SEDAM TIPOVA DVOSMISLENOs?Ty (1 Dvosmislenost,-u idagni _. veoma odredeno i, po acainlem, gover, zat “neste Naneravten di 2 yd Ovito ili obmanljivo. } \ 4 Se ovom retju sluzim u progirenom smislu iza svoj predmet smatra¢u znatajnom svaku verbalnu ni- jansu, ma kako bila neznatna, koja daje povoda za pro- menljive reakcije na istj jeziéki detalj.1 Ponekad, naro- cito u ovom prvom poglaviju, ta reé moze da se rastegne apsurdno daleko, ali ona je deskriptivna jer nagoveStava analiti¢ki natin pristupa, a ja se njime i bavim. ; _,_ U jednom dovoljno progirenom smislu, svaki prozni iskaz mogao bi se nazvati dvosmislenim. Na prvom mestu, moguce ga je analiairati. Na primer, iskaz: ,,Smeda maé- ka sedela je na crvenoj asuri”, moze se podeliti na jedan niz: ,,Ovo je iskaz o matki. Matka na koju se iskaz odno- si je smeda”, i tako dalje. Svaki takav jednostavan iskaz moze se preobratiti u komplikovan iskaz koji se sluZi dru- gim retima; pa se sad, na primer, suo€avate sa zadatkom da objasnite Sta je ,macka”; i sve Sto je tako kompleksno opet se moze razloziti na jednostavne nizove; tako ¢e sve ono &to satinjava ,,macku” biti u izvesnoj prostornoj vez sa ,asurom”. ,Objasnjenje” se, izborom re¢i, moze upu- London 1930. Drugo |. _* Seven Types of Ambiguity. Chatto & Windus, izdanje 1947. Poglavije I. ete ijansu neposrednom vie 1. ji dodaje_izvesnu nijansu nepos proznom idan’, Kao Sto {bilo taki, ‘ovo izaziva jedno etc Nove Pitoliko prosiruje termin ,,dvosmisienos : zalalen EO fraza tema aa lh da Bade presudna nego, 2 2c davodenie esti” (22 ; pri itanje koja bi bolja ji Fee een ea teatt dvosmislenira), javija se kroz cela kali * 141 ~* aiti svaki com koji Zeli onaj koji objaSnjava; na pri- til reat i i pojam }cedela" moze povu- Fie, Pobom teéaj iz anatomije; pojam na” teoriju grave facije. Takav jedan teéaj, medutim, bio bi irelevantan ne samo za moj predmet u ovom ‘ogledu nego i za kontekst koji je nagovesten iskazom, za licnost kojo je upuéen i wos eSbog koje joj je upuen; niti biste nabli bilo Sta ve- ‘oma bitno u toj reéenici ovako analizirajuci; vi biste samo sastavljali drugu reéenicu, ‘kazujuéi istu éinjenicu, ali na- -© menjenu nekom drugom cilju, Kontekstu i osobi. Otigled- no, ovaj knjigevni krititar mnogo se bavi implikacijama bce poslednje vrste i mora da ih posmatra kao glavni deo Gmisia, Postoji razlika (mofete re¢i razlika izmedu misli ‘Posecanja) izmedu iskazane Ginjenice i okolnosti iskaza, ali veoma ¢esto ne mo%ete znati jedno ako ne znate dru- go, a poimanje reéenice obuhvata u sebi i jedno i drugo, ne praveci medu njima razliku. Dakle, 0 ovoj reéenici tre- ba da razmatram dve dinjenice kao da stoje na ravnoj no- zi: da se ona odnosi na matku i da je pogodna za dete. I trebalo bi samo da izdvojim dva njena ,,znaéenja” da bih stvorio dvosmislenost vrednu paznje; ona ima kontradik- torne asocijacije, i one mogu u detetu koje ju je culo iza- zvati konflikt, zbog toga Sto je mogla izi¢i iz neke bajke ili iz Citanja bez suza. : Pri analiziranju iskaza koji je dat jednom reéenicom / (usredsredivii se, nesumnjivo, na iskaz poimanjem impli- kacija reéenice), Eovek neprestano mora da se bavi jed- nom vrstom dvosmislenosti koja potiée od metafora, Sto je razjasnio g. Herbert Rid (Herbert Read) u Engleskom lu (English Prose Style) i zato to je metafora, ietafora sinteza nekoli nica opazanja u je- u dominantnu sliku; ona predstavlja izraz_ ‘kompleksne “ne putem ani niti putem neposrednog iskaza, jadnim-opazanjem objektivnog odnosa”. Kaze jedna_stvar sligna-drugoj;-i-one ceo ih svojstava usled kojih su slitne, Odigledno je da kao stvar jezika; mnogo spremnije podleve analiza nego socijalne dvosmislenosti koje sam smatracu da je to normalno za naijedsey emateao: avosmislenost, koju razmatram u a na situacija, bilo da zasluzuje da se zo ng, este u tome Sto ivesna ref it gama dejstvuje odjednom na nekoliko naéina, Da uzy, ‘i dan éavent primer; wstiha emo Je" Bare ruined choirs, where late the sweet birds sangs nema igre retima, dvostruke sintakse ili nedoumi edu osecanja, ali poredenje je valjano iz mnogo ralogy, zato Sto su razruSene manastirske pevnice, mesta na koji. ma se peva, Zato Sto one podrazumevaju sedenje u redu, zato Sto su napravljene od drveta, izrezbarene i tako da- lje, zato Sto su bivale okrugene jednom zastitnom grade- vinom, oblikovanom po uzoru na Sumu i ukra’enom bo- jenim staklom i slikarijama slitnim cve¢u i li8¢u, zato Sto ‘su ih sada napustili svi osim sivih zidova boje zimskog ne- ba, zato Sto hladna i narcisoidna draz koju sugerisu de- Eaci iz hora dobro odgovara Sekspirovom oseéanju za predmet Soneta, i zbog raznih socioloskih i istorijskih ra- zloga (protestantsko razaranje manastira; strah od purita- nizma), koje bi sad bilo te’ko pratiti u njihovim razmera- ma; ovi razlozi, i mnogi drugi koji vise povezuju porede- nje's njegovim mestom u Sonetu, moraju svi da se sjedi- ne da bi stihu dali njegovu lepotu, a postoji jedna vrsta dvosmislenosti iu tome Sto se ne zna koji od njih treba imati najjasnije na umu. Jasno je da je ovo prisutno u svakom takvom bogatstvu i pojaéavanju efekta, i da su mahinacije dvosmislenosti medu samim korenima poezije. ‘Takva definicija prve vrste dvosmislenosti pokriva go- tovo sve Sto je od knjizevnog znataja, i ovo pos’ avije treba da bude najduze i najprosvetljivije, al najteze, Va- gna maéenja ove vrste, kao Sto se moze videti iz primera o macki, tegko je izd i biti siguran da ste ih izdvo- i kad ih izdvojite; ima i jedna vista zmatenja, vista na koju Ijudi misle kad kazu: ,Ovaj pesnik ¢e vam vise es ee kad budete imali vise Zivotnog iskustva”, i ona jed + Gote razrufene pevmice, ede ranije slate pice pevah- 143i a domaku onoga koji analizira, Pod ovim wa da Je vopettco da cete biti bolje obavesteni (to vam se odmah mofe pruziti), koliko da ée obavestenje biti asimi- Jovano; da cete biti viéniji poimanju verbalnih tananosti ili pesnikovog socijalnog tona; da éete postati litnost ko- ja se oseca kao kod kuée u onome Sto se opisuje kao poe- zija, ili se predstavlja kao poezija, ili iz Gega se izvlati dozivljaj kao iz poezije; da cete je ukljuditi medu stvari koje ste spremni da pojmite. Ovde postoji razlika izmedu nagovestenih znaéenja regenice, u koja ¢e se ona u datom trenutku asimilovati i onoga Sto veé mora biti deo vasih navika; kad se dode do drugog od pomoéi ée pre biti vaspitaé (ta tajanstvena litnost) nego analitiéar. U iz- vesnom smislu ona se ne moze objasniti jezikom, jer oso- bi koja je ne razume, iskaz 0 njoj podjednako je tezak kao originalni, dok osobi koja ga razume, iskaz 0 njoj nema nikakvog smisla jer nema nikakve svrhe. Doduse, znagenja ove vrste se prenose, ali mnogo vise ih prenose pesnici nego analitiéari; pesnici radi toga i postoje i zato su vaini. Jer poezija poseduje snazna =] '% — stva da nametne svoje sopstvene pretpostavke i ona je + _veoma nezavisna od mentalnih navika ¢itaoca; tovek njenu nezavisnost mode utvrditi na osnovu lako¢e kojom “moje da prelazi s jedne na drugu od ove dve vrste zna- éenja. Jedna jedina ret, stavljena tamo gde se najlak’e uklapa, kao da popuni reéenicu, citaocu moze da sugerige ono Sto se smatra da ¢e on uzeti za gotovo; ako mu je veé u svesti, reé ée izgledati dovoljno prirodna i neée delovati kao’ nepotreban signal. Kad ona postigne svoj cilj, pri daljem ¢itanju, ona ¢e uzimati za gotovo da ste fc vi uvek uzimali za gotovo; samo su veoma osetljivi ljudi taktiéni u ovome kao Stampana stranica. Gotovo svi iskazi pretpostavljaju na ovaj naéin da vi znate ne&to, ali ne sve, o onome ime se bavite, i kazaée vam neSto druk-. Gije ukoliko znate vise; ali 3tampani se obiéno razlikuju od izgovorenih po tome Sto su namenjeniveéem-broju. judi, a poetski od promih-po-tome Sto snainije ili brée- | nameéu sistem navika-koji-podrazumevaju. | Cove bi, kao.primer‘onoga’8to Se na ovaj natin wzi- _ Ma za gotovo, i u itaocu pretpostavlja naviku pre nego informaciju, mogao pruziti Sinjenicu da se upotrebljava : ie ee | | | jedan odredeni odeljak en tpotrebljava engleshi jezi liko se Inozete slut rebljava jedan evropski jeri ukoljko sé motete sloziti ince nica” odredenija je nego Sto izgledar i ispada iz ofekivanog Tetuikea foe, prifatno kom Sanje u svima osim onima koji su u najdublien oon, mnogim propovedima ovo se koristi bolno otvorene G& gledno, takav odeljak odreden je svojim svojstenea pre Rego nabrajanjem, i on tako snenja karakter redl koje sadrdi u sebi; na primer, to bi trebalo imati na wena Le se razmatra da li upotreba jedne reéi zahteva da se éovek pozabavi njenim poreklom, Regionalni ilt dijalekatske pesnici skloni su da se sluze retima prosto sate mek gledanja. Ni jedan jedini primer neteg tako delikatnog | trajnog ne moze da bude upadljiv; uzeéu nasumce pri- mer iz Singove (Synge) Deirdre, da bih razjasnio da vet ne mora da bude nepoetiéna samo zato Sto je njeno zna. éenje ogranigeno: DEIRDRE: .. . Bilo bi slatko imati ono Sto je najbolje i naj- raskoSnije, pa makar samo za kratko vreme. NAISI: Samo malo vremena imamo da budemo pobedonosni i hrabri. Ovde jezik izgleda bogat implikacijama; on izvesno nosi mnogo ose¢anja i otkriva tanani smisao za stil. Ali ako Sovek pomisli na rimske i srednjovekovne asocija- ~ ije reti_pobedonosan (triumphant), pa fak i na nor- malnu upotrebu te regi u engleskom’ jeziku, on ose¢a neku vrstu nerazjainjene opomene da su one irelevantne; ta je reé ovde jedan tankt zvuk Sto oznaéava pojam koji nije potpuno preveden sa irskog; ona je ovde upotreb- ljena da dopuni onaj tudi i kliski govorni ritam, koji ne baca teziste na pojedine reti ; Proces privikavanja na novog autora umnogome je proces uéenja Sta na ovaj natin treba iskljuditi, i oe prva od tri ,2injenice”, ma kako je teSko bilo podrobno gata at cg ts a ong Tern. tn ce ee He SSE de cl ; 145t jasniti, jeste ona s kojom su krititati ocenjivaéi vred- objasnit, este oreo navikli da. se bave, Ali dve druge ? Tmogo vise zbunjuju; Zovek moze malo sta rec 9 evr ~ y tetu jezika, ves i zbog toga Sto je proces njegovog, ohs {anja na sopstvenom jeziku tako nesiguran, a reci drugog t -jezika ne mogu da ga opisu. Engles predlozi, na pri- ier posto se upotrebljavaju na toliko naéina 1 u kom- Binaciji sa toliko glagola, dobili su ne toliko izvestan broj zatenja, koliko jedno telo znaéenja koje se Siri u nekoliko dimenzija; svojstvo oruda u isti mah vitkog, la- _ Kog za rukovanje i te8kog, koje obiéan iskaz 0 njihovoj : ramovrsnosti ne izrazava. U izvesnom smislu sve reti imaju ovakvo telo; nijedna se ne moze svesti na odreden bro} poenti, a kad bi mogle, poente se ne bi izrazile regima. JS Reé, prema tome, moze imati nekoliko jasno.odrede- nih Znatenja; nekoliko znaéenja povezanih jedno s dru- im; nekoliko znaéenja koja su potrebna jedna drugim—~ la bi se njihovo znatenje upotpunilo; ili nekoliko zna-"_ 14 denja koja se sjedinjuju tako da ret zhaéi jedan odnos_ fli jedan proces. Ovo je lestvica koja bi se mogla nepre- _Kidno slediti, Sama_,jdvosmislenost” moze znatiti neod- Tuénost u pogledu na ono Sta mislite, nameru da se mishi_ nekoliko stvari, verovatnost da su se mislile jedna, dve’ Lili obe stvari, i Sinjenicu da iskaz ima neKoliko znaéenja.