protocima, i
b)propuštanja plivajućih predmeta i leda.
Težina klapne se može proceniti prema izrazu (EgćJz1e 1984):

6 = 2.389 5 (EA/)0-643 ,

dok za vođice i niše treba dodati još ~ 30 % težine samog zatvarača.

Zanimlјivo je zapaziti da kod klapne težina raste sa širinom linearno, s obzirom da se opterećenje prenosi
po celoj dužini prelivne ivice - širini praga.

325
 Sila za podizanje klapne, slično kao i kod ostalih zglobno vezanih zatvarača, se računa iz jednačine
ravnoteže momenta oko oslonca. Ako se zanemari trenje, jednačina momenata glasi (sl. 9.22):
Pri prelivanju preko klapne obrazuje se oštroivični preliv, pa je neophodno obezbediti odgovarajuću
ахР+ћхС \

(9.8а):
с
aeraciju (ovazdušenje) sa donje strane mlaza, da ne bi došlo do pulzacija i vibracija. Ovazdušenje se, kao i kod
sektorskih ustava, postiže razbijačima mlaza, postavlјenim duž prelivne ivice ustave (8eć§a1 1996). S obzirom na

vitkost konstrukcije zatvarača, klapna je mnogo osetlјivija na vibracije od sektorske ustave.

Sl. 9.22 Klapna
Prednosti klapne su:
1) Velika brzina manevra.
2) Tačno regulisanje proticaja i nivoa.
3) Nema potrebe za stubovima.
4) Dobro propuštanje leda i plivajućih predmeta.
Mane su:
1) Ostelјivost na vibracije.
2) Potrebna je odgovarajuća visina (“dubina”) praga, ili konstrukcija za ugrađivanje servo uređaja.
3) Zbog nanosa i plivajućih predmeta potrebno je često čišćenje niše.
***
Postoje i drugi tipovi površinskih zatvarača (sl. 9.23), kao što su ustava krovni štit (ćemčp 2001, Đorđević
1984), ili vrećaste ustave (Đe\ut 2001, 8eć§a1 1996, ćTouak 1996), ali se oni ređe sreću u praksi i neće se ovde
obrađivati.

326
 a) Ustava krovni štit đ) Vrećasta ustava (brana)

Sl. 9.23 Krovni štit i vrećasta ustava (brana)

1H.2 TEČENјE ISPOD POVRŠINSKIH ZATVARAČA

Zadatak površinskih zatvarača (ustava) je da omoguće kontrolisanu evakuaciju velikih voda, odnosno
zahvatanje površinskih voda za korisnike, kao i regulaciju nivoa ispred ustava. Zato je neophodno poznavati krivu
proticaja, tj. vezu između proticaja, 0, otvora zatvarača, a, i nivoa vode ispred zatvarača, 2\ (() = 0 (2\,a) na sl.
9.24). Ako je predviđena i mogućnost potoplјenog isticanja (kada je hidraulički skok “navučen” na ustavu),
potrebno je u zavisnost uklјučiti i kotu nizvodnog nivoa, 23 (0=0 (2 H , a, 2G3), na sl. 9.28.

U velikom broju praktičnih zadataka, geometrija preliva, prilazne deonice, kao i oblik i položaj samog
zatvarača nameću složena strujanja, koja se ne mogu tačno opisati niti rešiti uprošćenim jednačinama (koje se u tu
svrhu najčešće koriste u preliminarnim analizama). Zato se kod svakog važnijeg objekta, pre izrade glavnog
projekta, preporučuje ispitivanje i pobolјšanje projektovanog rešenja na fizičkom modelu. Uštede koje se ovakvim
ispitivanjima mogu postići, po pravilu višestruko nadmašuju cenu modelskih ispitivanja.

Slobodno (nepotoplјeno) isticanje

Kod slobodnog isticanja ispod ustave, skok je odbačen nizvodno od ustave, i nivo donje vode ne utiče na
isticanje, tj. na proticaj, pa je 0=0(2\,a). Slika 9.24 prikazuje slobodno isticanje ispod tablaste ustave u kanalu sa
horizontaltš dnom. Ustava je iste širine, V, kao i kanal. (Slučaj sa horizontalnim prizmatičnim kanalom je izabran
radi preglednosti izlaganja.) Napisaće se energetska jednačina između preseka ispred i iza ustave:

Сл.9.24 Слободно истицање испод табласте уставе

327
 V2 V2 , \
(9.9); N \ +f- = n2+~-{\ + ^), 2§
2
§
gde je: |= gubitak energije, obično zanemarlјivo mali. Odavde se može izraziti brzina u preseku “2” iza ustave, kao:
Ako se zapazi da je dubina u preseku suženja Nј = S A a (gde j e S A = koeficijent suženja-
6

г
контракције) и да је У х
1 НЉ2 Г
, једначина 9.11 постаје:
Н \ +V
- н,

1р1
2
(9.10); § Нг +- = Сул -Н2
где је коефицијент брзине Су
^ -Ј
(9.12): д = В а С А С , 2 § Н\ + Ш _____аС
аСА
(9.12а): а- Ва САСУ .
2
вШ
Протицај, 2, једнакје:
Н\ ф-а+2 (С
% л Су)

у2
(9.11): д^АУ = ВН2 Сул 2§
V
2
Л
§
Н х +Н —Н.
Za zadatu kotu nivoa vode, 2,\, odnosno zadatu visinu ispred ustave, N\ i zadat otvor ustave, a, kao i za
usvojene vrednosti koeficijenata brzine, SU, i suženja, SA, jednačina 9.12 se rešava po proticaju, (9:
gde je koeficijent proticaja S0 = SLSU GG', •
}jN~ -a -(S A S U U

Ako je dolazna brzina, U h , mala, može se iz jednačine 9.12 izostaviti brzinska visina, U\g/2§, pa otpada
potreba za rešavanjem kvadratne jednačine. (Jednačina 9.12a može se dobiti i neposredno iz energetske jednačine
9.9).
**,*

Koeficijent brzine, SU, je blizak jedinici, jer nema mnogo prepreka koje remete tok (SU= 0.95 +1.0). Ako
se pretpostavi da je SU=1, (odnosno, ^=0), energetska jednačina (9.9) može se napisati kao:

Н\ Н2 ж ___ 1
_ ( н 2\ - н \ ) паје:
2§В Н~Н;
2

328
 1 + С,
Н,
e = 5-D? , P'P2 = v , --A- —a^2§Nh , odnosno:
■Jn\+Nј, NJ +SAa V Nh

(9.121)): a = VSaa^Gh, s tim što je S0 =

Naravno, jednačina 9.12đ može se dobiti neposredno iz jednačine 9.12a, ako se usvoji da je koeficijent
brzine S>= 1.
Kao što se vidi iz do sada izloženog, pri proračunu krive proticaja za isticanje ispod zatvarača može se
primeniti više različitih formula. Za svaku od formula koeficijent proticaja ima odgovarajući oblik, o čemu treba
voditi računa pri primeni formula.
***
Koeficijent suženja .............. kontrakcije, SA, zavisi od tipa zatvarača i od stepena
otvorenosti ustave, a*=a!N\.
a) Kod površinskih tablastih ustava može se usvojiti da je koeficijent suženja konstantan i iznosi SA =
0.61.
ć) Kod segmentnih (radijalnih) ustava koeficijent SA zavisi od ugla pod kojim nož stoji u odnosu na
horizontalu:
a ( a \2
(9.13) : S =1-0.75—+ 0.36 — ,
l
90 190J

gde je #ugao u stepenima (sl. 9.25).

Сл. 9.25 Слободно истицање испод радијалне уставе

329
 Zakrivlјena kontura segmentne ustave bolјe prati oblik mlaza nego ravna tablasta ustava, pa je zato kod
segmentne ustave koeficijent suženja manji, odnosno koeficijent isticanja je veći.
*$*^

Kada se ustava potpuno podigne, na pragu se uspostavlјa slobodno prelivanje, koje se opisuje
uobičajenom jednačinom prelivanja (jed. 8.20a):

<2 = сРв У{У-

(9.14): н,+
*Ј
2

■
Tačnije, eksperimenti su pokazali da se slobodno prelivanje ostvaruje i pre potpunog podizanjaustave
iznad nivoa gornje vode-čim odnos a*=a!N\ postane veći od = 0.8 (o*>0.8).
***

Energetskom jednačinom 9.9 ne može se dobro opisati tečenje pri velikim vrednostima otvorenosti
a*=a/Ni jer raspored pritiska u mlazu ne odgovara hidrostatičkom (posebno kod zakrivlјenih kontura preliva), a
raspored brzina je daleko od uniformnog, zbog izrazite razlike pritiska po dubini ispred otvora. Pri malim
otvorenostima, a*, zakrivlјenost konture preliva je mala, s obzirom na malu deblјinu mlaza, a raspored brzina u
mlazu je ujednačeniji zbog male varijacije pritiska po dubini ispred otvora (kao kod dubinskih ustava pod visokim
pritiskom, sl. 9.42), pa se jednačina 9.9 može uspešno primeniti.
Sl. 9.26 Isticanje iz velikih otvora

Zavisnost 2\ od (3 PRI velikim otvorenostima, a*, može se dobiti na više načina. Najsigurnije je koristiti

rezultate merenja na fizičkom modelu. Najjednostavnije je interpolovati vrednosti između čistog isticanja (jed.
9.12), i čistog prelivanja (jed. 9.14). Američki autori (ŠVK 1987,1J8A SORKJZ 1977) za tečenje ispod tablaste
ustave preporučuju zavisnost koja se zasniva na proračunu isticanja iz velikih otvora (sl. 9.26).

330
 Ako se privremeno zanemari uticaj suženja mlaza i zakrivlјenosti strujnica, brzina U(u) na rastojanju u
(mereno ispod energetske kote ustave, sl. 9.26), biće prema Bernulijevoj jednačini za strujnicu:

(9.15) : U(u) = J2^, a elementarni proticaj:

(9.16) : Vd(u) = VG(u)Vu = vf^f.

Integrisanjem jednačine 9.16 po otvoru a=N\-ć2 (sl.9.26), dobija se teorijski proticaj <9'(bez
suženja-kontrakcije):
Kada se obračuna i suženje mlaza, dobija se stvarni proticaj, (2:
2\
V2
(9.17): б' = - Ј В ^ ф = - В ^ у2 )г Н,+ \1 ћ2+
у-
а=св1в^ ,/) V
(9.18); 77,+ —Ј2§ ћ,+^~
V' 2
^у
gdeje So! =2/3 SA.
Eksperimenti su pokazali (IbA SOKRb 1977) daje koeficijent isticanja iz jed. 9.18 približno jednak
koeficijentu prelivanja (pri padu N\) iz jednačine 9.14 (tj. Sd| = S/>), pa se može napisati da je:

з з
2 Г, V2)
(9.19): д = нх+-н —
срвр§ 2
$) 1 ■ ^Ј

При малим долазним брзинама, брзинска висина, У\2/2§, се може занемарити.

Треба водити рачуна да једначина 9.19 не даје исправна решења за отворе који су блиски потпуно
подигнутом положају уставе (п*=0.8, где важи једначина преливања 9.14), нити за мале отворе (где важи
једначина 9.12). Прелаз између “чистог истицања” (јед. 9.12) на истицање кроз “велике отворе” (јед. 9.19) и
даље на преливање (јед. 9.14) је постепен и треба га описати благим прелазницама на кривој протицаја (сл.
9.27).
На основу једначина (9.9) и (9.19) и опсежних лабораторијских испитивања, На§ег и Вгетеп (1988)
предлажу једначину која обједињује струјање при малим и великим отворима:

(9.20): #„ Ну а
Р _ Н
К #„

331
gde su: <2™ = računski proticaj preliva (proticaj prema kome je dimenzionisana prelivna kontura), a Nc = računski
pad ispred preliva.

Sl. 9.27 Kriva proticaja ispod ustave za slobodno (nepotoplјeno) tečenje

***
Da bi se izbeglo nestabilno tečenje nizvodno od ustave, treba obezbediti neophodnu silovitost strujanja.
Obično je dovolјno da Frudov broj u preseku “2” iza ustave bude Rkg = /{§Nt)> 1.5.

Potoplјeno Isticanje
Kod potoplјenog isticanja skok je navučen na ustavu. Donja voda je previše visoka i stvara suviše veliku
silu pritiska da bi je mlaz ispod ustave “savladao” i odbacio hidraulički skok nizvodno od ustave. Drugim rečima,
kada je spregnuta dubina mlaza ispod ustave manja od dubine u nizvodnom kanalu, N" < 1g,, skok je navučen i
isticanje je potoplјeno.

Potoplјeno tečenje ispod ustave, kako je napred rečeno, može da dovede do vibracija usled periodičnog
pomeranja vrtloga u valјku skoka. Ipak, u određenim topografskim uslovima (ravničarski predeli) potoplјeno
isticanje se mora prihvatiti kao jedino moguće rešenje.

Сл. 9.28 Потопљено истицање испод уставе

332
 Slika 9.28 prikazuje potoplјeno isticanje ispod tablaste ustave u pravougaonom prizmatičnom kanalu sa
horizontalnim dnom. Zadatak je da se odredi proticaj, 0 za zadate nivoe gornje i donje vode, 2\ i 23 i otvor ustave, a.
Za razliku od slobodnog isticanja ovde se > javlјa dodatna nepoznata-dubina vode neposredno iza ustave,
I2 (sl. 9.28), pa je pored energetske jednačine između preseka “1” i “2” potreban još jedan uslov. To je jednačina
održanja kolnčnne kretanja (jednačina sila) između preseka “2” i “3”. (Između preseka “2” i “3” se ne može
koristiti jednačina energije, jer se ne zna gubitak u valјku skoka.)
Pritisak u preseku “2” se računa sa dubinom, P2 (ona određuje nivo, a time i pritisak), dok se brzina U2
računa preko sužene dubine Nј = SA a. (Mlaz protiče kroz presek određen dubinom Nј, dok se u sloju iznad mlaza
obrazuje vrtložni valјak, koji pritiska mlaz, ujedno mu oduzimajući energiju kroz povratno strujanje u vrtlozima.)
Prema gore navedenom, energetska jednačina između preseka “1” i “2” će se napisati
kao:

(9.21): Њ+-
вГ е 2

2§{Н,ВЈ 2§(аСАВ)2

а једначина сила између пресека “2” и “3” биће:

Р4»+Р ? И: НВ'
(9.21а): г Ђ РВ^-В + р г
аСАВ 2
Za zadate nivoe gornje i donje vode, 2) i 23, sistem jednačina 9.21 i 9.21a može se rešiti iterativno po
promenlјivima (9 i I2. Kada se određuje kriva proticaja, jednostavnije je izabrati parove vrednosti I2 i v (odnosno 23
i 0, pa eksplicitno rešiti jednačinu 9.21a po dubini I2, a zatim sračunati dubinu Nј (odnosno kotu nivoa 2\) iz
jednačine 9.21.

GH.Z DUBINSKI ZATVARAČI

Dubinskim zatvaračima kontrolišu se zatvaranje i otvaranje dovoda pod pritiskom: temelјnih ispusta,
dubinskih zahvata dovodnih tunela, cevovoda hidroelektrana, i sl. Često se kao dubinski zatvarači primenjuju
tablasti (klizeći i kotrlјajući) i segmentni zatvarači, koji se takođe koriste i kao površinski. Za razliku od preliva i
površinskih zahvata, za dubinsko zatvaranje se koriste i zatvarači sa kružtš otvorom poprečnog preseka. Zatvarači
kružnog preseka su povolјniji sa gledišta primanja opterćenja i zaptivanja i ne zahtevaju prelazne deonice (sa kruga
na pravougaonik), kao zatvarači pravougaonog preseka.
Dubinski zatvarači mogu biti namenjeni za regulaciju proticaja, za remont, a mogu služiti i kao brzi
havarijski zatvarači. Od uloge će često zavisiti tip zatvarača, položaj duž dovoda, kao i način zaptivanja.
Regulacioni zatvarači se koriste kod temelјnih ispusta akumulacija, za ispuštanje minimalnog
garantovanog proticaja (biološkog minimuma), kod dovoda za navodnjavanje i

333
 snabdevanje vodom, ili za druge korisnike. Za regulisanje proticaja koriste se zatvarači koji omogućavaju
stabilan rad (bez pulzacija i nestabilnog tečenja) pri svim (ili skoro svim) proticajima.

Da bi se obezbedila efikasna i bezbedna regulacija proticaja kod ispusta pod pritiskom 70, regulacioni
zatvarač mora biti na nizvodnom kraju cevi, to jest na mestu gde se dovod pod pritiskom završava, i počinje
tečenje sa slobodnom površinom. Ako bi regulacioni zatvarač bio postavlјen usred toka pod pritiskom (sl. 9.35),
njegova regulacija bi se obavlјala isklјučivo kroz gubitak energije (gubitak pada) usled vrtloga (turbulencije), koje
izaziva širenje suženog toka iza zatvarača. Preko gubitka energije će se donekle smanjiti brzina u cevi, ali će presek
na nizvodnom kraju i dalјe određivati površinu toka i bruto pad (iz koga se “stvara” brzina), a time i proticaj 71. Pri
ovakvoj “regulaciji”, lokalna brzina u preseku zatvarača bi rasla sa smanjivanjem otvora, prema jednačini
kontinuiteta. Porast brzine bi, prema jednačini energije, uslovio smanjenje pritiska u preseku (sl. 9.35), što bi
izazvalo kavitaciju, ili uvlačenje vazduha sa nedopustivim nestabilnim tečenjem i vibracijama. S druge strane,
zatvarač sa slobodnim isticanjem (sl. 9.36) pretstavlјa stabilan kontrolni presek i reguliše proticaj promenom
površine poprečnog preseka toka, dok je brzina u preseku zatvarača manje-više konstantna (nezavisno od
otvorenosti zatvarača). (Naravno, menja se brzina u samom dovodu pod pritiskom ispred zatvarača, u skladu sa
jednačinom kontinuiteta.)

Za razliku od regulacionih, havarijski i remontni zatvarači imaju samo dva položaja: potpuno otvoren -
podignut i potpuno spušten-zatvoren, pa se kao takvi mogu postavlјati na bilo koje mesto u protočnom traktu
dovoda pod pritiskom.

Prema načinu zaptivanja dubinski zatvarači mogu biti:

1) Sa nizvodnim zaptivanjem (sl. 9.29), tako da je pri zatvorenom položaju zatvarača pijezometarski nivo
isti ispred i iznad zatvarača (i jednak nivou vode u akumulaciji). Ovi zatvarači prenose opterećenje
direktno na bokove objekta.

2) Sa uzvodnim zaptivanjem (sl. 9.31), tako da je pritisak iznad zatvarača atmosferski (ili zavisi od
nizvodnih uslova). Ovi zatvarači takođe prenose opterećenje direktno na bokove objekta.

3) Postavlјeni u izolovanom kućištu (omotaču, kutiji), tako da se pogonski mehanizam može smestiti u
prostoriju neposredno iznad ili pored zatvarača (a ispod kote nivoa u akumulaciji). Ovo je često rešenje
kod zatvaračnica u betonskim branama, i kod vodostanskih zatvaračnica. U ovu grupu zatvarača, između
ostalih, spadaju leptirasti (sl. 9.44), kutlasti (sl. 9.45) i konusni zatvarači (sl. 9.46). Ovakvi zatvarači
prenose opterećenje na konstrukciju preko svog kućišta.

70
Мисли се на испусте са великим брзинама и протицајима.
Осим при сасвим малим отворима затварача, када губитак на затварачу постане доминантан члан у билансу
71

енергије, односно, када достигне вредност бруто пада.

334
 Neki tipovi zatvarača (na primer tablasti) mogu se postaviti sa nizvodnim, ili uzvodnim zaptivanjem, ili
kao izolovani u kućištu.
Najvažnije osobenosti dubinskih zatvarača su:
1) Visok hidrostatički pritisak uslovlјava veliku deblјinu (i masu) zatvarača, kao i velike sše za podizanje i
spuštanje zatvarača.
2) Teže se postiže vododrživost nego kod površinskih zatvarača, zbog visokog pritiska i potrebe zaptivanja
gornje ivice zatvarača.
3) Velike brzine vode ispod zatvarača, koje su rezultat visokog pritiska, povećavaju opasnost od kavitacione
erozije.
4) Vibracije mogu nastati zbog periodičnog odleplјivanja mlaza, nekontrolisanog procurivanja na
zaptivkama pri isticanju, ili nizvodne prepreke (niša, nizvodni zatvarač, i sl.).
5) Teže su pristupačni za ugradnju, rukovanje i održavanje od površinskih zatvarača.
6) Neophodno je obezbediti vezu sa atmosferskim pritiskom nizvodno od zatvarača (aeraciona cev).

1H.3.1 Sile pri podizanju i spuštanju dubinskih zatvarača

Sila potrebna da se podigne ili spusti dubinski zatvarač, značajno je veća u odnosu na sile podizanja i
spuštanja kod odgovarajućih površinskih zatvarača i to usled:
1) Velike deblјine, odnosno, težine nosećih elemenata tela zatvarača, koji se odupiru momentima koje stvara
visoki hidrostatički pritisak.
2) Velike sile trenja, koja je posledica velike hidrostatičke sile.
3) Povećanja vertikalne komponente neto hidrostatičke sile kod nizvodnog zaptivanja (sl. 9.29) pri
isticanju, kada ispod zatvarača vlada pritisak blizak atmosferskom, dok se iznad zatvarača nalazi sloj vode
pod punim hidrostatičkim pritiskom.

Sl. 9.29 Vertikalna hidrostatička sila kod nizvodnog zaptivanja

\

335
 Pritisak na dno zatvarača može se povećati odgovarajućim oblikovanjem (sl. 9.30). “Prigušenje” preseka
na nizvodnom kraju donje ivice zatvarača smanjuje brzinu (i brzinsku visinu) na uzvodnom kraju, što (prema
energetskoj jednačini) dovodi do povećanja pritiska ispod zatvarača i smanjuje vertikalnu neto silu na zatvarač.
(Ovakvo oblikovanje ujedno pogoduje stabilnosti izlaznog mlaza, kako je već objašnjeno, sl. 9.11).
Treba imati na umu da ponekad sila vertikalnog pritiska može biti i korisna, jer omogućava lakše spuštanje
zatvarača pri brzom zatvaranju kod havarijskih zatvarača.
Kod uzvodnog zaptnvanja “otežavajuća” vertikalna hidrostatička sila izostaje, ali u određenim
okolnostima, u dovodu pod pritiskom nastaje sasvim suprotan problem. Može doći do jednovremene pojave velikog
pritiska na dnu zatvarača, i malog pritiska na “plafonu”, što izaziva neto silu naviše, i iskakanje (“katapultiranje”)
zatvarača (ako nije odgovarajuće poduprt sa gornje strane).

Sl. 9.30 Oblikovanje donje ivice zatvarača sa nizvodnim zaptivanjem

Ovakav problem može da nastane pri punjenju dovoda za hidroelektranu (sl. 9.31). Na slici 9.31 dovod je
zatvoren sa nizvodne strane ((9/^ = 0), uzvodni zatvarač je delimično podignut, i tunel se puni. U početku je
nizvodno od zatvarača tečenje sa slobodnom površinom. Vazduh napušta dovod kroz aeracionu cev (inače se tunel
ne bi mogao napuniti).
Pošto se tunel napuni vodom, pritisak nizvodno od zatvarača počinje naglo da raste (to pokazuje
pijezometarski nivo, 2A, u aeracionom otvoru), čime se smanjuje pad-denivelacija ispred i iza zatvarača, pa brzina
ispod zatvarača opada.
Kritičan trenutak nastaje kad se brzina približi nuli, pa je ispod zatvarača pun hidrostatički pritisak (pun
uzgon) JJ&,ih= U<3VN (V = širina zatvarača). U isto vreme, nivo vode iznad zatvarača, je znatno niži od 2A, jer
voda nije stigla da ispuni prostor (“bunar”) iznad zatvarača kroz uzani zazor. Tako, iznad zatvarača vlada vertikalna
sila pritiska Ru— us!V N0. Ukoliko je:
Ru + OgATUAKASA + RtKEŠA < ^MAH,
dolazi do iskakanja zatvarača. (Sila trenja, RTKEŠA, se može zanemariti, što je na strani sigurnosti.)
Da bi se ovakva iskakanja izbegla, potrebno je uskladiti širinu zazora, a2, sa površinom otvora (“bunara”)
iznad zatvarača i površinom preseka aeracionog otvora. Ako je ovo usklađivanje propušteno prilikom
projektovanja, potrebno je smanjiti brzinu punjenja dovoda, da bi se prostor iznad zatvarača mogao napuniti pre
nego što ispod zatvarača zavlada pun uzgon.

336
 Sl. 9.31 Uslovi za katapultiranje zatvarača sa uzvodnim zaptivanjem

1H.3.2 Pristup dubinskim zatvaračima

Pristup dubinskim zatvaračima je teži u odnosu na površinske (sem kod onih na nizvodnom kraju dovoda),
jer se nalaze u telu brane, ili u tunelu-desetine metara ispod površine terena. Prilaz je obično kroz galerije ili šahtove
kod zatvarača u telu betonskih brana i kroz šahtove i/ili kule sa pristupnim mostovima kod tunelskih zatvarača
(poglavlјe XI). Mehanizam za pokretanje zatvarača može biti u galeriji neposredno iznad zatvarača- dubinske
zatvaračnice (neophodno je obezbediti suvu galeriju i prilaz), ili na površini terena iznad nivoa u
akumulaciji-površinske zatvaračnice, gde se prenos sile omoguđava kroz vertikalni (ređe kos) šaht, ili vođice.
Šema dubinske zatvaračnice sa galerijom data je na sl. 9.32, dok je šema sa prenosom kroz šaht već pokazana na sl.
9.31.
Kod zatvarača pravougaonog preseka neophodne su prelazne deonice sa kružnog preseka provodnika
(tunela, cevi) na pravougaoni presek zatvarača i sa pravougaonog preseka, nazad na

337
kružni presek nizvodno od zatvarača.
S obzirom na visok hidrostatički pritisak (koji stvara veliki momenat savijanja na zatvaraču), površinu
otvora treba što više smanjiti. Ako je nizvodno od zatvarača predviđeno tečenje pod pritiskom, kao kod dovodnih
tunela hidroelektrana, nije poželјno usvojiti ni previše mali otvor, jer bi to povećalo lokalni gubitak pri proširenju
mlaza iza otvora, a lokalno povećanje brzine bi uvećalo opasnost od kavitacije.

Servo-uređaji
za pokretanje

о
Г алерија

Аерациона цев
Ремонтни/^ о Хаваријски
затварач затварач

I/
Sl. 9.32 Dubinska zatvaračnica

Obično je dužina prelazne deonice 2,= 1.54-5.0 p0 (sl. 9.33), s tim što je nizvodna prelaznica duža od
uzvodne zbog osobenosti tečenja pri širenju mlaza (povratno strujanje, i odvajanje vrtloga u kojima se gubi energija
toka, posledica su širenja konture provodnika).
Odnos površina A0!Ah (sl. 9.33) retko prelazi 1.25. Prema preporukama (ŠVK 1987) za zatvaračnice pod
pritiskom, kod suženja (uzvodna prelaznica) maksimalni ugao skretanja, acgu, trebalo bi ograničiti sa:

(9.22) : 1~= ,
UC&1
a kod proširenja (nizvodna prelaznica) sa:

(9.23) : (§ aš < -=7-u= ,

2 UCEs1
gde je: V = srednja brzina na prelaznoj deonici, a <7 = srednji (ekvivalentni) prečnik na prelaznoj deonici.
(Isti autori preporučuju da aš bude manje od 10°.)
Gubitak energije na prelaznicama često se računa kao zbir gubitaka na suženju, proširenju i nišama
zatvarača (AEBDŽ2EŠL + &ERKOŽEŠL +AEMZA)- Pravilnije je sve gubitke na ovako kratkoj deonici obračunavati
zajedno (preko jednog koeficijenta), jer poremećaj strujanja usled suženja i niša zatvarača može bitno uticati na
strujnu sliku pri proširenju

338
toka. Prema istraživanjima 1JbA Sogrz oG Ep§jpeegz (1977), ukuhši gubitak na celoj deonici se uzima kao Ać =
%T0TA1 J2§, gde je Guota/. = 0.30 4- 0.45, a E, = Us= brzina u suženju.

Sl. 9.33 Prelaznice kod dovoda pod pritiskom

1H.Z.Z Kavitacija i vibracije kod dubinskih zatvarača

Osnovni pojmovi o kavitaciji i kavitacionoj eroziji objašnjeni su u poglavlјu VIII o evakuacionim
organima. Kada pritisak u nekoj tački toka padne ispod pritiska zasićene vodene pare, voda počinje da isparava, a
nastali mehurići pare prelaze nazad u tečno stanje, čim dospeju u zonu povišenog pritiska, uz oslobađanje velike
količine energije u vidu udarnih talasa, kroz periodično kolabiranje i širenje mehura. Oslobođena energija često je
uzrok oštećenja objekata i opreme (kavitaciona erozija), posebno ako se kavitacija javlјa blizu konture objekta.
Uzrok kavitacije je lokalno sniženje pritiska, a prema jednačini energije, pritisak opada kada raste brzina.
Zato će dubinski zatvarači, kod kojih se javlјaju velike brzine, biti daleko podložniji kavitacionoj eroziji od
odgovarajućih površinskih zatvarača.
Slika 9.34 prikazuje tečenje u dovodu pod pritiskom sa poluotvorenim zatvaračem na sredini dovoda. To
je idealno strujanje za pojavu kavitacije.
Uslovi za nastanak kavitacije opisaće se na tri “nivoa aproksimacije”, odnosno tri nivoa sagledavanja
pojave:
1) Pri najgrublјoj aproksimaciji, pretpostavlјa se da je pijezometarska kota konstantna u preseku suženja
“S” (kao pri paralelnom i pravolinijskom strujanju). Očigledno je da pijezometarska kota iza zatvarača opada u
odnosu na neporemećeni presek “O”

339
ispred zatvarača, na račun povećanja brzine u suženju. Ako se zanemari energetski gubitak između preseka “O” i
“S”, može se napisati:

V2 V2
(9.24) : Ps + —= P0 + -2-, odnosno:
\
’ 2§

(9.25) : i s l = ^ - + 2sl = P.+^,

gde cifra “1” u indeksu označava prvi nivo aproksimacije.

S obzirom da se pretpostavlјa hidrostatički raspored pritiska u preseku “S”, minimsšni pritisak se
ostvaruje u najvišoj tački tunela (kota 2S,\ na slici):
Р°с, Рс,
2
(9.26): \ + Ра!т_ = Цо + V
У +
0 2^
7 Г 1 7
2Е
ПЈ 7
П Рс,\
До кавитације неће доћи уколико је > Рг (где је р у ! у = притисак засићене

vodene pare na temperaturi vode u tunelu).

Sl. 9.34 Sniženje pritiska u suženju iza zatvarača

2) U “drugoj aproksimaciji” se uočava, da u vrtložnom valјku iza zatvarača nastaju lokalna povećanja brzine
u odnosu na srednju brzinu u preseku “S”, pa će lokalni minimum pritiska svakako biti niži od pretpostavlјenog u
prvoj aproksimaciji. Uz to, minimum pritiska u preseku “S” se najverovatnije neće ostvariti u najvišoj tački tunela,
već se,

340
zavisno od uslova strujanja, može javiti u nekoj drugoj tački preseka sa položajnom kotom 2s.g, gde se javlјa i
lokalni maksimum brzine, Us,2'
Рс.2 V У VС, 2 2

-2г + Р_
2

(9.27) = 0
г

п„ У
2§
Položaj tačke “S,2”, kao i vrednost minimalnog pritiska, odnosno maksimalne brzine se ne može analitički
odrediti, već se mora pristupiti eksperimentu (hidrauličkim modelskim ispitivanjima).

3) U prethodnoj aproksimaciji razmatrane su vrednosti pritiska i brzine osrednjene po vremenu. Međutim,

trenutni minimum pritiska može biti znatno niži od vremenski osrednjene vrednosti u posmatranoj tački. Trenutni
minimum previše kratko traje da bi mogao da utiče na pojavu kavitacije, pa se umesto njega koristi neka statistička
mera fluktuacije pritiska. Tako se može usvojiti da je merodavni fluktuacioni “dodatak”
V 2

pritiska proporcionalan srednjoj brzinskoj visini mlaza k-^~ (gde se vrednost koeficijenta
2§
k određuje eksperimentom), pa je merodavni pritisak za nastanak kavitacije:

Р°с% Рс,г V2
(9.28): . * С,2

У ч
Prethodno izlaganje pokazuje da je bez iskustvenih podataka moguće dobiti samo grubu procenu
minimalnih pritisaka (“prva aproksimacija”), odnosno grubu procenu opasnosti od kavitacione erozije u preseku iza
zatvarača. Za tačniju procenu potrebni su rezultati merenja-bilo da je reč o modelskim ispitivanjima za razmatrani

\
***

objekat, ili o podacima iz literature o sličnim objektima.

341
 Na osnovu jednačina 9.24 č-9.28 može se zaklјučiti da će u preseku suženja iza ustave nastati vakuum ako
se brzina Us dovolјno poveća, odnosno ako se otvor ustave dovolјno smanji. Do pojave vakuuma kontrolni presek
(presek koji diktira proticaj) je izlazni presek (sl. 9.35).
Vakuum dovodi tuvlačenja vazduha u dovod i prekida kontinuitet toka pod pritiskom iza zatvarača.
Kontrolu privremeno preuzima presek “S”, gde se uspostavlјa pritisak veći od “vakuumskog” (sl. 9.35).
Međutim, povećanje pritiska smanjuje dovod vazduha, što ponovo uspostavlјa tečenje pod pritiskom po
celoj dužini dovoda, kao i kontrolu izlaznog preseka. Proces postaje periodičan, i javlјa se opasnost od vibracija.
“Eksplozije” vazdušnih džepova po izlasku iz tunela, takođe mogu dovesti do vibracija i oštetiti konstrukciju.
Očigledno je da se pri opisanom režimu tečenja, ne može postići stabilan regulacioni rad zatvarača (kontrolisano
ispuštanje vode kroz delimično podignut zatvarač).
Ovim se pokazuje, kao što je naznačeno na početku izglaganja, da u dovodu pod pritiskom, u kome se
očekuju velike brzine i niski pritisci, regulaciju proticaja treba vrišti na mestu gde se zavrgiava tečenje pod
pritiskom, odnosno gde se uspostavlјa tečenje sa slobodnom površinom (tu se uspostavlјa i kontrolni presek)72.
Naravno, zatvarači se koriste i u dovodima pod pritiskom, ali pri tom ne vrše regulaciju proticaja-služe da prekinu
proticanje, ili da ponovo napune dovod pre nego što se otvore nizvodni regulacioni zatvarači.

Sl. 9.36 Tečenje sa slobodnom površinom nizvodno od

regulacionog zatvarača

Regulacioni zatvarači temelјnih ispusta se retko postavlјaju na nizvodnom kraju tunelskog dovoda. Takav
tunel je po celoj dužini izložen punom pritisku vode iz akumulacije, što je vezano sa opasnošću od procurivanja
vode pod visokim pritiskom kroz

72
Међутим, у доводима са малим брзинама и високим притиском (водоводне мреже), регулација преко
губитка енергије на затварачу је сасвим прихватљива, јер се не јављају услови за настанак кавитације.
342
 prsline u tunelskoj oblozi, uz ispiranje sredine koja je u dodiru sa oblogom. Zato se zatvarač kojim se
prekida dovod pod pritiskom obično postavlјa u ravni injekcione zavese (koju dovod preseca, sl. 5.15), tako da
porni pritisak, koji uzvodno od zavese (vododržive pregrade) vlada u sredini sa spolјašnje strane obloge, ne
dozvolјava procurivanje i ispiranje sredine. Na deonici iza zatvarača se, odgovarajućim oblikovanjem dovoda i
aeracijom, omogućava tečenje sa slobodnom površinom (sl. 9.36), dok je uzvodno od zatvarača tečenje pod
pritiskom. Na ovaj način se tok pod pritiskom (kao hidraulički efikasniji vid strujanja) omogućava na što većoj
dužini tunela. Često je ovakvo rešenje i dispoziciono najpovolјnije. (Videti i H1.2).
❖* *

Niše dubinskih tablastih zatvarača posebno su osetlјive na kavitacionu eroziju, a mogu postati i izvor
periodičnog otkidanja vrtloga i vibracija.
Na nizvodnoj ivici niše (tačka “ćN na sl. 9.37) lokalna brzina, je veća od srednje brzine neporemećenog
toka u preseku “S” ispred niše (Us), pa je prema Bernulijevoj jednačini za strujnicu, pritisak u tački “BG niži od
“neporemećenog” pritiska uzvodnoj tački “S”:
Sl. 9.37 Lokalno strujanje oko niša zatvarača

У 2§ у 2§ ’
(9.29): односно:

Рм = Рс У (у У Рс,
(9.30): у
N
-<Јг
У \УсЈ У

gde je: sgs= kritični kavitacioni broj, objašnjen u poglavlјu VIII. Za slučaj pravougaone niše kao na sl. 9.37, kritični
kavitacioni broj varira, zavisno od odnosa širine i dužine niše (Sliskij 1979, ŠA Sogrz oć Ep§šeegz 1977) od 0.15 do
0.50. Ukoliko je pritisak rm /u u jednačini 9.30 manji od pritiska zasićene vodene pare, ru!u, stiče se uslov za pojavu
kavitacije. Što je razlika ru1u-r^1u veća, veći su i izgledi za nastanak kavitacione erozije nizvodno od niše. Ovo je
kvantifikovao Sliskij (1979), preko odnosa kavitacionog broja,

a = ~—— i kritičnog kavitacionog broja as (tabela 9.1).

1 tg7

343
 Na oblikovanju niša protiv kavitacije urađena su obimna istraživanja (Sliskij 1979, TJ8A Sogrv oJG
Ep§teegz 1977). Oblik koji se najčešće primenjuje (sl. 9.38) optimalan je sa hidrauličkog aspekta (smanjenje
lokalnih potpritisaka i opasnosti od kavitacije, i otklanjanje potencijalnog izvora vibracija), a ujedno je i
jednostavan za izvođenje.

Stadijum razvoja kavitacije st/sts

1. Nema kavitacije >1

2. Početni stadijum kavitacije 1 =0.8
3. Razvijena kavitacija 0.8 = 0.2
4. Super kavitacija - odvajanje kavitacionih džepova < 0.2

Tab. 9.1 Stadijum razvoja kavitacije zavisno od odnosa st/as

a -4--------- *.PLa

Sl. 9.38 Optimalan oblik niše zatvarača

Prema preporukama ŠA Sogrz oGEp§teegz (1977), kritični kavitacioni broj za ovako oblikovanje niše je
sgs=0.05č-0.10. Više detalјa o projektovanju niša dubinskih zatvarača može se naći u literaturi (U1zsćeg & Na§eg
1998).
* ❖*

U dovodima sa tečenjem pod pritiskom, za brzine preko 30t/z, kavitacija iza niša se javlјa i pored,
prethodno prikazanog, optimalnog oblikovanja. Oblaganje čeličnim limom (pancerovanje) pomaže da se šteta
umanji ili odloži, premda ovakvo rešenje može imati i suprotan efekat ako se loše izvede i ne održava. Kod ovako
velikih brzina ponekad se upotreblјavaju zatvarači bez niša, najčešće zasunskog tipa sa kružnim otvorom u telu,
tako da telo zatvarača i kućište čine kontinualnu konturu kad je zatvarač (potpuno) otvoren (sl. 9.39).
Kod zatvarača sa slobodnim isticanjem, često se pritisak u nišama povećava pomoću “maske” od
čeličnog lima, koja smanjuje presek isticanja neposredno iza niša (tečenje u nišama se “priguši“ sl. 9.40).
(Prigušenje kontrolnog preseka smanjuje brzine u nipš- odnosno povećava pritisak). Maska omogućava i
kontrolisano odvajanje mlaza nizvodno od zatvarača, bez čega nema stabilnog tečenja sa slobodnom površinom.
Na slici 9.40 prikazano je oprobano stredstvo za borbu protiv kavitacione erozije- aeracija mlaza (koja se
koristi i kod brzotoka, poglavlјe VIII). Prag iza zatvarača omogućava da se mlaz odvoji od konture i sa donje strane,
kako bi mogao da primi potrebnu količinu vazduha po celom obimu i spreči kavitacionu eroziju nizvodno od praga.

344
 -E 1

Otvor Otvoren
^zatvarača dovod
1

Kružna matvarač^
^ev Otvor^, /1l•
cevi ^Otvor V
0=0

Zatvoren
dovod

Sl. 9.39 Zatvarač zasunskog tipa, bez niša

Aeracija pomaže i u borbi protiv vibracija-onemogućava potpritiske koji izazivaju periodično pomeranje
mlaza.

Kod dubinskih zatvarača (sa slobodnim isticanjem) ne dozvolјava se potoplјeno tečenje iza zatvarača,
zbog velikog intenziteta turbulencije u vrtložnom valјku hidrauličkog skoka, gde redovno nastaju periodične
pulzacije pritiska-jedan od najopasnijih izazivača vibracija. S obzirom na silovitost režima, uslov nepotoplјenosti
obično nije teško postići.

1H.3.4 Aeracija iza zatvarača

Dovod vazduha se mora obezbediti iza osnovnih i havarijskih dubinskih zatvarača (izuzimajući zatvarače
ispusta na nizvodnom kraju cevovoda, koji su u neposrednom dodiru sa atmosferom).

345
 Kod zatvarača iza kojih vlada tečenje pod pritiskom, vazduh omogućava pražnjenje dovoda. (Vakuum
koji bi nastao bez aeracije, zadržao bi vodu iza zatvarača.) Kroz aeracioni otvor vazduh napušta dovod pri punjenju.
Takođe, kroz aeracioni otvor se može izbaciti vazduh koji, pri nepovolјnim uslovima može biti uvučen na zahvatu,'
a koji ometa tok vode i time smanjuje kapacitet dovoda, a može da izazove vibracije i druge probleme za rad
mašinske opreme (pumpi ili turbina), kao i objekta u celini.
Za remontni zatvarač postavlјen neposredno ispred havarijskog (sl. 9.32) ponekad se ne radi posebna
aeracija, s obzirom na malo rastojanje između dva zatvarača, premda neki autori smatraju da je aeracija i tada
neophodna, zbog opasnosti od vibracija (\%ćseg & Na§eg 1998). Često se za punjenje deonice između remontnog i
havarijskog zatvarača koristi bajpas - cev malog prečnika, kontrolisana ventilom (sl. 9.44). Bajpas “zaobilazi”
remontni zatvarač, povezujući prostor između dva zatvarača sa uzvodnom deonicom, koja je pod punim pritiskom
akumulacije, pri čemu se izjednačavaju pritisci ispred i iza remontnog zatvarača, pa se smanjuje sila potrebna za
podizanje zatvarača. Da bi se omogućilo punjenje prostora između remontnog i havarijskog zatvarača preko
bajpasa, potrebno je obezbediti cev-provodnik za izbacivanje vazduha (osim kod zatvarača koji imaju nizvodno
zaptivanje).
Kod zatvarača sa slobodnim isticanjem neophodno je nadoknaditi vazduh koji voda preko površinske
turbulancije uvuče u tok i odnese nizvodno, da bi se održalo stabilno tečenje i izbegle pulzacije praćene vibracijama
i kavitacijom (kao što je naznačeno u prethodnom izlaganju, u delu-1H.Z.Z). Za dimenzionisanje aeracibne cevi
potrebno je proceniti proticaj vazduha, (?A, i brzinu vazduha u cevi, UA, odnosno odrediti prečnik aeracione cevi, bA
(sl. 9.41).
dć=-R± <2t
U
0,
" Гб Уд<45-50 га/з
с1, л.ерациона цев
а

Sl. 9.41 Dimenzionisanje aeracione cevi

E
k
s
p
e
r
i
menti su pokazali (Ztćć 1995,1J5A Sogrz oBEp§teegz 1977) da je:

(9.31) :

346
 = Фрудов број. Протицај
gde su: <2 = proticaj vode (sl. 9.41), u / m p koeficijenti, a Rk =——

vazduha raste sa pojačanjem turbulencije mlaza, koji uvlači mehure vazduha u vodeni tok, a turbulencija raste sa
silovitošću toka, koja se kod tečenja sa slobodnom površinom kvantifikuje Frudovim brojem. Različiti autori daju
različite vrednosti koeficijenata u jednačini 9.31. Po Ztćć-u (1985) je u/~0.04, a /7 = 0.85, prema 1J8A Sogroz oG
Ep§teegz (1977) ^=0.03 i i = 1.06.
Pri dimenzionisanju aeracione cevi proticaj vazduha, ()A, treba sračunati za razne otvore zatvarača, a.
Obično se merodavna (najveća) vrednost proticaja dobija za ćs=s/0/2 (sl. 9.41).
Prečnik cevi za dovod vazduha, <LA, dobija se iz uslova da potpritisak na kraju cevi ne pređe 1-g2t
vodenog stuba (A/g=-rl/u<1č-2t, sl.9.41). PritisakrA računa se izjed.8.138. Prema iskustvu sa postojećih objekata,
ovaj uslov je obično zadovolјen ako brzina vazduha ne prelazi K*<45č-50t/b.

1X3.5 Tablasti i segmentni dubinski zatvarači

Tablasti i segmentni (radijalni) zatvarači se najčešće koriste na dovodima velikog poprečnog preseka sa
pritiscima do ~100t vodenog stuba (8a§ag 1995).
Tablasti zatvarači se koriste kao havarijski, remontni i regulacioni zatvarači. Klizni tablasti zatvarači
imaju relativno male niše, ali se zbog velike sile trenja koriste samo za male otvore.
Zatvarači na točkovima, kod kojih je trenje značajno manje, zahtevaju glomaznije niše, što remeti
strujanje i povećava opasnost od kavitacije i vibracija. Ne preporučuje se korišćenje tablastih zatvarača na
točkovima za regulaciju proticaja pri padovima većim od 50-ak metara, premda se kao havarijski ponekad koriste i
na padovima do 120t.
Zaptivanje kod kliznih zatvarača obično je nizvodno, a donja ivica je zasečena sa uzvodnog kraja (sl. 9.30
i 9.32). Kod zatvarača na točkovima zaptivanje može biti uzvodno (sl. 9.31) ili nizvodno (sl. 9.29).
Segmentni zatvarači se koriste kao regulacioni zatvarači dubinskih zahvata i ispusta. Posebno su
povolјni kada se postavlјaju na nizvodnom kraju dovoda, gde prostor za smeštanje zatvarača i pogonskog
mehanizma nije ograničavajući činilac.
Prednosti segmentnog dubinskog zatvarača u odnosu na tablasti zatvarač su:

1) Manja pogonska snaga za podizanje zatvarača.

2) Bolјi uslovi isticanja zbog oblika konture zatvarača.
3) Lakše i pouzdanije zaptivanje (u odnosu na tablasti zatvarač na točkovima).
4) Manja mogućnost kavitacije i vibracije, jer nema niša koje predstavlјaju prepreku
toku.

347
 5) Veća krutost konstrukcije, i bolјa otpornost na vibracije.
6) Nema opasnosti da se niše začepe nanosom.
Prednosti tablastog zatvarača u odnosu na segmentni su:
\

1) Značajno manji gabarit otvora u koji se smešta zatvarač i pogonski mehanizam.

2) Jednostavnija i jeftinija konstrukcija.
3) Nema enormnih napona u osloncu.
***

Koeficijent suženja-kontrakcije mlaza dubinskog tablastog zatvarača, SA, je veći (suženje mlaza je manje)
nego kod površinskog zatvarača. Sa slike 9.42 se primećuje da su, pri istom otvoru ustave, ekvipotencijalne linije
strmije (uspravnije) a strujnice položenije kod dubinskih zatvarača, što izaziva manje suženje mlaza.
Kod segmentnog zatvarača ovaj efekat je manje izražen zbog povolјnog uticaja zakrivlјene konture
zatvarača na oblik mlaza.

а) Површински затварач
Sl. 9.42 Kontrakcija mlaza kod tablastih zatvarača
*J* N*

Pri analizi isticanja ispod zatvarača, kao i kod svakog drugog hidrauličkog proučavanja, treba koristiti
rezultate ispitivanja na fizičkom modelu, ili rezultate merenja sa sličnih, već izgrađenih objekata. Naravno, mora se
voditi računa da budu ispunjeni uslovi sličnosti između razmatranog objekta i objekta sa koga se prenose rezultati.

1H.3.6 Kružno-cilindrični zatvarač

Kružno-cilindrični zatvarač (sl. 9.43) se može koristiti za dubinske zahvate u vidu kule ili šahta.
Karakteristično je da hidrostatički pritisak kod ovog zatvarača ne daje rezultujuću silu, jer deluje jednako po celom
obodu cilidra.

348
 Сл. 9.43 Цилиндрични затварач

1H.3.7 Leptirasti zatvarač

Leptirasti zatvarač (sl. 9.44) spada u
grupu zatvarača koji opterećenje prenose na
objekat preko kućišta. Najčešće se koristi kao
havarijski zatvarač dovoda pod pritiskom (na
pr., predturbinski i vodostanski zatvarač kod
hidroelektrana). Kod temelјnih ispusta
ponekad se koristi kao havarijski zatvarač
ispred regulacionog zatvarača. Ne koristi se za regulaciju proticaja, zbog nepovolјnog opstrujavanja pri
poluotvorenom položaju (sl. 9.44s).

ć) Potpuno otvoren = dobro obstrujavanje

s) Delimično otvoren =
loše obstrujavanje

Sl. 9.44 Leptirasti zatvarač

Sastoji se iz: 1) kućišta- komada cevi istog prečnika kao i dovod, 2) diska koji rotira oko (horizontalne ili
vertikalne) osovine i tako otvara i zatvara proticajni presek, 3) servo-motora za 'pokretanje diska i 4) bajpasa sa 5)
pripadajućim zatvaračem. Kod neregulacionih zatvarača bajpas je potreban da cev nizvodno od zatvarača
postepeno puni

349
vodom, Jer naglo podizanje glavnog zatvarača može ponekad da izazove Jak hidraulički udar. Bajpasom se takođe
izjednačuju pritisci ispred i iza zatvarača, tako da je potrebna znatno manja sila za njegovo pokretanje.
Leptirasti zatvarač odlično zaptiva, ima veliku krutost i bdlično oslanjanje (po celom obodu cevi). Koristi
se na padovima između 20 i 300 t (neki su čak rađeni i za padove od ~800t). Zbog lošeg opstrujavanja pri
poluotvorenom položaju, koje rezultuje snažnom turbulencijom (sl. 9.44s) sa periodičnim otkidanjem vrtloga i
potencijalom za kavitaciju i vibracije i sa velikim gubitcima energije, dozvolјava se samo otvoren i zatvoren
položaj.
Prednosti leptirastog zatvarača su:
1) Jednostavna konstrukcija.
2) Pouzdanost u eksploataciji.
3) Relativno mala težina i mali gabariti.
Najveći nedostatak leptirastog zatvarača je relativno veliki lokalni gubitak energije, Ać,er1, zbog
opstrujavanja diska (sl. 9.44). Koeficijent lokalnog gubitka zavisi od konstrukcije i oblikovanja zatvarača, i
uglavnom se kreće u opsegu od:

pri potpuno otvorenom zatvaraču.

1H.3.8 Kuglasti zatvarač

Kuglasti zatvarač (sl. 9.45) sastoji se od 1) sfernog kućišta u kome se nalazi 2) kugla sa cššndričtš
otvorom koji odgovara prečniku cevi, i koji se nastavlјa na cev kada je zatvarač u otvorenom položaju.

Sl. 9.45 Kuglasti zatvarač

Robustna konstrukcija zatvarača omogućava vododrživost i konstruktivnu otpornost i pri najvećim

pritiscima (1700 t). Kao i leptirasti zatvarač, ima dva radna položaja- potpuno otvoren i potpuno zatvoren.

350
 Kuglasti zatvarač se koristi kao havarijski zatvarač, najčešće kod hidroelektrana velikih padova.
Prednosti su mu odlično zaptivanje i potpuno odsustvo hidrauličkih gubitaka, a mane velika masa (cena) i
gabariti, kao i velika sila za pokretanje.

1H.3.9 Konusni zatvarač (No\ue1 - Vnn§eg)

Konusni zatvarač (No\ue1-Vip§eg) veoma često se koristi kao regulacioni nizvodni zatvarač temelјnih
ispusta i dovoda (sl. 9.46). Ovaja tip zatvarača primenjuje se na padovima do 250 t, sa prečnikom do 3.5 t (Iešp
2001).
Sastoji se iz \)nepokretnog ctnndričnog kuTtšta za čiji je nizvodni kraj
4) hidraulički oblikovanim rebrnma pričvršćen 2)nepokretni konus. Duž 1)nepokretnog cilindra klizi 3)obodni
cilindar, čijim se 3. Покретш - ободнн pomeranjem menja
proticajna površina na izlaznom preseku i time
reguliše proticaj.

1. Cššndrično
kućište

Sl. 9.46 Konusni (No\ue1 - Vip§eg) zatvarač

Mlaz koji napušta konusni zatvarač se širi i aeriše, čime se omogućava efikasno rasipanje energije (videti
UŠ.4.6).
Prskanje koje neminovno prati rad ovog zatvarača, ponekad je nepoželјno, pa se u tom slučaju ceo
zatvarač smešta u veće spolјašnje kućište za skretanje mlaza (sl. 9.47). Neophodno je obezbediti aeraciju mlaza
unutar spolјašnjeg kućišta. (Prečnik otvora za aeraciju jednak je prečniku cevi ispred zatvarača).
K п
oeficije
nt
proticaj
a potpuno otvorenog konusnog zatvarača je (će\uš 2001):
(9.32) :

za zatvarače bez skretanja mlaza i: Se =

0.75 + 0.78,

351
za zatvarače sa skretanjem (sa spolјašnjim kućištem). U jednačini 9.32 su: A0= površina poprečnog preseka
unutrašnjeg cilindra zatvarača, a N= ukupni raspoloživi pad neposredno ispred zatvarača (sl. 9.47).

Sl.9.47 Zatvarač sa skretačem mlaza, hidraulička šema zatvarača Prednosti

konusnog zatvarača su:

1) Laka i ekonomična konstrukcija.

2) Pokretački i prenosni mehanizam su u suvom.
3) Izlazni konus odlično raspršuje mlaz i pomaže pri rasipanju energije.
4) Može se ispuštati nanos bez opasnosti da se zatvarač začepi.
Mane su:

1) Prskanje vode (koje se “leči” skretanjem mlaza u kućištu).

