PRIREDIO. MURIS IDRIZOVIC |IZMEDU JAVEI SNA’ se an tt a ad ne Riese Sa ra cena ae een aa Eaidarhr censors Eeegatemn anew ip sremang Oh oe tho iio ova kngn? Ka save balk rica ie sarsst? Ako pai 1 svat df Som ‘asta | matte malog Seka. Ono So oko Pl, Son seu estamos eta fli Zelove staraet tarot Sta Daj sent jana 2a dragom, once spun paca sve ‘oka, pose er ma pal ne bolsmet, mation, UpULle Alodale posrkem, we Eivatorains Alt amo Sima nimi Sse doviiaie a onda Ge paula di pisos oboelom Sands ‘kleko leno zen made suet s madonsaren ogc oi a tim regowm tnkovima, Nadmwdne | njes 1 arco set ‘Soma To cscs ow amt Srmetno oo Ge bi rakeno ena Tugoveu 4 Zo Ce ahogaten novi samara natant "ale gr son drogova ide pohada Easove vol, Bk opie) ‘opeatjn So fue dodo elo. A pio ove KBB o 1Ro Sho oe se pve ro dog pt, 74 ot ena omit ein, Mak motsop ok e rasta vt e' ealsensts mali mips Ertan svarnont, Coes | mupeodne ae Tenet pridan ‘oad eto to saopstana pine Hogue Ber oars mato Alogadio i stvarest ‘Kao pra) atedoo aj, eho ora da sav vie prep Sajetetaod drape oie Yano dae sve ops: pomacusieanoe ‘of ote eno epee ee, prtved eve sa, Swemoo OD {alo tdiens da ubrmoc ao seonas usta she, Nana mec edno ads upottlins wert wonton debra, Pisce pra akan ne over aber put, a en ae vod okie fegovor sus, ae ‘kilo ko lke bo za de Zao pia o opm parolee 1 Bebikow pr pone vie strat, stare alee Tow | stvimoa Du ue suprocavbaj oda drgoy? Sve a 8p “Ga el aang ve aie lh dopa tk eo ante posta ako ao wy a poe hose ee Sivarat'! kao amilgn, eak nstarmjoe of aie nye e ab elk nero i svoj ican 4s jn | Shace Ta drs Samos Sepuana deem okrvanem nvou svt, asin drugatiee ol ia ura ava oazesih jee, ole pana oovon mates, scowl ajavadjce gz carsianye sboce vot veto zi sles putloce dak Cet sean tos se ar, He opt meds sj roe | drugovina. 2 uh nel da Zetko olao ‘Semao jet, 0 zona Hud skh pradiels tlio se obo ‘une easton a presto bit asta jt Kojese pas de ade fm abe odsovara ma rus stona veel, Steen oko a smo Etdeens save sed stvamos hog imo. Piao me pode ‘nan poioanetvma sean naucmia seats, © Koya a ‘pluith appar Te ti dasa anton oe ponte jn, Nekad 0 ‘Sin pabadi Mjewe danas ete jt a uae plane Suntevor ie fn in we an dom hukos okt E Vokes Bi plporjecanjen to hk daha Zeke. Pin {sajna ko tanimlio. pat en na jegcham pty ines moet ‘ete o joins arkew | Madean predjina Pe kau an Wu ‘Secs she's malin A slimy Zelianin eo So pie ween fe Ds isu arnostic posto 2 Hud atonal Eake e Ztko wo. Pac jess to opto epi eit, tet sam |p Be lana i sannent ono so fone rela se me opaan so Klee fe vee kao povoda tk rao ade 1 mea oj on pat | ode pratuye Ne zi olsia dete pian svar. Sara Gao sk Fe, opsoekrjeve se eno So atm posto “Tako F ostario zammsao kop 0 Kojo) pstokvn ie sma sbi sth, ne spo ins wa stem, we aon | Eovekalba pork Hap obewac anemia raoc, Stemceng oko vee Females 2a enicpnve mx av da sme fv to aa dobrotu tmadusbm ube site hac osovreHulske jedno ‘no jos io so W ovo 0 upoenall mage pred x smo unt slim ska jo he psc an ake da see ope rae ut hjetorom poverd | povor aaley Zl. A oe se ilo da Pov ‘jeu opi kao mlo Se se stern dogs, ao nee Ho ‘Sods wv malom foes ave mate Mari ionU CHOJ JE RUCL MOC? Podiritava dasko sree klupi. Ne zna se bas naibo- jp matematika. A Cia nema mislosti — izvodi pred abl Skupilo se dacko sree Samo da me jos ovo puta zaobide..« Ali Citino oko ne zaobiaz ak se nekako preko volje pie sa svojes miesta, izvlagt se tromo iz klape, Zastane. Predomisla se Cica mu Sirokim pokretom rake pokazuje put tabi i Klanja se, tobote, kao pred nekom uvazenom Tignoséu Da svi patent vode pred tablu. Pred ons dva stto- a stakla, Pred ona dva oka, od kojih se ne mote nista Saket . — Deder, sinak, igraguna) ti mama Cidine rijeti Suite i slazu se jedna na drugu kao lisée w tmorni jeseit dan ySinakw uzima Kredu i pokwsava da nije skine fomot ad hari. Ali omota nema, Vet su gt skull Sinake sire vrhom cipele po podu, Nema mu pomogi Najednom, iz Cigine ruke ispade dréalja, On se 0Tnvata 2a grlo da razdere tijesnu kragnt, Cviker mu ‘iznu niz grui i zaljula se 0 emom gajtanu Strahota, Iudi! Cudo nad Zudimat »Sinak« je odjednom nestao, Na pedu je samo kreda. T ona — 0, Guda — soji uspravno! Sta se desilo? Daci poskakaie sa svojh sjedista, Ali se ni za Korak ne pomierie s mjesta, Stojali su skamenjeni, Sroko otvorenih ogiju Sta 2 to odigralo pred njima? ySinake, malen kao lyeinik, sakrio se iza krede i {eka pogodan trenutak da Smugne pod najblizu klupu,.. Ko je imao ogromn moé da to win? Boks-meé, Tedka kategorija Pljuste udarei, Desni kroSe, Direkt. Kline. Crokosi nasrée na plavogt — da ga satre, 1 vet pobjednitki likuie u sebi Ali... Zar da se vieruje o&ima’ Strahoviti zamah cernokosoga huknu kroz vazduh. Gdje je protivnik? Kud je nestao? Sudije padaju natra8ke. Uzbudena publika tone u stravu. Crnokosi bulji w prazninu. Gle! Niegov protivnik, malen kao palac, stoji ispred njegovih nogu i mage ruticama da se odbrani ‘od udarca... I. evo, éak prelazi u napad! Ko Ii je to moguo da izvede? R Vrelo podne. U razmekSuni asfaltutiskaju se Sare automobilskit guma i stopala.bosonogih djecaka raj jednog stepenista dremucka plavi auto-eksi Ispod njegova oklopa uspavale se brzne, a a volunom AP Sofer rimena nosa, Oko volana oblijese krupmne rmuva, pijana