FARADEJEV ZAKON ELEKTROMAGNETNE

INDUKCIJE
 Faradejev zakon EM indukcije
opšti oblik
 Dosadašnje analize su se odnosila na električna i magnetna polja
kao vremenski nezavisne veličine.
 Magnento polje je stalan i nerazdvojan pratilac električne struje
 Električna i magnetna polja su posmatrana kao prividno
nezavisni fenomeni.
 Pri izučavanju vremenski promenljivih polja obavezna je konsta-
tacija čvrste međusopbne povezanosti električnog i magnetnog
polja.
 Svako promenljivo magnento polje je obavezno praćeno
promenljivim ( u vremenu i prostoru ) elektrčnim poljem tako da
s pravom govorimo o jedinstvenom
ELEKTROMAGNETNOM POLJU
 Faradej 1831 zakon elektromagnetne indukcije
 Suština leži u promeni magnentog fluksa
 Promena fluksa dovodi do pojave indukovanog električnog
polja, odnosno indukovane elektro- motorne sile u konturi
kroz koju se menja fluks
 Karakteristična su sledeća tri primera
 1
 Primarno i sekundarno kolo
miruju jedno u odnosu na
2
drugo, a struja u primarnom
kolu se uspostavlja i
prekida, ili se njen intezitet
menja u vremenu A
 Struja u primarnom kolu se
1
održava konstantnom, ali se
tokom vremena menja relativni
2
položaj primarnog i
sekundarnog kalema
 U kalemu sekundara se indukuje
ems koju registruje ampermetar
A
 Primarno kole se menja stalnim
magnentom, pa se menja relativni N
položaj magnenta i sekundarnog
kola
A
 Uzrok indukcije u svat tri primera je promena ma gnentog fluksa
kroz provodnu konturu, dok je intezitet indukovane
elektromotorne sile srazmeran brzini promene fluksa

Promena može biti izazvana

 menjanjem pobudne struje,
 pomeranjem ovog sistema u odnosu na provodnu konturu
 Pomeranjem ili deformacijom sekundarne konture u magnetnom
polju.

Promene fluksa mogu biti prouzrokovane i promenom struje u

samoj provodnoj konturi - SAMOINDUKCIJA
 Indukovana struja koja se javlja u
zatvorenoj konturi srazmerna je
izvodu fluksa po jedinici vremena
ili, što je isto srazmerna je brzini
promene fluksa

d
e
dt
  Znak ” – “ posledica Lencovog pravila kojim se iskazuje
inertnost konture i njena težnja da se suprostavi promeni
magnetnog fluksa kroz nju. Fluks se računa u odnosu na
pozitivnu orijentaciju konture.
 Šta je fluks- podsetnik? Elementarni magnetni fluks:


dS


d   B
 
d S  BdS cos B 
 
, dS 
B n Magnetni fluks kroz površinu S:
   
   BdS  BdS cos B, dS  
S
C Kada je površina ravna i polje

 
homogeno
 :  
  BS  BS cos B, S  BS
u  Bu Su  veber  T  m  Wb
2
 Indukovana struja u konturi čija je otpornost R ima
vrednost
e 1 d
i 
R R dt
 Kada se kontura pomera u magnetnom polju iz položaja (1)
u položaj (2) pri čemu se i fluks menja od F1 do F2 kroz
konturu protekne količina naelektrisanja q.

1
q   (1  2 )
R
 U zavisnosti od prirode razloga koji dovode do
promene fluksa u konturi elektromagnenta
indukcija se može podeliti na:

1. statičku ( ukoliko kontura miruje)

2. dinamičku (ukoliko se kontura kreće)

i
S N
 Podsetimo se .........
 Kada se provodnik sa strujom   
nađe u magnentom polju na F  Il  B
njega deluje magnento polje
indukcije B silom

 Na naelektrisanu česticu koja

brzinom v uleće u magnetno
polje pod nekim uglom a polje   
deluje Lorencovom silom F  qv xB
 B
L
F- -
- V
F+ +
+
 Kada se provodnik dužine l kreće u magnetnom polju
indukcije B sa njim se kreće njegova celokupna struktura. U
svakom njegovom delu indukovaće se ems de.
  
de  dl (v xB)

 Gde je v brzina orijentisanog elementa dl 
 Smer indukovane ems sagalsan je sa orijentacijom elementa dl ukoliko se za
de dobije pozitivna vrednost i obrnuto.