2) Vibracije mogu nastati zbog periodičnog pomeranja tačke odleplјivanja mlaza (iz tačke “A” u tačku “V”,
na sl. 9.48) pri otvorima zatvarača od 90 č- 95%.
3) Postoji mogućnost oštećenja-vitoperenja rebara, najverovatnije usled vibracija koje nastaju zbog
nestabilnosti dolazećeg toka. Zbog toga jedan broj proizvođača ne preporučuje da se konusni zatvarač
postavlјa neposredno iza krivine na dovodu. (Smatra se da je između krivine i zatvarača potrebno
obezbediti pravu deonicu od najmanje 5-4-6 prečnika dovoda.) Takođe treba voditi računa i o odnosu
deblјine rebara i cilindričnog omotača (ćemčp 2001).

Sl. 9.48 Nestabilno odleplјivanje mlaza pri otvoru zatvarača od 90 4- 95%

Postoji varijanta konusnog zatvarača (takozvani “zJeeue uaće”, ŠVK. 1974), kod koga je izlazni presek
potoplјen u vertikalni umirujući bazen (bunar), čime se postiže dobro rasipanje energije kod dovoda sa velikim
padom, a relativno malim proticajem. Posebno je pogodan ako se ne raspolaže sa dovolјno prostora za uobičajeni
umirujući bazen. Mana ovog rešenja je dosta složena konstrukcija i moguća opasnost od kavitacije i vibracija.

352
 1H.3.10 Igličasti zatvarač
Igličasti zatvarač (sl. 9.49) se koristi kada je potrebno mlaz bez mnogo prskanja i širenja tačno usmeriti i
sprovesti direktno u nizvodni kanjon (obično kod lučnih brana).

Za. Pokretni deo (igla) u potpuno 1. Кућиште otvorenom položaju

Am= 0.6 A0

9.49 Igličasti zatvarač

Postoji više varijanti

ovog zatvarača. Šema osnovnog tipa
prikazana je na sl. 9.49.
Зђ. Покретни део у потпуно Najznačajnija
затвореном положају
prednost je dobro
usmeravanje mlaza pri svim proticajima, i mogućnost potoplјenog isticanja. Nedostatci su složena konstrukcija i
visoka cena, osetlјivost na nanos i na kavitaciju na “iglama”, kao i potreba za posebnim tipom umirujućeg bazena
(Re1egka 1958). U poslednje vreme, igličasti zatvarač je gotovo sasvim istisnut iz upotrebe, primenom mnogo
jednostavnijih, jeftinijih i hidraulički efikasnijih konusnih zatvarača.
Koeficijent proticaja određuje kontrakcija mlaza, s obzirom da energetskih gubitaka praktično nema (sl.
9.49):

So = 0.60.

JŠTERATURA:

Sgea«eg, \U.R aps! Jšćp JP.,(1955), “Nus1goe1es1ps NapLjook”, Joćp M1eu aps! Zopz.
Sgea§eg, \U.R e! a1.,(1961), “Epfpeegt§ Rog Batz”, Joćp M1eu aps! 8opz.
Đorđević, B., (1984), “Korišćenje vodnih snaga”, Naučna knjiga, BEOGRAD.
Grišin, M.M., (1954), “Gidrotehničeskie Sooruženia”, Gosudarstvenoe Izdatelstvo Literaturi po Stroitelstvu i
Arhitekturi, MOSKVA.

353
Na§eg, \U.N., aps! Vgetep, V., (1988), "R1ape Oa1e op 81aps1ags1 brPKuau", Joita1 oG NuNgaiPs Ep§teepp§, Uo1. 114,
IO.P^OU.
NešJegkop, R.M., (1966), “Orep Sćappe1 R1O\U”, MASMNјćAN.
Kparr, K.T., BaPu, J.\U. aps! NattP:, R.O (1970), “SauJSaćop”, MsOga\u-NP1 Vook Sotrapu.
kešjp, J., (2001), “NusJgaiIs Oa1ez aps! UaNez t Rgee bšTase R1 O\U aps! bićteg§es! OiPeSz”, Tćotaz TećopJ.
Iouak, R. eS ak, (1996), “NuskaiIs bStsSigez”, E&Š bROI.
ReSegka, A.J., (1958), “NuskaiNs Vez1@p oR bI11t§ Vazjpz aps! Epeg§u OJzzjraSogz”, 1JMTEO bTATEb BERAKTMŠT
OR TNE ŠTEK10K, VŠEAN OR KESEAMAT10I, A \UaSeg Kezoigsez TesćpJsa1 RićNsaIop, Ep§šeegš§ Mopo§garć
N0.25.
Koćegzop J.A. eS a1. (1988), “NusJgaiNs Ep§teepp§”, Noi§ć1op MNŠp Sotrapu.
ba§ag, V.T.A., (1995), "AbSE NuNgo§a1ez Tazk SošgšNee Oez1§p OšLjNpez Gog Nj§ć-Neas1 OaSez", Joita1 oG NuskaiNs
Ep§teepp§, Uo1.121, N0.12, Bes.
beć§a1, S. K., (1996), "Vez1§p OšNeNpez Gog brPKuau OaSez", Joita1 oGNusIgaiNs Ep§teepp§, Uo1. 122, N0.3, Magsć.
Sliskij, S.M., (1979), “Gidravličeskie Rasčoti Visokonapornih Gidrotehničeskih Sooruženia”, Energija, MOSKVA.
btkć, 13.S, (1995), “NuNgaiNs bStsGtgez”, GJšuegzću oG bazkaSsće\uap.
bSgeeSeg, U.E., (1962), “R1šs1 MesćapJsz”, MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
1J.b.A. Sogrz oGEp§teeg5, (1977), “NuskaiNs Oez1§p Sgćepa”.
CbVK, (1987), ŠTŠJ bTATEb BERAKTMŠT OR TNE ŠTEK10K, VŠEAI OR KESEAMAT10M, “OezJep OG bta11 JZatz”, A
\Ua1eg Kezoigsez Tesćpjsa1 RićNsaNop.
SbVK, (1974), ŠGGEO bTATEb OERAKTMNET OR TNE ŠTEK10K, VEJREA1J OR KESEAMAT10N, ‘TJez1§p Sapa1
bEisSgigez”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćšsa1 RićNsaNop.
U1zsćeg, O.E., Na§eg \U.N., (1998), "E)at NuNgaiNsz", Joćp \UNeu & bopz.

354
 X
EVAKUACIJA VODE ZA VREME GRAĐENјA
S obzirom da se brane, kao i mnogi drugi hidrotehnički objekti, grade u rečnom koritu, neophodno je u
toku građenja vodu kontrolisano skrenuti i sprovesti van korita u kome će se graditi. Da bi se obezbedila suva
temelјna jama, najčešće je potrebno (pošto je reka skrenuta) postaviti drenažni sistem za crplјenje provirne vode.
Način evakuacije velikih voda za vreme građenja zavisi od više činioca, među kojima su najznačajniji:
1) Topografij a terena.
2) Hidrološke i hidro-meteorološke karakteristike sliva.
3) Tip i veličina brane.
4) Tip stalnih evakuacionih organa.
5) Geološki i hidrogeološki uslovi.
Dva postupka koja se najčešće koriste za evakuaciju vode tokom izgradnje brane su:
a) Skretanje reke kroz optočni tunel (jednofazno skretanje).
ć) Parcijalno (višefazno), pregrađivanjem reke zagatima.
Naravno, mogu se primeniti i kombinacije i varijacije ova dva osnovna rešenja.

H.1 SKRETANјE REKE KROZ OPTOČNI TUNEL

Ovo rešenje (poznato i kao jednofazno skretanje reke) primenjuje se često kod uzanih rečnih dolina sa
strmim padinama, kroz koje se može postaviti relativno kratak tunel (do ~ 500 metara dužine). Uzvodna
predbrana (uzvodna pomoćna brana, uzvodni zagat) pregrađuje dolinu i usmerava reku kroz optočni tunel. Po
potrebi se temelјna jama štiti od uspora donje

355
vode i nizvodnom predbranom (nizvodnom pomoćnom branom, nizvodnim zagatom, sl. 10.1). Po završetku brane
tunel se zatvara i obično preuređuje u temelјni ispust, ili dovod za korisnike, ili odvodni tunel šahtnog preliva.
Temelјne jame nasutih brana, kod kojih bi prelivanje izazvalo rušenje do tada urađenog dela nasipa,
najčešće se štite od maksimalnog proticaja poplavnog talasa 20-godišnje velike vode. To je ujedno i računski
(projektni) proticaj optočnog tunela. Posledice plavlјenja temelјne jame betonskih brana su mnogo blaže (čišćenje,
popravke, privremni prestanak radova), pa se ove obično štite od 10-godišnje velike vode.
Redosled poteza je sledeći. Prvo se izvede tunel, pa se u periodu malih voda korito reke pregradi
nabacivanjem materijala odgovarajuće krupnoće (pomoćni zagat na slici 10.1) i tako voda skrene kroz tunel. Zatim
se gradi uzvodna predbrana, koja mora biti završena pre sezone nailaska velikih voda, da bi se omogućio pad
potreban za propuštanje računskog proticaja kroz tunel.
Za izabrani računski proticaj, prečnik tunela i visina uzvodne predbrane su međusobno zavisni, jer
prečnik tunela određuje površinu proticajnog preseka, a visina predbrane određuje pad, odnosno brzinu u tunelu.
Optimalno rešenje daje najmanje ukuthne troškove (predbrane i tunela), premda je često prečnik tunela unapred
određen zahtevima šahtnog preliva, dok je visina predbrane ograničena trajanjem njenog izvođenja.
356
 Obično se pri računskom proticaju, u optočnom tunelu predviđa tečenje pod pritiskom (kao hidraulički
efikasnije), premda neki autori (Uhzsćeg i Na§eg 1998) daju prednost tečenju sa slobodnom površinom, zbog
efikasnijeg pronošenja plivajućih predmeta i leda. U svakom slučaju, poželјno je iskoristiti što veći deo
raspoloživog pada (denivelacije) između gornje i donje vode.
Za tunel sa blagim nagibom dna (nagib dna tunela manji od kritičnog pada, L/ < 1kk), smatra se da je
celom dužinom pod pritiskom, ako je odnos dubine ispred ulaza u tunel, N, i prečnika tunela, J0, veći od Nk10> 1.5
(sl. 10.2). Za N/s10< 1.2, tečenje je sa slobodnom površinom ako izlazni deo nije potoplјen, dok je za
\.2<N/s/0<1.5 tečenje u nestabilnom prelaznom režimu. (Za uslove tečenja kod tunela sa strmim nagibom dna,
videti XIII. 1.3)
Ako u tunelu vlada tečenje pod pritiskom, veza između nivoa ispred ulaza u tunel, 2SU=2\, i proticaja kroz
tunel, (9, dobija se iz energetske jednačine između ulaznog preseka “1” i izlaznog preseka “2” na kraju tunela (sl.

2
~ V2 г м?
(10.1): ■2 Рг + ^V+ ДЕ. , 2*
2,+ + K+^- - 1 + Х^ + 4>/
Т г V

Сл. 10.2 Течење у опточном тунелу са благим падом

10.2):
gde su: V, = brzina ispred tunela, V, -U0 =— = brzina u tunelu, — = pritisak u težištu
A u
izlaznog preseka, 2t,g= kota težišta izlaznog preseka i k2 = “pijezometarska” visina (razlika pijezometarske kote i
kote dna na izlazu tunela). Kod slobodnog isticanja, pritisak je po celom obodu mlaza jednak nuli, pa se uzima da
isti pritisak vlada i u težištu preseka, tj. da

je — = 0. Međutim, usled naleganja mlaza na konturu dna iza tunela, pritisak — je veći od G 7
pritiska koji bi nastao pri slobodnom isticanju (kaže se da je mlaz “poduprt”). Što je mlaz
silovitiji to će se manje naslanjati na konturu, pa će i pritisak biti manji (odnosno bliži
pritisku pri slobodnom isticanju). Ovo je potvrđeno merenjima na objektima i modelu (bgš1ć
1995, 1J5A Sogrz oG Ep§šeegz 1977). U tabeli 10.1 prikazana je veza bezdimenzionalne
~, u2
“pijezometarske” visine, sr = k,/<70, od Frudovog broja na izlazu tunela, RK-,=——. Date su

vrednosti za mlaz kružnog poprečnog preseka oslonjenog na horizontalnoj podlozi, za mlaz

357
pravougaonog preseka (širine k = s/0) koji ističe bez oslanjanja na podlogu - nepoduprt, kao i za oslonjen -
poduprt pravougaoni mlaz. Kod mlaza pravougaonog poprečnog preseka, “podupiranje” je potpunije nego kod
kružnog, pa je i “pijezometarska” visina, ć2, veća (Ztćć 1995). Uticaj donje vode na položaj pijezometarske linije na
izlazu tunela može se proceniti preko tabele 13.2.

R«1 1.00
1.44 1.96 3.24 4.00 9.00
(r—Pravougaoni slobodan 0.80 0.75 0.67 0.55 0.52 0.50
(r—Pravougaoni poduprt 0.92 0.91 0.89 0.85 0.83 0.80
(r —Kružni podruprt 0.75 0.70 0.60 0.51 0.50 0.50

Tab. 10.1 Zavisnost odnosa <r = /?2D/0 od Frudovog broja na izlazu tunela

Lokalni gubici (E^) obično obuhvataju: gubitak na ulazu (&lј = 0.5, za neoblikovan ulaz, ^š. = 0.1 n-0.2
za hidraulički oblikovan ulaz, gubitak na nnšama grednog zatvarača (^glt= 0.10 = 0.20) i gubitak na krivini
(gubitak na “kolenu”, ^kk), koji zavisi od skretnog ugla, a, i od odnosa poluprečnika krivine i prečnika tunela, K 1s10
(sl. 10.1). Više o lokalnim gubicima videti u H1.2.2 i XIII. 1.3.

Koeficijent otpora trenja, X , najčešće se računa preko Maningovog koeficijenta

8^ p1 125pg . .
hrapavosti, p, (L =—2—u- = --------- u— ), Jer Je za tečenje pri velikim ReJnoldsovim broJevima
(s/0/4u ^
viskozni podsloj razbijen, pa viskoznost nema uticaja na otpor. Koeficijent hrapavosti, p, zavisi od tipa tunelske
obloge, i kreće se u granicama od 0.013 t 0.017 t1/38~’ kod obloženih tunela, do 0.020 č- 0.030 t1/3z"' kod
neobloženih.

Ako je denivelacija dna tunela značajna (sl. 10.3 i 10.4), hndraulički efikasnije tečenje se postiže kada se
trasa tunela izlomi po vertikali na početku tunela, umesto da se usvoji kontinualan pad duž cele trase.

U tom slučaju se, kod tečenja sa slobodnom površinom (sl. 10.3), tok ubrzava na strmoj uzvodnoj
deonici, da bi se na nizvodnoj deonici usvojio pad dna tunela koji je jednak padu linije energije pri računskom
proticaju - što odgovara normalnoj dubini.

Kod tečenja pod pritiskom (sl. 10.4), prelom trase umanjuje mogućnost odvajanja mlaza na ulazu (sl.
10.40) i uvlačenja vazduha, koje izaziva nestabilno tečenje i smanjenje kapaciteta tunela.
Međutim, ovakav prelom trase tunela obično je nezgodan za izvođenje, pa se retko primenjuje.

358
 Sl. 10.4 Tunel sa velikim padom dna, tečenje pod pritiskom

Ulazni deo optočnog tunela korisno je ispravno hidraulički oblikovati, kako bi se smanjili gubici energije,
mogućunost od uvlačenja vazduha, vibracija, kavitacije i ostalih pratećih nevolјa (za detalјe videti H1.2.1)
Na nizvodnom kraju optočnog tunela treba predvideti umirujući bazen samo ukoliko postoji opasnost od
erozije tunela, ili okolnih stalnih i privremenih objekata. Ski odskok se ne primenjuje kod optočnih tunela, zbog
nedovolјne brzine izlaznog mlaza. Ako je ski odskok predviđen kao izlazni deo šahtnog preliva (koji koristi optočni
tunel po završetku radova), onda se kašika odskoka izvodi tek pošto je optočni tunel završio svoju ulogu kao
privremeni evakuacioni objekat.

***

Predbrana (uzvodna i/ili nizvodna) može biti u sklopu tela nasute brane (kao na sl. 10.1), a može biti i
nezavisan objekat u vidu manje nasute ili lučne brane, ili nekog drugog oblika zagata.
Kota krune predbrane je obično viša od nivoa vode ispred predbrane za zazor (&eećoags1) od/~ 1.0 ~ 1.5
t. Kruna nizvodne predbrane {2,tr, na sl. 10.1) mora biti iznad nivoa donje vode na izlazu tunela (2/,/). (Nizvodna
predbrana se može izostaviti ako je nivo donje vode, 2ou, dovolјno nizak da ne ugrožava temelјnu jamu.)

359
 H.2 PARDIJALNO ŠIŠEFAZNO) PREGRAĐIVANјE REKE
Kod izgradnje brana u širokim dolinama velikih reka, rešenje sa optočnim tunelom je ekonomski i tehnički
nepovolјno, a često i neizvodlјivo, pa se primenjuje dvofazno (parcijalno) pregrađivanje reke. U nastavku će se
uprošćeno opisati ovaj dosta složen postupak.
U prvoj fazi se zagatom pregradi jedan deo rečnog korita (sl. 10.5a). (Temelјna jama se drenira od
provirne vode crplјenjem). Prvi deo brane (zaštićen zagatom prve faze) radi se samo do nivoa koji obezbeđuje
stabilnost objekta i omogućava propuštanje rečnog toka u drugoj fazi gradnje, kroz privremene propuste ili prelive
koji se u tu svrhu ostavlјaju (sl. 10.5ć i s).
Sl. 10.5 Višefazno pregrađivanje reke

а) I фаза ћ) Преграђивање реке

U drugoj fazi se prvo uklanja zagat (ili deo zagata) prve faze i gradi se uzvodni deo zagata druge faze (sl.
10.5ć), sa cilјem da se reka potpuno pregradi. Kritični trenutak nastupa pred samo zatvaranje pregrade. S obzirom
da je proticajni presek značajno smanjen, nivo vode

360
ispred zagata raste, a brzina kroz otvor se poveđava, a time i vučna sila toka. Potrebni su gigantski kameni blokovi,
a često i armirano-betonski tetrapodi (sl. 10.56) koji se međusobno prepliću, da bi se otvor mogao zatvoriti (HE
Đerdap I). Kada se otvor zatvori i voda ispred zagata dostigne nivo propusta (preliva) u telu prve faze brane, reka je
skrenuta. Zatim se radi nizvodni deo zagata, tako da se (uz crplјenje i dreniranje) obezbedi suva temelјna jama za
radove u drugoj fazi. Kao i kod skretanja reke kroz optočni tunel, pregrađivanje reke se mora obaviti u periodu
malih voda, jer je tada snaga toka najmanja.
Po završetku drugog dela brane, uklanja se zagat druge faze i voda se propušta kroz drugi deo, preko
preliva ili ispusta ili dovoda za turbine. Ovim se omogućava da se završe radovi (začepe ili adaptiraju otvori,
betoniraju viši delovi, ugradi oprema i sl.) na prvom delu brane. Naravno, i ova operacija zahteva period malih
voda, pa je jasno koliko se pažnje mora posvetiti planiranju i poštovanju vremenskog rasporeda građenja.
Zagati se često grade u vidu “pregradnih zidova" sastavlјenih od međusobno povezanih cilindričnih ćelija
(sl. 10.5e). Omotač ćelije se formira od čeličnih talpi, pobijenih u aluvijon i međusobno povezanih. Unutar omotača
se nasipa raspoloživi materijal (drobina, šlјunak, pesak). Ovakvi zagati su veoma stabilni, i otporni na prelivanje.
Takođe se primenjuju i zagati od kontrafornih betonskih zidova (sa otvorima za miniranje), kao i zagati od nasutog
materijala kroz koji se postavlјaju dijafragme ili talpe.
Visina zagata (I i II faze) se određuje preko linije nivoa u koritu za odgovarajući računski proticaj (sl.
10.6). Temelјna jama se štiti od 10-godišnje ili 20-godišnje velike vode, zavisno od važnosti i tipa objekta, kao i
moguće štete koju bi izazvalo plavlјenje zagata. Obično se kruna zagata podiže za zazor (Ggeećoagb) od/= 1.0-n 1.5
t iznad proračunate linije nivoa.

Sl. 10.6 Linija nivoa duž zagata

Da bi se proračun ispravno sproveo, trebalo bi pouzdano poznavati krive proticaja, kako za sam vodotok,
tako i za privremene (i/ili stalne) propuste i otvore kroz koje se vrši etapno propuštanje vode. S obzirom da uslovi
izgradnje obično nameću složenu geometriju propusta, pouzdana procena krive proticaja veoma često se može
dobiti jedino kroz ispitivanja na fizičkom hidrauličkom modelu.

361
LITERATURA:

NepsJegeop, R.M., (1966), “Orep Sćšše1 R1o\u”, MASMLjTAN.

1SORB (1992), “8e1esćop oR OekJ^p IoosJ-sšgep! MeLjoLj”, ViPećp 82, Metaćopa! Sott15510p op ćag§e Batz, Rapb.
ćJpbLju, K.K., Koć1eg, M.A. aps! RaiŠiz, J.T.N. (1975) “Nu<Zgo1o§u Rog Ep§teege”, MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu. Iouak,
R. e1 ak, (1996), “NusJgaiNs bLjisŠgez”, E&RTJ bRORJ.
Koćegeop J.A. e! a1. (1988), “NuskaiNs Ep§gpeegt§”, Noi§ć1op MŠNp Sotrapu.
SLISKIJ, S.M., (1979), "Gidravličeskie Rasčoti Visokonapornih Gidrotehničeskih Sooruženia".
8šNć, B.S, (1995), “NusćgaiIs bćisNigez”, JJšuegeNu oGZabkaSsćesuap.
81tee1eg, UH., (1962), “R1šs1 Mesćapkz”, MsOga\u-NP1 Vook Sotrapu.
1J.8.A. Sogra oGEp§šeege, (1977), “NusJgaiNs Be51§p SpGepa”.
IZVK, (1987), CMTEO 8TATE8 BERAKTMMET OR TNE 1ŽEK10K, V1JKEA1J OR KESJAMATJON, “Ve51§p OG 8ta11
Oatz”, A \Ua1eg Kezoigseb Tesćšsa1 RićNsaNop.
UJzsćeg, B.E., Na§eg U/.N., (1998), "Oat NusJgaiNsb", Joćp \UPeu & bopz.

362
 XI
ZAHVATI - ULAZNE GRAĐEVINE
Zahvati (ulazne građevine, zahvatne građevine) su hidrotehnički objekti koji služe za kontrolisano
zahvatanje vode (iz akumulacija, prirodnih vodotoka, ili kanala) i uvođenje vode u dovod za korisnika, ili, kod
ispusta, u korito vodotoka nizvodno od brane. Zahvat obično sačinjavaju:
1) Ulazni-zahvatni deo, sa zatvaračima, rešetkama i ostalom potrebnom hidromehaničkom opremom.
2) Kod dubinskih zahvata, zatvarači se postavlјaju u posebnu prostoriju - zatvaračnicu.
3) Kraći ili duži provodnik, kojim se voda odvodi prema korisniku.
4) Izlazni deo, koji predaje vodu korisničkom dovodu, ili nizvodnom koritu.
Često se pod zahvatom podrazumeva samo ulazni (zahvatni) deo sa hidromehaničkom opremom (bez
provodnika i izlaznog dela). Treba napomenuti da se i evakuacioni organi mogu smatrati jednom vrstom zahvatnih
građevina, ali se ovi zbog svojih osobenosti najčešće razmatraju kao posebna vrsta građevina. Tako se i u ovoj
knjizi glavni evakuacioni organi (“prelivi”) proučavaju u posebnom poglavlјu (XIII), dok su temelјni ispusti
izloženi u okviru ovog poglavlјa.
Ulazna građevina treba da ispuni sledeće uslove:

1) Da sa zahtevanom sigurnošću obezbedi zahvatanje i regulaciju proticaja (uklјučujući i potpuno

prekidanje dovoda vode).
2) Da zaštiti dovod od uvlačenja vučenog i krupnijih frakcija suspendovanog nanosa, koji bi mogao da
ošteti opremu (turbine, pumpe), pa i sam dovod.
3) Da zaštiti dovod i opremu od plivajućih i lebdećih predmeta i po potrebi, od uvlačenja vazduha.
4) Da stvara mingšalne poremećaje strujanja u dovodu (odvajanje mlaza od konture, vrtložno strujanje), uz
minimalne gubitke energije, bez opasnosti od kavitacione erozije i vibracija.
5) Niske troškove izgradnje, eksploatacije i jeftino i lako održavanje.
6) Mogućnost brzog zatvaralјa radi zaštite dovoda od havarije.
Osnovna podela ulaznih građevina je na:

363
 1) Površinske (otvorene, rečne).
2) Dubinske (zahvati u akumulacijama).

XI. 1 POVRŠINSKI ZAHVATI

Površinski zahvati su plitke (niske) ulazne građevine koje se obično grade u sklopu niskog uspornog
objekta (praga) i služe da: 1)zahvate potrebnu količinu vode, 2)oslobode je plivajućih predmeta, 3)vučenog nanosa
i 4)upute u dovod prema mestu korišćenja. U dovodu neposredno iza površinskog zahvata obično vlada tečenje sa
slobodnom površinom.

H1.1.1 Problemi površinskih zahvata

Najveći problem površinskih zahvata je vučeni nanos. Da bi se ovaj problem smanjio (ili, po mogućstvu,
otklonio) potrebno je:
1) Zahvatati što manje nanosa iz vodotoka.
2) Osloboditi se zahvaćenog nanosa istaložavanjem.
3) Isprati istaloženo u nizvodno korito.
Ostali problemi kod površinskih zahvata su:
4) Led: plivajuće sante i zamrzavanje rešetki i zatvarača.
5) Plivajući predmeti: debla, granje, lišće, otpad i ostalo.
Prvi i daleko najteži zadatak, “zahvatanje što manje nanosa”, rešava se:

a) Pravilnim izborom mesta zahvata (dispozicije zahvata). ć) Izdizanjem

praga zahvata iznad dna rečnog korita.
s) Postavlјanjem ispusta ili prelivnog polјa sa ustavom neposredno uz zahvat (sl. 11.4 i
11.6).
s1) Odgovarajućim regulacionim radovima u rečnom toku.

H1.1.2 Izbor mesta zahvata

Prvi korak u projektovanju površinske zahvatne građevine je izbor mesta zahvata u okviru predviđene
rečne (kanalske) deonice. Prilšsom izbora, jedan od najvažnijih kriterijuma je da se izabranim rešenjem zahvata što
manja količina nanosa. Na zahvatanje nanosa u mnogome utiče priroda rečnog toka.

364
 U rečnim krivinama se, pored osnovnog strujanja u pravcu toka, javlјa i poprečno strujanje u ravni
upravnoj na osnovno (sl. 11.1). Rezultujuće strujanje je helikoidno (zavojničasto, lozasto).
Sl. 11.1 Složeno helikoidno strujanje u rečnoj krivini

Струјнице на површини •>

Струјнице при дну

Ovakvo strujanje nastaje usled neravnomernosti brzine po dubini toka (sl. 11.2). Delići blizu površine
imaju veću brzinu (na pr., delić u tački “A”), pa je za njihovo skretanje potrebna i veća sila skretanja nego za deliće
pri dnu (za delić “V”, na pr.).
Sl. 11.2 Nastanak poprečnog strujanja u krivini

S obzirom na približno hidrostatički raspored pritiska po vertikali, elementarna

snla pritiska i težine u radijalnom pravcu (u pravcu poluprečnika krivine), gA/ , koja
Dg
omogućava skretanje delića (potiskuje ga ka centru krivine, menjajući mu pri tom pravac brzine), ima istu vrednost
duž cele vertikale A-V. Ova konstantna sila “skretanja” daje masi delića, r s1\/, konstantno centrifugalno
ubrzanje ag, pa je, prema jednačini održanja količine kretanja u radijalnom pravcu:

/1114 sN'1 -i Ji s1I G12

(11.1): r§—ŽU = agrs1\/ => §—~ag~ — = sopb1,
s/g s/g g

365
gdeje: i = “prosečna“ brzina koja odgovara ubrzanju ag.
Raspoloživa sila stvara ubrzanje koje omogućava da se obavi potpuno skretanje samo onih delića koji se
kreću brzinom p, aN je očigledno nedovolјno da u potpunosti skrene delić “A” sa površine, koji se kreće većom
brzinom:

(11.1а): s1I
§ =S1g = ag g pa
<- delić “A” zadržava komponentu brzine koja ga odvlači prema konkavnoj obali (kao i svi delići
S
druge strane, delić “V” pri dnu dobija veće ubrzanje nego što mu je potrebno, pa skreće ka konveksnoj obali-ka

(11.1ћ):

centru krivine:
Ukratko, “skretna” centrifugalna sila nije dovolјna da potpuno skrene delić sa površine, jer se ovaj kreće
brzinom većom od “prosečne“, pa zadržava komponentu brzine u radijalnom pravcu ka konkavnoj obali. Delić pri
dnu ima brzinu manju od “prosečne", pa je skrenut “previše” i kreće se prema konveksnoj obali. Ovakav raspored
brzina stvara poprečno (odnosno, rezultujuće helikoidno) strujanje, kakvo je prikazano na slici (11.1).
Poprečno strujanje erodira konkavnu obalu, a zasipa nanosom konveksnu (sl. 11.1ć). Zato se, po
pravilu, zahvat postavlјa na konkavnu obalu gde će biti manja mogućnost da se zahvati nanos. Ako takvo mesto nije
dostupno, tok vode treba skrenuti regulacionim građevinama i obrazovati želјeno poprečno strujanje.
Iskustvo pokazuje da je zahvat najbolјe postaviti na mestu preseka konkavne obale sa zamišlјenim
produžetkom pravca koveksne obale (sl. 11.3a).

Сл. 11.3 Локација површинског захвата

Čak i tada je korisno dodatno iskositi položaj zahvata, kako bi se pojačalo poprečno strujanje, i time nanos
što više odbio od ulazne građevine (sl. 11.3ć).

366
 Često je konkavnu obalu potrebno zaštititi od erozije odgovarajućim regulacionim radovima
(građevinama), da se korito vodotoka ne bi premestilo, a zahvat ostao na suvom.

H1.1.3 Podela površinskih zahvata

Prema načinu zahvatanja vode površinski zahvati mogu biti:

1) Bočni (obalski), smešteni na obali, neposredno uz uspornu građevinu (sl. 11,4a)’.

2) Čeoni (frontalni), smešteni u osovini usporne građevine (sl. 11.46).
3) Zahvati u dnu, smešteni u pragu usporne građevine (sl. 11.5).
Čeoni i bočni zahvati se najčešće grade u sklopu niskog uspornog objekta (niske prelivne brane - praga),
koji obezbeđuje nivo vode potreban za zahvatanje.
Bočni zahvati se najčešće primenjuju i biće detalјnije opisani u nastavku.
Čeoni zahvati se sreću nešto ređe od bočnih, s obzirom da smanjuju dužinu prelivne ivice, čime se
otežava evakuacija velikih voda (sl. 11.4ć). Takođe su osetlјivi na pronos leda i plivajućih predmeta. S druge strane,
čeoni zahvati omogućavaju povolјniju strujnu sliku i razdvajanje toka po vertikali na:

Улазна
грађевша.
Довод за
корисника

Успорна
грађевина

а) Бочни захват

Sl. 11.4 Bočni i čeoni zahvati

1
Obalski vodozahvati pumpnih stanica iz prirodnih vodotoka i kanala ovde nisu opisani, s obzirom da spadaju u
objekte posebne namene (videti III.2).

367
 a) Gornju zonu koja sadrži mali procenat vučenog nanosa, i odakle se voda zahvata ulaznom građevinom.
đ) Donju zonu, opterećenu nanosom, koji se ispušta kroz ispuste u donju vodu.

Kod zahvata u dnu (tzv., “Tirolskog zahvata”, odnosno, “Alpskog zahvata”, sl. 11.5), voda se (krilnim
zidovima) usmerava prema rešetki, kroz koju se upušta u sabirni kanal u dnu praga, koji je fundiran u koritu
vodotoka. Iz sabirnog kanala voda odlazi u taložnicu (sa ispustom za ispiranje nanosa i prelivom za odvođenje
viška vode), odakle se uvodi u dovod za korisnika. Tirolski zahvat se primenjuje uglavnom kod planinskih bujičnih
vodotoka sa velikom vremenskom neravnomernošću doticaja i velikim podužnim nagibom dna. (Prema
Gai1egjip§-u i Zsćgšsć-u (1989) poželјno je da nagib dna bude /0> 1%.) Za razliku od čeonog i bočnog zahvata,
tirolski zahvat se obično postavlјa na horizontalnoj deonici vodotoka, s obzirom da se ovde ništa ne postiže
helikoidnim strujanjem koje omogućava krivina. Šta više, helikoidno strujanje, stvaralo bi neravnomeran doticaj
duž rešetke tirolskog zahvata.
Za izabrani računski proticaj, <2, potrebno je, pre svega, odrediti širinu, V, dužinu, V, i podužni nagib
rešetke /lј kao i dubinu, N0 i podužni nagib sabirnog kanala, /ž. Širina kanala je obično jednaka širini rešetke. Prema
Hajdinu (1970), širinu i dužinu rešetke (V i V) treba uskalditi tako da se postigne rezerva propusne moći
(kapaciteta) na rešetki, s obzirom da ona može biti delimično zagušena - zatrpana nanosom, dok propusna moć
sabirnog kanala treba da bude mnogo bolјe iskorišćena (tu se ostavlјa mala rezerva). Sabirni kanal je u podužnom
nagibu od /ž~ 5%, s tim što dubina na uzvodnom kraju kanala ne bi trebalo da bude manja od jedne polovine dubine
ne nizvodnom kraju, da bi se ostvarilo tečenje bez nepoželјnih poremećaja i smanjenja propusne moći (Ni > \N0, na
sl. 11.5). Rešetka bi trebalo da ima nagib od 1c « 10%, radi lakšeg odnošenja krupnog vučenog nanosa.
Dimenzije rešetke se mogu proceniti preko izraza dobijenovih na osnovu Hajdinovih radova (Hajdin 1970
i 1966):

(11.2ć):

gde su (videti i sl. 11.5):S0=—2-, s tim da odnos S0 može varirati u granicama od 0.5 < S0 < 2.5, a obično je 1.0 < S0
< 1.2, dok je e = —-—
8+6
Dužina rešetke može biti i veća, ako to pogoduje topografskim uslovima.

368
 с!) Тиролски захват са
преливним делом

Sl. 11.5 Zahvat u dnu - Tirolski zahvat

369
 Za sve proticaje koji su veći od računskog, višak vode se evakuiše preko praga zahvata, kao i preko
sigurnosnog preliva, koji se obično postavlјa u okviru taložnice.
Ponekad se pored rešetke, a u sklopu praga, postavlјa i poseban prelivni deo, za evakuaciju velikih voda
(sl. 11.5ć). Kota krune prelivnog dela praga' mora biti iznad kote rešetke, i to makar za deblјinu - visinu mlaza
kojim se obezbeđuje zahvatanje računskog proticaja na zahvatu (visina Nk na sl. 11.5ć).
Preko praga zahvata se, po potrebi može postaviti most, radi komunikacije.

Za detanje proračučna zahvata u dnu videti literaturu (ćai1:egjip§ i Zsćgšsć 1989, Hajdin 1970 i 1966).
Objekat prikazan na sl. 11.5, samo je jedno od više mogućih rešenja za zahvat u dnu. Konkretno rešenje
zavisiće od topografskih, hidroloških i geoloških uslova, kao i od zahteva korisnika.

H1.1.4 Delovi površinskog zahvata

Na primeru bočnog zahvata pokazaće se osobenosti površinskih zahvata, odnosno objasniće se osnovna
rešenja koja se koriste pri površinskom zahvatanju vode, pre svega sa gledišta ublažavanja (ili otklanjanja)
problema nanosa, leda i plivajućih (plovećih) predmeta.
Bočni zahvat obično se sastoji iz (sl. 11.6):
1) Ulaznog praga sa grubom rešetkom.
2) Tapožnice.
3) Ispusta za ispiranje nanosa iz taložnice.
4) Izlaznog dela sa finom rešetkom i regulacionim zatvaračem.

Ulazni puag
Kota krune ulaznog praga se postavlјa što je moguće više iznad dna korita, (1g > 1 t), da se spreči
zahvatanje vučenog nanosa. Zahvat se od nanosa štiti i ustavom susednog prelivnog polјa, koja se prva podiže pri
evakuaciji viška vode i omogućava ispiranje nanosa istaloženog ispred praga. Naravno, neophodno je da kruna
preliva bude niža od krune praga zahvata (2kg>2kr, sl. 11.6s).
Iznad ulaznog praga postavlјa se čeoni zid, kojim se sprečava ulazak plivajućih predmeta u zahvat, i
gruba rešetka za zaustavlјanje debala, korenja, otpada i drugih lebdećih predmeta. Rešetka je obično montažno -
demontažna, pa se u niše mogu spustiti gredni zatvarači za potrebe remonta. Razmak štapova grube rešetke je
8 0 1 0 0 tt. Više o rešetkama i gubicima energije na rešetki, videti u delu H1.2 o dubinskim zahvatima.
Širina ulaznog praga treba da je što veća, jer to omogućava višu kotu ulaznog praga pri zadatoj koti
uspora, a povolјniji su i uslovi taloženja, zbog manjih ulaznih brzina.

370
 Regulacioni
zatvarač

Čeoni zid za zadržavanje ^ plovećih predmeta

\[ - __________ ___ ___________________________ J& Dovodš!
kanal
Gruba — Taložnica //

1'

o
^rešetka Fina ---------------------------------------------- *//

A
------- - O rešetka //
h^Rć| ^ - —, 7- __________ ^ Ispust ,
^
Prag^ E" G ---------- Izlazšg
deo

zahvata
VI
s) Presek A-A kroz zahvatnu građevinu

Sl. 11.6 Bočnizahvat

Taložnit
Taložnica, koja obično sledi neposredno iza ulaznog praga, služi da vodu oslobodi nanosa (vučenog i
krupnijeg suspendovanog), prema zahtevima nizvodnog korisnika. Ukoliko zahvaćeni nanos nije štetan za
korisnike (ako nema opasnosti od oštećenja pumpi i turbina, kao i od zasipanja dovoda), taložnica se može
izostaviti. Dimenzije taložnice zavise od
371
krupnoće minimalnog zrna, s1tjp, koje treba istaložiti. Na primer, za potrebe hidroelektrana treba istaložiti čestice
krupnije od J„„„>0.25n-0.40tt, i to ako je 0Ll№>0.51s§/gp3 (Đorđević, 1984).
n
\<u)J(u)
Ako je srednja brzina vode u taložnici V = p = -— ----------------------- , a dubina vode N (sl. 11.7),
N
onda se potrebna dužina taložnice, G, može proceniti preko dužine putanje merodavnog zrna:

(11.3): I; = U I = N — ,
gg
gde su: I = vreme taloženja zrna, č>=m0-(r V = brzina taloženja zrna, \\>0 = brzina taloženja pojedinačnih sfernih
zrna u mirnoj vodi (tab. 11.1), dž>U= turbulentna komponenta brzine u vertikalnom pravcu, a (r = koeficijent
(dž>= 0 .2 0 .0 4 , zavisno od intenziteta turbulencije, Grišin, 1954).

Srednja brzina vode u taložnici, V, prema iskustvenim podacima (Đorđević, 1984) treba da je 0.2<
G<0.4t/z, ako se talože zrna čija je krupnoća s/„t1 <0.4tt. Pri ovako malim brzinama značajno opada turbulencija
koja izaziva uzlaznu komponentu brzine, pa će zrna tonuti sa brzinom bliskom neporemećenoj brzini taloženja,
m>0.

7(tt) 1.00 0.50 0.20 0.05 0.01

m>o (st/z) 10.6 5.3 1.5 0.2 0.005

Tab. 11.1 Brzina taloženja pojedinačnih sfernih čestica (zrna) u mirnoj vodi

Treba primetiti (jed. 11.3) da plitka i široka taložnica zahteva manju dužinu od duboke i uzane.

372
 Ispiuanje taložniie
Ispust u boku taložnice (sl. 11.6) služi za ispiranje istaloženog nanosa. Da bi nanos bio pokrenut i odvučen
kroz provodnik ispusta u nizvodno korito, potrebno je ostvariti dovolјno velike brzine pri dnu taložnice. Obično se
efikasnost ispusta za ispiranje znatno povećava ako se u dnu taložnice useče “kanal”, gde se lokalno povećava
brzina, a samo dno taložnice se zakosi tako da omogući lakše spiranje nanosa prema “kanalu” (sl. 11.8).
Taložnice mogu biti sa stalnim i periodičngš ispiranjem. Proticaj ispiranja zavisi od načina ispiranja,
krupnoće nanosa i osobenosti razmatrane taložnice. Za prvu procenu, može se uzeti da je pri periodičnom ispiranju,
potreban proticaj od PJBR=0.5 -e-1.2 (gde je (duln proticaj koji se zahvata za korisnika), dok je kod stalnog
ispiranja 6/5R=0.1 ^-0.15 0.gln- Brzina ispiranja u ispustu ne bi trebalo da bude manja od UKR> 2.5 t/z.
Često se projektuju taložnice sa dve ili više paralelnih komora, da bi se omogućio nesmetan rad zahvata
pri čišćenju taložnice sa periodičnim ispiranjem. Ponekad je korisno predvideti i mogućnost mehaničkog ispiranja
(“ručnog" čišćenja) taložnice, ako iz nekog razloga otkaže projektovani sistem za ispiranje, ili ako je nedovolјno
efikasan.

Velike taložnice i sistemi za ispiranje su skupi objekti i treba ih pažlјivo projektovati. Treba koristiti
iskustva sa ranije izvedenih objekata i odgovarajuću literaturu (ćJouak 1996, Đorđević 1984, Ibad-Zade i Nuriev
1972, Grišin 1954), a ispitivanja na fizičkom modelu mogu pružiti korisna zapažanja, značajno pobolјšati rad celog
objekta i umanjiti troškove pogona.
U planinskim slivovima, gde je veliko opterećenje zahvata krupnim vučenim nanosom, ponekad se, radi
efikasnijeg ispiranja, koriste taložnice sa pokretnim dnom (“V1ep“ taložnice).
Površinski zahvati su izloženi dejstvu uzgona, pa treba primeniti odgovarajuće mere za smanjenje
uzgona (horizontalne i/ili vertikalne zastore, drenažu i dr.), kako bi se sprečilo isplivavanje konstrukcije pri
nepovolјnim kombinacijama opterećenja (na pr.

373
prazan zahvat i visoka podzemna voda oko zahvata). (O merama za smanjenje uzgona videti poglavalјa V, VII i
VIII, kao i literaturu - bggpŠ 1995 i HJbVK 1967).

Izlazni deo
Izlazni deo zahvata omogućava kontrolisano ispuštanje zahvaćene vode u dovodni kanal (ili cevovod).
Regulisanje proticaja obično se vrši tablastim ili segmentnim zatvaračima (sl. 11.6). Regulacioni zatvarač može biti
postavlјen i na ulaznom pragu, ukoliko ne postoji potreba za taložnicom (sl. 11.11). Ispred zatvarača ponekad se
postavlјa fina rešetka (razmak štapova ~20tt) koja zadržava sitnije predmete (granje, lišće). Nagomilavanje lišća i
drugog materijala na rešetki smanjuje proticajnu površinu, pa se bitno povećava gubitak energije (smanjuje
kapacitet zahvata). Zato je neophodno obezbediti efikasno čišćenje rešetke, ručnim ili mašinskim putem -
čistilicom.
Sl. 11.9 Prelaznica između zahvata i kanala

^—I

Kod kanalskog dovoda se pravougaoni izlazni presek zahvata obično povezuje prelaznom deonicom sa
nizvodnim kanalom (koji je najčešće trapeznog preseka). Ako se prelaz obavlјa u mirnom režimu tečenja i ako je
važno da se tok ravnomerno i stabilno (bez odvajanja mlaza, sa vrtloženjem i pratećim gubicima) proširi iz izlaznog
dela “1” do nizvodnog kanala “2”, stepen širenja treba da bude veoma blag (sl. 11.9). Preporučuje se da stepen
širenja kanalske obloge, u nivou slobodne površine toka, ne prelazi:

(11.4) : 1§a= 1 :1 0 = ^=> = 5(V2 - Vh).

27. r
Ako ovakvo rešenje iz nekog razloga nije prihvatlјivo (topografski uslovi, koštanje i sl.), treba skratiti
prelaznicu, s tim da stepen širenja mlaza bude 1 :1 0 po celoj dužini skraćene prelaznice, iza koje se naglo prelazi
na presek dovodnog kanala (sl. 11.10). Ovo je znatno bolјe nego napraviti kontinualan, ali nedovolјno blag prelaz,
gde će do odvajanja mlaza doći već na samom početku prelaznice, dakle pri većoj brzini, a time i sa većim gubitkom
energije, nego u slučaju sa skraćenom prelaznicom (videti i sl. 13.5). Ako je kanal neobložen,

374
eroziju korita na kraju prelaznice treba preduprediti kamenom ili gabionskom zaštitom dna i kosina i, po potrebi,
krilnim zidovima.
Ako je nizvodni kanal neerodibilan (obložen betonom, gabionima i sl.), a gubitak energije na proširenju
nije od značaja za korisnika, prelaznica se može izostaviti.

Sl. 11.10 Skraćena prelaznica

Ukoliko se buran tok iza zatvarača upušta neposredno u dovodni kanal od erodibilnog materijala (ako
je zahvat bez taložnice), neophodno je kanal zaštititi od erozije, pogotovu za slučaj da se ispred zahvata mogu
očekivati visoki nivoi (tj. velike brzine u kanalu sl. 11.11). Najefikasnije zaštitno sredstvo je neki od umirujućih
bazena (već opisanih u poglavlјu o prelivima), i li /i gabionska ili kamena obloga. Kod ovakvih rešenja, objekat za
umirenje energije obično služi i kao “prelaznica” između zahvata i kanala.
U slučaju zahvatanja relativno malih proticaja (2h!// < 1 n-2 t3/b) na relativno velikim vodotocima
(Ouln« m o g u se koristiti bočni zahvati bez usporne građevine. Ovakvi objekti se često primenjuju kod
privremenih rešenja (Sai1egjip§ i bsćgšsć 1989), kao i kod stalnih obalskih zahvata na velikim rekama. Skretanje
vode u dovodni kanal obično se omogućava postavlјanjem napera.
Sl. 11.11 Zahvat bez taložnice, sa umirivačem energije
375
 H1.2 DUBINSKI ZAHVATI
Dubinski zahvati omogućavaju regulisano uzimanje vode iz akumulacije za korisnike - vodozahvati
dovoda (za vodosnabdevanje, navodnjavanje, hidroelektrane i sl.), ili omogućavaju pražnjenje akumulacije i
ispuštanje garantovanog ekološkog proticaja nizvodno od brane - ispusti. Tečenje u provodniku (dovodu) ispred
regulacionog zatvarača dubinskog zahvata uvek je pod pritiskom. Dubinski vodozahvat mora biti postavlјen ispod
mitšalnog radnog nivoa korisnika (ako ima više korisnika moguće je da svaki od njih ima svoj minimalni nivo i
svoj zahvat).
Temelјni iepust služi za pražnjenje akumulacije, bilo da je reč o spuštanju nivoa vode radi smanjenja
opterećenja na konstrukciju (ako se u toku pogona ili pri punjenju akumulacije zaklјuči da postoji opasnost od
havarije brane), pregleda ili popravke brane, dovoda i opreme, ili je potrebno isprazniti deo akumulacije radi
prihvatanja poplavnog talasa (tada ispust radi kao evakuacioni organ). Punjenje akumulacije može da započne tek
pošto je temelјni ispust spreman za pogon (ASKEK. 1990). Uz to, odgovarajuće postavlјen temelјni ispust može da
zaštiti - očisti od istaloženog nanosa - deo akumulacionog prostora oko vodozahvata za korisnike. Ponekad
akumulacije imaju više temelјnih ispusta (različitih kapaciteta, i na različitim nivoima), za obavlјanje različitih
(prethodno opisanih) namena.
Pri izboru kapaciteta temelјnog ispusta, treba voditi računa da suviše brzo pražnjenje akumulacije može
da izazove proklizavanje obalnih terena i druge nepoželјne posledice usled naglog obaranja nivoa vode (UJzsćeg i
Na§eg 1998). Takođe, može se dogoditi da nizvodno područje pretrpi nepotrebno plavlјenje, usled nepromišlјenog
ispuštanja prevelike količine vode kroz ispust.
Za razliku od površinskih, dubinski zahvati obično nemaju teškoća vezanih za zahvatanje velikih količina
vučenog nanosa, pa kod dobro projektovanih dubinskih vodozahvata nema potrebe ni za taložnicama. Vučeni nanos
i krupne frakcije suspendovanog nanosa obično se istalože u uzvodnom delu akumulacije, pre nego što stignu u
zonu zahvatanja. Međutim, ako je doticaj nanosa potcenjen, dolazi do postepenog zasipanja ulazne građevine i
uvlačenja nanosa u dovod, što može da izazove velike nevolјe. Tada može da pomogne ispravno postavlјen
temelјni ispust (koji, između ostalog, i služi da odstrani nanos nagomilan oko ulaza vodozahvata). Temelјni ispust
treba postaviti što bliže ulaznoj građevini (potencijalno) ugroženog dovoda, da bi se omogućilo efikasno ispiranje
istaloženog nanosa, jer ispust može da pokrene nanos samo u ograničenoj oblasti oko svog ulaza (zavisno od
ulaznih brzina i proticaja).
Osnovni delovi temelјnog ispusta, kao i ostalih tipova dubinskih zahvata su:
1) Ulazni - zahvatni deo (ulazna građevina).
2) Provodnik.
3) Kontrolni (regulacioni) deo - zatvaračnica sa zatvaračem.
4) Izlazni deo.
Zavisno od puta kojim sprovode vodu iz akumulacije, provodnici dubinskih vodozahvata mogu prolaziti:
1) Kroztelo brane (sl. 11.12 i 11.13).
2) Oko brane (sl. 11.14 i 11.15).
3) Ispod brane.
Zahvati kroz telo brane često se rade kod betonskih gravitacionih, kontrafornih i olakšanih, a ponekad i
kod lučnih brana. Ulaz kod ovih zahvata je na uzvodnom licu brane. Havarijski i remontni zatvarači mogu takođe

376
biti na uzvodnom licu, dok su regulacioni zatvarači na nizvodnom kraju, ili u zatvaračnici u telu brane, zavisno od
tipa i namene zahvata. (Treba se podsetiti da se iza zatvarača mora obezbediti dovod vazduha kao što je prikazano
na sl. 11.12 i sl. 11.13. Videti i 1H.3.4.) Provodnnk je obično cev koja prolazi kroz telo brane. Oblik i položaj
izlaznog dela zavisi od namene dovoda. Kod hidroenergetskog postrojenja (sl. 11.12), to je ulaz u spiralu turbine,
dok kod zahvata za navodnjavanje ili vodosnabdevanje, izlazni deo zahvata predstavlјa ulaz u kanal ili cevovod.
Kod temelјnih ispusta (sl. 11.13) i ispusta za garantovani ekološki proticaj voda se umiruje u umirujućem bazenu, ili
se koristi neki drugi način rasipanja energije. Ako se koristi umirujući bazen preliva (kao na sl. 11.13), ispust ne
sme da radi za vreme rada preliva, da ne bi došlo do sudara dva burna toka (ispusta i preliva), što bi izazivalo
nepoželјne poremećaje tečenja (stojeće talase), uz jake dinamičke pritiske i opasnost od vibracija na zatvaraču, čime
bi se ugrozila stabilnost i sigurnost celog objekta. Na izlazu ispusta (na mestu gde se ispust spaja sa brzotokom na
nizvodnom licu brane), treba postaviti aeraciju (sl. 11.13), kako u vreme rada preliva ne bi došlo do isisavanja
vazduha iz dovoda ispusta, praćeno pojavom pulzirajućih potpritisaka, koji mogu da izazovu vibracije na zatvaraču
i kavitaciju na brzotoku.

Sl. 11.12 Zahvat za pribransku hidroelektranu

377
 Ulazi temelјnih ispusta ponekad nemaju rešetke, jer se upravo kroz njih i propuštaju plivajući predmeti. Da
ne bi došlo do začeplјivanja ispusta, preporučuje se da prečnik provodnika ne bude manji od 1.8-^2.0t (Ulјsćeg i
Na§eg 1998).

а) Гравитациона бетонска брана ћ) ЈТучна бетонска брана

Sl. 11.13 Temelјni ispust u sklopu preliva
Kod nasutih, i jednog broja betonskih brana, provodnik prolazi oko brane, kroz tunel u boku doline, (sl.
11.14 i 11.15). Zavisno od namene i dispozicije objekta, zatvaračnica može biti u kuli, koja se obično postavlјa blizu
ulaza u tunel (sl. 11.14), ili u šahtu (obično na mestu gde tunel preseca injekcionu zavesu, sl. 11.15) ili, ređe, na kraju
tunela.
Na slici 11.14 prikazana je vodozahvatna kula za vodosnabdevanje, sa više nivoa zahvatanja vode (tzv.,
selektivni zahvat). Pored mogućnosti da se voda, zavisno od sezone, zahvata na različitim nivoima, ovakav zahvat
obezbeđuje pristup celom protočnom traktu dovoda. Mane ovakvog rešenja su potreba za pristupnim mostom i
osetlјivost kule na zemlјotres.
Kod giahtne zatvaračnice, koja je ukopana u boku doline (sl. 11.15) izbegava se pristupni most, a s
obzirom da nema kule, smanjuje se i osetlјivost na zemlјotres. S druge strane, gubi se (ili se veoma otežava)
mogućnost zahvatanja vode sa više nivoa, pa se ovakvo rešenje retko primenjuje kod selektivnih zahvata (za
vodosnabdevanje, navodnjavanje i garantovani ekološki proticaj). Uz to, kod ukopane zatvaračnice je uzvodni deo
tunela (između ulaza i zatvaračnice) teško pristupačan. Neophodno je da se remontni zatvarač spušta u niše na ulazu
iz specijalnog plovila, ili po kosini, ponekad i uz pomoć ronioca. Ovo je izvodlјivo ako nema strujanja u tunelu, tj.
kada je spušten glavni zatvarač u šahtu zatvaračnice (ili na nizvodnom kraju dovoda), ali je gotovo nemoguće dok
voda teče kroz tunel. Zato je korisno postaviti dva zatvarača u samoj zatvaračnici: osnovni (regulacioni ili
havarijski) i remontni, koji može da posluži i kao rezerva za osnovni (sl. 9.32). Mesto na

378
kome tunel prolazi kroz injekcionu zavesu treba pažlјivo i gusto injektirati (tzv. “rozeta" na sl. 5.15).