* Korisno je, ako 2elite, ova znaéenja modi razluditi, ali nije otigledno da razdvajajuci ih u bilo kojoj odredenoj tacki necete izazvati vise problema nego Sto ih reSavate. Ja éu se, na primer, kad zazelim da izbegnem izazivanje beznaéajnih problema u vezi sa komunikacijom, cesto sluziti dvosmisleno8gauranova i yrana,otkival 0 Najskriveniieg wbicu: patienom, vrana-cavka jjim ime jedino drukC rom; da on Zeli, u dubj. (rooks) J eyskom ti ama (rooks), a Fao alley Sdragim vrarame (secre) a ne jozan $4 viii da jos sme, de Se mode, it da Soka u oajnom po. bude § aa da vise P42 on ubi ia Paiste: i da a s a Visstigne qubOvn je krititki stav izmig. “ stigne e da 2 atest | fe devetnaestog veka; eresovanls rodan, 28 PSS delimiéno objasni ni u smislu kojim se ja moze isle lu kojin op 30 meant (ako mel? OVE sy otkrili da Zive u jednom favim. Iz mnogih 13 "t kojem je bilo veoma tesko pisati ntelektualnom OKVINA [pila priliéno neprikladna, ili poeziju, u Kojem ¢ Per oslu, narocito posh da se pos- P bila irelevantna Pir ie dstavijala puStanje na je pre ' i dj unutar uverenja za koja su ovekow Piinita. S druge strane, oni su imali nauénici 20% ku, koja je bila isto tako Zeljna da po- lektualnog okvira, na odmor, kao i oni pre tome, eksploatisali su neku oj je vodio do sveta njihovog de- srstu glavnog korena ee est stvari moghi d mui mogli pisati, oni bi stkali éenog sveta uvek isti sok koj iracija. G. Harold Nikolson ‘ovog ogranicenog i izopa- je bio njihova pesnitka in- spiraci (Harold Nicolson) izvan- redno je pisao o Svinbernovom usredsredenju na uzbude- nja njegove rane lektire i iskustva, i 0 jedinstvenom polo- zaju u Zivotu Tenisona zaokupljenog zavijanjem hladnog vetra oko deteta uplagenog za svoj identitet u mo¢varama. Otvoreno govoredi, kod je Vordsvort (Wordsworth) bio deéak, on je imao druge inspiracije osim planina kao to- tema ili zimene 22 oca, a Bajron (Byron) je tele pred kraj Zivola, naroéito u prvom pevanju Don Zuana (Don Juan), umakao od infantilne incestuozne usredsredenosti na sv Jusestru, koja je do tada bila sve to je imao da kaze. Sto sete Kitsove (Keats) elje 2a smréu i majkom, ona {@ neu Ovavestenima postala poslovitna. Seli (Shelley), I da pojme poetski, i ma o ée-_ mozda, ne iznenaduje Zoveka Sto zadréava tako o8tru raz- liku izmedu sveta koji je smatrao stvarnim i sveta iz ko- Jeg je on pisao poeziju, ali to u njegovom sluéaju nije po- boljgalo ni jedan ni drugi; dok Brauning (Browning) i Meredit (Meredith), koji su pisali iz sveta u kojem su Zi- veli, deluju na mene kao romansijeri od vrednosti bez imalo lirske inspiracije. Kolridz (Coleridge) se, istina, os- lanjao vise na opijum nego na detiju sobu. Ali kod svih ovih ljudi glavni interes i materijal jeste jedno nametnuto uzbudenje, ose¢aj bezrazlozne topline, postignuéa, zadovo- Ijavanja, ose¢aj privijanja uz sebe privatnog sveta sna. U to doba, takode, javila se sumnja u odnosu na to da li je ovaj ili onaj ovek ,,odrastao”, Sto je uvek od tada tako duboko zaokupljalo duhove onih koji su zaintereso- vani za svoje prijatelje. Makoli (Macaulay) se Zali negde da je u njegovo vreme éovek bio siguran da ée ga optuziti da ima detinji duh ako se ne moze baciti nikakva sumnja pili na sposobnost njegove inteligencije ili na nevinost nje- govog karaktera”; sada izgleda da u osamnaestom veku to nije niko rekao. Pre romantitne obnove moguénosti da éovek ne odraste nikad nisu bile toliko iskoris¢avane da bi postale predmet popularne strepnje. Razume se, ove lake male teorije smeSno su jedno- stavne; zadovoljenje fantazije i Stideniéki stav prema éo- vekovom unutarnjem Zivotu u izvesnom stepenu bitni su js ije, i ja ne Zelim da tvrdim da romanti- i, Ali mislim da ¢e se prihvatiti da su oni upotrebljavali jezik sasvim drukéije od svo- jih prethodnika; zamislite Sekspira ili Poupa (Pope) ako se na ovaj natin drée glavnog korena, Covek bi mogao oéekivati, dakle, da oni nisu morali da se sluze dvosmislenostima one vrste koju éu ja razmatrati da bi dali Zivahnost svome jeziku, ili ¢ak dvosmislenostima ko- jima se prouéavalac jezika, kao takvim, bavi; da oblik pristupa njima treba da bude psiholoski pre nego grama- tiki, i da ée njihova izvrtanja smisla pripadati tamnijim predelima duha. lm pr di mrs ts Mi Pas a 163‘ dug i gudan; vreme je da a0 je odves a8 {ginim u ovom poglay. lo 8to jiko primera dvosmislenos. ‘belezim neko! tonsi Koncipirani su i mi8ljanja sadrzano je u razlici izmedt j ¢ : el ne ; 13 medu her \ retool Pea erba anal iar gers lanes). rm eatin ara ko se Koi bi trebalo da mislio (gavcanove) crores Coke yeage oer mala); ravens relevantni CO sda moze postojati atmosfe. Peabdnit aihorte enn Poko} ogee Baliza a miavantna, ona nije nwo ne- Eeee duigowreme: alli caste eee cma ra prema kojoj J nije reakeiju prirode na njega”, ne vaines pokolit io veo dostone, Povredenie dye stvari koje ne kaéu gom iskljutivo tehnickom’ eee ies Jedbom dig Wee sam ranotre Perr oredene. Isioj vrsti pripa- 5 i meuspehom. antiteze pokazaje da ra na osnovu 288 Te obiéajena,, ukrasma primena laine dino kao 0 ogromnoj gomili. “ys da, mada je spstavija reci kao da su suprotne jedna dru- antiteze, koja POST cnovu cega treba da budu suprotne, How loved, how honoured once, avails thee not, oj ne Kazu ne Cycadréani nekoliki natini n)jihovog To sehom elated, or to. ashom, Pep i Slucajevi u Kobi ce se u mojim docnijim poslavljima Tah thou‘art, and ail the proud Shalt be. suprottaljanie Prati dvosmislenosti; alt takay iznaly : 1k mofe biti primenjen da se potpunosti porekns tak: ga eeeaelt zak male Bit Bow postoji_priliéno trivijalan primer w Dva dela drugog stiha hteli bi da budu alternative Sto nij Fickovo} (Peacock) Ratnoj pesmi (War Song): obigledno 0 opravdano, i ja ‘mislim da ove mmogo Ha nage" wa is wa, AKO se Zeli da antiteza bude ozbiljna, ili (or) mo- We Sea i rough Mo So in; ra znaéiti ,,jedan od njenih rodaka bio je znatajan, ali je We orphaned many children njen otac bio skroman”, ili obratno; onda bi éovek tre. balo da smatra da kako (how) znaéi malo” And widowed many ‘women. r ioe ‘The eagles and the ravens (moglo bi znatiti ,mada si bila tako mnogo”) i da je po- Wer glutted with our foemen; ese ei cuprotgtarlja oholima (proud), da bi nagoves- The heroes and the cravens, tio da je ona skromna (to bi je moglo sj i : ‘ i r glo sjediniti sa oholima The spearmen and the bowmen® egg esti smrt svih njih iz smrti jednog). : otske” atmosfere koju je aan delet il U dva poslednja stiha njemu nije stalo do toga da misli, ‘oka roda, ali je na njemu tajanstvena da nesto odludi ili nekog ubedi; on pravi_kolevku i sam parla’ iit mat aoe, a aa we ea, , * lja”; ili ,mac fe vi mogli to oreklom je jhe uniojuluihuje; to je ton goveka koji sebe zamis- aia oma ote ve actom Je bila visoka roda, all ne - eee lozenju koje mu je potpuno strano, i koji gle- via od porekla na koja sam navikao”. Ovde, medutim, la- x ‘oko sebe sa zabavnim samozadovoljnim odsustvom 1a $na antiteza nalazi jednu drugu primenu, da otkrije Pou- pov stav prema predmetu. Kako su jednostavna, kako Frelevantna za vrline nesreéne gospe takva srodstva;, sva- Ko ima.rod i oca; kako se malo zbog ovoga mogu natin Sto se pokazuje daise impuls gubi; neSto malo raz |—___ mnisljanja. Stihovi takode odaju utisak konagnosti na 1a}oholosti veliki ot gita0c, Oar CPimet biti krajnje plo- Fodieks za Kolko, ako malo, plodonoset Kao antite: donosan Kap no] nezavisno] GUS kao Sto je moja’ ga on igleda jedn0l As ipnalaske jeste to Sto oni Rood. Ono ae tala ‘Aitaocu da nesto izmisli i primoravaju ja)" joko u sebi. sf ba dp 02 para g prideva koji ne kaze sa cime a komparstimenicu isto je St i upotreba po- uci popes IE gg gana cg treba, poredit dve sstvari; posto su svi pridevi komparativnl u izvesnom smi- slu, ovaj izvor ‘dvosmislenosti u dovoljnoj meri je opste ito, glavni izvor kitnjastih neobie- rirode, On je, naroci ui t ‘ Pin ideja i paradoksa negovanih u devedesetim godina- ma, koji daju imenici dva ‘kontradiktorna prideva i ostav- ju Gitaoca da vidi kako su pridevi upotrebljeni. Pri- aju Ciorste odveé su dobro poznati da bi ih. vredelo meri ove pacu primer iz jednog prevoda g. Vejlija (Wal By) aa Kineskog jezika, da bih insistirao na dubini oseca- Ha koje takav izmalazak moze da pothranjuje. y porodica; Kako, malo, takode, snobizmu Swiftly the years, beyond recall. Solemn the stillness of this spring morning. Ljudski duh ima dve glavne skale za_merenje vremena. Velika skala kao svoju jedinicu uzima duzinu ljudskog Hvota, tako da se sa Zivotom niSta ne moze utinitl, on je ivotinjski dostojanstven i jednostavan, i mora se posma trati a pomirljivog i fatalisti¢kog glediSta. Malo kao svo- a Se meine uzima svesni trenutak i pomo¢u nje razmat- aise i prostor, delatnost volje, tananosti socijalnos is Soot Skale su toliko udaljene jedna od dru- a laju utisak da odreduju'dve dimenzije; one aju, jer ono Sto je ody ko da bi se izrazilo Tay Wk obitno io Pabaneat eae i vide edsovore nish na jednoj, jo$ uvek je suvise malo da bi se i Boj. Po8to su im jedinice vek i rea yo ne dew 8 je deset prema jedno} desctint | mjihova crete woe dnost je norman Pedal day all ake ye mache eee ndtpribner, (petmukantasnflhovaissedaheewedeand footy Jeto, Spokoj i samosaviadivanie dat Tague poe cee rotstavljeni si ini koj je mesoten ene antes ee vost i mnogostranost Zivota, kakav poeaalee bites upotrebi druga, suprotstavljaju se spokoju vanjsk o Stora éiju svest ona daje, ex apsolutuona ii skstravrerman- skom vrednoséu vezanomn za kratke trenuthe sansoneete \ja kojima se bavi, i sa ose¢anj ‘ Sto smrt Cini tako Se ceetan tan eennet te “_ Obe ove vremenske skale i njihov stiha ckljreuju u jedan jedini ein Bo are Mine Cate T spokojan (still). Kontradiktomo postavije- he, one zahtevaju da se shvate na razne naéine; Pepa no nam je, prema tome, da se susretnemo sa otvorenim nebom sa saobraznom stabilnoSéu samosaznanja; da se susretnemo sa kratkoéom ljudskog Zivota, sa ironitnim oseéanjem da je jutro i prolece, da je pre zime celo leto, ceo dan pre no : = Reéi hitar (swift) i spokojan (still) nazivam ovde dvo- smislenim, mada svaka od njih treba da se odnosi na jed- nu posebnu vremensku skalu, jer su i izmedu sebe stavile dye vremenske skale u éitaoéev duh u jednom jedinom &inu poimanja, Ali ove skale, buduci obe prisutne, upot- rebljene su u izvesnom stepenu za svaki pridev, tako da su reti dvosmislene u jednom neposrednijem mish; go- dine (years) ljudskog Zivota izgledaju hitre (swift) éak i na malo} skali, kao magla sa planina koja se ,sakupi za trenutak, pa s¢ raspr8i’; jutro (morning) izgleda spoko}- no (still) eak i na velikoj skali, tako da je ovaj trenut apokaliptigan i neka vrsta neba. ‘Bez rime, metra i svih otvorenih jznalazaka kao &to je poredenj ezijom jedino usled njihove jezgrovitosti; kazane su dve Steari kao da su povezane jedna s drugom i italac je pri- sroran da sam razmotri njihov odnos. Razlog zbog koga su ove éinjenice izabrane za pesmu 0s 167 x5 ie, ovi stihovi jesu ono Sto bismo obiéno zvali po- tavljen je njemu sa-ée iznaci mnostvo razloga i ras- 4 mom, da ga pronade; 0 Wwo je, mislim, osnovna Sinje- ‘ porediti hu svome duu. Ovo i ; nica o pesnitko}. uporr? Sy delotvorne sa nekoliko gle. z. Medu metafore ez velikog natezanja, one me- dista, Govek mois Who prizate kao takve, a delimiéno tafore koje su trig kao reéiu svomn nauenom smislu, _—_™ se primaju jednos tart od mrtvih metafora, kao tle od le- te Sut Jeri aa eezik inodda je jedinstveno pun ovakvih sere ra koje nisu mrtve nego spavaju, i, kad kazuju ne Ho direkin sent to poredenjem koje se podrazumeva vilo protiv meSovite metafore, ko 2 Shit pie rte eto metalore lee sa Pi.tva ovih spavaca sa Kojima se mora postupati sa pos. zt fovanjem; njima je teZe sluziti se nego obiénom reéju ili metaforom, jer ako ih meSate, morate pokazati da ste sve- sni njihovog znaéenja, a ne da ste samo neosetljivi na moguénosti jezika. 