USPON PRUSKE (1648-1786)

Siromašna, peskovita, vodom natopljena izborna kneževina Brandenburg u severoistočnoj

Nemačkoj izrasla je u toku jednog stoleća u veliku evropsku silu - Prusku. Brandenburgom su od

!". vladalikneževi iz dinastije #oen$olerna koji su !%-i& godina '() veka pri&vatililuterovu

re*orma$iju i polako zadobijali nove teritorije. +edjutim pravi uspon počinje u vreme vladavine

Fridriha Viljema, "Velik! i#r$ika" (164%-1688)

i nastavlja se u vreme njegovi& naslednika,

kraljeva Fridriha & (1688-171'), Fridriha Viljema (171'-174%), Fridriha && Velik! (174%-

1786).

FR&R& V&*+E "VE*&K& &.ORN&K" (164%-1688)

1/ Kneževa ličnost - mladost u Holandiji - Tridesetogodišnji rat i Vestfalski mir

Brandenburg počinje da izrasta u jaku državu za vladavine ridri&a (iljema nazvanog

(eliki izbornik. n je čvršće povezao razba$ane, polunezavisne pokrajine koje su činile Prusku,

slomio pokrajinski partikularizam, ojačao $entralnu vlast, re*ormisao vojsku, administra$iju,

udario temelje privrednom napretku.

ridri& (iljem bio je sin izbornika /eorga (iljema i 0lizabete 1arlote, sestre ridri&a (

*alačkog. d četrnaeste do sedamnaeste godine 234!-456 boravio je u #olandiji gde se školovao

na čuvenom protestantskom univerzitetu u 7ajdenu. vde se upoznao sa poslednjim

dostignućima u nau$i, te&nologiji, politi$i i ratnoj veštini. 8ok je studirao živeo je kod čoveka

koji je vladao #olandijom - kneza ridri&a #ajnri&a, sina (iljema ranskog. Boraveći u porodi$i

čuveni& bora$a za protestantsku stvar, mladi ridri& (iljem je upio duboku pobožnosti i moralnu

snagu kalvinista. 9asnije se oženio ćerkom ridri&a #ajnri&a.
Nasledio je o$a kao markgro*

Brandenburga 3!%, u dvadesetoj godiniživota.

:oš uvek je besneo ;ridesetogodišnji rat. ta$ ridri&a (iljema, /eorg (iljem, vodio je
neodlučnu spoljnu politiku. (era koju je ispovedao, odbrana nezavisnosti u odnosu na $entralnu

1
. 7ujza #enrijeta, drugažena bila mu je 8oroteja od #olštajn-/liksburga
vlast i rodbinske veze sa *alačkim izbornikom ridri&om ( i švedskim kraljem /ustavom

<dol*om obavezivale su ga da se uključi u rat na strani protestanata. Sa druge strane bio je vazal

nemačkog $ara i poljskog kralja. = početku je uspevao da održi neutralnost ostavljajući na $edilu

protestante. Bio je uvučen u rat tek kada su i švedske i $arske snage zapretile Brandenburgu.

Stavio se na stranu 1vedjana i bez volje ratovao četiri godine 234-34"6. Brandenburg je bio

poprište na kome su se sučeljavale švedska i $arska vojska. Pokrajina je strašno stradala.  tome

svedoči i činjeni$a da su /eorgovi pri&odi spali na svega jednu osminu od predratni&. ridri&

(iljem pokazao se kao sposoban diplomata. (ešto se izvukao iz borbe, ne priznajući svoje

obaveze prema $aru koje su proisti$ale iz mirovnog ugovora koji je njegov ota$ potpisao 34". u

Pragu. Sklopio je separatni mir sa 1vedskom u 1tok&olmu, juna 3!. godine. (est*alski mir

3!>. godine kojim je okončan ;ridesetogodišnji rat doneo je Brandenburgu, delom za&valjujući
podrš$i ran$uza, teritorijalne dobitke - istočni deo Pomeranije sa biskupijom 9aminin. ?apadna

Pomeranija sa važnom lukom 1tetin koja je kontrolisala reku dru pripala je 1vedjanima pa je

ridri& (iljem kao delimičnu naknadu dobio, biskupije #alberštat i +inden i pravo nasledja u
@
magdeburškoj nadbiskupiji. Na mirovnoj kon*eren$iji ridri& (iljem je uspešno zastupao stvar

9alvinista i izborio za nji& ista prava kao i za 7uterane. ;ime je podigao svoj ugled kao zaštitnik

nemački& protestanata.