Sl. 11.14 Vodozahvatna kula sa uzvodnom regulacijom

Kada je zatvarač spušten, deo tunela uzvodno od zatvarača izložen je punom hidrostatičkom pritisku.
Uzvodno od injekcione zavese može se očekivati da ovaj unutrašnji pritisak bude donekle neutralisan pritiskom sa
spolјašnje strane obloge (jer će voda iz akumulacije naći put kroz pukotine i prsline u stenskoj masi). Međutim,
nizvodno od zavese, a uzvodno od zatvarača, ako je zatvarač postavlјen nizvodno od zavese, ne može se računati
na pritisak sa spolјašnje strane obloge, pa je oblogu neophodno dimenzionisati prema punom hidrostatičkom pritisku
(pri maksimalnom nivou vode u akumulaciji). Takođe se može očekivati procurivanje iz tunela kroz prsline u
betonskoj oblozi, pa (ukoliko nije predviđeno oblaganje čelikom) u neposrednoj blizini tunela treba računati sa
pojavom uzgona i mogućim ispiranjem materijala73. Zato se regulacioni zatvarač u tunelu temelјnog ispusta često
postavlјa u ravni injekcione zavese (videti 1H.2.3). Kada se regulacioni zatvarač postavlјa na nizvodnom kraju,
unutar tunela se ugrađuje čelična cev, kako bi se izbegle prethodno opisane pojave. Ako je u pitanju cev velikog
prečnika, ovakvo rešenje je obično preskupo. Ukoliko kapacitet temelјnog ispusta ne zahteva cev velikog prečnika
(pa je prečnik cevi ispusta znatno manji od prečnika tunela), rešenje sa regulacionim zatvaračem na nizvodnom kraju
je obično sasvim prihvatlјivo. U tom slučaju se, po zatvaranju optočnog tunela (za evakuaciju u toku građenja), u
tunel ugradi cev temelјnog ispusta. Pored cevi za ispust može se postaviti i cev za korisnika, ukoliko ostane dovolјno
prostora za ugrađivanje. Za kontrolu dovoda po celoj dužini, neophodno je obezbediti pouzdan remontni zatvarač na
uzvodnom kraju (sl. 11.15). Potrebno je redovno obavlјati preglede svih delova dovoda (po potrebi, i uz pomoć
ronioca).

73Уз то, када је регулациони затварач на низводном крају тунела, довод је на целој дужини тешко приступачан
за преглед и поправке.

379
 Sl. 11.15 Zatvaračnica ukopana u boku doline

Provodnik dovoda (ili ispusta) se ponekad postavlјa ispod tela brane, ali je to rešenje koje se uglavnom
izbegava. Primenjuje se jedino kod manjih objekata, gde eventualno rušenje brane (zbog ispiranja materijala oko
cevi dovoda) ne bi dovelo do katastrofalnih posledica za nizvodno područje. Kako je već napomenuto u poglavlјu o
nasutim branama, cevi ovakvih dovoda moraju imati poprečna rebra za produženje puta provirne vode, moraju biti
fundirane u rovu na čvrstoj podlozi i pažlјivo ugrađene, da bi se izbeglo ispiranje materijala iz nasipa. Uz to, tečenje
u cevima koje su ugrađene ispod nasipa ne sme da bude pod pritiskom.

H1.2.1 Ulazni deo zahvata (ulazna - zahvatna građevina)

Ulazni deo zahvata (ulazna građevina), je deo objekta u kome se mirna voda iz akumulacije pokreće —
ubrzava i upušta u dovod.
Hiduauličko oblikovanje ulaza
Ulazni deo zahvata treba oblikovati tako da se izbegne odvajanje (odleplјivanje) toka, koje bi moglo da
nastane usled neprilagođenosti konture objekta sa oblikom ulaznog mlaza (sl. 11.16). Odvajanje mlaza može da
izazove mnoge nevolјa kod dovoda pod pritiskom:
1) U preseku suženja mlaza “S” se javlјa potpritisak (sl. 11.16 i 11.17), koji može da izazove kavitaciju, ili
uvlačenje vazduha sa pratećom nestabilnošću toka i smanjenjem kapaciteta dovoda.

380
 2) Pulzacije u vrtlozima koji nastaju širenjem prethodno suženog mlaza, prostiru se duž celog dovoda, i mogu
biti uzrok vibracijama (pre svega na zatvaračima).
3) Kroz vrtloge se gubi energija glavnog toka, čime opada kapacitet dovoda (ispusta), odnosno umanjuje se
proizvodnja električne energije, ako se radi o dovodu za hidroelektranu.
Sl. 11.16 Odvajanje mlaza kod neoblikovanog ulaza

✓
ч.
4 Ао

Слободно истицање
Ч
из оштроивичног
отвора

Na slikama 11.16 i 11.17 prikazan je mlaz koji se obrazuje u cevi sa neoblikovanim ulazom, neposredno
prislonjenoj uz zid rezervoara. Mlaz se sužava u preseku “S“, slično kao pri isticanju iz oštroivičnog otvora, da bi se
nešto nizvodnije proširio i prilagodio preseku cevi. Merenja pokazuju da je odnos površine mlaza u suženom
preseku “S”, prema površini oštroivičnog otvora iz koga mlaz ističe (sl. 11.16), At/A0=AS/A0=0.61, pa je, prema
jednačini kontinuiteta, odnos brzine u mlazu sa srednjom brzinom u cevi Us/U0= 1.64, a odnos brzinskih visina:

C
(11.5) : Cg=2L.
VI

Iz energetske jednačine između preseka “0” ispred zahvata i preseka suženja “S” (sl. 11.17), može se
proceniti pritisak u temenu suženog preseka (na koti 2S)\

(11.6) : = D2 - =D2 -2 .7 .
7 2^ 2§
Ako se još uzmu u obzir i pulzacije brzine (odnosno pritiska, 1H.2.3), očigledno je da se kod
neoblikovanog. ulaza može očekivati značajan pad pritiska u odnosu na tečenje bez suženja (kontrakcije) mlaza.

381
 Gubitak energije usled proširenja suženog mlaza može se proceniti prema Bordinoj teoremi kao:
Merenja su pokazala da je stvarni gubitak nešto veći (zato što se deo energije gubi između ulaza i suženja)

АЈГГ (Us-U,o) 2 V2 V1
u
0 0.41 -2-
2
§ 2
§ 2?
i iznosi:

(11.8): V2
AEs = 0.5 -5- 2§
Ulaz se ne mora hidraulički oblikovati za male objekte sa malim padom i malim brzinama, gde nema

uslova za pojavu kavitacije i vibracija i gde se ne mora voditi računa o gubitcima i uvlačenju vazduha. Kod svih
značajnijih objekata, međutim, ulaz bi trebalo oblikovati tako da se izbegne odvajanje mlaza od konture objekta, a
time i rezultujući potpritisci, pulzacije i gubici energije.
Sl. 11.18 Hidrauličko oblikovanje ulazne građevine

382
 Slično oblikovanju preliva praktičnog profila, kod projektovanja ulazne građevine se polazi od oblika
mlaza koji ističe u atmosferu kroz kružni oštroivični otvor, pa se prostor oko mlaza ispuni betonom (sl. 11.18).
Kontura mlaza neposredno iza oštroivičnog otvora je približno eliptičnog oblika (sl. 11.18a). Manji
poluprečnik elipse, 6„„ može se proceniti iz odnosa površine mlaza na ulazu i površine u suženju, A0/At= 1 /0 .6 1 =
1.64:

p aj e (sl. 11.18):
0 98
(11.10): ćt = —~s/0 = 0.14s/0,
gde su: V i A = prečnik i površina ulaznog otvora (sl. 11.18).

Prema rezultatima modelskih ispitivanja, duži poluprečnik elipse oštroivičnog mlaza je približno
at~0.5s/0.
Ako bi se za konturu ulazne građevine usvojila elipsa oštroivičnog mlaza, pritisak po konturi bi bio
atmosferski (sl. 11.18a). Eksperimenti pokazuju da je strujanje stabilnije ako ulazni mlaz neznatno “pritisne”
konturu konstrukcije (ako se poveđa pritisak u mlazu kao kod prelaznica na vertikalnom prelomu brzotoka, deo
U1P.6.2). Želјeno povećanje pritiska, uz stabilno strujanje, postiže se elipsom sa poluprečnicima (sl. 11.181»):
(11.11 a): a = 0 .2 5 J 0 i

(11.111)): 6 = 0.15 sJ0.

Pri ovakvom oblikovanju ulazne građevine, odvajanje mlaza od konture i gubitak energije su praktično
zanemarlјivi.
Najčešće je, zbog postavlјanja zatvarača i teškoća oko izvođenja prostorne krive, ulazni deo
pravougaonog preseka umesto kružnog, da bi se zatim prešlo na kružni presek provodnika, prelaznicom dužine
1R^2p0. Iskustvo pokazuje da se pri oblikovanju pravougaonog ulaza može koristiti ista elipsa kako i kod kružnog
otvora.
Sl. 11.19 Oblikovanje ulaza sa ravnom donjom ivicom

383
 Ako položaj ulaza onemogućava zakrivlјenje po donjoj ivici, ulaz se oblikuje samo sa tri strane, a dimenzije
elipse se povećavaju (sl. 11.19).
Ako je dispozicijom objekta (nedostatak prostora, zahvat sa više cevi, i sl.) onemogućeno širenje i sa strane,
oblikuje se samo gornja ivica ulaza (sl. 11.20).

Сл. 11.20 Улаз код ког се обликује само горња ивица

Koeficijenti gubitka na ulazu, za različite oblike ulaza, mogu se naći u literaturi (1J8A Sogrz oGEp§šeegb
1977), a kreću se od $lј = 0.03 za ulaz oblikovan prema konturi mlaza (sl. 11.18), do $71 = 0.5 za potpuno
neoblikovan ulaz. (Na strani sigurnosti je uzeti koeficijent gubitka od $lј = 0.1 i za dobro oblikovan ulaz.)

Rešetke
Grube rešetke dubinskih vodozahvata služe da spreče ulazak krupnih lebdećih predmeta (panjeva, korenja i
$ћћ5

Р=2.4 р=1.7 р=1.8

sl.) u dovod. Obično nema potrebe za finom rešetkom, pa su razmaci štapova u rasponu od & = 5 č2 0 st. Ulazne
građevine temelјnih ispusta ponekad , nemaju grubu rešetku, da bi se omogućilo nesmetano odstranjivanje lebdećih
predmeta. S obzirom na energetske gubitke i na periodične pulzacije koje prate otkidanje vrtloga i koje mogu potstaći
vibracije, brzine na rešetki treba ograničiti na Uk= 1 č-1.5 t/$, gde je:

(11.12): Gd= (sl. 11.21),

A
a Ak= neto površina rešetke kroz koju voda protiče.
Sl. 11.21 Rešetke zahvata

384
 Губитак на решетки може се проценити као (Ђорђевић, 1984):
2^
(11.13) :
gde je (sl. 11.21) 5 = širina štapa rešetke, V = razmak između štapova, a = ugao koji rešetka zaklapa sa
horizontalom (obično 60° ^90°) i /3= koeficijent oblika (sl. 11.21). Za prvu procenu može se uzeti da je 0.1 < 3 Lj
< 0.2.
U literaturi se mogu naći i drugi obrasci za određivanje gubitka na rešetki (na pr. Meizđig§eg e! a1.,
2001).
Uvlačenje vazduha
Ako je dubina zahvatanja (potoplјenost ulaza), r (sl. 11.22), mala u odnosu na prečnik provodnika, s10,
treba očekivati nastanak površinskog vrtloga sa uvlačenjem vazduha u provodnik, praćeno smanjenjem propusne
moći (kapaciteta) i nestabilnim strujanjem. Često je ovakvo strujanje neprihvatlјivo, pa se ulaz mora dublјe
potopiti, ili se vrtlog otklanja (smanjuje) odgovarajućim oblikovanjem prilaza zahvatu i/ili građevinama za
presecanje i razbijanje vrtloga (Ulјsćeg i Na§eg, 1998). Sliskij (1979) preporučuje da se dubina zahvatanja pri kojoj
ne dolazi do uvlačenja vazduha (sl. 11.22) odredi preko:
(11.14): r = 0.52U0^, za dovod sa simetričnim prilazom (strujnice su simetrične u odnosu na osu dovoda)
i:

(11.15) : r = 0L0U 0 ^,

za kos - nesimetričan prilaz ulazu.

Sl. 11.22 Površinski vrtlog i uvlačenje vazduha na zahvatu

U literaturi se mogu pronaći i drugi iskustveni obrasci za procenu minimalne potoplјenosti ulazne
građevine (UJzsćeg i Na§eg 1998).

385
 H1.2.2 Provodnik
Provodnik je deo zahvata kojim se zahvaćena voda odvodi ka korisniku (kod dovoda za korisnike), ili ka
nizvodnom koritu vodotoka (kod ispusta).
Provodnšs može, zavisno od tipa i dispozidije zahvata, biti obložen ili neobložen tunel, ili cev (betonska,
ili čelična).
Brzina vode u provodniku zavisi od vrste dovoda, od otpornosti obloge na habanje, i od namene, a može se
proceniti na osnovu iskustvenih podataka iz literature (UJzsćeg i Na§eg 1998, ŠVK 1987, Đorđević 1984).
U dovodnom tunelu derivacione HE brzina je obično ograničena na 2 + 3 t/ z, jer se ovim postiže
optimalan odnos “izgublјene” električne energije (zbog gubitka energije-pada u tunelu) i troškova izgradnje tunela.
Kod kratkih pribranskih dovoda dozvolјava se brzina od 4 č-8 t/z .
Brzine u temelјnim ispustima su mnogo veće, i ograničava ih, pre svega, mogućnost pojave potpritisaka
sa uvlačenjem vazduha, kavitacijom i vibracijama.
O zatvaračima i zatvaračnicama na dovodima je već bilo reči u poglavlјu IX.
***
Najznačajniji gubici energije na dovodu su obično linijski gubici (gubici na trenje'), gubici na krivinama,
gubici na račvi i gubici na zatvaračima, odnosno na nišama zatvarača.
Linijski gubici (gubici na trenje) računaju se primenom nekog od obrazaca za otpore u cevima, najčešće
pomoću Darsi-Vajsbahove jednačine:
AT V1
(11.16) : A E t k =~-~,
a0
gde je: 2=koeficijent trenja, koji se za turbulentni tok može računati Kolbrukovom formulom:
176
gde su: k5= apsolutna hrapavost, <70= prečnik cevi, Ke = — = Rejnoldsov broj i u= kinematski
1 к, 2.51
(11.17): -21о§ -+
(10) 3-7
4л - ле4л
V
koeficijent viskoznosti (za vodu na temperaturi od 20° S, V = 10"6 t2/ z).

Umesto ove implicitne formule, često se koristi i njena eksplicitna aproksimacija:

к. 60
(11.18); Д = 0.115
хч,

386
 Štaviše, u provodnicima ispusta i najvećeg broja dovoda vlada turbulentno tečenje u takozvanim,
“hrapavim cevima”, što znači da je laminarni (viskozni) podsloj pokidan, pa na otpor (i gubitke) utiče samo
hrapavost provodnika. Drugim rečima, za cevi velikog prečnika i pri velikim brzinama, Rejnoldsov broj, Ke, je
veliki, pa prema jednačinama 11.17 i 11.18
k
koeficijent otpora, X, zavisi samo od relativne hrapavosti, —.

Za tečenje u hrapavim cevima može se primeniti i Maningova jednačina, a veza između Maningovog
koeficijenta hrapavosti, p, i koeficijenta trenja, X, može se tada direktno izraziti kao:
***

\25п2
(11.19): Х=
1

Gubici na krivini (kolenu) zavise od odnosa prečnika cevi i poluprečnika krivine - zakrivlјenosti, kao i od
ugla skretanja (sl. 11.23):

(11.20) : AEš = $J^, &*=/(*/</„, a).

Pri većoj zakrivlјenosti cevi (tj., za manje vrednosti odnosa KM0), teže je skrenuti tok, paJe odvajanje
mlaza od konture, sa pratećim vrtloženjem koje izaziva gubitak energije, veće nego pri maloj zakrivlјenosti (Hajdin,
2002). Povećanjem skretnog ugla, a, produžava se deonica na kojoj vlada helikoidno strujanje, što takođe odnosi
energiju toka.
Postoji više iskustvenih obrazaca i dijagrama za određivanje koeficijenta gubitka na krivini. Prema 1JZA
Sogrz oJGEp§teegz (1977), dobru procenu daje obrazac:
„ 2a 1
h-Jk''
1l

gde je skretni ugao, a, izražen u radijanima (sl. 11.23).

Sl. 11.23 Elementi krivine provodnika bitni za procenu gubitka

Prema dijagramu ŠVK (1974), vrednosti iz jednačine 11.21 su potcenjene, pa je na strani sigurnosti uvećati
ih za -20%.

387
 Према МекШк-у (1986), губитак на кривини се може проценити, као:

за а<9 0 °,

(11.22):
za a>90°.

Kođegzop e! a1. (1988), na osnovu iskustava različitih autora, preporučuju vrednosti prema tabeli 11.2,
gde je, za razliku od prethodnih obrazaca, uz lokalni gubitak, uračunat i linijski gubitak (na trenje) duž deonice cevi
u krivini.
k/ao 1 2 4 6
&*(a=45°) 0.10 0.09 0.10 0.12
&k(a=90°) 0.35 0.19 0.16 0.21

Tab. 11.2 Zavisnost gubitka na krivini od odnosa K/s!0

U praksi se

(ј ) 3.5

ponekad 0.131 + 0.163

[КЈ
još uvek

sreće i stara Vajsbahova formula (Čugajev, 1982):

( P -2 3 ):

gde je a u stepenima. Treba imati na umu, da ova formula nije prikladna za cevi većeg prečnika, s obzirom da je
dobijena na osnovu merenja na cevima malog prečnika (od nekoliko st), gde vlada drugačiji režim tečenja.
***

Račve za grananje i spajanje provodnika (odnosno proticaja) se često primenjuju kod dovoda za korisnike
(hidroelektrane, pumpne stanice, vodozahvatne građevine), a ponekad i kod provodnika temelјnog ispusta i/ili
ispusta za garantovani ekološki proticaj. Gubitak energije na račvi zavisi od više činioca, kao što su (sl. 11.24); smer
toka, skretni ugao cevi, a, odnos površina poprečnog preseka u granama dovoda, odnos proticaja (odnosno brzina
vode) u granama dovoda, oblikovanje spojeva, blizina drugih lokalnih poremećaja toka i dr. (Hajdin 2002, MekTpk
1986 i MŠeg 1986). U nastavku će se razmotriti samo slučaj gubitaka na “prostoj“ (neoblikovanoj) račvi za
grananje, kakva se može primeniti kod manjih ispusta i dovoda. Za ostale slučajeve čitalac se upućuje na literaturu
(Me1sŠk 1986 i MŠeg 1986).
Kod “proste" račve (sl. 11.24), Me1sMk (1986) preporučuje primenu sledećeg obrasca za koeficijent
388
lokalnog gubitka duž glavne cevi, ^0.\ i duž grane - “odvojka“, ^ko-a-

389
 АЕ,К, 1—
(11.24а): %к, = 0.4 —
о- УЦЧ
0-1
0
2
_ АА1д,0-с _ где је коефицијент С Л
(11.241з):
V, у
с
%к, С 1 со8 а
о- +
одређен као:

1.1-0.70 2o / bo> za <2e/!2o^0-4 i

A a /A^<0 .35
(11.24с): С= 0. 85, za e s / a> ° - 4 i
A a 1A^<$35
1.0-0.65 <2S / 20, za ( 7 o /2 0 <0 .6 i
A a /A^> 0.35’
0.60, za <2 e / <2 o >0 6
- i A^/Adž^O.35
dok su ostale veličine prikazane na slici (11.24).
Sl. 11.24 Račva sa elementima za procenu lokalnih gubitaka

* ❖*

Od ostalih gubitaka treba pomenuti gubitke na zatvaračima (videti 1H.Z) i na nišama zatvarača. Na strani
sigurnosti je da se za niše zatvarača uzme koeficijent gubitaka od ^2 LG=0-1°^°-20. AKO je u pitanju zatvaračnica sa
suženjem i proširenjem može se ukupni gubitak obračunati sa koeficijentom od ^Uetžet 0.30-^0.45 (118A Sogrz oR
Ep§šeegz 1977), s tim što se gubitak računa sa brzinom u preseku zatvarača - u suženju (sl. 9.33).
Kod zahvata se, po pravilu, izbegavaju nagla suženja i proširenja zbog mogućnosti poremećaja toka i
gubitaka energije. Prelazne deonice treba da su dovolјno dugačke da bi se onemogućilo odvajanje mlaza od konture
objekta (oblikovanje prelaznih deonica kod dubinskih zatvaračnica je opisano u poglavlјu IX). Na strani sigurnosti
je da se za svako (hidraulički oblikovano) suženje usvoji gubitak od ^et =0-°5^0.15, dok za proširenje treba računati
sa ^>LO5=°-1 -J-0.25. Za precizniju procenu lokalnih gubitaka videti literaturu (MŠeg 1986, Me1sć1k 1986 i ŠA
Sogrz o!Ep§teeg8 1977).

***

Treba stalno imati na umu da je mnogo važnije građevinu hidraulički ispravno oblikovati, tako da nema
previše uzroka za stvaranje vrtloga i pratećih gubitaka energije, nego primeniti “najsavremenije“ obrasce za
procenu gubitaka u hidrauličkom proračunu.

390
 Pri proračunu, treba voditi računa o nesavršenosti većine raspoloživih obrazaca, a pre svega njihovoj
uskoj oblast primene, s obzirom na uslove pri kojima su dobijeni. Često je korisno razmotriti i uticaj variranja
vrednosti primenjenih koeficijenata na rezultate proračuna (tzv., analiza osetlјivosti). Takođe, treba voditi računa da
vezani poremećaji strujanja, koji se javlјaju na kratkoj deonici (na pr., ulaz + suženje + zatvarač + proširenje),
izazivaju gubitak koji se ne može ispravno proceniti jednostavnim sabiranjem pojedinačnih gubitaka, jer bi se tako
dobile neprimereno velike vrednosti. Za procenu složenih gubitaka dobru osnovu pružaju MŠeg (1986) i 1s1e1s1pk
(1986), premda se pouzdano rešenje može dobiti samo preko hidrauličkog modela. Naravno, pored dobre procene
gubitaka, model može da pruži mnogo više - može da otkrije kako da se gubitak, tj., poremećaj, ukloni ili ublaži, a
može da ukaže i na poremećaj koji uopšte nije sagledan pri projektovanju.

H1.2.3 Izlazni deo

Kod vodozahvata za korisnike izlazni deo je mesto gde se voda predaje korisniku (spirali hidroelektrane
na pr.), ili se upušta u kanal ili cevovod (kod vodosnabdevanja i navodnjavanja). Kod ispusta se voda preko
izlaznog dela upušta u korito vodotoka nizvodno od brane.
Često je potrebno u nizvodnom objektu (kanalu, ili rečnom koritu) obezbediti ulazak vode u mirnom
režimu, da bi se izbegla erozija. Kod većih padova i proticaja (obično kod temelјnih ispusta), umirenje se postiže
nekim od razmatranih objekta za spoj sa donjom vodom (poglavlјe VIII). (Naravno, ako se ispust uliva u umirujući
bazen preliva, kao na sl. 11.13, nije potreban nikakav dodatni umirivač.)
Za umirenje viška enegije kod manjih proticaja i pri manjim brzinama često se koriste i drugi, prikladniji
objekti (videti H1P.2). U nastavku će se ukratko opisati umirujući objekat poznat kao “TJbVK bazen VI”, “HJbVK
kutija”, “ŠVK bazen sa kecelјom”, ili “udarni bazen”, koji se uspešno primenjuje za rasipanje energije ispusta pri
proticajima do (2k10t3/5 i brzinama do V- 1 0 t/z (Ztćć 1995, ŠVK 1974, ReJegka 1958).
To je kompaktan armirano-betonski objekat u obliku zasečene kutije (sl. 11.25), sa preprekom
(“kecelјom”) u vidu ć-profila, postavlјenom nasuprot mlazu. Siloviti mlaz udara u “kecelјu”, zatim skreće ka
zidovima i dnu kutije, mešajući se u uskovitlanom vrtložnom strujašu gde gubi najveći deo energije. Deo energije se
gubi i u vrtložnom valјku hidrauličkog skoka, koji omogućava nizvodni (izlazni) prag. Prag obezbeđuje efikasan
rad ŠVK kutije nezavisno od nivoa donje vode. Širina kutije, V, prema kojoj su određene ostale dimenzije, dobija se
iz uslova:
04
(11.24) ; V =1 .9 0
(slično kriterijumu za umirujuće bazene, prema jednačini 8.64).

Treba imati na umu da strujanje iza ŠVK kutije nije idealno mirno, pogotovu ako je donja voda niska, tako
da deonicu nizvodno od praga treba zaštiti kamenom ili gabionima.

391
Postoji i modifikovana varijanta bazena sa kecelјom, bez praga i sa središnim blokovima, koja se primenjuje kod
kanala gde je na raspolaganju značajnija dubina donje vode (5gšŠ, 1995).

D
А А
А
I
В В _ј
0 ----
0.17В

0.08 В

а) Основа ТЈ

Сл. 11.25 1Ј5ВК. базен са “кецељом"

Kod dovoda sa velikim padom, a relativno malim proticajem, može se koristiti tzv., “z1eeue ga/ge”
(1H.3.9), kod koga je izlazni presek sa konusnim zatvaračem potoplјen u vertikalni umirujući bazen (bunar).

H1.2.4 Kriva Proticaja

Kriva proticaja korisničkog vodozahvata ili ispusta određuje vezu između nivoa gornje vode (ponekad i
donje vode) i proticaja zahvata. S obzirom da se zavisnost protoka i nivoa menja sa otvorom zatvarača, kriva se
definiše parametarski, gde je parametar otvor zatvarača, a, i po potrebi nivo donje vode, 2OU(videti poglavlјe IX).

LITERATURA:
AS1 SotpiNee 210, (1987), “Egomop o! Sopsge 1e š NuLjaiNs bCisŠgez”, Atepsap Sopsge1e GpzŠiGe Ma1epa1b
Joitađ SottŠee KeroP AS1210E.-87, TŠe po. 84-M17.
ASEK, (1990), "Sgćepa aps! SiIeNpez Eog EuasiaNp§ 5(:oga§e Kezeguoiz apN 812t§ Eo\u-Eeue1 Oi11e1 Šogkz",
ASEK Tesćšsa! Metogapćit N0.3,1J8 OeraPtepG oPp1epog, Vigeai o!Kes1ataNop.

392
AbSE MapiaE aps! KeroLz op Ep§teepp§ RgasEse-Ko.54, (1974), “besItepSapop Ep§teepp§”, Uapop 1, U.A.U,
EsŠog.
Sćas1\u1sć A., MogGeI J., (1996), “NuLjaiNsz t S1 UI aps! Epućgoptep1a1 Ep§1peegt§”, E&EI bROTE
Sgea§eg, \U.R aps! Jizćp ,Š.,(1955), “Nus1goe1es1ps NapLjook”, Joćp \UPeu aps! bopz.
Sgea§eg, \U.R e! a1.,(1961), “Ep§teepp§ Rog 13atz”, Joćp \U11eu aps! bopz.
Đorđević, B., (1984), “Korišćenje vodnih snaga”, Naučna knjiga, BEOGRAD.
Grišin, M.M., (1954), “Gidrohehničeskie Sooruženia”, Gosudarstvenoe Izdatelstvo Literaturi po Stroitelstvu i
Arhitekturi, MOSKVA.
NepNegzop, E.M., (1966), “Orep Sćappe1 E1oš”, MASM1EEAM.
Ibad-Zade, Ju.A i Nuriev, Č.,G., (1972), "Rasčot Otstojnikov", Izdatelstvo Literaturi po Stroitelstvu, MOSKVA.
MekŠk, 1.E., (1986), "NapLjook oRNuLjaiNs KezJzSapse", brpp§eg-Ueg1a§, VegNp.
Eai1egjip§ N., bsćppsN; O., (1989), "R1appt§ oG 1p1ake bJgisMgez", A RićNsaNop oG: Oeiksćez 2ep1git Gig
Ep1\u1sk1ip§z1esćpo1o§1ep - OATE, RpeLj. UJe\ue§&boćp, Vgaipzsć\ue1§ / \U1ezćas1ep.
Meizćig§eg, N., Uo1kag1, R., M1pog, N.E., (2001), "A №\u 1trgoues1 RogtiJa Gog Sa1si1aNp§ Tgazćgask
Eozzez", JANN, HHEH S0I011Eb, Vecš§.
MŠeg, B.b., (1986), "1p1eta1 R1o\\' buzJetz", VNKA R1i1s1 Ep§teepp§.
Iouak, R. e! ak, (1996), “NuLjaiNs bNtsLjgez”, E&RI bROI.
ReSegka, A.J., (1958), “NuLjaiNs Vezj§p oG bN11t§ Vaztz apN Epeg§u OJzzJraSogz”, 1JMTEO bTATEb
OERAKTMIET OR TNE ŠTEK10K, VCKEAI OR KESEAMAT10N, A \Ua1eg Kezoigsez TesćpJsa1
RićNsaNop, Ep§teepp§ Mopo§garć N0.25.
Koćegzop J.A. e! a1. (1988), “NuLjaiNs Ep§teepp§”, Noi§ć!op MJGŠp Sotrapu.
btćć, V.S, (1995), “NuLjaiNs bGgisćtaez”, GJšuegzću oGbazka!sće\uap.
SSSR Ministarstvo Stroitelstva (1955), “Spravočnik po Gidrotehniki”, MOSKVA.
bNee1eg, U.E., (1962), “R1šN Mesćašsz”, MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
GJ.b.A. Sogrz oGEp§teegz, (1977), “NuLjaiNs OezJep Sgćepa”.
NbVK, (1991), ON1TEGJ bTATEb VERAKTMIET OR TNE 1MTEK10K, VCKEA1J OR KESEAMAT10I,
“SauNaNop t SćLjez apN brPKuauz”, A \Ua1eg Kezotasez Tesćšsa! RićNsaNop, Ep§teepp§ Mopostarću
N0.42.
IbVK, (1987), CMTEB bTATEb OERAKTMMBT OR TNE ŠTEMOK, VCKEAN OR KESEAMAT10N “OezJ§p
OG bta11 Batz”, A \Ua1eg Kezoigsez Tesćpjsa1 RićNsaNop.
CbVK, (1978), HJMTEO bTATEb OERAKTMHET OR TNE 1ITEK10K, VCKEAI OR KESEAMAT10N,
“Vezj§p oGbta11 Sapa1 bNisNtaez”, A \Ua1eg Kezotasez Tesćšsa1 RićNsaNop.
GJbVK, (1967), CMPEV bTATEb OERAKTMMET OR TNE ŠTEK10K, V1JKEA1J OR KESEAMAT10N,
“Sapa1z apN Ke1a1eN bNisćpez”, OezJst b!apNagNz N0. 3.
Hajdin G., (1983), “Osnove hidrotehnike”, Naučne knjiga, BEOGRAD.
Hajdin G., (1970), “Propusna moć vodozahvata u dnu - opšte rešenje”, Saopštenja sa petog savetovanja
jugoslovenskih stručnjaka za hidraulička istraživanja, Ohrid.
Hajdin G., (1966), “Prilog hidrauličkoj analizi vodozahvata u dnu”, Saopštenja sa četvrtog savetovanja
jugoslovenskih stručnjaka za hidraulička istraživanja, Sarajevo.
Ujzsćeg, O.ć., Na§eg \U.N., (1998), "Bat NuLjaiNsz", Joćp \UPeu & bopz.
Čugaev,R.R., (1982), “ Gidravlika”, Leningrad Energoizdat.

393
 XII
GRAĐEVINE ZA TRANSPORT VODE -
DOVODI
U prvom poglavlјu je objašnjeno da je jedan od osnovnih zadataka vodoprivrede da obezbedi da se
potrebna količina vode, odgovarajućeg kvaliteta i u zahtevanom vremenu dovede do korisnika. Za transport -
dovođenje vode koriste se dovodni objekti - dovodi74.
U dovodu tečenje može biti sa slobodnom površinom (otvoreni ili zatvoreni kanali i tuneli sa slobodnom
površinom), ili pod pritiskom (tuneli pod pritiskom i cevovodi). Tip dovoda zavisi od namene objekta, topografije i
geološke građe područja kroz koje se dovod vodi, kao i od načina zahvatanja vode. Ako je opseg promene nivoa
vode u akumulaciji veliki, koristi se dovod pod pritiskom, dok se u slučaju zahvatanja iz plitkog površinskog
zahvata obično koriste kanali sa slobodnom površinom.

XII. 1 KANALI
Kanali, kao i nasute brane, spadaju u najstarije hidrotehničke građevine, pa se njihova pojava vezuje za
nastanak prvih civilizacija. Kanali su “veštački”-čovekovom rukom - oblikovani vodotoci. Uticaj čoveka može biti
manji ili veći, zavisno od namene, veličine (dužine i kapaciteta) i značaja kanala.
U kanalima vlada tečenje sa slobodnom površinom vodenog ogledala, najčešće u hidraulički mirnom
režimu. Pod kanalima se mogu podrazumevati i zatvoreni dovodi, pod uslovom da u njima vlada tečenje sa
slobodnom površinom.
Zatvoreni dovodi sa slobodnom površinom primenjuju se pre svega u komunalnoj hidrotehnici i pri
odvodnjavanju, kao i za hidroenergetske dovode u hladnim planinskim područjima, gde bi održavanje otvorenog
kanala u zimskim uslovima bilo skupo ili čak

74
Под доводима ће се овде подразумевати и објекти за одвођење воде до реципијента- пријемника.
393
nemoguće (Đorđević 1989, Sgea§eg 1960). U dalјem tekstu biće uglavnom reči o otvoretš kanalgša, kao objektima
opšte namene, dok se zatvoreni dovodi mogu smatrati objektima posebne namene, kojima se bave komunalna
hidrotehnika i korišćenje vodnih snaga, kao posebne grane hidrotehnike.
Otvoreni kanali se dele na dve grupe:
1) Neobloženi.
2) Obloženi.
Pod oblogom se podrazumeva sloj materijala, različitih svojstava od sredine u kojoj se kanal gradi, a koji
štiti dno i kosine kanala od gublјenja vode procurivanjem (filtracijom), i/ili od erozionog dejstva toka.
Neobloženi kanali su jeftiniji od obloženih i brže se grade, ali su slabije vododrživi i podložni su
erozionom dejstvu vode. Eroziona moć toka raste sa brzinom vode, pa se brzina mora ograničiti kako bi se postigla
eroziona stabilnost neobloženog kanala. Kod obloženih kanala brzina nije ograničena erozionom stabilnošću, pa se,
povećanjem podužnog nagiba dna, može postići manji presek kanala, što smanjuje obim i koštanje zemlјanih
radova. Čak i sa istim nagibom dna, kanal obložen betonom ili asfaltom imaće veću propusnu sposobnost
(kapacitet) od odgovarajućeg neobloženog kanala, s obzirom na manju hrapavost, odnosno manje otpore tečenju.
Treba primetiti da za značajnije povećanje nagiba dna, nije uvek moguće ostvariti potrebnu visinsku razliku (pre
svega u ravničarskim predelima), kada prednost obloženog kanala ne može doći do punog izražaja.
Pri projektovanju kanala potrebno je odrediti trasu, oblik i dimenzije poprečnog preseka, kao i tip kanala
(obložen - neobložen, tip obloge, nasipa i sl.), tako da kanal obezbedi zahtevani kapacitet sa minimalnim gubicima
na procurivanje, minimalnim energetskim gubicima, minimalnim troškovima izgradnje i održavanja, kao i sa
zahtevanom statičkom sigurnošću. Na kanalu se grade objekti sa opremom (poglavlјa VIII, IX, XI i XIII), koji
omogućavaju upotrebu kanala (zahvati, sifoni, akvadukti, propusti, kaskade, odvodi, pragovi, ustave, komore,
merni objekti i sl.) i bezbedan rad (sigurnosni prelivi, ispusti i umirivači energije).

XII. 1.1 Izbor poprečnog preseka i trase kanala

Izbor popuečnog preseka kanala
Izbor oblika poprečnog preseka kanala, za usvojeni proticaj i nagib dna, zavisi od topografskih i geoloških
uslova i od osobina obloge kanala (ukoliko je kanal obložen). Najčešće se grade kanali trapeznog i paraboličnog
preseka.
U ravničarskim predelima kanali se obično grade u zemlјanom materijalu (sl. 12.1.a), pa se trasa postavlјa
tako da količina materijala iz iskopa bude približno jednaka količini materijala za nasip. Ovim se smanjuje obim
zemlјanih radova i transporta materijala (Sgea§eg apb Jizćp 1960, Baujz 1952). Kada je potrebno održati nizak nivo
podzemne vode u okolini kanala, onda presek treba što više useći - spustiti (kako bi nivo u kanalu bio što niži), pa se
ne može postići ravnoteža između iskopanog i nasutog materijala (D. Milovanov-V.
394
Gregorić-DTD 1972). Na strmim planinskim padinama sa zdravom stenom, često se kanal useca u stenovitu
sredinu, a presek korita se zatvara armirano betonskim zidom (sl. 12.1.ć).

а) Канал у благој падини у ћ) Канал у стрмој падини у

земљаном материјалу стенском материјалу
Armprano-
betonskp zpd
Sl. 12.1 Poprečni presek kanala
Konačan oblik poprečnog preseka određuje se ekonomskim vrednovanjem nekoliko razmatranih
mogućnosti (varijanti) koje odgovaraju topografskim i geološkim osobinama terena.

Zanimlјivo je zadatak izbora “najbolјeg” (optimalnog) preseka postaviti sa čisto hidrauličkog stanovišta.
Obično je zadatak da se za izabrani proticaj, 2, hrapavost korita, p, i podužni nagib dna , D, odrede dimenzije
kanala (dubina, ć, širina u dnu, b, i nagib kosina, t, sl. 12.2), tako da površina poprečnog preseka, A, i okvašeni
obim, O, budu minimalni. Time bi se zemlјani radovi i radovi na oblozi kanala (ukoliko je predviđena) učinili
minimalnim, a sa minimalnim okvašenim obimom, postiglo bi se i minimalno procurivanje iz kanala (minimalni
gubici
vode).
Prema
Maning
ovoj jednačini, proticaj u kanalu iznosi:

(12.1):

gde su: <2 = proticaj (kapacitet) kanala, p = Maningov koeficijent hrapavosti, A = površina poprečnog presek kroz
koji protiče voda (“živi” presek), K=A/0 = hidraulički radijus, O = okvašeni obim i /</ = podužni nagib (podužni
“pad”) dna kanala.

А = ћћ + тћ2

Сл. 12.2 Геометријске величине трапезног пресека

оптимизациони задатак могао поставити на следећи начин: “за задату (константну) вредност

395
člana —g odrediti dimenzije kanala sa mitšalnom površinom i okvašenim obimom.” <9?
Jednostavnije je, međutim, zadatak sagledati na drugi (obrnuti - “inverzni”) način, pa
5.
Az
tražiti maksimum funkcije —u (odnosno maksimum proticaja 0 uz uslov da je unapred

zadata (“fiksna“) površina A, a to prema jednačini 12.1 znači da okvašeni obim, O, treba da bude minimalan. Ovim
se zahteva isto što je traženo u prvoj postavci (što manji presek za zadati kapacitet = što veći kapacitet za zadatu
površinu preseka), a omogućava se jednostavnije rešavanje zadatka.
Pošto je površina preseka zadata-konstantna, može se jedna od promenlјivih koje određuju poprečni
presek (I, I i t) (sl. 12.2) izraziti preko ostale dve i površine, A. Za trapezni kanal, je:

A — tI2
(12.2): ----- тИ.
I И
Tako se okvašeni obim može napisati kao funkcija dubine, I, i nagiba kosine, pg.

(12.3): O = — - tI + 2N^1 + t1 ,
N
uz uslov da je površina poprečnog preseka, A, konstantna.
Prema postavci se traži da okvašeni obim bude minimalan, što znači da funkcija 0(I, t), iz jednačine 12.3,
treba da ostvari minimum po N i po t:
(12.5): дО А + t2
(12.4): 2lj\ = 0, за константно т, и
дН ------- Г- - Л7 +
н-
dO , 2tI _ ,
— = —I + g- ............ - . = 0, za konstantno I.
dt VI + t2

Iz uslova (12.4) i uz zamenu A = IN + tN2, se dobija:

a iz uslova (12.5):
(12.6): = + т - т) -Д=- =1.15.
(12.7): т 2(л/Г
—ј=, паЈе оптимална вредност односа —
л/3
■■ V 3 Н

(Preko vrednosti drugog izvoda, d20/dIg i dgO/dt2, može se zaklјučiti da je u pitanju minimum, jer su oba izvoda
pozitivna u tački ekstrema).

396
 Za pravougaono korito (kod koga je t = 0), optimalni odnos širine i dubine vode u kanalu je I/I = 2, tj.,
dubina je dva puta manja od širine kanala (sl. 12.3).
Sa sl. 12.3 se uočava da se unutar “optimalnog pravougaonika” može opisati polukrug sa prečnikom 0 =
N = 2k. Kod polukruga je okvašeni obim minimalan u odnosu na površinu preseka, pa se ovo moglo i očekivati -
najefikasniji je pravougaonik koji najviše odgovara polukrugu. Slično, unutar svakog trapeznog preseka određenog
jednačinom 12.6, može se upisati polukrug prečnika V = 2I. Presek je najefikasniji ako je što bliži polukrugu - a to
je polovina pravilnog šestougaonika za koji je t= 1 /l/z , kao što sledi iz jednačine 12.7.

Sl. 12.3 Optimalni pravougaoni presek kanala

***

Nažalost, prikazano analitičko rešenje optimalnog oblika i dimenzija preseka (odnosa I/I i nagiba kosine,
t), po pravilu, nije izvodlјivo u praksi. Polukružni presek obično otpada zbog neefikasnog iskopa i betoniranja
(neophodan je iskop sa većim nagibom, jer, sem u steni, nije moguće obezbediti stabilnost, a betoniranje zahteva
složenu oplatu 75 ). Ni “optimalni” trapezni presek, određen prema jednačinama 12.6 i 12.7, neće uvek biti
opppšalan, s obzirom da kod nestenovitih sredina nagib kosina mora biti znatno blaži od
“optimalnog” (1:1 /l/z ) da bi se obezbedila stabilnost, a zbog efikasnog iskopa i oblaganja obično je potrebno da
širina kanala bude veća od one koju određuje “optimalna“ vrednost odnosa I/I (I/N= 1.15). Zato se do oblika i
dimenzija preseka kanala najčešće dolazi poređenjem i ekonomsknm vrednovanjem nekoliko razmatranih rešenja,
kako je na početku rečeno.
Povolјna okolnost je, što odstupanje od “optimalnog rešenja” prema jed. 12.6 i 12.7 neće značajno
povećati hidrauličke otpore, odnosno neće značajno povećati poprečni presek. Mnogo više od odnosa I/I i nagiba
kosina, t, na kapacitet utiču hrapavost obloge, p, i položaj trase, tj. (podužni) nagib dna, 1S\.
Izbou položaja tuase
Položaj trase kanala zavisi od namene kanala, topografije i geološke građe terena, naselјenosti područja,
kao i od otpornosti kanalske obloge na eroziju. Svakako bi trebalo težiti da kanal bude što kraći, uz ograničenja koja
mu nameću gore nabrojani činioci. Kao što je napred objašnjeno, veći podužni nagib omogućava veću brzinu vode
u kanalu, a time i veći proticaj (kapacitet) pri istoj površini poprečnog (proticajnog) preseka. S druge strane, velike
brzine u kanalu mogu da izazovu eroziju. Zato je kod neobloženih kanala neophodno voditi trasu blagim podužnim
nagibom, pri kome eroziona moć toka neće imati dovolјno snage da pokrene materijal sa dna i kosina.
Ukoliko kanal mora da savlada veliku visinsku razliku (pad), tako da bi sa kontinualnim podužnim
nagibom dna došlo do erozije, najčešće se višak pada energetski potroši preko kaskada (HŠ.Z i sl. 12.4), ili ređe,

75
Осамдесетих година канали полукружног пресека стекли су одређену популарност у Шпанији и САД
(ШВК. 1984).

397
preko klasičnog brzotoka sa umirivačem energije.

Na nizvodnom kraju neobloženih kanala može doći do erozije, usled povećanja brzine pri lokalnom
spuštanju nivoa vode (depresijona linija, sl. 12.5). Ako se na nizvodnom kraju predviđa granični uslov koji će
izazvati depresionu liniju (kao na sl. 12.5a, gde se kanal nastavlјa brzotokom, pa je na prelomu trase kritična dubina
Ikv), onda treba postaviti prag (sl. 12.5ć), tako da se na celoj dužini kanala uspostavi normalna dubina. Radi svake
sigurnosti (s obzirom da će i prag stvarati blagu depresiju), korisno je kanal neposredno ispred praga zaštititi
kamenom oblogom, ili gabionima.

Sl. 12.5 Obaranje nivoa vode na nizvodnom kraju kanala

H11.1.2 Neobloženi kanali

Kanal je neobložen ako se materijal koji sačinjava (prekriva) njegov okvašeni obim ne razlikuje od
materijala sredine u kojoj se kanal gradi (Ztćć 1995).
Kao što je prethodno rečeno, kanal se oblaže da bi se smanjši gubici vode na procurivanje (infiltraciju),
da bi se izbegla erozija i da bi se smanjili gubici energije. Prema ovome nema potrebe za oblaganjem, ako je
vododrživost dna i kosina kanala zadovolјavajuđa, ako je nagib dna kanala dovolјno blag, pa nema opasnosti od
erozije i ako se ne zahteva da energetski gubitci duž kanala budu minimalni.
Pri projektovanju neobloženog kanala, prvo treba proceniti gubitke na procurivanje (infiltraciju), a zatim,
ako su gubici prihvatlјivi76, odrediti dimenzije poprečnog preseka i podužni nagib dna, tako da kanal bude stabilan
na eroziju i zasipanje - tj., da bude u “režimu”.

HP.1.2.1 Procena gubitaka na procurivanje iz kanala

Najbolјa procena filtracionih gubitaka dobija se na osnovu merenja na probnim deonicama na terenu.
Numerički modeli omoguđavaju dobru procenu samo ako se raspolaže odgovarajuđim podacima (deblјine slojeva,
koeficijenti filtracije i moguđi nivoi podzemne vode u okolini budućeg kanala).

76
Прихватљивост губитака на процуривање вреднује се економском анализом. Пореде се трошкови
изгубљене воде и трошкови облагања канала.

398
 Najbrže i najednostavnije, ali i najmanje pouzdano se filtracioni gubitak može proceniti uz pretpostavku
tzv. slobodne filtracije (sl. 12.6), tj. kada se pretpostavi da je nivo podzemne vode u terenu oko kanala dovolјno
nizak da ne utiče na isticanje kroz okvašeni obim kanala (Čugaev 1982). U tom slučaju je filtraciona dužina
približno jednaka
A.N
filtracionom padu (sl. 12.6), pa je gradijent filtracije jednak jedinici I- ------------------------------------------- = 1, a
DS
filtracioni proticaj (po jedinici dužine kanala):

Sl. 12.6 Slobodna filtracija iz kanala (12.8):

C-T K1 = TK = (V + 2ć)K ,
gde je K = koeficijent filtracije tla u vertikalnom pravcu, T = širina po kojoj se obavlјa filtracija,V =
širinavodenogogledalau kanalu, aI = dubinavodeu kanalu.
Procena širine T uzeta je prema Čugaevu (1982), kao T=V +2I, a postoje i tačniji postupci. Međutim, s
obzirom na unapred prihvaćenu grešku u proceni koeficijenta filtracije i na nerealnost pretpostavke o idealizovanim
uslovima slobodne filtracije, čini se da dalјe “popravlјanje” ove metode nema previše smisla.

399
 Treba imati na umu da je filtracioni gubitak, dobijen na ovaj način, obično precenjen (na strani je
sigurnosti), jer položaj nivoa podzemne vode retko omogućava uslove za pretpostavku “idealne” slobodne
filtracije.
Umesto opisanog postupka za procenu filtracije, mogu se koristiti iskustvene vrednosti za procurivanje po
jedinici okvašene površine kanala u različitim sredinama (Tabela 12.1, prema Rgepsć-u 1986 i OaU15-u 1952):
Materijal Gubitak na procurivanje (t3/b/t2)
Glina « 10'6
Šlјunkovita i peskovita glina 10~b t5h 10~b
Šlјunkovita slabo vezana tla 5 h 10"6 č-10'5
Šlјunkovita nevezana tla 10'5 č- 2 h 10'5

Tab. 12.1 Procena gubitaka na procurivanje zavisno od vrste tla u kome se gradi kanal

HP.1.2.2 Eroziona stabilnost neobloženih kanala

Vučna sila toka vode ne sme biti prevelika, da ne bi došlo do erozije kanala (ni pri računskom proticaju, ni
pri proticajima manjim od računskog). S druge strane, ukoliko je voda opterećena nanosom (na pr., ako se voda
zahvata iz površinskog toka bez taložnice), mora se sprečiti i zasipanje kanala, tj. mora se obezbediti dovolјno
snažna turbulencija toka da onemogući istaložavanje nanosa. Neobložen kanal koji nije podložan eroziji ni
zasipanju naziva se stabilan kanal ili kanal “u režimu”. Zadatak dimenzionisanja stabilnog kanala star je koliko i
korišćenje kanala. Trenutno se u inženjerskoj praksi koristi nekoliko pristupa za dimenzionisanje stabilnog kanala,
a svi se, u manjoj ili većoj meri, zasnivaju na iskustvu sa postojećih kanala (Sćasćušk &MogGeP 1996, Kaibkt
1990, Rgepsć 1986).
Prvi zabeleženi pokušaji da se odrede dimenzije stabilnog kanala vezani su za engleske inženjere sa kraja
19-og veka, koji su projektovali mnogobrojne kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje u Indiji i Pakistanu. Na
osnovu iskustva, stečenog sa velikog broja uspešnih i neuspešnih, projekata oni su stvorili tzv. “režimsku teoriju”,
koja se obogaćena iskustvom Severno-Američkih istraživača održala i do današnjih dana (Ztćć 1995, Kaibkt 1990).
Režimska teorija koristi iskustvo, uglavnom, bez objašnjavanja i kvantifikovanja fizičkih pojava koje utiču na
proces uspostavlјanja stabilnog korita kanala.
Tako se za (stabilan) kanal trapeznog poprečnog preseka, koji se gradi u glinovitoj sredini, srednja širina
kanala u preseku, V5K, (širina pri nivou koji odgovara polovini dubine) i dubina, ć, mogu proceniti kao (Jovanović
2002, Ztćć 1995):
J_ J_
(12.9a): V8K= 3.0 02 i /? = 0.75e\

gde su V5K i ć izraženi u metrima (t) a proticaj, (9, u (t3/$).

U peščanim sredinama se preporučuje:

400
(12.96): 1 1
v5k =4.0 O2 i L = 0.60 e3 •

Za ovako usvojene dimenzije poprečnog preseka, nagib dna kanala, /A određuje se iz Maningove
jednačine za usvojeni nagib kosina (obično 1:1.5 do 1:2, tabela 12.4) i procenjen koeficijent hrapavosti.
;jJ J*:

Razumno je pretpostaviti da postoji veza između srednje brzine u preseku i sposobnosti toka da erodira
dno i kosine kanala. Sredinom dvadesetih godina 20- og veka Rogbeg i ZkoM predlažu da se kao merodavni činilac
za stabilnost neobloženih kanala u izabranom materijalu koristi srednja brzina u preseku (Rgepsć 1986). Ovaj
pristup nazvan je “metoda najvećih dozvolјenih brzina”.
Na osnovu istraživanja erozije i zasipanja na većem broju kanala građenih u različitim sredinama, dvojica
istraživača su predložili iskustvenu zavisnost između najveće brzine koja se dopušta u kanalu i vrste materijala u
kojem se kanal gradi (tabela 12.2).
Navedene vrednosti važe za pravolinijske kanalske deonice, dok bi u krivinama dozvolјene brzine trebalo
umanjiti za oko 25%. Podaci na osnovu kojih je urađena tabela, odnose se na kanale čija dubina ne prelazi 0.90 t, a
za veće dubine dozvolјena brzina se može uvećati za -0.15 t/z. S druge strane, ako voda nosi abrazioni nanos (na
primer bazaltne krhotine), brzinu treba umanjiti za -0.15t/z.
Dozvolјena - Neerodirajuća brzina K(t/z)
Materijal Voda sa lebdećim nanosom
Čista voda

Sitan pesak 0.45 0.75

Peskovita glina 0.50 0.75
Prašinasta glina 0.60 0.90
Aluvijalni mulј 0.60 1.00
Čvrsta glina 0.75-5-1.00 1.004-1.50
Škrilјci 1.80 1.80
Sitan šlјunak 0.75 1.50
Krupan šlјunak 1.20 1.80
Oblutci 1.50 1.80

Tab. 12.2 Neerodirajuće brzine zavisno od vrste materijala dna i kosina

***

S obzirom da su opisane metode opterećene velikim brojem pretpostavki i/ili “popravki”, istraživači su
nastojali, i još uvek nastoje, da pronađu pouzdaniji i dosledniji postupak za projektovanje stabilnih kanala.

401
 Metoda vučne sile
U jedan od takvih pokušaja može se ubrojati i metoda vučne sile. Na osnovu sastava obloge procenjuje se
kritični (tj., dozvolјeni) smičući napon na dno i kosine kanala, tj., maksimalni napon pri kome nema pokretanja
čestica-nema erozije. Sa druge strane, dimenzije i oblik poprečnog preseka i podužni nagib dna kanala određuju
stvarni smičući napon (vučna sila toka po jedinici površine), koji će se javiti pri razmatranom (merodavnom)
proticaju i koji se poredi sa kritičnim (dozvolјenim) naponom.

Ako je stvarni napon toka veći od kritičnog, struja će odnositi čestice dna i/ili kosina, pa će doći do erozije
kanala, i suprotno-ukoliko je stvarni napon manji od kritičnog neće biti erozije. Ako je voda koja dospeva u kanal
opterećena nanosom (nanos nije istaložen u akumulaciji ili taložnici) i ako je stvarni smičući napon (vučna sila
toka) manji od dozvolјenog napona za materijal koji sačinjava suspendovani nanos, doći će do taloženja čestica i
neželјenog zasipanja kanala.

Dakle, za kanal sa “čistom” vodom (bez nanosa) potrebno je “samo” obezbediti da smičući napon (vučna
sila) toka bude manji od dozvolјenog (kritičnog) napona za materijal u dnu i na kosinama kanala (tj., dovolјno je
kanal obezbediti od erozije). Ako voda u kanalu nosi suspendovani nanos, potrebno je još i da naponi toka budu
dovolјno veliki da održe suspendovani nanos u pokretu-znači vučna sila ne sme biti ni proizvolјno mala.