4 Beauty is but a flower be Which wrinkles will devour. k Brightness falls from the air. Queens have died young and fair. Dust hath closed Helen's res Tam sick, I must. die. t Lord, have mercy upon us. (Nash, Summer's Last Will and Testament) Ovde prigusenom metaforom zov \ + 4 (devour) moglo da znati ,ukloniti a Ba Jednim tek naglaSenim tonom surovosti i neprirodnosti. Ovo mote izgledati veoma razlitito od manje otigledne prigu’ene metafore u izvodenju reti kao Sto je, recimo, imanje”, ali zanemariti posledice éak i ta- ko otigledne me 8to je profdrati. Ako udete u metaforu, ona | utiniti edax rerum, a bore sa- ™o tragovima zuba vremena; veroy ije je n vin verovatnije je gisenke eave bore na lca sa rarjedajeees Ott BOE gusenicama na laticama, crvima koji ce ga gristi u grobu, denje inciei ene (6a cveta) jesu ono na Geom saa insist, ali clizabetans imaginacija neée dope. promakne ni jedna prilika d i nj éudesni mrivaéki crv pment P cae ay S druge strane, Brightness falls from the air” Primer je dvosmislenosti pomocu neodredenosti, koju su prerafaelisti preterano upotrebljavali. Ogigledno je da ima mno8tvo stvari na koje se ovaj stih moze odn i mesec prolaze ispod zemlje nakon perioda sijanja ima zvezda koje padaju u neobiéno vreme; Ikar i plen sokole. va, vinuv8i se visoko prema nebu, padaju (fall) iscrplieal ili mrtvi; sjajni predmeti koji se vrte i koje su u Seennes. tom veku stavijali ma vrh zgrade takode mogu padati (fall). U dragom smislu, sokolovi, munja i meteoriti pada. jt (fall) bleskajuci sa neba na svoj plen. Kad se sjaj (brig. hiness) shvati kao nesto apstraktno, a ne kao da znaéi neSto Sto je sjajno, dode kao dobrobit Sto svetlo pada (falls), difuzno odrazeno, sa neba, Ukoliko je nebo sjaj- nije od zemlje (naroéito u sutonu), sjaj je neSto sto mu Po prirodi odgovara; ukoliko zemlja zna biti sjajna kad su oblaci tamni, sjaj pada (brightness falls) sa neba na zemlju kad preti grmljavin je nesigurno, éak ni nebesa nisu sigumna u svoj sjaj”, ili ,svojsiva u coveku koja zasluzuju postovanje nisu mu urodena nego su to kratki darovi boga; oni padaju kao mana, i isto tako brzo nestaju”. Covek, takode, moze izvuéi iz opresivnosti koja ostoji u pojmu grmijavine ideju da je sada, u ,,vreme bolestine”” plemenitost Pricode tajanstveno "prekinuta; éak iu senci sjajnog crkvenog slavlja za koje je pesma i bila napisana postoji senka tmine u samom’vazduhu (air). me Umesno je pomenuti Pe Pt po kojoj je Ne¥ napisao ili mis inigénu teoriju "(kosa); mada Sjaj peda i vazdubaje i ma prikladno; pri- ve imaginativno, ovo je ipak ver tal 2 pans pain dete, leer ray aot on ino je Sudne ee veStaj kao i 01 dosti padoja iz hose) 48 S20 syojim jednim_ jedinim druga verzija i Prat, Elizabetinski igovor, bio je : mom, i moze se zamisliti da je Jo muéen snp in deluju obe reti. Sada, lama oko slova ,h”, nemoguéno ia Sv Otakav sti 2vuéa0. Ty Jtao do Konabnog zaenja ovih stibova,&o razmotriti stih koji mu sleci; to } wok morearige pomoéa jukstapozicije. U stiha ‘Dust hath closed Helen's eye" misliti na Helenu kao na neras- IP statuu; prasina (dust) spolja talozi se iene one kapke i pokazuje da su oni davno bili otvo- kao istina s kojom se ne mode druk- iti nagovesteno je da se prasina (dust) stvara Naim raspadanjem, Kao rezultat ove dvosmislen Sih mamece sjaju (brightness) jedno dalje i stragnije poredenje: s jedne strane, sjajna (bright) zrnca prasine ja igraju na zracima sunca, koja padaju (fall) i postaju prasina, prljava i zarazna; s druge strane, lako¢a, Yeselost i aktivnost Ijudskog roda ée se pretvoriti w pra- Sinu (dust) u grobu. Kad se jedna reé odabere kao ,Zivopisan detalj”, kao posebno koje predstavlia opite,éitalac moze, posuminjat la postoje ra: lozi zbog kojih je odabrana; au toru doista moze biti tesko da to kaze. Kad ima nekoliko takvih reti, mogu da postoje irazligiti nagini da se one | posmatraju po redu vazno je zamis ) Teé koja objasnjava koje pojedin niza treba najozbiljnije da wamemo, ednosi e oe (sheep) po bliskosti i zavrsetku stiha, na travu (grass) posto se s njom rimuje, i na pastire (shepherds), ma ‘ko smerni oni bili, zbog procesa ljudskog rasudivan tako je svakoj od te tri reti poklonjena duzna paznja, odrzana je ravnoteza stiha. Biblijski nagovestaji trave (grass) Kao simbola za Ijudski Zivot (,,jutrom je zelena i raste; veéerom je pokoSena, suva i sve loprinose uzvisenom tony; ili, s drugog’gledista, odlomak dine ap- surdno bogohulnim, jer je Pan ovde Diejms I. Ljupkost, patos, ,ista raspevanost” dvostiha ostvaruje se namet. nutom tananoS¢u intonacije, p tezine da se on iz- govori tako da sve njegove implikacije dodu do izrazaja. Ovaj posted iznalasci u stvari, za8to poe7 tka shema name¢e gramatici neku vrstu interpretativnog intenziteta, je Gini plodnom éak i onda kad nema raspevanost I want to know @ butcher paints, A baker rhymes for his pursui Candlestick-maker, much acquaints His soul with song, or, haply mute, Blows out his brains upon the flute. (Browning)* »Zeleo bih da znam da slika ceo mesarski stale?’ Zeleo bih da znam da slika neki Zelim da figno znam mesara koji slika”; svaki od ovih primera mote se uzeti kao znaéenje, i njihova rezultanta je neto sligno: ,Zeleo bih da znam ‘da je donekle verovatno da fe neki pripadnik mesarskog staleza éovek k a, ii da biu svakom sluéaju mogao to da ¢ini kad zazeli”. Zahtevi ppesniku da kaZe nesto Sto nije normalan jezik, tako da éitalac misli na razne go- 4‘savremenom govor- iti, i izaziva onu éud- teksture kakva se su- x ‘ 'm Morris). I zbog toga jedina reé napise su viktorijanci krivi); i da je u stanju da x 7a ‘yrako} svojoj revi i da sama pokaze | i ,. Postoji utisak da se i u prozi iu ‘sa implikacijama ove vrste postupalo sa vise tasudivanja nego sto vi sami zamiSljate, da se sa ovim jezikom kao tekstom mogu izvuéi bezbrojna dalja zna- Zenja, koja ne znate, Sto vas primorava da osecate po- Stovanje za stil. Takode s: ” retenica pogla- vito u odnosu na ono 3ta se u njima podrazumeva, Sto se veé mora imati na umu ako se Zeli da one odgovaraju. Gotov primer za ovo je: ,,Jeste li prestali da tuéete Zenu?’ koji podrazumeva da se ve¢ zna da ste imali obi¢aj 4 to €inite. Moze se odrediti i dopunska vrsta implikacije: Sta se ne sme imati na umu ako se Zeli da regenica od: ae Sta je ostavlja neodredenom, na Sta se ne misli, Sta se ne oseca. Ovde negacija pretpostavlja da ste m oeetieatt ‘a8 ta stvar ima na umu, jer inaé ne Piste mis kao o implikaciji. Mogli ste pomisliti Sonekmanlule vasnost negatimne implikacije po kojol Je la ako su njene pretpostavke “razarat; mote se desiti da s° ° vecina ljudi svesna je tog ‘mogu do izvesnog stepena namet- ‘avijaju. Govoredi o likacija- biti, ili nije bez opasnosti mogla biti, dalje definisana, stepen do kojeg je izabrana jedna forma reti koja kla samo toliko a ne vise. Zbog ovakvih razloga, privatna pisma éesto izgledaju osobito prilagodena svojim okol- nostima i kad su pisana sasvim nezainteresovano; upravo stepen u kojem je njihov jezik nebriZljiv, proporcija bezbriznosti koju daju raznim stvarima oko sebe, jeste ono sto je tako precizno. Ova rafiniranija vrsta implika- cije razvijena je u razgovoru na sli¢an naéin u veoma {natnoj meri. Ona se moze uporediti sa upotrebom mi- 8iéa lica, namenjenih drukéijim ili ogromno grubljim upotrebama (kao Sto miSi¢i oko o¢iju treba da sprete de one nabreknu od krvi kad viknete), za prenosenje fi- nih senki ,izraza”. One se mogu uj rediti, zatim, i po tome to postoj postoji manje naéina pokretanja misica lica, nego vrsta Feecanja koja se njima prenose; ovo pruza inherentnu viliku za dvosmislenost koja se redovno koristi. Kult Pezbrizne lakoce u literaturi, gde je éovek manje siguran 2 publiku, obmanljiviji je, ali njegove prednosti i opas- nosti su istovrsne. * ‘Zbog bogatstva implikacija koje moraju nositi reée- nice u poeziji, zbog toga Sto one moraju poteti od Skra- banja i staviti éitaoca u posed celokupnog stava koji one podrazumevaju, vazan je pojam ,,iskrenosti”, i zato, je tako tesko podréavati stil. Pesma se mote ispitati uzduz i popreko, i Govek mora znati, da bi bio si 6 taj proces preziveti a da joj reputaci njena, da ée radi izobilja moguénih pretpostavki u itaocu pretpostavke pisca izgledati dovoljno razlone da bi bile rihvacene; i dalje, da se, radi hijerarhije stepena pazn| ‘od citaoca, pretpostavke otkrivene u piscu nece pokazal Keo da su sukobljene same sa sobom na natin koji takvom Eitaocu izgledati apsurdan. — Razlog, dakle, 3to je dvosmislenost razvijenija u, poe: ziji nego # prozi, ne uzimajuciu obzir cinjenicu da je Hiblacnavikao da je tako, izgleda da je taj Sto prisustvo ‘otra i rime, po opstem priznanju irélevantno za nezao- i proces prenosenja iskaza, Cini da PS od kolokvijalnog reda kazivanja, i tako nago- kvijalnih redova iz kojih je iskaz ue vestiti nekoliko kolo! igleda razumnovanja-u ritmu, tu je éesto posredi razdvajanje implika- cija reéenice i njihovo koriscenje u razlii + ene MEANDER: Your majesty shall shortly have is Vind vide in triumph through Persepolis 7" (Exeunt all except TAMBURLANE and his followers.) i ar cial se kao aa pogodna za psihologi tam brdi od pulsa ne moze koi i mee seb ‘ia ne mn Jntimnu simp: a TAMBURLANE: And ride in triumph through Persepolis, woah, 2%, Sahron sa pulsom Gini se iskren kao da fiat ed theres tee nhron sa E n a i : Ts it not passing brave to be a king, # oe au simpatiju; dok se ritam sporiji od pulsa, not passin ; ae ‘ni zloslutan i neobuzdan. Ali éak ‘And ride in triumph through Persepolis™ ‘ono 2v0n0, kao pow ednostavni titam, pre nego nesto ‘amerlan moze upotrebljavati jedino neprestano i i onda ako se poima n . mnogo kompleksnije Sto povled za sobom znaéenje, ipak famerlan moze up av > nepr maéenje mora da pokade kojom brzinom treba éitati stih. regi, jer je njegov duh prezasicen cudenjem tim reéima; x azume se, ne poima se samo jedan ritmi¢ki udar, kao Marloova ideja 0 junaékoj dusi krajnje je jednostarna i t jek zvona: ali ako se poima (poSto uho insistira na neograniéenog apetita, tako da nakon ma kako velikog ~* a {mpozantnim ritmovima, a kokain moze dovesti do toga izraza njegove Zelje za slavom, nakon Sto je jedna zavisna vy u ceorniz udara);| taclay retenica proizisla iz druge, sa neizmenjivom, energijom, ‘ ona mode jo§ uvek da odjekuje na kraju sa istom nepo- da se jedan udar pretv zavisna retenica, stihs SrednoSéu kao u prvom stihu. Tako je odsustvo razno- £ nee upotrebiti u 7 .ozini; Stora la retenica, strofa ili odeljak, i celo pevanje oe z Ha : By ott | odeljak, vanje “ vrsnosti u njegovom ritmu samo po sebi iznalazak izvesne sve su to ritmitke jedinice; celokupna ritmiéka