Универзитет у Београду

Филозофски факултет
Одељење за социологију

Семинарски рад
Предмет: Социологија рада
Култура и глобализација у сфери рада

Професор: Марија Бабовић Студент: Коста Матић

Ментор: Душан Мојић Број индекса: СО16/47

Београд, 2019
1
 Садржај
Садржај……………………………………………………………………………………...2
Увод…………………………………………………………………………………………..3
Културне разлике у сфери рада…………………………………………………………..3
Глобализација у сфери рада………………………………………………………………5
Начини превазилажења културних разлика…………………………………………...6
Закључак…………………………………………………………………………………….8
Литература…………………………………………………………………………………..9

2
 Увод
У овом раду ћемо размотрити какав је утицај културних идентитета појединаца који се
налазе у одређеном радном окружењу на сам процес рада и односе међу субјектима у
том окружењу у ери глобализације и глобалном друштвеном простору. Услед утицаја
глобализације на сва друштвена поља и сфере па тако и оно у сфери рада, дошло је до
повезивања појединаца из различитих култура и стварање глобалног мултикултуралног
окружења у самом процесу рада. Најбољи примери за то јесу мултинационалне
компаније које данас доминирају у светској привреди. Оне окупљају људе из свих
крајева света, од Сингапура до Ванкувера, и тако формирају један посебан оквир
људских интеракција на пољу пословања који до пре нешто више од пола века није био
ни замислив. Овакво стање које се по први пут појавило у историји човечанства задаје
истом нове изазове и проблеме које на неки начин треба разрешити. Наравно да би се
неки проблем решио, односно да би се у новонасталој ситуацији одредиле одређене
смернице како би се требало понашати, морамо прво да утврдимо главне
карактеристике и особине саме ситуација и затим да их на одређени начин објаснимо.
Тако ћемо обрадити и ову тему да би боље разумели како функционишу пословни
односи у мултикулуралном свету који се налази у динамичном процесу глобализације.

Културне разлике у сфери рада

Да би дошли до културних разлика прво морамо да установимо шта се заправо сматра
под појмом културе у социологији. ,, Култура се односи на начин живота чланова неког
друштва, или група у оквиру неког друштва.“1 ,, Култура једног друштва обухвата како
нематеријалне аспекте-веровања, идеје и вредности који чине садржај једне културе-
тако и материјалне аспекте-објекте, симболе или технологију кроз које се садржај
културе изражава.“2 У савременом свету уопштено функционише, па самим тим и у
димензији пословања, један систем који спаја припаднике различитих култура.
Различитост се огледа у начину облачења, говору и понашању, као и у односу према
особама са којима је појединац у интеракцији. Кроз све горе наведено могу се уствари
увидети различите вредности и норме које се испољавају у овим спољним елементима.
Сада можемо да покушамо да замислимо како то изгледа и функционише у једном
пословном окружењу.
1
Гиденс, Ентони (2007), Социологија, Економски факултет: Београд, стр. 24.
2
Гиденс, Ентони (2007), Социологија, Економски факултет: Београд, стр. 24.

3
Узмимо аналитички пример мултинационалне компаније која своје седиште има у
Њујорку, а чије се испостве и канцеларије налазе широм света, па ћемо за наш пример
навести филијалу ове корпорације која се налази у Турској. Главни директор ове
филијале је Американац рођен у Колараду, а након завршетка студија свој животни пут
је наставио на Менхетну све до тренутка док није дошао у Турску. Неколико његових
најближих сарадника су рецимо Француз, Индус, Корејанац и Норвежанин… док је
већина осталих запослених из Турске. Можемо из примарног искуства да апстрахујемо
колико би се ови поједнци разликовали по многим критеријумима. Сада замислимо
једну ситуацију која је свакодневна у било какавој пословном окружењу, као што је
састанак. Поставља се питање да ли би било каква интеракција међу овим субјектима
била могућа. Они пре свега немају заједнички матерњи језик, како да се споразумеју, за
некога је тај састанак још само једна пословна обавеза коју жели што ефикасније да
обави, како би се што пре вратио кући, својој породици која му је на првом месту, а
неко на тај састанак види као још један степеник у својој пословној каријери која је за
њега суштина животног успеха. Довољан би чак био само и визуелни поглед на ту
ситуацију кад би уочили да су сви обучени потпуно другачије. Различит би био и однос
подређених према надређенима у зависности од културе којој појединац припада и
наравно обратно. У сваком случају то би била једна гротескна сцена. Да ли би у таквој
ситуацији могле уопште да се доносе било какве пословне одлуке, када субјекти у овој
интеракцији не би ни разумели понашање једни других. Наравно ово је идеални тип
како би изгледала интеракција припадника различитих култура у пословном окружењу
да они немају никаквих додираних тачака у културној димензији. Ипак одређени
процеси и дешавања у свету током 20. века су довели до тога да људи различитог
етничког и религијског идентитета могу сасвим нормално да комуницирају и да имају
смислену интеракцију без обзира на њихову култрурну различитост.