Kršpični (dozvolјeni) napon

Prvi deo zadatka je da se proceni kritični (dozvolјeni) smičući napon- napon pri kome nastaje pokretanje
čestica sa dna i kosine kanala. U opštem slučaju se veza kritičnog napona i bitnih osobina tečnosti i čestica može
dimenzionalno izraziti kao:

(12.10): /lј”(gs, r, d, V, r%(z-1) ) = 0, gde su: gs = kritični napon pri kome počinje pomeranje čestica, s1 =
merodavni prečnik čestice, r = gustina vode, v=r^/r relativna gustina čestice, rc= gustina čestice i u = kinematska
viskozn
ost
(u=10"6t
2
/z za
vodu). U
bezdime V
nzionaln
om obliku zavisnost (12.10) može se napisati kao:

(12.11):

gde je ds = bezdimenzionalni kritični smičući napon.

Kada su viskozne sile slabo izražene, što je slučaj kod krupnih čestica (gde je viskozni podsloj iskidan i
gde skoro sav otpor opstrujavanju čestice pretstavlјa otpor oblika, dok je otpor trenja zanemarlјiv), vučna sila ne
zavisi od viskoznosti vode, pa je desna strana jednačine (12.11) konstantna, tj.:

402
 Sl.12.7 Šildsov dijagram

(12.11'): vs =------- ^------- = sot1~ 0.056.

rf-\)v

Za sitnije čestide, međutim, viskozni sloj omogućava i viskoznoj komponenti vučne sile da uzme udela u
pokretanju delića. U tom slučaju bezdimenzionalna zavisnost (12.11) može se prikazati, tzv. Šildsovim dijagramom
(sl. 12.7).
Standardni oblik Šildsovog dijagrama prikazan je bezdimenzionalnom zavisnošću u 1o§-1o§ razmeri na
sl. 12.7. Čestice neće biti pokrenute u oblasti ispod krive, dok pokretanje nastaje ako napon pređe kritičnu vrednost
opisanu krivom. Šildsov dijagram dobijen je na osnovu merenja sa uniformnim nanosom (čestice približno jednake
krupnoće) od strane većeg broja istraživača.
V U

Крива = /(Ке) са сл.12.7 претставља само

р§{з-\)в
najbolјu aproksimaciju za sve izmerene vrednosti, pa je kao takvu i treba shvatiti. Pokretanje čestica ne mora se
javiti baš za vrednost napona koji se očita sa krive - do pokretanja može doći pri nešto manjem, ili pri nešto većem
naponu, a vrednost očitana sa dijagrama je samo procena.
Šildsov dijagram je dobijen merenjima u čistoj vodi (koja nije opterećena suspendovanim nanosom). Ako voda nosi
određenu količinu suspendovanog nanosa, kritični

403
napon raste (naročito za manje prečnike materijala na dnu), s obzirom da se deo energije vode troši na održavanje i
kretanje suspendovanih čestica u vodi - turbulencija je “zaokuplјena” sa česticama iz suspenzije. Što je sadržaj
suspendovanih čestica veći, to ostaje manje energije za pokretanje čestica dna i kosina kanala, pa se kritični napon
za pokretanje čestica mora dodatno uvećati.

Sl.12.8 Dozvolјene vrednosti kritičnog napona za nevezani nanos, zavisno od koncentracije suspendovanog nanosa
prema Lejnu (KaisIst 1990). Za s!50 > 5 tt, Lejnovi rezultati se slažu sa Šildsovim dijagramom (pa nisu
prikazni)

Zavisnost kritičnog smičućeg napona, gs, od veličine merodavnog zrna, s150, neuniformnog nanosa i od
opterećenja vode suspendovanim nanosom predložio je Lejn (Rgapsć 1986), na osnovu brojnih rezultata
istraživanja u laboratoriji i na terenu. Zavisnost je prikazana na slici 12. 8. Za zrna sa prečnikom manjim od 5 tt (s/50
< 5 tt) uočava se povećanje kritičnog napona usled povećanja opterećenja vode nanosom (krive 2, 3 i 4). Uporedo
sa Lejnovim rezultatima nacrtana je i Šildsova kriva (kriva 1), uz pretpostavku da je fluid voda, a da je relativna
gustina nanosa 5 = 2.65. Uočlјivo je znatno odstupanje vrednosti koje preporučuje Lejn i Šildsovih rezultata za
sitnije čestice (krive 1 i 2, za s!50<5 tt). Do ovako velike razlike dolazi usled toga što je Šilds razmatrao uniformni
materijal, dok je Lejn vršio merenja na heterogenim prirodnim mešavinama. Za zrna veća od J 50>5tt, opterećenost
vode suspendovanim nanosom ne utiče bitnije na vrednost gs - može se pretpostaviti da vrtlozi koji pokreću ovako
krupan nanos ne gube snagu na održavanju suspendovanog nanosa u pokretu - za to su zaduženi sitniji vrtlozi.
^^

404
 Dosadašnje izlaganje ticalo se čestica na dnu kanala. Ako se razmatra eroziona stabilnost kosine (sl. 12.9),
primetiće se da pokretanju čestice, pored hidrodinamičke sile (koja je prisutna i na dnu), doprinosi i komponenta
sile težine.

Sl.12.9 Stabilnost čestice na kosini

Iz ravnoteže sila, koje nastoje da pomere česticu, i stabilizujućih sila, koje se protive pokretanju, dobija se
(sl.
12.9):

(12.12) :
gde su: Tsk - tskAe = kritična vučna sila (sila koja izaziva pokretanje čestice) na kosini, tsk = kritični smičući napon
na kosini, Ae = efektivna površina zrna - površina preko koje deluje napon, a = ugao kosine kanala, sr = ugao
unutrašnjeg trenja materijala kosine u potoplјenom stanju, S = težina zrna.
Na dnu kanala ne deluje destabilizujuća komponenta težine čestice, pa u ravnoteži ostaju smičuća (vučna)
sila i sila otpora (sila trenja):
(12.13) : Ts = S 1§ <r, odnosno:
(12.14): tsAe = S 1§ (r.
Iz jednačina 12.12 i 12.14 eliminiše se težina čestice, S, i efektivna površina, Ae, pa se dobija odnos
kritičnog smičućeg napona na kosini, tsk, i kritičnog napona na dnu, ts, u zavisnosti od nagiba kosine (ugao a) i ugla
unutrašnjeg trenja, sr. Prvo se iz jednačine 12.12 napon tsk izrazi eksplicitno, kao:
pa se zamenom ,
ts =—\.%dž>, iz А.

jednačine 12.14
dobije:

(12.15) :

405
gde je K = odnos kritične vučne sile (tj. smičućeg napona) na kosini i na dnu.

Ugao unutrašnjeg trenja raste sa krupnoćom delića i nepravilnošću (nazublјenošću) zrna (veća je
mogućnost da se zrna preklope i međusobno drže, a veća je i površina trenja). Na sl. 12.10 prikazana je iskustvena
zavisnost ugla unutrašnjeg trenja, sr, od srednjeg prečnika zrna, g/50, i od nazublјenosti površine zrna (5tćć, 1995).

Sl.12.10 Ugao unutrašnjeg trenja zavisno od prečnika i nazublјenosti zrna

Do sada su razmatrani samo nevezani materijali, koji se pokretanju (vučnoj sili toka) suprostavlјaju
sopstvenom težinom preko sile trenja. Vezani materijali se pokretanju suprostavlјaju elektro-hemijskim silama,
koje vladaju između minerala gline i vode i ponekad se nazivaju kohezionim silama, ili kohezijom. Smatra se da je
10% sadržaja gline u sastavu nekog materijala sasvim dovolјno da obezbedi prisustvo kohezionih sila. Ovde se neće
detalјno ulaziti u problematiku erozije vezanih materijala-to je još uvek nedovolјno istražena oblast geomehanike i
fizičke hemije (Kaisćst 1990), a i ne pretstavlјa temu izlaganja.
Za procenu kritičnog smičućeg napona kod vezanog materijala, može se koristiti dijagram sa sl. 12.11
(KašZkt 1990), prema ruskim istraživanjima iz 1936-te godine. Na dijagramu je prikazana zavisnost kritičnog
smičućeg napona, ts, od specifične poroznosti, e (e= Uroga1Ul,šš s-ezpsa , kojom se opisuje zbijenost tla) i od tipa
tla. Uočava se da je uticaj zbijenosti materijala klјučni činilac - mnogo je značajniji od vrste tla.

406
 Koeficijent poroznosti e=U / U_om.
g(JKA ^KlA

Sl.12.11 Preporučene vrednosti kritičnog napona za vezane materijale

Smičući napon toka - stvarni smičući napon

Drugi deo zadatka je da se, za zadati proticaj i hrapavost korita, a za predloženi nagib dna i oblik
poprečnog preseka, proceni smičući napon kojim će tok delovati na dno i kosine kanala - stvarni smičući
napon toka.
Pri jednolikom tečenju, sila trenja po okvašenom obimu kanala suprostavlјa se komponenti težine vode u
pravcu toka (sl. 12.12):

Sl.12.12 Jednoliko tečenje u kanalu - ravnoteža komponente sile težine u pravcu toka i sile
trenja

(12.16) : bgzćt « S\.%a = 01a - T , odnosno:

r§ AIJ -OTt, ili:

(12.17) : t = r%K1„

407
gde su: S = sila težine, Js1 = podužni nagib dna (7,/=8ta~1:§a), T = sila trenja (sila otpora), A = površina
poprečnog preseka, O = okvašeni obim, K=A/0= hidraulički radijus i g = prosečni smičući napon toka za ceo
presek.
Smičući napon nije konstantan duž okvašenog obima kanala; gje prosečan napon (g =T/01), a za
dimenzionisanje je merodavan najveći napon. Raspored smičućih napona po obimu kanala trapeznog preseka sa
nagibom kosina od 1:1.5 i sa odnosom ć/1c = 4 prikazan je na sl. 12.13 (Ztćć 1995, KaisPsš 1990). Sa g^š-je
označena maksimalna vrednost smičućeg napona na dnu, a sa TK,MAH maksimalna vrednost smičućeg napona na
kosini. Sličan oblik naponskog stanja - sličan raspored napona, ostvaruje se i sa drugim nagibima kosina, kao i za
druge vrednosti odnosa đ/Jc (dijagram na sl. 12.14), samo se razlikuju vrednosti napona. Za ć/ćo=1, vrednost
maksimalnog napona u dnu je g,/l/,(u=0.80r§ć01S1, dok je za 6//?0>8, 4/,lš'=R§ć01S, Vrednost maksimalnog napona
na kosini, tkšh, opada sa povećanjem nagiba kosine i sa povećanjem odnosa ć/1c (sl. 12.14). Najveći broj
neobloženih kanala ima odnos &//70>4 i nagib kosina 1.5<???<3, pa se vrednosti sa sl. 12.13 mogu smatrati za
dobru procenu. Za preciznije podatke o rasporedu smičućih napona videti odgovarajuću literaturu (Ztćć 1995,
Rgepsć 1986 i KaiLjt 1990).

Сл.12.13 Распоред смичућих напона дуж оквашеног обима канала

1-2-1

-
------ нагиб косине т=4
\ ... — нагнб косине т=3
\
* - - * нагиб коснне т=2
\ ------- нагиб косине т=1.5
\\
\

V-
Ч

---------
1
0 2 4 6 8 10
Однос ширине у дну и дубине, ћ/ћ0

Сл. 12.14 Максимални напон на косинама код трапезних канала

408
 Naponi smicanja se povećavuju u krivinama, jer dolazi do lokalnog povećanja brzine (o rasporedu brzina
u krivinama videti deo H1.2). Prirast napona je srazmeran povećanju brzine, odnosno “oštrini” krivine -
zakrivlјenosti. Prema Lejnovim istraživanjima (tabela 12.3), odnos smičućeg napona u krivini i smičućeg napona
na pravolinijskoj deonici kanala zavisi od odnosa poluprečnika krivine (po sredini kanala) i širine vodenog ogledala
Ks/V.
Zakrivlјenost Ks/V 10 8 6 4 2
^ t V krivini
Odnos —-— ---- -------- 1.05 1.20 1.43 1.70 2.00
g na pravg/u
Tab. 12.3 Odnos smičućeg napona u krivini i na pravoj deonici

Prema preporukama 1J5VK (1J8VK. 1967) odnos Ks/V trebalo bi da bude između tri i
k
sedam, 3 < —— < 7, s tim što se manje vrednosti koriste za manje kanale.
V
***

Izbor dimenzija pueseka i pada dna kanala

U prethodnom izlaganju je opisan postupak za određivanje kritičnog smičućeg napona (maksimalno
dozvolјenog napona koji se sme dozvoliti po kosini i dnu kanala a da ne dođe do erozije), kao i postupak za
određivanje maksimalnog smičućeg napona koji će se javiti na kosini i dnu kanala pri zadatim geometrijskim i
hidrauličkim uslovima.
Sada je potrebno izabrati dimenzije poprečnog preseka i nagib dna kanala za zadati proticaj, OKAS, tako
da maksimalni smičući napon toka bude manji od kritičnog (dozvolјenog) smičućeg napona, na kosini i na dnu
kanala.
Pored računskog proticaja i sastava materijala dna i kosina, često je unapred određen i nagib dna , / A
obično ograničenjima koja nameću topografija ili geološka građa područja kroz koje se vodi trasa. Ukoliko nagib
dna nije unapred utvrđen, potrebno je za nekoliko vrednosti 1,1 odrediti dimenzije stabilnog kanala (prema postupku
koji će se prikazati), pa poređenjem troškova i uslova građenja odrediti najpovolјnije rešenje. U dalјem tekstu će se
pretpostaviti da je nagib /</ zadata veličina (bilo da je zaista zadata, ili se radi o jednoj od mogućih varijanti koje se
porede u optimizaciji). Takođe će se pretpostaviti kanal trapeznog poprečnog preseka, s obzirom da je to najčešći
oblik koji se primenjuje kod neobloženih kanala. Nagib kosina, t, se može proceniti prema iskustvenim podacima
(tabela 12.4, Sćo\u 1959).

Veza proticaja i dimenzija poprečnog preseka dobija se iz Šezi-Maningove jednačine 2

(12.1): d = -AK?4Ga .
p

409
 Maningov koeficijent hrapavosti, p, može se odrediti iz poluempirijske zavisnosti:
11
k6 aa*
(12.18): ______ __ t
26 21 ’ gde su: k = apsolutna hrapavost obloge (t), a s!t = reprezentativni - srednji prečnik
_

zrna. (Smatra se da je srednji prečnik zrna dobar pokazatelј hrapavosti kanalske “obloge”, pa je zato i usvojen za
meru apsolutne hrapavosti.)

Vrsta materijala Preporučeni nagib kosine, t

Stena Skoro vertikalno
Tlo sa betonskom oblogom 0.5+1.0
Tlo sa kamenom oblogom 1.0
Tvrda glina 1.5
Prašinasta i peskovita glina 2.0
Rastresito prašinasto tlo 3.0

Tab. 12.4 Procena nagiba kosina kanala prema iskustvenim podacima

Kod trapeznog kanala, površina preseka i hidraulički radijus su: A = Nј + t/g i A &J7
K = — = ----------, ........., pa se Maningova jednačina 12.1 može eksplicitno rešiti po dubini,
O 6 + 2/p/m^7
/?, za izabrani odnos V!ć kao:
Ј.
4
Г3
(12.19):
\ •\Г </ У

Imajući u vidu napred izloženo, postupak za određivanje dimenzija poprečnog preseka kanala može se
svesti na sledeće:
1) Prvo se za poznati (ili pretpostavlјeni) sastav materijala dna i kosina odabere nagib kosina, t (tabela 12.4),
proceni ugao unutrašnjeg trenja, <r, (slika 12.10) i Maningov koeficijent hrapavosti, p (jednačina 12.18). Sa
poznatim uglom unutrašnjeg trenja i nagibom kosine, računa se odnos kritičnog (dozvolјenog) smičućeg napona na
kosini i kritičnog napona u dnu, K=tSk/ts, prema jednačini 12.15.
2) Kanal će biti stabilan, tj. do erozije kanala neće doći, ako stvarni smičući naponi toka (naponi koje
izaziva strujanje) pri računskom proticaju (tk,šh na kosini i ts1-ŠHna dnu) nisu veći od kritičnih (dozvolјenih), pa se
zahteva da (videti sl. 12.13):
h
(12.20a): a,mlh = r§ I1s1 < ts, na dnu kanala, i

410
(12.201з):
Kritični napon,К ,tМ
Т
s, А § ћ!а < тскsa=sl.
- 0-75izрdijagrama
seХ dobija К12.8
тс, на косинама. materijal (tlo), odnosno sa sl. 12.11 za
za nekoherentni
koherentna tla. Zatim se računa normalna dubina u kanalu kao:
tg
(12.21a): ć = ć0 = ------ - —, za K> 0.75, tj., kada je kritičan uslov na dnu (jed. 12.20a), ili
R81J
kao:

(12.21đ): ć = ć0 =— ------------- , zaK<0.75, kadaje kritičan uslov na kosinama (jed. 12.20đ).

0-75r § 1J

Naravno, ako je kanal (odnosno deonica kanala) u krivini, treba uračunati i odgovarajući korektivni faktor
preko tabele 12.3.
3) Sa ovako određenom dubinom vode u kanala se, preko Maningove jednačine (12.19), iterativno računa
širina korita u dnu, ć, (tj., odnos ć/ć).
4) Na kraju se na dubinu vode doda i zazor (freeboard,/) i proveri se da li je brzina vode dovolјno velika da
spreči nastanak vegetacije u kanalu.
Zazor obezbeđuje prostor za dejstvo talasa, kao i za moguće nadvišenje nivoa usled predviđenih i
nepredviđenih manevara na zahvatu i ispustu i sl. Kod neobloženih kanala visina-zazora se kreće od /=0.30t, za
male kanale, do /=1.2t za kanale sa proticajem od~ 100 t3/b (Rgepsć 1986). Sćo\u (1959), preporučuje da se visina
zazora računa kao:

(12.22) : / = -Jsć,
gde je S = koeficijent koji zavisi od proticaja (za <2=0.5t3/z, S= 1.5, a za (Z=85t3/b, S=2.5).
Na deonici kanala u krivini, usled dejstva centifugalne sile, obrazuje se visinska razlika nivoa vode u
poprečnom preseku, Ać (XI. 1.2, sl 11.1). Za procenu ove denivelacije može se uzeti da je:
U2V
(12.23) ; ----------- Ać = ,
8%
gde je, V, širina vodenog ogledala.

Ako je vrednost denivelacije, Ać, značajna (na pr., istog reda veličine kao zazor,/), treba predvideti
dodatno nadvišenje konkavne obale za ±Ać .
***
U slučaju da je voda u kanalu opterećena suspendovatš nanosom, treba onemogućiti da se nanos iz
suspenzije istaloži i zaspe kanal. Zbog toga je potrebno da brzine, odnosno, stvarni smičući naponi duž kanala,
budu veći od kritičinih brzina/ napona (za razmatrani sastav suspendovanog nanosa).

411
 Često je u kanalima potrebno sprečiti rast vodenog bnlјa. Prema Rgepsć-u (1986) za to je najčešće
dovolјno obezbediti srednju brzinu od ~0.75t/z, mada ponekad (zavisno od vrste bilјa i čistoće vode), bilјke
uspevaju i pri znatno većim brzinama-šta više, pri brzinama vode koje bitno prelaze kritične brzine sa stanovišta
erozione stabilnosti.
* * ❖

Treba imati na umu da se osobine i sastav materijala koji čini okvašeni obim (dno i kosine) neobloženog
kanala tokom vremena menjaju fizičkim i hemijskim procesima. Kanali koji nose suspenziju od koloidnog mulјa
vremenom dobijaju mnogo veću vododrživost nego u početnom stanju (usled taloženja i vezivanja mulјa sa
prvobitnim materijalom na dnu i kosinama).
S druge strane, može doći do odnošenja sitnih čestica (posebno ako je u kanalu čista voda bez mulјa), pa
nastaje šlјunkovito ili peskovito dno (tzv., popločavanje dna).
❖ * *

Na slici 12.15 prikazan je tipičan poprečni presek neobloženog kanala. Uz svaki veći kanal (obložen ili
neobložen) potrebno je sagraditi pristupni put za izgradnju i održavanje kanala. Berme duž kojih se vodi put, obično
su širine 6* = 3-^6t (sl. 12.15). Ukoliko kod manjih kanala nije predviđen pristupni put, berma može biti i uža
~ 1.0 t).

ђ,=3-6т 1.0

Бсрма за^ прпступни пут.

| Берма за заштиту канала
од засипанја
......... - - * 'Орнгннална лннија
терсна

Sl.12.15 Karakterističan presek neobloženog kanala sa bermama

H11.1.3 Obloženi kanali

Kanali mogu biti zaštićeni raznim tipovima obloga, zavisno od namene obloge i od raspoloživosti
materijala. Obloge se mogu razvrstati na savitlјive (fleksibilne) i krute, organske i neorganske, privremene i
stalne, i sl.
Kruta obloga (najčešće betonska) štiti kanal i od erozije i od procurivanja, a takođe i maksimalno
umanjuje gubitke energije, s obzirom da je pravilna i relativno glatka (ovo je veoma značajno kod hidroenergetskih
kanala). S druge strane, ovakva obloga je skupa, teže se održava, osetlјiva je na neravnomerno sleganje podloge, i
zahteva pouzdanu drenažu radi zaštite od uzgona (isplivavanja).
Savitlјiva obloga je jeftinija od krute, lako se prilagođava sleganju kosina kanala i ne zahteva
komplikovan drenažni sistem. Naravno, savitlјiva obloga ne može da pruži
412
zaštitu od erozije pri velikim brzinama, stvara značajnije energetske gubitke i obično je manje efikasna protiv
procurivanja od krute obloge.

XII.1.3.1 Kanali sa savitlјivom (Fleksibilnom) oblogom

Fleksibina obloga je prevashodno namenjena zaštiti kanala od erozije, mada se postavlјanjem glinenog
sloja sa filtrom ispod obloge može postići i veoma dobra vododrživost. Umesto gline sa filtrom, često se u novije
vreme koriste sintetički vodonepropusni materijali.
Najčešće se (kao fleksibilna obloga) koristi obloga od šlјunka i kamena, a ređe travnata obloga i obloga od
gabijonskih “asura”. Nadalјe će biti reči o šlјunkovitoj i kamenoj oblozi, dok se za ostale tipove fleksibilne obloge
(RUS folije, geotekstili i sl.) čitalac upućuje na odgovarajuću literaturu (Ztćć 1995 i Rgepsć 1986).

Ob.čoga od šlјunka
Kanali obloženi šlјunkom omogućavaju efikasnu zaštitu od erozije pri umerenim brzinama toka. Kanali
sa strmim podužnim nagibom dna, u kojima vlada buran režim tečenja, mogu se, umesto šlјunka, oblagati naslagom
od krupnog kamena.
Dimenzionisanje kanala obloženih šlјunkom zasniva se na istim postavkama kao i dimenzionisanje
neobloženih kanala (ili dimenzionisanje kamene obloge iza umirujućih bazena) - primenjuje se postupak “vučne
sile”. Ako je srednji prečnik zrna obloge, s/t, veći od 5 + 6tt, kritični smičući napon (napon koji izaziva pokretanje
zrna) ne zavisi od Rejnoldsovog broja (odnosno, viskoznosti), pa se prema Šildsovom dijagramu (sl. 12.7), može
eksplicitno izraziti. Kritični smičući napon na dnu kanala napisaće se kao:
(12.24) ; gs= 0.056/>-(5-1)4,,,
dok se kritični smičući napon na kosini dobija preko jednačine 12.15.

Srednji smičući napon toka računa se iz uslova ravnoteže sila trenja i težine, pri jednolikom tečenju
prema jednačini 12.17, a maksimalni smičući naponi toka, na dnu i kosinama, preko jednačine 12.20.
Izjednačavanjem maksimalnih smičućih napona toka sa kritičnim smičućim naponima, dobija se uslov stabilnosti
obloge:

r%ć 1(1 = 0.056 r - ($ - 1) s!t, odnosno: ć!

(12.25a): s1t = ------ —------- , za materijal na dnu i:
0.056(5-1)
, 0.75 ć1 ,
(12.25ć): a = ------------------- - ----, za materiJal na kosini.
K 0.056(5-1)
Iz jednačina 12.25 se može zaklјučiti da će voda pokrenuti zrna prečnika manjeg od <J„„ sa relativnom
gustinom 5, u kanalu dubine /?, i sa padom dna /</. S obzirom da je za većinu šlјunkova relativna gustina
$=r,u/r=2.65, jednačine 12.25a i 12.25ć se mogu napisati kao:

413
(12.26): </„,=7711.0/7/;/,

gde je: 77= 1 za dno kanala, i 77= 0.75/K za kosine (odnos kritičnog napona na kosini i dnu, K, se dobija iz
jednačine 12.15). Naravno, ako se kanal radi u krivini, vrednosti za koeficijent ? 7iz jednačine 12.26 treba uvećati
prematabeli 12.3.
Prema eksperimentima Ztćć-a (1995), konstantau “Šildsovoj” jednačini 12.24 je veća od 0.056 (iznosi «
0.068), pa se može smatrati da jednačina (12.26) određuje prečnik zrna obloge sa izvesnim stepenom sigurnosti.
Postupak dimenzionisanja šlјunčane obloge kanala trapeznog poprečnog preseka, za zadati
proticaj, (), i za usvojeni nagib dna, 1,1, sličan je dimenzionisanju neobloženih kanala, s tim što se može
pojednostaviti, u skladu sa jed. 12.24-12.26:
1) Prvo se za poznate (ili procenjene) geomehaničke karakteristike tla u kome se gradi kanal usvoji nagib
kosine, t, (tabela 12.4 može da posluži za procenu). Odnos išrineu dnu i dubine kanala, b/ć, usvaja se prema
iskustvima sa sličnih kanala (ovaj odnos se kreće između 2 i 10, a najčešće između 4 i 8). (Obično se pri
dimenzionisanju razmatra nekoliko vrednosti odnosa, /?//?, pa se usvoji ekonomski najpovolјnija varijanta.)
2) Zatim se kombinujujći Šezi-Maningovu jednačinu (12.19), sa jednačinom za Maningov koeficijent
hrapavosti (12.18) i sa modifikovanom Šildsovom jednačinom (12.26), a uz pretpostavku da je g]=tg]=\ (tj., da je
kritična stabilnost zrna na dnu, a ne na kosini), “eksplicitno” sračuna približna vrednost (tzv., “prva iteracija”)
dubine, /?, kao:
16
1 15 2

—+ 2Л/1 + 7772 ' IV

(|)„в
(12.27): 0.348 7
?
3
—+ 77? + 77?

иЈ
(Po potrebi, može se uneti i korekcija za deonice u krivini, prema tabeli 12.3.)
3) Sa ovako sračunatom (procenjenom) dubinom se, iz izraza (12.26) dobija prečnik zrna obloge (1)
</ot:
(1U„, = (1)?711.0 (,)/7 .

4) Na osnovu dijagrama sa sl. 12.10, odredi se ugao unutrašnjeg trenja obloge, <r, za sračunati prečnik zrna
, s/t, pa se sračuna koeficijent K (odnos kritičnog smičućeg napona na kosini i dnu) iz jednačine 12.15.
{U)

Ako je odnos 0.75 /K veći od jedinice, tj., ako je kritična stabilnost kosina (a ne stabilnosti dna, kako je
prvobitno pretpostavlјeno), ponovo se ulazi u jednačine 12.27 i 12.26, ovoga puta sa popravlјenom vrednošću za
T]=&g]=0.75 /K, i dobija se popravlјena

414
vrednost (“druga iteracija”) za dubinu I = ć i prečnik zrna s1t = {2)s/t. Postupak se ponavlјa dok se ne postigne
(2)

želјena tačnost (obično je dovolјno 2 3 iteracije.)

F V

Na slici 12.16 prikazani su dva karakteristična poprečna preseka kanala sa šlјunčanom oblogom. Prema
iskustvu sa postojećih kanala, deblјina obloge ne bi trebalo da bude manja od 1.5 + 2 s1t, a da pri tome ne bude ni
manja od 15 st, tj.:

. 1.5-g- 2.0 at
(12.28): />tt
0. 15 t

Važno je napomenuti da kanalski nasipi mogu biti izloženi opasnosti od sufozije (ispiranja), baš kao i
nasipi nasutih brana, pa ih je potrebno odgovarajuće i zaštiti filtrima, drenažama i sl. (poglavlјe VII i sl. 12.17).
Umesto filtarskog sloja često se u novije vreme koriste geotekstili koji su jednostavniji za ugrađivanje (btćć 1995).
Sl. 12.16 Fleksibilna kanalska obloga

Za povećanje vododrživosti se, umesto glinene obloge (sl. 12.16ć), mogu koristiti i plastični zastori,
prskani asfalt, prefabrikovani asfalt i drugi vododrživi materijali (za detalјe videti TJ5VV. 1967).
Za svaki značajniji objekat neophodna je i detalјna geomehanička analiza stabilnosti kosina nasipa kanala.

415
 Prema preporuci 1JZVK (1967) zazor,/ između krune nasipa kanala i nivoa slobodne površine vode, kod
kanala obloženih šlјunkom obično se kreće od /=0.3t, za kanale sa proticajem od <2 = 1.0t 3/b, do/= 1.8t, za kanale sa
0=500t3/z (sl. 12.16). Zazor između krune obloge i nivoa slobodne površine, / 0, kreće se od/=0.15t, za kanale sa
manjim proticajem (0= 1.0t3/b) doJp=O.bt za kanale sa većim proticajem (0 = 500t7z).

Stabššn popuečni puesek

U literaturi (Sćasćlčsk & MoIe! 1996, KaisJIuj 1990, Rgepsć 1986) se može naći i postupak za
određivanje, tzv. apabilnog poprečnog preseka kanala, gde nagib kosina nije konstantan (presek nije trapezni),
već se menja po visini, zavisno od promene vrednosti smičućeg napona toka (sl.12.13 i 12.14) s jedne strane i
kritičnog smičućeg napona s druge strane (jednačina 12.15). Ovako dobijen poprečni presek kanala je sinusoidnog
oblika. U praksi, međutim, ovaj pristup zasad nije naišao na širu primenu, s obzirom da ne donosi značajne uštede,
a da sinusoidni presek nameće komplikovanu izradu i održavanje.

HI.1.3.2 Kanali sa krutom oblogom

Kao što je prethodno rečeno, čvrsta kanalska obloga je višenamenska:
1) Omogućava zaštitu dna i kosina pri velikim brzinama vode (postižu se brzine i do
2.5 š/z), čime se smanjuje poprečni presek kanala.
2) Obezbeđuje značajnu vododrživost kanala (nekoliko stotina ili hilјada puta veću nego
kod neobloženih kanala).
3) Smanjuje gubitke energije u kanalu, što je posebno značajno kod hidroenergetskih
kanala (Đorđević 1984).

Obloga kanala (u dalјem tekstu se podrazumeva da je reč o krutoj oblozi) najčešće je od nearmiranog ili
armiranog betona, prskanog betona (torkreta), od asfalta i asfaltnog betona, a ređe od zidanog kamena, metala i
drugih materijala (Đorđević 1984, OaU15 1952).

Vododrživost obloge zavisi od tipa obloge, tipa spojnica, od načina ugrađivanja i načina održavanja. Za
preliminarna razmatranja može se pretpostaviti (Oaujz 1952) da kod dobro izvedenih betonskih obloga, deblјine
/‘~10st, gubitak na procurivanje iznosi <7 ^1h10“'t3/t2 okvašene površine, dok je za torkret deblјine /~3st gubitak 9
~ 1 h 10“6 t3/pg (uporediti sa tabelom 12.1).

Pimenzionisanje kanala sa kuutom oblogom

Za zadati proticaj, 0, predloženi tip obloge i raspoloživi podužni nagib dna obloženog kanala, /, potrebno
je odrediti optimalni oblnk i dimenzije poprečnog preseka (uz uslov da takav presek bude statički stabilan i
tehnički izvodlјiv).

Nagib kosina kanala, t (sl.12.2), zavisi od geomehaničkih svojstava sredine u kojoj se kanal gradi. Kod
nestenovitih sredina najčešće se usvaja nagib od 1:1.25 (1 vertikalno, 1.25 horizontalno) do 1:2, dok se u
stenovitom terenu ponekad može raditi sa vertikalnim ili nešto blažim nagibom (može se, na.pr. usvojiti analitički
optimalni nagib od t = 1/l/z , prema jednačini 12.7).
Maningov koeficijent hrstavosti, p, zavisi od tipa obloge, načina izrade i održavanja, vrste spojnica i sl.,
a kreće se u granicama od /g^O.OMt'1'35, za dobro izvedene betonske i asfaltnobetonske obloge do « = 0.017 gp |/J z,
za obloge od torkreta (1J5VK 1967).

416
 Za izabran nagib kosina, t, i procenjen koeficijent hrapavosti, «, (ili opseg u kome « može da varira) treba
odrediti širinu kanala u dnu, N , i dubinu, N, tako da ukupni troškovi izrade (i održavanja) kanala budu minimalni.
Zadatak se rešava tehničko - ekonomskom analizom.
Izabere se nekoliko vrednosti odnosa N1N, pa se iz jednačine (12.19) sračuna dubina N, čime je hidraulički
određen poprečni presek. Zatim se doda zazor između vodenog ogledala i krune obloge, (sl. 12.17), čime je određen
betonski deo preseka (deblјina betona se usvaja prema veličini kanala, zavisno od tipa obloge). Na kraju se doda
zazor, / između nivoa vodenog ogledala i krune nasipa (sl. 12.17), pa se na osnovu topografskih i geoloških uslova,
presek uklapa (useca) u postojeći teren duž cele trase kanala (videti i deo XII. 1.1). Sa ovako određenim presekom
se za svaku od razmatranih varijanti (odnosa N/N) sračunaju količine radova i troškovi izrade i održavanja kanala, pa
se kao optimalno, usvoji rešenje sa najnižim troškovima. Najčešće se kod betonskih kanala odnos N/I kreće između
1 i 3, s tim što je veća vrednost obično kod kanala sa većim proticajem.

ić^z-bš, ^

Sl. 12.17 Tipičan presek kanala sa betonskom oblogom

Zazor između krune kosine i nivoa vode u kanalu kreće se od /=0.3t, za manje proticaje (J2~1GP7Z), do
/=1.80t, za proticaj od 0-500 t3/z, isto kao i kod kanala obloženih šlјunkom. Zazor između krune obloge i nivoa
vode,/0, takođe varira sa proticajem, i prema ŠVK 1967, trebalo bi da bude nešto viši nego kod obloga od šlјunka,
zbog većih brzina vode;/,i0.15 t, za proticaje od 0~ 1 pgUz, a za J2~500t7z,/)k0.8t.

Tšgovi obloge
Ovde će se ukratko ukazati na najvažnije osobenosti najčešće korišćenih tipova krute obloge. Za detalјniji
opis i objašnjenja čitalac se upućuje na literaturu (Đorđević 1984, Milovanov 1972, ŠVK. 1967, Bašz 1952).
Najčešće se koristi betonska obloga, bilo da se lije na licu mesta, bilo u vidu montažnih prefabrikovanih
elemenata. Prednost prve je bolјa vododrživost, manja hrapavost i lakše održavanje, dok je druta prilagodlјivija
sleganju i može se efikasno postavlјati tokom cele godine. Naravno, bitan činilac je i cena, koja obično i određuje
tip obloge.
Deblјina obloge se kreće od ?=5-P0st, kod kanala sa malom površinom poprečnog preseka, do (= 10č- 20
st kod većih kanala. Ispod betona se obavezno postavlјa tamponski sloj deblјine //= 10^20 st, koji često ima i ulogu
drenažnog i filtarskog sloja (sl. 12.17).
Obloga koja se lije na licu mesta ne može biti monolitna, jer bi zbog skuplјanja betona pri vezivanju i/ili
zbog neravnomernog sleganja došlo do nekontrolisanog pucanja obloge. Zato se betonira sa razdelnicama koje se,
radi vododrživosti, spajaju zaptivnim trakama(sl. 12.18).

417
 1 | ..I | 1 1"' .. 1 .| 1 | ..... 1 . [ . 1|1|11
Ploča
kosine Ploče
; 7/tH,15_.
,

Ploča s 3-6 t Bakarna nli gumena

zaptivna traka
dna

Sl.12.18 Spojnice kod kanalske obloge

Razdelnice se obično rade na svakih Zč-bt, a zaptivne trake (spojnice) mogu biti bakarne, gumene, ili
asfaltne.
Armirano betonske obloge omogućavaju veće dimenzije ploča (armatura se suprostavlјa skuplјanju
betona), a i umanjuje se rizik od pucanja ploče usled nejednakog sleganja kosina. Obično se procenat armature
kreće od 0.5% do 2%.
Asfaltne obloge, pored dobre vododrživosti, omogućavaju i odlično prilagođavanje sleganju, dok obloge
od asfaltnog betona doprinose krutosti i nosivosti konstrukcije.

Ukoliko postoji mogućnost da pritisak podzemne vode iz priobalјa pod određenim uslovima (prazan
kanal) izazove podizanje kanalske obloge, neophodno je obezbediti odgovarajuću drenažu (krute) obloge.
Drenaža (sl. 12.17) se sastoji od filtarskog sloja (sloj peska i šlјunka ispod obloge) kroz koji voda otiče u
perforirane drenažne cevi, odakle se na pogodnim mestima duž trase, izvodi poprečnim ispustima (više o filtrima i
drenaži videti u UP.6). Ponekad je ovo previše skupo, pa se posebno kod manjih objekata, pribegava rešenju sa
bunarom u dnu kanala kojim se podzemna voda uvodi u sam kanal (sl. 12.19). Za detalјe drenažnih bunara videti
literaturu (Đorđević 1984,1J8VK 1967).

Sl. 12.19 Drenažni bunar u dnu kanala

418
 HP.1.4 Neustalјeno tečenje u kanalima
Kod značajnih kanala, a pogotovu kod kanalskih mreža (koje su, po pravilu, povezane i sa prirodnim
vodotocima) tačna procena prostiranja poremećaja (talasa) dubine i proticaja često se nameće kao neophodan
činilac upravlјanja kanalima, odnosno kanalskim građevinama i opremom (Sip§e e! a1. 1980, Maćtoos! i Ueujeušć
1975). U novije vreme, dostupnost digitalnih računara i razvijeni numerički postupci omogućavaju precizne
proračune neustalјenog tečenja u kanalima.
Kod manjih i jednostavnijih kanala može se zadovolјavajuće dobra procena dobiti primenom
modifikovanih analitičkih rešenja (Nepbegzop 1966), mada se i ovakvi problemi u poslednje vreme sve češće
rešavaju primenom numeričkih modela, koji se, naravno, prethodno moraju savesno kalibrisati (Sip§e e! a1. 1980,
Maćtoos! i Ueujeujsć 1975).

HP.2 ZATVORENI DOVODI SA SLOBODNOM POVRŠINOM

Zatvoreni (pokriveni) dovodi sa slobodnom površinom se koriste kada to zahtevaju klimatski, topografski
ili geološki uslovi.
U područjima sa oštrim zimama, kanalski dovodi hidroelektrana moraju se zaštititi od stvaranja
pahulјastih ledenih kristala (“&a§P 1se”) koji izazivaju velike probleme u turbinama, a mogu i da sasvim ili
delimično blokiraju (zatvore) rešetke na zahvatu. Zatrpavanje kanala snegom dovodi do zagušenja dovoda, što
pored smanjenja kapaciteta može da izazove i poplave uzvodno od mesta zagušenja.

419
 Strme padine, na kojima se može očekivati odron i zasipanje kanala, takođe zahtevaju da dovod bude
pokriven na kritičnim deonicama trase. Zatvoreni dovodi se ponekad ukopavaju ispod nivoa terena, kako bi se još
više umanjio štetni uticaj meteoroloških činioca i mogućnost oštećenja obloge.
Sl.12.20 Tipični oblici poprečnog preseka zatvorenih dovoda

а) Правоугаони-кутијасти пресек ћ) Кружни пресек- цев са

слободном површином

с) Јајолики пресек
(1) Потковичасти пресек
Pokriveni dovodi mogu biti različitog oblika, zavisno, pre svega, od opterećenja kojem će biti izloženi. Na
slici 12.20 prikazano je nekoliko tipova preseka koji se najčešće koriste.
Sandučasti (pravougaoni, odnosno kvadratni presek), označen kao presek a) na slici 12.20, mora biti
armiran što mu povećava cenu. Često se koristi kod propusta (poglavlјe XIII) i drugih kraćih stalnih ili privremenih
objekata, s obzirom da se preko njega može odvijati saobraćaj.
Kružni presek ć) je hidraulički najefikasniji (bilo da radi pod pritiskom ili sa slobodnom površinom), a i
odlično podnosi spolјašnja opterećenja, zbog efekta luka po celom obimu (pri ravnomernom spolјnjem opterećenju
ceo presek je opterećen samo naponima pritiska - nema zatezanja). Povećanjem zakrivlјenosti temena (sl. 12.20s i
b), povećava se i efekat luka u temenu, odnosno otpornost na vertikalni pritisak tla.
Hidraulički gledano, nema suštinske razlike između otvorenih i zatvorenih dovoda sa slobodnom
površinom. Kod zatvorenih dovoda ostavlјa se određena rezerva visine (zazor) da se obezbedi aeracija toka i spreči
“prelazni režim”, pri kome se naizmenično smenjuju

420
tečenje pod pritiskom i tečenje sa slobodnom površinom. Prelazni režim izaziva periodično uvlačenje vazduha sa
krajeva dovoda, čime se smanjuje kapacitet (zagušenje dovoda) i stvara opasnost od nastanka vibracija. Za efikasno
ovazdušenje (aeraciju) obično je dovolјno ostaviti rezervu od 10nj 15 % površine “okvašenog” preseka.
Radi inspekcije i održavanja zatvorenih kanala, neophodno je na određenom rastojanju (50 nj 100t)
obezbediti okna sa penjalicama i poklopcem za bezbedan prilaz u dovod.

H11.3 HIDROTEHNIČKI TUNELI

Ponekad je povolјnije da se dovod postavi kroz brdo, umesto da se vodi dugačkom, ili nepristupačnom, ili
geološki nepovolјnom trasom oko brda. Ovo se odnosi na dovode velikog kapaciteta (dovodi za hidroelektrane, za
velike sisteme za vodosnabdevanje i navodnjavanje), jer je minimalni prečnik tunela D,„-„k2.0t, pa se za male
proticaje izgradnja tunela obično ne isplati.
Ovde će, kako je u uvodu navedeno, biti reči o aspektima projektovanja i izvođenja tunela koji se tiču
hidrotehničkih inženjera. Ostali aspekti, koje obrađuju za to kvalifikovani stručnjaci (iz oblasti geologije,
hidrogeologije, mehanike stena, statike i dinamike konstrukcija, tehnologije i organizacije građenja i dr.) biće samo,
uz dužno poštovanje, pomenuti.
O kraćim tunelima, kao što su optočni tuneli za skretanje reke tokom građenja i tuneli za šahtne prelive i
temelјne ispuste, već je bilo reči u prethodnim poglavlјima (VIII, IX, X i XI), dok će se ovde govoriti o dugačkim
tunelima koji sačinjavaju dovode hidroenergetskih postrojenja, kao i dovode za vodosnabdevanje i navodnjavanje.
Hidrotehnički tuneli mogu biti pod pritiskom i sa slobodnom površinom vodenog ogledala (bez
pritiska), a ponekad se dozvolјava da tunel naizmenično radi u oba režima, zavisno od nivoa u akumulaciji.
Tuneli pod pritiskom omogućavaju zahvatanje vode sa više različitih nivoa u jezeru (sl. 12.21a), što je
neophodno pri radu većine akumulacija za izravnanje proticaja. Tuneli sa slobodnom površinom mogu da rade
samo pri približno konstantnom nivou gornje vode (sl. 12.21ć).
Sl. 12.21 Tunelski dovodi

а) Тунел под притиском ћ) Тунел са слободном површином

421
 Dovodi sa slobodnom površinom su inertniji na promenu proticaja (opterećenja) od dovoda pod
pritiskom, jer je brzina prostiranja poremećaja znatno veća kod dovoda pod pritiskom. Brzo prilagođavanje
opterećenju je posebno značajno pri regulaciji rada vršnih hidroelektrana. Kod vršne hidroelektrane, koja u svakom
trenutku treba da bude spremna za brzu promenu opterećenja, neophodno je na nizvodnom kraju tunela postaviti
vodostan (kod dovoda pod pritiskom), odnosno vodnu komoru (kod dovoda sa slobodnom površinom). Ovim se
obezbeđuje zahtevani proticaj za elektranu u vremenu neposredno posle promene opterećenja, pre nego što voda iz
dovoda savlada inerciju i pokrene se. O vodostanima i vodnim komorama videti odgovarajuću literaturu (Ivetić
1996, i Đorđević 1984).
Prednost dovoda sa slobodnom površinom je odsustvo hidrostatičkog pritiska na oblogu tunela, što može
značajano uticati na koštanje obloge, odnosno celog dovoda.
Na osnovu navedenog može se zaklјučiti da se tunelski dovodi za hidroelektrane uglavnom rade pod
pritiskom, dok se za dovode za vodosnabdevanje ili navodnjavanje mogu koristiti i tuneli sa slobodnom površinom,
zavisno od toga koje je rešenje u datom slučaju ekonomski povolјnije.
***

Treba uvek imati na umu da su tuneli veoma skupi objekti, pa neizvesnost oko geološkog sastava,
vododrživosti i mehaničkih osobina stenske mase kroz koju prolazi trasa tunela, može biti veoma skupo plaćena.
Uvek je bolјe više uložiti u istražne radove pre nego što počne izgradnja, nego plaćati nepredviđene radove i
prekoračivati rokove zbog “iznenađenja” koje može da priredi geologija.
Pre konačnog izbora trase tunela, potrebno je obezbediti pouzdane inženjersko- geološke profile i ostale
neophodne geološke i geofizičke podloge duž mogućih varijanti trase. Na osnovu ovih podloga i topografije terena,
određuje se najpovolјnija (optimalna) trasa tunela, tako da ukupno koštanje tunela, odnosno celog objekta (ili
sistema) bude što je moguće manje. Naravno, ako to geološke osobine stene dozvolјavaju, trasa se vodi najkraćim
putem - pravom linijom. Kod hidroenergetskih tunela posebno je korisno što više skratiti trasu, jer se na račun
smanjenja linijskih gubitaka (gubitaka na trenje) povećava proizvodnja električne energije.
Kod tunela sa slobodnom površinom podužni nagib- pad, obezbeđuje komponentu sile težine za
savladavanje otpora tečenju. Zato je podužni nagib tunela sa slobodnom površinom uvek u smeru tečenja.
(Pozitivni podužni nagib tunela treba i da omogući pražnjenje dovoda gravitacijom.)
Kod tunela pod pritiskom, ponekad je (mada dosta retko) dispoziciono povolјnije da se pad lomi, ili čak da
tunel ima kontra-pad. U svakom slučaju, mora se obezbediti efikasno pražnjenje tunela radi pregleda i održavanja.
(Tunel sa kontra-padom može se isprazniti jedino ako se isprazni uzvodna akumulacija, ili crplјenjem.) Obično se
podužni nagib (kod tunela pod pritiskom) kreće u rasponu od 14-5%, što omogućava lako održavanje i ne

422
pretstavlјa teškoću za izvođenje. Radi pregleda i održavanja tunela neophodno je predvideti zatvaračnice sa
zatvaračima, kako je opisano u EH.Z i H1.2.
Visinski položaj tunela određuju dispozicija celokupnog rešenja (položaj zahvata i korisnika i sl.),
geološka građa i topografija terena kroz koji prolazi trasa. (Kod hidroenegetskih tunela, posebno je bitan položaj
vodostana i cevovoda do mašinske zgrade elektrane.) Ako obloga tunela nije armirana ili prednapregnuta, pa ne
može sama da prihvati unutarnji pritisak vode u tunelu, neophodno je da nadsloj stene iznad tunela bude dovolјno
debeo da se suprotstavi pritisku. Prema Sgea§eg-u (Sgea§eg aps! Jšbp 1960), za preliminarne analize se može
usvojiti da nadsloj stene iznad tunela bude veći ili jednak 0.7 N, gde je N maksimalan pritisak vode izražen u
metrima vodenog stuba.
Hidrotehnički tuneli mogu biti obloženi ili neobloženi i mogu imati različite oblike poprečnog preseka.
Tip i deblјina obloge, kao i oblik preseka zavise od više činioca, pre svega od mehaničkih osobina stenske mase,
tipa tečenja u dovodu (pod pritiskom ili bez pritiska), korisnika tunela (za hidroelektranu je veoma bitno da gubitci
energije budu minimalni) i načina građenja tunela (ručno ili mašinski).
Slično kao i kod zatvorenih kanalskih dovoda, i kod tunela oblik poprečnog preseka nameće geologija.
Ukoliko se tunel gradi u izuzetno čvrstoj i nedefomisanoj stenskoj masi poprečni presek može biti i pravougaoni,
međutim i u takvim slučajevima se teme obično zasvodi delom kružnog luka koji prihvata spolјna opterećenja (sl.
12.22a).
a) Zasveden pravougaonp presek

ћ) Потковнчаст с) Кружнп пресек <3) Кружнп

пресек пресек са
подножном
саобраћајницом
Sl. 12.22 Karakteristični poprečni preseci hidrotehničkih tunela

Ako se mogu očekivati i bočni pritisci stenske mase, koristi se potkovičast presek (ć) ili kružni presek (s),
pa se efekat luka proširuje i na stranice, odnosno podinu tunela. Kružni presek se posebno često koristi kod tunela
pod pritiskom, s obzirom na povolјan raspored opterećenja od unutrašnjeg pritiska vode. (Naravno, kružni presek je
i hidraulički najpovolјniji, videti XII. 1).
Kod tečenja pod pritiskom treba očekivati izvesno procurivanje u okolnu stensku masu (sem ako je obloga
čelična, što je izuzetno redak slučaj), pa posle naglog pražnjenja tunela treba računati sa dodatnim spolјašnjim
pritiskom vode iz stene na oblogu. Naravno, ako je nivo podzemne vode viši od nivelete tunela, sa spolјašnjim
pritiskom vode se mora računati i kod tunela sa slobodnom površinom.

423
 Često se podnožni deo kružnog preseka oblikuje tako da omogući komunikaciju duž tunela za vreme
građenja (b).

Tuneli se oblažu iz tri razloga:

1. Da bi se povećala statička stabšnost.
2. Da bi se popravila vododrživost i sprečili gubici vode.
3. Da bi se smanjili otpori trenja.
Prva dva razloga odnose se na sve vrste hidrotehničkih tunela, nezavisno od namene, dok je treći uslov
obično vezan za hidroenergetske tunele (gde se gubitak energije vrednuje kroz smanjenu snagu i proizvodnju
elektrane), ili za dovode (za vodosnabdevanje ili navodnjavanje) koji ne raspolažu sa dovolјno prirodnog pada,
odnosno gde se pad nadoknađuje pumpanjem.
Kako je napred rečeno, tip obloge u mnogome zavisi od geoloških uslova i od tipa tečenja.Ukoliko je
stena čvrsta i neoštećena, i pri tom hemijski neaktivna, a tečenje u tunelu je sa slobodnom površinom, tunel se može
ostaviti neobloženim, naravno ukoliko povećana hrapavost neće smanjiti ekonomske efekte (kod tunela HE na
primer). Kod tunela pod pritiskom, vododrživost postaje veći problem (naročito pri visokim pritiscima), pa se samo
kod izuzetno vododrživih stena bez pukotina i prslina tunel ne mora oblagati.
Tunelske obloge mogu se svrstati u tri velike grupe:
1. Klasične betonske obloge.
2. Prednapregnute betonske obloge.
3. Betonske obloge sa čeličnim limom.
Ako je jedina uloga obloge povećanje vododrživosti tunela, često se umesto neke od navedenih
“standardnih” obloga koristi torkretiranje - prskanje stenske mase cementnim malterom pod pritskom.
Opterećenja na oblogu tunela mogu se formalno podeliti na više načina. U skladu sa podelom usvojenom
u delu U.1, opterećenja mogu biti:
a) Osnovna, u koja spadaju:
1. Hidrostatički pritisak (spolјni i unutrašnji).
2. Hidrodinamički pritisak pri hidrauličkom udaru.
3. Pritisak stenske mase (vertikalni i bočni).
4. Težina obloge.
ć) Dopunska:
1. Uticaji od temperature.
2. Uticaji od bubrenja i skuplјanja betona i dr.
s) Izuzetna:
1. Isto kao i osnovna samo izuzetne jačine.
2. Zemlјotresi (seizmika).
3. Eksplozije.

(1) U toku građenja.

e) U toku pregleda i popravki.
Klasične betonske obloge mogu biti armirane i nearmirane, jednoslojne i dvoslojne, sa različitim
premazima i sl. Deblјina obloge zavisi od opterećenja (a ova od mehaničkih svojstava stene, hidrostatičkog i

424
hidrodinamičkog pritiska, itd.). Za preliminarnu procenu, može se uzeti da ukupna deblјina obloge iznosi ~ 0.121),
gde je 1)=unutrašnji prečnik tunela (prečnik svetlog otvora). Radi bolјe vododrživosti, obično se koristi beton sa
visokim sadržajem cementa ili sa aditivima. Ako je sredina agresivna na beton, moraju se koristiti posebne vrste
cementa, otporne na odgovarajuće hemijske reakcije. Armatura kod klasičnih obloga (kao i prednaprezanje kod
prednapregnutih) omogućava da se prihvate naponi zatezanja koje izaziva pritisak vode u tunelu. (Kao što je
poznato, beton ne trpi zatezanje, pa se naponi zatezanja poveravaju armaturi.) Beton može ispucati i pored prisustva
armature, ali će tada prsline ostati ravnomerno raspoređene i biće znatno uže nego kod nearmirane obloge, pa će se
bitno smanjiti gubici vode kroz oblogu. Za prvu procenu u predmeru radova se može pretpostsviti da na 1 m3 betona
obloge treba ugraditi ~ 701s§ armature.
Prednaprezanjem se betonska obloga dovodi u pritisnuto naponsko stanje još u vreme izgradnje (beton
dobro podnosi napone pritiska). Ovim se neutrališu naponi zatezanja koje izaziva unutrašnji pritisak vode kada je
tunel u pogonu. Prednaprezanje tunelske obloge postiže se:
a) Mehanički (na pr., zatezanjem kablova u betonskom prstenu). ć)
Injektiranjem pod visokim pritiskom (preko 3 MRa).
Tuneli sa čeličnim limom postavlјenim oko primarne betonske obloge (sl. 12.23), koriste se samo kod
izuzetno velikih hidrostatičkih i hidrodinamičkih pritisaka, ili na deonicama sa izrazito lošim osobinama stene.

