Српска књижевност XVIII и XIX века

Распоред часова проф. др Ненада Николића

и списак додатне литературе

Академска 2019/20 година: четвртак, 9.45–11.15

1. час – 17. октобар

Периодизација. Књижевност после Велике сеобе. (Гаврил Стефановић
Венцловић)

2. час – 24. октобар

Барокна поезија (Захарија Орфелин и Јован Рајић)

 Младен Лесковац, „Напомене“ уз Плач Сербији, Тренодију, Мелодију к пролећу,

Кант о воспоминанији смерти и Серблија исходјашчи в Кесарију појет пјесн сију, у:
Антологија старије српске поезије, саставио Младен Лесковац (Српска
књижевност у сто књига, књ. 8), МС–СКЗ, Н. Сад–Београд, 1972, стр. 321-351.
 Драгана Грбић, „Јован Рајић. Књижевноисторијски портрет“, Београд, Годишњак
Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, год. III,
2007, стр. 100-127.
 Ненад Николић, „Орфелин: недовршена модерност“, у: Меандри просвећености:
Неколико лица српске књижевности XVIII и XIX века, Службени гласник, Београд,
2010, стр. 21-38.

3. час – 31. октобар

Просвећеност („Предисловије“ Славеносербском магазину Захарија Орфелина и
Писмо Харалампију Доситеја Обрадовића)

 Immanuel Kant, „Odgovor na pitanje: Šta je prosvećenost?“, u: Um i sloboda: spisi iz

filozofije istorije, prava i države, izbor, redakcija prevoda i predgovor Danilo Basta,
Ideje, Beograd, 1974, str. 41-48.
 Јован Деретић, „Славено-сербски магазин“, у: Доситеј и његово доба, Филолошки
факултет, Београд, 1969, стр. 7-10.
 Ненад Николић, „Орфелин: недовршена модерност“, у: Меандри просвећености:
Неколико лица српске књижевности XVIII и XIX века, Службени гласник, Београд,
2010, стр. 38-75.

4. час – 7. новембар
Аутобиографија (Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића)

 Мило Ломпар: „Дух просвећености у српској аутобиографији“, у зборнику: Живот

и дело Доситеја Обрадовића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
2000, стр. 429-434.
2019/20. Српски језик и књижевност (01) ~ четвртак, 9.45-11.15 2

5. час – 14. новембар

Биографија (Живот Петра Великог Захарија Орфелина и Житије 'Ајдук-Вељка
Петровића Вука Стеф. Караџића)

 Слободан Јовановић: „Вук као сликар историских личности“, у: Из историје и

књижевности I (Сабрана дела Слободана Јовановића, том 11), БИГЗ,
Југославијапублик, СКЗ, Београд, 1991, стр. 659-663
 Радован Самарџић: „’Српска историја’ Вука Стефановића Караџића, у: Писци
српске историје, четврта књига, Просвета – Терсит, Београд, 1994, стр. 7-26
 Снежана Самарџија, „Као српски Плутарх. Особености Вуковог казивања у Првој
години српског војевања на даије“, у: Речи у времену: усмено стваралаштво и епохе
српске књижевности, Српска књижевна задруга, Београд, 2018, стр. 111-131.

6. час – 21. новембар

Рани српски роман. Вук као критичар. Роман без романа Јована Стерије
Поповића

 Јован Деретић, Српски роман 1800 – 1950, Нолит, Београд, 1981, стр. 61- 88.
 Мирон Флашар, „Романописац Јован Стеријин Поповић или О фабули у Роману без
романа“, у: Јован Стерија Поповић: Роман без романа (Српска књижевност: роман,
књ. 3), Нолит, Београд, 1982, стр. 175-228.
 Ненад Николић, „Односи стварних и фикционалних светова у Роману без романа
Јована Стерије Поповића – димензија метафикционалности“, у: Меандри
просвећености: Неколико лица српске књижевности XVIII и XIX века, Службени
гласник, Београд, 2010, стр. 173-182.