Тако и горе наведени пример, неће изгледати као гротескна слика, већ пуки приказ
повезаности данашњег света у једну велику глобалну мрежу. Та глобална мрежа спаја
различите културе, па и у димнезији самог рада, тако да ће појединци из нашег примера
бити у могућности да међусобно комуницирају али са друге стране даалеко од тога да у
тој комуникацији неће долазити до конфликта, неспоразума и међусобног
неразумевања. Како разрешавати тако конфликтне ситуације, морали би прво да се
упознамо са оним што је и створило могућност за овакав свет какав је данас. То је тема
наредног поглавља.

4
 Глобализација у области рада
,, Социолози користе термин глобализација када говоре о оваквим процесима који
интензивирају друштвене односе и међузависност широм света.“ 3 Данас појединци у
свим областима друштва су повезани и међузависни безобзира на физичку удаљеност
или културно различитост која их диференцира. Савремене технологије јесу сигурно
можда и кључни фактор померања односа са локалкног на глобално. Убрзани развој
технологије током 20. века створио је инструменте помоћу којих ће процес
глобализације почети да осваја читаву планету. Нове технологије су омогућиле да
информације, догађаји, предмети и људи буду распрострањени по читавој планети без
обзира где се физички налазе и то још битније тренутно, односно у истом тренутку
могу бити доступне свима у свакодневном животу. Управо су распрострањеност и
тренутност две главне особине глобалног света. Било је незамисливо на почетку 20.
века да ће људи бити у могућности да са потпуно различитих крајева света моћи да
имају било какву непосредну комуникацију и то у ралном времену. Данас неко из
Београда, путем интернета, може да уговори одређени посао са особом из Сиднеја и то
у року од само неколико сати. Временско-просторна димензија и њен утицај на живот
људи није се изгубио али је поприлично ослабљењен и слаби из дана у дан. Ови
технолошки фактори су допринели развоју већ настале клице у свести људи са
почетком прошлог века. Та клица јесте била да су људи како себе тако и оне који их
окружују почели да гледају као жива бића која заједно са осталим делом човечанства
живи на планети Земљи. Наравно локална географска димензија није се изгубила из
вида али сада паралелно са њом, чак и особа која никад није имала контакт са неким
или нечим ван своје културе има у свести да живи на једној планети, која је опет део
једног ширег и много већег космоса.

Све је ово наравно утицало и на подручије људског рада. Финансијске трансакције се

извршавају у једној секунди, као и пословни договори. Тако помоћу процеса
глобализација и брзог преношења информација кроз читаву на планету, преносе се и
културни производи различитих друштава али и стварају се културни производи који
суштини потичу из тачака сударања различитих култура стварајући тако једну нову
глобалну културу. Пренос продуката популарне културе помоћу мас-медија захватиле
3
Гиденс, Ентони (2007), Социологија, Економски факултет: Београд, стр. 24.

5
су читав свет. Музика, филм и остале уметничке форме које се користе у популарној
култири су свој садржај успеле да неметну као доминантан у односу на културне
обрасце појединачних друштава и успеле су да их надилазе. Тако и у области рад,
управо популарна култура и њени производи у великој мери сједињавају појединце
различитих примарних културних идентитета. Тако узмимо малопређашњи проблем
језика. Данас у многим областима живота, а посебно у области рада без знања
енглеског језика, ви сте практично неупотребљиви у било којој мултинационалној
компанији. Енглески језик је у 20. веку постао једним неформалним општим
консензусом, језик планете. Највећи разлог за то је сте управо што је управо енглески
језик примаран у популарној култури, која је у свим својим формама и садржајима
највише проистекла из Сједињених америчких држава. Узајмно се тиме и садржај тог
новог вида културе ширио по свету и за само неколико деценија највећи број
становника наше планете конзумира његове материјалне и нематеријалне продукте.
Тиме људи у пословном окружењу знајући енглески језик, одрастањем уз исте филмове
и музику из поп културе, као и уз помоћ одређених заједничких елемената у
секундарној социјализацији, имају основ за међусобну интеракцију.

Ипак то што постоји могућност за комуникацију не значи да у њој неће доћи до

неспоразума и непријатних ситуација. Примарне културе су остале и поред
глобализације доминантне у свести појединца, упркос чињеници да он може њене
норме да стави на страну у одређеним ситуацијама. Људи из различитих култура имају
могућност да међусобно комуницирају али да ли могу да бар делимично разумеју
поступке другог који нису део популарне културе, то је упитно. У следећем делу
излажемо како људи покушавају да превазиђу ситуације у којима долази до
конфронтирања различитих културних образаца.