Sl. 12.23 Tunelska obloga sa čeličnim limom

Za smanjenje vodopropusnosti stenske mase po potrebi se koristi zaptivno injektiranje, koje se obično
izvodi pre betoniranja obloge. Kod svih tunela primenjuje se kontaktno (vezno) injektiranje i to posle betoniranja
obloge, kroz za tu svrhu predviđene otvore. Ovim se postiže prisna veza između obloge i stenske mase i omogućava
zajednički rad pri savladavanju spolјašnjih i unutrašnjih pritisaka.
Povrišna poprečnog preseka, odnosno prečnik tunela, obično se određuje ekonomskom analizom. Za
zadati proticaj u tunelu, D površina unutranjeg preseka tunela, A, zavisi od dopuštene brzine, V Povećanjem brzine
smanjuje se površina, a time i koštanje tunela, ali rastu gubici energije (veoma značajni kod hidroenergetskih tunela
i kod tunela sa pumpanjem vode). Ekonomska računica, na osnovu troškova tunela s jedne, i izgublјene energije sa
druge strane (sl. 12.24), daje optimalan prečnik tunela, VORG- Obično je dovolјno sračunati troškove izgradnje tunela
i troškove izgublјene energije i snage za tri vrednosti prečnika (sl. 12.24).

425
 Sl. 12.24 Optimizacija prečnika tunela

Ako izgublјena energija ne predstavlјa ekonomski gubitak, brzina se može povećati, odnosno prečnik
tunela smanjiti, toliko da se omogući zahtevani proticaj u tunelu i pri minimalnom nivou u uzvodnoj akumulaciji
(sl. 12.25) (odnosno, pri minimalnoj razlici nivoa gornje i donje vode, ako i donja voda utiče na isticanje).
Minimalni prečnik tunela uslovlјavaju uslovi građenja, pa ne može biti manji od D„,-„ ~ 2t pri “ručnom”
izbijanju (miniranju), odnosno Dš-„~2.5 t pri mašinskom bušenju.

Sl. 12.25 Tečenje u tunelu kod koga se može utrošiti sva energija toka

426
 Linijski gubici energije (gubici na trenje) se obračunavaju preko Darsi-Vajsbahove jednačine:
gg V2
(11-16): AEp=——,
&
gde se koeficijent otpora trenja, L, obično računa preko Maningovog koeficijenta hrapavosti (s obzirom da je reč o
tečenju u hidraulički hrapavim cevima):
125 p2
(И-17): I

Kod betonskih obloga, Maningov koeficijent hrapavosti se obično uzima u opsegu od « = 0.014 tGš$, za
oblogu u dobrom stanju, do « = 0.018 tG1/3z, za oštećene obloge.
Hrapavost neobloženih tunela zavisi od načina izbijanja tunela, pa se Maningov koeficijent kreće između
« = 0.016 + 0.018 t"Š8, kod mašinski bušenih tunela, do « = 0.025 + 0.035 pG šb, kod izbijanja miniranjem.

Za procenu lokalnih gubitaka u tunelima, videti H1.2 i literaturu (MŠeg 1986 i Me1sŠk 1986).
Više o specifičnostima hidroenergetskih tunela i njihovoj optimizaciji kao i o konstruktivnim i
izvođačkim aspektima može se naći u literaturi (Popović 1987, Đorđević 1984, Zubarov i Bugaeva 1962).

H11.4 PEVOVO JŠ

Cevovodi se ovde neće opisivati, već se samo spominju kao jedna vrsta hidrotehničkih objekata, odnosno
mašinske opreme (kako ih već koja struka vidi i određuje). Naime, cevovodima se detalјno bave posebne grane
hidrotehnike, pre svega sanitarna hidrotehnika gde se veliki (magistralni) cevovodi koriste pri vodosnabdevanju i
hidroenergetika gde se cevovodi redovno primenjuju za koncentraciju pada od tunela (iza vodostana) do turbina.

427
ЈШТЕРАТУРА:

Sgea§eg, \U.R e1 a!.,(1961), “Ep§šeepp§ Rog Vatz”, Joćp \\N1eu aps! 8opz.
Sip§e, J.A., No11u, R.M.Jg, Uepueu, A., (1980), "RgasEsa! AzresGz oJ Sotri1aIopa1 Šueg NusJgaiNsv", RsPpap.
Đorđević, B., (1984), “Korišćenje vodnih snaga”, Naučna knjiga, BEOGTAD.
Rgepsć, K.N., (1986), "Orep-Sćappe1 NusćaiIsk", MsOgau/ NŠ.
NešJegzop, R.M., (1966), “Orep Sćappe1 R1o\u”, MASMNјEAM.
Me1sć1k, 1.E., (1986), "NapLjook oRNusJgaićs Kez1z1apse", 8rpp§eg- Ueg1a§, Vegćp.
Jovanović, M., B., (2002), "Regulacija reka - Rečna hidraulika i morfologija", Građevinski fakultet - Beograd.
Maćtooć, K. aps! Ueujeujsć, V. (1975),"1Jpz1eas1u R1o\u š Orep Sćappek", U/a1eg Kezoigsez RićNsaNopz, RoN
SoŠpz, So1ogas1o.
MŠeg, B.8., (1986), "1p1eta1 R1O\U ZuzSetz", VNKA R1i1s1 Ep§teepp§.
Milovanov, D., (1972), "Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav", Vodoprivredno preduzeće Dunav-Tisa-Dunav, Novi
Sad.
Iouak, R. eG ać, (1996), “NusćaiNs 81šs1igez”, E&RI 8ROI.
Popović, B., (1987), "Tuneli", Građevinska knjiga, Beograd.
KaisIst, A.J. (1990), "Booze VoišJagu NusJgaiNsz", Reg§atop Rgezz. btćć, GZ.S, (1995), “NuNgaiNs bćisJgigez”,
GJšuegzću oG 8azka1sće\uap.
IbVK, (1967), 1ŽTEO 8TATEZ VERAKTMMET OR TNE ŠTEK10K, VCKEAI OR KESEAMAJJON, “Sapa1z
apsZ Ke1a1es1 bGgasGigez”, Oez1§p bGapsZapJz N0. 3.
U1zsćeg, PH., Na§eg \U.N„ (1998), "Vat NusJgaiNsz", Joćp \U11eu & bopz.
Zubarov i Bugaeva 1962 "Gidrotehničeskie tuneli Gidroelektričeskih stancij", Gosenergoizdat
 XIII
OBJEKTI NA DOVODIMA
Na dovodu se moraju predvideti objekti i oprema koji će omogućiti njegovo funkcionisanje, tj.
zahvatanje i isporuku vode, ukrštanje dovoda sa vodotocima i saobraćajnicama i dr. (zahvati, razdelne građevine -
priklјučci za korisnike, sifoni, akvadukti, propusti, kaskade, odvodi, pragovi, ustave, komore, merni objekti i sl.),
kao i bezbedan rad (sigurnosni prelivi, ispusti i umirivači energije). U ovom poglavlјu govori se najviše o
objektima na kanalskim dovodima, zbog njihove raznovrsnosti i rasprostranjenosti. Najviše pažnje posvećeno je
objektima koji se koriste za međusobno ukrštanje dovoda (kao i ukrštanje dovoda i vodotoka, i ukrštanje dovoda
ili vodotoka sa saobraćajnicama), objektima za savladavanje viška pada (stepenicama - kaskadama), riblјgš
stazama i mernim objektima. O zahvatima, prelivima i ispustima već je bilo reči u prethodnim poglavlјima.

XIII. 1 OBJEKTI ZA UKRŠTANјE

Dovodi, pre svega kanali, obično duž trase nailaze na prepreke koje moraju da savladaju. To su prirodni
vodotoci (sl. 13.1) ili drugi kanali, putevi, pruge i sl. Objekti za ukrštanje su skupi, pa ih, ako je moguće treba izbeći
odgovarajućim izmenama u trasi dovoda. Nažalost, često se ukrštanja ne mogu izbeći, pa je tada na projektantu da
od više razmatranih rešenja, odabere tehnički i ekonomski najpovolјnije.
Postoji više tipova objekata za ukrštanje. Ovde će se pomenuti najčešće primenjivana rešenja, uz
napomenu da se pored navedenih mogu koristiti i kombinacije, odnosno varijante istih (ćJouak 1996, 5t11ć 1995).
To su:
1) Akvadukti.
2) Sifoni.
3) Propusti.
4) Mostovi.

429
 Sl.13.1 Prelaz kanala preko reke

H1P.1.1 Akvadukti
Akvadukt je građevina kojom se voda prevodi preko doline - vodeni tok premošćava dolinu (sl. 13.1 i
13.2). Akvadukt se sastoji iz noseće lšstovske konstrukcije i provodnika. Provodnik je najčešće pravougaono
korito ili kružna dev (sa slobodnom površinom, ili pod pritiskom). Na akvaduktu se, uz provodnik, može postaviti i
saobraćajnica, čime objekat postaje “višenamenski”, a samim tim i isplativiji (ćJouak 1996).
Ovde se neće govoriti o nosećoj konstrukciji, već će se pažnja posvetiti provodniku i hidrauličkom
oblikovanju prelaznih deonica na ulazu i izlazu iz akvadukta.

Sl.13.2 Akvadukt preko doline

Provodnici se grade od različitih materijala i mogu biti različitog oblika, zavisno od koštanja i mogućnosti
nabavke materijala. Najčešće se koriste armirano betonski pravougaoni (sandučasti) preseci, liveni na licu mesta ili
prefabrikovani, a dosta ređe porebreni limeni polukružni presek (kao što je objašnjeno u prethodnom poglavlјu
hidraulički najefikasniji presek je polukružni). U dalјem tekstu opisaće se hidrauličko dimenzionisanje i
oblikovanje betonskog pravougaonog provodnika. Treba napomenuti da se
430
betonska pravougaona korita često koriste i za savladavanje geološki i topografski nepovolјnih deonica, gde nije
moguće (ili je ekonomski nepovolјno) graditi uobičajeni trapezni presek (sl. 13.3).

Sl. 13.3 Betonsko pravougaono korito u strmoj kosini

Da bi se postigao što ekonomičniji objekat potrebno je, s jedne strane što više smanjiti poprečni presek
korita, a s druge strane, smanjiti gubitke energije u koritu provodnika i na prelaznim deonicama. Ova dva zahteva
su protivurečna, jer se za manji poprečni presek povećava brzina u koritu, U2 (sl. 13.2), a to znači i povećanje
energetskih gubitaka (ako su svi ostali parametri isti), pa treba naći najbolјu meru-optimalni presek, odnosno
optimalnu brzinu. Prema iskustvu sa postojećih objekata (5gšLj 1995), odnos brzine U2 u pravougaonom koritu
akvadukta (presek “2” na sl. 13.2) i brzine K, u uzvodnom kanalu (presek “1”, sl. 13.2), ne bitrebalo da bude veći od
5 {u21Uh<5), čaki kad nijepotrebno voditi računa o gubicima energije (tj.,kada se raspolaže sa dovolјno pada na
dovodu). Ako je brzina U2>5U\ potrebna je glomazna prelaznica na nizvodnom kraju akvadukta, kako bi se mlaz
postepeno proširio pre ulaska u nizvodni kanal i izbegla erozija. S druge strane, nije ekonomski opravdano da
brzina u koritu akvadukta bude ni previše mala-prema btćć-u U2>2Uh. Najčešće se tehničko-ekonomskim
vrednovanjem dobijaju brzine u opsegu od K2 = 3 + 4K,.
Kada je moguće, treba koristiti hidraulički najpovolјniji presek, tj. odnos širine i dubine vode od 6//J = 2
(videti XII. 1.1, jed. 12.6), kako bi se želјeni kapacitet akvadukta postigao sa što manjim koritom. Kod korita u
strmim kosinama (sl. 13.3), ovo bi zahtevalo značajno povećanje iskopa, pa presek obično dobija oblik uspravnog
pravougaonika, ili kvadrata.
Da bi se postigao što manji presek, a time i lakša konstrukcija provodnika (koju treba da ponese
konstrukcija mosta), zazor (freeboard) na provodniku treba da bude što je moguće manji; obično je /<0.2ć. Ovako
nizak zazor zahteva mirnu površinu vode u koritu (svako veće talasanje moglo bi dovesti do prelivanja), što se
postiže odgovarajućim hidrauličkim oblikovanjem ulazne prelazne deonice. Za stabilnost toka takođe je važno da
431
tečenje u provodniku ne bude blisko burnom režimu. bgšŠ (1995) preporučuje da Frudov broj u provodniku ne
prelazi 0.5 {Rkg=Ug1§k2<0.5), i da se nagibi dna i kote dna korita akvadukta i uzvodnog i nizvodnog kanala
usklade tako, da se na sve tri deonice pri računskom proticaju uspostavi normalna dubina.
Ako postoji mogućnost da nizvodni kanal dođe pod uspor, zazor u koritu akvadukta mora biti dovolјan da
prihvati nastalo povišenje nivoa.
Ulazna i izlazna puelazniia
Ispravnim oblikovanjem ulazne i izlazne prelaznice (sl. 13.4), smanjuju se gubici energije na ulazu i
izlazu akvadukta. Dobrim oblikovanjem uzvodne prelaznice smanjuju se poremećaji toka koji mogu da izazovu
talase u provodniku, a dobrim oblikovanjem izlazne prelaznice omogućava se postepeno širenje izlaznog mlaza,
čime se smanjuje eroziona moć toka na ulazu u nizvodni kanal, kao i gubici energije.
Nekada su, posebno kod značajnijih objekata, korišćeni komplikovani oblici prelaznih deonica (Rgepsć
1986, Kaš 1969). Novija istraživanja su pokazala (btćć 1995) da se dobri uslovi tečenja postižu i sa mnogo
jednostavnijim prelaznicama koje ne pretstavlјaju posebnu teškoću za izvođenje.
Primer ulazne prelaznice sa neprizmatičnim pravougaonim poprečnim presekom prikazan je na sl. 13.4.
Idući od uzvodog kanala, presek prelaznice se linearno smanjuje sa stepenom suženja od 1:1.5, da bi neposredno
ispred korita provodnika prešao u kružnu krivinu. Dužina prelaznice je:
(13.1): D, = 1.25(D-62),
gde je k2 = širina pravougaonog korita akvadukta, V = {V\ + D)/2 = srednja širina uzvodnog trapeznog kanala, k\ =
širina trapeznog kanala u dnu i Vh= širina vodenog ogledala u trapeznom kanalu (sl. 13.4).
Dno prelaznice može biti koso ili horizontalno, zavisno od odnosa dubine u kanalu, k\ i dubine u
provodniku, k2.
Gubitak energije na suženju u ulaznoj prelaznici može se proceniti kao (btćć 1995):

кМ1_
(13.2): 0.06 1
V В )2§
Izlazna prelaznica treba da omogući postepeno širenje mlaza pre ulaska u nizvodni kanal (da ne bi došlo
do erozije i da bi se smanjio izlazni gubitak energije). Širenje zidova prelaznice treba prilagoditi širenju mlaza, što
znači da treba postići stepen širenja od -1:10 (sl. 13.4). Ovakvo oblikovanje zahteva veliku dužinu, pa se često
prelaznica “skraćuje”, tako što zidovi prate konturu mlaza (sa stepenom širenja od 1:10) samo na početku
proširenja, posle čega se prelaznica naglo završava (sl. 13.5ć i 11.10). Mlaz koji tako uđe u nizvodni kanal je već
znatno raširen, pa ima mnogo manju erozionu moć nego na početku prelaznice. btćć (1995) preporučuje da izlazna
širina ovakve prelaznice bude

432
vk -j-V = j- 3 3
. Ne valјa povećavati stepen širenja prelaznice jer se time ne postiže

nikakav efekat-mlaz će se širiti po “svojoj volјi”, kao da prelaznice i nema (sl. 13.5a).
Gubitak na proširenju na ovako izvedenoj prelaznici može se obračunati kao:

П_
(13.3): 1
- в

Сл. 13.4 Прелазнице између проводника и канала

Izlazna prelaznica se može izostaviti ako je nizvodni kanal obložen (tj. otporan na erozijono dejstvo mlaza
koji napušta provodnik akvadukta) i ako se ne mora voditi računa o uštedi energije (pada).

Ako je nizvodni kanal neobložen, treba ga zaštiti kamenom naslagom odgovarajuće deblјine sa filterskim
slojem na dužini od 2n-3 V, ili gabionskom zaštitom (videti deo HP.2). Takođe treba zaštiti i deo uzvodnog kanala
neposredno ispred ulazne prelaznice, da eventualno lokalno povećanje brzine usled sniženja nivoa (koje se može
javiti pri proticajima manjim od računskog, ili zbog potcenjene hrapavosti u koritu akvadukta), ne bi izazvalo
neprijatnu eroziju u blizini konstrukcije akvadukta.

433
 Sl. 13.5 Skraćena izlazna prelaznica

XIII. 1.2 Sifoni

Sifon (sl. 13.6) je cev pod pritiskom, kojom dovod prelazi preko doline. Sifoni se često koriste i kao
privremeni objekti na gradilištima, gde prema potrebi omogućavaju privremeni dovod (ili odvod) vode ispod korita
reke. Zanimlјivo je da “sifon” u stvari nije sifon u pravom smislu reči, jer se u cevi ne javlјa potpritisak
karakterističan za eifonsko delovanje.
Sifon je obično povolјnije rešenje od akvadukta za prelaz preko dugačke i/ ili duboke doline, s obzirom da
izostaju troškovi vezani za konstrukciju mosta. Mane sifona su: veći gubitak energije u odnosu na akvadukt,
opasnost od začeplјenja nanosom i plivajućim predmetima i osetlјivost (mala tolerancija) na povećanje proticaja
preko računskog (treba se podsetiti da je kod tečenja pod pritiskom proticaj proporcionalan kvadratnom korenu
pada - denivelacije, dok je kod tečenja sa slobodnom površinom, proticaj proporcionalan padu sa eksponentom od
3/2).

Osnovni delovi sifona su: sifonska cev - provodnik, sa ankernim blokovima i ispusnim ventilom, ulazna
prelaznica, sa sigurnosnim prelivom i izlazna prelaznnca (sl. 13.6).

Provodnik je najčešće cev kružnog preseka, premda kod kraćih sifona presek može biti i pravougaoni

434
(kvadratni). Za padove (denivelacije) do //<40t, koriste se armirano betonske cevi. Za veće padove, primenjuju se
gvozdene, čelične, ili cevi od prednapregnutog betona (ŠEŽ 1967), s obzirom da se kod betonskih cevi mogu javiti
prsline usled velikih napona zatezanja. Betonske cevi se najčešće ukopavaju, dok se čelične obično postavlјaju na
površini terena, zbog opasnosti od korozije. Cevi treba dimenzionisati na maksimalni unutrašnji pritisak vode i
maksimalno spolјašnje opterećenje (značajna opterećenja mogu se očekivati ako cev prolazi ispod saobraćajnice,
zavisno od deblјine i tipa nadsloja). U koritu vodotoka (ispod koga prolazi sifon), kao i na prelomima trase (kod
cevovoda koji nisu ukopani), sifonska cev se postavlјa u armirano betonski blok koji treba da obezbedi statičku
stabilnost cevi na (unutrašnja, a u koritu reke i spolјašnja) hidrodinamička opterećenja (sl. 13.7). Za detalјe
dimenzionisanja ankernih blokova videti literaturu (Đorđević 1984, Sgea§eg 1955 i Bau1z 1952).

Sl. 13.7 Ankerni blok na prelomu trase sifona

Izbor prečnika cevi, D zasniva se na ekonomskoj računici. Cev većeg prečnika više košta, ali cev manjeg
prečnika stvara veće gubitke pada i zahteva dužu izlaznu prelaznicu i skuplјu zaštitu nizvodnog kanala (jer je
izlazni mlaz uži i brži). Prema iskustvu sa postojećih objekata (1J8VK 1978), brzine u sifonskoj cevi kreću se
između 1.0t/b i 3.5t/z (1.0< Is<3.5). btćć (1995) preporučuje da brzina u cevi ne prelazi Us< ljrO , da bi se
omogućilo strujanje u mirnom režimu na izlazu iz sifona (za sifonski provodnik kvadratnog preseka Ks<0.8^[§6 ).

Kod sifona se mogu koristiti isti tipovi prelaznica kao i kod akvadukta, s tim što se ponekad dodaju i
prelazni komadi (sl. 13.8) sa kvadratnog na kružni poprečni presek, dužine 1c= -0^0 na ulazu, odnosno sa kruga na
kvadrat, dužine D=7Š2D na izlazu.
Preporučuje se (ŠVK 1978) da izlazni mlaz iz sifona bude nepotoplјen, kako bi se izbegle pulzacije koje često prate
potoplјena strujanja.

435
 Pri dimenzionisanju sifona bitno je ispravno postaviti kote dna uzvodnog i nizvodnog kanala (sl. 13.6).
Pri računskom (merodavnom, projektnom) proticaju denivelacija A2d=2 ds/-2d/treba da odgovara gubitku energije
usled
strujanj
a kroz
sifon,
AEŠ:

125и2
(13.4) :

gde su: L = -------- — = Darsi-Vajsbahov faktor trenja, & i ^/=gubici na ulaznoj i izlaznoj

prelaznici (videti jed. 13.2 i 13.3), = gubitak na krivini (jed. 11.20 i 11.21). Gubici
dobijeni premajed. 13.4, obično se uvećavaju za 10%, radi sigurnosti.
Ako su gubici u jednačini (13.4) potcenjeni, sifon postaje usko grlo. Nivo vode ispred sifona će rasti
preko projektovanog pa može doći do prelivanja i rušenja nasipa kanala, ili makar do gubitka dela proticaja, ako je
ispred sifona postavlјen sigurnosni preliv.
Ako su gubici u jednačini 13.4 precenjeni, doći će do stvaranja depresione linije na deonici kanala ispred
sifona, uz odgovarajuće povećanje brzine (odnosno vučne sile toka), što može da izazove eroziju korita sa
potkopavanjem konstrukcije ulaza, kao i zasipanje i začeplјenje sifona. (U kanalu ispred sifona poželјno je pri
računskom proticaju omogućiti jednoliko tečenje.) Treba imati na umu, da do obaranja nivoa ispred sifona (do
stvaranja depresione linije) dolazi pri proticajima manjim od računskog, pa je potrebno da se korito neobloženog
kanala uzvodno od sifona zaštiti od erozije kamenom naslagom, ili da se ispred ulaza u sifon postavi prag ili neki
drugi objekat za održavanje nivoa.
Sl. 13.8 Ulazni deo sifona

Neki projekganti postavlјaju dno cevi iznad dna prelaznice (sl. 13.8), da bi koliko- toliko smanjili
uvlačenje krupnijeg nanosa u cev sifona. Ovo može biti prihvatlјivo rešenje kod privremenih objekata, dok kod
stalnih objekata treba onemogućiti eroziju u uzvodnom kanalu i tako sprečiti zasipanje sifona krupnijim nanosom
koji bi mogao da začepi sifon.

436
 Prema perporukama ŠVK. (1978), visina nadsloja vode iznad ulaza sifonske cevi trebalo bi da, pri
računskom proticaju bude, r=1.5Us2/2§, ili makar = 10 st, da bi se onemogućilo uvlačenje vazduha, uz smanjenje
kapaciteta sifona (sl. 13.8).

Iskustvo sa postojećih objekata ukazuje, da kod dugačkih sifona, uvlačenje vazduha u tok može da
izazove probleme i pri proticajima manjim od računskog. Kod dugačkih sifona, denivelacija ulazne i izlazne kote
dna, A20=2vi-2.01 (sl. 13.9a), je obično velika, jer je veliki gubitak na trenje pri računskom proticaju, prema kome
se uspostavlјa razlika nivoa, a na osnovu koje se određuje denivelacija kota dna. Za proticaj koji je dvostruko manji
od računskog, gubitak u sifonu iznosi jednu četvrtinu A2V (jednačina 13.4), a za trećinu računskog proticaja,
gubitak je svega jedna devetina denivelacije A2V. Zato će u najuzvodnijoj deonici sifona nivo vode opasti ispod
kalote cevi, što znači da će na početku sifona tečenje pod pritiskom ustupiti mesto tečenju sa slobodnom površinom
(zbog strmog nagiba cevi, javiće se buran režim tečenja, sl. 13.9ć i s). S obzirom da tok u nekom preseku duž sifona
mora da pređe pod pritisak, u cevi nastaje hidraulički skok, čiji turbulentni valјak unosi u sifon velike količine
vazduha.

Hidrodinamička sila toka, koja povlači niz cev mehuriće zahvaćenog vazduha, srazmerna je površini
poprečnog preseka mehura (s/2e/šga). Suprotno od hidrodinamičke sile, na mehuriće deluje sila potiska
(“Arhimedova” težina istisnute tečnosti) koja je srazmerna sa sGte]tt - ona pokušava da vazduh izgura nazad iz cevi.
Kada mehur dovolјno naraste, hidrodinamička sila i sila potiska uspostavlјaju ravnoteži, pa se mehur zaustavlјa,
čime se smanjuje proticajna površina i kapacitet cevi (što, samo po sebi, obično ne pretstavlјa problem, s obzirom
da je proticaj manji od računskog, pa ima rezerve). Vremenom će se velikom mehuru priklјučiti novi mehurići iz
hidrauličkog skoka, pa konačno sila potiska nadvladava i mehur izleće nazad kroz ulaz cevi. Nastajanje i
izbacivanje mehura je pulzativan proces, koji može u nekim slučajevima da izazove opasne vibracije, što treba
preduprediti.

Na slici 13.9e prikazan je iskustveni dijagram zavisnosti k\ /0=j\1s], ), koji

može da posluži za procenu opasnosti od nepoželјnog rada sifona usled izbacivanja vazdušnih mehura. Na strani
sigurnosti je da se kao dubina k\ na sl. 13.9e, usvoji normalna dubina koja bi se javila u cevi pri razmatranom
proticaju, datom padu i prečniku cevi (/A P). Postupak za tačniju procenu dubine k,, i položaja skoka daje btćć
(1995).

Ukoliko se pri projektovanju (ili izvođenju) sifona ne uvažavaju preporuke sa dijagrama na sl. 13.9e, pa
dođe do neprihvatlјivo nestabilnog rada sifona, usled periodičnog izbacivanja vazdušnih mehura, potrebno je iznad
sifona postaviti cev za prikuplјanje i izbacivanje uvučenog vazduha. Cev za prikuplјanje vazduha priklјučuje se na
teme sifonske cevi, u zoni skoka i nizvodno od njega (sl. 13.10), tj., u zoni koja prethodi stvaranju velikih mehura.
Za položaj skoka može se pretpostaviti mesto gde niveleta dna nizvodnog kanala preseca dno cevi (sl. 13.10ć).
Ventilacioni priklјučci prečnika ~/)/20 postavlјaju se na teme sifonske cevi, na međusobnom rastojanju od -/)/2.
(Tačniji položaj skoka može se proceniti na osnovu iskustvenih dijagrama, btćć 1995).

437
 Sl. 13.9 Hidraulički skok u sifonu

Da bi se omogućilo pražnjenje sifona u slučaju havarije, ili radi pregleda i održavanja sifonske cevi,
obično se u zoni najniže nivelete cevi (pri dnu doline) predviđa ispust sa ventilom za pražnjenje sifona (sl. 13.6).
Cev ispusta i ventil se postavlјaju u šahtu sa poklopcem, radi zaštite od bujičnog nanosa vodotoka u dolini i od
nesavesnih posetilaca (za detalјe videti 1JZVK 1967). Manji cevovodi mogu se prazniti i pumpanjem.
Opasnost od nadvišenja nivoa ispred ulaza u sifon (bilo zbog povećanja proticaja usled kiše velikog
intenziteta, bilo zbog zagušenja sifona i sl.) nalaže da se zazor u kanalu uzvodno od ulaza dodatno nadvisi. Prema
iskustvenim preporukama (1J5VK 1978), zazor treba nadvisiti za dodatnih 50% visine standardnog zazora (videti
XII. 1), i to na dužini od najmanje 15 č- 20 t uzvodno od ulazne prelaznice sifona.
Pored dodatnog nadvišenja zazora, kod svih značajnijih objekata se na pogodnom mestu ispred ulaza u
sifon mora predvideti i sigurnosni preliv u nasipu kanala (sa provodnikom i umirivačem energije po potrebi). Ovaj
preliv može da bude slobodan (čeoni, bočni, kutijasti), sa ustavama sa automatskom regulacijom (sa plovkom 8gšŠ
1995), ili sifonski (U1P.9.3). Sigurnosne prelive treba postavlјati i na drugim mestima duž kanala gde se može javiti
usporavanje vode i prelivanje kanalskih nasipa (ustave, slepi krajevi i sl.).

438
 Sl. 13.10 Evakuacija vazduha iz sifona

Ulaz u sifon treba obezbediti grubim rešetkama (sa mogućnošću čišćenja) da ne bi došlo do uvlačenja
plivajućih predmeta i začeplјenja cevi.

Radi bezbednosti plivača koji se mogu naći u kanalu, zonu ispred sifona treba obezbediti mrežom (ili
kablovima upravnim na tok) i odgovarajućim upozorenjima (ŠVK. 1978).

XIII. 1.3 Propusti

Propusti su kratki objekti za ukrštanje, kojima se voda iz veštačkog ili prirodnog vodotoka stalno ili
privremeno “propušta” ispod kanala ili saobraćajnice (puta, železničke pruge).

S obzirom da svaka značajnija saobraćajnica prelazi preko dolina i jaruga, kroz koje povremeno ili stalno
teče voda, nije iznenađujuće što propusti spadaju u najbrojnije (najzastuplјenije) hidrotehničke objekte. S jedne
strane, propust je mali i relativno jeftin objekat (u poređenju sa branom, magistralnim kanalom ili dovodnim
tunelom), pa se ponekad ne posvećuje dovolјno pažnje pravilnom dimenzionisanju i oblikovanju, a takođe i izradi i
održavanju propusta. S druge strane, velika zastuplјenost ovih objekata u celokupnoj infrastrukturi nameće potrebu
za što efikasnijim i ekonomičnijim propustima.

U nastavku će najviše pažnje biti posvećeno hidrauličkim aspektima dimenzionisanja i oblikovanja

propusta, dok se za ostale detalјe čitalac upućuje na literaturu (8gšŠ 1995, ŠVK 1987, ŠVK 1978 i ŠVK 1967).

Propust se sastoji iz ulaznog dela, provodnika i izlaznog dela sa protiverozionom zaštitom (sl. 13.11).

439
 a) Propust ispod saobraćajnice

đ) Propust ispod kanalskog dovoda

Sl. 13.11 Podužni presek tipičnog propusta

Provodnik propusta je obično cev kružnog poprečnog preseka, mada se ponekad koriste i pravoutaoni
preseci, posebno kod privremenih objekata, kada montažni kutijasti elementi mogu ujedno da premoste dolinu i da
propuste vodu. Najčešće se koriste armiranobetonske cevi (prefabrikovane, ili betonirane na licu mesta), a nešto
ređe rebraste čelične cevi, zavisno od cene nabavke, transporta i ugradnje. Provodnik se može sastojati od jedne ili
više paralelnih cevi, postavlјenih obično u pravcu korita koje spajaju (sl. 3.12), tako da se što manje remeti prirodan
pravac tečenja.

Kod velikih propusta ponekad je od značaja smanjenje ulaznih i izlaznih gubitaka energije, za šta se mogu
koristiti ulazne i izlazne prelazne deonnce opisane u XIII. 1.1.
440
Ovakve prelaznice su skupi objekti, pa se kod manjih objekata (kod kratkih propusta malog prečnika) ne
primenjuju, jer bi prevazišle koštanje samog propusta. To ne znači da oblikovnju ulaznog i izlaznog dela ne treba
posvetiti dužnu pažnju- na protiv, u nedostatku prelaznica oblikovanje i položaj ulaza i izlaza cevi, kao i
odgovarajuća antieroziona zaštita su od velikog značaja za hidrauličku efikasnost i za sigurnost propusta i nasipa
kroz koji ovaj prolazi.
Iskustvo na velikom broju izrađenih propusta (ZtPć 1995) pokazuje da ulazni deo kod betonske cevi ne
treba posebno oblikovati. Dovolјno je da se naglavak (flanša) postavi sa ulazne strane (sl. 13.13a), što će smanjiti
kontrakciju (suženje) mlaza u cevi, a time i ulazni gubitak. Prema Zšćć-u (1995), koeficujent lokalnog gubitka na
ulazu (za tečenje pod pritiskom u cevi propusta), kod nepravilno okrenute cevi (sl. 13.13ć), iznosi %š = 1.0, dok je
za pravilno postavlјenu cev (sl. 13.1 Za), = 0.2 (za ulaz sa prelaznicom i čeonim zidom, Sš = 0.03 -g 0.1, videti
H1.2.1).
Sl. 13.13 Oblikovanje ulaza kod betonskih cevi propusta

а) Правилно постављен (окренут) ћ) Неправилно постављен улаз

улаз цеви пропуста цеви пропуста

Hidraulički režim tečenja u propustima, a time i kapacitet propusta, (9, zavisi od više činilaca:
1) Visinskog položaja gornje i donje vode (2SJU I HJG na sl. 13.14).
2) Nagiba (pada) dna propusta, D.
3) Prečnika i dužine propusta, /9 i I.
4) Koeficijenta otpora trenja, koji se najčešće obračunava preko Maningovog koeficijenta hrapavosti, p.
5) Oblika ulaznog i izlaznog dela.
Zavisno od međusobnog odnosa nabrojanih činilaca, tečenje u propustu može biti pod pritiskom, ili sa
slobodnom površinom, u mirnom ili burnom režimu, ili se može javiti mešovit režim (obično, sa značajnim
periodičnim fluktuacijama nivoa i proticaja). Da bi se pri sagledavanju problema izašlo iz “šume” mogućih režima
tečenja, prirodno je zapitati se: gde se nalazi kontrolni presek - presek koji jednoznačno određuje vrednost
proticaja zavisno od nivoa? Sa sl. 13.14 je očigledno da mogu postojati dva kontrolna preseka: ulazni -

441
uzvodni, V, i izlazni - nizvodni, I. Treba ustanoviti koji će presek, kada i zašto preuzeti kontrolu.

a) Uzvodna kontrola
Ukoliko je kontrola Ć&uzvodnom preseku (“uzvodna kontrola”, sl. 13.15), na vrednost proticaja kroz
propust utiču samo nivo gornje vode i položaj i oblik ulaza. Tečenje u cevi je ovde uvek sa slobodnom površinom,
bilo da je ulaz potoplјen (sl. 13.15a), ili nepotoplјen (sl. 13.15ć). Kod uzvodne kontrole, manji (elementarni)
poremećaj nivoa vode nizvodno od ulaza, neće uticati na promenu proticaja.

Uzvodna kontuola sa potoplјenim ulazom

Tečenje kod koga je ulaz potoplјen pri računskom proticaju (sl. 13.15a), primenjuje se češće nego tečenje
sa nepotoplјenim ulazom (sl. 13.15ć), jer se potapanjem postiže veća brzina

442
u cevi propusta, a time i veći proticaj pri istom preseku cevi. Isto važi i za tečenje sa nizvodnom kontrolom - režim
pod pritiskom je efikasniji i koristiće se za računski proticaj, sem ako se zbog nekog ograničenja ne zahteva tečenje
sa slobodnom površinom (na pr. velike izlazne brzine zahtevaju skupu antierozionu zaštitu, opasnost od nastanka
prslina u zidu cevi usled previsokog pritiska, visok nivo gornje vode i sl.).
Prema iskustvu sa velikog broja izvedenih objekata (ćJouak 1996, Ztćć 1995, 1J8VK. 1987), ulaz propusta
je potoplјen ako je odos k0U1Đ> 1.5 (sl. 13.15). Iza potoplјenog ulaza može nastati nepotoplјeno ili potoplјeno
isticanje , zavisno od nagiba dna, /l dužine cevi i silovitosti ulaznog mlaza. S obzirom da su propusti kratki objekti,
obično je dužina provodnika nedovolјna da bi se (usled gubitaka energije) mlaz raširio do punog preseka cevi, što bi
izazvalo tečenje pod pritiskom i prelazak kontrole na izlazni presek. Ipak, za svaki pojedinačni slučaj, ovu
pretpostavku treba dokazati računom.
Veza između proticaja kroz propust, (9, i nivoa gornje vode, 2SU, odnosno dubine, ćSu, dobija se preko
energet
ske
jednači
ne za
tečenje između preseka “OU” uzvodno od ulaza, i suženog preseka “S” (sl. 13.15a):

(13.5) :

gde su USu i Us = brzine u presecima “OU” i “S”, a dt. = koeficijent ulaznog gubitka. Rešavajem jednačine po brzini
Us, dobija se:

a množenjem sa površinom toka As= SLRA, dobija se proticaj:

(13.6) :

gde je SAr= koeficijent suženja - kontrakcije površine preseka, A = površina svetlog otvora provodnika, a SA =
koeficijent suženja deblјine (visine) mlaza (u opštem slučaju, SA*SLR, s obzirom da postoji suženje i po širini cevi,
koje sa svoje strane doprinosi smanjenju površine preseka). Za slučaj kružnog provodnika i zanemarlјive brzinske
visine u preseku “OU”, jednačina 13.6 se može napisati kao:

(13.7) : b=

443
 Vrednosti koeficijenata S i SA zavise od oblika ulaznog dela, a date su u tabeli 13.1 (bpnLj 1995):
Oblik ulaznog dela S SA
Cev bez naglavka (sl. 13.1 Zć) 0.55 0.6
Cev sa naglavkom (sl. 13.13a) 0.82 0.8
Oblikovana cev (sl. 11.19) 0.97 0.9
Tab. 13.1 Procenavrednostikoeficijenataujednačini 13.7

Jednačina 13.7 može se napisati i u bezdimenzionalnom obliku. Ako se pretpostavi da je gubitak naulazu
е2 V2
(13.7'): ,_с_ к,с -1
Д>У сАв
С 2 §сАв Фс
16
zanemarlјiv (E,š. = 0, tj. S=SAR), dobija se:
što prestavlјa zavisnost Frudovog broja u preseku suženja, RcS, od potoplјenosti {kSu1S) i oblika ulaza (kojim se
određuje vrednost koeficijenta SA). U praksi se često koristi nešto drugačiji oblik jednačine (13.7) (btćć 1995):

V2
gde na levoj strani ostaje “srž” Frudovog broja, grupa -------, koja za odabranu geometriju
792
ulaznog dela, postaje samo funkcija potplјenosti, kSuŠ.

Uzvodna kontrola sa nepotoplјenim ulazom

Da bi ulaz bio nepotoplјen potrebno je da odnos kSU1V bude manji od 1.2 {kss10< 1.2, sl. 13.15ć), a da bi
se uspostavila uzvodna kontrola, neophodno je da nagib dna propusta bude veći od kritičnog (D/> Dl), čime bi se
omogućilo burno tečenje, kod koga se poremećaji prenose samo u uzvodnom smeru, pa je granični uslov (kontrolni
presek) na uzvodnoj strani77.

Prema načelu minimuma energije, na ulazu u cev (provodnik) propusta uspostaviće se kritična dubina, kkk
(slično tečenju preko širokog praga i tečenju u suženjima).

Ako se na strujanje između preseka gornje vode “OU” i ulaznog preseka “TJ” primeni energetska
jednačina, dobija se (sl. 13.15ć):
V2 VI
(13.8): У

(IV

77
Уз то, потребно је да ниво доње воде буде довољно низак, како не би утицао на протицај кроз пропуст.

444
 Za izabrani proticaj, 2, i prečnik, D odredi se kritična dubina u cevi, ćkc, i odgovarajuća brzina, Uš, pa se
iterativno sračuna dubina ć0u na levoj strani jednačine 13.8 i
V2,
na kraju proveri uslov nepotoplјenosti (ćsu10< 1-2). (Često se —^ može zanemariti, pa
2^
otpada potreba za iteracijama). Koeficijent ulaznog gubitka, Dt, se kod kružne cevi donekle menja sa odnosom
ć0u1O. Može se uzeti da je za oblikovan ulaz (sl. 11.19), <%š~0.2, za
cev sa naglavkom i ~ 0.6, za cev bez naglavka. Tačnija procena dobija se preko odgovarajućih dijagrama, na osnovu
eksperimentalnih merenja (btćć 1995).

ć) Nnzvodna kontuola
Za razliku od uzvodne kontrole, gde na vrednost proticaja ne utiču poremećaji nizvodno od ulaza, u
slučaju nizvodne kontrole, promene nivoa na nizvodnom kraju propusta (na izlazu), uslovlјavaju promenu proticaja
kroz propust. Činioci koji određuju vrednost proticaja, pored ulazne dubine, ćSu, prečnika, D i oblika ulaza, sada
postaju i nivo donje vode, 2Vu (odnosno dubina ćVu), nagib dna, D dužina, I, i hrapavost provodnika, p (sl. 13.14 i
13.16).

Sl. 13.16 Kontrola na nizvodnom (izlaznom) preseku

Pri nizvodnoj kontroli, moguće je tečenje pod pritiskom u propustu (sl. 13.16a), moguće je tečenje sa
slobodnom površinom u mirnom režimu, a moguće je i tečenje u kome se tokom vremena periodično menja režim.
S obzirom da nije poželјno da (pri računskom proticaju) propust radi u promenlјivom režimu, dalјe će se razmatrati
samo prve dve

445
mogućnosti, s tim što će se posebno opisati slučajevi sa potoplјenim i nepotoplјenim izlazom za tečenje pod
pritiskom.
Tečenje pod pritiskom sa potoplјenim izlazom propusta
pri nizvodnoj kontroli
Da bi u propustu sa nizvodnom kontrolom došlo do tečenja pod pritiskom, dovolјno je da izlaz (nizvodni
kraj propusta) bude potoplјen (sl. 13.17).
Veza između proticaja, (9, i nivoa gornje i donje vode, 2Su i 20u, kod tečenja pod pritiskom, dobija se iz
energetske jednačine za strujanje između preseka “StU” ispred ulaza i preseka “BU” iza izlaza iz propusta.
Za slučaj potoplјenog izlaza (sl. 13.17), može se napisati:

V в }Г2
(13.9): V2 + СУ
V2 Л1
2 +--, ж- , УР2 у
р :
(13.9'): 20У + г п\г -■2§ ' п - п )2§
2Г. 2§ + в + ^ + ^ ) 2 §
где су разматране величине приказане на сл. 13.17.

Дарси - Вајсбахов коефицијент трења, Л, рачуна се преко Манинговог коефицијента храпавости, п,

јер се у пропусту обично остварује течење у тзв. “храпавим” цевима, са великим вредностима Рејнолдсовог
броја (тј., малим утицајем вискозности на вредност губитка):

125/7-
(11.19): X
■ 7)3

odnosno:
Ako se u propustu očekuje tečenje sa malim vrednostima Rejnoldsovog broja (tečenje u hidraulički
“glatkim” cevima, gde je uticaj viskoznosti na gubitke značajan), može se koristiti Kolbrukova formula, ili neka
njena aproksimacija, kao što je opisano u H1.2.2.

446
 Koeficijent hrapavosti, p, zavisi od vrste obloge i spojeva. Ukoliko proizvođač cevi ne daje vrednosti za
procenu gubitaka na trenje, može se za betonske cevi pretpostaviti p = 0.012-g0.014pGšz, a zarebraste cevi
p=0.025t'šz (8gt1ć 1995).

8tDć (1995), takođe daje preporuke za gubitke na ulazu. Za oblikovan ulaz sa eliptičnom prelaznicom (sl.
11.19) ^š, = 0.1, za ulaz sa naglavkom (sl. 13.13) dt = 0.2, a za cev bez naglavka = 1.0.

Gubitak na izlazu se može računati prema Bordinoj formuli, = (Ur - Ut, )2 / 2§ , a u

slučaju da se na izlazu postavi prelaznica, treba koristiti jednačinu (13.3).

jednačinama (13.9) i (13.9') mogu zanemariti.

Ponekad se kod tečenja pod pritiskom sa potoplјenim izlazom, na samom kraju propusta postavlјa
proširenje (sl. 13.18), čime se postižu manje izlazne brzine (pri istom proticaju). Ovim se smanjuje eroziona moć
izlaznog mlaza i umanjuje se izlazni gubitak.

Naime, ako cev ne bi imala nizvodno proširenje gubitak na izlazu bi iznosio:

V
(13.10): у
12,1 _ р\
~

(pri čemu je zanemarena brzina, odnosno brzinska visina u nizvodnom kanalu).

Ako se postavi proširenje prečnika P?, gde će brzina biti UR2, gubitak na izlazu
postaje:

(13.11):

dok je
gubitak
na
proširenj
u mlaza
između cevi manjeg i većeg prečnika:

(13.12) :

Ušteda energije jednaka je razlici gubitaka bez proširenja i sa proširenjem:

бАЕ = АЕ12 Х - (Д Еал + АЕРК) =

§
(13.13):

§ Л [А2Ј
2

447
 Razlika bAE je uvek pozitivna (s obzirom da je odnos površina preseka A,/A2< 1), i ima najveću vrednost
kada je izvod bAE po Al /A2 jednak nuli, tj., za A,/A2 = 0.5, odnosno A/D> = 0.71.
U praksi se, međutim, najčešće usvaja vrednost u opsegu od 0.8<V,/V2>0.9 (ZtPć 1995), jer to odgovara
odnosu prečnika cevi koje se standardno proizvode, pa se mogu lako nastavlјati jedna na drugu (sl. 13.18). Da bi se
omogućilo potpuno propšrenje mlaza za gore preporučeni opseg odnosa 0,/02, dužina proširene cevi mora biti D^
1-5/5) (sl. 13.18).
Treba naglasiti da su ispitivanja pokazala da proširenje ne daje nikakve efekte ukoliko izlaz nije potoplјen,
jer se mlaz iz uzvodne cevi (prečnika V,) neće raširiti u proširenoj cevi (sa prečnikom T) 2).

Tečenje pod pritiskom sa nepotoplјenim izlazom

pri nizvodnoj kontroli
Tečenje pod pritiskom može nastati i kada je izlaz propusta nepotoplјen (sl. 13.16a). Dovolјno je da ulaz
bude potoplјen (1gSU/V> 1.5) i da se mlaz iza ulaznog suženja proširi na celu površinu otvora cevi (sl. 13.19).
Vrednost sužene dubine (ks na sl. 13.19) zavisi od oblika ulaza, a položaj linije nivoa iza suženja zavisi od
hrapavosti, p, nagiba dna, D, i dužine cevi, E. Ako je nagib dna dovolјno veliki da nivo ne može dostići plafon cevi
na raspoloživoj dužini I, (tj., da se mlaz ne može proširiti na ceo presek), u cevi će vladati burno tečenje sa
slobodnom površinom, a kontrolni presek biće na ulazu - uspostaviće se uzvodna kontrola. (sl. 13.19ć).
Za određivanje proticaja kod tečenja pod pritiskom sa nepotoplјenim izlazom (sl. 13.20), nije ispravno
koristiti jednačinu 13.9, koja povezuje presek ispred ulaza u propust, sa presekom u nizvodnom kanalu. U mlazu koji
ističe iz propusta ne vlada hidrostatički raspored pritiska, jer na delu obima mlaza koji je u dodiru sa vazduhom vlada
atmosferski pritisak, pa je pijezometarska kota na izlazu ( kt, + Av t,, na sl. 13.20) niža od položaja linije nivoa
(površine vode), tj., niža je od krune (kalote) cevi (sl. 13.20 i 10.2).

448
 a) Nizvodna kontrola - mlaz se širi i omogućava tečenje pod pritiskom

ć) Uzvodna kontrola - mlaz ne može da se dovolјno

ranšri, pa nastaje burno tečenje sa slobodnom površinom

Sl. 13.19 Tečenje sa potoplјenim ulazom (ćvu> 1.51)) i

nepotoplјenim izlazom V > ćou

Položaj “pijezometarske visine” ćt, zavisi od silovitosti mlaza i od nivoa donje vode. Što je mlaz silovitiji
to će dalјe da odbaci donju vodu, izlažući veći deo svog obima atmosferskom pritisku, čime se stvaraju uslovi slični
isticanju iz otvora, pa će i položaj pijezometarske linije biti blizak “teorijskom” položaju pri isticanju iz otvora, tj.,
ćt, ~ 0.5P. S druge strane, viši nivo donje vode, potapa značajan deo obima mlaza, čime mu povećava pritisak i
smanjuje brzinu. U tabeli 13.2 date su vrednosti bezdimenzionalne “pijezometarske visine” (r--=ćt,/v za cevi
kružnog preseka, zavisno od odnosa ćou10 i
V2
izlaznogFrudovogbroja, Rš =—^~ (sličnotabeli 10.1).

449
 Rc1 1.00 1.50 2.00 3.00 4.00
Za L0,+P=0.0 0.75 0.59 0.52 0.50
0.68
Za /;og/P=0.4 0.76 0.70 0.63 0.59 0.57

N
Za Log/D>=0.6 0.78 0.74 0.71 0.67
0.68
Za LOG/JO=0.8 0.84 0.84 0.84 0.83 0.83

Tab. 13.2 Zavisnost odnosa <r=kt,/o od Frudovog broja na izlazu iz propusta i dubine donje
vode

Kada je procenjen položaj pijezometarske linije na izlazu propusta (“visina” k 0 G =<rO), računa se nivo
gornje vode, 2SU, preko energetske jednačine za strujanje između preseka ispred propusta i izlaznog preseka
propusta (sl. 13.20):
VI (Л, V2
(13.14); кду + 2 ОСу + :
ког + 20ЈЗ{, + + '+ г
р

2К 1?и
Ј 2К
V1,
Ako je brzina ispred propusta mala, može se zanemariti brzinska visina (što je
2
K
i na strani sigurnosti), pa se jednačina (13.14) rešava kao:

\ лг. -
(13.14'): 7, о.пр + - 1 4 -----------------------1- ^ГЈТ

Treba primetiti, da se kod jednačine nepotoplјenog isticanja (13.14 i 13.14') ne uočava gubitak na izlazu,
jer je nizvodni presek postavlјen upravo na izlazu, pre nego što se mlaz raširi i izgubi energiju u nizvodnom koritu
(sl. 13.19), dok se kod potoplјenog isticanja (jednačina 13.9 i sl. 13.17), mlaz sasvim raširi i izgubi energiju dok
stigne do nizvodnog računskog preseka "BU".

Propusti pod pritiskom se obično rade sa nagibom dna od 0.5% <7^< 1 %. Ovoliki pad je dovolјan za
prirodno oceđivanje, a nije ni preveliki, čime se izbegava pojava potpritiska, sa mogućim uvlačenjem vazduha i
periodičnim prelaznim režimom, kako je ranije opisano. Potpritisak će se izbeći ako je nagib cevi, /<u, blaži od
nagiba linije energije, 1E, tj. ako je (sl. 13.20):

(13.15): 1„<1 E =22 -.

A2K1

Kod dugačkih i strmih propusta sa neoblikovanim ulazom (sl. 13.21), može doći do pojave kavitacije
(Nouak 1996) ako je brzina u suženom preseku dovolјno velika da izazove lokalno sniženje pritiska ispod pritiska
zasićenja vodene pare (videti 1H.Z.Z i H1.2.1). (Ovo,

450
naravno, pod uslovom da se suženi mlaz proširi na celu površinu cevi i omogući tečenje pod pritiskom.)
Sl.13.21 Lokalno sniženje pritiska može dovesti do kavitacije

Tečenje sa slobodnom površinom pri nizvodnoj kontroli

Iako je tečenje pod pritiskom hidraulički efikasnije od tečenja sa slobodnom površinom (sa istim presekom
cevi može se propustiti veći proticaj, zahvalјujući većoj razlici ulazne i izlazne pijezometarske kote), ponekad se
propust projektuje tako da se pri računskom proticaju ostvari tečenje sa slobodnom površinom. Razlog može biti
prevelika brzina na izlazu cevi kod tečenja pod pritiskom (što bi zahtevalo skupo rešenje za obuzdavanje nizvodne
erozije), ili plavlјenje uzvodnog područja zbog velikog uspora. Takođe, provodnik pod pritiskom je podložniji
procurivanju od provodnika sa slobodnom površinom, a kao što je poznato (poglavlјe VII), filtraciju oko cevi u
nasipu treba svesti na najmanju meru, da bi se izbegla sufozija okolnog materijala.
Ako se želi nizvodna kontrola, u provodniku sa slobodnom površinom mora se uspostaviti hidraulički
miran režnm tečenja (gde poremećaji mogu da se prenose uzvodno, slLZLbć). U suprotnom (ako je režim buran, pa
nizvodni poremećaji ne mogu da se prenose uzvodno), kontrola se prebacuje na uzvodni kraj (sl. 13.15ć). Zato je
potrebno da, pri računskom proticaju, nagib provodnika, 1s], bude manji od kritičnog, 1KK, tj., da kritična dubina u
provodniku, Ikk, bude manja od normalne, Ik. Normalna dubina računa se iterativno, preko Maningove jednačine:
gde se funkcije A(I) i K (N) mogu dobiti preko izraza sa sl. 8.95.

Kritična dubina se računa (takođe iterativno) preko minimuma specifične energije iz jednačine:

(13.16):
0л_
- ди.укцн,),
6 ^(I ^) _ ^
KA 3 (N K K )

451
 Pošto su određene kritična i normalna dubina i izabran nagib dna, ostaje da se (za želјene proticaje) sračuna
kota nivoa gornje vode, 2 S U (odnosno dubina k S U na sl. 13.166 i 13.22). Kota gornje vode računa se preko linije
nivoa, polazeći od nizvodnog graničnog uslova u izlaznom preseku (dubina /cna sl. 13.22).

Sl. 13.22 Linija nivoa u propustu pri nizvodnoj kontroli

Nizvodni granični uslov zavisi od položaja donje vode. Ako je dubina donje vode u nizvodnom kanalu niža
od kritične dubine u propustu (ć^u<ćkn), granični uslov je kritična dubina ć^ćkk (puna linija na slici 13.22). Ako
je dubina gornje vode viša od kritične dubine u provodniku, onda je ć/=ć^,1 (isprekidana linija na sl. 13.22). Drugim
rečima:

(13.18) : L^pip
IV
Linija nivoa u provodniku između preseka “I” i “TJ”, računa se primenom energetske jednačine između
dva preseka, kako je već objašnjeno u poglavlјu UP1 (jednačine 8.1 -5- 8.8). Ako je izlazni presek (tj., nizvodni
uslov) kritična dubina (ćkk>ćt), proračun treba sprovesti kroz više računskih preseka (sl. 13.23), s obzirom na strmu
depresiju linije nivoa u blizini kritične dubine. Ako je izlazni presek pod usporom donje vode (isprekidana linija na
sl. 13.22), obično je dovolјno postaviti jedan računski presek između izlaznog i ulaznog preseka.
Kada su sračunate dubina i brzina na ulaznom preseku, kota gornje vode se dobija iz energetske jednačine
između preseka “TJ” i “OU”:

(13.19) : g S u+^ = 2 o l g +ć c +^(1 + ^),

gde se za ulazni gubitak mogu koristiti iste vrednosti kao i za tečenje pod pritiskom.