0/ +aa$je dr2a3e - rerme Fridriha Viljema

0/1/Teritorijalna podeljenost i ustrojstvo države Hoencolerna

Posedi #oen$olerna nisu predstavljali jedinstvenu teritorijalnu $elinu. Bili su grupisani u

tri delaA Brandenburg&5$ Pr5k Kle3e, ark i Ra3e$5#er! u zapadnoj Nemačkoj.

4
:ezgro pruske države bila je kneževina Brandenburg.
Severoistočno, na obali Baltičkog
2
. ostvario ga je 333. godine.
3

. vu pokrajinu
slovensko u istočnoj
pleme 7jutića. PodNemačkoj naseljav
vlast ranaka alo je u ranom
Brandeburg srednjem
je potpao 5>C.veku baltičko-polapsko
godine. Nemački kralj
#ajnri& ) zauzeo je C@>. slovenski grad Branibor po kojem je čitava pokrajina dobila ime i
osnovao Severnu marku 2Nordmark kasnije <ltmark6. = ') veku je Brandenburg bio leno gro*a
<lbre&ta +edveda koji je ">. osnovao brandenburšku marku. n i njegovi nasledni$i su
potiskivali Pomorane i druga zapadnoslovenska plemena. svajanje je bilo praćeno
mora, razdvojena od Brandenburga širokim pojasom poljske teritorije nalazila se )stočna Pruska
!
koju su #oen$olerni držali kao vazali poljski& kraljeva.
?apadno od Brandenburga, kao ostrva u

moru drugi& nemački& država nalazili su se posedi #oen$olerna, vojvodstvo 9leve na Dajni i

gro*ovija +ark i Davensburg.

) u državnopravnom pogledu ove teritorije nisu bile objedinjene. ?ajednička im je bila

ličnost vladara iz kuće #oen$olerna čija vlast je znatno bila sputana od strane staleški& skupština.

Svaki od poseda imao je svoju stalešku skupštinu i vladuRegierung

2 6. = nadležnosti staleža bilo

je izglasavanje zakona, razrezivanje i prikupljanje poreza, kao i raspolaganje prikupljenim

sredstvima, dizanje vojske i odlučivanje o njenoj upotrebi. sećanja pripadnosti zajedničkoj

državi čak ni osećaja solidarnosti medju pokrajinama nije bilo. Staleži su se bavili problemima

svoje pokrajine i nisu bili voljni da izglasa

vaju nova$ za odbranu drugi& oblasti.

0/0/ Reforme u Brandenburgu - junkeri - staleška skupština !"#$

= Brandenburškim staležima preovladjivali su junkeri, plemići koji su svoju zemlju

obradjivali radi pro*ita koristeći kmetovsku radnu snagu proizvodili su žito, pivo i krompirovu

rakiju za prodaju. Bilo je to radno plemstvo, ne odviše bogato i nije žudelo za pustolovinama i