linij ritmiéke tananosti. Zbog ovoga razloga jedan isti stih po- novljen je ovde u tri tona, poniznosti, éudenja i trijumfa, ~ _,. koja iz njih rezultira mora se posmatrati kao da je og" mno kompleksna i potpuno odredena smislom; pa ¢ak i tada smisao mora nagovestiti kako je treba tumatiti. ac ritam je poglavito koristan kao sredstvo Faustus, these books, thy wit, and our experience, jnsistiranja na mogucnim implikacijama, a potom na. nj Shall make all nations to canonise us. vim ograniéenjima; i pr ze izgledati da u naj- As Indian Moors obey their Spanish lords i So shall the spirits of every element Be always serviceable to us three; Like lions shall they guard us when we please, Like Almain rutters, with their horsemen 's staves. Or Lapland giants, trot Sometimes like wome Shadowing more beaty in Sto bi Sekspir sazeo u jednom jedinom stihu. * MEANDER: conthe Queen of Love: reasts Chage argosies, zn fleece 's treasury; white b! ‘Than have the WT sh Than, Venice shalt ne stih predstavlja naknadny : Jednji acest Noy ape pose, ali kad se wroni ut stil, &o, misao Koj ‘ be koji je uvek smeran, koji retenice og i treceg stiha. Sto m4 ica opirala ‘kroz sve ove uzastopne Sto je nakon njihovog ostvarenja ona jos o je Diverenjem i odluénoSéu, samo po Mékom karakteru. Potpuni utisak o rakteru dobija se sjedinjenjem ova dva Tanagenja. Gde se toliko toga moze re¢i obiénim raspo- redom pojedinih ‘moénih stihova, tu nije potrebna velika tananost implikacije. Ja razmatram ovde takve dvosmislenosti ritma kao Gina, ne obuhvatajuéi_dvosmislenost gramatike, ili pri city dvosmislenost u upotrebi revi. Ovaj poslednji pri- mer po svom rezultatu pripada ‘jednom docnijem poslav- Iju, jer on sadréi dva razligita misljenja © Valdesu i pu- _ Eo Baa ce izmire; to isto Zini i slede¢i primer, Jer oo Saini dva raiita oseéanja u autoru. Ja ih stavljam fovde zbog lakoce maSinerije; to je masinerija koja se ortino oristi za dvosmislenosti prve wrste, i ovi primet! i biti dovoljno istaknuti da bi pokazali da je ona snaina. rity sa Nee we ‘svolim vazdusastim vedama QB grudi Kraljice ljubavi: ea Ey Aye, look, high heaven and earth ail ig Joy ea foe ihe heart oe thank eal al a Horror and scorn and hate and fear and indignation; On why did I awake, when shall I sleep again? : (A. E. Housman, Last Poems)® Osnovni ritam treceg stiha (vrh talasa) glavni na- slasak stavlja na hate (mrénja), a prve tri sedis tate fap zajedni¢ku grupu. Fear (sirah) nosi drugu emfazu datu suvisnom stopom, fear and indignation (strah i gnu {unje) deluje kao jedinica koja uravnoteduje prve tri imenice, i priviaénoScu onoga Sto je znaéio fear (strah) Vidi se da pripada dostojanstvenoj vrsti. Ali iza energije 1'Shredenja ovog tretmana stiha kao jedinice, postoji uz njihano, skrhano, uznemireno i nemoéno grupisanje, koje Bive tetizi imenice uzima kao dva para, veze fear (strah) pivjate (mrinja), da bi ga tako uéinilo slabim i ropta- “im, i ubacuje indignation (gnusanje) kao izdvojeno i piskavo neodobravanje. Pomenuo sam Spensera, preko kojeg ne moze da prede ni jedna rasprava o ritmu, Da bi se pokazala skal Pregovih ‘ritmova, moze biti dovoljno navesti, neke od nicgoa Kojima je on davao tempo strofi Vilinske kraljice (Faerie Cueene); utanéanoséu ovog tempa on pokazuje §vo} stav prema svojim retenicama, pre nego implikacio; nim iznalascima u samim retenicama. Tstovremeno, kad Je takav jedan stav fiksiran, lakSe ga je opisati pomots zatenja reti nego pomodu znaéenja ritma: v sledecem primeru, iz Sidnija (Sidney), upotrebicu ovaj drugi oblik pristupa. Spenser usredsreduje Gitaovevu paznju na tempo svoje'strofe: upotrebom arhaiénih reéi 1 konstrukcile, teks da je Eoveke na sigurnoj udaljenosti od zadata neposrednog rasudivanja, postojanim neusiljenim tete- aoe arya. bez stvaranja brzih promena smisia "a, prigusenim aliteracijama, paralelnin pride- vima, i punim kazivanjem ‘uzgrednih delova misli i po 1 Uvek, gle, visoko nebo i zemlja uplgi se of sole kena oomore: Lessa edie weg ose a wie "oto samn'se probudo, Les saa? i (A. B. Hausman, Postednje peste)” 177 4 ¥spanim ponavljanjem velike strofe sa stal spaltait, Ababbebce je jedinica koja se einem. pauzom . Ta ostve metriékih formi, i naéini na koje se ona ott pehom razbija, saobrazni sa mnogobrojnim obra Brevi katren obiéno zadovoljava uho neposredno i ber nenadenja, i strofe se tad mogu klasifikovati gramati¢hey, yvezama kljuénog petog stiha, koji mora dati blag u im Umiruéem opadanju prvog katrena, zadréati ga u vazdn hu, i spretiti ga da ne ispadne iz ostatka strofe, a ‘On moze upotpuniti smisao katrena, na primer, ku Jetom, i strofa Ge tad poéeti vecom, narativnijom jedint com, ababb i brbljivo tumarati niz perspektivu do alek- SSndrinea. Ili se moze dodati katrenu kao naknadnom mislju, kao da je detinjastom ozbiljno8éu proverio svoju poentu bez obzira na metar, i Coveku je lak&e da vidi pocmetar posle svega oporavlja. Za energiénije ili ozbilj- he iskaze poéece novi katren w petom stihu novom rete- Ricom; postoje, dakle, dve manje i évr8ée, u vise navrata Gidaktiene, ili logiGki suprotne, istorijski ili unapred Gemerene, jedinice, Gija zajednitka rima sludi da bi se insistiralo na njihovom kontrastu, koje su sagete i izmi- wene u konatnoj uzvisenosti aleksandrinca. U_ vrenedt ESbudenja, peti stih ée biti povezan na oba natina Tao se zanemarila dva katrena, i da bi se, tekuci pravo : strofu, s insistiranjem na njenom je paar pokes strofWiirana energija nekog ogromnog klimaksa: Th, novo, potpuno nepovezan, pretvorice stro BD Soni Konverzacioni iznalazak bez gomnit™, aa ocom pret ‘odlo- Tunedi zabludele niti prite gotovo sa lakoroit Kupedi “jo uzeti jedan od mnogobrojnib Cy ispaja plaka ovog dela i pokazati Kako se ovi inne i vece ritmigke jedinie _ koje vrste ; _ Jom; zasto istovremeno, nije potrebno usredsrediti elemente situa- cije na rasudivanju kao da je posredi akcija. Kao re- dy leje, njihovi jest cela civilizacija pre nego detalji toga tre- ke zemlje zultat ovoga, kad postoje dvosmislenosti eleme i nutka; on u uravnoteZeno delo sna svoje vi mote sipati hriScanske, klasiéne i viteke mate prenebregavaju svoje razlike, da se drée svih svojih vrednosnih si ji Kao u daljini, tako da se ne meSaju jedan s drugim, u produzenim i’ difuznim energijama njegovog duha. Nigde u engleskoj knjizevnosti ova primena difuzno- sti kao alternative dvosmislenosti ili njenog posebnog ‘ogranka ne mofe jasnije da se vidi nego u ovim Ijupkim Sidnijevim sestinama, koje su tako Cudnovato strane normalnim oblicima ili docnijem razvoju jezika. Ovaj put moram dati dudi navod. STREPHON:* You Goteheard Gods, that love the grassie ‘mountaines, You nimphes that haunt the s the pleasant vallies, You Satyrs joyd with free an Vouchsafe your silent cares to play Which to my woes gives still and ear And draws the dolor on till wery eve Wal that my oa rouchsafe Your fayning musique, Watch oft Rath Echo tird in secrete forrest. STREPHON: I that was once freeburgess of the forrests Where shade from Sunne, and sports I sought at evening, T that was orce esteemed for pleasant musiqu dam banisht ‘now amongst the monstrous mountaines Of nuge despaire, and foul afflictions vallies, Gin growme a skrich-owle to myself each morning.T that was once So darkened am, Hart-broken so, that m Harton tne vales with cries in stead of musique 1: Long since alas, my deadly Swannish musi STREPHON: Ton ai erie of the morning ™sique Hath ath with wailing strength climbed highest mountaines: ests: By ince my thoughts more desert be than fe omg since my troughs suore dese Be To" state throwen down to over-troden va 2 since the happie dwellers of these vall KIATYS: Lond ime leave strange excising Hoven troubles their dayes worke, and joyes of T hate the night, more hate the morni thoughts chase me like beasts in forrest, under mountaines, Zong since J hi ince m: TO" make me wish myself Iai : I see the high and stately motmtaine, STREPHON: Me seers yes to. lowe dejected vale: Me seemes I heare in these ill-changed jor Sin Hee cghineles onto oF Oi arte le i HE seme | fel ie ry Oh en. CEFON: Ja oil SO, POOH unca 1 zabavi tale eae, aus am. Had oa. dbie exnjen st Pate seo sam nekad Bie Seis tene pianin £04, ohne SHOR, AAO son, Qerorpogjutra sam sebi postal vee, Su rostavim os areal ee pa a ek oa “ne na Zelju aa 1% Le Me seemes I feel a noisome scent, the morning When I do smell the flowers of these valic Me seemes I heare, when I doo heare sweet musique, The dreadful cries'of murdered men in forrests. STREPHON: I wish to fire the trees of all these forrest; 7 KLAIUS: Curse to myself my prayer is, the morning: My fire is more, than can be made with forrests; My State more base, than are the basest Liwish no evenings more to see, each evening; ‘Shamed Ihave myself in sight of mountaines, ‘And’ stoppe mine eares, lest I go mad with musique. STREPHON: For she, whose parts maintained a perfect musique, ‘Whose beauty shin de more than the blushing morning, Who much did pass in state the stately mountaines, In straightness past the Cedars of the forests, Hath cast me wretch into eternal, evening, By taking her two Sunnes from these dark vallies. KLAIUS: For she, to whom compare, the Alps are vallies, ‘She, whose test word brings from the spheares their musique KLAUS: STREFON: 181proach the Sunne rose in the evening, At whose @P} in her forehead i Ene went, bare in i morning, Who, where Se from these our spoiled forrests, : Ts gone, ir best pasiur (de mountaines. jeserts our best. Fung 10 Beer ntaine, witness shell, 50 shall these STREPHO: ‘ allies, ke, made wretched by our musique," KLAIUS: These forcing hymn is this, 2 SPREPHON: Our morning Hy ‘and song at evening, KLAIUS: (Sidney, Arcadia) imurava, i pored bogate orkestracije, jadikov- somber alo mala stele me pom yratima. Planine, doline, Sumes muzika, veée, jutro; {itjus 1 Strefon se zaustavljaju u, svojim wepalima samo Rajyim regima. Ove reti ograniéavaju njihov svet; one na ovatur njihovih situacija; i pratect njihovu pastoralnu su Foju napustenih Vjubavnika kroz trinaest ponavljanja, Koja imaju neéto od besciljnog beskrajnog udaranja mora cojenje, izgleda nam da iz. ovih-pojmova izvlagimo svaki tnoguéni smisao; prema tome, naposletku, posedujemo Pevono sto se njima moglo nagovestitt (ako smo ih ra- Sve eh) u jednoj jedinoj retenici; sve, u St, to ie njima nagovesteno u_poslednjoj reéenici pesme, Moram osmotriti, da bib ovo pokazao, dvansest drugih prilika - {kojima’se upotrebljava svaka rec. ! - sh Planine ch prebivaligta Pana za Zudnju a Dijane, 22 vrlinu, i ljubavnici se ‘oboma obra¢aju; one aoe. vaju zatvorenost, jli prognanost; nemogucnost i mot, He teskocu i postignuée; veliginu kojo} se ii arati savrtema muzik, comatose, a SS ae ePete mnogo. prevazisla, stasis P Koha g°biia od sumskih Kedrova, Rimes see jo ojadenog uw vetno vets Banevst svojs ava sunca Gu pustinje nase iplanine svedotice, i doline ove: mie uz to ojadene nagom muzikom. “jutarnja himna je ovo ili koja se moze oseéati kao da vama pripada (tako da ini da se oseéate bespomosni ili da se ose¢ate moéni); ruzaju vam spokoj, ili oajanje, groba; one su nesto da- Rako iza Gega se sunce rada i zalazi, nesto odveé blisko Sto je zatvoreno u