Treba napomenuti da je proračun linije nivoa potreban i pri uzvodnoj kontroli, da bi se sračunale vrednosti
izlaznih brzina, što je neophodno za procenu dimenzija nizvodne erozione zaštite.

452
 I

s) Zaštšpa puopusta od euozije

Propusti se moraju odgovarajuće zaštiti od površinske i unutrašnje erozije vode.

Deonice kanala (ili prirodnih vodotoka) uzvodno i nizvodno od propusta izložene su povećanim brzinama
vode, pa se najčešće oblažu kamenom naslagom, a kod značajnijih objekata i većih brzina nizvodni kanal se ponekad
štiti i gabionima ili objektima za umirenje energije.
btćć (1995) preporučuje da se uzvodna kamena zaštita postavi sa sve četiri strane oko ulaza cevi (po
nasipu) na rastojanju 1i= 1O od ose cevi.
Dužina nizvodne zaštite u pravcu toka je veća, jer su veće i izlazne brzine. Ako je cilј da se obezbedi sama
konstrukcija propusta i nasipa, dovolјno je da dužina zaštite bude //=2P. Ako se želi i zaštita nizvodnog kanala od
erozije, obično je potrebna veća dužina zaštite, zavisno od brzine i otpornosti nizvodnog korita na eroziju. Pri
proračunu brzine mlaza, može se koristiti iskustveno pravilo da se brzina mlaza koji se širi, smanjuje za A U= 1 gp/z
na svakih tri prečnika (ZhO) dužine mlaza (Ztćć 1995).
Dozvolјene brzine za različite materijale kanala i krupnoća zrna zaštite, kao i sastav i deblјina zaštite
određuju se postupkom koji je objašnjen u poglavlјima VIII i XII.
Krupnije kamenje u naslazi treba postavlјati bliže cevi, gde je brzina veća, pa je potrebna veća težina
kamena da se suprostavi pokretanju.
Ispiranje (sufozija) čestica nasipa oko provodnika je najčešće uzrok rušenja propusta. Opasnost od sufozije
se može smanjiti pažlјivim ugrađivanjem i nabijanjem materijala oko provodnika. Kod većih objekata i viših nasipa
često se postavlјaju i kragne (sl. 13.11 i 7.46, za detalјe videti ŠVK 1978).
Ako se kod propusta sa potoplјenim ulazom iuzvodnom kontrolom (sl. 13.15a) koristi cev male težine
(rebrasta čelična, plastična) može doći do iaglivavanja, ukoliko ulazni komad cevi previše štrči izvan nasipa, jer
uzgon može premašiti težinu cevi i vode (sa slobodnom površinom) unutar cevi. Iskustvo nalaže da teme ulaza cevi
ne sme biti udalјeno od kosine nasipa više od dva prečnika cevi.
Kada je bitno da se izbegne vrtloženje u propustu, ispred ulaza se postavlјaju antivrtložne konstrukcije,
koje bi prethodno trebalo ispitati na fizičkom modelu (ćJouak 1996).

453
 XIII. 1.4 Mostovski stubovi
Mostovi, kao i akvadukti (mostovi za vodu), takođe spadaju u objekte za ukrštanje sa vodotocima
(prirodnim ili veštačkim). Ovde će se govoriti samo o hidrotehničkoj problematici mostova - pre svega o usporu koji
mostovsko suženje izaziva na uzvodnoj deonici vodotoka i o eroziji koja se javlјa na celom potezu suženja kao i
lokalno u neposrednoj okolini stubova.
Uspor koji nastaje suženjem poprečnog preseka toka u profilu mosta, u nekim slučajevima može izazvati
značajno plavlјenje područja uzvodno od mosta, što je često bitan činilac u ekonomskim analizama. Zato je važno
ispravno proceniti vrednost uspora i, po potrebi, predvideti mere da se uspor smanji.
Erozija u mostovskom suženju nastaje zbog povećane brzine vode u odnosu na neporemećenu oblast
strujanja ispred suženja. Sa brzinom se povećava i vučna sila (eroziona sposobnost) toka, pa nastaje produblјivanje
korita do nivoa koji omogućava da se ponovo uspostavi narušena ravnoteža između vučne sile toka i stabilizujućeg
dejstva sile težine nanosa.
Neposredno uz konturu stuba i obalskog oslonca dolazi do lokalnog povećanja brzina i stvaranja vrtloga,
čime se dodatno povećava i erozija - dolazi do lokalne erozije, uz podlokavanja stubova i oslonaca.
Procena erozije u suženju (prosečne erozije) i erozije oko stubova i oslonaca (lokalne erozije), omogućava
da se ispravno odredi položaj kote temelјenja stubova (oslonaca) i/ili da se predvide mere za smanjenje erozije.
Hidrodinamička sila, kojom voda deluje na stub mosta koji opstrujava, po pravilu je mala u odnosu na
ostala opterećenja koja stub prima (ćJouak 1996, Rgepsć 1986, NepsZegzop 1966). Ipak, kod nekih objekata ovo
opterećenje može imati nešto veći značaj, pa će se i njemu posvetiti pažnja.
H1P.1.4.1 Procena uspora izazvanog mostovskim suženjem
Razmatranje će se ograničiti na strujanja u hidraulički mirnom režimu, s obzirom da se najveći broj
mostova gradi u tokovima gde vlada miran režim tečenja. Za procenu uspora u burnom režimu čitalac se upućuje na
literaturu (Rgepsć 1986).
U mirnom režimu će svako suženje poprečnog preseka toka usloviti smanjenje dubine (nivoa) i povećanje
brzine u suženju u odnosu na presek ispred suženja (sl. 13.24). Ovo se može pokazati upoređivanjem energije u
presecima “1” i “2” na sl. 13.24. Prema jednačini energije
Je:

E, = E2 + AE,_2.
Ako se, preglednosti radi, pretpostavi pravougaoni poprečni presek korita, sa približno horizontalnim dnom
između razmatranih preseka, može se napisati:

454
 v2 1 , v2 1
(13.20): ћ1 + ------- —— _ ćl ------- ——— + AE. ,,
2^ V;ć; - 2§ V\ć\ gde su V\ = V = širina korita ispred suženja a V2 — ć = širina
korita u suženju (sl.13.24). Ukoliko bi u suženom preseku “2” ostala ista dubina, ć2, kao ispred suženja, energija u

preseku “2” postala bi veća od energije u preseku “1”, jer je ć2=ći i , <~4~g (a AEi2>0).
V;ć;
Ovo očigledno nije moguće, jer energija ne može da raste u pravcu toka, pa se u suženom preseku mora uspostaviti
dubina manja od dubine ispred suženja {ć 2 <ć\).

Sl. 13.24 Mostovsko suženje

Iz energetske jednačine (13.20), može se zaklјujčiti da će dubina (nivo) u preseku “1” rasti sa porastom
gubitka energije, AEi2. Drugim rečima, što veći gubici, to veći i uspor (i veće plavlјenje) uzvodno od suženja.
Naravno, ne smeju se zaboraviti ni gubici duž samog suženja (deonica između preseka “2” i “3” na slici 13.24) i
gubici na proširenju toka (deonica “3”-”4”), koji značajno doprinose povećanju uspora ispred suženja.
Gubici energije se mogu zanemariti kod blagih suženja, kod kojih gotovo i da nema promene dubine
između razmatranih preseka. S druge strane, kada se presek vodotoka znatno suzi da bi se dobila kraća
(ekonomičnija) konstrukcija mosta, gubici u mostovskom suženju postaju značajni. Ovi gubici nastaju usled (sl.
13.24):

1) Sužavanja struje između preseka “1” i “2”, gde se:

455
 a) Povećava gubitak na trenje u odnosu na tok ispred suženja, jer se povećava prosečna
brzina.
ć) Stvaraju vrtlozi, ako kontura suženja korita ne prati konturu mlaza.
2) Samih stubova, zbog:
a) Povećanog trenja, usled povećane brzine i okvašenog obima.
ć) “Otpora oblkka” pri opstrujavanju stuba.

3) Proširenja struje, usled:

a) Povećanog gubitka na trenje u odnosu na tok iza suženja.

ć) Stvaranja vrtloga pri proširenju struje (mlaza) (videti diskusiju o proširenju mlaza
u H1.1.4 i H1P.1.1).

Očigledno je da se zbog složenosti strujanja opisani gubici ne mogu tačno odrediti, pa je najbolјe čemu se
projektant može nadati, dobra procena. S obzirom da se, usled ranije pomenute erozije, dno u suženom preseku
produbi, to će se smanjiti i brzina u suženju, a time i (svi gore pomenuti) gubici, što procenu uspora stavlјa na stranu
sigurnosti.
Procenom gubitaka u mostovskom suženju, odnosno uspora koji izaziva suženje, bavili su se mnogi
istraživači, pa bi za detalјno prikazivanje ove problematike bila potrebna posebna monografija. U nastavku se daju
samo osnovne postavke i objašnjenja, a za detalјe se čitalac upućuje na literaturu (Jovanović 2002, Kaa (2 i Jatez
1997, Pouak: 1996, Rgepsć 1986 i Nepbegzop 1966).
Svi, u praksi prihvaćeni, postupci za procenu uspora izazvanog mostovskim suženjem, zasnivaju se na
iskustvenim pokazatelјima, dobijenim na osnovu merenja u prirodi i u laboratorijskim uslovima. Naravno, za rešenje
problema može se postaviti jednačina, prema nekom od osnovnih zakona hidraulike (energetska jednačina, ili
jednačina održanja količine kretanja), ali u takvoj jednačini uvek treba proceniti klјučni parametar-koeficijent
gubitka energije, odnosno koeficijent sile. Tako se, na primer, uz pretpostavku horizontalnog dna (nema komponente
sile težine u pravcu toka), može postaviti jednačina održanja količine kretanja između preseka ‘T’ i “4” (sl. 13.24). U
ovim presecima strujanje je neporemećeno, a strujnice su približno paralelne i pravolinijske, pa se može usvojiti
hidrostatički raspored pritiska u preseku, na osnovu čega sledi (videti i U1P.4.7):

(13.21) : R dU 1 +gV^- = rvG 4 + G V^ - + K,

gde je K = sila kojom kontura deluje na fluid (kao reakcija na silu kojom fluid deluje na konturu). Upravo opisivanje
i procena sile konture zahteva iskustveni podatak. Ova sila bi trebalo da obuhvati i otpore trenja i otpore oblika na
deonici između neporemećenih preseka, što jasno govori o složenosti zadatka.
Za slučaj da suženje struje stvaraju samo stubovi (sl. 13.25), Nepbegzop (1966) predlaže da se sila
konture izrazi preko kinetičke energije uzvodnog preseka (presek “1” na

456
slici 13.24, odnosno presek “2” na slici 13.25). Slično, Iouak (1966), silu konture povezuje sa kinetičkom energijom
nizvodnog preseka (sada je to presek “3” na slici 13.25):

(13.22): K = Svrć8ć,C-,

gde je Sv = koeficijent sile (kojim se objedinjuje koeficijent otpora oblika i otpora trenja) mostovskog stuba, a ć5 =
širina stuba. Ako se relativna širina stuba, u odnosu na širinu
k . d.
vodotoka označi sa a= — , a proticaJ po Jedinici širine sa d = — , Jednačina održanja
ć ć
količine kretanja sada se može pisati kao:
Sl. 13.25 Suženje koje stvara stub

аС0' 2 ,
(13.23): ,односно:
Фз к

(Ј С
(13.23'): 1V 2 Л
■+
Л Ј) Р.-
2Л ,
gde je Rkz = =C- = Frudov broj u preseku “3”, koji je poznat jer je poznata (izmerena ili
Fg
sračunata preko linije nivoa) dubina u nizvodnom preseku “3”. Iz jednačine 13.23, odnosno 13.23', može se
iterativno sračunati uzvodna dubina ć2, odnosno uspor od mostovskog stuba D*$ =*2-*z- S obzirom da je uspor, D/c,
obično mala veličina u odnosu na dubine ć2 i /g3, jednačina (13.23') se može napisati u obliku:
kvadratna jednačina čije je fizički moguće rešenje:

1 с Д/гЛ 3 Г1 ^ г аСп Г, ДАс ^

(13.24): 1+ +
~~ 2 + *кг 1+
:
0,
1 1+ 5 V *3 ,
2 1 2

с тим што ће се члан занемарити као мала величина вишег реда, па ће се добити
V *з )

457
 Л/ц. аС р\ (л аС\
(13.25): 1+ РКЗ 1 +. кз + ЗаС0Ркз
2Ј I2

Vrednost koeficijenta otpora, S0, zavisi od oblika stuba i odnosa a, a Nepbegzop (1966) ga procenjuje na Sd
= 2+2.5, gde se veća vrednost predlaže radi sigurnosti.
Od čisto iskustvenih obrazaca najčešće se koristi Uate1-ova formula:
Ai
(13.26) : —^ = SGRKZ(SG+5RLZ -0.6)(a + 15a4),
ć
z
gde je Su = konstanta koja zavisi od oblika stuba (Iouak 1996, Nepbegzop 1966). Za stub sa hidraulički oblikovanim
uzvodnim krajem (sl. 8.23), može se usvojiti da je 0.9 <Su< 1.0, dok se kod stubova bez oblikovanja, može uzeti
Su= 1.25.
Ako je stub u osnovi iskošen, pa osovina stuba zaklapa sa pravcem toka ugao /3 (sl. 13.26), može se
očekivati povećanje uspora (u odnosu na slučaj bez zakošenja). Šta više, može se očekivati da povećanje uspora bude
proporcionalno odnosu projekcije stuba upravne na pravac toka, V5,h, i širine stuba, đ5 (jednačina 13.22). To se i
ostvaruje, ali samo pri uglovima jZ> 10°, s obzirom da se tek tada pojačava stvaranje i odvajanje vrtloga od konture
stuba (Nepbegzop 1966).
Sl. 13.26 Stub iskošen u odnosu na pravac toka

Ako suženje stvaraju nasipi obalskih oslonaca mosta (slučaj na sl. 13.24), bitno je, pored već opisanih
uticaja stubova, proceniti i uticaj sužavanja struje (između preseka “1” i “2”) i širenja struje (između preseka “3” i
“4”, sl. 13.24) na energetske gubitke. Šta više, ovi uticaji su obično mnogo značajniji od uticaj samih stubova.

Kako je već rečeno, gubici pri proširenju i suženju nastaju: a)usled povećanja prosečne brzine struje u
odnosu na brzinu u neporemećenom toku, čime se povećava gubitak na trenje i ć)usled stvaranja velikih vrtloga,
pre svega u oblasti širenja struje (između preseka “3” i “4”), gde mirna voda “koči” suženu struju koja se odvojila od
konture korita (sl. 13.24).

458
 Najdoslednije je ukupan energetski gubitak, odnosno uspor Ać, odrediti kroz proračun linije nivoa između
preseka “1” i “4”. Račun počinje od nizvodnog preseka “4”, pošto je pretpostavlјen miran režim tečenja. Za poznate
uslove u preseku “4”, rešava se energetska jednačina između preseka “3” i “4”, tako što se gubici na trenje osrednje
duž deonice, dok se gubitak u vrtlozima usled širenja mlaza može proceniti preko “Bordine” teoreme:
gde je Dz-4 = dužina širenja struje. Ova dužina zavisi od oblika nasipa i hrapavosti korita (Kaa(2 i Jatez 1997). Prema
У± V2 ћ Огп2 х бУ
(13.27): 2§ ■7 + ћ + 1±. +
Г2=± 44
2§ 2
preporukama 1JZ Sogrz o:1' Ep§teegz, dužina širenja može se proceniti kao, =4(V-k), premda se preko
dvodimenzionalnih numeričkih modela došlo do zaklјučka da ova dužina, kod veoma hrapavih korita, može biti
znatno manja (Kaa1g i Jatez 1997 su procenili daB 3^ može biti manja od 1.5 (V-ć)).

Iz jednačine (13.27) se, pomoću jednačine kontinuiteta, iterativno računaju vrednosti dubine ć3 i brzine U3
u preseku “3” (koji je postavlјen neposredno nizvodno od stuba).

Zatim se preko Uate1-ove jednačine (13.26), ili Nepbegzop-ove jednačine (13.25) proceni denivelacija
Ać$ između preseka “2” (neposredno ispred stuba) i preseka “3” (iza stuba), odakle se računa dubina u preseku “2”,
ć2:

(13.28): ć2 = Z -20L +ć,+ Aćv .

Ukoliko je dužina stuba značajna, na denivelaciju, AI5, treba dodati i gubitak na trenje duž stuba.

Konačno, tražena dubina u preseku “1”, uzvodno od suženja struje (sl. 13.24), dobiće se preko energetske
jednačine između preseka “1” i “2”:
V2 ^,24
V2 У
(13.29): 2ол+ћх+-^ :2оТ+ћ3+У^ + ГУ± ~
2§ ■ 2§ 2 А~Ш
Dužina “sužavanja” struje, ći2, kraća je od dužine širenja i procenjuje se na C_2 = 1 č-1.5 (V - ć) (Kaabg i
Jatez 1997).
***

Pri projektovanju mostovskog suženja, treba voditi računa da, usled prevelikog sužavanja mlaza, ne
nastane burno tečenje sa hidrauličkim skokom nizvodno od suženja (Rgepsć 1986, NešJegzop 1966). Pored
značajnog povećanja gubitaka (odnosno uspora) usled hidrauličkog skoka, ovakav režim tečenja bitno bi pojačao
eroziju korita i ugrozio stabilnost obala i mosta. Granična vrednost suženja a=ć!V (sl. 13.27) pri kojoj nastaje
burno tečenje, može se proceniti preko jednačine održanja količine kretanja (jednačine sila)

459
između preseka “3” i “4” (na sl. 13.24 i 13.27), uzimajući da se u preseku “3” javlјa kritična dubina (granica mirnog
i burnog tečenja):
(13.30): R3 + K + r<2U3 = R4 + rOU4, odnosno:

к .к
ућ^- + у(В-ћ)ВК + рду2 = уВ-^- + р()У4, или:

/2 (<2
В^ + -В— + ——, или: 2
2 §оВћ'Н
ш VГ §Вћ4
С обзиром даје **VI
р V <2
. (гДе Је -^4 = -г?77рВ%X то је: \<Ј~
Ги V V КЈ ) ОГ ~ -
(13.30'): ћ кк 1 + 2 2 1 2
•= + -?3 2
Кћ4 ш Ј -_ _ - в К Č— ‘
'4-Р)4, па једначина (13.30) постаје:
§<тВ-ћш§аВћ; (Т
2 %В-ћ; ћК1 КК (Ј>
ћшћ; §В~ћ Сужеље
3
sg \<J U

1 + 2РК4, односно:

2 + -] ^4
I <т)
(13.31'): сг = сг,. (1 + 2 РК4У (I) ©
ћ) Основа

ХШ.1.4.2 Ерозија услед мостовског сужења

Ако услед изградње моста дође до сужавања попречног пресека водотока (сл. 13.24 и 13.28а),
повећаће се брзина, а тиме и ерозиона моћ тока, што ће довести до продубљивања корита у сужењу, за
величину п5=ћ2-ћ] (сл. 13.28ћ).

Sl. 13.27 Burno tečenje u suženju

460
 đ) Podužni presek vodotoka Sl.

13.28 Erozija usled suženja toka

Prosečna dubina erozije u suženju, s(5, može se proceniti na osnovu jednačine kontinuiteta vode i
jednačine kontinuiteta vučenog nanosa između preseka “1” u neporemećenoj oblasti strujanja ispred suženja i
preseka “2” unutar suženja. Pretpostaviće se ustalјeno strujanje, pa je proticaj vode jednak u presecima “1” i “2”:

v , = P2.
Razmatra se ravnotežno stanje pronosa vučenog nanosa, pošto se vremenom uspostavila konačna
(odnosno maksimalna) dubina erozije, s(5, pri kojoj više nema ni erozije ni deponovanja nanosa, pa je:

vš = ,
gde su 051 i 0,52 pronosi (proticaji) vučenog nanosa u presecima “1” i “2”. S obzirom da je 0, = 0,2 i da je 0$: = 0^2,
može se napisati:

v$1
v^ ,односно:
2
v ^1 _ v ^2 _ &1 _
a ~ v2 ~ & ~ a
gde su: = proticaJ vučenog nanosa po Jedinici širine korita, a d = proticaJ vode po

Ч5\ Ч52 Ч5_

(13.32): ■ СОП5( ,
Ч\ Ч2 ч
jedinici širine korita.
121
Prema Maningovoj jednačini (0- — AK31^k ) i uz pretpostavku širokog pravougaonog
p
korita, jedinični proticaj je proporcionalan dubini i nagibu (padu) trenja:

(13.33а): 111 11 __ i z T 2 ^ /,
3 T 1 p 1t P 1 tk .

461
 Pronos (proticaj) vučenog nanosa je srazmeran smičućem naponu toka u dnu, a ovaj zavisi od dubine (kod
širokog pravougaonog korita) i od “nagiba“ (pada) trenja ( t=uI1Tk), pa se može napisati:
(13.33ć): Čz~C11p)"','
gde je eksponent, t, parametar konkretne formule za pronos nanosa (na primer, za Di Bojsov obrazac za pronos
nanosa, t = 2, za Ajnštajnov obrazac, t = 3 i sl.).

Чз ćt Чз
„2 т 10 или да би се изразио жељени однос
-- 7
r
/73
—p
ć3
2///-
(13.34): Ч 1
ч ___
7
—т v2t-'ć3
ћ3

Iz jednačina (13.33a i 13.336) eliminiše se pad trenja, 1TK, pa se dobija:

č <•
S obzirom da su odnos — i proticaJ (9 konstantni za razmatrane uslove, to i
Č
“ostatak” desne strane jednačine (13.34) mora da bude konstantan:
1

462
 = сот1, односно:
2t 3
V ~'}7
7
(13.35): V2t-'ć3 —т
=V2t-'ć3 , или:

2т—
17
(13.35а): 7
\В2Ј —777

Како је ћ2 = ћ1 + В$ (сл. 13.28), добија се:

2/77-1
^'7 У
■ ■1,односно:
1
=
г
в^а
(13.36):
\^2 Ј

2т -1
где Је а -
-т

Једначина (13.36) је експлицитан израз за процену просечне дубине ерозије услед сужења. Ако се усвоји ?п
= 3 (НешЈегзоп 1966), добија се а= 0.714, док је за т=2, «=0.643.

463
 Уколико се уместо израза (13.33а и 13.33ђ) за јединични протицај и пронос наноса усвоје

drugačiji izrazi za dubinu erozije <3$ (Vgeizegz 1 KaisIauj 1991, K.ais1kJU1 1990).

XIII. 1.4.3 Lokalna erozša oko mostovskih stubova i bočnih oslonaca

Pored erozije koju izaziva mostovsko suženje, oko stubova i obalskih oslonaca mosta (oporaca - navoza)
redovno se javlјa dodatna lokalna erozija (dubine f na sl. 13.29). Lokalna erozija nastaje usled dejstva pojačane
turbulencije (vrtloga) i vertikalne komponente brzine usmerene naniže (niz stub sl. 13.29), koju stub (oslonac) kao
prepreka izaziva kočenjem nailazeće struje (Vgeizegz i Kaibkt 1991, KaiLjš 1990).
Sl. 13.29 Erozija oko mostovskog stuba

Ovako složeno strujanje, a pogotovu uticaj strujanja na pokretanje i odnošenje nanosa oko stubova

а) Основа ћ) Подужни пресек

(oslonaca), ne može se opisati analitičkim, niti (bar zasada) numeričkim postupkom, pa se za procenu dubine lokalne
erozije, <7/, koriste rezultati merenja iz prirode i (daleko više) iz laboratorije.
Veliki broj istraživača već nekoliko decenija proučava lokalnu eroziju oko mostovskih stubova i oslonaca,
s obzirom na uticaj koji ova pojava ima na stabilnost mostova (MeMIe 1997, đJouak 1996, Vgeizegz i Kaisćst 1991,
KašZkga 1990).
Dubina erozije (erozione jame) f zavisi od više činilaca:

(13.37): D = /(r, V, V, k, r5, <3, ae, D Oeot, r, §),

где су: (сл. 13.29) р = густина воде, V = кинематски коефицијент вискозности воде, У= средња брзина тока
у “пресеку“ стуба (ослонца), к = дубина воде испред стуба, р5= густина наноса, <7 = пречник
карактеристичног зрна наноса (обично се узима с130), а&= стандардна девијација

облика, /3= угао који заклапа осовина стуба (ослонца) са главним правцем тока и §= убрзање

464
zemlјine teže. Karakteristična dužina objekta kod stubova je širina stuba, T = 6$, a kod obalskog oslonca je dužina
upravno na pravac toka, H = / (sl. 13.30).

Sl. 13.30 Karkteristične dužine objekta kod stubova i obalskih oslonaca

Izraz (13.37) može se predstaviti u bezdimenzionalnom obliku. Tri osnovne veličine su brzina , V, gustina
vode, r, i karakteristična dužina objekta, T, kod stubova i kratkih oslonaca (oporaca):

S tg2
(13.38): ,o ,Seot,/3

dok je kod dugačkih oporaca (I > /?), umesto karakteristične dužine objekta pogodnije koristiti dubinu, ć, (MećčPe,
1992):

\
(13.39): , Seot, jZ . U

V2 V2
Istraživanja su pokazala da Frudov broj — (odnosno — ) ne utiče bitno na dubinu
F &
2
V
erozije (sem kod tečenja gde je — «1). S druge strane, uvođenjem karakterističnog prečnika
§ć
V2
zrna (preko odnosa s15P /V) dobija se značajan bezdimenzionalni broj, --------------------- , koji opisuje uslove
^50
pokretanja nanosa (uporediti sajednačinama 12.10 i 12.11). Uticaj viskoznosti je zanemarlјiv, jer se radi o strujanju
sa izrazito razvijenom turbulencijom, pa otpada i Rejnoldsov broj,

VI. N. Odnos ——— je u prirodi manje - više konstantan, i zanimlјiv je samo za zadatke R
fizičkog modeliranja (kada se na modelu koristi lakši materijal nego u prirodi).
Tako se jednačine (13.38) i (13.39) mogu uprostiti na:

465
 Analizirajući veliki broj raspoloživih rezultata merenja sa terena i iz laboratorija, i na osnovu do sada
prihvaćenih iskustava, Novozelandski istraživač Brus Melvil je predložio (MećtNe i 8i1ćeg1aps1 1988, MećpNe
1992 i
MećaNe

за стубове и кратке ослонце (опорце), и:

1995) sledeći oblik bezdimenzionalnih jednačina:
(13.41):

za dugačke oslonce, gde su: K[= činilac (koeficijent) jačine toka, Ki = činilac dubine, K^ = činilac dužine, K(1=
činilac krupnoće zrna, Ka= činilac ravnomernosti raspodele, K0 = činilac oblika stuba (oporca), Ks= činilac
geometrije korita vodotoka na prilaznoj deonici i Kr= činilac zakošenja osovine stuba (u odnosu na pravac
strujanja).
Jednačine 13.40 i 13.41 mogu se objediniti (Mećč11e 1997) u:
(13.42): sJ, ^K^hK^hK^hKoHKshKr,

gde su : K^ dimenzionalni činilac dubine, odnosno dužine (dimenzija je dužina, kao i dimenzija za dubinu erozije
<7/), dok su ostali bezdimenzionalni činioci (K,, Klј K0, KsiKr) već opisani uz jednačine 13.40 i 13.41. Činilac
ravnomernosti raspodele nanosa, Ka, je uklјučen u činioca jačine toka Kg, jer (ne) ravnomernost raspodele bitno utiče
na uslove podizanja nanosa (KašJkćč 1990).
Svakako najuticajniji na dubinu erozije su činilac dubine /dužine, Kk1, i činilac zakošenja osovine stuba,
Kr.
MećčPe (1997) predlaže da se činilac dubine/dužine, Kš kod stubova računa kao:

466
 Км=21 за

док за обалске ослонце препоручује:

бП
за

Р'
1 < —< 25

дч

11
(13.436): /7

Км= 10/7 за — >25.

/7

Stub (oslonac) veće širine usmerava veću količinu vode naniže ka erozionoj jami i time pojačava eroziju (sl. 13.29),
dok će voda pre zaobići oko užeg stuba, nego što će se
‘повијати” према ерозијоној јами. Код дугачких обалских ослонаца >25 млаз је већ
sasvim dobro usmeren prema dnu, pa erozija ne zavisi od dužine. S druge strane, eksperimenti pokazuju da
povećanje dubine ovde pojačava razorno dejstvo vertikalnog mlaza i turbulencije koji stvaraju eroziju.
Preko činioca jačine toka, Kg, procenjuju se uslovi pokretanja vučenog nanosa sa dna u zoni
neporemećenog tečenja ispred stuba (oslonaca). Ako postoji kretanje vučenog nanosa ispred stuba, nadoknadiće se
jedan deo nanosa koji mlaz i turbulencija izbace iz erozione jame. (Kada se izjednače ulaz i izlaz nanosa iz jame,
erozija se zaustavlјa). Ako nema kretanja vučenog nanosa ispred stuba, ne može se nadoknaditi nanos koji mlaz
izbaci iz jame, što bi trebalo da pojača eroziju (KaisIst 1990, Nepbegzop 1966). Međutim, odsustvo vučenog nanosa
obično ukazuje na male brzine (odnosno malu snagu toka), pa se sa te strane može očekivati i manja jačina lokalne
erozije.
Prema
V V
MeMI-u К, = --- за —
Ус Ус
(1997):
V
К, = 1.0 за —,

(13.44) :

gde je Us = brzina pri kojoj dolazi do pokretanja vučenog nanosa, a može se dobiti preko izraza za logaritamski
raspored brzina po vertikali (MećčPe 1997):
^5.53/7А
(13.45): 5.751о§
■‘ V ^50 )
*с
= 0.0115 + 0.0125 s/14, : за 0.1/77777 < <7 < 1/77777,
(13.46):
0 5
0.0305 s/ - - 0.0065 И за 1.0/77777 < (7 <
100/77/77,
gde je i*s= *Jts/r = kritična smičuća brzina, koja se dobija iz Šildsovog dijagrama (sl. 12.7), ili preko približne
formule:
gde je <7 = karakteristično zrno (tt), a ovde se obično uzima <J=SJ10, dok je i*sU (t/b).

467
 Ako je sastav vučenog nanosa neravnomeran (<t?> 1.3), može se očekivati “popločavanje” dna (pojava da
sitnije frakcije nanosa u dnu budu odnešene iz površinskog sloja, pa ostaju krupna zrna, koja štite niže slojeve od
erozionog dejstva vode). U tom slučaju se jednačina 13.44 menja:
gde je VaS= kritična brzina popločavajućeg sloja i računa se preko jednačine (13.45), s tim što se umesto prečnika
У-(0.8УаС -Ус) К-(0.8УДС-УС) ;1 Ус
К, за У-(0.8УаС-Ус)^ и
Гс
(13.44'): Гс
К, = 1.0 за

zrna s/50 koristi prečnik s/a5o = s1tah11-8 (s/tah je maksimalno zrno), dok se odgovarajuća smičuća brzina, i*aS,
određuje 1
iz 2.24— за — <25 и
КЈ = 0.57 1о§ У ^50 Ј ^50
obrasca
7,
(13.46), за — > 25
К,= 1.0 ^50
opet
koristeći s/=s!tah/1.8.
Činilac veličine zrna, KJ, značajan je samo pri relativno velikim odnosima s/50 I:
(13.47);
gde je karakteristična širina I, = kod stuba i 1 = /, kod obalskog oslonca.

Činilac oblika, K0, nema velikog značaja

О К =1.0
о I К0=1.1 1.0
1) Цилиндрични стуб 2) Необлшсовани
правоугаоник
3) Закошен зид

0.60, за т=0.5 0.50, за т=1.0 0.45, за т=1.5

kod stubova (sl. 13.31a).

S )kdo < > K p =0.9
3) Oblikovani 4) Troutaone
pravougaonik ivice

а) Стубови ć) Obalni oslonci

Sl.13.31 Činilac oblika na dubinu erozione jame (MeMIe 1997)

Kod obalskih oslonaca činilac oblika ima uticaja samo za kratke oporce (male odnose ///?), pa se uvodi (sl.
13.31ć):

468
док за обалске ослонце препоручује:
K k=2 / za — <1, ć

(13.436): Kk1 = 2-JćJ za 1 < — < 25 i ć

Kć1 = 10/g za ->2 5 .
ć
Stub (oslonac) veće širine usmerava veću količinu vode naniže ka erozionoj jami i time pojačava eroziju (sl. 13.29),

(I
‘повијати” према ерозијоној јами. Код дугачких обалских ослонаца >25 , млаз је већ
ћ
dok će voda pre zaobići oko užeg stuba, nego što će se
sasvim dobro usmeren prema dnu, pa erozija ne zavisi od dužine. S drute strane, eksperimenti pokazuju da povećanje
dubine ovde pojačava razorno dejstvo vertikalnog mlaza i turbulencije koji stvaraju eroziju.
Preko činioca jačine toka, K J , procenjuju se uslovi pokretanja vučenog nanosa sa dna u zoni
neporemećenog tečenja ispred stuba (oslonaca). Ako postoji kretanje vučenog nanosa ispred stuba, nadoknadiće se
jedan deo nanosa koji mlaz i turbulencija izbace iz erozione jame. (Kada se izjednače ulaz i izlaz nanosa iz jame,
erozija se zaustavlјa). Ako nema kretanja vučenog nanosa ispred stuba, ne može se nadoknaditi nanos koji mlaz
izbaci iz jame, što bi trebalo da pojača eroziju (Kaibkt 1990, Nepbegzop 1966). Međutim, odsustvo vučenog nanosa
obično ukazuje na male brzine (odnosno malu snagu toka), pa se sa te strane može očekivati i manja jačina lokalne
erozije.
Prema
V V
Mećč11- К, за —
Ус
u (1997):
V
КЈ = 1.0 за —
Ус

(13.44) :

gde je Us = brzina pri kojoj dolazi do pokretanja vučenog nanosa, a može se dobiti preko izraza za logaritamski
raspored brzina po vertikali (MeMPe 1997):
г
5.52ћ^
Уг
(13.45): '*с 5.751о§ V ^50 Ј

gde je i*s- -uJts/r = kritična smičuća brzina, koja se dobija iz Šildsovog dijagrama (sl. 12.7), ili preko približne
formule:

(13.46): i,s =0.0115 + 0.0125 <7‘'4, za 0Ltt<s1 <\tt, i i,s =0.0305 <70'5 - 0.0065 sG1, za 1.0tt < s1 <
100tt,

gde je J= karakterIstično zrno (tt), a ovde se obično uzima sJ=s150, dok je i*su (t/z).

466
 Ako je sastav vučenog nanosa neravnomeran (ou> 1.3), može se očekivati “popločavanje” dna (pojava da
sitnije frakdije nanosa u dnu budu odnešene iz površinskog sloja, pa ostaju krupna zrna, koja štite niže slojeve od
erozionog dejstva vode). U tom slučaju se jednačina 13.44 menja:

за
V,а С ' СЈ „„ У-(0.8УаС-УС) ;1

_ ^ Уг
(13.44'): за
К, =1.0 К,

gde je Uas= kritična brzina popločavajućeg sloja i računa se preko jednačine (13.45), s tim što se umesto prečnika
zrna s13o koristi prečnik s1a50=<Jtah /1.8 (s1tah je maksimalno zrno), dok se odgovarajuća smičuća brzina, i*aS,
određuje iz obrasca (13.46), opet koristeći s1=s1tah! 1.8.
Činilac veličine zrna, KJ, značajan je samo pri relativno velikim odnosima s!50 !K.

6 т\ за <25 и
Ка -0.57 1о§ 2.24-— ^50
V ^50 >
(13.47):
О К =1.0
за > 25
^=1-0
о ______ К0=1.1 1.0
-

1) Цилиндрични стуб 2) Необликовани

правоугаоник

1) 2) Крилни зид
Вертикалн
и зид
0.60, за т=0 Ј
0.50, за т-1.0
0.45, за т=1.5

3) Закошен зид

gde je

karakteristična

širina X = />$,

kod stuba i X =
а) Стубови
/, kod obalskog

oslonca. Činilac oblika, K0, nema velikog značaja kod stubova (sl. 13.31a).
S 3 Kp=1.0 < > Kp=0.9
3) Oblikovani 4) Trougaone
pravougaonik ivice
ć) Obalni oslonci

467
 Sl.13.31 Činilac oblika na dubinu erozione jame (MeMIe 1997)
Kod obalskih oslonaca činilac oblika ima uticaja samo za kratke oporce (male odnose 1/ć), pa se uvodi (sl.
(13.48):
13.31ć):

468
 К0=К'0 заза — <10
ћ K
o=K'o+-(1-K'o)(0L--
1), za 10< —<2 5 i
к0= 1 3 ć ć
za — >2 5 .
ć
Činilac geometrije vodotoka na prilaznoj deonici, Ka, odnosi se samo na obalske oslonce, i to za
slučaj da oslonac prolazi celom širinom inundacije i nastavlјa se delimično u glavno korito vodotoka (sl. 13.32). Za
ovakav slučaj (MeMIe 1995) predlaže:

(13.49): Кг и
Ј
gde su: /,- = srednja dužina oporca uz inundaciju (sl. 13.32), ć( = srednja dubina vode u inundaciji, a p i p-, =
Maningovi koeficijenti hrapavosti u glavnom koritu i u inundaciji.

Sl. 13.32 Oporac u inundaciji i glavnom koritu

Činilac zakošenja osovine stuba, Kr, veoma je značajan kod stubova, jer se zakošenjem povećava
površina stuba koja se nalazi nasuprot toka (sl. 13.33).

а) Пун стуб
đ) Stub sastavlјen od
niza cilindričnih subova

Sl. 13.33 Ugao zakošenja stuba

Činilac zakošenja osovine stuba dobija se iz tabele 13.3, zavisno od skretnog ugla, /3 i odnosa dužine i

469
širine stuba, 18Nј8 (sl. 13.33).
(13.48):

470
 Kod stubova cilindričnog preseka, zbog osnosimetričnosti strujanja skretni ugao nema uticaja na tečenje
oko stuba, a time ni na dubinu erozione jame, pa je Kr= 1.
Na prvi pogled je sasvim nerazumno razmatrati samu mogućnost da projektant postavi stubove pod uglom
u odnosu na pravac toka, međutim često se pravac toka menja zavisno od proticaja, pa se zakošenje ne može izbeći.
Za ovakve slučajeve, posebno ako su uglovi veći od /?>5°, može se umesto punog stuba primeniti rešenje sa nizom
manjih cilindričnih stubova (sl. 13.33ć). Na ovaj način strujanje je uvek aksisimetrično i erozija neće mnogo zavisiti
od pravca toka (MećčIe 1997 i Vgeizegz i KaisIgt 1991). Treba VODITI računa da će međusobno dejstvo vrtloga
pojedinačnih cilindara usloviti izvesno povećanje erozije (u odnosu na slučaj sa samo jednim cilindrom), ali već
zarastojanje g5=4&5(sl. 13.336), činilac Kr}& manji od 1.2. Za detalјnija upustva i vrednosti činioca Kr, videti
literaturu (MeM11e 1997).
inj.

O
o

o
II
g—Č
čo
O

«3.

O
>

OJ
*sh
II
O

p
/3= 90°
1(cilindar) 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00
4 1.00 1.50 2.00 2.30 2.50
8 1.00 2.00 2.75 3.30 3.90
12 1.00 2.50 3.50 4.30 5.00
Tab. 13.3 Činilac zakošenja osovine stuba zavisno od ugla /3i odnosa 13 Nј5

Uticaj zakošenja toka kod obalskhih oslonaca je neuporedivo manji nego kod stubova, s obzirom da se kod
dugačkih objekata manje remeti strujna slika (Kr~ 1, za detalјe videti MećčIe 1997 i MeMIe 1992).
***

Kod stuba sa promenlјivom širinom po visini (obično je širi donji deo - temelј), dubina erozije se povećava
sa povećanjem izloženosti šireg dela stuba, a u skladu sa jednačinom 13.43a. Na osnovu eksperimenata sa
cilindričnim stubovima, MećčIe (1997) preporučuje da se umesto širine (tj. prečnika) d3 u jednačini 13.43a, kod
cilindričnih stubova koristi ekvivalentna širina stuba, de(sp. 13.34a):
gde je = širina (tj. prečnik) temelјa stuba.
г
ћ-А2Л (К+А2Л
(13.50): +
ћ + ћ51 Ј д. ћ + д.51 У

Slično, ako se oko stuba očekuje nagomilavanje plivajućih predmeta u vreme poplavnih talasa,
ekvivalentna širina (koja će se koristiti u jednačini 13.43a umesto širine stuba /d) može se kod cilindričnih stubova
proceniti kao (sl 13.346):

(13.51); 0.52 (RdR+(ć-0.52 jR)d5

ć

471
gde su: ćR i 1R procenjena širina (prečnik) i deblјina plivajućeg omotača.

а) Стуб са изложеном ћ) Стуб обмотан

темељном спојницом пливајућим предметима
Sl.13.34 Stub sa nejednakom širinom po vertikali

Kod mnogih vodotoka dno se sastoji od slojeva nanosa različite krupnoće. Ukoliko sloj krupnog nanosa
prekriva (štiti) sloj sitnog nanosa (sl. 13.35) može se dogoditi da lokalna erozija izazvana postavlјanjem stuba
odnese gornji zaštitni sloj krupnog nanosa na širem području oko stuba i nizvodno od stuba. Sitan nanos iz donjeg
sloja nije u stanju da se odupre vučnoj sili toka, pa na celoj nezaštićenoj deonici nastaje otita erozija dubine № (za
razliku od lokalne erozije koja je ograničena na užu oblast oko samog stuba). Lokalna erozija oko stuba s1, dodaje se
na opštu eroziju (izazvanu otkrivanjem sitnog nanosa ispod “zaštitnog” sloja), pa ukupno potkopavanje stuba može
biti znatno veće nego u slučaju neuslojenog nanosa.
Vgeizegz i KaisJkt (1991), preporučuju da se dodatna erozija (“stepenik”) A2 (sl. 13.35) računa kao razlika
između fiktivne dubine iza stuba, k'g, i dubine ispred stuba, ki pomnoženo sa koeficijentom TJ\

(13.52): M={k'2~kh)g1,

pri čemu fiktivna dubina iza stuba, k'2, omogućava da smičući napon toka po dnu, bude manji
od kritičnog smičućeg napona sitnozrnog nanosa (t2< t2s), tako da ovaj postane stabilan - nepokretan.
Vgeizegz i KaisItč dalјe pojednostavlјuju postupak. Pretpostavlјa se široko pravougaono korito i ustalјeno
jednoliko tečenje, pa je:
I
151 Db ^
c= p=— 1 i;=f1p,
p 21

gde su: p = merodavni prečnik zrna (obično s/= k/50), a i*= “smičuća” brzina i* = ^jt/r , što daje:

472
 21 и..
K6 Š- = 1, odnosno:
21 , l i„
š1
Sl. 13.35 Erozija kod višeslojnog nanosa u dnu

(13.53):
гц V
и„ \^\ /

а) Пре ерозије

Veličine sa indeksom “1” vezuju se za presek ispred stuba (gde je u dnu krupniji nanos), a veličine sa
indeksom “2” za presek iza stuba, sa sitnijim nanosom u dnu. Na deonici nizvodno od stuba nanos je na granici
pokretanja, pa je smičući napon jednak kritičnom:

g2 = g2s, odnosno i*2=i*2s, pa Je:

к и,х (41
i konačno:
К .... и* 2с \^\ / Smičuća brzina u preseku ispred stuba je i*\ =(§k\ /ga)1/2, a
kritična smičuća brzina i*2s se može dobiti iz jednačine 13.46, ili preko
ич \К Ј
(13.54): ћ2-г\ ћХ‘ Ц.
и*2
с
Šildsovog dijagrama (sl. 12.7).
Koeficijent GJ se kreće između 1.3 <77<2.6, u laboratorijskim uslovima (Vgešegz i KaisCta 1991). Prema
ovim autorima, za račun se predlaže veća vrednost, sem za sitan nanos koji stvara nabore (s/2 <0.7 tt), gde se može
uzeti 7= 1.3.

XIII. 1.4.4 Zaštita od lokalne erozije oko stubova i oslonaca

471
 Stubovi i obalski oslonci se mogu zaštiti od lokalne erozije na više načina:
1) Fundiranjem stuba dovolјno duboko, tako da ne dođe do potkopavanja. (Ovo podrazumeva da je dubina
erozije ispravno procenjena.)
2) Pokrivanjem područja dna u okolini stuba (oslonca) kamenom ili gabionskom zaštitom odgovarajuće
krupnoće.
3) Izradom stubova u vidu niza cilindara, ako se očekuje promena pravca toka (sa zakošenjem osovine stuba u
odnosu na tok, kako je prikazano na sl.13.33ć).
4) Postavlјanjel! odgovarajućih regulacionih građevina na deonici toka ispred mosta, tako da se omogući
povolјna strujna slika u zoni stubova i obalskih oslonaca i shodno tome manja erozija. Za ovaj postupak
neophodno je koristiti ispitivanje na fizičkom modelu (Vgešegz i KašIšč 1991).
U nastavku će se nešto više pažnje posvetiti projektovanju kamene zaštite, kao najčešćem obliku zaštite
stubova i oslonaca (Vgeizegz i KaisItč 1991 i KaisIšč 1990).
Zaštita se postavlјa oko stuba, na rastojanju od ~Zč -4 širine stuba (sl. 13.36). Deblјina zaštite, 1g, treba
da bude najmanje 1g=ć5 / 3, i treba da bude postavlјena u najmanje dva sloja. Ovim se pojačava trenje između zrna
(gornjeg i donjeg sloja zaštite), što omogućava dodatnu sigurnost.

Prema empirijskom izrazu za faktor trenja između dva sloja (Vgeizegz i Kaibkt 1991):

472
(13.55): / = 1ап ср =
1
0.3 + 0.59^-
^S2
gde su: <r = ugao unutrašnjeg trenja zaštite, a s1a i s1S1 karakteristični prečnici zrna gornjeg (prvog) i donjeg
(drugog) sloja.
Prečnik reprezentativnog zrna zaštite, s!s, određuje se iz uslova stabilnosti zrna pri merodavnom proticaju
(20-godišnja, 50-godišnja ili 100-godišnja voda, zavisno od važnosti objekta), kako je objašnjeno u U1P.4.8 i XII.
1.4.
Iskustvo pokazuje da pokretanje zrna (erozija) oko stuba nastaje pri dvostruko manjim srednjim brzinama
toka nego u neporemećenoj zoni ispred stuba, pa se jednačina (8.75) za procenu prečnika zrna zaštite mora donekle
izmeniti:
(13.56): s1s= 0.020 (2Uzk)2 = 0.080 U2Ž
gde je kao i u jednačini (8.75) s1s= karakteristični prečnik zrna zaštite, a Uzk = srednja brzina u neporemećenom
toku ispred stuba. Za karakteristični prečnik zrna može se uzeti s!s=s!5o, premda postoje i drugi postupci (Vgeizegz
i Kašćet 1991). ISTI autori preporučuju da se za zaštitu koristi mešavina, koja će omogućiti prisniju vezu zrna u
zaštiti i predlažu granulometrijski sastav prema tabeli 13.4:

S!/S15O 0.2 0.33 0.5 0.7 1.0 1.15 1.5 2.0

%(po težini) 0 10 16 30 50 60 84 100

Tab. 13.4 Granulometrijski sastav kamene zaštite

Kada se postavlјa kamena zaštita, potrebno je filtrom ili geotekstilom obezbediti nanos koji se štiti od
“ispiranja” koje mogu izazvati vrtlozi “zalutali” u pore zaštitnog sloja.
***
Kamena zaštita može postati kontraproduktivna, ako je korito podložno eroziji u vreme prolaska
poplavnih talasa. U tom slučaju će potkopavanje oko zaštite stvoriti oblik sličan “stubu sa izloženim temelјom” (sl.
13.34a), čija je širina u donjem delu jednaka širini zaštite (sl. 3.37), što će (prema jednačinama 13.43a i 13.50) stub
izložiti znatno većoj lokalnoj eroziji.
Treba još pomenuti i opasnost od “presecanja” obalskih oslonaca u zoni ispred samog oslonca (sl. 13.38),
usled erozije obala duž boka oslonca. Oslonac se može zaštiti kamenom zaštitom, ili se ispred mosta postavlјaju
regulacione građevine za skretanje struje od oslonca.

473
 H1P.1.4.5 Hidrodinamička sila na stubove
Kako je na početku rečeno, hidrodinamička sila, R3, na stub mosta (sl. 13.39) obično nije klјučna pri
dimenzionisanju mosta, ali je svakako treba uklјučiti u analizu opterećenja.

с) Основа стуба закошеног

према правцу тока
Sl. 13.39 Hidrodinamička sila na mostovski stub

Ova sila se računa kao:

474
(13.57): V1
=
^5 SRA5r—^-,

gde su: L5 = površina projekcije stuba upravno na pravac toka i SR = koeficijent sile.

Ako je pravac toka paralelan sa osovinom stuba (kao na sl. 13.39a), površina je:

A 5 = V 5 (ć + f),

a ako je stub zakošen u odnosu na pravac toka (sl. 13.39s):

Az = Fz soz/3 + /<? bŠu^) (ć + <J,).

Koeficijent sile, SR, koji objedinjuje otpor trenja i otpor oblika, zavisi od oblika i dužine stuba. NešZegzop
(1966) preporučuje da se usvoji SR= 1.5 = 2.0, što daje vrednost koja je na strani sigurnosti.

H1P.2 OBJEKTI ZA SAVLADAVANјE VIŠKA PADA - KASKA1TE

(STEPENIPE, SLAPOVI)
U delu XIII je rečeno da se neobloženi kanali često grade na terenu čiji je nagib veći od tzv. “stabilnog”
nagiba dna (pada) kanala (tj., od nagiba koji omogućava ravnotežu zasipanja i erozije korita). Višak pada (odnosno
višak energije) se mora bezbedno utrošiti, tako da se ne ugrozi stabilnost kanala. Ovo se najčešće postiže
kaskadama (stepenicama, slapovima sl. 13.40), gde se energija bezbedno i efikasno rasipa na kratkoj deonici
zaštićenoj od erozije. (Energija se ne mora “rasipati” - umesto kaskade se može izgraditi mala hidroelektrana za
podmirenje lokalnoh potreba, ako je to ekonomski opravdano.)

Sl. 13.40 Kaskade (stepenice, slapovi)

Koriste se različiti tipovi kaskada, zavisno od terenskih uslova i raspoloživosti materijala. Kod
privremenih objekata to može biti jaruga obložena krupnijim kamenom, ili čak gustom travom (sem ako kanal nije
stalno u upotrebi, pa trava nema kad da naraste). Kao stalni objekti, kaskade se najčešće grade od betona, ili kao
kombinacija betonske konstrukcije i kamene zaštite, ili od gabiona.

475
 HŠ.2.1 Vertikalna kaskada
Vertikalna kaskada (sl. 13.41) se često koristi za savladavanje manjih denivelacija, do ~2 .0 t visine. Preko
te visine, obično se primenjuje kaskada sa brzotokom (kosa kaskada, sl.13.47), s obzirom da sa povećanjem
denivelacije veoma brzo rastu i količine betona, potrebne za izradu bočnih zidova kod vertikalne kaskade.
Sl. 13.41 Vertikalna kaskada

Узводни крллнп зид

Vertikalna kaskada se sastoji iz preliva sa prilaznom deonicom i umirujućeg bazena sa nizvodnom

kamenom zaštitom. Preliv (obično oštroivični), najčešće je pravougaonog ili trougaonog poprečnog preseka i
pretstavlјa kontrolni presek - određuje vezu između proticaja i nivoa u kanalu uzvodno od preliva. Prelivni prag -
zid se ponekad izostavlјa (sl. 13.42), ali se tada uzvodni kanal mora zaštiti od erozije, koju mogu da izazovu
povećane brzine (usled depresije nivoa) na deonici ispred kaskade.

476
 Širina preliva, D$, najčešće je jednaka širini umirujućeg bazena i obično je nešto manja od srednje širine
kanala u uslovima stabilnog dna (kanala u režimu, prema jednačini 12.9):

(13.58): V5 = 2 + 2.3-JoC,

gde je 2« = računski (merodavni) proticaj za dimenzionisanje kaskade, odnosno dovoda.

Sl. 13.42 Kaskada- slap bez praga

Zapaža se da je ovako odabrana širina nešto veća od širine koja se predlaže kod umirujućih bazena
evakuacionih organa:

(8.64): D=1 .8 l / &.

Računski proticaj na evakuacionim organima visokih brana javlјa se veoma retko i kratkog je trajanja (ako
se uopšte javi), pa umirivač najveći deo vremena radi sa znatno manjim proticajima od računskog. S druge strane,
kod kaskada je računski proticaj često jednak radnom proticaju kanala, ili (kod jarkova) proticaju poplavnog talasa
relativno velike verovatnoće pojave (2%, 5%), pa umirivač stalno (ili dosta često) radi upravo sa računskim
proticajem. Kako je objašnjeno u delu UŠ.4.7 o umirujućim bazenima, sa hidrauličkog stanovišta je povolјnije da
širina umirujućeg bazena bude što veća, jer se time proticaj, rasipanje energije i turbulencija rasprostiru na veću
širinu i manje ugrožavaju nizvodno korito. Tako se, pored bolјe prilagođenosti širini korita uzvodnog i nizvodnog
kanala, većom širinom kaskade obezbeđuje i povolјniji rad umirivača energije za opseg proticaja pri kojima kaskada
najčešće radi.

Visina preliva, R, treba da omogući da se u kanalu ispred preliva uspostavi želјena dubina (obično
normalna), čime se postiže relativno malo povećanje brzine u uzvodnom kanalu i to samo u oblasti kratke depresione
deonice linije nivoa, neposredno ispred preliva, na dužini VR = 2Nr (sl. 13.41ć). Visina preliva, R, je prema ovome:

(13.59): R = ćsu - NR,

gde je: NR = deblјina (visina) prelivnog mlaza, koja se dobija preko jednačine prelivanja, a ćSu= dubina u uzvodnom
kanalu (dubina gornje vode). Za oštroivični pravougaoni presek jednačina prelivanja je:

477
(13.60): 0, = SRVRJ2§N1,
gde su: SR = koefidijent prelivanja, a VR = širina prelivnog mlaza.