od vrutine i benzinskog zapats, Sofer Se tzu. U snus mi se prividaju sudar, Izvmute ban dere, Totkovi, vis iskremuti, ne presta da se vite. Sofer se izvlaci iz Kola j ulazi uw kucu, Malo zatim raga se. Zlovolian je-— zacijelo jos mora da éeka nekoga. Posmatra taksi i misli o tome kako bi gt trebalo iznova obojt Na nekoliko Koraka od automobila on zastaic hvata se za Gelo. Onda protrese glavom, kao da ga je Zaphjusnvo vrei talas, Protja ervene of ‘Ama, éekai! Sta je 10? Jeli. mogusno? Pred sim je majusn diet auto, mani od niego- ve cipele! Tjodina bi da krikne, de obrati pazniu prolaznibe Ali, gslo mu se osisilo. A prolaznie!? Bieve od sunca kao od usijane kiSe. NiSta ne primjecuju. Za njih s> ne deSava mista neobigno. ‘Al tu, pred nogama ove ludine-Sofea, tu je sumo majusni djeei ato, dt od najnide steenice? ‘Ljudina pokri of Sakama i ne usu se da krobi a koraka Sta mistite: ko je mogao da izvede takvu Salu? Taito?DIFCAK IZ ULICE ZVANE KRIVUDAVA, Sva ova i mnoga druga éudu potinio je Zeljko. Djetak iz ulice zvane Krivudava., Dali su mu bus to ime 2ato ito su njegovi roditel gorjeli od Zelje da dobiju plavokosog djecaka, Njihov ‘singié imao je crnu kosu. Pa ipak su ga nazvali — Zeljko. Medutima, ime kao da je djelovalo na djesaka Evo kako. Zeljko je oduvijek bio sav ispunjen Zeiama. U po- etku su & Zelje ble male, skromne. Bile su vecinom ostvarlive. Zelio je, recimo, Samac sa kljugigem 2a navijanje — da Si8ti preko vode. Dobio ga je, Ali se igrao sam — nikome ga nije davao. Pozelio je mali tenk-samohodae iz kojeaa vreaju iskre, Poklonili su mu g2. Bio je stozs odveé ponosan i nije dopustao deci ni da pridu tenku, 1 tako danima, nedjeliama Kako je Zeljko rastao — rasle su i njegove sebigne 2elje. Rasle u nedogled Ponekad je maitao o kerilima, prozraénim i strelo vitim, koje Ge ga nosti brie od aviona, od 2vuka, U snovima je oblikovao spravu-ronilicu, pomoéu koje Ge — on sam — obiti Gudesni svijet uv dubinama okeana: pregrstima grabiti biseme Skolike, dodirivati orale, rastjerivati_ ono mnostvo riba. fantastignih oblika, doprijeti do. potonulih lads... Htio bi_ moe da sebe uéini nevidljivim, pa da zatim izvrSi neobigne podvige... A mogao bi jednoga dana da projuri vasio- ‘nom, da Sutne sunee Kao loptu i's njime predriblaje sve one Saturne i Neptune To su bile samo neke Zelje djetaka Zeljka iz ulice vane Krivudava. Sasvim je razumljivo Sto onaj ko u sebi nosi takve 2elje ne moze biti zadovolian obignim djetjim igrama. Zeljko je prosto bolovao od Zelje za neobignim, 7a avanturaia, T jednoga sasvim obtnog junskog dana otkri mu se moguénost da postigne neito od svojih matanja. Na jednom malo sirem dijelt Krivudave lice igrala su se djeca, Kao i svakog popodneva, jurila su 2 olinjalom fudbalskom loptom. Tmnenada — dreknu automobitska sirena, Skripa kognica, Plavi auto-taksi ustuknu pred djecom. Ona se razbjegote. Iz kola-se stenjuti izvati judina-Sofer Mate pesnicom. Kraj njegovih nogu drhii zaboravije- ria Topta, On je Sepa i Sutnu éak preko krovova — u neko dvoriste. To s¢ Gesto dovadalo. Zbog toga su svi djetaci iz ulce vane Krivudava bili kivni na Sofera i njegov plavi tak Jo se ne sleZe prasina koju je taksi bio podigao, a djeca su opet treats za loptom. Samo Zeljko nije imao volje da nastaviigru, Odmaknuo se iza gola — da po- smatra. IsOpet — huka. Ovog puta nije bio taksi. Zeliko se zagledao w nebo. Putnicki avion sie po gradu huku ispod svojih srebenasto blistavih krila. »Da imam neke zrake, pa da ga privusem dole. Moda bib mogao i bez Karte da se prikadim... Eht« Komer! Korner! — zagrajaie djeca — Nema kornera! Gol je firok koliko i ulica! Ej, elavo! Zeljko prezirvo pliucka. »Cupaju se zbog sitniea'« Uto spazimrSavor Covjeka, malo pognutog, u sivom mantila. Zasto onako hita uz ulicu? Prelazi na poljanu. Zar se i tuda ide? Gle, posrauo je! Poku- Sava da kroti, Ne moze. Sta mu je? Sav se gréi od bola, Zeljko pojuri k ovjeku. Pride mu s ozbiljnim irazom sazalienja i spremnosti da pomogne. A u sebi je strahovao da se tu ne umijeSa joS koji od diegaka, Neobiéno uzano suvo lice neznanca krivi se. Pod naovarima dhe trepavice — da pritisaju bol. Dva siva coka nepoverijivo se upere u Zeljka, Onda se lagano pretapaju u blagost — Nezgoda, brajko. easenje... | t0 bas danas! Zeljko mu éutke podmetnu rame. Coyjek se oslom — Mores li da me dopratis do kuée? — Kako da ne! — Tefak sam? Ne?,.. E, kud baS danas... Ovuda! Tako! Zelika golica radozalost. »Kud li idemo% Ovaj Sovjek mu se ini neobigan, Sve nefto mrmija, Pogled ru nekako zaneseno bludi. Cini se da je zaboravio na Zeljka i povrijedenu nogu. »Zaito skresemo ovamo? Tu niko ne Ziv... Kroz zelenilo drveéa jedva se nazire visoki zid, sa ialomljenim staklom na vr 'Neobigni Coyjek zastade pred ogromnom gvozde- ‘nom kapijom. Zelika Klecnute koljena Pa to je... to je laboratorija istrazivaéa Jugoviéa! Zeljko ne opazi pokret jednog istradivadevog prsta Stoga mu zadrhta nesto w grudima, kad se kapiia sama otvori "7NA PRAGU TAINE Opet s desi nesto potpuno neovekivano za Zeki Kapa se sama zatvori za njima! Istra2ivat Jugovié se bojadlivo osvrtao kao da je wao u tude dvoriste, gdje vrebaju opasnosti Zeljko je zbunjeno pratio njegov pogled. — Ovamo! — zaSita istradivac. Zeliko se bee dvoumljenja povinova. Utonose