istrebljivanjem
istrebljeni. i pokrštavanjem stanovništva tako da su 7jutići već u ')) veku bili potpuno
Brandenburški markgro*ovi su od 4"3. bili kneževi izborni$i nemačko-rimskog $arstva.
+arkgro* je !". postao ridri& Nirnberški iz porodi$e #oen$olern koja je vodila poreklo iz
južne Nemačke i čiji se rodoslov može pratiti sve do ') veka. #oen$olerni će Brandenburgom,
kasnije Pruskom i Nemačkom vladati sve do C>. godine.
4
. Nju su u ranom srednjem veku nastivali Prusi - pagansko baltičko plemesrodno 7itvan$ima,
7eton$ima i 0ston$ima. ;evtonski vitezovi su u '))) veku osvojili Prusku pokrštavajući silom
tamošnje stanovništvo. Prusi su istrebljivani i germanizovani a dovodjeni su i nemački kolonisti.
Nemačko plemstvo i gradovi želeli su da se oslobode vlasti tevtonski& vitezova pa su saveznika
našli u Poljskoj. Posle višegodišnje borbe, zaključen je mir !33. u ;orunju po kome je Pruska
dodeljena tevtonskom redu ali kao leno Poljske krune. <lbre&t #oen$olern 2nije bio izbornik6
postao
imanja je ". veliki
tevtonskog majstor
reda tevtonskog
i pretvorio reda. Pod
je istočnu uti$ajem
prusku re*orma$ije
u "@". svetovno<lbre&t je sekularizovao
vojvodstvo postavši
naslednivojvoda kao vazal poljskog kralja. )zbornik:o&an Sigismund, postao je nasledjem 3>.
i pruski vojvoda tako da su Brandenburg i Pruska objedinjeni pod istim vladarem. Poljskog
vazalstva u istočnoj Pruskoj oslobodili su se brandeburški kneževi tek u drugoj polovini '())
2mirom u livi 33%. godine6 veka o čemu će još biti reči.
slavom.

Poučen iskustvima ;ridesetogodišnjeg rata kada je Brandenburg bio opustošen od strani&

vojski, ridri& (iljem je odlučio da stvori jaku stajaću vojsku. ?a to mu je trebalo mnogo nov$a a

da bi do njega došao morao je da stavi pod kontrolu staleže i slomi moć junkera. = razdoblju

3!C-3"4. došao je u sukob sa staležima Brandenburga koji su odbili da mu izglasaju nova$ za

vodjenje rata protiv 1vedjana u Pomeraniji jer su smatrali da i& se to ne tiče. ridri& (iljem je

zatražio od staleža 3"4. uvodjenje opšte trošarine kojom bi se dokrajčilo oslobadjanje junkera

od oporezivanja. Nadjeno je kompromisno rešenje koje je ostavljalo utisak da se radi o pobedi

junkera. )zbornik je jamčio i čak proširio nji&ove društvene i ekonomske povlasti$e. Pojačana je

vlast junkera nad kmetovima i omogućeno im je da još slobodni& seljaka pretvore u zavisne.

ridri& (iljem se obavezao da će o svim značajnim političkim pitanjima, kao i postavljenjima

konsultovati staleže. ?auzvrat, ovi su mu odobrili svotu od "4%.%%% talira isplativu za 3 godina.

9ada je sa ovim nov$em podigao vojsku, izborniku podrška i saglasnost staleža više nisu bili

potrebni. Samo u Brandenburgu je sedam godina do$nije, 3"C. prikupljano %.%%% talira

mesečno. ;rošarina koja je postepeno postajala obavezna za sve gradjane pretvorila se u trajan

porez. :unkeri, sigurni u svoju vlast nad kmetovima brzo su se prilagodili situa$iji.

0/'/ %riključenje %ruske - opo&icija u Kenigsbergu

+irom u livi, 33%. )stočna Pruska je prestala da bude deo Poljske i prestao je vazalni

odnos ridri&a (iljema prema poljskom kralju. va pokrajina, sa relativno Bogatim plemstvom,

naviklim na anar&iju u Poljskoj, pružila je kneževskom apsolutizmu u veći otpor nego

Brandenburg. Staleži i veliki grad 9enigsberg su se u toku 3%-i& i 5%-i& godina oštro suprotstavili

ridri&u (iljemu. n je okupirao pokrajinu sa vojskom, povešao i pozatvarao vodje opozi$ije.

Eetiri lokalna izborna guvernera izgubila su nezavisnost a vojvodstvo je postalo sastavni deo

države #oen$olerna.
0/4/ Kleve' (ark i Ravensberg

<psolutističkoj vlasti nisu u potpunosti podrvrgnuti posedi u rajnskoj oblasti - 9leve,

+ark, Davensberg. ve obla
sti ekonomski razvijenije sa kulturnijimstanovništvom idrugačijom

so$ijalnom strukturom od Brandenburga pružale su odlučan otpor svakom napadu na nji&ove

slobode. Bile su i teritorijalno udaljene što je otežavalo uvodjenje $entralne vlasti. ridri& (iljem

načinio je C pokušaja da uvede trošarinu ali bez uspe&a. Staleži ovi& pokrajina su se odrekli prava

da vode samostalnu spoljnu politiku i odbijanja da pri&vate ridri&ove trupe ali su zadržali pravo

da se sastaju kad god žele i izglasavaju poreze.