Koeficijent prelivanja, SR, se može računati preko pojednostavlјenog oblika eksperimentalne formule
Šćđosk-a (NešZegzop 1966):
Г ТТ
(13.61): СР \
0.611
V +0.08 в р у
dok 8ppŠ (1995) smatra, da se neće mnogo pogrešiti ako se koristi konstantna vrednost od SR= 0.415.
Širina mlaza, VR, obično je nešto manja od širine kaskade, V3, (sl. 13.43), zbog bočnih suženja koja
obezbeđuju pristup vazduha u oblast između zida preliva i donje ivice mlaza, čime se onemogućava periodično
prileplјivanje mlaza za zid, praćeno pulzacijama pritiska i mogućim vibracijama. (Kod širokih preliva mogu se
postaviti i centralni “stubovi”, kako bi se vazduh ravnomerno dostavio po celoj širini preliva, sl. 13.43s).
Sl. 13.43 Detalјi preliva kod vertikalne kaskade - slapa

Prema btćć-u (1995), širina ugaonika 6,- može se uzeti kao (obično se koristi “ć” profil, sl. 13.436):

478
(13.62) : D = tJ0.0ŽVRNr, paje:

(13.63) : VR = V5-2Đ-{odnosno:

(13.63a): Vr ^Vv -2(i + 1)*|>

za preliv sa p stubova od “T” profila (sl. 13.43s).

Kod oštroivičnog preliva treba odrediti i deblјinu oštre ivice /, (sl. 13.43a). Deblјina ivice mora biti
dovolјno mala, da bi se izbeglo periodično pomeranje mlaza uz njenu konturu i to za širok opseg proticaja.
Elementarnom analizom oblika oštroivičnog mlaza (sl. 8.12a), može se pokazati da će mlaz neometano preskakati
(nizvodnu) ivicu za sve proticaje veće od 0.1 J2D, ako je deblјina /, = 0.137//->, gde je NR deblјina prelivnog mlaza
pri računskom proticaju, (D.
Ponekad projektanti umesto oštroivičnog preliva koriste kružnu prelivnu ivicu (Zo§geać - slap, TJouak
1996), ili preliv praktičnog profila, koji su složeniji (i skuplјi za izvođenje), a daju veći koeficijent prelivanja.
Međutim, mora se imati na umu, da za razliku od preliva evakuacionih organa, gde manja deblјina prelivnog mlaza
predstavlјa prednost, jer omogućava nižu branu i manje troškove, kod kaskada će manja deblјina prelivnog mlaza
(veći koeficijent prelivanja) zahtevati viši prelivni prag (zid), a time i veće troškove.
Neophodno je ispred samog prelivnog praga obezbediti prilaznu deonicu (dužine 1.R&2NR), gde će se
strujanje iz uzvodnog kanalausmeriti ka prelivu (sl. 13.41). Krilni zidovi na uzvodnom kraju prilazne deonice
obezbeđuju stabilnost kanala i kaskade od površinske erozije vode, dok uzvodni zastor i zastori ispod ploče
umirujućeg bazena produžavaju put filtraciji, i time smanjuju uzgon i opasnost od ispiranja.

Sl. 13.44 Dimenzije umirujućeg bazena kod vertikalne kaskade

Da bi se odredile dimenzije umirujućeg bazena, potrebno je proceniti domet mlaza 1M, kao i gubitak
energije u mlazu pre udara o dno bazena D2JO-1 (SL. 13.44). Naime, deo energije

479
 mlaz gubi u valјku koji ga “podupire” sa uzvodnog kraja (Nepbegzop 1966), pa je energija ispred
hidrauličkog skoka, E\ (presek “1” na sl. 13.44), manja od energije ispred preliva,

E, = kvu+^+A2.

Nekoliko istraživača je proučavalo gubitke energije u uzvodnom valјku i dužinu mlaza Em (KajagaŠat i
Sćataš 1995, btćć 1995). Ztćć je otkrio zanimlјivu podudarnost (koju potvrđuju i rezultati KajagŠata i Sćatapi-a), da
su odnosi 1M/E0 i E\/E0 (brojčano) jednaki, pri svim vrednostima prelivnog mlaza, NR, i pada slapa, R+A2. btćć
(1995), daje
табеларну зависност E\ Em Nr (табела 13.5).
—- = —— od odnosa ---------
----------------------------------- —
E0 E0 R + A2

НР Н
0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.8 ______ Р

Р + А2 Р + А2

Н
0.45 0.62 0.74 0.82 0.87 0.90 0.93
II

0.65 + 0.40 ___ Р_

Р + А2
V /
Tab. 13.5 Zavisnost za određivanje dužine i energije mlaza

Ako je deblјina prelivnog mlaza manja, manja je i brzina u mlazu pa i domet mlaza. Takođe, tanjem
(slabijem) mlazu će uzvodni valјak oduzeti više energije, pa je zato manji i odnos E\ /E0.
Drugi deo zadatka je da se odrede dimenzije umirujućeg bazena nizvodno od mesta udara mlaza (preseka
“1” na sl. 13.44). Postupak je sličan uobičajenom dimenzionisanju umirujućeg bazena, kao što je objašnjeno u
poglavlјu VIII. Prvo se, za poznatu energiju u preseku “1” (dobijenu preko tabele 13.5), sračunaju sužena dubina k\
i brzina U\, a zatim i spregnuta dubina, /?2, preko jednačine skoka (8.56). Ako je spregnuta dubina manja od dubine
donje vode (/?2<kou/, skok će se ostvariti u bazenu, pa nije potrebno spuštati dno bazena u odnosu na dno nizvodnog
korita. Ako je k+>k0u, skok će biti odbačen van bazena, pa je neophodno spustiti dno bazena i ponoviti postupak
(odrediti E\ iz tabele 13.5, sračunati k\, U\ i k2), sve dok se ne omogući formiranje skoka u bazenu. Obično se usvaja
da je dužina “skoka“ (tačnije, dužina aktivnog dela bazena), E/,, jednaka trostrukoj vrednosti spregnute dubine (A*
== 3 k2), s obzirom da se u bazenu postavlјaju središni blokovi koji omogućavaju stabilniji skok i kraći bazen (videti
UŠ.4.7). Blokovi se postavlјaju na sredini rastojanja između mesta udara mlaza i završetka bazena (sl. 13.44), a
dimenzije se mogu odrediti prema preporukama za IbVK-Š bazen (sl. 8.40). Ako se želi dodatna zaštita od erozije,
nizvodno od bazena treba postaviti kamenu naslagu, kako je pokazano u UŠ.4.8.
❖* *

Ponekad je povolјnije i jeftinije, umesto betonske ploče umirujućeg bazena, postaviti kamenu zaštitu i
dopustiti određenu eroziju u nizvodnom koritu (sl. 13.45). Ovo se naročito
480
odnosi na široke kaskade sa malim jediničnim proticajem i malim padom (R+A2), gde je i erozija mala.
Sl. 13.45 Vertikalna kaskada bez slapišne ploče

Veoma važan podatak za projektovanje ovakvog objekta je dubina erozione jame, Oe (sl. 13.45). Kako je
objašnjeno u delu UŠ.4.9 (o ski odskoku), dubina erozione jame zavisi od dosta činilaca, od kojih su najznačajniji:
jedinični proticaj SJ, denivelacija gornje i donje vode, A2, veličina zrna u koritu, s!t, i dubina donje vode, ć0u. Za
sada ne postoji analitički izraz ili numerički model ove zavisnosti. Mejsonova formula 8.91, koja je predložena u
delu UŠ.4.9 za eroziju kod ski odskoka, može se koristiti i za procenu dubine erozione jame kod kaskada, premda se
koriste i druge empirijske formule. Tako na primer, btIć 1995, na osnovu eksperimentalnih istraživanja, daje
parametarsku zavisnost tipa:

(13.64): _A_=
R + A2 {R + A2 R + A2 R + A2J
gde se za merodavno zrno može uzeti s!t = s!50. Treba zapaziti, da se ovde jedinični proticaj, SJ, javlјa implicitno,
preko deblјine prelivnog mlaza, NR. btćć-ova zavisnost je prikazana preko niza parametarskih krivih, a može se
aproksimirati formulom:

Nv
1.5
0.15
( ć l
0.15
R + A2
( 4, U p
VU
[R + (r+A2J
D, A2)

Р + А2 Р + А2 R + A2

(13.65):

^olN-Ap
— '
{R+&
2

( V V
Ako se prema formuli (13.65), dobije negativna vrednost za Oe, treba usvojiti da je Ve=0, tj., da erozije
neće biti. Formula važi samo za padove do 2.5metara (R+A2<2.5 t), uz dodatna ograničenja po vrednostima
bezdimenzionalnih parametara:

481
 НР ћру
Р + А2 <0 .8 , 0.04 < < 0.20 1 0.2 < - Р + А2 <0 .8 .
Р + А2

(Iskustvene formule za procenu dubine erozione jame kod kaskada mogu se naći i kod drugih autora, na pr.
Jovanović 2002 i UJzsćeg i Na§eg, 1995).
bgšLj (1995) preporučuje da se dno kanala neposredno iza prelivnog zida sggusti za 2

veličinu od 29e (sl. 13.46). Time se postižu dva pobolјšanja u odnosu na slučaj bez spuštanja dna (ZgšŠ, 1995):
a) Povećava se deblјina vodenog “jastuka”, ćVu (“dubina donje vode”), čime se ublažava eroziono dejstvo
mlaza.
ć) Stvoreni nizvodni sprud imaće minimalnu visinu. Naime, materijal koji voda iskopa iz erozione jame
deponuje se (taloži se) u sprudu na nizvodnom kraju jame (sl. 13.45 i 13.46). Sprud povećava dubinu u
jami, čime, kako je rečeno pod tačkom a), doprinosi ublažavanju erozije. Međutim, kada proticaj padne
ispod računskog, a time i nivo donje vode, sprud postaje “prag”, preko koga voda preliva i erodira korito
nizvodno od spruda. Zato je potrebno da sprud bude što niži (a to se postiže odgovarajućim spuštanjem
dna iza prelivnog zida).
Sl. 13.46 Spuštanje dna kod kaskade sa kamenom zaštitom prema Smith-u

а) На почетку рада-пре ерозије ћ) По завршетку ерозије

Dužina kamene zaštite (sl. 13.46a), treba da je R7 +\{R + A1) + 4 N R , a deblјina zaštitnog sloja 17 = 1.5D,
(sl. 13.46). Da bi se onemogućilo ispiranje materijala dna ispod kamene zaštite, obavezno treba postaviti filtarski
sloj ili geotekstilnu prostirku (U1P.4.8). Iskustvo pokazuje da se zbog značajne deblјine kamene zaštite, ovakvo
rešenje ne isplati ako je Ne>0.3 (R+A2). U tom slučaju treba obezbediti krupniji kamen za zaštitu, ili proširiti
kaskadu i time smanjiti jedinični proticaj, d, (odnosno NR), ili se pad, R+A2, može savladati sa dve manje kaskade,
ili se može opredeliti za klasičnu betonsku građevinu.
Nivo fundiranja vertikalnog zida preliva kao i bočnih i krilnih zidova treba da bude ispod kamene zaštite i
filtarskog sloja. Vertikalni zid i bočni zidovi ne moraju biti betonske građevine - često ih uspešno zamenjuju
gabioni, koji mogu biti znatno jeftiniji.

482
 Ponekad se na kaskadama primenjuje isticanje (izlivanje) iz cevi umesto prelivanja preko klasičnog
preliva. Tada je mlaz trodimenzionalan i kompaktan, pa je drugačija i zavisnost za određivanje dimenzije erozione
jame. Za detalјe videti literaturu (ZgšLj 1995).

H1P.2.2 Kaskada sa brzotokom (kosi slap)

Kaskada sa brzotokom obično se primenjuje za savladavanje padova od preko 2.0 t, a sve češće se koristi
i za manje padove, odakle istiskuje vertikalnu kaskadu. Prednost kaskade sa brzotokom su niži bočni i krilni zidovi,
a izostaju i problemi vezani za konstruktivnu stabilnost vertikalnog prelivnog zida, koji se javlјaju kod vertikalne
kaskade. S druge strane, kosa kaskada je opterećena troškovima brzotoka, pa se često ne može unapred tvrditi koje
je rešenje povolјnije.
Kaskada sa brzotokom (sl. 13.47) pretstavlјa pojednostavlјenu verziju preliva s brzotokom (U1P.6).
Naravno, zbog male dužine objekta, ovde otpada potreba za suženjima i proširenjima, aeracijom mlaza i drugim
specifičnostima velikog objekta. Oblik preliva, prilazne deonice, kao i širina (celog) objekta određuju se isto kao i
kod vertikalne kaskade.

Prema iskustvu sa postojećih objekata, nagib dna brzotoka kod kosih kaskada obično je 1:3 (sl. 13.47), a
za umirujući bazen se često uzima ŠVK-Š bazen.
Pri izgradnji kaskade sa brzotokom, mora se voditi računa o uzgonu i ispiranju materijala, pa stoga treba
predvideti uzvodni i nizvodni zastor kao i odgovarajuću drenažu brzotoka i umirujućeg bazena (videti UŠ.4.7 i
UŠ.6.2).

H1P.2.3 Brzotok sa blokovima

Brzotok sa blokovima (sl. 13.48) omogućava značajno rasipanje energije vode duž samog brzotoka, tako
da brzina na izlazu ostaje približno ista kao i ulazna brzina, čime otpada potreba za nizvodnim umirivačem energije
(U1bsćeg i Na§eg 1995, Re1egka 1958). Ovakav tip kaskade je posebno pogodan (zapravo i namenjen) za slučaj
kada se ne može dovolјno

483
pouzdano utvrditi kriva proticaJa donje vode, što Je neophodan podatak za proJektovanje standardnog
umirujućeg bazena.

Sl. 13.48 Brzotok sa blokovima

Na osnovu opsežnih eksperimentalnih istraživanja i iskustva sa izvedenih objekata, došlo se do optimalnih

dimenzija brzotoka sa blokovima (Re1egka 1958). Na sl. 13.48 date su najvažnije dimenzije u zavisnosti od visine
bloka, N, koja je srazmerna kritičnoj dubini u brzotoku:
Peterka preporučuje da jedinični proticaj bude ispod 5.7t 3/z/t, s tim da se najbolјe umirenje energije toka
Г1У
(13.66): Н = 0.8 Нш = 0.8 ч~_

postiže za d<2.0t3/b/t. S druge strane, Ujzsćeg i Na§eg (1995), navode iskustva nekih istraživača, prema kojima se,
uz izvesne izmene na ulaznom delu, može postići zadovolјavajući rad brzotoka sa blokovima čak i pri jediničnom
proticaju od # = 28t3/$/t.

Podužni nagib brzotoka ne bi trebalo da bude veći od 1:2 (1 vertikalno, naspram 2 horizontalno) niti blaži
od 1 :4 , a poželјno je postaviti najmanje 4 reda blokova. Nizvodni kraj brzotoka, sa najmanje jednim redom blokova
treba ukopati ispod dna prirodnog korita u koje se brzotok uliva, i to do dubine koja je niža od procenjene dubine
erozije korita. Iskop treba nasuti kamenom krupnoće (7 50« 20 -t- 30 st.

Najveći nedostatak brzotoka sa blokovima (uz pretpostavku, da prskanje vode ne pretstavlјa problem) je
visoka cena zbog složene oplate i armiranja. Kod vodotoka koji su

484
opterećeni plivajućim predmetima, postoji mogućnost da se trupci zaglave između blokova za vreme nižeg
vodostaja.
Umesto brzotoka sa blokovima može se primeniti i stepenasti preliv (U1P.9.5). Varijanta stepenastog
slapa (kaskade) sa skokovitim tečenjem, izrađena od betonskih pragova i kamene zaštite između pragova prikazana
je na sl. 13.49. Umesto betonskih pragova i bočnih zidova, mogu se koristiti i gabioni.

H1P.Z RIBLjE STAZE

Pojedine riblјe vrste se tokom životnog ciklusa sele iz gornjeg toka vodotoka nizvodno u jezera, mora i
okeane gde provode veći deo života, da bi se na kraju vratile na mesto rbđenja radi razmnožavanja.
Riblјe staze su građevine kojima se omogućava kretanje riba u uzvodnom smeru kod vodotoka koji su
pregrađeni niskim branama (do 15 -g 20 š visine). Za više brane je obično potrebno obezbediti drukčija rešenja:
“liftove”, ili sakuplјanje riba u posebno opremlјene tankove i prevoz kamionima ili kranovima u zonu gornje vode
uzvodno od brane (Mouak 1996). Takođe, pri većim padovima (20 t i više), treba obezbediti bezbedno spuštanje
riblјe mlađi niz evakuacione organe i kroz turbine. Ovo se postiže posebnim rešenjima - betonskim platnima,
kojima se mlađ skreće u zonu odakle se skuplјa u tankove i odvodi u zonu nizvodno od brane (TTouak 1996).
Ovde će biti reči samo o riblјim stazama, kao nekoj vrsti dovoda, odnosno građevina na dovodima. Riblјe
staze su strmi kanali (nagib dna je obično izmađu 1:8 i 1 : 1 5 ), pregrađeni zidovima u niz slapova (kaskada) sa
bazenima, tako da voda preliva iz uzvodnog bazena u nizvodni preko prelivnog zida (sl. 13.50a), odnosno ističe
kroz vertikalni otvor u zidu (sl. 13.50ć), ili horizontalni otvor, kao na sl. 13.50s. Rešenja sa horizontalnim otvorima
se u poslednje vreme retko koriste zbog teškoća u održavanju stabilnog nivoa u bazenima.
Pri oblikovanju i dimenzionisanju riblјih staza, neophodno je da se obezbede dovolјno “male” brzine pri
prelivanju i isticanju, kako bi riba mogla da se probije uzvodno kroz mlaz. Iskustva sa postojećih objekata
pokazuju, da je za većinu vrsta riba dovolјno ograničiti maksimalnu brzinu mlaza na ID,Š'< 2.5 t/z, premda se za
“tačnije” vrednosti mogu koristiti i

485
empirijske formule (fJouak 1996). Maksimalna dozvolјena brzina od 2.5 gp/z ograničava pad između dva susedna
bazena na AN= 0.3 t (sl. 13.50).

У самом базену брзина би хребало да буде око 0.3 4-0.45 ш/з, како би се рибама
омогућило да се одморе и припреме за савладавање млаза на наредној степеници.

а) Са преливом 6) Са вертикалним
(подужни пресек) отвором у зиду
(основа)

s) Sa horizontalnim
otvorom u zidu
(podužni presek)

Sl. 13.50 Osnovni tipovi riblјih staza

Da bi riba mogla da se nesmetano kreće i nepovređena stigne do cilјa (gornje vode), neophodno je
obezbediti dovolјno prostora. Prema Ztćć-u (btćć 1995), za svaku ribu koja se u jednom trenutku nađe na riblјoj
stazi, potrebno je odvojiti zapreminu od ~ o'= O.Ob-gO.12 t3 vode. Uz to, treba imati na umu, da je brzina penjanja
ribe dosta mala i iznosi svega g/da-2.54-3.5t/ć, što znači da vreme potrebno da riba pređe celu stazu iznosi 2 -2
(
kv = ----- — (2OU i 2/J,/ su kote gornje i donje vode na stazi). Da bi se dobio ukupan broj riba
11 №

koje se u jednom trenutku mogu naći na stazi, Ikv, potrebno je vreme penjanja, 1KV, pomnožiti sa “proticajem” riba,
(9dv (proticaj se može definisati kao procenjeni broj riba koji prođu kroz neki presek u jedinici vremena).

Na kraju se ukupna zapremina staze, U K V , računa kao:

486
 ,(ј\ј ?Ш. ■
(13.67): ^ КВ КВ Nдд '^^ш *кв '
О-вв
у
оп 2п

***

U današnje vreme najčešće se primenjuju riblјe staze sa vertikalnim otvorima u pregradnom zidu (sl.
13.50ć). Ovim se ribama omogućava da savladaju prepreku bez iskakanja (preko preliva) i pri želјenoj dubini, a
takođe se eliminiše problem zasipanja nanosom, koji se može javiti kod rešenja sa prelivnim zidom.
Širina vertikalnih otvora Đk (sl. 13.50ć), treba da iznosi 0.2-g0.3 t, a proticaj se dobija iz jednačine
potoplјenog isticanja kroz suženje (5gš1ć 1995):

(13.68): 0 = 0.75, Kr^-N,),

gde su ćj i I2 = dubine vode ispred i iza vertikalnog otvora.

Treba još napomenuti, da je na ulazu na stazu (u nizvodnom koritu) neophodno obezbediti dovolјno velike
brzine koje će privući ribu (~ 1t/z), dok završetak staze (uzvodno od pregrade) treba dovolјno udalјiti od preliva, ili
zahvatne građevine, kako bi se onemogućilo da struja odvuče ribu (preko preliva ili kroz dovod) natrag u donju
vodu, odakle je krenula.

H1I.4 OBJEKTI ZA MERENјE PROTŠ1AJA UKANALIMA I

MANјIM PRIRODNIM VODOTOIIMA
Merenje proticaja vode u kanalima i prirodnim vodotocima omogućava bolјe upravlјanje hidrotehničkim
sistemima. Na primer, u sistemu za navodnjavanje se omogućava praćenje isporuka vode potrošačima, čime se bolјe
upoznaje rad sistema i obezbeđuje naplata vode na osnovu tačno izmerene potrošnje. Kod velikih industrijskih i
termo - energetskih postrojenja, treba meriti količinu i kvalitet ispuštene vode, kako bi se kontrolisalo zagađenje
vodotoka u koji se otpadna voda ispušta. Automatsko upravlјanje vodoprivrednim sistemima ne može se ni zamisliti
bez pouzdanih merenja nivoa, odnosno proticaja na merodavnim mestima (obično zahvatima, ispustima, prelivima).
Kod prirodnih vodotoka merenjem se dobijaju dragoceni podaci o režimu voda.

Nažalost, nije retka pojava, da se po izgradnji objekta (ili sistema) prekine sa merenjima koja su započeta
u vreme projektovanja, umesto da se sa merenjima produži, pa čak i da se predvide dodatna merna mesta za praćenje
rada objekta i prikuplјanje podataka o vodnom bilansu. Tim pre što veliki broj hidrotehničkih objekata omogućava
uspostavlјanje jednoznačne veze između nivoa i proticaja (prelivi, ispusti, zahvati, propusti i kaskade spadaju u
ovakve objekte), što dodatno olakšava posao i umanjuje troškove za izgradnju mernog objekta. Dakle, važno je još
u fazi projektovanja, predvideti merenje proticaja na svim mestima gde praćenje proticaja može biti od koristi (bilo
da se meri na objektima koji imaju

487
drugu osnovnu namenu - prelivi, ispusti i td., bilo na posebnim objektima čija je jedina namena merenje).
Merni objekat mora da zadovolјi određene zahteve, kako bi bio pogodan za upotrebu. Pre svega, merni
objekat treba da omogući pouzdano i jednostavno merenje proticaja, da bude jednostavan za izradu i održavanje,
da što manje remeti uslove tečenja u vodotoku i da, po mogućstvu, ne zahteva kalibraciju na terenu (5tćć 1995,
Hajdin 1980, Hajdin e! a1. 1979 i Hajdin e! a1. 1978).
Pod pouzdanim merenjem se podrazumeva da se granični uslovi koji omogućavaju jednoznačnu vezu
između proticaja i nivoa, (9 (g), ne menjaju tokom vremena. Na primer, ispred objekta sa pragom (nadvišenjem
dna) može se nagomilati vučeni nanos (ukoliko je reč o vodotoku opterećenom nanosom), što menja uslove
opstrujavanja praga i remeti jednoznačnost veze (9 (g). Plivajući predmeti mogu oštetiti uzanu ivicu (“nož”)
oštroivičnog preliva, što dovodi do promene oblika mlaza i sl. Kod suženja i pragova, merenja pri dubinama manjim
od ~10st, smatraju se nepouzdanim, s obzirom da pri tako malim deblјinama mlaza, uticaji viskoznosti i kapilarnosti
postaju bitni, pa se menja i karakter veze (9 (g) koja važi pri većim dubinama, kada je uticaj viskoznosti i
kapilarnosti zanemarlјiv.
Jednostavno je ono merenje koje se može obaviti očitavanjem samo jedne veličine (dubine, odnosno
nivoa), na osnovu koje se prema utvrđenoj vezi (9 (g) računa proticaj. Da bi se omogućila jedoznačna veza proticaja
i dubine (nivoa), potrebno je sprečiti uticaj nizvodnih uslova na mestu gde se veza uspostavlјa - na kontrolnom
preseku (videti poglavlјe UP1 za definiciju kontrolnog preseka). Ovo znači, da je neposredno iza kontrolnog
preseka potrebno ostvariti burno tečenje, jer se u burnom toku poremećaji prostiru samo u nizvodnom smeru (sl.
13.51).

Sl. 13.51 Jednoznačna veza proticaja i nivoa u kontrolnom preseku

Da bi se uspostavio buran režim, potrebno je obezbediti odgovarajući pad dna iza kontrolnog preseka.
Ovaj pad je u nekim slučajevima lako postići (štaviše, kod kaskada se gubitak pada namerno izaziva). S druge
strane, kod ravničarskih tokova, gde svako povišenje nivoa u kanalu može dovesti do nedopustivog izlivanja, pad Je
veoma dragocen, pa Je neophodno pažlјivo uklapanje mernog objekta u kanalsku mrežu, vodeći računa i o
mogućim posledicama pogrešne procene hrapavosti, lokalnih gubitaka i drugih graničnih uslova (Hajdin 1980,
Hajdin e! a1. 1979).
Objekat koji je jednostavan za izradu treba da ima što manje složenih povrišna (vitoperne površine),
čime se značajno olakšava izrada oplate (dosta autora za manje objekte predlaže isklјučivo ravne površine). Ovim se

488
takođe postiže preciznije izvođenje projektovanih oblika, čime se obezbeđuju projektovani granični uslovi, a time i
projektovana veza <9 (X)- Jednostavno održavanje se postiže izbegavanjem nadvišenja u kanalu (pragovi mogu biti
zatrpani nanosom), stubova (mogu ih oštetiti ili zakrčiti plivajući predmeti) i drugih “prepreka” unutar kontrolnog
preseka.
Merni objekat treba izvesti prema projektu koji se zasniva na pouzdanim rezultatima modelskih
ispitivanja, pa je svako tariranje (kalibracija, baždarenje) na terenu nepotrebno. Naravno, objekat se može tarirati i
na terenu koristeći hidrometrijska merenja, ali to zahteva dodatne troškove i umanjuje tačnost mernog objekta pri
malim dubinama (tj. malim proticajima), s obzirom da je tada mala tačnost hidrometrijskih merenja.
Od mernih objekata kod otvorenih tokova najčešće se koriste: suženja, išroki i kratki pragovi, a ređe
ogitroivični prelivi, zbog osetlјivosti pri potapanju donjom vodom i osetlјivosti na fizička oštećenja.
U dalјem tekstu najviše prostora se daje mernim suženjima, dok su ostali navedeni tipovi mernih objekata
prikazani sa manje detalјa. Iscrpan pregled objekata za merenje u otvorenim tokovima može se naći u literaturi (Voz
1976).

H1P.4.1 Merna suženja sa horizontalnim dnom

Merna suženja sa horizontalnim dnom spadaju u najzastuplјenije objekte za merenje proticaja u otvorenim
tokovima. Merno suženje se sastoji iz tri dela: a)prilaznog dela sa suženjem, đ)grla suženja i s)proišrenja sa
izlaznim delom (sl. 13.52).
Kod mernog suženja se razgraničenje toka na, miran režim uzvodno i buran režim nizvodno od
kontrolnog preseka, postiže smanjenjem površine poprečnog preseka usled suženja toka (sl. 13.52). Naime, ako se
tok dovolјno suzi, u grlu suženja će se javiti kritična dubina, pa će uzvodno od kritične dubine (kontrolnog preseka
“8” na sl. 13.52), tečenje biti mirno, dok će nizvodno nastati burno tečenje, odakle se poremećaji (uticaji) ne mogu
prostirati uzvodno ka kontrolnom preseku. Na ovaj način u kontrolnom preseku se oseća samo uticaj uzvodnog
uslova, što obezbeđuje jednoznačnu vezu između proticaja i dubine.
Nažalost, teško je utvrditi tačan položaj preseka “8”, u kome se javlјa kritična dubina u suženju, zbog čega
se (umesto kritične dubine) meri dubina ćSu u neporemećenom toku neposredno ispred suženja (sl. 13.52).

489
 Ako je grlo suženja dovolјno dugačko da se u njemu ostvari približno paralelno i pravolinijsko strujanje,
veza između preseka “OU” i “8” dobija se preko jednačine energije:

(13.69) : ćau+& = ćh+%- + AE01,_5,

2§ 2§
pretpostavlјajući da je dno između dva preseka horizontalno. Uvažavajući da se u preseku “8” ostvari kritična
dubina, ćkk, i ako se gubitak energije A ESu-$ izrazi kao:

(13.70) : AEaU_5=^ = ^,
2 2
E E
jednačina 13.69 može se napisati kao:

(13.71) ; Ao,+^ = *„+^0 + |),

2
§ 2§
gde je <J= koeficijent gubitaka.

Sl. 13.52 Merno suženje sa horizontalnim dnom u pravougaonom kanalu

Koristeći jednačinu kontinuiteta (jednačinu održanja mase):

(13.72) : a-UšAt=UagAau,
gde su: Akk=A5(Ikk) = površina poprečnog preseka u grlu suženja pri kritičnoj dubini i ASk = ASU (ćSu) = površina u
mernom preseku pri dubini ćSu, dobija se:

490
 И +-&- ог ^+х%-( 1+#)-
:
(13.72): 2^4,
«г

Kada se u preseku javi kritična dubina, specifična energija toka je minimalna, tj.:

пе _ Ј в 2\ ‘и-л-&±=о,
(13.73): ћ+ 1
1ћ~Ић 2 §А2
= -

§АЈ с1ћ §АЈ

односно Фрудов број је једнак јединици:

в2вК
(13.73'): :1
.
gde je V = širina vodenog ogledala pri dubini ć (a Vk,{ = širina vodenog ogledala pri ć = ćkk).

Uvođenjem uslova kritičnog tečenja (jednačina 13.73) u jednačinu energije (13.72), dobija se (Hajdin e!
a1. 1979):

: ћ +-1 АКК V
(13.74): 11
1'Р ‘

2 Вкк Ч. С1' ,
А

Za poznatu (izmerenu) dubinu ispred suženja, ćsu, iz jednačine 13.74, iterativno se računa kritična dubina
u suženju (ć5=ćK1<), da bi se zatim iz jednačine (13.73') za poznatu dubinu7rog dobio želјeni proticaj:

(13.75) : v = Ak*^^ = vK) = v[K(KU)] = v{Ku), čime je uspostavlјena jednoznačna veza

proticaja, <2, i merne dubine ispred suženja, ćSU.
Naravno, treba podsetiti da su u jednačinama (13.74) i (13.75), površine preseka i širine vodenog ogledala
funkcije vode u preseku tj.:
Akk = Ak (ćkk), ASu = ASU (ćsk) i Vk% = V$ (ćkk).

Za početnu pretpostavku (nultu iteraciju) može se uzeti ^ć^ =\ćau. Kod pravougaonog poprečnog preseka,
gde je A = ćć i V = ć, jednačine (13.74) i (13.75) se pojednostavlјuju:
(13.77): v = K4§4k-

(кЛ ( ћ ) 2
(13.76): (1 + #)- 11
кк 8 и и:
^кк \&01'
,

Koeficijent gubitaka, obuhvata lokalne gubitke usled suženja struje i gubitke na trenje, koji su
zanemarlјivi zbog malog rastojanja između preseka “OU” i “8”.

491
 Prema rezultatima opsežnih modelskih istraživanja, koja su vršena na Građevinskom fakultetu u
Beogradu na suženjima pravougaonog, trapeznog i složenog poprečnog preseka, sa dimenzijama prema sl. 13.59
(Hajdin e! a1. 1979), koeficijent ^ je konstantan pri svim dubinama većim od L™" = 0.1 t i iznosi ^«0.11.

Pri dubinama od ćSu< 0.1 t, uticaji viskoznosti i kapilarnosti postaju značajni, što znatno otežava
uspostavlјanje veze (7 (Aek) = (9 (2), pa se korišćenje mernog suženja ograničava na dubine do 10 st (Hajdin e! a1.
1979).
***

Na početku izlaganja je rečeno da sužavanje preseka “treba da bude dovolјno“. Sada će se, na primeru
horizontalnog suženja sa pravougaonim presekom, pokazati koliko je dovolјno sužavati.

Na sl. 13.53 prikazana je zavisnost dubine, ć, i specifične energije toka, e, za tečenje saslike 13.52:
Pretpostavlјa se konstantna vrednost proticaja, 0. Širina kanala ispred i iza suženja je takođe konstantna, Đ
V2 &
(13.78): е = /г + _!_ = /г + 2^ 2ф2ћг '

= Đ0 (sl. 13.52), dok se širina u grlu suženja, Đ = Đ3, menja - varira.

Ako se zanemari gubitak energije između uzvodnog preseka “OU” i preseka “8” u grlu suženja, a uz
pretpostavku pravolinijskog i paralelnog strujanja u oba preseka, mbže se postaviti jednačina održanja energije kao:

(13.79) : ESu = E3, odnosno, eag=e5,

gde su: es i e5 specifične energije u presecima “OU” i “8”.

Razmatraće se dva slučaja:

a) Prvo će se pretpostaviti da je u uzvodnom kanalu specifična energija, e,\, pri normalnoj dubini, ć,\,, veća od
lštšalne specifične energije u grlu suženja, e'™p (sl. 13.53a).
U tom slučaju, tok u suženju raspolaže sa dovolјno energije da propusti razmatrani proticaj jer je (sl. 13.53a):

(13.80) : eG<e8=e,=eSU.

S obzirom da je specifična energija veća od minimalne (e5 > e™p), u grlu suženja se zadržava miran režim,
odnosno ne javlјa se kritična dubina. To znači da se poremećaji (uticaji) iz nizvodnog kanala, mogu prenositi kroz
suženje u uzvodni kanal, pa se ovakav objekat nemože koristiti za uspostavlјanje jednoznačne veze dubine i
proticaja.

492
 Sl. 13.53 Zavisnost dubine i specifične enegije toka

đ) Ako se presek grla toliko suzi da mittsšna specifična energija suženja, e"’ga, postane jednaka ili veća od
specifične energije uzvodnog kanala pri normalnoj dubini (egat > eLg, sl. 13.53đ i s), tada se u suženom preseku
mora uspostaviti minimalna specifična energija, kao najmanja energija sa kojom razmatrani proticaj može da prođe
kroz presek:

(13.81) : eh = e^=eaR.

Drugim rečima, suženje ne može da propusti želјeni proticaj sa energijom, e^ (koju poseduje uzvodni tok
pri normalnoj dubini), ako je ova manja od minimalne energije suženja, e tt . U tom slučaju (sl. 13.53s), uzvodni tok
mora da poveća svoju specifičnu energiju ispred suženja ( eag > el,), odnosno mora da poveća dubinu (ćsg> ćf-

Pri minimumu specifične energije, u grlu suženja se uspostavlјa kritična dubina, što, kako je napred
objašnjeno, omogućava jednoznačnu vezu proticaja i dubine u preseku.
JJJ

Pri širenju, suženi mlaz gubi deo energije, na račun denivelacije uzvodnog i nizvodnog nivoa, 2Su-20u. U
nizvodnom kanalu (kao i u uzvodnom) najčešće vlada jednoliko tečenje, ć0u=ć^ <ćSu78, pa se u slučaju proširenja
sa horizontalnim dnom mora povećati nivo u kanalu ispred suženja (tu se javlјa uspor). Prema iskustvu sa postojećih
objekata, povolјnije je da se ovaj uspor izbegne tako što se, duž proširenja, dno korita spusti za denivelaciju -
stepenicu A2a (sl. 13.54). Visina denivelacije se određuje iz uslova, da donja voda ne utiče na

78
Ако је близу сужења успорни објекат који утиче на ћОУ, место није погодно за мерни објекат.
493
tečenje u preseku “8”, gde se ostvaruje kritična dubina, tj., iz uslova, da tečenje kroz suženje bude nepotoplјeno. Na
osnovu istraživanja sprovedenih na Institutu za hidrotehniku Građevinskog fakulteta u Beogradu, Hajdin e1 a1.
(1979)
predlažu
, da se za
uslov
nepotoplјenosti usvoji zavisnost (sl. 13.54):

(13.82) :

Ovo znači da će tečenje u suženju biti nepotoplјeno, ako razlika nivoa između donje vode i preseka
suženja (ć0u--A20-ćkk), ne prelazi polovinu razlike između nivoa gornje vode i suženja (ćSu-ćKc). Uslov (13.82)
važi ako je proširenje između “8” i “BU” oblikovano prema preporukama sa sl. 13.59 i ako širenje toka nije
preveliko, tj. ako je odnos površine toka u suženju i površine iza suž&nja Akh/AOu>0.3 (Hajdin e! a1. 1977). Blago
proširenje, kao što je već objašnjeno, izaziva male gubitke energije, pa je siloviti mlaz u stanju da odbaci donju vodu
i omogući nepotoplјeno tečenje u suženom grlu, pri višem nivou donje vode nego što je izraženo preko jednačine
13.82 (ova zavisnost je tabelarno prikazana u literaturi, Hajdin e! a1. 1977). Ipak, na strani sigurnosti je koristiti
uslov 13.82, i po cenu izvesnog gubitka pada kroz povećanje denivelacije A2V.
Sl. 13.54 Uslov nepotoplјenosti kontrolnog (kritičnog) preseka

Мерни
бунар

а) Основа

ћ) Подужни пресек
Ako je Akk/A0u< 0.3, treba primeniti strožiji uslov:

(13.83) : ćOU-A2v<ćš, tj., nivo iza proširenja ne sme preći nivo u grlu suženja.

494
 Na osnovu uslova (13.82), odnosno (13.83), dobija se tražena denivelacije dna (visina “stepenika”), A 2V:

za
o.z, i
2 AOU
(13.84):
Mv>KU-]gš, za ^<0.3.
Sl. 13.55 Merodavni proticaj pri izboru denivelacije dna, D2d

а) Граница потапања се остварује при ћ) Граница потапања се остварује

максималном протицају при протицају мањем од максималног

Pri određivanju denivelacije dna, D20, najčešće je merodavan maksimalni proticaj koji će se meriti na
objektu (<2MEK = 0.MAH, sl. 13.55a). Međutim, postoje i slučajevi gde, pri velikim proticajima, dubina donje vode
blago raste sa proticajem, pa je za određivanje Mv, merodavan neki manji proticaj ŠMEK^PMAH , sl. 13.55ć). Zato je
neophodno odrediti potoplјenost suženja u celom rasponu proticaja koji će se meriti (sl. 13.55). Pri proračunu krive
protoka donje vode, <2(2dk), ovde treba računati sa maksimalnom hrapavošću koja se može javiti u nizvodnom
kanalu, jer se tako dobijaju veće dubine, pa je dimenzionisanje na strani sigurnosti.
Denivelacija dna, sračunata preko izraza 13.84, obično ne prelazi 10% merne dubine pri merodavnom
proticaju (A2o~0L ćSu), što u većini slučajeva predstavlјa prihvatlјiv

495
gubitak pada. Ako se, pak, proceni da je gubitak pada preveliki, treba se opredeliti za merni objekat sa dve merne
dubine.
Ukoliko je, s druge strane, na raspolaganju dovolјno pada, ili se čak predviđa i izgradnja kaskade
(stepenice), otpada potreba za oblikovanjem proširenja. U tom slučaju, pad kaskade, A2a, mora biti dovolјan da
obezbedi da nivo donje vode bude niži od nivoa u samom suženju (uslov 13.83 i sl. 13.56).

Sl. 13.56 Merno suženje na kaskadi

Ako je iza suženja neobložen kanal, pa postoji opasnost od erozije, neophodno je mlaz smiriti - prevesti ga
hidrauličkim skokom u miran režim - pre nego što dospe u neobloženu deonicu. Ako dubina donje vode, ćog, nije
dovolјna da potopi skok pri merodavnom proticaju, dno treba dodatno spustiti za visinu A2V (sl. 13.57), koliko je
potrebno da se skok potopi.

Sl. 13.57 Potapanje hidrauličkog skoka iza suženja

Postupak za određivanje visine stepenice A2V, objašnjen je u delu UŠ.4.7. Da bi skok bio potoplјen
(navučen), neophodno je da spregnuta dubina ć "s (spregnuta sa dubinom ćs u preseku “S”), bude manja od dubine
donje vode uvećano za visinu stepenice A2V\
(13.85): ć"s<A2v + ćt,
Dubina ćs se računa preko energetske jednačine između preseka “8” i preseka “S” (sl. 13.57), s tim što se
gubici energije zanemaruju, s obzirom da je takva pretpostavka na strani sigurnosti:

496
 V2 V2
(13.86): кт + -^ + А2в + А2п=кг+^-.
о и а С г\
2§ 2§

Spregnuta (konjutovana) dubina računa se preko jednačine sila kao:

в2 п1
(13.87): 8(кс) + §Л{кс) Фс)+
§т) ’
gde je 8{k) = statički moment površine preseka u odnosu na površinu vodenog ogledala pri dubini k. Za
pravougaoni poprečni presek jednačina (13.87) se svodi na jednačinu (8.56).
U većini slučajeva visina spuštanja od A2V = A2V je sasvim dovolјna da se postigne potapanje skoka
(Hajdin 1980).
Kao i kod bazena za umirenje energije, iza betonskog dela objekta, neobloženi kanal treba zaštiti
kamenom naslagom sa filtrom (UŠ.4.8) na dužini od 3 č-4 kVu.
Kao i pri određivanju visine stepenice A2V, i pri proračunu visine spuštanja, A2V, najčešće je merodavan
maksimalni proticaj koji se meri (odnosno koji se očekuje na objektu). I ovde, međutim, postoje izuzeci, kada usled
oblika krive proticaja donje vode, merodavni proticaj može biti manji od maksimalnog (sl. 13.58ć). Zato je potrebno
proveriti potoplјenost hidrauličkog skoka u celom opsegu mogućih proticaja. (Videti takođe i objašnjenje uz sl. 8.44
u delu UŠ.4.7 o umirujućim bazenima).
Pri proračunu krive protoka (9 {20u), kod određivanja granice potapanja kritičnog tečenja u suženju (sl.
13.55), korišćena je maksimalna vrednost otpora koji se može očekivati na nizvodnoj deonici. Sada se, radi
suprotno, s obzirom da je pri proračunu potapanja hidrauličkog skoka, na strani sigurnosti koristiti minimalne
očekivane otpore, odnosno minimalne dubine donje vode koje se mogu ostvariti.
a) Maksimalni proticaj je merodavan ć) Merodavni proticaj za potapanje

za potapanje skoka skoka je manji od maksimalnog

Sl. 13.58 Merodavni proticaj za potapanje hidrauličkog skoka

***

497
 Kako je ranije objašnjeno, merno suženje mora da zadovolјi određene uslove da bi se na njemu uspostavila
jednoznačna veza merene dubine i proticaja i kako bi ta veza mogla da se opiše relacijama (13.74) i (13.75), uz
približno konstantan koeficijent gubitaka %= 0.11.
1J2'>5
C,>2ćOU (^SU“^Z) 1-z>ZćKd
' c>§ć0J ^ cz>2ć5 ' JC|>5(D2o+D2v)

a) Osnova

s) Poprečni presek OU na с!) Попречни пресек 8 у

грлу сужења

mestu mernog bunara

Sl. 13.59 Skica mernog suženja trapeznog poprečnog preseka

Pre svega, neophodno je da dužina grla suženja bude dovolјna da se ostvari približno pravolinijsko i
paralelno tečenje. Potrebno je da sužavanje preseka bude dovolјno postepeno da se omogući što manji gubitak
energije. Isto važi i za proširenje, ukoliko je predviđeno (tj. ako se želi što veća ušteda pada). Nizvodno od
proširenja treba obezbediti umirenje energije burnog mlaza. Nivo, odnosno dubina vode, ćSu, za uspostavlјanje veze
(9 (/?sk) meri se

498
uzvodno od suženja, na mestu gde se isklinjava depresiona linija izazvana suženjem. Samo merenje se obavlјa u
mernom bunaru, koji je sa kanalom povezan preko cevi prečnika ~ 10st, čime se izbegavaju flukhuacije nivoa.
Detalјi bunara i merna oprema opisani su u literaturi (Voz 1976). Prema preporukama Voz-a (1976), Frudov broj u
preseku “OU” ispred suženja, ne bi trebalo da bude veći od 0.25 (/DSk^0.25), kako bi se izbegla prejaka turbulencija
koja otežava merenja. Skica mernog suženja trapeznog poprečnog preseka, oblikovanog prema gore navedenim
uslovima (Hajdin e! a1. 1979) prikazana je sl. 13.59.
Da bi se u mernom objektu omogućilo neporemećeno strujanje, potrebno je na dužini od 1SU^ 5 ćsu
uzvodno od objekta, obezbediti uniforman presek kanala bez prepreka i sa trasom u pravcu (bez krivina). Sličan
uslov (10u>5ć0U, ili E0u> 5ćOU) važi i za deonicu nizvodno od objekta, osim za slučajeve gde je uticaj donje vode
sasvim izbegnut značajnim spuštanjem dna kanala (na primer, kaskada na sl. 13.56).
Merno suženje, kao i svaki kanalski objekat, treba obezbediti od uzgona i sufozije, pa shodno uslovima na
terenu, treba predvideti odgovarajuću zaštitu (zastori, drenaža, filtri), kako je objašnjeno u poglavlјima VIII i XII.
***

Ako se merenjima želi obuhvatiti širok opseg proticaja, umesto “standardnog” trapeznog (ili
pravougaonog) poprečnog preseka, treba u grlu suženja postaviti složen presek sa “glavnim koritom i inundacijom”
(na pr., presek na sl. 13.60, Hajdin e! a1. 1979). Time se omogućava precizno merenje malih proticaja (sa dubinama
>10sš) u uzanom trougaonom zaseku u dnu, dok je za merenje velikih proticaja na raspolaganju širi deo preseka
iznad zaseka.

Sl. 13.60 Merno suženje sa složenim poprečnim presekom

Naravno, ovakav merni uređaj zbog svoje složenosti iziskuje i nešto veće troškove.
Pored opisanog mernog suženja, postoje i slični objekti kod kojih se izostavlјa samo grlo suženja - tzv.
kratka suženja (suženja bez grla, Voz 1976). Izostavlјanjem grla, duž koga se, pri približno paralelnom i
pravolinijskom strujanju, uspostavlјa presek sa kritičnom dubinom, otežava se utvrđivanje veze proticaja i dubine.
Iako se i kod kratkih suženja ostvaruje jednoznačna kriva proticaja, jer suženje deli tok na uzvodnu deonicu u
mirnom i nizvodnu u burnom režimu, zavisnost 2 (k) se ne može unapred odrediti jednostavnim
499
analitičkim postupkom kao kod standardnog “suženja sa grlom”, zbog značajne zakrivlјenosti strujnica u suženju,
što bitno remeti hidrostatički raspored pritisaka. Zato se kriva proticaja mora utvrditi na fizičkom modelu pogodne
razmere, što bitno poskuplјuje objekat u odnosu na standardni. Doduše, u praksi se, pogotovu u Severno -
Američkim zemlјama, koriste suženja bez grla (takozvano Paršalovo suženje ili Paršalov preliv, Vo$ 1976, Rgepsć
1986), za koja su na osnovu modelskih istraživanja urađene tablice, kojima se precizno utvrđuju sve dimenzije
objekta i način obračunavanja proticaja. Međutim, baš zbog “nepromenlјivosti” dimenzija, ovakav objekat se često
teže uklapa u teren, a i izvođenje se usložnjava i poskuplјuje zahtevima za potpunim pridržavanjem propisanih
dimenzija. Za razliku od kratkog suženja (bez grla), kada se objekat sa dugačtš suženjem (sa grlom) izvede sa
dimenzijama nešto drugačijim od projektovanih (ili preporučenih), kriva proticaja se može dosta precizno
preračunati prema stvarnim dimenzijama (tj., prema izvedenom stanju).

Sl. 13.61 Primer suženja bez grla

H1P.4.2 Široki prag kao merni objekat

Široki prag se takođe koristi kao merni objekat na kome se uspostavlјa kritična dubina, što omogućava
jednoznačnu vezu proticaja i merene dubine ispred praga. Bitna prednost mernog suženja u odnosu na prag je
mogućnost neometanog pronosa nanosa čime se, kako je napred objašnjeno, obezbeđuje postojanost uslova tečenja,
a time i postojanost veze nivoa i proticaja.
Poprečni presek korita na mestu praga, slično mernom suženju, može biti pravougaoni, trapezni ili složen,
zavisno od terenskih uslova i opsega proticaja koji se mere.
H1P.4.2.1 Pravougaoni široki prag
Ovaj merni objekat čine itroki pragu pravougaonom koritu, ispred koga je prilazna deonica sa
zaoblјenim krilnim zidovima i izlazna deonica za povezivanje sa donjom vodom. Na sl. 13.62 prikazano je jedno od
mogućih rešenja za pravougaoni prag (btćć 1995 i Vo$ 1976).
Prag treba da bude dovolјno dugačak, da se na njemu ostvari paralelno pravolinijsko strujanje i pri
najvećim dubinama (proticajima), ali ne sme biti ni previše dugačak, kako bi uticaj trenja ostao mali i pri najmanjim
dubinama, odnosno proticajima koje treba meriti. Prema Vo$-u (1976), odnos energetske visine ispred praga, NeSu, i
dužine praga, 1R, trebalo bi da bude u granicama od (sl. 13.62):

500
(13.88): 0.08 < < 0.5, што приближно одговара односу:

0.05 <—^
(13.88'): <0.33.

Prag treba da bude horizontalan u kruni i zaoblјen sa uzvodne strane kružnom krivinom poluprečnika
g=0.2#eLj gde je, NeK, računska (projektovana) vrednost energetske visine gornje vode NeSu- Nizvodna ivica praga
može biti vertikalna (kao na sl. 13.62), kosa (sl. 13.63), ili zaoblјena. Zakošeno nizvodno lice sa nagibom 1:4 (sl.
13.63), omogućava nepotoplјeno prelivanje pri znatno višem nivou donje vode (Voz 1976). Prilazna deonica sa
zaoblјenim krilnim zidovima poluprečnika K~2NeK, omogućava da se tok usmeri ka prelivu uz minimalne gubitke i
bez suženja (kontrakcije). Preporučuje se, da se dubina meri na rastojanju od 1i~ 2 + 3 NeK uzvodno od praga, kako
bi se izbegao uticaj depresione linije koja se javlјa neposredno ispred praga. Da bi se ublažio uticaj fluktuacija,
merenja treba vršiti u mernom bunaru, koji je povezan sa kanalom preko uzane cevi (sl. 13.62).

Сл. 13.62 Правоугаони широки праг као мерни објекат

501
 Vrednost Frudovog broj u preseku “OU” ispred praga, RK.SU, ne bi trebalo da prelazi 0.25 (kao i kod
mernog suženja), da bi se izbegla prevelika turbulencija, koja otežava merenje.

Takođe, ne preporučuje se da odnos NeK/R bude veći od 1.5, dok širina kR ne bi trebalo da bude manja od
NeLj kako se ne bi narušila dvodimenzionalnost strujanja. Da bi se izbegli uticaji viskoznosti i kapilarnosti, visina i
širina praga treba da budu dovolјno velike. Voz (1976) za minimalne dimenzije praga preporučuje: R> 15 st i
dR>30st.

Veza proticaja i dubine (nivoa) dobija se na sličan način kao i kod mernog suženja. Na
с/е
прагу (“сужењу” у вертикалној равни тока), специфична енергија је минимална Ик
:
0
odnosno, uspostavlјa se kritična dubina, pa važi jednačina (13.77) za (pravougaono korito):

(13.89): 6 = 6,^1* ■

Jednačina energije između mernog preseka “OU” i kritične dubine (presek "KK" na sl. 13.62) identična je
jednačini (13.72) za merno suženje i svodi se (slično jednačini 13.76) na:
k-„ 1 2
(13.90): Kei = 1 + _ (1 + ^ )-
p
KK

2 \^vU )

Jednačine (13.89) i (13.90) određuju traženu vezu (9 =b(^sk)- Na koeficijent gubitka, najviše utiče trenje, s
obzirom da su lokalni gubici svedeni na minimum dobrim oblikovanjem. Koeficijent ^ se može proceniti preko
eksperimentalne zavisnoeti. Voz (1976) daje zavisnost za odgovarajući koeficijent prelivanja, SR:
‘vU /

-0.01—^ 0 005
С„
- . ^
(13.91):
gde g= poluprečnik krivine zaoblјenja uzvodne prelivne ivice praga. Veza između koeficijenta prelivanja
(koeficijenta proticaja) i koeficijenta lokalnog gubitka energije
je:

Sr = =>
JGTJ Sr

Za slučaj dajeSr«briS/.»5/7 Sk, dobija se SR& 0.95, odnosno, ^~0.10, slično vrednosti koju preporučuju
Hajdin e! a1. (1979) za merno suženje. Koeficijent SR opada (odnosno, ^raste) za manje vrednosti k0u/-kr, s obzirom
da se pri manjim dubinama povećava uticaj trenja.
Kao i u slučaju mernog suženja, i kod mernog praga se jednoznačnost veze <2(L) može obezbediti samo pri
nepotoplјenom tečenju. I ovde postepeno širenje (prelaz sa kosom rampom na sl. 13.63) omogućava manje gubitke
energije u mlazu, kome tako ostaje više “snage”

502
da potisne hidraulički skok nizvodno i time omogući nepotoplјeno prelivanje preko praga, pri višem nivou donje
vode, nego za slučaj praga bez rampe.
Po analogiji sa tečenjem u mernom suženju, može se pretpostaviti da je kod praga sa zakošenim nizvodnim
licem (praga sa rampom), tečenje nepotoplјeno ako je (sl. 13.63):

(13.92) : N^-ć^^-ć^).

Sl. 13.63 Prag sa nizvodnim zakošenjem (rampom)

Kod praga sa vertikalnim nizvodnim licem (sl. 13.62), gubitak energije u mlazu je znatno veći, pa je uslov
za nepotoplјeno tečenje strožiji:
(13.93) : Nog<,ćt.