vaso} dolini; puste pustare i prostrani pasijaci na koje preko leta izgonite stoku. ‘holine privlaée nimfe koje motete prizivati, a ipak su obiéno mesto gde vi Zivite; za vas su ceo svet, a ipake inko ogranigene da va glas moze delovati na njih u ce- lini; suprotne su planinama, bilo kao mesta utoéista ili utehe, ili kao mesta poniznosti i potiStenosti; bogate su Wecem i toplotom, ili su tamne wdoline izmedu bregova. ‘Sume, mada dragocene i obiéne, puste su i pune opasnosti: u njima ima slavuja i sova; njihove zveri, oexja divije, pruzaju snaino zadovoljstvo Jova; njihovo Jzgaranje je ili Korisno ili razorno; mada divije i jalove, one pruzaju slobodu za razmisljanje, i njihova stabla su simboli gordosti. “Muzika moze izrazavati radost ili tugu; ona je isto- remeno i vise i manje neposredna nego govor, a takode Je povezana sa éovekovim stalnim osecanjem za lignosti iz pastorale, po kojem su one istovremeno veoma rusti- Kalne iu priliénoj meri precivilizovane; ona moze zado- voljiti ili rastuziti slu8aoca; dok pripada ofajanju i smrti labudova, ona moze posedovati Zivu lepotu Zene, i biti Manovnik mebeskih stera. Jutro donosi nadu, svetlost i rad, veée potinak, igru i ofajanje; oni predstavijaju_raznovrsnost prirode, ili dosadno ponavljanje dana; njihovi za8titnici su Venera, Koju se govek ne usuduje nazvati njenim imenom, i Mer- Kur, koji nee da donese vesti o njoj. Jutru se, takode, Sesto pridodavalo znaéenje na kojem se, usled inteli- gentne i iluminantne Stamparske greske insistira u jeda- naestom i docnijim izdanjima: At whose approach the sun rose in the evening, Who where she went bore in her forehead mourning, Is gone, is gone, from these our spoiled forrests, Turning to ‘deserts our best pastor’d mountain 1 biome tole ne ata se, Bigham at Bi sees sae ee le eee ae PT SSN tae FS mc 183i sredujuéi se na ove redi i lagano m dete were a njih; sve njihove skrivene gradedi nase inte su ponavijanjima; svaka je redom Iimplikacije meso 4; Ineki jednostavan pojam. Tako 8 se concepcija jadikovke bude konatno izne: da kad statiina Wompameravam ovim da obescenim prigu. sena na videlo Us Tesenda, nego da pohvalim jedinstve. Beni s)aj jer 08 ee niz oseéanja za lokalni pejzaz, coo nost mjene ier on uzima za gotovo, postaje deo tuge i natip Fe kao jedna jedina strast duha. : odjekuje Kru stavio sam nakraj rasprave koja se pri yidno odnosi na ritam, a pomenucu njen ritam tek da bih dno to da je siajan; smatram da éovek njen ritam naj- Pree ge diustrovati pokazujuci kumulativni nagin na Rojtse ona sluii resima, Retko se kad smisao pesnikovih reéi gradi tako glatko i postojano u toku njihove upo- Tebe Ma kako ova forma mogla biti ogranigena, spo- sobnost da se ogranigenje primi tako postojano, sposob- host da se tako velika forma predstavi kao jedinica obuz- danog oseéanja, sposobnost je koja se od tog vremena izgubila. DODATAK 0 DRAMSKOS IRONIJI nalan na nekoliko naéina” podrazumeva dramsku ironiju; ovo poglavije éu zakljuéiti nekolikim primedbama o njoj. Veé je razmotren jedan primer 17 Makbeta, koji je Gitaocu nametnuo patetiénu zabludu po _ motu dvosmislenosti, i zaveo ga u iracionalni ili prim ~ tivni oblik misli pod’ maskom razgovora o gledi8tu. Ovo i je umesno razviti one lan primer Sine sorrows). es vaspitan® hoée li ovaj ili onaj vel da ée Naisi, i evo oluje p i Govek, mozda, verovatnije je ja: LAVARCAM: Konaéno, nikog nema ko bi mogao podi protiv Konéubora, i elipost je 8t0 1 pritamo 0 tome, er Ke god pode protiv Konéuor, zaradice tug f sale da svogs dott (Okrege glavu na stranu, a DEIRDRE uukogena od usbudenja { odlazi da pogleda kroz provon) DEIRDRI ée li nod u brdima biti olujna? LAVARCAM: Gazni kamenovi su poplavijeni, si sim da ée noé biti najgora koju smo videll ovih prot immo, i mi Sodina. Na ove reti Deirdre ,,silom otvara ormar i izvlagi haljine , odeva se kao kraljica, i sprema za dolazak Ova oluja je dramatski funkcionalna iz nekoliko raz- loga. Kao deo zapleta ona nagoni Naisija i njegovu b da dodu i potrae krov nad glavom bas onda kad su joj potrebni; pe Klasiénom tragiénom obrascu, ona ¢ini dan akcije neobiénim, danom kad izgleda podesno da se dese ike stvari, i daje neku vrstu jedinstva mestu oteZava- juéi da se do njega dode. Daljé, ne znamo u kakvoj je Situaciji Kontubor, i ovo dopuSta nekoliko implikacija. Ako zamislimo da’je veé pre$ao gazno kamenje, tad to Sto je ono poplavijeno znati da je preseten Deirdrin put sigurnosti, ka Konéuboru i njegovoj palati i Zivotu koji se od nje ogekuje; da je krajnje vreme da se ona ponasa kao gazno kamenie i izoluje sa Naisijem; da je ono sto se u priéi utinilo herojski njenim vlastitim izborom, u pantomimi uéinilo vreme ili kao ohrabrenje ili kao iro- nitni iskaz o nemosi herojske akcije; i da su sve ove ne- volje koje ona na sebe navlati predskazane i da su izvan njene kontrole. Ako zamislimo da Konéubor jo8 nije preSao gazno kamenje, ona je u opasnosti da bude osu- dena na njegovo drustvo ako se on vrati, kao Sto, u stva- ri, u svakom sluéaje jeste, posto ée se on odeniti njom za tri dana; ona svoju hrabrost i svoju odanost upotrebljava protiv fatalnog i otvoreno tudeg neba; vreme je sad jedna od neminovnih sila protiv kojih se ona buni, i jedna od onih sila koje éine hitnim da se ona sad bu n slimo da Konéubor upravo prelazi preko gaznog kamenja, 185; galt su njen savernik, iu pomisti da se on wromendi ulema ekg obrabrenga.z8 pobum e udavi ma a Enogo mado, nj} $= sor po ‘Da bi olula tote Tu ovo se averavamo obrac svat poset pu tona razgovora. Prethodn b OMEN en vrhuncu pogresan odgov “je Eovek koji joj, mo i ye pomodi, a njena dadilja kaze da Ze. Posto je 2a OVO. pitanje skupljana energija, a fad je zaustavijeno negacijom, on izbija kroz prozor u Shou svet, i posto tu nalazimo, umesto ravnoduSnosti spoljasnje prirode, umesto spokojnog primanja iskaza da spon nade, vece oslobadanje energije i kreendo po- povijen na nebu, mi upor: fujemo oluju sa zapletom i novljen Tupadamo u Patetiénu Zabludu, Nije ret o tome da je priroda uz aia ili protiv nje, da je njena sudbina $2 JE Stuga; Zabluda ovde uopstenije tvrdi da je pri Hy ieta0 i gledaoci, uzbudenjem dovedena do mnostva simpatija, i da je sve to zajedno. Operacija je tako kom- plikovana, ali je wobigajena, razume se, za najgrublje Eblike melodrame. Da bi Patetitna Zabluda izazvala ve- SoS pocionaini odjek ja smatram da se ona mora na- metnuti gitaocu pomoéa dvosmislenosti. Posto je oluja, pomocu svih ovih iznalazaka, évrsto fiksirana u titaoSevom paméenju, blaga referenca u dru- gom delu tragedije mode je prizvati natrag da posluzi kao eova dramska ironija. Naisi je ubijen, a Kontubor je os: tao u posedu. DEIRDRE: Ne podi#i ruku da me dodirneS. KONCUBOR: Tina drugih ruku da te dodimu, Moji borci rasporedeni su medu drvesem. DEIRDRE: Ko ée se boriti s grobom, Kontubore, @ on $° otvorio jedne mragne noi? - Noé je sad dovoljno mraina, i, razume se, glavne, mate: nje njenih reéi jeste da se s njom ne moze boriti posto $2 ona ubila, All ona sama nije mogla da se bori prot Ehpulsa nodi na potetku komada, kad je pobegla sa Nit: ada popunjeni; nit | radnje, u tom. smislu i ka njihovom re - sijem i otvorila grobove koji si vy umora koji je pre ie Trsku i ka avek. Ova treca ™ nao. pot vans dre ve vedi sedam godina sree ljubavnika, netako clavate: Bat snitno usled toga, grob protiv kojeg se Kanéulbor ne made boriti nije samo Deirdrin; ona je beanadetna jer se sama ne mote boriti protiv groba u kojem ledi Naisi; postoj, doko: jedna ‘deljar draiska ironiia jumatke abctle kelc amu sebe porazava, u tome sto je Konéubor taj, kao i Deirdre, Koji je ofvorio grob, bilo'za nju, bilo za Naisi} svojim akcijama ove ili one mragne nodi; da Kontubor, nego Deirdre, ne moie da se bori ni sa jednim od njih; da posle nagina na Koji je Konéubor ubio Nai- Sija, Deirdre ne mofe Ziveti i podnositi Kontubora, a Konéubor ne moze da zadrii Deirdre izvan njenog groba Najposle, Deirdre preti Konéuboru, éine¢i grob njegovim kao't njihovim; njen izbor smrti, ili sile koje je on sam [protiv nje, ubiée i njega; kao Sto je uist : i costareo i da vidi put pred sobom”. ,Grob, pr. be, deluje sad kao uopStavanje i oznaéava protagonista, ukljuéujuci i sluéajne vojn izjalovijen, svi napori neproracunljivi i zaludni; Xi'smo mi slabi i pored dati nam snaga i pred licem smrti sve stranke na istoj su strani.” ‘Ova uzgredna implikacija, da su sve liénosti ljudi pod- redeni isto] situaciji, da svi oni razumeju, premda mogu i isti stav, vaina je za neke vrste drame, i naziva njihovim ,smislom”: ‘Medutim, krit ha njoj insistiraju manje ‘nego na dramskoj iro (bududi manje svestan oblika tog izmalaska) ona se ne fora primetiti da bi bila shvacena, i, prema tome, isto- Tremeno je manje verovatno da ¢e je oni primetiti i ma: Heim je korisna da je primete. Priliéno ogranigenom { Tie ier denom Singovom pesimizmu ona je shazno oruZ}c; sont niite ovaj dijalog, kad se Ijubavnici pitaju da li da carole Irsku, gde ce naci smrt i svoj pravi drustveni polozaj: t NATE : Ako je naSe vreme na ovom mestu okonéano, oer bez Ejnla j Ardana istofnim Sumama, jer PIS 2 biti daleko od saint Tied kad arcs a jmaju samo svoju ‘Ajubav. . > ‘x : ‘1 mesta, Naisi, ni nakraj sveta... vi ee Nema, si@fimama kopaju nas grob, kako bacaja dela 5 i \ ake Jetlo i svelo. es iieenea es ‘Deirdre, malo éemo misliti na sigumost ili NAISE Hol dmorimo se U malom katku femeta dana duge nosi. izmedu dana i no¢i gde j " _ U ovom éasu smo izmedu dana i noGi gde je veéni DEIRDRE: U orphan se smrti, nego saginjatiglava, i vadl i bolle Pyednog dana kuani dah javija na ljubavi kad je slatka i neina? ‘Ovo mogu izgledati apsurdno jednostavne fraze da bi ih Deirdre uplitala u svoju sumorniju nameru, ali Naisi je bio taj Koji je prvi sugerisao ideju od koje sad pokuSava da je ramwveri; on to ini zato Sto se u dau dude slate s njom da preko svih uteSnih fraza koje joj moze pru’ Ie#i ista senka groba. Kod elizabetanskih dramskih pisaca ovaj efekat ne mozete naci tako ogoljen, toliko u vlasti situacije, jer kod njih snage koje linosti drée razdvojene imaju u sebi vie Zestine; ovaj iznalazak se, mislim, uvek primenjuje, ali najsnainiji primer koji znam kod Sekspi- ta javija se u ondm njegovom komadu koji ima najmanju ramovrsnost koncepcije, koji ima najvise od egocentriéne nestrpljivosti da se uspostavi jedno jedino raspolozenje. SIC. He's a Disease that must bé cut away. MEN. Oh, he's a that has but a Disease. ‘Moriall, to off; to cure it, easye... (It would be Ingratitude, he goes on, if they were to kill such a hero.) BRU... when he did i i nonourd im, "HS Commer MEN. | The service of the foote Being once gangren'd, is not 1 Being once saneren’a, isnot then respected e him to his house, and pluck him thence, Lest his infection, being of catch Sel nection, being of catching mature, Tye Leaden pounds too's Lest parties (as he is toved) Gros eed PY Process, And Sacke great Rome with Reese ets (Coriotanus, 111, __ Vorberton (Warburton) je deleo d pliku o gangreni i izvesno je da ona Koriola nikakvo dobro i predstavlja Cudne reti od jednog nie vog prijatelja. Nije nezahvalnost ne postovati nese zbog njene sluzbe” u slutaju gangrene kad ne odseei ne moge znatiti smrt. Razume se, mofete n irontieen kad