7. час – 28. новембар

Класицизам и Стеријина поезија

 Јован Христић, „Песник Стерија“, у: Есеји, Матица српска, Нови Сад, 1994, стр. 7-31
(или Изабрани есеји, Српски ПЕН центар, Београд, 2005, стр. 9-32)
 Миодраг Павловић, „Јован Стерија Поповић, његова поезија“, у: Есеји о српским
песницима (Изабрана дела Миодрага Павловића, књ. 3), „Вук Караџић“, Београд,
1981, стр. 115-137.

8. час – 5. децембар
Стеријине комедије и Родољупци

 Васо Милинчевић, „Стеријина комедиографска тријада (Покондирена тиква,

Тврдица, Родољупци)“, у: Српска драма до Нушића, Рад, Београд, 1985, стр. 101-156.

9. час – 12. децембар

Романтизам
2019/20. Српски језик и књижевност (01) ~ четвртак, 9.45-11.15 3

10. час – 26. децембар

Бранко Радичевић

 Драгиша Живковић, „Трохеј или јамб Бранка Радичевића“ и „Лирске врсте у

песмама Бранка Радичевића“, Европски оквири српске књижевности, књ. III,
Просвета, Београд, 1994, стр. 70-111.
 Petar Milosavljević, „Kad mlidijah umreti Branka Radičevića“, Reč i korelativ, Nolit,
Beograd, 1983, str. 146-173.
 Миодраг Поповић, Историја српске књижевности: Романтизам, књ. II, Нолит,
Београд, 1972, стр. 136-148.

11. час – 13. фебруар

Поезија Ђуре Јакшића

 Миодраг Поповић, Историја српске књижевности: Романтизам, књ. III, Нолит,

Београд, 1972, стр. 101-121.
 Јован Деретић, „Ђура Јакшић“, у: Ђура Јакшић: Изабране песме, приредио и
пропратне текстове написао Јован Деретић, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 1999, стр. 7-28.

12. час – 20. фебруар

Ђулићи и Ђулићи увеоци Јована Јовановића Змаја

 Павле Поповић, „Јован Јовановић Змај и његови Ђулићи“, у: Нова књижевност II:
од Бранка до Шантића (Сабрана дела Павла Поповића, књ. 6), Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1999, стр. 253-271.
 Јован Деретић, Историја српске књижевности (треће, проширено издање),
Просвета, Београд, 2002, стр. 750-769; Sezam Book, Зрењанин, 2007, стр. 726-745.

13. час – 27. фебруар

Романтичарска трагедија (Смрт Уроша V Стефана Стефановића и Јелисавета,
кнегиња црногорска Ђуре Јакшића)

 Зорица Несторовић, Богови, цареви и људи: Трагички јунак у српској драми XIX века
(поглавље „Феномен трагичког у Смерти Уроша Петаго Стефана Стефановића“),
Чигоја штампа, Београд, 2007, стр. 39-62.
 Зорица Несторовић и Мило Ломпар, „Романтичарски јунак и драма нестајања“ и
„Од разумевања ка тумачењу“, у: Ђура Јакшић, Јелисавета, кнегиња црногорска,
пропратни текстови Зорица Несторовић и Мило Ломпар, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2000, стр. 7-19, 233-240.

14. час – 5. март

Трагедије Лазе Костића

 Зорица Несторовић, Богови, цареви и људи: Трагички јунак у српској драми XIX века
(поглавља „Трагички јунак и маске“ и „Пера Сегединац Лазе Костића: фигура
мученика и трагичка кривица“), Чигоја штампа, Београд, 2007, стр. 175-228.
2019/20. Српски језик и књижевност (01) ~ четвртак, 9.45-11.15 4

15. час – 12. март

Поезија Лазе Костића

 Слободан Јовановић, „Лазе Костића Самсон и Делила“, у: Из историје и

књижевности I (Сабрана дела Слободана Јовановића, том 11), Београдски издавачко-
графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга, Београд, 1991, стр.
794-800.
 Аница Савић-Ребац, „Лаза Костић као тумач поезије Змајеве“ и „О једној песми
Лазе Костића“, у: Хеленски видици, Српска књижевна задруга, Београд, 1966, стр. 163-
173.
 Драгиша Живковић, „Спомен на Руварца Лазе Костића“, у: Европски оквири српске
књижевности, књ. IV, Просвета, Београд, 1994, стр. 148-173.