Za tačniju procenu uslova potoplјenosti (kod pragova sa kosim i vertikalnim nizvodnim licem), videti
Voz-a (1976).
Uslov nepotoplјenosti praga treba proveriti za ceo merni opseg proticaja, isto kao i kod mernih suženja
(videti sl. 13.55).
* * *

Ako je nizvodno od mernog praga neobložen kanal, potrebno je zaštiti ga od erozionog dejstva burnog
mlaza. Jedno rešenje je prikazano na sl. 13.62 (ZtDć 1995). Iza praga se kanal betonira na dužini od = 5NeK,
pa se dobija umirujući bazen koji se završava kosom
rampom za usmeravanje mlaza na više (dalјe od dna kanala, videti UŠ.4).
Naravno, neophodno je proveriti, da li je skok potoplјen (navučen), i u protivnom spustiti kotu dna bazena.
Postupak za proveru potoplјenosti skoka već je opisan u prethodnom delu. Takođe, treba proveriti potoplјenost skoka
i pri proticajima manjim od računskog (sl. 13.58), a pri uslovima najmanje hrapavosti (najmanje vrednosti
Maningovog koeficijenta hrapavosti) koja se može očekivati u nizvodnom kanalu.
* * *

Ako se predviđa merenje širokog opsega proticaja, umesto praga pravougaonog

poprečnog preseka, treba koristiti trougaoni ili kombinovani presek (sl. 13.64).

503
 Kod trougaonog (i kombinovanog) preseka se, pri malim proticajima, ostvaruju veće dubine nego kod
pravougaonog preseka (s obzirom da je širina preseka manja), čime je omogućeno preciznije očitavanje nivoa,
odnosno preciznije merenje proticaja.

Sve napisano za merni prag pravougaonog poprečnog preseka, odnosi se i na prag sa trougaonim i
složenim presekom, izuzev što se, menja izraz za vezu proticaja i kritične dubine (jednačina 13.89).

Kod trougaonog preseka (sl. 13.64ć) i kod složenog preseka, pri dubinama manjim od visine trougaonog
dela preseka, Nt(sl. 13.64s), iz uslova minimuma specifične energije (jed. 13.73') se dobija:

2 02
= 1,

odnosno:

(13.94) :

hJh ♦
g
đ) Trougaoni poprečni presek

s) Složeni poprečni presek

Sl. 13.64 Merni prag trougaonog i složenog poprečnog

preseka

Kada kod složenog preseka (sl. 13.64s), kritična dubina pređe granicu trougaonog preseka, Nt, umesto
jednačine (13.94) dobija se :

(13.95) : e=

Jednačina (13.94), odnosno (13.95), zajedno sa jednačinom (13.90) koja povezuje kritičnu dubinu na pragu
sa mernim presekom “OU” (sl. 13.62), omogućava određivanje veze <2 (/?)• Za procenu koeficijenta gubitaka, u
jednačini (13.90) se može koristiti vrednost za

504
pravougaoni presek (jed.13.91). Ako se želi veća preciznost, treba koristiti eksperimentalne zavisnosti za
odgovarajući presek (Ztćć 1995 i Voz 1976).
Umesto preseka prikazanih na sl. 13.64, mogu se koristiti i drugačiji oblici (presek na sl 13.60 za merna
suženja i sam pretstavlјa vrstu praga).

H1P.4.3 Ostali merni objekti u kanalima

Pored mernih suženja i širokih pragova, na kanalima se za merenje proticaja koriste i uzani pragovi,
oštroivični prelivi i ustave.
Od tzv. uzanih pragova, najčešće se koristi preliv praktičnog profila (Krigerov preliv, detalјno prikazan u
delu UŠ.4), trougaoni Krampov prag i cilindrični preliv (sl. 13.65). Zbog zakrivlјenosti strujnica u mlazu uzanog
praga dolazi do smanjenja pritiska što, prema Bernulijevoj jednačini za strujnicu, izaziva povećanje brzine (videti
objašnjenje u UŠ.4). Zato je koeficijent prelivanja (proticaja) uzanog praga veći od koeficijenta prelivanja
odgovarajućeg širokog praga. S druge strane, upravo zakrivlјenost strujnica čini uzane pragove mnogo osetlјivijim
na uticaj donje vode, pa je kod njih granica potapanja niža u odnosu na široke pragove. Drugim rečima, pad koji se
kod uskog praga uštedi na račun nižeg nivoa gornje vode (u odnosu na široki prag sa istim proticajem), gubi se usled
spuštanja donje vode (radi postizanja nepotoplјenog prelivanja).

a) Krampov - trougaoni ć) Zatupasti prag

preliv

s) Cilindrični preliv Sl. 13.65 Neke vrste

uskih pragova

Oštroivični prelivi su još osetlјiviji na uticaj donje vode (da bi prelivanje bilo nepotoplјeno nivo donje vode
mora biti ispod gornje ivice preliva). Uz to, oštra ivica je osetlјiva na oštećenja od udara plovećih predmeta, a
deformacija ivice može bitno da utiče na tačnost merenja. Zato se oštroivični prelivi ređe koriste kod većih kanala, a
pogotovu

505
 kod prirodnih vodotoka. Nјihova primena daleko češće se vezuje za laboratorijske instalacije i za
industriska postrojenja.
Ustave se takođe mogu koristiti kao merni objekti. Precizna merenja mogu se postići samo ako je iza ustave
slobodno isticanje, dok je pri potoplјenom isticanju teško pouzdano izmeriti dubinu iza ustave. O vezi proticaja i
nivoa kod ustava videti 1H.2.
O detalјima oblikovanja i dimenzionisanja uskih pragova, oštroivičnih preliva, i ostalih mernih objekata
videti literaturu (Voz 1976).
JŠTERATURA :

VOB, M., O., (1976), "01zsćag«e Meazigetep! Zgtsćdgez", 1p1egpaćopa1 1pz6Š1e Sog Eaps1 Kesktabop aps!
GtrgouetepMRŠ, \\/a§ep1p§ep, NeLjeg1aps1z.
Vgeizegz, N., N.. S. aps! KašIala, A„ I, (1991), "5soipp §" , NUOKACiS ZTŠJST1ŽE5 OE51SN MAŠAE,
A.A.VaIseta.
Sgea§eg, 9/.R aps! Jizćp, J.V,(1955), “Ep§teepp§ Rog Oatz”, Joćp ŠIeu aps! 5opz.
NaU18, S., V., (1952), "NašJćook oG Arrćes! NusJgaiIsz", MsOga\u-NŠ Vook Sotrapu.
Đorđević, B„ (1984), “Korišćenje vodnih snaga”, Naučna knjiga, BEOGRAD.
Rgepsć, K.N., (1986), "Orep-Sćagte1 NusJgaićsz", MsOgaš NŠ.
Hajdin, G„ (1980), "Određivanje proticaja merenjem jedne ili dve visine", iz monografije "Merni objekti za
određivanje proticaja u otvorenim tokovima", povodom seminara MEPROKS 80, Građevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Institut za hidrotehniku, Beograd.
Hajdin, G„ Kulačin, S„ Maksimović, Č„ Ivetić, M„ i Aranđelović, D„ (1979), "Objekti za određivanje proticaja u
otvorenim tokovima", Univerzitet u Beogradu, Beograd.
Najsćp, 0„ KŠast, 5„ Makzššujs, S„ (1978), "SgŠsa1 GZeGrGć Iite", saopšetenja sa konferencije o merenjima
proticaja u fluidima u Ogopt§ep-i, ]\Tog1ć-No11aps1 RićPzćt§ Sotrapu.
Hajdin, G„ Ivetić, M„ Kulačin, S„ Maksimović, Č„ (1977), "Objekti za određivanje proticaja u otvorenim
tokovima", Zavod za hidrotehniku, Građevinski fakultet, Beorrad.
Nepbegzop, G.M., (1966), “Orep Sćappe1 G1o\u”, MASMGEEATČ.
Jovanović, M„ (2002), "Regulacija reka - Rečna hidraulika i morfologija", Građevinski fakultet - Beograd.
KaaŠ, K„ J. apć 9/ez1eu, R.,J. (1997), "Apa1uz1b oG Aćetaćuez Gog SotriPp§ VaskšaSeg a! Vps1§ez", Joita! oG
NusJgaićs Epeteegša. Uo1. 123, N0.9.
MeMPe, V„ V/., (1997), "Peg aps! Aćiđnep! bsoig : 1p1e§ga1es1 Arrgoasć", Joita! oG NusJgaićs Epešeeppa. Uo1.
123, N0.2.
MeEŠe, V„ V/., (1995), "Vps1§e AćićpeŠ bsoig t Sotroips! Sćappe1b ", Joita! oGNusćaićs Epešeetš. Uo1. 121,
N0.12.
MeEŠe, V„ \U„ (1992), "Eosa1 bsoig a! Vps1§e AćićpeŠz ", Joita! oGNuskaićs Epešeeppa. Uo1.118, N0.4.
MeEŠe, V„ V/. apć 8iŠeg1aps1, A„ J„ (1988), "Oez!§p MePgos! Gog Eosa! bsoig aS Vps1§e RJegz", Joita! oG
Nus1gaićs Epašeegše. Uo1. 114, N0.10.
Iouak, R. e! a1„ (1996), “NusJgaićs bŠisŠgez”, E&GI 8ROI.
Re1egka, A.J., (1958), “Nuskaićs OezJ§p oG 8ćŠp§ Vaztz apć Epeg§u BJzzdraŠgz”, EPČ1TEO 8TATE8
OERAKTMćŠT OR TNE MGEK10K, V1ŽEA1J OR KESEAMAPON, A \9a1eg Kezoigsez Tesćp1sa1
Riććsaćop, Ep§1peegš§ Mopo§garć N0.25.
KajagaŠat, I„ aps! Sćatapj, M„ K, (1995), "Epeg§u 1ozz a! ćgorz", Joita! oGNućgaićs Kezeagsć. Uo1.33, N0.3
Kaiz, N. (1969), "Tećpjska ćŠgaićka", rgeuoć, Ogaćeušzka kpjj§a, Veo§gać.
Kaićkguj, A.J. (1990), "Eooze Voipćagu Nućgaićsz", Reg§atop Rgezz.
btćć, B.S, (1995), “Nućgaićs bćisćigez”, Išuegz11u oGbazkaŠćešap.
I8VK, (1987), CMTEB 8TATE8 BERAKTMMET OR TNE ŠTEŠOK, V1ŽEAI OR KESEAMATKŽ, “Oezjdp OG
btać Batz”, A UaSeg Kezoigsez Tesćpjsa1 Riććsaćop.
JJbVK (1978), "Oez1§p oG 8ta11 Sapa1 bćisŠgez", 1JMTEO 8TATE8 OERAKTMMET OR TNE ŠTEK10K,
V1ŽEAU OR KESEAMAT10M
ŠVK (1967), "Sapak aps! Ke1a1es1 bSgasSigek", Oezjsš 81aps1ags1 N0.3, CMTEB 8TATE8 BERAKTMNET OR

507
 TNE ŠTEK10K, VPKEA1J OR KESEAMAT10K.
Ujzsćeg, V X., Na§eg \U.N., (1995), "Epeg§u BJzzJraSogz", NU0KA1Lj1S 8TK1JST1JKE8 VE81SN MAŠAć,
A.A.VaIseta.

508
 REGISTAR POJMOVA

A Ankerni blok, 435

Apsolutna hrapavost, 213, 214, 386,410 Apsolutni

Abrazija, 38, 185, 221, 233,236,240-241, 257-260, pritisak, 56,192,217

303,401 Armirano betonski ekran, 165-167,172-173

Aeracija, 190,211,213,219-221, 248,249,260,
267-272,290-301, 313, 324-326, 335-337, 343- B
347,351,377,420,483
Brzotoka, 219,220 Bajpas, 346,359

Zatvarača, 325, 337 Balast, 127, 128, 146-154

Mlaza, 211-219, 313, 344, 351 Berma, 169,412

Temelјnog ispusta, 335-337 Beton, 32, 35-41,43,49, 51, 54, 55, 59, 80, 82-90,

Šahtnog preliva, 290-293,297 93, 94, 100-108, 109,110, 112, 115-118, 121,115

Aerator (videti Dovod vazduha) 118, 121, 123,128, 153,164-173, 178,189,217,

Akvadukt, 1, 344,429-435,454 221,237-239, 245-248,256,259,274, 303, 305,

Akumulacija, 1-30, 33-53, 57, 71-74, 79-81, 87, 93, 319, 361, 375,379, 383, 386, 394,397,410,412,

97,100, 103,112, 157-159, 161, 163, 167,168,172, 416-418,424-435,440,475,476,480,485,497,

175-178, 184,186-190,196,283-288, 301-303, 503

316, 333-337, 342, 346, 363, 364, 376-380,393, Brane, 41-51

402,421-426 Betonske 44,49, 53-119,121, 128, 140,

Vrste, 17 178, 179, 190, 324

Akumulacioni basen, 1,22, 34,41,79 Visoke, 32,43, 51,179, 189, 286

Analiza opterećenja, 55-80,474 Višelučne, 42, 118

Analiza stabilnosti, 81-96, 159-161,415 Vrećaste, 312, 326, 327

Anizotropna sredina, 65, 101, 134-137 Gravitacione, 53-108, 121, 140, 179,

Ankeri, 67, 80, 172,237-240,256,273, 274,282, 199, 324

435

509
Zemlјane, 43,48,49, 121, 148, 163-168, Stabilnost (videti Stabilnost)

171, 173 Tipovi, 42,48, 115

Izbor pregradnog profila, 46-47 Brzina

Izbortipa, 47-49 Na rešetki, 384

Kontraforne, 43, 78, 95, 109, 116-119, Neerodirajuća, 401

377 Taloženja, 342

Lučne, 43,48, 109,116, 179,261-264, U brzotoku, 206-211

359 U krivinama, 365-366,401, 409

Nasute, 41,42,44,48-51, 53, 54, 102, U tunelu, 297, 356

103, 121-173, 178, 179, 185-188,254, U umirujućem bazenu, 223-242

264,274,303-305, 356, 359, 378, 380, Filtraciona (videti Filtraciona

393,415 brzina)

Neprelivne, 44, 53 Brzotok, 38, 103, 176, 184, 188, 189, 199,206,223,

Niske, 20, 106, 364, 367 228, 232, 235, 238-241,246, 247-250,264, 267-

Od kamenog nabačaja, 43,48, 49, 121, 274, 280, 282, 283, 292,297, 300, 305, 344, 377,

128, 129, 137, 149, 162, 165, 167-169, 383, 398,476,483-484

172, 173 Aeracija (videti, aeracija)

Olakšane, 43, 78, 89, 95, 109, Brzotok sa blokovima, 483-485

109,118,377 Drenaža, 272, 273

Osnovni elementi, 44 Podužni profil, 268

Pregradni profil, 44-48, 98, Trasa, 268

104, 112, 115, 167, Uzvodni zastor, 266, 324,479

Prelivne, 44, 184, 188-260 Širina, širenje, 208,271

Prenošenje opterećenja, 42,49,87 Bubrenje, 38, 55,424

Rušenje, 21, 32, 34, 36, 44, 49, 51, 110, Bubrenje mlaza, 208, 211-214, 272, 294, 297

121-123, 157, 178-180, 186, 187, 221, Burno tečenje, 180, 190, 199, 206, 208-210, 222-224,

265, 380 230, 267, 268, 271,280, 296, 375, 377, 413, 432,

Svrha, 44

510
 437,441,444,448,451,454,459,460,488,489,
498,499, 503 proticaj, 16, 17, 116, 376- 388

Bučnica, 260,263,264 Geološki i Geomehanički uslovi, 48, 103, 176, 268,

355,370,394,417-431 Gravitaciona metoda, 82,87

V Gradijent proviranja (filtracije), 49, 124-163, 399

Granični sloj, 210,212-213 Granulometrijski sastav, 24,

Vazdušni džepovi, 285, 342
Vakuum (videti i potpritisak), 178, 181, 190,196,
215,219,260, 283, 285,291,293,299, 342
Vakuumiziranje preliva, 196 Veza betonske
konstrukcije i nasipa, 169, 170,475 Vibracije, 178,190,
196, 204, 206,208,220, 223, 240,248,264,271,
273,282,284,285, 291, 305, 310, 312, 316-319,
322-326, 332, 334, 339, 342- 352, 359, 364, 377,
381-386, 421,437,478 Vidovi regulisanja proticaja, 16
Visina talasa, 41-74, 168 Vododrživo jezgro,
35,148,244,473 Gubici energije, 62, 66,125, 137-143,
182, 191, 202,203, 214,224-229, 260,291,302,328, 334,
342, 350, 364, 374, 375, 383, 386,412,416,423-
426,431-436,455,456,479,480,490-498, 502- 503
Gubici na izlazu, 447,450 Gubici na isparavanje, 14, 15,
34 Gubici lokalni, (videti, lokalni gubici) Gubici na
krivini, 295,358,387, 388,436 Gubici na nišama
zatvarača, 358, 386, 389 Gubici na procurivanje
(filtracioni gubici), 14, 154,394,398-400,416,

157,163-167 Vodozahvati (videti zahvati)

Vodozahvatna kula, 378, 379 Vodonosni sloj,

143,144,155, 156 Vodoprivreda, 5-7,16,393

Vodoprivredna osnova, 6, 33 Vrtlog,

189,212,222,224,229, 231,243, 281,288, 289, 301,

332-334, 338, 343, 345, 350, 381, 384, 385,

389,404,454,456,458,459,463,469,473 Vrh izlaznog

talasa, 22,23, 177-179 Vučeni nanos, 18-20, 221,

241,364, 373, 376,488

Vučna sila, 19, 361,400,402-413,436,454,470 G

Gabioni, 222, 245,246,266, 303, 375, 390, 398,

433,453,472,475,482,485 Garantovani ekološki

Gubici na proširnje i suženje, 338, 432,433,447, slobodnom površinom, 283, 334- 347, 356-358, 384,

455,492 393,419-473,430-453 Dovod vazduha, 220,297, 301,

Gubici narešetki, 370,385 Gubici natrenje, 199,208,211, 302, 342-347, 377 Drenaža, 46, 63-71,81,103-105, 116,

246,182, 386, 388, 422,427,437,447,456- 451,491 173, 129-132, 148-158, 162,165, 169,

Gubici na ulazu, 358, 384,432,441,444,447 Gustina, 238-240,268,272,273, 281, 305,

402,404,413,463,464 355,373,412-419,483,499 Drenažni bunar, 152,418,419

Drenažna galerija, 46, 66, 104 Drenažni sistem, 46, 81,

d 104,228, 281, 355,412 Dužina prelivne ivice, 185, 187,

205, 264, 265, 271,274, 282, 286

Darsijev zakon, 124

Darsi Vajsbahovajednačina, 386,427 E

Delovanje vode, 31

Depresiona linija, 190, 398,436,477,486,498,501 Evakuacija velikih voda, 7, 28,44,48-50, 115, 123,

Deficit, 9-18 175-306, 327, 355-362, 367, 370, 380 Evakuacija vode

Deflektor, 260, 267, 283-299, 302 Dilatacione za vreme građenja, 355-362 Evakuacioni organi, 8,

(razdelne) spojnice, 100 -106, 238 Dinamička 22,44,48, 54,103, 115,

opterećenja, 31, 71, 74, 79,223, 236- 250, 257,263, 122, 175-306,363,378,485

264,273, 282,286, 304, 305, 312, 377, 405 Betonskih brana, 178

Vetar, 71 Lučnih brana, 260-264 Pasutih

Zemlјotres (videti zemlјotres) brana, 54, 188 Ekologija, 17, 21,

Led (videti Led) 32,47,116 Ekstrapolacija, 180

Talasi, 59, 71

U umirujućem bazenu, 234-241, 244,260

Dinamički uzgon, 236-244, 264 Dispozicija, 33, 54,

177, 184-187,229,264,268, 274, 364, 378, 384, 386,473

Dovodi, 333-352, 361, 363-341, 393,427,429-488

Zatvoreni, 393, 394,419-423 Pod pritiskom, 284, 310,

333-353, 356- 359, 389,420-427,430,434,452 Sa

512
Energetska jednačina, 181-183,191-193, 199-202, Zapreminska težina, 20, 37, 76, 80, 94, 127, 158,

205, 208,210,211,220,242, 275, 280,291, 296, 237, 292

328, 331, 333, 336, 357, 381,443-446,450-459, U zasićenom stanju, 76, 127, 128

496 U potoplјenom stanju, 158,405

Energetska visina, 199, 200, 205, 210, 500, 501 Zaptivanje, 68-71, 102, 105, 153,167, 173, 316, 319,

Erozija, 3,5, 18,21,31,36,48,50,50, 107, 121- 322, 333-337, 346, 347,351

123, 129, 146,157,165, 178-183, 189, 215-222, Zasipanje akumulacije, 18

227-236, 240-241, 254-259, 266-270, 297, 302, Zasipanje zahvata, 366,371,376

303, 335, 339-345, 359, 364, 367, 375, 390, 397- Zasipanje kanala, 399-402,420,436,475,487

402, 406,409-413,431-436, 451-484, 496 Zasipanje sifona, 430

Eroziona jama, 223, 243, 246,247,254-263, 308, Zastor, 46, 60, 103, 118, 128, 129, 141, 151-156,

463, 466-464,481-483 165,173, 239,266,274,282, 373,425,477,483

Eroziono dejstvo kiše, 169 Bočni, 239

Eroziona stabilnost kanala, 394,460-412 Vertikalni, 103, 141,154, 155

Stabilnost čestice na kosini, 405 Pizvodni (videti nizvodni zastor)

Efikasnost hidrauličkog skoka, 226,231,232, Uzvodni (videti uzvodni zastor)

243
Horizontalni, 60, 103, 155 Zatvarači (ustave), 43, 143,

185,203-206,218,241,
3

283, 303, 309-354, 358, 363, 364,370, 374-391, 423

Zagat, 140,319,355,361 Aeracija, 313, 324-326, 343-346, 351,

Zazor (fribord, &eećoags1), 71, 99, 101, 122, 186, 377,420,421,483

208, 214, 229,295, 336, 337, 359, 361,411,416, Valјkasti, 312,323

417,420, 431,432,438 Vibracije, 204, 310, 312, 316-326, 332,

Zakrivlјenost prelivne ivice, 287, 288 334, 335, 339, 342-352, 359, 364, 377,

Zakrivlјenost strujnice, 193, 197,199, 248, 331, 381-386,421,478

500, 505 Vododrživost, 309, 310, 335, 343, 350

Zapremina mrtvog prostora, 8,20

Vrećasta ustava, 312, 326, 327 513

Dubinski, 309-312,315,318, 339, 348, 364

320, 321,330,333-353 Dvodelni, Pokretački mehanizam, 309,315,352

318,319,322 Gredni, 206,241, 283, 312, Potoplјeno isticanje, 313,327,332,

319, 320, 338, 370 333,345,353

Za potrebe građenja, 310 Prenosni mehanizam, 309, 310, 313, 352

Zaptivanje, 316, 319, 322, 334-337, 346, Pristupačnost, 319,335,378,379 Regulacija

347,351 proticaja, 314, 333, 334,

Zaptivka, 309, 313, 316, 318, 321, 322, 335 342, 347, 349, 363

Igličasti, 353 Regulacioni, 310-312,333,334,342,

Iskakanje (katapultiranje), 326, 337 347, 349, 351, 364,366, 370, 374, 376-

Isticanje, proračun, 327-333 Kavitacija, 31, 379

196,204,213-219,223, 236,240, 246,260, Remontni, 310-312, 319, 334, 346, 347,

264, 269,273, 274, 283, 285,293,297,299, 377-380

310, 334, 338- 347, 350, 352, 353, 359, 377, Segmentni (radijalni), 312, 320-325, 329,

380, 382, 386,450,451 330,333, 347, 348, 374 Sektorski,

Klapne (zapornice), 312,322-326 Konusni 312,324-326 Sila podizanja, 318-322, 335

(NoteeI Vip§eg), 351-353 Kriva proticaja, Tablasti, 206, 312-315, 317-319, 322,

9, 22,23, 34, 180, 181, 190, 203,285,290, 323, 327,329, 330, 333, 335, 343, 347,

332, 333, 391, 484, 499,500 348, 374

Krovni štit, 326, 327 Kuglasti, 350 Telo, 309, 315, 322, 324, 335, 337, 344

Leptirasti, 334, 349, 350 Nepropusno

platno (opšivka), 309,

371

Neregulacioni, 310, 349 Oblikovanje donje

ivice, 313,316,317,

322, 336

Osnovni (servisni), 302, 310, 378 Otvor,

veličina, 312,314-323,338, 347, 348, 352

Površinski, 309, 310, 311-333, 335, 337,

514
 Ukrućenja, 309,315 sredina, 60-65, 82, 127, 133-141,162 Implozija,

Havarijski, 310, 333, 334,336,345-349, 215-218

351,377,378 Injekciona zavesa, 38,46, 65, 68-70, 103, 104, 151, 154,

Cilindrični (kružno cilindrični), 348-349 167, 343,378,379

Zatvaračnica, 170, 334, 337,338, 363, 376-380, Injektiranje, 21,44,66-71, 103-106, 115, 151-157, 167,

386, 389,423 170,282,425

Zahvati, 8, 32, 34, 38,44,47,48, 50, 51, 54, 80, 98, Vezno (kontaktno), 104, 170,282 Zaptivno,

309-311, 320, 333,346-348, 363-391, 393, 394, 66,104, 151,425 Konsolidaciono, 104, 106, 115, 170

400,411,419,421,423,429,487 Bočni, 367, 370-375 Inspekcija, 104,245,421 Infiltracija, 16, 398, 399

Dubinski, 185, 309,333, 347, 363,264, 370, 376-391 Ispiranje (sufozija), 31-32,48-50, 104, 107,115,

Izbor mesta, 364 121-129, 137-151, 162-169,221,239,245,268, 272, 343,

Površinski, 80,310,333,364-376,393 379,380,415,451-453,473,479,482, 483,499

Tirolski (u dnu), 368 Hidrauličko Ispiranje nanosa, 20,44, 221,368-373 Isplivavanje,

oblikovanje, 380-386 Čeoni, 367, 370 35,67, 82,83, 86,98, 128,237,241,

Zahvatne (ulazne) građevine, 38, 185, 363, 364-391, 264-268,281,373,412,453 Ispust (videti Temelјni

487 ispust)

Zaštita od erozije (videti i kamena zaštita), 169, Istražni radovi, 14, 32-38, 84, 93, 103, 186 1SE,

243-246,248, 305, 367,375,390, 396,413,433, 179,307

435,436,441,443,452

Zaštita od talasa, 162, 167, 168,266

Zaštita od unutrašne erozije (videti i filtar), 126,137,

146-157,163, 165, 169,415,499

Zaštita temelјa, 151-157

Zemlјotres, 21,31,50,55,71,76-81,85,99, 114, 161,

179,378,424

Izbor tipa brane, 47 Izlazni gradijent, 141-154 Izotropna

515
1S(Š), 28,28,43,150-156, 168, 173, 179, 180, 187, Kavitacija, 31, 196,204,215-219,223,236,240,

221, 235, 237-241, 247, 256,261, 264

246,260, 264,269,273,274, 284, 285, 293,297, 299, 310,

334, 338-353, 359, 377, 380, 382, 386,

J
450,451

Stadijumi razvoja, 344

Jedinični proticaj, 213,214,229, 247,254, 255, Kavitaciona erozija, 31,185,215-219,235,240,

263,303-305,463,481-484 241, 247, 259, 297, 302, 335, 339-345, 364

Jednačina održanja energije (videti, energetska Kavitacioni broj, 216,217,218, 235, 343, 344

jednačina) Kamena zaštita (rip-rap), 230, 244,245,453,472-

Jednačina održanja količine kretanja, 224, 225, 476,480-485

228,233, 234,248, 275-279, 333, 365,456-459 Kamena obloga (naslaga), 129,161,172, 222, 244,

Jednačina održanja mase (jednačina 245, 266, 375, 398,410-413, 433,436,453,480,

kontinuiteta), 9,23-28, 106, 134-158, 182, 202, 497

210, 211, 226-228,275,295,296, 334, 342,381, Kanal, 32, 80,138,169,185, 208,212,264,266-282,

369,461,490 288, 300, 303, 309, 327, 332, 363-368, 374-377,

Jednoliko (uniformno) tečenje, 407, 436,470,493 390,393-419,421,423,429-507

Jednostepeno dimenzionisanje, 96, 97 Izbor pada dna, 395,401,402,409,414

Jezgro preseka, 89, 90, 94, 95 Izbor preseka, 394

Jezgro, 128, 137, 138, 146-154, 163-173, Izbor trase, 397

Vertikalno, 164 Karakterističan presek, 412,417,420

Vododrživost, 151, 152 Nagib kosina, 395-397,401,417

Glineno, 128, 137, 138, 146,-153, 163- Neobloženi, 398-412

173 Neustalјeno tečenje, 419

Koso, 164

Obloga, 412-416

Kruta, 416 Fleksibilna, 413

Obloženi, 413 Optimalni presek, 431

516
 U režimu (videti, stabilan kanal) Kapacitet 446,468, 503

evakuacionog organa, 22,28,50, 103, Kozenij evo rešenje, 130-136 Kolbrukova formula,

123, 175, 180,286-293, 305, 311, 359, 368, 376, 379 386,446 Kolmiranje (zagušnje) filtra, 147

Kasagrandeov postupak, 130, 132, 137, 138 Kaskade Koncentracija vazduha, 212-214, 219 Koncentracija

(stepenice, slapovi), 32,219, 245, 303, 304, 394, suspendovanog nanosa, 19 Konjugovana dubina (videti,

398,429,475-483, 487,488,496,499 Vertikalna, 486 Sa spregnuta dubina) Konstruktivna pravila, 100-106,

brzotokom (kosi slap), 483 Kašika odskoka, 223, 166-173 Kontrolni presek, 133, 138, 143, 176,202, 220,

246-259 Kvazi stacionarna metoda, 23-29 Klizeći tok, 274, 280,284-286, 302, 334, 342,441,444,448, 476

304, 305 Klizni krugovi, 157, 159, 160 Koeficijent Kontura Krigerovog preliva, 192-196,206, 269,

aeracije mlaza (ovazdušenja), 254, 292,347 283, 284,287, 303, 324, 595 Korisna zapremina

Koeficijent brzine, 211,295, 328-331 Koeficijent akumulacije, 7-21

viskoznosti (kinematski), 386,463 Koeficijent isticanja, Kosi strmi talas, 206,208, 267,268, 271,272,280,

330, 331 Koeficijent lokalnih gubitaka, 350, 384, 387, 284, 297

443,456,490-492,498, 502, 504 Koeficijent otpora Kosi hitac, 247,250, 251, 269,270,299

trenja, 358, 387,427,441,446 Koeficijent poroznosti,

406 Koeficijent potoplјenosti, 200, 201, 228, 231,243

Koeficijent prelivanja, 190, 191-205,261-267, 288-300,

303, 331,478,479, 505 Koeficijent pritiska, 216, 291,

295 Koeficijent proticaja, 220, 290, 310, 329-331,

351,353,502

Koeficijent seizmičnosti, 77-79 Koeficijent sigurnosti

na smicanje, 83-86, 115, 158-162

Koeficijent sile, 234,456,475 Koeficijent suženja

(kontrakcije), 205,263, 328, 348,443,444

Koeficijent trenja, 35, 83-86,107, 316-327,386

Koeficijent filtracije, 63, 64, 124, 125, 133,

137, 141,155,399

Koeficijent hrapavosti po Maningu,

182,279, 358, 387,401,410,414,417,427,441,

517
Koso uzvodno lice, 73,95,193, 195, 267 Kritični gradijent ispiranja (sufozije), 125,

Kota krune brane, 46, 71, 72, 99, 100, 112, 359 145, 147

Kota maksimalnog uspora, 8, 28, 36,46, 70-73, 81, Kritični gradijent podizanja (fluidizacije),

97-100,161,177-180,186,187,286, 287 126,127

Kota minimalnog radnog nivoa, 8, 19,20, 37, 129, Kritični kavitacioni broj, 216-218, 343, 344

376 Kritični pad, 357,444,451

Kota normalnog uspora, 8, 38, 81, 100, 101, 186-188 Kritični smičući napon, 402-416,470

Kohezija, 83, 86,123, 158-160,406 Kruna brane, 9,44,46, 71, 72, 96-100, 112, 114,

Kriva zapremine akumulacije, 8, 14, 24-29,47

122, 128, 168,260
Kutijasti preliv, 300,439
Kriva površine akumulacije, 8, 15

Kriva proticaja, 8,22-28, 180-184,190,201-203,

L
230-236, 286, 290, 327-333, 361,484,495-500

Donjevode, 9,180,202,203,230, 236,

484,497 Lamele, 54, 59, 78, 82, 87, 100-105,115,159, 160,

Krivine, 111-112, 192, 221,248,249, 258,266,268, 179, 188

274, 283,285, 289-297, 302, 306, 322, 352, 358, Lebdeći nanos, 18, 19,105,401

365-368, 386-388,401,409,411,414,432,499, Lebdeći predmeti, 363, 370, 384

501,502 Led, 31,32,74-75,81,101, 114, 129,205,206,221,

Gubici, 387,388, 436 245,297, 302,313, 318-326, 357, 367, 370,419

Dodatni pritisak, 248 Dinamička sila, 75, 114, 146

Krilni zidovi, 232,259, 266, 368,375,479,482, Statička sila, 74, 75

483,500, 501 Lejnova filtraciona dužina, 125

Kritična brzina, 412,467 Linija nivoa, 180-184,208-214,272-280, 295-297,

Kritična vučna sila, 405,406,470 361,448,452-459,477

Kritična dubina, 181, 191, 192,210,264,274,280, Lokalni gubici energije, 182,203,292, 293, 338,
350, 358, 364, 388-395,427-441,489
305, 398,444,445,451,452,460,484,489-494, 499,

500,502, 504

Kritična smičuđa brzina, 466, 471 M

518
Максимални смичући напон на косинама канала, Нанос, 7, 8, 18-21, 32, 34,44,46, 55, 76, 81, 90, 105,

408,413 106, 114, 139,151, 152,221,233,241,245,257, 297,

Мерни објекти, 487-507 303,310, 313, 317-319,323-326, 348, 352, 353,

Мерно сужење, 489-500 363-376,400-411,436-438,454,461-473, 487-489,

Без грла, 499 500

Н
На каскади, 487,488,496,499 Са Вучени (видети вучени нанос)

сложеним попречним пресеком, 492, Лебдећи, (видети, лебдећи нанос)

499, 500, 504 Сила, 55,76,81,90

Меродавни протицај (видети Рачунски протицај) Суспендовани (видети суспендовани

Метода вучне силе, 402-409 Метода (простих) нанос)

итерација, 25, 182, 280 Метода клизних кругова, Напери, 32, 33, 375

157, 159,160 Метода највећих дозвољених брзина, Напони

401 Минимални радни ниво (видети кота Дозвољени, 47,49, 82, 92, 93, 97, 98,

минималног радног нивоа) 402,409,410

Модуо протицаја, 209,210 Вертикални нормални, 87-92, 98

Мост, 99, 189,205, 337, 370, 378,430, 431,454-475 Главни, 87,90,92,93,98 Затезања, 37, 82,

Мостовски стуб, 205,454-475 84, 89, 90, 94-101, 115, 420,425,435

Хидродинамичке силе, 474 Критични, 92,402-413,424,

Мостовско сужење, 454,455,463 425

Ерозија од сужења, 460-463 Заштита од Површински, 212 Притиска, 93, 97,

локалне ерозије, 472-474 Локална ерозија око стуба, 115,420 Смичући, 18, 83-95, 98, 159,

463-472 Процена успора, 454-460 МРР, видетиРМР 224,248, 278,404-416,470,471

У кривини, 409,414

Stvarni smičući, 407-416 Horizontalni normalni, 87, 90

519
Nasip, 31, 32,38,41,43,48,50,73, 121-173, 178,
179, 186, 302-305,356, 361, 380, 394,415-417, Obezbeđenost, 15, 16

436-441,451,453,458-459 Objekti na dovodima, 429-507

Neerodirajuće brzine, (videti, brzine) Objekti za merenje proticaja, 487-507

Negativni pritisak (videti potpritisak i vakum) Objekti za ukrštanje, 429-475

Nepotoplјeni odskok (videti Ski-skok) Oblikovanje ulaza, 380, 382, 388,431-432,441

Nepotoplјeno isticanje, 227, 302, 345,443,446- Obrtni momenat, 89, 159

450,494 Ovazdušenje (videti bubrenje, aeracija)

Nepotoplјeno prelivanje, 190, 200-203,223, 281, Okvašeni obim, 267, 278,395-400,407-408,412,

301,501-505 456

Neprikosnoveni prostor (videti rezervni Olakšane brane, 43, 78, 95, 109-119, 188, 377

prostor, rezervna zapremina) Olakšani (šuplјi) odskok, 238, 259

Neusklađenost doticaja i potrošnje, 4, 7, 9 Opterećenja, 31, 32,41-43,49, 53-87, 90, 93-99,

Nizvodni zastor, 67,155, 239 106, 109, 112, 114-118, 121, 129,155, 157, 161,

Nizvodna nožica, 128, 137, 149, 150, 159, 162 162, 164, 167, 221,223,235-240, 246, 249,282,

Nizvodna predbrana, 335, 359 286, 305, 310, 312, 318, 321, 325, 334, 349, 373,

Niše, 206,218, 315-326, 338, 343-348, 358, 370, 376,404,420,422-423,435,454,474

378,386,389 Probna, 32

Normalna dubina, 181, 184,350,398,411,432,452, Kombinacija, 70, 81, 82, 85-87, 90, 93,

492,493 96-97

Nosivosttla, 48, 50, 54, 100, 104, 106, 114, 126, Optimalni oblik poprečnog preseka, 397,416,439
165, 264
Optimalna vlažnost, 122,128,167 Optočni tunel, 38,

229, 283,297, 298, 355-361,

Nј
379,421

Osnovni elementi brane, 45

Nјutn-Rafson metoda, 183

Osnovni parametri akumulacije, 8 Otpor vazduha, 252

O

520
 p Pokrovni sloj, 128, 144, 145, 155
Poplavni talas, 7, 8, 18, 20,22-29, 34,41, 47, 50,
Parapetni zid, 99 51, 78, 81, 175, 177-179, 185-189,290,297,302,

Parcijalno pregrađivanje reke, 355, 360, 361 311,356,376,469,475,477

Pačji klјun, 282 Ublažavanje (transformacija) u

Pijezometarska kota, 55-59, 61, 62, 55-70, 192,237, akumulaciji, 22-29, 178

318, 339,357,382,448,451 Porebravanje, 170

Pijezometarska linija, 60-70, 124, 130, 139, 141, Postepeno dimenzionisanje, 96

142, 149,448-450 Potencij alna energij a, 183

Planiranje, 5, 38, 39, 361 Potencijalna teorija, 60, 140, 141

Plivajući predmeti, 221, 303, 310,313, 314, 318, Potoplјeni odskok, 189, 223,257-260

319, 323-326, 356, 361-367, 370, 378,434, 469, Potoplјeni skok, 228, 231, 236,242,247,496,497,

485,488,489 503

RMR, 122,177-179,236 Potoplјeno isticanje, 313, 327, 332, 353,443,449,

Podizanje (fluidizacija), 31,54, 123, 126-129, 450

141, 142, 145, 150, 151, 155, Potoplјeno prelivanje, 201-203

Podloge Potoplјenost objekta (zahvata), 200,201, 228, 231,

Vodoprivredne, 35 345, 385,444,445,494,495, 503

Geološke, 6, 14,35, 103, 176, Potpritisak (negativni pritisak, vakuum), 195,

186,422 196,204,215,220, 235, 238,241, 245, 249,269,

Geomehaničke, 35 285, 288, 294, 344-347, 377, 380, 382, 386,434,

Mašinske, 35 450

Pedološke, 35 Potpuno iskorišćenje proticaja, 12, 13

Saboraćajne, 35 Pregradni profil, 46-48, 98, 104, 112, 115,167

Topografske, 8, 34, 112, 176, Predbrana, 154, 355, 356, 359

Prelazni režim, 286, 305, 357,420,421,450

184

Hidrološke, 18, 34, 35, 50, 176-180, 305

521
Prelaznica (prelazni deo), 99, 177, 188, 206, 230, Saustavama, 29,30,36,51,115,181-

261-274,280, 294, 298,299, 331,333, 337-339, 184, 329, 393,483

374, 375, 383, 389,430-436,438,440,441,447 Sigurnosni, 478,480-483

Preliv, 8, 12,20,22,27,28, 32, 38,44, 50, 54, 57- Sifonski, 318-320,484

59,67, 102, 103, 115,122, 123, 168, 175-308, 309, Slobodni, 36, 115, 181-184,333

310, 311, 314, 320, 321, 323, 324, 326, 327, 330, Stepenasti, 321-323, 543

332, 333, 355,356, 359, 360, 361, 363, 370, 375, Uprošćeni šaht, 318

377, 378, 383, 390, 394,421,429,435,436,438, Uticaj nizvodnih uslova, 197-203, 242,

439,476,477,489, 500-506 548

Bočni, 115,184, 185,200,241, 264, 274- Uticaj uzvodne visine praga, 195,196,

283,300 207,208

Dubinski, 184 Cilindrični, 287, 505

Krampov trougaoni, 505 Čeoni, 184,241,264-274,282,283,438

Krigerov, 188-196, 200-206,260,269, Čunasti, 282,290

283,284,287, 303, 324, 505 Šahtni, 172,296-316, 317,384,461

Kontura, 194,195 Širokiprag, 187-189, 195,203; 346,

Kutijasti, 300 491,549, 565-571

Levkasti (videti Šahtni) Prelivne brane, 45, 55,184-276

Oštroivični, 189-200,203,269,287, Prelivni levak, 298, 301-304

300, 324,326,476,477,479,488,489, Prelivno lice brane, 207

505, 506 Priboj, 64, 101,119,136,138-141,152, 153, 165

Pomoćni (emergencioni), 123, 302, 303 Prilazna deonica, 265,266, 287-289, 327,465,

Praktičnog profila (videti 468,476,479,483,489, 530

Krigerov) Prilazni kanal, 205, 264, 300

Raspored pritisaka u mlazu, 187, 189, Probna opterećenja, 32

190,197,202,352 Proviranje, 46,50, 51, 60, 65, 67, 68, 100, 103-107,

Sa brzotokom, 184,277-296, 321,407, 122-146,156, 161,166,169,239

531,541 Provirna linija, 129-140, 147,149,158-164,169

522
 Linearna aproksimacija, 130,136 Raspored smičućih napona, 87,91,408

Provirni proticaj, (videti filtracioni Računski (projektni) proticaj, 50, 57, 115,150,

proticaj) 176-189,184-189,194-197,203,204,221,224,

Projektni proticaj (videti Računski proticaj) 227,231-237, 254, 259, 267,281, 283-290, 295,

Prolom brane (videti Rušenje brane) 297, 300, 305, 332, 356, 358, 361,368, 370,400,

Propusti, 31, 360, 361, 394,420,429,439-454,487, 409,410,432-437,442-445,450-452,477-479,

492,493 482, 503

Oblikovanje ulaza, 441 Reakcija temelјa (oslonaca), 91

Sa proširenjem na nizvodnom kraju, Regulisanje proticaja, 7-29, 311, 322,326, 334,

448 374

Hidraulički režim, 439-454 Režimska teorija, 400

Procena procurivanja iz kanala, 399,416 Rezervni (neprikosnoveni) prostor, 7, 8,22

Procurivanje (videti infiltracija) Rejnoldsov broj, 217, 258, 386, 387,413,446,464

Pulzacije (fluktuacije), 31, 64,232-241,249,282, Relaksacioni bunar, 155,156

288, 291-294, 312, 313, 324, 326, 334, 341, 345, Relativna gustina, 402,404,413

346, 381-384,433,441,478,499, 501 Remont, 55, 310-312, 314, 325, 333,334, 346,347,

Brzine, 232, 381 370, 377-380

Mlaza, 312, 313 Rešetka, 126, 127, 315, 368,367, 369, 370, 374,

Pritiska, 31, 105,235-241,341,345, 378,384,385,419,439

346,478 Riblјe staze, 429,483,487

Rip-rap (videti Kamena zaštita)
R
S

Ravan smicanja, 85, 167 Radne spojnice, 102

Razdelni zid, 189,206,208,214,231, 232, 238, 290 Sabirni kanal, 185,264,274-282, 368

Raspored nanosa duž akumulacije, 20,23 Savladavanje viška pada, 398,429,475

Raspored pritisaka u prelivnom mlazu, (videti, Samoaeracija, 219,267,272

prelivi) Sekventni postupak, 9-12, 13,14

523
Servomotor, 309, 310, 325, 326, 349 Smičući napon (videti, napon)

Sigurnost, 32, 58, 60, 64, 76, 80, 82-98,111,113, Specifična energija, 191,451,491-493, 502, 504

125,127, 128,141,143, 150, 157-162, 180, 187, Specifična poroznost, 406

214,215, 228, 231, 243,263,286, 310,314, 317, Specifična težina, 55, 56, 60, 61, 70, 79, 94, 142,

318, 336, 374, 377, 384, 387, 389, 394, 398,400, 158,220,244, 243,

414,429,435-439,441 Spiranje kišom, 162

Sila težine, 80, 97, 95, 127, 192, 208, 225, 237, Spregnuta (konjugovana) dubina, 224,226-237, 242-

278,405-408,422,434,456 243, 253, 258, 299, 332,280,496,497

Sila Trenja, 73, 83, 85, 128,225, 244,278, 315-318, Stabilan kanal (kanal u režimu), 400

335, 347,405-408,413 Stabilnost, 8, 25-31, 33, 35, 36,46-50, 53, 54, 58,

Sila Uzgona, 50, 57, 59, 60, 61, 89, 139, 140, 229, 60, 65, 78, 80, 82-90, 94-97, 107,114, 123, 125,

237,294 128, 129, 133, 140, 141, 147, 149, 153,157-163,

Sintetički nizovi, 15 166, 172, 173, 177, 178, 185, 186, 190, 198, 206,

Sifoni, 32, 301, 302, 394,429,434-439 218,223,228, 230,232,241, 246, 248,263, 267,

Uvlačenje vazduha, 436-437 268, 282,298, 305, 317, 336, 352, 377, 394, 397,

Sifonski preliv (videti, prelivi) 400,401,405,412-413,424,431,435,459,463,

Ski-skok, 189,223, 243,246-257,258-263, 269, 473,475,479, 483

272,274, 283,293,359,481 Na preturanje, 82, 86, 89, 116, 157

Obim erozije 247, 255 Nasmicanje, 84, 100, 102, 104

Skokovit tok, 304, 305,485 Uslovi, 82

Skretanje reke, 38, 46, 283, 355-362,421 Filtraciona, 61, 107, 140, 141, 153

Slapište (videti Umirujući bazen) Statički momenat površine, 497

Sleganje, 48, 50, 51, 98, 100, 101, 106-107, 121, 122, Stvarni smičući napon (videti, smičući napon)

141, 153, 155-157, 161, 165-170, 172, 245, 274, Stepen iskorišćenja vodotoka, 16

412,418 Stepen potoplјenosti, 200

Slobodna filtracija, 399,400 Stepen regulacije proticaja, 16

Smicanje, 35, 47, 82-87, 90, 92, 95, 98-107, 115, Stojeći talas, 189,206, 208, 230,238,267,268,

129, 156-162, 166, 278, 409 271,272,280, 284,297

524
Strujna mreža, 140, 143 233, 238-240,245-249, 266,268, 272, 355-362,

Strujnica, 140, 141, 143, 193, 197,210, 215, 248, 454,469,473

261,287,288,331, 343, 348, 385,436, 500, 505 Filtracija, 57, 139-142, 147, 155, 162,

Stub, 102, 154, 189, 197,205-208,217,221, 266, 163,245

267, 288-290, 310, 312, 314, 315, 319, 321-326, Temelјnajama, 38,46, 152, 180,355-381

347,454-475,478,479, 489 Temelјni ispust, 8, 20,48, 50, 54, 116, 175, 180,

Mostovski (videti mostovski stub) 185, 241,298,333, 342, 349, 351, 355, 363, 376-

Na prelivima, 181,197,205-206, 208, 390,421

246, 264,288-290, 312, 314, 319, 321, Temperaturni uticaji, 114

323-326 Tetrapodi, 361

Usmerivač, 288,290 Translatorni talasi, 267,268,271

Sumarna kriva, 13, 14 Transformacija poplavnog talasa, 22-29

Suspendovani nanos, 18-20, 34, 221, 363, 371, 376, Tunel, 32, 38, 104, 175, 184,229,246, 250,282-300,
402-406,411
333-340, 355-361,378-380, 386, 393,421-428,439

Deblјina obloge, 247,423,425

T
Turbulencija, 18,190,208,211,212,217, 219-224, 230, 235,

238,240,244, 245,276, 280, 281,292,

Talasi, 55, 71-75, 78, 81, 99,100, 129,162, 166, 294, 302, 334, 345, 349, 350, 372,400,404,463-

168, 186,189,206, 208,227-230, 238,267,268, 466,477,499, 502

271, 272,289,284, 297, 377,411,431,432,469
Taložnice, 33, 368, 370, 376,400,402 U
Ispiranje, 343
Talpe, 154, 361 Ublaženje poplavnog talasa, videti

Tačnost, 15,26, 141,160, 182, 183,228, 280,415, transformacija poplavnog talasa

489, 505 Ubrzanje

Težina (videti, sila težine) Radijalno, 565

Temelј, 35, 38,43,44,46-55, 57, 59-70, 76, 77, 80- Centrifugapno (videti, centrifugalno
83,85-104, 111-117, 121-173,176,188,189,229,
ubrzanje)

525
Uvlačenje vazduha (videti aeracija) Dužina, 224, 229-230, 243

Ugao unugrašnjeg trenja, 76, 81, 137, 158-163,352, Kota dna, 228-231, 242

405,406,410,414,423,473 Merodavni proticaj, 177-180,235, 236,

Uzvodna predbrana, 356 495

Uzvodni zastor, 67,165,266,479 Neprizmatični, 225,230, 241, 299

Uzvodni zub, 17 Nizvodni prag, 231,232

Uzgon, 31,46, 50, 55-71, 81, 89, 90, 93, 94, 100, 103- Sa nagnutim dnom, 241,242

107, 114, 116, 128,139, 143,155, 164, 179, 229, Središni blokovi, 231-234,240,280

236-241,264, 266,272-274,281,282,294, 318, Uzvodni zubci, 232,234, 238,

336, 337,373, 374,379,412,453,479,483,499 239, 249

Bazni, 61, 66 TJ8VK Bazeni, 227, 231-233, 243, 390,

Dinamički (vidi Dinamički uzgon) 391

Diferencijalni, 61-66,105, 237 1J8VK Bazen sa kecelјom, 390,391

Ulazni prag, 370 Širina, 207,228-230,234,241,242

Umirivači energije, 44, 98, 176-178, 186, 187, Širina slapišne ploče, 238

222-260,271, 375, 390, 394, 398,429,438,477, ŠA Sogrv o! Ep§šeegz, 194-197,211,292,331,

483 339, 343-347, 357, 384, 387, 389

Karakteristični tipovi, 222, 223 ŠVK, 18, 20,35, 70, 102-109, 112, 114, 119, 147-

Opseg korišđenja različitih tipova 157, 160,168, 172,179, 194-205,211,214,215,

umirivača, 259, 260 217-219,227, 230-235, 243,251, 258,267,271,

Umirujući bazen (slapište), 32, 38, 58, 60, 67, 281, 282, 288,293, 302, 330, 338, 352, 374, 386,

103, 105,187, 189,207,208,214,215, 223,246, 387, 390, 391, 397,409,415-419,435-439, 443,

247,257-260,264,267,271-274,280,282-285, 453,480,483

298,299,303, 312, 352, 353,359, 375, 377, 390, Usklađenost kapaciteta šahta i preliva, 286

391,413,476-484,497, 503 Uspor od vetra, 73,74

Visina zidova, 229,231,232, Usporna građevina (objekat), 14, 364, 367, 375,493

240,241 Ustave (videti Zatvarači)

Dvostepeni, 241,243 Uticaj donje vode, 200,202, 358,499, 505

526
 f
235,245-249,405,425,435,437,474 Hidroelektrana,

14,17, 32,41, 98,180,221,229, 246, 254, 333, 336, 338,

Faktor trenja, 214,217, 305, 386,427,436,446 Kod
349, 351, 372, 376, 377, 381,
aerisanog toka, 214 Filtar, 46,124,125-130,147-169,
388-398,419,421-423,428,475 Hidrologija, 2, 6, 123,
238,239, 245, 273,281,413, 415, 418, 433, 473, 482,
185 Hidrostatička sila, 36-54, 76, 80, 87, 97, 116,158,
497, 499 Zagušenje, 147
166,314-321,335, 336
Filtarski sloj (videti filtar)
Vertikalna komponenta, 56-59, 97, 116,
Filtracija, 36, 57-71, 81,107,123-156,203, 237,
142, 166, 335
239,394, 398,400,451,479 Filtraciona brzina, 61, 63,
Horizontalna komponenta, 56-59, 89,
66,124,134 Filtraciona dužina, 142, 399 Filtraciona
315-318
stabilnost tla, 61,107, 140, 141, 153
Hidrostatički pritisak, 31, 55-62, 90-94, 114, 128, 129,
Filtracioni gubici (videti, gubici na procurivanje)
159, 198,238,248, 315, 318, 321- 338,348,
Filtracioni proticaj, 64, 66, 129, 131,136,140- 144, 156,
379,422,424
399

Fluidizacija (videti podizanje)

Fluktuacije pritisaka (videti pulzacije) Fribord

(&eeđoags1, videti zazor)

Frudov broj, 191,220,226-231,246, 271,292,332,

347,357,358,432,444,449-457,464,491,499, 502

Helikoidno strujanje, 363-368, 387 Hidraulika, 2, 6

Hidraulički gradijent (videti gradijent proviranja)

Hidraulički radijus, 182, 183, 210,296, 395, 498, 410

Hidraulički skok, 200,224-257,304, 327, 332,

437,438, 503

Dužina, 225,230,232, 503 Hidrauličko

nasipanje, 171 Hidrauličko oblikovanje ulaza, 36, 54,

122, 177, 206, 241,269,288, 302, 382-389,430-433,439,

X
441,458,485,496, 502,506 Hidrodinamička sila, 31, 58,

59, 67, 114, 123-129, 146,

527
Hidrotehnika, 5-7,427 Hidrotehnički tuneli,

(videti tuneli) Hikoksova jednačina, 212

Homogena brana (nasip), 130, 138, 145, 162

Cevi, 50, 66, 105, 116, 138, 143, 148, 150, 170, 171,

219, 220,238, 239,255,273,282, 292-298, 300, 301,

322, 333-337, 345-351, 374, 377-390, 393,

416,423,427,439,434-453,483,499, 501

Aeracione, 220,292, 293, 301, 335-337,

346, 347

Drenažne, 148, 150, 239,273,418

Cevovodi, 32, 116, 333,345, 374, 377, 390, 393,423,

427,435,438

Centralni zastor, 164,165 Centrifugalna sila, 197, 199,

366 Centrifugalno ubrzanje, 192, 210, 248, 285, 365,

366

Šaht, 282, 283-300, 337, 348, 378,421,438 Šahtni

preliv, (videti, preliv) Šezi-Maningovajednačina,

182,409,414 Šildsov dijagram,

403,404,413,414,466, 471
56

528