 Ukupna indukovana ems u tom slučaju biće

  
e   de   (v xB)dl
 Odnosno

  
e  l (v xB)
Kada se provodnik kreće u magnentom polju s anjim se kreću i
njegove nalektrisane čestice. ( Koliko vrsta čestica koje učestvuju u
provođenju struje u provodnicima poznajete?)
Mikroskopski gledano čitav sistem (provodnik koji se kreće u
magnentom polju ) možemo posmatrati kao kolektivno kretanje
sistema naelektrisanih čestica.
Na naelektrisanu česticu u magnentom polju deluje Lorencova sila
pod čijim dejstvom dolazi do razdvajanja naelektrisanja. Na jednom
kraju provodnika gomila se pozitivno naelektrisanje, na drugom
kraju prvodnika gomila se negativno naelektrisanje
( zašto?)
Sa razdvajanjem naelektrisanje raste i elektrostatičko polje između
krajeva provodnika.

Razlika naelektrisanja formira EMS između krajeve

provodnika.
 Dokle traje proces razdvajanja naelektrisanja?
Do trenutka kada se Kulonova i Lorencova sila ne izjednače po
intezitetu.
F=qE i F=qvB

Odavde dobijamo da je E=vB

Lorencova sila igra ulogu strane sile u izvoru struje

Prema definicji EMS je

Ast Fl  l  Fe l qEl
      El
q q q q

Odakle dobijamo za EMS

 = -vBl
 B I
- -

l DS v
I S I
+ +
Ds = vDt
I
 Zatvorena kontura čija jedna pokretna stranica se kreće
brzinom v u magnentom polju indukcije B.
 Za vreme t kontura pređe put ds
 ds=vdt
 Ukupna površina koja se pri tome promeni je dS
 dS=lvdt
 Promena fluksa dF jednaka je
 dF=BdS
 Odnosno

d Bvldt
  
dt dt
 Prema Lencovom Pravilu Indukovana EMS ima takav
smer pri kome se konstantna struja svojim magnetnim
poljem suprotstavlja uzroku koji je ovu EMS izazvao

 Ako je vektor brzine v kojm se kreće kontura paralelan sa

linijma polja indukcije B neće doći do indukovanja EMS
jer neće doći do presecanja linija polja a time ni do
promene fluksa F.

v

 U opštem slučaju da bi se u provodniku javilja

elektromagnetna indukcija potrebno je da brzina ima
komponentu upravnu na pravac polja B i intezitet sile u
tom slučaju zavisi od sina (gde je a ugao između vektora
brzine v i vektora magnetne indukcije B.
 Neograničeno dug provodnik kroz koji protiče struje inteziteta I i
pravougaona kontura dimenzija axb leže u istoj ravni kao na slici. U
trenutku t=0, kontura počinje da se kreće konstantnom brzinom v u pravcu
ka na slici. Odrediti indukovanu ems u funkciji vremena ako se sistem
nalazi u vakumu.

2 a  vt
I ds=b
   Bds   0 bdr  B
dr
s a  vt
2r
2 a  vt
dS
I dr I 2a  vt
 0 b   0 b ln I b
2 a  vt r 2 a  vt r
d Ib d  2a  vt 
e   0  ln 
dt 2 dt  a  vt  d
a a e
dt
Ib a  vt v(a  vt)  v(2a  vt)
  0 
2 2a  vt a  vt2

v
0 Ib av

dt (2a  vt)(a  vt)
 Na slici date su odgovarajuće dimenzije položaja konture
koja miruje u odnosu na provodnik sa strujom i=Imsinwt.
Kolika je indukovana ems u konturi. Sistem se nalazi u
vakumu
  2a
i (t ) ds=b
   Bds   Bds   0 bdr  B
dr
s s a
2r
2a dS
i (t )b dr b 2a
 (t )  0 
2 a r
 0
2
I m sin wt ln
a
 I b