se stvar druge strane formulise snaznije nego sto su ‘oni uéinili sami za sebe, ali to nastaje usled jasnog razu- mevanja njihovih ose¢anja; obe strane sluze se istom me- taforom, premda su sigurne da Zele da iz nje izvuku raz- Jidite zakljuéke. Menenije jedva da izgleda manje svestan svoje ironije u svojoj sledecoj replici, kad bes brz ko no- ge tigra, brzina, i din njenog odve¢ kasnog promiiljanja mogu pristajati tribunima ili samom Koriolenu i upravo zato Sto su oni postupili po propisu, umesto da su ga od- mah ubili, Rim se toliko priblizio tome da ga opustosi sam Rimljanin pre zavrSetka komada. Ovde je reé o jednoj vrsti dramske dvosmislenosti rasudivanja, koja ne uzima toliko u obzir liénost, koliko publiku; zato izgleda da je Menenije veoma neposredan pristalica Koriolanov, ali ‘on je u velikoj meri morao da se sloZi sa tribunima da bi izneo srz situacije o kojoj su oni raspravljali. Otigledno, ovo je vaéno sredstvo za vo- " Bi go Slee nar at Ses ere he ale a nu, ae cy Set Gia he eae vn, ae at So teat aoe pe oe Rass SE BSUS NE SILE ranm, te ty SS OP a tp br A Baas ta. at eae (tor, 139 iniju da re nu ne donos} BRU,mode se upotrebiti da bi se Zongliralo sa ; ‘etodi éine Jaga tako efektnim nitko- pod njim”; od spavata u G Pes ov lik uzmete ozbiljno, tako zagonetnom spavali radi tuge; od nasina wk; Tess (kod Re figurom. rimer postojiu sceni sa Kacigom Htipotit n, stovremeno ubija i ne ublja dnostavet (The Merchant of Venice). Porcija ipolita, Ova vrsta kontradikcije u knjizevnosti se odmon a eta Gee pokusala. da iabegne pustosn! plan shvata, jer proces razumevanie pricier ‘Svoga oca; ona se s njim. Ww potpunosti saglagava (,,Ako ae usled takvih neodluénosti i ma8inerije takvo; tre voli, ti eS me otkriti”); ali ipak, dok Basanio bira, licemerstva; Ijudi, esto, mogu ne uéiniti oboje, ali mo. me vOjedava da se peva pesma koja se stalno rimuje na raju na neki naéin biti spremni da uéine jedno ili drugo; gna MéSiovo) i zavrsava mislju o sanducima. Ne smatra S10 god utinill, oni Ge joS uvek w sebi oklevati onako kao £624 stvart, da publika misli da mu ona kazuje odgovor, ' to bi Euvali svoje samopostovanje da su postupili druk- s Sf Ye ne postavlja kao moralni problem, i izgleda sa: ijet oni ce biti shvaceni jedino ako se na umu imaju | aim prirodio to uéiniti; ona je to mogla sasvim lepo obe moguénosti. uginiti u uverenju da on ne¢e éuti; pesma njima obja- Dramska ironija je zanimljiv iznalazak za cilj koji $njava poentu o olovnoj Kavigi, moze se smatrati da pred. sam_sebi postavio, jer ona pruda pojmljiv nagin na ke icu da je Basanio razume, pojagava tenziju se Gitalac moze podsetiti na ostatak komada dok dita optinost nfs jedan njegov deo. Ona pruza oveku izvesno sredstvo za Inog dela kao neke vrste [-nosi njegovu liénost u svakom odlomku, se sadréaj sastoji od mikrokozama njegove forme i i stavlja cin} a : ponavljajuéi problem u drugom vidu, Pom osecanju prikladnosti posto je treci tovek sre¢nik. Ovo} sumnji u odnosu na Poreijino postenje odgo- vara jedna snaznija sumnja u odnosu na Basanijevu na- Ali se sadr Z J ela superioran nad drugim proscima Gije tkivo ima karakter tkiva organizma. Na primer, gla- s Klonost; on i karak y samo po svojim najsporednijim svojstvima, Zeni se zbog gnicl, pozdravljajuct Makbeta kao tana od Kodora, kaiu novea otvorenije nego jedan drugi. All Sekspir je svoje ariviste voleo zbog njihovog uspeha, njihove bestidnosti a ad tae lee as i njihovog somoobmanjivanja, i Basanija opravdava pe- PO ge Mee patil greta sma koja ga navodi da uéini pravi izbor. Masta nije ni8ta, othing affeare of shat Usd, age) raake) masta je prolazna, ali ona je ipak sve na emu se zasniva dostojanstvo poezije, i mi moramo zazvoniti 0 njeno 20. Ne Gini se da ova primedba sasvim neposredno odgovara «no kao za Zivot Eoveka. Olovo, osnovna obiéna ljudskost, replici jednog dréavnog glasnika; nije jasno za8to on o- Konaéna smrt, moraju se prihvatiti, moraju se izabrati, éekuje da se vojnik plasi svojih neprijatelja tek onda pre nego 8to éovek moze da dobije sto Zh. i mogne da kad ih je uéinio ne’kodljivi ‘Makbet je trebalo da produdi sa poezijom drame; masta mode samo skriti olo- ima upravo takvo osedanje prema Dankanu; da to kaze | ‘yo, i olovo mora biti dovoljno za odréavanje maste. kralj, on bi morao znati mnogo Sta o Makbet duhov- Ironija u ovom podredenom, smislu, kao plemeniti nim navikama. Covek oseéa da se ova zamisao morala skepticizam koji istovremeno moze verovati da Ijudi jest javiti, u raspolozenju moralne kazuistike, iz osecanja nisu krivi, veoma je normalani bitan metod; Poreijina SE eer EET STS eee oe ee s oe oa nciju koja tako razliGito reaguje na ubijanja ur ae peaeae Gg Helenine tue ym vreme; prema tome, govornik je imao na uma ubistv0, kad pravi njihove tapiserije; geet eae ‘Neuttratenog onl stot ini. Sidnovatim ‘litama: sm 191aS ase * { vojnikovanje, i oni su nagoveSteni publici. Th, j kao i voi. kad se stvar postavi obratno, ona deluge Jo nostavnetavlja se pitanje 72510 je Makbet uplasen TeSevi, zad; posta tisak onjemmu, dat tako rano u komad, kay maj i wasna figura, koja nista ne doprinosi 0 snazove.sitvacije, Koja udara neprestano 0 slike ear mieezove jgomilavaju oko njega i zatvaraju ga u sebe, taj utisak jeste tako reci dramska ironija za svoj ragun, Fey daje u kratkim crtama celokupan utisak o komadu, i ne dai¢ Zava komplementarni deo ironije, koji pretpostavlja, Tam afraid, to think what I have done: Tooke on't againe I dare not. U ovom slutaju, dva dela ironije otkrivaju_gotovo svu svoju poentu odvojeno, a da ne treba da se setite Sedne kad éujete drugu. Ali, u mnogim slutajevima, Sek Sir ovako ne pomaze, i pribegava ironiji vike da bi zado- voljio komentatore nego premijernu. publiku, Zavrsi¢u ovu nepovezanu raspravu takvim jednim primerom. Kor. Qelija ge reci niSta da bi pokazala svoju }jubav ili dobila svoj deo. LEAR: Nothing will come of nothing, speak againe™ Gest stotina stihova docnije, Budala peva neke besmisle ne stihove. LEAR: This is nothing, foole. OL: Then "this like the bread gave FOOL: The fort. Can you make mo use of nothing, LEAR: Why no, Boy. s Nothing can be made out of nothing. te wat ob FOOL (io Kent): Prithee tell him, so mu land comes £0, he will not beleeve a Fool’ x ;, You an unfee'd Lawyer, 3 ‘Ako ne uspete da povezete drugi deo sa prvim . Se ee a ease woere i oes ts to iaba Bae frati da sadrdi drugi deo. Jeding ukoliko se ova. sasvim Unleka vera svesno ostvari, movete shvatiti smisao Liro- {ih reti; da je tom prilikom on, pre nego Kordelija, bio prosjn e:d ong Ia sgl rest ate (oot ing) da je znala kako ce postupiti s njom; da, mozda, Rite) sia jegova greska ono sto je unistilo Gonerilu i Banu, posto vaspitanje nije moglo nista da stvori od wei da au u svakom sluéaju ove reti zreo plod njegovog Diihs da SF Ga doista ne postoji mista sto. se od njega ise yginiti, sad kad je postao nista izgubivsi sve u svo- mote vir (On govori sa Cudnovato intimnom uzbudeno- Séu i ogluSujuéi se prema dostojanstvu, kao da su Buda- cu i og vedovatno bile mjegova sopstvena halucinacija, peg gone prusaju Ijubav za, koju se ne mora plaéati; posto one Pio da Budala dela kao neka vrsta podeljene fain i bia je proizisla iz Kralja). Vecina ljudi toliko Henosticda na tekst da ne shvata koliko efekat zavist od Je nave onije, a nju primetiti pri prvom slu’anju bio bi podvig paméenja. z eA pate da bogatstvo nanosa unakrsnih referenci «lbh detalja u ovim komadima mote da potige, u deer sepent, od okolnosti pod Kojima su napisani; eyEinjenice da je Sekspir razradivao komade koje je nje- Cova taupa vee posedovala { Koristila se, tako da su i on Foyamelo njima vee mnogo Sta znali; od toga Sto su se nggove verzije mogle uvek dopunjavati i menjati za ob- Tiedfanje iif specijalne prilike na dvoru; od verovatnosti Ga es pojediny clan drazine dr2ao pojedine uloge: i od Kratkobe pojedinih prikazivanja. Poslednji razlog sprets- wae Dirglamice da im tekst dosadi; ostali razlozi pruzali Bim povrsno, ali detaljno znanje (od one vrste Koja vod! Urbijivorn citiranju u glumackim odajama), Zelju weettalain dopunama, sposobnost da se vide daleko ver- Haine vere i dobro informisano interesovanje za manje Paint origa, Izgleda da Sekspir pretpostavija da njego- wenetblike ima eve ovo, i da to jedva moze dobiti od bilo Keer napolju, Ima nekoliko éudnih i patetiénih ostataka ae eecanja na koje mistim u greskama koje se nalaze sania fim uputstvima iz prvog folio izdanja, gde su 193jénosti u Sve je dobro (All’s Orne mac Francuz E; Kapet. G; ijall lu roba, kad su bili zabeleze- re rancuz E i Lord G znali sta, Tai nalaze tri stotine sti- - Bi Lorde (oni Bt ne _ fova pozadis 2 ze “Gvojim liénostima) Eovek bi pesto vise dor ve ° sedbnosti koje su dopustile moge0 €2 5 iu (Bradley) dg treties komade kao do- E& ora. Bpjih se mogU Yevudi potpune biografije; ako ment Hrugog, a ono za publiku pa sceni, éovek ni zbog Koga G60 Gye delikatne unakrsne reference jéa uéenih. koje su sada 0! (Preveo Dusan Puvatic SEDAM TIPOVA DVOSMISLENOSTI (VIII) ZavrSno poglavije moram posvetiti neki ma na ono Sto sam éinio; o uslovima pod Inislenost umesna, o stepenu u kojem je njeno razumeva- nje od neposredne vainosti i o natinu na koji se ona shvata. U predgovoru Oksfordskoj poeziji, 1927. godine, izlo- Zeno je veoma jasno protivijenje na prvu od ovih pri- logitki konflikt izmedu denotativnog ‘misao pod mnostvom asocijaci jima sam se sluzio pretpostavljaju da se sav poetski jezik izopatava_u asocijacije do ilo kojeg Zeljenog stepena; 1u ovo} tatki treba da odam smerno postovanje suprotno} sili. Oéigledno, sva pomoéna znatenja moraju biti rele- vantna, jer sve (fraza, re€enica ili pesma) Sto treba po- smatrati kao jedinicu ‘mora biti jedinstveno, mora ozna- @avati jedan jedini duhovni raspored. U komplikovanim situacijama ovom jedinstvu preti opasnost: mislite na hekoliko stvari, ili na jednu stvar kako je pokazuju ne- Koliko stvari, ili na jednu stvar na nekoliko nagina, Jedna yrsta jedinstva mode se dati poznavanjem sheme prema Kojoj se dogadaju sve stvari; tako da sama shema postaje ona stvar koja se razmatra, Uopstenije receno, covek mo- Se reéi da ako se hoce da jedna dvosmislenost bude jedin- stvena, moraju posto} "koje drze na okupu nje- se Glemente, 1 trebalo je prema tome da ja, razmatrajuci 195; ve su snage, da li su ade. jslenosti raspravijam kale situaciji « mojo} prvoj dvomne. All ovde je situacila eS pokazati kako ritam karo riteaus ta e Peo istog rezultata pokazujudi éovek moze E. : . cee sitma na ees eice veze (iskazi logitke forme ‘U naginu na oH irzaju) obitno nebitne i Eesto varljive, dodati logiékom sac wr” moze se na¢i neka vrsta para. des jednostavDe, TOF SF elo prema tonne’, iptev, »mada”; ako su. regenice posta: ad naglavevza druge, ukljuéene su obe logitke veze, ijene ject di su navikli da automatski prosuduju snage Isto tako, Uerupu mnostvo ideja; oni ose¢aju da Poznaju koje dre Miko analiziraju ideje; mnoge snage, u stvari, snage ne su ukljudene u ideje; i tako je od dva elementa, ao ncvaki definige ona} drugi, mariogo lakse nai ret od oii svgo za snage, Vecina dvosmislenosti koje sam Gide vazmatrao cine mi se lepim; ja smatram, dakle, da Sam, pokazujuéi prirodu dvosmisienosti, primerom’po- kazao