u zelenilo koje je sakrivalo vrlo uzanu staz. ‘Odiednom, istrazivat povate Zeljka za rae, Zasta- dose, Modre ‘usne istrazivateve priblizise se Zelko- vom wha. — Moramo se kretati najtise Sto mozemo.... Ne bil Zelio, brajko, da me opazi onaj moj... Eh, gotovo i pemogue prov se proj neg lego vat jaka, Prenerazeni pogled djetakov izmami jot neka oba- vieStenja od istrazivada, Skriog na rijetima. — To je moj Okan, éavar.... Ne smije me vidjeti ovakvom stanju. Odmah bi zvao liekare. A ja, the... Otigledno — nije ntio nista odredeno da kaze. Krenuse dalje, Zeljk je vet bilo tenulo rame i osjeéao je da gn iaaje snaga, Ali, napfegnu se sav da izdréi do 1 kraj. Slutio je da ga tamo, na kraju ove staze, eka neSto Sto 52 ne doivijava svakog dana. Istrazivageva ruka opet zadréa Zeljka = Da esmotrime malo. Izmedu razgrnutog lisa pred Zeljkovim ofima se otkri jedan dio vrta, sa evijeéem, mladim drvoredima i izukrstanim stazama, Istcazivageva ruks pokaza mu us kom praveu treba da gleda : ‘Na visokoj stolici, kao na_kakvo) osmatratnici, siedio je neobitno krupan Govjek. Na zelenoj bluzi Presiavala su se Zula dugmad. Lagano je rezuckao nozem neku Sipku To je—Okan Kraj nogara njegove stolice, na betonskom posto- Jju, drijemala su dva siva vugjaka ‘Jest i vidio kakve su to sile, a? — Saptio je Jugovi raj staze dovede ih pred bijeli zi. Tu istrazivat pokus da maramicom zavez djetakove 0 Zeliko kroti u stranu, izvi se. Maramica preko fi — to se kosilo s njegovim Zeljama, to je znagilo odreti se ‘Ali istrazivat ga popleda tako strogo i tako povier- Ivo w isti ma, da se Zelko ukipi na mjestu, Marama imo zastre vid Zeljko zagu lak pucketay Sum ispred sebe. Nesto e pomate, rastvori, Udote COnaj sum se sada zaéu za ledima, U vazdubu se osjeti neodredeni zadah maSinskog ula. Peli su se wz stepenice, zaokretai kroz neki hodtik »Noaizad istraziva’ odahnv. =F, sad mozemo ds progledamo! Malena, rio bijela soba kao u bolnici. pred prozora — gusta zavjsa. Blistay sto. Dvije lake fote- Jje Po zidovima se ocrtavaju kyadrati i krugov. »Tajm sefovie, — sina u Zejkovo} glav —"Slukai, kako tie ime? Sta’? Zeliko? Divno ime! Jugovie. privuse fotcly jedno} napravi wus SSP, Zeliko, da se. dogovorimo, 810 si vidio — nijesi vidio! Da li ti je to jasno? — Glas istrazivatey se povjetivo spusta, — Ovdje su, znas neke svemos- ne sprave, moji pronalasci. Uskoro éu ih otkrit, Ai, Zsa to je tana! Tajena!... Ob, oh! Da nije ovo vrazjeg bois, kako bih spava Tsirazivad se zavali 0 foteliu, namesti i8€a8enu nogu u jedmu oprugu i pusti da je ona sano potegne “Un! — Niegow prsti sv se ervii i zarivali u kod fotee. — Oh, tako, tako! Dobro ie. Tugovie s olakéanjem klonu natrig. Bled. Ma laksao, Oni kapei mu se sami sklapa)y. — Djecko, molim te.. Nogu..nogi mi lobo Zaljko je ima grdne muke, dok nije uspio da oslo- bodi istratvadevu nogu iz kai8a opruge. Kad je bio oto, pogleda istrazivacevo lice. Ono jesada spokojno. U jagodice se naglo vraéalaFivija baja. Disao je av nomjerno, uz povremene uzdahe Isirazivaé je aspao! Sta sad? Nipried, ‘reba iskoristitipovolinw_priku! VUCJACI SKLJOCAJU ZUBIMA Zeljko iskod iz sobice, pun nejasnih slutnjt da mora otkriti neéto nesvakidasnje ‘Ali, na koju stranu da krene? U tri pravea vode vijugavi hodnici, Na njima mnost- vo vrata, Sve je nekako polumragno. I kao da zadite na vlagu, Zeljko se 2a trenutak oxjeti izgubljenim pod tim svodovima bez. Suma i pokreta. Bio je gotov da se upita: zaito sam ovde i Sta traéim? Protrese gx laki dehtaj. Ali to je bio samo trenutak kolebanja. Neka unutrasnja Zwdnja vukla ga je naprijed Bilo kud Na kraju treéeg hodnika prestravijeno_kriknu. Opazio je kako mu u susret juri izduzena prilika, visoka do samoga svoda. Cim on ustukn, zaustavi se i stravigna utvara (©, Suda! Na dugatkim koSatim nogama utvare bile su kratke pantalone, do iznad koljena. Zeljko se usudi da digne of, Na utvari je prugasta kosulja = ista kao njegova! A gore, pod samim svodom, ssusrete svo} uplaSeni pogled u ogledalu... Bilo mu je dosta svega 1 kao da ga napustige sve njegove Zelje, Malaksalo sjede na pod, osloni se 0 zid. Nije ga zanimalo &ak i dda gleda svo) i2dueni lik w ogledalu aAli, 2ar da tako gubi vrijeme? Jugovié moze da se probudi. Mote da naide Okan. Zeljko je opet na nogama Otvori najbliza vrata. Na nega zimu gusta zagus- Ijiva trina. Unutra kao’ da je neito iuénulo, Zeliko privriorata uli sen patina. Onda opet pots to dalje od te crne sobe u diem mraku nesto Suska! Sto dalje! E, sad éemo ovdje da upadnemo. Samo oprezno. Satekajmo, dok se sree malo primi U redu, sad! Brava se netujno pokrenu, Dobro je. Soba osrednje veligine. Svjetlost. Blizn prozora veliki masivni sto, prekriven staklenom plotom. © zidovima — uljanc slike $ motivima iz prirode. Zeljko priskosi sto. Kakva sreéa! Fijoka nije zakljutana, Zar je Jugovié tako zabo- ravan? Gledaj samo koliko je 0 raznih spisa! Djetakovi prsti zarige sew hrpe hari Tako nije odredeno znao sta trai, Zeljko je grozni- avo prebirao listove iSarane neshvathjivim’ertezima i zapisima, Onda mu se u rukama obrtie debela sveska uuezana u erveni safijan. Na svesct su se jedva razaz~ navala slova >Moj dmev nike — Oho! — poskodi Ze. oie da prelistava istradivagey dnevnik, Ponegdje bi se zadréao za tren i sricao — Moto... elektro... turbo... generator. Ko bi se tu snaiao Ali, evo nesegn Sto se moze shvatit, Da, tu pie: Danas sam zavrsio Tad na svojem novom prona- Iasi, Nazvah ga Svemoéno oko. Ono, doduse, nije sasvim svemoéno, alt éu gx postepeno jo8 usave- avai. Iskorstio sam gra swellosnin. zak. Zeljko dalje nie mogao da razumie. Redala su nek Eucna slova, broke, sitai crt. to mi je dnev- nik! Sto nije bar rekao gdje se sida nalazi to... to Seemoéno ako! Svejedno, potrazigemo ga Obuzet novim nadama i Zeljama, djebak jurna iz sobe, Kretao se slobodnije hodnicima, zavirivao u sabe, opipavao zidowe ‘Najzad tho kriknu od imenadenja i radosti, Upso je u ogromna dvoranu sa instrumentima. Nade se medu bezbrojnim mehanizmima, velkim i malim, Gomu fi je namijenjena ona sloZenn masina, s hilia- dma toékica, Kaisa, osovina, Kipova? A oni metalt keolosi tamo lige na skelete prepotopskih Zvotinj, valida na dinosaure... Simo naprijed! Ali, zar je mo- fuce tu neito nasi? Zar i sam Jugovié moze da se Snade u tome krsu neprobudensh mehanizama, 1 koj- ‘na drijema nepojamna snaga? Zeljko pote da gubi nady. Usto se plasio da ne dodimne kakvo dugme, 20 ii polugy — pomocu Koji se daje znak za uzbunu. I onda... Razotaran, potisten, kremu natras- Najednom, ugleda mali policu u zidu. Priskodi fotvori je. Nije mogao jasno da razazna Sta se nalazt tinutra, Zavute rukt, Sav je ceptao od pritalene nade 2»1, najzad, w ruci je dréao éetvrtastu spravicu, oblika i veligine d3epne baterije. Na jednom kraju imala je pla vo sotivo. Nie lito Svemoéno oko? Na spravici je bilo neSto nastampano, Gle, tu pige: »Uputstvo« 1 Sta jo8? On letimitno pogleda prve redove: Sveioéno oko ima Getti moti. Prva moé: uperi Svemokno oko u odredenom praveu, pomjeri dugme i vidjeées sve Sto zazelis da ti se ‘otkriie...« Ure-a! Zelko gurnu u njedra dragoejeni pljen i jurnu iz dvorane. Opet je u onom hodniku. Nije se osvenuo-na pakosto izduaeno ogledalo.' Sada — niz. stepenice. Vee je u vrtu, Oprezno pode dub kuénog zida da bi naSao prikrivenu stazu Koja vodi do kapije. Samo.da ga ne oxjte vusjaci Opet je na onoj stazi, Sad zna da vise nese zalutati 1 sakriven je od Okanovog pogleda. Obuzet tim misli ma, nif vie obraéao paznju kako tre. A njegove umor- ne noge trupkale su 0 2drobljeni ijunak, Sve je dobro — eno kapije! Uto zareza jedan od vutjaka, Zatim Zeljka dostize kratak srdit lave, I odjeknu brai tutanj, Zejku se sini dai staza pod njime podrhtava... — Drdicil — vikao je Okan. 408 desetak Koraka, joS pet, jo8 tr... — T onda. ‘Vudjaci ée ga stiét pred Samom kapijom. Stigi e ga. Jao! Zeliko zavude ruku u njedra, Stismu Garobnu spravu. ™ — Dre gaa! — brujao je Okanov glas kao iz lavljeg 2drijela Tutanj je sve biidi, Zeljko se osvrnu. Eno ih! Vugja- isu vee na stazi, Jedan za drugim stustili su se prema kapiji.. Rastu njihove razjapliene éeljusti Zeljko se pribi uz kapiju. Dah mu se kidao. Ne- syjesno izvuse Svemoéno oko iz njedara i pritisnu ga sebi uz obraz... Svemoéno oko! Vudjaci_prosto fete... »Uputst vo... Sijevaju im zubi i drhte crveni jezici... »Prva moé«.,.. Majko moja! »Prva ‘moé: uperi Svemoéno oke«| Djetak okrenu Svemoéno oko prema kapiji. Bljes- au plavo sotivo. gle! Ukaza mu se plavo dugme — nedomak ruke. Brzo pritisnu kaviprstom. Kapija se razdvoji des- no i lijevo, On iskoti napolje. Kapija se za njim zatva~ rala, Prije no Sto se sastavige njena dva krila, Zeljko vidje kako u stravinoj srdZbi Skljocnuse o&njaci prvo- ga vudjaka...DRUGA MOG Kako da stane i predabne, kad mu se Gini da ga neprekidno gone ona dva vudjaka. Skljocaju zubima — da sve varnicesijevaju. Nie se usudivao da se okrene. Napregnuto osluskuje — ne tréi i ko za njim, Ali w Sima mu tutnj i uj Prva mu je pomisio — zametnut trag Ulijege w uske izlomijene ulice, skakuée s jednoga totoart drug, Najad okrenu’prema ult z¥an0 rivudava. ‘za jednog ugla natréa na grupicu maliSana, koji s éuéali oko jednog kruzica, ugljenom sacrtanog. Oni zavikase na Zeljka. Jedan Gak skresa i neku nemi- lu nije, Zeljko se provuée izmedu niih. Niihove gun- anje nije bilo dostojno odgovora. Ubreo zatim jedan ood onih djeéaka dovikmu 2a njim — &j,silo-o! Neka ti tata kupi sirenu,... Tu-tua! Grupica djetaka udari u ciku i smijeh. Zeljko zastade, pogleda ih s visine >Sirenu, velit. He, da vi znate Sia ja sada imam, diruckije bste p jeva lite Osmjehna se, i otréa nizulicu Da, zaista! _Kad bi sva ta djeca znala kako je on silan postaol % T ne samo dieca, nego i oni samosjere’ kup Hu, ows vsing svojh ramena mcte il osmjehuj na djeeu kao nt mate... Kad bi oni znali, eh! ‘Ai, Zeljko pret. Zar smije da se kre svojom uticom tako beebrizno’ Mosda je Jugovi vee krenio { potjeru, Pa Okan. A istrazivaé ima i druge moéne prove: Pomoca nih ea lako otk I onda je propao. Znos mu se ruka u Koj} dri Svemoéno oke... Mazda Jagove nese oiah opazit ds je pokraden? Eh, nie ‘on bososogié iz lice vane Keivudaval Glava je on! Pitace se: tu je kraj mene bio djetak Zeljko — kako fe ta) mangup mogio da izide? Tako Ge se pita Ju pov. Tue vor Sa zebnjom se osvee. Nema nikog sumnjivog, Liudi na aicams imaju smvizen srakodnci ized Kud bi sad’? pak — kuéi! — Mora da se pribere, da razgleda spravu, 'U sobi nema nikog — tu ée... On Euénu ispod prozora da gi ne bi vidjeli oni 815 stanuju prekoputa. Cini mu se da osjeta samo svoje sree Koje jako, jako tuce. I osjeéa tu mala sprayui med) zaréenim prstima... . Jao, euda! Soéive na spravi je — Euto! Neka mutnozuta boja. A dobro se sjeéa — bilo je plavo, Kakve su to promjene? ‘Oho, »Uputstvoc! Tu éemo odmah nai objesnjene. ”Zurmo je preletio okom preko sitnih slova... »Prva moé: uperi Svemoéno oko u odredenom...