r
b ln 2
 0 I m sin wt d
2 e
a a dt
d 0b ln 2 d
e  ( I m sin wt )
dt 2 dt
 b ln 2
e 0 wI m cos wt 
2
 Dve para paralelnih šina nalaze se na rastojanju l u homogenom polju
magnentne indukcije B upravne na ravan sina. Sine su premošđene
otpronikom otpronosti R i po njima bez trenja klizi prav provodnik
pod dejstvom sile G. Otprnost sina je zanemrljiva. Odrediti brzinu
kojom se kreće provodnik i indukovanu ems
 Usled kretanja provodnika pod dejstvom sile G u njemu se indukuje
ems u tom trenuktu kada kroz njega protekne struja inteziteta i na
njega će magnetno polje delovati silom F=IBl. S porastom brzine
provodnika povećava se indukovana ems, pa ubrzanje u pravcu dejstva
sile G će se postepeno smanjivati. Kada se ems po intezitetu brzina
postaje stacionarna vk 2 2
l Bv
e Bvl
i  iBl 
R R R
G l 2 vk B 2
GF
R
RG
vk  2 2
l B
 Samoindukcija i energija magnentog
polja
 Kada u nekoj konturi postoji struja jacine i, nju obavezno
prati odgovarajuće magnetno polje. To polje u posmatranoj
konturi formira fluks F=BS.
 Ovaj fluks se naziva sopstvenim magnetnim fluksom.
 Ako se struja menja u vremenu, menja se i spostveni fluks
pa se prema zakonu o elektromag. indukciji u konturi
indukuje ems proporcionalan negativnom izvodu fluksa po
jedinici vremena.
 Ako je sredina u magnetnom pogledu linearna tj ako ne sadrži
feromagnetike, magnetna indukcija je direktno srazmerna jačini struje sa
kojom je povezana.
 Samim tim i ukupni magnetni fluks koji potiče od sopstvenog magnetnog
polja srazmeran je trenutnoj vrednosti jačine struje u konturi i ako su
referentni smerovi usaglašeni može se pisati da je C
 F=LI
 i t 
L
I di
eS   L
dt Lu  henri  H
Zadatak: Na torus pravougaonog poprečnog preseka ravnomerno je namotano na-
vojaka tanke žice. Odrediti koeficijent samoindukcije namotaja torusa pod pretpo-
stavkom da je magnetna permeabilnost torusa jednaka magnetnoj permeabilnosti
vakuuma.
R1=8cm, R2=10cm, h=2cm, N=1000

F
N
L dS  h dx
F
I
L μ 0 NI
I dF1  BdS  h dx
 2πx
I B
μ 0 NIh R2 dx μ 0 NIh R2

F1 
2π R1 x

2π
ln
R1
B

 F  NF1
h
μ NI
dF1  BdSx  0 dxh dx F μ 0 N 2 h R2
R1
2πx
L  ln
I 2π R1
4  π 10-7 10002  2 102 10
R2 L ln  0,8924 mH
2 π 8
 di
E0  Ri  L /* idt
dt

E0 idt  Ri dt  Lidi
2

Rad izvora za Deo rada izvora koji u

E0 idt vreme t! vremenu t, izvrši protiv
dWm  Lidi EMS samoindukcije i
njenim posredstvom se
2 Rad Džulovih
Ri dt transformiše u energiju
gubitaka
magnentog kola

1 1 F2
Wm  FI 
2 2 L
t
1 2
Wm   Lidi  LI
0
2
 a) Preko fluksa

F  LI B
NI
lsr
F 0  BS
N 2I
F  NBS   S
lsr

F N 2I N2
L  S S
b) Preko energije
I Ilsr lsr

 N 2I 2 2Wm N 2S
Wm  S L 2 L
2 lsr I lsr
Energija mag. Polja je

2
1 1 B 1
Wm  H 2V  V  BHV
2 2  2
Gustina energije magnetnog polja je

2
Wm 1 1 B 1
wm   H 
2
 BH
V 2 2  2

Privlačna sila elektromagneta je

B2S
F
0
Međusobna indukcija

F 2  L12i1 di1
em 2   L21
dt
F 2  L12i1
di2
F1  L21i2 em1   L21
dt
L12  L21

F11
L1  F 22
I1 L2 
I2
M  k L1L2