prirodu snaga koje su podesne da je drée na okupu. Izgledalo bi artificijelno to Giniti obrnuto, a veoma za- morno éiniti na oba ee een aig ane da ovde kazem jedino to da su tako neodredeno zami- Sljene ysnage’ bitne za totalitet pesme, i da se o njima ne moze raspravljati putem dvosmislenosti, jer su. joj one komplementarne, Ali kad se raspravlja o dvosmisle- nosti, moze da se razjasni mnogo Sta u vezi s njima. Naroéito, ukoliko postoji kontradikcija, ona mora sadr- Zavati u sebi tenziju; Sto je kontradikelja izrazitija, ten- zija je veca; tenzija se mora prenositi i mora se podupirati drukéije nego kontradikeijom. Dvosmislenost, prema tome, ne zadovoljava real Re je ona, posmatrana kadliznalazak po sebi, nesto wef PokuSavati; ona oa svakom sluéaju nastati osebnih zahteva si Hé i oni je moraju opravdati. Strane, ona jemes ée zanimljivije i vrednije Na primer, 0 praksi ,PO- item uspeo da postigem. Mnoge analise soot Se? Ratan ate a ee jer su 06 ele. Kad izostavi Kad naglagava pri KuSaja da se ne bude dvosmislen” ima mnogo éta da se kate, i ja pretpostavljam da je nju sledio najvedi broj pesnika o kojima sam govorio. Verovatno je da ce ona Odvesti rezultatima neposrednijim, saopétljivijim i, pre- ma tome, trajnijim; to je nugna samoodbrana protiv dvo- smislenosti bez prikladnog povoda, i ona vodi ozbiljnijim dvosmislenostima kad do takvih povoda dode. Ali, razume se, fraza ,,pokuSaj da se ne bude dvosmislen” sama po se. bi veoma je neodredena i obmanliiva; ona podrazumeva probleme svih vrsta u vezi s onim 8ta pesnik moze pokuga- ti da uéini, kolikog je dela svoje aktivnosti svestan i ko. likog bi dela svoje aktivnosti mogao postati svestan ako pokuéa. Ja verujem da su metodi koje opisujem kritiéa- rima veoma korisni, ali sigurno je da pesnika ostavijaju u te’kom polozaju. Cak iu prozi verovanje u njih skiono Je da izazove neku vrstu doktrinarnog murdarluka; éovek dolazi u iskuSenje da na hartiju stavi nesto konfuzno, na- dajuci se da ¢e time neposrednije preneti znatenje, Sto se tiée neposredne vainosti prouéavanja dvosmi- slenosti, bilo bi dosta lako zauzeti alarmantan stav i ka- zati da engleskom jeziku doista nije potrebno nudiljstvo analitiéara veoma pre’no. Uvek bogat i razbarusen, on brzo postaje veoma bogat i razbaruSen; uvek bez ade- kvatnih iznalazaka kojima bi se pokazalo koja je sintaksa nameravana, on brzo odbacuje i onih nekoliko iznalazaka koje je imao; postaje sklon da znadi sve vise stvari, i manje voljan da zaustavi i iskljuéi druga moguéna zna- éenja. Kratko prouéavanje romana pokazace da je en- gleski jezik tokom poslednjeg veka, kako ga govore obra. ~*~ zovani ljudi, u neobiénom stepenu pojednostavio svoju amatiku. Ljudi ponekad kazu da se sad resi upotre- Ijavaju kao jednostavni znaci, na natin koji zanemaruje njihovu tananost; da engleski jezik upotrebljava sve m: nje svojih revi, a i da se tim retima srublje sui. Ali ova novinarska jednoznatnost ne znaéi da regi imaju jed- nostavna znaéenja, ve¢ samo to da se reé upotrebljava, Fao izdaleka, da oznati neodredenu i komplikovanu masu ideja i sistema koje novinar nema vremena da shvati. Moglo se otekivati da ée nauke smanjiti_ dvosmislenost jezika, i zbog svoje tradicije jasnosti i zbog toga Sto ve- Tiki deo njihovog Zargona ima ako ne samo jedno za. : 197 =ju samo jedno odredenje j ej, 2 ono w nakom ital 2 upc je gfedise, Alt takve 728 Mgaiji_uzmemirujuct uticaj na Emo deluju K20, Jer errebljavaju. Engleski jezik po. reti koje © 4 .{{oji su veoma labavo povezani jedan staje agregat roemil SOT ju mnogo zajednickih reti, tako oP opasnost od sluéajne dvosmislenosti, da postoji vel Crati na umu onaj mali krug ljudi za pe morale Or py ge ovo savadalo, tolike ie novijih Kenta rite aul vo sa svakog drugog sleds, sem oP vin 108 A Hejotiglednijt ‘su primer eve vete jasuost, 2 jenosti i nedostatka logikih distinkcija ae grika. Se¢am se jednog veoma lepog, Kofi je glasio ]TALIAN ASSASSIN BOMB PLOT DISASTER. jezik upotrebljen kao kineski sistem kljuénih ima narociti smisao daju imenski pridevi u apoziciji, ili mozda jo$ pre kao aglutinativn: Pitem, jedna reé jedna reéenica, poput eskimskog jezika Guo sain da su ameritki naslovi, ma kako tajanstw obitno sastavijeni od celih reéenica; engleski metod je potpuniji, Bomb (bomba) i plot (zavera), primecujete Inogu biti ili imenice ili glagoli, a rado bi postali i pre devi, no ovde nisu ni’ta od toga tako odredeno. Covel najpre pomisli da postoje dve revi ili reéenice, ida di tatka i zapeta izostavljena kao u telegramu: ,,1 will you for your penny about the Italian Assassin and the am. Za Va> Ovde imamo engieskt ina pobunjenike; mozda Italian Assassi ubica) u ljudskoj svesti nije sasvim aval denog Musolinija. Ova profirena primena pi kao neka vrsta sinkopiranja, koje daje energiju i uzbu. denje ritmu, gotovo slitno efektu kad se stave dve ce- zure u jedan stih; ali, razume se, glavni ritam prenosi: »This is a particularly exciting sort of disaster, the- assassin-bomb-plot type they have in Italy” (Ovo je jedna narotito uzbudljiva vrsta opasnosti, ubila- &ko-bombaskazavera kakve postoje u_ It ost jedan jedini glavni akcenat na bomb (bombakka). Oéigledno, ovo je veoma efektan primer pisanja, sa- svim po strani od dinjenice Sto on otkriva svoju poentu u formi dovoljno kratkoj za krupni tip slova. On je pre- hos! sa sazetoScu Koja duhu pruza nekoliko pojmova na prvi pogled, sa jedinstvenoScu metafore, sa snagom kakvu imaju njegove omiljene bombs (bombe). Niti ja mogu da osetim da . Sto se tite aeteeeate se shvata dvosmislenost, je je moje tree zaglavije. Neprestano sam prime: ivao metod analize Koji preskate jaz izmedu dva We ziva moguci niz alternativnih 272 ljivosti, i potom kak ti ¢itaoca pute. UB izgledati veoma di veoma neobi : SUditT na een, Takwu jednu pretpostavku najbolje j Sugiti Ba osnova nagina na koji ona deluje w devas hvatljs pokuSati jedino da je udinin we 2 detalji watljivom, Je uéinim na izgled pri- a ipak uw ekvasaneiantae ‘80 u usmerenim frazama, panj neizvesnosti; sgramatika tone Ligh cumpinaeni stu- kva, reti mogu da’budu poverane ne ova deere oo agin". Retl se vide keg povezane a ovaj ili na onaj kao 8to se slova vide kao da su vee See iee je mnogo spremniji da ne bude u pravu tite: nee tiée nego to se tide re Pod Tie pravu Sto se gramatike delujurtako da sever unuokclo abstain eee pojedinu stvar kako se Krete Ill kako fo. cosdiens eons Gragde u proporciji u Kojo} ée se verovatno pokrent dlichitivamedtonaaueiats. dengdspcnaxmerno iapertio} att koeficijenta pokretnosti koji ste joj veé dali kao deo svoga poimanja. Isto tako, prihvatijiva gramatika se zi ma istovremeno kad i reti koje ona rasporeduje, ali sa verovatnoéom koja joj je pridodata, i manje verovatne alternative, spremne, ako je potrebno, da zauzmu njeno mesto, prisutne su na neki natin u pozadini vaseg duke. U poeziji se takve alternative snaino naglafavaju; wupoznavanje pesnika” sastoji se poglavito u tome da se nauéi da se one kontrolisu. I kao 8to — da uzmemo drugi koeficijenat koji oko pridodaje stvarima — i kao sto imate utisak da je nesto wdaljeno, sto jedva da ikad moe biti izdvojeno od diste vizuelne senzacije, pa vam, i kad je tako izdvojeno, uznemirava oko (ako se desi 4a one sto smatrate za zid ispadne more, vi najpre ne Vidite nigta, motda ste kratko vreme zbunjeni kao kad Vidite mrlju; a zatim vidite druktije), tako éitanje novos pesnika, ili svake poezije uopSte, ispunjava mnoge &i- Proce oseéanjem obiéne zbunjenosti i nelagodnosti, slic eiier osecanja da se ne zna, a Zeli da se zna, da li je posredi zid ili: more. fo en edi 7id ii Modvojeni sudovi verovatnosti sjedinjuju, kao eksplozijom, da bi se ,,dao smisao” i primilo glavno wae erie jedne veze fraza; i zeakcija,, mada braa, mie anatenje jerryjaa kao sto je Covek sklon, da verule. Ts tae Pe hemijsko} reakeiji, biti obrnutih 3 spo 201io a; malih prigugenih eksplozija, ili sporih rednth reakeia, i ma Te igus mnogo toplote, odvijaju progirenih reakeli@, oir rezultat moze se komplikovati rs ima u glavnom Pp! J maknat prethodaim stupui¢Troiilaze iz produkata reakcije, Po nim Ju, sve za sta priznate da je u vasem duhu, jeste Pep eeéon asocijacia matenja Koja Weleda dovoljng isplati ‘ide odgovor — »sad sam to razumeo”; pans ade eee moe ge posmatra camo u cugnealima, Secam se kako sam jednom jasno video jednu reé tako da sam je razumeo, i, istovremeno, éuo sam sebe kako zamisljam da sam proditao nesto upravo suprotno njoj. Isto tako, u Gitanju poezije postoji prethodni stu- nik kad se gramatika jo8 uvek utvrduje, a reéima nije data njihova odgovarajuéa teZina; vi imate jasan utisak ‘se sve ona odnosi, a po vasem duhu tumaraju razliéiti uzgredni utisci; oni ne mogu biti deo konatnog Jnakenja do kojeg se doslo sudom, nego nastoje da budu fiksirani u njemu kao deo njegove boje. Isto tako, po- stoji prethodni stupanj u pisanju poezije, kada je ne sva gramatika, nego gramatika u kijuénim dodirnim ta- tkama izmedu razlititih ideja, podlozna éestim prome- nama. Za ovo postoji jedan trivijalan, ali tipitan primer u dve verzije KreSovljeve (Crashaw) Himne na obrezi- aie naseg gospoda (Hymn for the Circumcision of our rd). All the purple pride of Laces The crimson curtaines of thy bed; Guild thee not with so sweet graces; Nor set thee in so rich a red. (1646) Ja pretpostavijam iz Ginjenice da je za See ee moglo izvuci taksa pre nego druga; ovaj primer pokanie owns takvog metoda. Jer, jasno je, stih se veonms soleus ovim dosta znainim izmenama gramatike bie brie pri brzom Gitanju pomisit da ova dva sta glace edn. ko. Nema mnogo razlike da li je laces upotreblje> keo imenica ili kao glagol, jer, mada je nphovo sextet druk&ije, Zitaoca jedao podseéa na drugo. Prema tome t za odgovarajucu promenu u reti guild (pozlacuju) nije vaino da li'se keze da je to ah iponaecre i tapetarijom Koja ga izraZava; bilo koju sintaksu izabral Gitalac misli kao da je guilding (povlacivanje) uéinjeno na odgovaraju¢i natin, od strane oboga. Prema tome sva. ka od ovih verzija ukljuéuje medu svoje mogucnost! 