« Znam to! Sta ima dalje? Aha: »Svemocno oko ima samo prividnu mot, Sivati koje su izlozene njegovom ejstvu ostaju kao Sto su i bile, samo se uslied prela- ‘anja syjetlosii mijenja njihov izgled.... Svemoéno oko ima jo8 tt moGi, One su u njemu, Za nih ne zna niko...« Eh, i to mi je neka mudrost! Sta sada da se radi si spravom? Cekaj, jos nesto pie: »Onaj ko vlada Svemoénim okom ne smije ga upotrijebiti u svoju korist — se biéno! Cim to uradi, Svemoéno oko gubi jednu od svojhh moti, mijenja se boja sotiva...« Kako, kako? Mijenja se boja... Pa da, bilo je plavo. Znati — jedna mo manje! Ostale su samo iri mobi Eh, da sam znao! Ne bih ga zloupotriebio... Sto se saul pravi8 nevjeSt! A kako bi iiSao iz vita, a? Krila dda imaS, ne bi umakao vugjacima.. Gie, pri dma» Upurtstvac ima neka napomena. »Pro- Gitaéu je kasnije! — odluéi Zeljko. — Sve éu to napa- ‘met nati U njemu se rodi i poge da rast jedna Zelja: vidjeti kakvu mo ima sada éarobna sprava. To da se ispita. On uperi Zuto sogivo prema ormanu i pomijeri dugme. Sta je to? Umalo mu sprava ne ispade iz ruke. ‘Stari trokrilni orman bio je malen kao kutija za Si- bice! Zeljko skioni spravu. Orman opet izvaste Zeljko sav ustrepta. Onda okrenu spravicu prema krevetu... Zar se tu spava? On prsnil u smijch od Kojeg se sav tresa0, Od radosti pode da skade po sobi 8 Baci se k vratima, Uzgred zakati nogom stot, sa kojes sklizmu krasno iarana gledosana vaza, Ona se rasprsnu, pustiv muklizvuk, kao jauk ack. “aliko se ine okrenu. Istréa na ulicaDVA NAVUACA Tog dana ievitio je ackoliko tuda, Upao svoju skola, gdje su neki wenic mali easove popod. ne, Tamo je porazio Citu ne Gasu matematike. Na boks-medu je spusuo slabijegs. A onda se 5 velikim zadovoljstvom osvetio Soferu s plavim taksijem, Otada Zeljko nie imuo mira Sjutradin po rucku pokuSvo je da uti lekeiu iz zoologije, Nije mu islo od ruke, Reeimo, upledao bi Firat na slii. Po%elio bi da smjesta vidi pravu pravea- tu Zirafu, koju bi pomoéu Svemoénog oka smanjio da bude kao golovrato pilence. A slon? Zar ne bi bio smmijean da postane mali kuo kuce? pet a eZ vlan tamo je sreo svoga skolskog druga Draéka. Zvali su gu Drasko-Mudrijatko, Ne pitate zasto. gDesko povuse Zetia bays 2a Kragna —Sta mish Saptao je brzo, — 0 onome éudu tm gas) matematike? Sta, ne znas? Nijesi uo... U tregem be! O tome treba jos da porazmislim... To ne ‘mote ostati tana za mene! — Tajna? — Zeljko se nasmia Pa da! Sto se smijeS? — Tako, Motda se ponesto i zaa o tome. Drakko zinu, Njegovi uzbudeni prsti okretali su jedno dugme. — Ej, Salim se! — osmjchnu se Zeljko nelagodno. T krenu, ne Zeleéi da iSta vise objasni Drasku. Poslije desetak koraka zaéu njegov ispitivatki glas: — Ideé li na utakmicu? — Ko igra? — rasijano ée Zeljko. — Ni.to ne znaS? Derbi! SK »Parni kazan« tiv SK »Sniranca«... Odluéujuci susret! E, Sta Karte su rasprodane jo$ dok smo mit bili bebe s cuc- Jom! Zeliko ne bi mogao sebi da objasni zasto se uputio prema stadionu, Ni zaSto se sa toliko nestrplienja probijao kroz svjetinu. Zasto, kad nema karte? ‘Nije mogao da ne osluSkuje razgovore navijaéa. Ostavi, molim te! Ti si dobar berberin, to ti priznajem. Ali za fudbal... — he! Ali kad nas Startovié zagrize, kad se baci — Cekaj, stani! A vas golman Supljorukié.... Ni azbuku fudbalsku ne ma. Taj babac stoji_ izmedu stativa samo da bi pokazao lopti put do mreze! A Brodriblovié? A Brzodriblovié, molim vas? Ehe! — Trice! Kad ga uhvati na’ bek Makazié, pa kad pote da ga presli8ava... Ima da mu se oznoji i nokat ‘na malom prstu! — Va8 centarfor Promasié, fuj! Toi nije centarfor.. ‘Tue w nebo — misli da su Kljudevi od gola kod sve- toga Petra... fj! auZeljko je ubreavao korake. Tu je. Sad se valja probit do jesiiog ulaza. Masa ga potisnt uz jedan stub. [pak je mogao da vidi steémke' wlaznicama. Nepojamna Zelja, moda probudens razgovorima navijata, vukla ga je sve blige ulazu. Da li da upotrijebi Svemoéno oko? Nije bio kedar da ruzmisil. Eno, jedan bjelokosi djetak ulazi s ocem. Okrenuo se | po. fledao Zeljka nekako hvalisavo. »Cekaj-de! Sad emo i mite Ne misleti 0 posljedicama, Zeljko uperi spravu u sebe — ueini se malim keo nokat, Tako se provuge izmedu dva Govjeka, Kad sreéno prode kontrol na ulazu, opazi da su to ona dvojica Sto su se usput taspravliali I dalje je Sao ur njih: Sav ushigen, nekako se smjestio u redu iza njihovog.. Oni su se i dalje repirali ali sa manje samouvjerenosti. Obojicu je, lzpleda, ‘kopkala sumnja u uspjeh svojih Hubimaca, Stadion se potrese. Uleze iaraéi Snirancac. Brica ustaje i plieska Sakama vise glave. Onsj do nice — Zeliku se Gini da je po zanimanju mchaniéar — poku- Sava de mitdi All ne uspijeva, Bide mu potreban duzi trening u zvizdanju, Onda brica prezrivo sjeda, a mehaniar skate i utla — izisuo je ta teren »Par. ai kazane I Zeliko x odade — skoti i on. Brica ga iskosa ‘otro pogleda... Stadion se za éasak smiri u ofekivanju. ‘Tada se Zeljko prisietisvoje sprave. Mora dobro «ka je twa u ovo} gui. Oprezno je popleda. Sta? Sotivo eer vene boje! Stal to znaei? 