0// )inansijska politika - i&vori pri*oda - stvaranje činovničkog aparata - jačanje vojske

Pri&odi ridri&a (iljema poti$ali su iz tri izvoraA novčana pomoć strani& vladara na ime

savezništva kraljevski posedi porezi.

Pri&odi sa kraljevski& poseda priti$ali su od dažbina kmetova koji su bili zakup$i i od

pro*ita ostvarenog neposredno od žita, stoke, drveta, uglja itd. sa dela poseda koji nije davan

selja$ima na obradu. 8obit sa kraljevski& domena bila je manja od one koju je na taj način

ostvarivala većina evropski& vladara. ridri& (iljem je boljom organiza$ijom uprave povećao ove

pri&ode. 9raljevskim domenima rukovodila je +vorska komora 2 Hofkammer6 u Berlinu kojoj su

bili podredjene +omenijalne komore na pokrajinskom i upravni$i na lokalnom nivou.

1to se tiče poreza na selu je postojala tradi$ionalna kontribucija 2Kontribution6 -

porezom seljaka na zemlju. = gradovima su postepeno uvodjene akci&e 2trošarine6 tj. porez na

promet. Pri&od od poreza uvećan je organizovanjem trostepene &ijerar&ije birokrata. =

gradovima su to bili trošarinski komesari 2 Steuerräte6 na selu komesari za kontirbu$iju

2Landräte6. Nji&ov rad su nadgledali pokrajinski Ratni komesari koji su bili podredjeni

Vr*ovnom ratnom komesarijatu u Berlinu. 1to se tiče tradi$ionalni& organa samouprave u

pokrajinama i gradovima nastavili su da postoje i ridri& (iljem nije pokušavao da i& ukine.

+edjutim u toku narednog stoleća razvijena kneževska birokratija i& je polako potiskivala i
preuzimala nji&ove nadležnosti sve dok nisu odumrli.

)zboru, obu$i i dis$iplini državni& službenika posvećivali su ridri& (iljem (eliki izbornik i
miliona stanovnika morala da izdvaja tri četvrtine svoji& pri&oda za izdržavanje ogromne armije,

nije bez osnova onovremena izreka da sve države imaju svoju vojsku samo pruska vojska ima

svoju državu.

9ralj sam je bio opsednut vojnim pitanjima i poznavao i& do tančina. )z $ele 0vrope su

unajmljivani ili silom dovodjeni kršni ljudi visine oko dva metra za kraljev čuveni Puk divova.

Smotre ovog puka u Potsdamu pričinjavale su mu veliko uživanje. (ojska se delom

popunjavala vrbovanjem strani& plaćenika. ni su činili oko trećinu vojnika. Pored toga u

Pruskoj je postojala vojna obaveza. Plemići su postajali o*i$iri, gradjani podo*i$iri a selja$i

vojni$i. Postavlja se pitanje kako je bilo moguće regrutovati i veleposednike i nji&ove kmetove a

izbeći velike štete u poljoprivredi zbog nedostataka radne snage. = Pruskoj je zbog toga 544.

godine uveden tzv. kantonalni sistem. Svaki puk dobijao je odredjenu oblast države -kanton.
datle se popunjavao i o*i$irima i podo*i$irima i vojni$ima. Posle osnovne obuke svi bi se vraćali

svojim zanimanjima s tim što su leti, u vreme kada nije bilo poljski& radova pozivani na manevre.

+ada i po na$ionalnom i po društvenom sastavu raznorodna, ova vojska je bila najbolja u

0vropi. ;o je postignuto gvozdenom dis$iplinom i neprestanom obukom vojnika i starešina.

(ojska je dobila uni*orme i to je bila omiljena odeća samog kralja. ridri& (iljem je 5!. lično

sastavio pravilo službe za pešadiju. = njemu su podrobno propisan $eo vojnički život od ustajanja

do počinka i od pravila ponašanja do obuke.