16. час – 19. март

Писма из Италије и Писма из Немачке Љубомира Ненадовића

 Иво Андрић, „Љуба Ненадовић о Његошу у Италији“, у: Уметник и његово дело

(Сабрана дела Иве Андрића, књ. 13), Београд, 1976, стр. 41-48.
 Павле Поповић, „Љубомир Ненадовић као путописац“, у: Нова књижевност II: Од
Бранка до Шантића (Сабрана дела Павла Поповића, књ. 6), Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1999, стр. 165-197.

17. час – 26. март

Реализам

18. час – 2. април

Роман Јакова Игњатовића

 Љубиша Јеремић, Трагички видови старијег српског романа (Од Јакова Игњатовића
до Светолика Ранковића), Књижевна заједница Новог Сада, Институт за теорију
књижевности и уметности, Нови Сад, Београд, 1987, стр. 83-145.

19. час – 9. април

Романтичарска и реалистичка сатирична и социјална приповетка (Неверна
Тијана и Комадић швајцарскога сира Ђуре Јакшића, Пилипенда Симе Матавуља,
Све ће то народ позлатити Лазе Лазаревића, Данга и Вођа Радоја Домановића)

 Миодраг Поповић, Историја српске књижевности: Романтизам, књ. III, Нолит,

Београд, 1972, стр. 152-165.
 Милан Кашанин, „Светлост у приповеци (Лаза Лазаревић)“, у: Судбине и људи:
Огледи о српским писцима, Просвета, Београд, 1968, стр. 142-171.
 Богдан Поповић, „Алегорична сатирична прича“, у: Огледи из књижевности,
Просвета, Београд, 1968, стр. 134-181.
2019/20. Српски језик и књижевност (01) ~ четвртак, 9.45-11.15 5

20. час – 16. април

Ветар Лазе Лазаревића

 Милан Кашанин, „Светлост у приповеци (Лаза Лазаревић)“, у: Судбине и људи:

Огледи о српским писцима, Просвета, Београд, 1968, стр. 142-171.
 Снежана Самарџија, „Фолклорна грађа у приповеци Ветар Лазе Лазаревића“, у:
Речи у времену: усмено стваралаштво и епохе српске књижевности, Српска
књижевна задруга, Београд, 2018, стр. 255-276.

21. час – 23. април

Бакоња фра-Брне Симе Матавуља

 Драгиша Живковић, „Бакоња фра-Брне Симе Матавуља“, у: Европски оквири српске

књижевности, књ. VI, Просвета, Београд, 1998, стр. 90-98.
 Милорад Јеврић, Историја српске књижевности: реализам, књ. II, Филозофски
факултет – Бесједа, Косовска Митровица – Бања Лука, 2017, стр. 76-81.

22. час – 30. април

Поп Ћира и поп Спира и Вукадин Стевана Сремца

 Драгиша Живковић, „Три романа Стевана Сремца“, у: Европски оквири српске

књижевности, књ. V, Просвета, Београд, 1994, стр. 95-115.
 Горан Максимовић, Магија Сремчевог смијеха, Просвета, Ниш, 1998.

23. час – 7. мај

Ибиш-ага и Зона Замфирова Стевана Сремца

 Драгиша Живковић, „Три романа Стевана Сремца“, у: Европски оквири српске

књижевности, књ. V, Просвета, Београд, 1994, стр. 95-115.
 Горан Максимовић, Магија Сремчевог смијеха, Просвета, Ниш, 1998.

24. час – 14. мај

Комедије Бранислава Нушића

 Josip Lešić, Nušićev smijeh, Nolit, Beograd, 1981, str. 9-21, 28-36, 133-141.