2 CUDO NA STADIONU, Da, sprava je izgubila joS jednu moé. 1 10 olako, jeftina! Zeljko bi da zaplave, Drhti mu brada... Tada se zakle da nese upotrijebiti spravu u svoju Korst. ‘Ali, kakvu mot ima sada to erveno oko? Pazi, poéeli sul Kako je mogao da propusti ono Sto je najuzbudhviie — pogetgk, prve vdarce... Ali, ‘zaboga, Sta je to? »Sniranac nezadrZivo navaljue. Kiksalo dodaje loptu Startovieu, ovaj je odbacuje Brzodribloviéw. = Uh, dréi ga, Makazitu... Jao So si nespretan. Brzodriblovit je presao Makaziéa. On prosto veze, prosiva se izmedu igrata, dribluje éak i svoje drugove. Makazié se hvata za glavu... Brzodriblovié se namjes- ta, namjedta,.. Sut! — Gol! Gool! Goool! Vii stadion, Nebo se ne vidi od batenih kapa, On- da se bura stiSava, Lopta je na centru, Mehaniéar, kao da se budi, mrmtja:| — Pazi nasi polaze sa centra... Znaéi — gol! Uh, Makazicu, ala bih te izbrusio turpijom. ‘Naprijed, »Parniiie! — Aba, krenuli su... Leda, feda!,»Parni kazane brekée, dva — osvaja teren Mehaniar se sav zeréio. Povio se naprijed, kao matka kad reba plijen. A lijevim laktom gura bricu u slabin.. Sto kunjas, dodaj! Sjaina kombinacija, To se vidi jednom u dyjesta godina... Faulovié je oteo loptu jednom igraéu »Snirancas, a nije ga fauli- rao, Brzo je dao dugagak for Ofsajdovieu. Ovaj je primio loptu, a nije bio u ofsajdu. Duhovitom var- Kom tijela presao je igraga Kiksala i proturio loptu slobodnom Promasiéu. Promasié je dao sebi kratak for, okinuo i nije promatio! Ali, ali... Golman Sup- Jjorukié nije imao Suplje ruke. Ulovio je loptu i sklup- f20 se nad njom, — Bravooo! — Leti na lopti kao da ée pilige izleéi! — gunda nezadovolini: mehanigar. »Kakvu li moé ima sada Svemotno oko — pita se Zeljko. 1 vet ne prati igru. Nesto ga kopka, grize Kako da isproba spravu? Gladi paloem erveno sodivo... SvrSeno je — ne moze da se odupre svojoj zelil! Eno, Makazié je silovitim Sutom .odbio loptu u visima, Sad je trenutak, Sad! Zeljko uperi sotivo wu loptu, pomjeri dugme i ofi mu nabreknuke — da prsnu, Lopta... Ne, ogromni strain balon spusta se na igraliste, Okolo kriei, panika, Neko je pao v nesvijest. Igraéi se od centra rastréali prema golovima. Golman Supliorukié pao je natraske u mregu i koprca se. De- beljka-sudiju privuée zemljina teeta — on sjede kraj u Balon se brzo spusta na prazno igralise. T— uistom trenutku kad je dodirnuo zemlju — Zeljko pomjeri dugme... Od zemlje odskoéi obiéna siva fud- balska lopta. Ona odskoéi, a niko joj ne pritréa. Od- bijala se od zemlje w sve manjim skokovima, sve dok se ne umiri kraj same bijee Tinie ma centri Sudija se prisjeti da dune u pistaljku. Lgragi pritréa- Xe, Sudija baci loptu uvis. Snop igraéa skage za njom. Igia se nastavlia, Stadion se opet Komeda. Opet je sve kako treba, Samo, kad neko Sutne loptu odvee visoko, cijel stadion upre uéi u nju — strahuje da ‘opet kojim éudom ne poraste, Medutim, Zudo se nie ponovilo. Eto, seri sei ta velika igra. Ita) derbi. »Sniranace je izitao kao pobjednik. Stoga je Zeljko potisten. Luta ulicama, Ne ide mu se kuéi, Razmija 0 tome — kako je mogio danas siojom spravom da pomogne »Parnom kazanu« Onda je prebicivio se- bi Sto nije poveo na utakmicu i Draska-Mudrijaska [ njega je mogao da provuée. Da, tobi bilo drugarski Ali; kakva je ono galama? Zeljko pohita. Jednim i drugim trotoarom, gotovo uporedo, trie dva_pro- davea novina. Vicu kao da se svadaju medusobno. — Veternje novine! Veiernje novine-e! Komen- tari 0 Gudnoj pojavi na stadionu! Lopta se pretvorila 1 baloa! — Evo novineee! Cudo s loptom! Astronomi risle dal je to utica} sunéevih pjega.... Novinee! — Prve vijesti! Navali, narode... Ej, bre Sto se gurai!... Prve vijesti... Naunik Jugovie odbio. da osdi igjavu o Gudu ma stadionu! Naval... Samo sitne pare molim! Zeliku se ohladise prsti na rukama, Jusovie! ‘Taj nie rekao ni rijeéi. A zna sve. Zeljko se osvrtao, Preza0 je od svake sjenke koja bi ‘minula pokraj njegs. Sto prije kuti! Jugovié ga sigur- no prat. AA ant ee mode umaknutl Sagoviéu? 6 OKAN U POTJERI Mnoge strane slike koje te noti pohodise Zeljka u snu okretale su se u Kovitlae oko éudesne sprave i njenih moti... Najead, iz njegove ruke neko iznenada ote Svemogno oko i nade u bjekstvo. Zeljko se ovvrnu, Bio je to Drasko-Mucrijasko. Tréao je neobiéno brzo, ‘okretao se prema Zeljku i plazio aljasti jeaik. Zeljko se baci u potjera za njim. Ali, noge su mu otezale. Neito ga saplie i gua natrag. A Dratko-Mudeijako zastaje, pokazuje sprava i zatikuje ga. Zeljko plage, moli ga da mu vrati Svemoéno oko, da se ne Sali. Me- utim, Drasko i ne pomisja na Salu, On je istinski prisvajio Svemoéno oko. On je sada njegov gospodar. A Zeljko je opet sitan, obiéan djetatié. D ru gi djetak vlada njegovom tajnom... Zeljko vist, pada u prasi- nu, Moli Draska-Mudrijaska da ga bar uvede na stadion, na utakmicu. Ali ovaj uobrazenjak neée ni da Gxje. On Gak pliucka — prezrivo. O, gledaite! Sta je to naumio taj novi gospodar Svemoénog oka’? Uperio je spravu u vrapea nad ulicom... Zeliko pokri 08. Ipak je provirio izmedu prstiu. I ta je vidio? Ogromna sivapti€urina pokrila je svojim kritima pola grada. Ulica opustie. Smragi se. Upravo kraj ”Zelikova uha neko u2budeno telefonira: »Alo, centra- la! Alo... Palite osyetlenie! Alo...