1 onu drugu; verovatno je da postoji jedan stupan) Kad veéina éitalaca jo8 ne primecuje koja je sintaksa u stvari, upotrebljena. Ovaj primer kompleksnosti apsorbovanja gramatike u poeziju mote biti uverljiv, jer je tako jedno- stavan; on pokazuje, uzgred budi reéeno, ono sto sam veé rekao, da poetski efekat nije lako naru8iti menjajudi nekoliko redi. Covek bi takode trebalo da razmotri ne samo da It se najpre deSava ovo wopstavanje gramatike, veé kako se Oup Eretsrano saveato tatdincava; dokls é2, dlable,"pezaja prema njemu biti korisna. Jasno, o ovom ée u znatnom ‘stepenu odluéiti krititka naéela autora i publike za koju on pie, i covek treba da ih ima na umu kad odlutuje da fi je odredena dvosmislenost deo totalnog smeranog efekta. (Ovo jedva da je orbilino upozorenje, jer ih uw svakom slutaju treba imati na umu.) Na primer, ispravno je sedamnaesti vek smatrati odgovornim za vecinu nje- govih dvosmislenosti, jer izgleda da je ukus toga vre- Mena bio Gudnovato slobodan od takvih krititkih natela skustvo pri- Koja umeéu sud pre nego Sto se upotpuni manja poezije. S druge strane, éesto bi b i ti na Poupovim dvosmislenostima, jer je on od svojih éitalaca oéekivao da liSavaju svoj duh svakog ra- nog nereda isto tako pazljivo kao Sto je on ligavao svoj. Moji primeri iz osamnaestog veka, prema tome, morajt ‘smatraliSC x ont cilalt {koje su ijalnim, od igre FO" | jjacija_smisla, koje na- txvialain grumijivim, 1, 04 ee chisl. Ali, isto tako, ju iz efektne povrsnostt, Ni dvosmislenosti u sedam- fovek & me zanemarivet cajne za totalni sme- fut vee bate OE Pfeprrbovane SO ne bi bi 5 cane rem ma Bena ‘pyonsona pruza zagonetan jen primer 24 0v0: mah i only with thine eyes, Drink £6 ‘hin pledge with mine; or leave a kiss bul in the cup ‘And TU not took for wine. : e'thitst that from the soul doth rise Doth ask a ait divine; ae it might I love's nectar st mer pout ie change for thine Poslednja dva stiha kazu suprotno od onog Sto se htelo; i ja uzimam na sebe krivicu Sto ne stavijam ovaj * dobro poznati sluéaj u sedmu vrstu_dvosmislenosti‘. Ali Govek je vet iz ostatka stiha zakljudio da je cilj bio jednostavna lirika; nije verovatna nijedna druga dvoliéna implikacija, i ret ali (but), posle svega, dopuSta samo jedan oblik za antitezu. Ovo ne znaéi da su dva poslednja stiha sluéajna i da jh treba menjati; vi moizete osetiti da ona daju dirljiva potpunost njegovom Zaru da_zasi- gurno oseti da ga niko ne¢e pogre’no razumeti. I zbilja, stvar mofete wzeti ozbiljnije, tako da ove stihove posma- pete kao pravi iskaz o dvema suprotnostima. Mozete reti la je beznatajno znatenje bilo ono na koje je DZonson da je on moda ponavijao kao od- koju je veé upotrebio u i pre nego ljubavnu ambiciju; obraCati paznju na gramatiku dok * PLM ovoj visti lirike, éiji je zada- yeti na koje s' tak da bude iskrena do stepena iscrpljenosti, éovek pri- rodno trebalo da se oslanja na svaki opsti zanos koji je veé samom sebi toplo izrazio; i da su, u svakom sluéaju, stihovi prava hiperbola, po8to je Dzonson veoma ozbiljno oseéao Zed duse za bozanskim napitkom poezije. Sve ovo moze biti tatno, i ove éinjenice veoma zanimljive za biografa, ali one nemaju ni8ta sa uzivanjem u pesmi. Razume se, takvu razliku teko je podvuéi, i oni koji uzivaju u pesmama, moraju delimiéno biti biografi; ali ovaj ekstremni primer moze posluziti kao razja’njenje da sve znaéajne dvosmislenosti nis xelevantne, da ja manje govorim o duhu pesnika nego o obliku dejstva poezije. Ovo izgleda vaina poenta, jer ja tin komunikacije tretiram kao neSto veoma neobiéno, tako da bi slede¢i keorak bio da se u potpunosti izgubi vera u nega. Moglo bi, pri bavijenju nejasnim alternativama sintakse, izgle- dati razumnije napustiti tvrdnju da objaSnjavate stvar koja se saopStava, kazati ili pokazati 8ta se dogada_u ‘ei cotommerlahar (avastdsacebaloida interesuje biografe) ili 8ta ée se verovatno desiti u ¢itaocevom duhu (ovo bi trebalo da zanima pesnika). Ovo bi moglo biti priliénije ali, kao mnogi oblici sumnje, to bi znadilo tvrditi da se zna odveé mnogo; pravila o tome Sta je prenogljivo mno- go su tajanstvenija éak i od pravila koja upravljaju efek- tima dvosmislenosti, bilo na ditaoca ili na autora, pa je bolje govoriti o oboma istovremeno i biti zahvalan ako je ono Sto kazete taéno za jedno ili za drugo. Problem uverenja u poeziji mogao bi se pomenuti upravo ovde; da li je nu%no deliti mi8ljenja pesnika, ako Zelite da razumete njegov senzibilitet. U njih je veoma éesto potrebno verovati u bihejvioristickom smislu; tre- ba da budete na njih dovoljno naviknuti da biste mogli zamisliti njihove posledice; dakle, morate biti osoba koja je sklona da deluje kao da su oni istiniti. Sigurno, ako Je ovo taéno, da postaje zagonetno kako mozemo usivatt u tolikim pesnicima. Izgleda da objagnjenje glasi da su u poslednjih nekoliko pokolenja judi od pera u drustvu nautili da odmah skupljaju nagovestaje o mi8ljenju Ijudi, i da ih prihvataju jo§ dok su u drustvu jihovih vlasnika, Sa Sto je moguéno manje usplahirenosti; mogao bih red, 205 . ‘em stanju neodluénosti kul. i, podrzavaju sva uverenja, ma ‘koja se javijaju u Poezii, w ot oini da se svima njima sluze tom smislu Sto Ee Zbog ovakvih razloga navika &. dolar a ‘raznovrsnih vrsta poezije, koju je, konaéno, tanje Yjavno primila sva publika w celini, pruza Gina ‘inovanja zagonetnu kompleksnost, sklona je da ljude vednovan|e Fegrnim u svo} dub, i Gini nuzniin moguéno vra¢anje na neki nerazum) ijt —* pueeprete cle: Tako era da je, pri citanju nekih Kitsovih pasaza, covek otha fa se a njima dugo uzivalo empirijski, bez teorijske potvrde koju sad daju psihoanalitiéari; isto ovo vat tropolosi” dela mistika, kao Sto sul oni Kre Jovljevi stihovi u prethodnom poglaviju. Ovde je situacija veoma sliéna situaciji u kojoj se nalazi posmatrat koji ne mode da zamisli uzivanje u poc- Zijia da ne gleda slike na koje se oslanja; svaki inte or Koji se ini relevantan, veoma je ohrabrur wek vidi iz preterane samouverenos! nauénika) bilo da on nesto “objaénjava” ili ne; ako ose date da bi se vase reakcije mogle staviti u racionalnu shemu koju biste mogli zamisliti u grubim crtama, po- stajete voljni, na primer, da se prepustite ekstazama To- mantizma, sa mnogo nizom pogetnom tatkom nuinog a mnogo manje straha za svoje krititko s* ‘Bopottovanje. Sjajno je sto je osamnaesti vek prihvatio Sekspira; u stvari dr Dionson (Jonson) bio fi mnogo sigurniji da je njegov humor prvorazredan (niko ne Zeli da oseéa da'se vic moze objasniti) nego da treba da se” prihvate njegovi metodi izazivanja dalekoseZnih oseéanja tragedije. Ista maSinerija ponovnog potvrdivanja, pret ypotrebaas “za moju upotrebu fraza kao Sto a svesti”, bez veoma odredene podrske -ponovno potvrdivanje, doista, guée potpt ulazio u slutajeve koji su_iz i fo zasluzuju, i razmatrao da Ii je svaka podectrterte loina, a ne da li je rezult: an kao celina. Za ovo se obiéno primenjuju analititki metodi uzgredno i po- jedinaéno, sa implikacijom da je krititar pokazao takt ne iduéi dalje; ako ih bace zajedno na gomilu oni éine, is ‘drukéiji utisak, i ovo je u svakom slu- éaju proba kojoj oni s pravom treba da budu podvrgnuti. ‘Ako éitalac smatra da ono Sto je otigledno i prihvaéeno prosirujem do zamorne duzine, on se mora podsetiti da su engieski knjizevni krititari tako malo skloni da se pojavljuju_prekomerno nacifrani i nedusevni vodom ovih malih tehniékih poenti o of 3a 1'o pribvacenom, govorilo kainjivo retko. Ovaj stav, medutim, moze se opravdati; polozaj knji- Zevnog kritiéara daleko je druStveniji nego poloZaj nau- Gnog. Ne postavlja se pitanje konatnog bavijenja sadrii- nom, jer ukoliko ljudi tumage jednog pisca, on je uvek drukéije protumaéen. Duznost kritiéara je da za svoju publiku izvuge ono Sto ona Zeli; da organizuje, Sto bi mo- gao u stvari kreirati, ukus svoga vremena. Tako da knji- Zevnost, ukoliko je ona neSto Zivo, trazi ne toliko smisao je stvarno prisutno, koliko onoga Sto ji lalje” prenela odredena situacija. 1a Se PO- Inom, pa bno objasnj Knjizevnoj kao i u drustvenoj oblasti, izaziva reakelju podozrenja;,,Zasto on tr2¢i nage vreme, secajudi nas zbog ovoga, kad’svako zna da je to u red Kakva korist od toga” Isto tako, analitiéar mora ponizen onom prigom o Prustu, koji pita svoje voj- je zato su i kako su ule u salon kao voj Kinje; one mu nisu mogle reci i jedini rezultat je da su se one nasmejale kad su ga videle da sam ulazi u salon. Prestati Ziveti da bi se razumelo — Eak ni to ne zadovoljava razumevanj : ‘Ovo druStveno poredenje ili izvodenje modda je raz- radeno detaljno, i ukljuéuje u sebi probleme mog prvog oglavija. Na primer, odnos Znaéenja prema Cistom Zvu- Karveoma je tesno paralelan sa odnosom Karaktera pre- ma Tzgledu; ovo moze posluziti da bi se pokazalo kako potpuno, upraksi, Zovek mora da se ponasa, kao da Je teorija Cistog Zvuka istinita, Osnovni izvor zadovol)-oimanje Karaktera; promeng te yest Tale narakors menja (menjajet v imanje Izgleda, 12) oto onl, Tuducl estetike po 7oredstavljaju destilacije (solucije y sii ca) poimljivi) Znatenja i Ks oblike 3 raktera jntelektualno i puritanski regi , es een (soe nee Zouk) ono Sto je ¥ poeziji vaing, je Znatene (Pre bes da je Karakter (pre nego legled} {sto tako izgleda Kora Ginia; u oba sluéaja oni koji to ; x © su taj fenomen izazivajuci najpre pred. oba sli. to ‘slugaja povlaée za sobom intelektualnu gresku koja Hah posmatra kao neSto inaée pasivno Sto skuplja sta “over ili tvrdenje da je istina vredna apstraktno, pre nego kao neSto sto je asimilovano da bi bilo korisno. U oba sluéaja Eovek delimiéno moze preci preko toga kazujudi da je manje vadno znaéenje nego ,,ono Sto ono ¥ vama zaéi”, i da se manje poima Karakter nego njegove | moguéne veze sa vasim Karakterom. I, razume se, u oba Juéaja, razlika koju tako nemilosrdno mrcvarim pogla- vito je verbalne prirode i nju vecina judi smatra za in¢ Ferentau: neko moze reéi da Svinberna (Swinburn) Gt radi Zvuka a Diordéa Herberta radi Znaéenja, ali on ne di uporno poricao da ih obojicu Zita radi znaéenja prene senog na razne nagine; poslovni Zovek koji zaposliay® by sekretaricu mote osetiti razliku izmedu Izgleda i Karakte- + , ali on ne bi smatrao im da se ovo nazove Ta Et kom izmedu dve vrste.] ra koji se procenjuju P° i ats ee i he & : alelu mogao posmatrati kao neky je tako, ona ée morati da teats ‘ala ona sadréi moralni ete le wari J i ae u oba stucaja nai puritanizam mesaju ove dve skale. Mo mnogo daleko od ove greske turd prvoj zagradi; kazati, slaviju, da analiza Skodi samo rdavi nuznog razloga zasto bi ovo bilo tatno, i i menuti jednu vaznu klasu fitalaca 20 koje to ane oer Mnoga umetnicka dela prudaju publici neku vrstu olakSanja i snage, jer su nezavisna od moralnog kodeksa koji prima i od kojeg zavisi njihova publ zadovoljavanjem fantazije; snage, jer é¢ pruziti neky vrstu ravnotege unutar vasih granica ako biste bili izvu- éeni izvan njih, mada tajno, jer sopstvene granice znate bolje kad ih vidite sa obe’ strane, Takva dela prudaju dragoceno imaginativno iskustvo, i takva publika ne mo- Ze podneti da se ona analiziraju; Kregovljeve pesme u prethodnom poglavlju mogu biti primeri za ovo stanje stvari. I ja sumnjam da paralela izmedu ligne i poetske lepote jo vredi; da postoje neki divni judi koji se s pra- vom dive Izgledu svoga suseda, radi vrednih razloga Ka- raktera, Koje bi smatralj sablainjivim kad bi mogli da ih razumeju. Pod ovim priliéno izuzetnim okolnostima, éovek bi trebalo da pokuSa spretiti Ijude da ne moraju analizirati svoje reakcije, sa svim raspolozivim taktom; niti su one tako specijalne kao Sto bi moglo izgledati. Svrha Zivota, nakon svega, nije da se shvate stvari, ne odbrana i ravnoteza i da se Zivi Sto’se bol -devojke nisu jedine koje su ovako pos vek mora zapamtiti (posto 0 neprijatelju_govorim &to bolje mogu) da, kao prvo priblizavanje, ili opti smer, Yjudima_ Koji stvarno ne znaju kako da éitaju poeziju, logma Cistog Zvuka deluje éesto kao recept za estetsku receptivnost, i moze da bude potrebna. Dakle, da bi branio analizu uopite, éovek mora da se obrati samooceni citalaca analize, i pretpostavi da oni poseduju kvalitet koji se danas mnogo postuje. Oni mo- taju posedovati dovoljno ravnoteve ili priliéno snaine odbrane; oni moraju imati, pre svega, snagu reagovanja jeno (éovek ovo moze da na- sirajuéi reakeiju, prikladno na pesmu senzitivno i odi zove Zenskim) i potom, a; olakSanja,