Начини превазилажења културних разлика

Један од начина како да пребродимо ситуацији до којих долази до неспоразума јесте да
се један појединац или група постави тако да очекују од припадника других култура да
се понашају као они и да прате њихове обрасце. Принцип Буди као ја, могу да поставе
припадници већинске или доминантне културе у одређеном пословном окружењу. У
великом броју мултинационалних компанија али и у већини пословних интеракција то
јесте америчка култура која се у највећој мери преклапа са глобалном популарном
културом, мада наравно не мора нужно бити она. Овај принцип јесте у својој суштини

6
дискриминишући и потиче из погледа на свет који се развијо у Западној Европи још
током 17. века, да је западноевропска култура супериорнија у цивилизацијски
напреднија од осталих култура са којим су се европљани сусретали широм света. Овај
модел кроз разне своје облике постоји и данас упркос његовом перфидном
покривеношћу.

Следећи принцип који би ублажио много више културне антагонизме и различитости

јесте принцип разумевања културних различитости. Иако у свом називу има реч
разумевање, он се више базира на томе да стекнемо што вечи број информација о
одређеној култури са чијим припадницима ћемо се сусрести, како би евентуално знали
да предвидимо реакције на одређене наше поступке и тиме да избегнемо ситуацији у
којима може доћи до неспоразума. Живимо у свету у којем је лако доћи до
информације о било којој култури, барем до информација које приказују општу слику
одређене културе. Шти више знања стекнемо о одређеној култури, самим тим ћемо
знати бар донекле да се њој прилагодимо. То чак не значи да морамо да разумемо оно
што смо сазнали, битно је само да имамо информацију која је кључна за одређени
сегмент. ,, Један од приступа усмерених на разумевање других култура-такозвани
,,опсежни списак ствари“-настоји да се појединцу који ће се наћи у интеракцији с
особома из других култура, стави на располагање списак ,,свега што треба знати“ о
одређеној земљи.“4 Овакви спискови углавном садрже детаље о неком друштву, земљи
односно култури на које би требало обратити пажњу и такође садржи одређене
смернице како се понашати према у самој интеракцији. Овакав принцип јесте
неопходан али не и довољан услов да би се у одређеном радном окружењу створио
неопходан ниво међусобног поверења између појединаца. Да чак имамо све могуће
релевантне информације о некој култури, без разумевања њеног садржаја не можемо
створити конзистентну слику о њој и самим тиму суштини не можемо знати како да се
понашамо у свакој ситуацији што руши радне односе.

Стећи културну интелигенцију јесте трећи приступ који би могао да уклони

систематски све баријере. ,, Културна интелигенција подразумева ширину и умеће у
разумевању поједине културе, пораст знања о тој култури кроз личну интеракцију са
њом, постепено мењање сопственог размишљања у смеру постизања веће умешности и
примерености у интеракцији с припадницима те културе.“ 5 Њу чине три дела, а то су

4
Томас Д.К., Инксон К. (2011), Културна интелигенција, Клио: Београд, стр. 28.
5
Томас Д.К., Инксон К. (2011), Културна интелигенција, Клио: Београд, стр. 29-30.

7
знање, свесност и вештина понашања. Особа мора да има знање, како о томе шта је
култура, шта она подразумева, а онда да има и знање о посебној култури са којом се
сусреће, о њеним елементима и обрасцу понашања. Свесност подразумева да појединац
поседује вештину креативног промишљања о култури са којом се сусреће како би био
способан да је разуме и да делује на основу знакова које добија од ње. То нас доводи до
крос-културних вештина које подразумевају да особа има способност да направи избор
у одређеној ситуацији који ће бити прикладан у оквиру његове интеракције са
припадником друге културе. Суштина последњег принципа јесте да употпуности
можемо да владамо својим понашањем и својим односом према другима у
мултикулуралном пословном окружењу, што ће поспешити на хуманистички начин
саму ефикасност и продуктивност нашег пословања са другима.

Закључак
Културна интелигенција сигурно јесте и најпродуктивнији али и најљудскији приступ у
регулисању односа у области рада. Ипак проблеми са њом представљају пре свега
мотивисаност појединаца да се упусте у један тако суштински компликован процес али
и такође њеној разради како на теоријском тако и на практичном плану. У области рада
пре свега увиђамо тенденцију да је приступ у међуљудским односима пре свега она
први, Буди као ја, јер захтева најмање улогања од стране појединаца. Зато су
међуљудски односи у области рада данас у свету сведи на чисто пословне односе што
би се рекло, који се успостављају ради утилитаристичких интереса без свести о томе да
се интеракцијом са појединцима из различитих култура можемо оплеменити као
људска бића и обогатити свој фонд знања и разумевања света у ком живимо.

8
 Литература
1) Томас Д.К., Инксон К. (2011), Културна интелигенција, Клио: Београд.
2) Гиденс, Ентони (2007), Социологија, Економски факултет: Београд.