= Berlinu su osnovane vojne škole za sinove junkera i biti o*i$ir i napraviti karijeru u

vojs$i postala je želja svakog pruskog plemića. *i$iri su u Nemačkoj sve do druge polovine ')'

veka bili većinom iz redova plemstva. 9asnije su starešine iz redova gradjanstva prevladale ali

samo kada se radilo o nižim činovima. (r& vojne &ijerar&ije ostao je u rukama plemića, uglavnom

Prusa sve do kraja 8rugog svetskog rata. ?a svakog o*i$ira su pažljivo beleženi poda$i o

službovanju i nji&ov rad je o$enjivan. ;o su tzv. 9onduit-liste. (iši o*i$iri su za svoje potčinjene
o*i$ire dostavljali izveštaje svake godine. Einovi i način napredovanja u službi su takodje bili

propisani 5!. godine.

 Pošto su i plemići i gradjani i selja$i služili u vojs$i strogi vojnički red se prenosio i u

svakodnevni život. ;o je u mnogo čemu uti$alo na stvaranje navika i svesti ljudi u ovom delu

Nemačke. Pruska se sasvim militarizovala.

Naporedo sa vojskom rasla je i birokratija. Einovni$i su bili podvrgnuti jednakoj dis$iplini

kao i vojni$i. čekivalo se da bespogovorno i revnosno izvršavaju zapovesti. Samostalnosti u

radu a osobito u donošenju odluka nije bilo. Način rada, op&odjenje izmedju pretpostavljeni& i

potčinjeni&, zvanja, titule i način napredovanja u službi bili su do tančina propisani tzv.

Deglementom. 8nevni raspored rada činovnika je do u minut razradjen. +orali su da nose

uni*orme.

Na vr&u administrativne lestvi$e stajala je i dalje 8vorska komora 2#o*kammer6 koja je

upravljala kraljevim posedima. Dazrezivanje i sakupljanje poreza i dalje je bilo u nadležnosti

/eneralnog ratnog komesarijata koji je nadgledao rad lokalni& komesara u SteuerrGte i 7andrGte.

ridri& (iljem je ove dve poreske uprave opjedinio u /eneralnom *inansijskom ratnom i

domenijalnom savetu poznatijem pod imenom /lavni direktorijum. = gradovima su lokalni

činovni$i, koji su do tada birani zamenjeni plaćenim državnim činovni$ima.

Pravosudje je takodje $entralizovano. /lavnu ulogu u tome odigrao je kraljev ministar

pravosudja Samuel 9ok$ej. n je sebi u zadatak stavio tri stvariA da uspostavi vr&ovni sud u

Berlinu, kome će biti podredjeni provin$ijski sudovi kojima su do tada upravljali junkeri da

uspostavi jedoobraznu zakonsku pro$eduru da uskladi i kodi*ikuje različite pokrajinske zakone.

Naišao je na uporan otpor junkera i uspeo je da ostvari prva dva zadatka. ;reći zadatak -

kodi*ika$iju izvršiće tek naslednik ridri&a (iljema ), ridri& )) (eliki.

Privreda u Pruskoj se razvijala a sa njom su rasli i godišnji pri&odi države. ni su se

tokom vladavine kralja narednika udvostručili - 5!. iznosili su 4.3"".%%% talira a 5!%.

5.%%%.%%% talira. +edju privrednim istoričarima ostalo je sporno u kojoj meri je ovaj napredak
zasluga državnogupravljanja ekonomijom.