« Zaliko se s mukom bud. Jedva vjeruje sebi da se nalazi u krevetu, Zavlagi aku pod jastuk. Dobro je — Swematina oko je tu, Ali Zeljko vise nije siguran. Za- ‘lati spravu ispod pazuha, Tako. Sad je mirij. Ali to ne traje dugo. Ne spava mu se. Prevrée se kao da sa ispod njega Zeravice. Sta i ga stra deka’ T kakve bi podvige mogao da izesi pomods Svemosnog oka?. Zasto ono — kad je vee svemoéno — ne moze da prenese pred Zelikove o&i daleke neobigne krajeve i ljude? Evo, zamislimo ovakwu sliku: iide Zeljko na uzvie Senje kraj Zvezdare, okreée sprava uw raznim praveima svijta i reda Zelje! Eno, pod palmama cmatko selo, pleme Varamunga.,Ljudi debelih usana udaraju pa Ticama ritmigki po Supliem stablu. Kraj vatre se, kao cro plamenje, ivijaju djevojke. Malo dalje — pruzio se mrlvi tok Nila, Jedna krokodiska delust ustremi se ni lava koji — upravo na Zelikov natin — pljucka U tijeku... A sta je ma ono) strani? Prerija! Njenim prostorima strelovito lete Konji, koji umjesto grive imaju indijanska pera Cuje se prasak kaubojskih pistol, I exe se trbuh gojaznog Serta ‘Okrene prema sjeveru! Kao da ga zapliusnu Bla rnoéa bijlih pustinja. Sanke, irvasi, morski psi pingv- ni. I Eskimi — gegaju se na kratkim nogama kao patke. I smiju se. Jedan Gak mate Zeljku. Kao da ga Zove ra sinke... AK onamo, dale, huée ogromni vor dopadi. I oni mame Zeljka s Slike su se redale, sve dok opet nie zaspao. LUjutru je morao da se Zuri u Skolu. Nije imao vre- mena ni da se Cestito umije, A jezik je opekao vrelim miiekor Hitao je ulicom, nastojeti da se sjeti koje fasove danas ima. Ali kako da se sjeti, kad ne na ni koji je danas dan! pak — mora u Skolu, Tu je kraj Skolske godine. Uto, iza ugla sporedne ulice ispade pred njega gréna ijudina, Zeljko nesvjesno ustuknu. Pogleda bolje Okan! Znati, vrebao je... Da nijesu uz njega wujaci? Nema ih, Zeljko se okrenu i dade vatru tabanima. 2a jim se stusti Okan. Nastade tutan) wz ulicu, Prolaznict su se sklanj 1 stranu, Neko povika: »Lopov! Drzite gauals sam ne pode u potjert za Zeljkom. ‘A Zeljko jun iz sve snage. Tre @ sve mu se Gini da ba’ kao sinoé uw snu — izdaje snaga, da ga nesto Sapinje i gui. Uz leda mu struji jeza. Noge mu tru Kreée se sve tromij, tee... ‘Okan se primite — vet se osieéa njegov vreli dah. Gotevo je. Nema spasa, Svemoéno oko je izgub- ljeno, A moda je Zivot u opasnosti? Zeljko uit posljedni napor i baci se u boén uli. ‘Nosen silnim zamahom, Okan huknu pored njegs. »Nemam vie kud. Niti mogu. A eto, Okan se vraéa, Cujem ga kako stenje i trupke..« Jedini spas je Svemoéno oko.Zeljko uperi spravu sebi_u grudi. U iduéoj sekundi on se iza ugla pojavi pred Oka- nom kao ogroman div. Ramena su mu bila w visini Krova jedne trospratnice. Ulica je bila tijesna 2a nie- ove rasetine koje sus prijeteti prufale pravo pre ‘ma Okan. ‘Ongj straini Sovjek — Okan — izgledao je sada rmalen i jadan, Sav s@ tresao od zapanjenosti i, valja reéi, od straha, Nifje mu viie bilo do dekanja. Dade se'u biekstvo. Nije imao vremena da dohvati sa zemlje svoju subaru. Zeljko zatopta nogama za njim — kao da ga soni Ali, nasto? Okan je tréao ne osvtéuei se. Dietak zastade. Spusti spravu u dep i od srea se zasmija, zadovoljan Sto je ovaj dogada} dobio tako povoljan obrt Usred smijeha neSto ga Strecnu. Sa strijepnjom po- sleda spravu... Eh, prokletstvo! Sodivo je sada bilo er no! GLEDAJTE, GRADANI Kako ée sad u Skolu? Koraéao je bez volie. Nije vite hitao. Bilo mu je sejedno hoée fi zakasnit ili ne, Obuzimalo ga je s- ‘mane da njegova sprava postepeno gubi svoje mot Na izmaku su tuda kojima je dosad on gospodario. T taj prokleti Okan! Sto gn davo donese! Ali ne vrijei sada tugovati, Morao je da upotniebs sprava da mu je ne bi Okan oduzeo T pored sve alos Zeljko se zapita: kakva Ti je ‘moé dobila ta crnooka spravica? Da s smjestaisproba! On okrenu cro oko prema obliinjo) zeradi petospratnom kolosu. Pomjeri dugme.. U prvi mah Sam se zapanii — kroéi korak natrag. Onda se zado- voljno raskravi. Oho, umjesto one zgradurine sad je pasta poljana! U nizw visokih kuéa — praznina, skebi- ha, Bas kao kd izvadis zub, Prolaznci zastaju, odmi- {ar se natraske. Jedna baba se krsti, Neki ure da se docepaju prvog ula... Ohe-ho! Divota! Sprava ima moe da sve utininevidlivim. Kolko je puta Zeljko 0 ‘tome sanjao, Koliko je to Zelio joS otkako je prohodao! Gledaite, gradani! Kuéa je opet na svojem mest! aSta, nije vam jasno? Nikad vi to neéete shvatiti, Mali ste za 10! Zeliko zvizduée i pliucka, Skakuée pravo k Skol. Sto da se usput jos malo ne nasal! Sad éemo da i2vedemo nesto krasno. Ne trljajte ‘oi, gradani! Zaboljeée vas kapci. A moze i trepavica dda vam se podvrne. (On upeti spravu Sebi uw gru, 2 torbu s kajigama ‘odmaknu jednom rukom w stranu Stara, na uglovima iskrzana datka torba. sama lebdi u vazdubu. Sama se kreée ulicom! nGle, kako se sklanjaju — ukazuju Gast_mojoj torbile — likuje u sebi Zeljko. orbs i dalje let, zaobilazi radoznalu djecu. Sama torha skreée iza prvog ugla Starije to wzasava. A djgcu prvadi Eno, sa svih strana istréavaju, sazivaju se, pruzaju svoje umeljane prstiée. IT ohrabruju se_-medusobno. azi ima i takvih Koji se nimalo ne plage. Oni nasréu kk torbi i vuku za sobom éak i onu bojadljiva dec Diala se graja Zeljko je na muci. Ubrzava korak, varaka se des no i lijevo da ga no opkole. Nejzad potrta. Uzalud. Vee se umorio bjezeéi od Okana. Radoznali gonioci su veé u neposredino} blizini Sala sa torbom ispala je vrlo nepovolina za Zeljka, Sta Ge biti, ako djeéaci dograbe torbu? U_posiiednjem trenutku on se dosjti.. Privue torbu uz sebe, te i ona i&éezms ispred edith. otiju 8 1 dok su djeéaci, oSamuceni Gudnim nestankom torbe, tr&kali ukrug, Zeljko se laganim korakom uputi Skolskom ulazu. Neopazeno ude. Pozuri dugim hodnikom. Posto je éas vee bio poteo, Zelio je da ude nevidljivu uéionicu Blizu viata naide na Draska-Mudrijaska. 