= Pruskoj je, za razliku od drugi& evropski& zemalja, privatna ini$ijativa u privredi bila
svedena na najmanju meru. Sve je bilo u rukama države. na je propisivala standarde o kvalitetu

robe, način njene prodaje i $ene proizvoda. =činjeno je dosta na razvoju tekstilne industrije i

rudarstva. Po ugledu na ran$usku i Pruska je razvijala državne manu*akture za izradu luksuzne

robe - svile, por$elana, časovnika. 8ržava je podsti$ala i useljavanje strana$a. (eliki broj

*ran$uski& &ugenota, ljudi zavidni& radni& sposobnosti i znanja uselio se u Prusku. )sto tako,

54@. pristiglo je i oko @%.%%% protestanta iz Sal$burga koje je proterao tamošnji nadbiskup. Nji&

je ridri& (iljem pozvao da se nastane u njegovoj kraljevini. Naseljeni su na pustim

prostranstvima )stočne Pruske. (eliki broj strana$a je stupio u prusku vojsku. ni su posle

odsluženja vojnog roka naseljavani na kraljevskim posedima. = poljoprivredi je postignut izvestan

napredak. ;o je bio slučaj uglavnom, sa kraljevskim posedima kojima su upravljali činovni$i.

)sušivane su močvare i pretvarane u orani$e. ;o se redje dešavalo na /uts&errs$&a*tima, imanjima

junkera. ni su koristili rad seljaka u vidu kuluka. ridri& (iljem je gledao da zaštiti seljake pošto

je bio svestan da na njima počiva snaga države. ni su služili kao vojni$i, radili na imanjima

junkera i plaćali poreze državi. 9ralj je vodio politiku tzv. 9onzerva$ije. Filj je bio da se zemlja

očuva u posedu seljaka odnosno da se spreče junkeri da prisvajaju seljačka imanja. = slučaju da

odredjeni kmetovski posed ostane bez gospodara, junker je morao da ga da u zakup drugom

seljaku.

8ruštvena &ijerar&ija podrazumevala je stalešku podelu na plemstvo, seljaštvo i

gradjanstvo. )z staleža u stalež se prelazilo teže no u drugim zemljama. :ačanje apsolutizma je

ugrozilo povlašćeni položaj junkera. ni su u prvoj polovini vladavine ridri&a (iljema

predstavljali opozi$iju režimu. 9ralj je tada počeo da podstiče gradjanstvo dajući mu mesta u

državnoj službi. = drugoj polovini vladavine, stvari su se promenile. Plemstvo je počelo da

popušta i pruža punu podršku apsolutnoj monari&iji grabeći se za položaje u državnoj službi bilo

u vojs$i bilo u administra$iji. ?auzvrat, kralj je bio garant očuvanja starog društvenog poretka
koji je i u privredi i na društvenoj lestvi$i davao povlasti$e i nadmoć plemstvu nad gradjanstvom.

9ao izuzetno pobožan čovek, ridri& (iljem se starao da stavi pod jači nadzor i $rkvu.
sa 5 na C miliona talira a količina nov$a u državnoj blagajni sa > na " milion talira. +edjutim,

krajem ridri&ove vladavine videlo se da Pruska ne može da izdrži trku sa zemljama gde je

privreda prepuštena tržištu i privatnoj ini$ijativi. /radjanstvo je zbog toga bilo slabo razvijeno.

no se nije kao u drugim zemljama bogatilo i tražilo je činovnička mesta u državnoj službi. Na

selu je di dalje prevladavao veliki posed /uts&errs$&a*t i tu je ini$ijativa bila u rukama junkera

koji su koristili seljačku radnu snagu.

0/'/ 0kolstvo i sudstvo

9ao prosvećeni apsolutista ridri& je verovao da obrazovanje unapredjuje društvo. n

lično je 534. podrobno razradio šemu osnovnog obrazovanja. 8e$a su vaspitavana u du&u

osećanja dužnosti i pokornosti državi. =vedene su i stručne škole. Filj je bio da se dobiju stručno

obrazovani i poslušni gradjani. Postojao je i veći broj privatni& škola. =čeni$i su očekivali da će
im obrazovanje omogućiti mesto u vojs$i i državnoj administra$iji. 9rajem '())) veka u pruskim

gradovima su se namnožili školovani ljudi iz srednje klase. Nije bilo posla za sve nji&. ni koji su

dobili mesto u državnoj službi radili su za skromnu platu. ;o je jačalo opozi$ioni du& u redovima

gradjanske inteligen$ije.

Prusko visoko školstvo je postiglo zavidan napredak. no će krajem '())) i početkom

')' veka dati vodeće umove evropske nauke, književnosti i *ilozo*ije.