1 on je zakasnio! Zeliko bi da mu pomogne. Ali, kako? Ne oklijevati, naprijed! On polako otvori vrata i Sapatom pozva Dravka da ude, da se ne plasi, Ova}, kao povu- Gen magnetom, postu ‘Nastavniea istorije opazi samo kako se “olvorite rata... Zeliko ih ostavi_ otvorena i prikrade se do svojeg mjesta. Isto utinj i Drasko-Mudrijasko. ‘Nastavaica zatrepta — Maricu, zatvori vrata! — naredi daku Koil je bio najblizi vatima, — Ali, kako su mogla da se sa- rma otvore? Cudno. Zeljko je mirno sjedio na syojem mjestu i trudio se a mirno prati predavanje. Nastaynica je, zasta, znala zanimljivo da prita. Samo je, po misljenju svih daka, {mala jednu manu. Voljela je da prikaze na tabli sve So se moie nacrtati, To je trazila i od daka, Ona, na primjer, nacrta na tabli granice dr2ave Nemanjiéa, Zatim srednjovjekoune mageve i kacige, izgled nekog manastira — | tako dale, Tako i danas. Govorila je 0 ‘maridko} bic hijla da na tabli oznati pravac napada turske vojske. Uzela je kredy-’ prisla tabli. Ali — 0, strahote! — tabla je dok trepne’ iStezla! Table nemal ‘Nastavnica zamaha rukama ispred o@iju i tiho kriknu, ‘Onda pogieda w dake, kao da irazi spasa “6Kad opet skrenu pogled, — tabla je bila na svojem Imjestu! Unezvijerena Zena pote da trljs oti, kreda joj ispa- de iz ruke, — Nesto sam, Gini mi se, neispavana... Djeco, bbudite mirni! Odmah 6u ja, ‘Ona otréa da vodom ispljuska lice i oti Istog trenutks Zeljko se pokaja sto je to winio, VIDIS — NE VIDIS ‘Toga popodneva stv je gorio od zelje da izvede nesto neobiéno, Du li zato sto je bio odveé raspolozen” A. ‘modda i stoga Sto je negdje duboko w njemu tinjala slutnja da Svemogno oko nije vise svemoéno, da su njegove moéi pri kraju? Zeljko je na pladi, Ali, ne moze da se kupa. Kako dda se odvoji od svoje sprave? Ne ispustajuéi je iz ruke, brékao se u pligaku. A onda bi iziSa0 i podeo da izvodi vragolife. ‘Obratite paknju, kupadit Nailazi brod! Sad ée da se juriga na talases... Ehe, broda nema! Gdje je? Da nije potonuo? Ali, otkud onda njegovih tragova ina yodi?.:. Ob, brod je opet tu! Ne eudite se Djevaci, zat se onaj momak ne pravi suvige vazan? ‘Skaée s tornja visokog Sest metara. I2vodi, toboze, nekakve figure u vazduhu. A prije svakog skoka osmot= ida li ga posmatra dovolino publike. Pogledajte, dieéaci! Taj momak samodopadljivo stupa na odskognu dasku, Dolazi do kraja. Ispod sputenih trepaviea vreba-ushiéene poglede koji ga prate odozdo, § pjescane savske obale. Isturio je grudi i rasirio ruke kao da Ge zagrliti onaj oblak vise Bezanije. Hitsi trzaj tila — odskok u visinu,.. Aly ali. 45Pred ogima toga momka nema rijeke! Umjesto vode, pod njim je tvrda poljana posuta Sijunkom! Obuze ‘81 uzas na toj visi. Pragakao se u vazdubu i vreéao kao jare... [najzad — pljus! Pao je u vodu sav raskre- Gen... Kad je, ne vjerujudi samom sebi, i2ronio, dove- kao ga je urnebesan smiieh svih kupaca Zeljko je opet u gradu. Stoji ispred ulaza uw bioskop. Sta se daje? »Rio grandes... Zeliko se usrize za prst. Kad bi mogao rnckako da se ubaci, kao jude u stadion.... Niposto! Mora da saguva moé svoje sprave... Al, privlage ga fone slike. Silan li je onaj Konjanik! Pazi, kako je Indie janac zapeo luk — taj pogada!.... Ne, ne! Sto dalje od ulaza! Zeljko pljucnu i udalji se. Setkao je ulicama, Najednom se osieti vrlo usamlje- nim. Potpuno se odvojio od svoilh drugova. Ni sa roditeljima ne razgovara — gotovo nikad nije kod kuée, Kad bi bar mogao nckome da se pobvali sto ima Svemogno oko. E, ne smi! Sts bi onda bilo? Mora do kraja da se odrd ovako. Jedna djevoigica uéini mu se izdalje poznata Po- ‘uri. Dabome, Lela. Sad éemo da joj pridemo. Suton je, 2 Zeljko je nevidliv Lela zaéu kraj svog uha netiji Sapat — Jesi fi napisala domaci zadatak iz francuskog? ‘Ona se bojazljivo osurée, wvlagislavu medu ramena. — Ne bo} sc, Lela! Ja sam twoje savjest! Lela ubrza korak. Nikad joj se neSto sliéno nije desilo, “ — Zna’, Lela, danas se Mica bvalila da one Span ske figure izvodi bolje od tebe... Je li to taéno? — Zar ona? — prasau Lela. — Seprtljanka. —A onaj Zeljko? Mnogo pametan djecak, a? — Ko, Zeljko? Sebitnjak. 1 uobrazenko! — Pa dobro, Lela, zaSto mu to ne kazed u of? — Ej? Gle ti savjesti! Bas bi me dobro naudila! — Cekaj, Lela! Zasto ne pozajmis Zeljku onu Knjign »Kroz pustinju i prakumuc? — [to znai? Ti si najdosadnija savjest. Sto si mi se navrzla — ji svojim putem! Zeljko je ostavi Tduéi dalje, udari u smijeh. Nastavi éitanje iz knjige koju ée8 uzeti u 3kolskoj ili gradskoj biblioteci. Na taj nagin €e5 osetiti Car knjige i itanja. Redakcija portala Montenegrina.net o