Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • S. C Upic Evropa I Ili Nacionalni Identitet. Paviljon Kraljevine Srbije Na Svetskoj Izloz Bi 1900 I Njegove Posledice Zbornik Seminara Za Studije Moderne Umetnosti Filozofskof Fakulteta U Beogradu

    Uploaded by

    Jasmina S. Ciric
    30 views12 pages

    Original Title

    S._C_upic_Evropa_i_ili_nacionalni_identitet._Paviljon_Kraljevine_Srbije_na_Svetskoj_izloz_bi_1900_i_njegove_posledice_Zbornik_Seminara_za_studije_moderne_umetnosti_Filozofskof_fakulteta_u_Beogradu_

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    30 views12 pages

    S. C Upic Evropa I Ili Nacionalni Identitet. Paviljon Kraljevine Srbije Na Svetskoj Izloz Bi 1900 I Njegove Posledice Zbornik Seminara Za Studije Moderne Umetnosti Filozofskof Fakulteta U Beogradu

    Uploaded by

    Jasmina S. Ciric

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 12
    Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu III/IV Collection of Department of History of Modern Art Faculty of Philosophy University of Belgrade III/IV Simona Cupié EVROPA |/IL| NACIONALNI IDENTITET: PAVILJON KRALJEVINE SRBIJE NA SVETSKOJ IZLOZBI 1900. | NJEGOVE POSLEDICE Ambiciozna Zelja da se opsti napredak i dostignu¢a Covetanstva vrednuju na pragu 20. veka promnovisana je kao osnovni cill Svetske iziozbe u Parizu, 1900. godine. Srpska viada je jo8 1897. formirala poseban odbor sa Svetozarom Gvozditem na éelu, koji se bavio detalinim pripremama uSe8¢a na ovoj smotri. Zadatak Odbora odnosio se na osmigiavanje strategije medunarodne afirmacije drzave i njenog politiékog polozaja. Predstaviana u javnosti kao nedvosmisiena potvida srpskog prisusiva, manje u svetu na Sta bi upucivao naziv, a vie u Evropi, izlo2ba je izazvala izuzetno interesovanie. Cak su se i francuske turistiéke agencije reklamirale u beogradskim novinama, ogla8avajuti povolinu priiku da se za 360 dinara boravi u Parizu sedam dana, “sa ukijucenim prevozom, luksuznim hotelom i dobrom hranom’”. Time se, naposietku, i u najbukvalnijem smisiu Svetska izlozba uspostavila kao dokaz “srpskog prisustva u Evropi” Sa Zellom da nedvosmisleno svedoti 0 evropskom i nacionalnom, kao izrazima 2elienog binamnog identiteta, élanovi Odbora osmisili su kako sam pavilion,’ tako i njegov sadréaj. Veé u, otigledno, ideolo&ki usmerenoj primeni srpsko-vizan- tiskih motiva na gradevini, “o8tro su se ispoljle sve protiveénosti zas- Novane na Zadovollavaniu odredenih nacionalnih ideoloskin cijeva, a ‘suprotnih logici arhitektonskog stvaralaStva”2 Inade, za srodnu kon- cepoiju opredeliia se vetina balkanskih dréava Indikativnim se gini i Podatak da se u regionu, pojmijenom kao “evropska provincija”, izloZbi posvetivala znatno veéa painja, nego u “vodesim” evropskim presto- nicama.* NaSavgi se u Parizu, umetnitkom centru epohe, paviljoni "sa perifere", iako Zelini “smelih novotarija", odluéuje se da ostanu u ok- vitima tradicije: ograni’ene i anahrone, ali dobro poznate teritorje. Ikonosfera srpskog pavillona delovala je na vizuelno-simbaliskom planu kao opredmeéena ideja nacionalnog. Zidovi su bili “oblozeni pirotskim Cilimima, na postamentima su smeStene rude i mineral, U srpski pavilion na vitinama, koje je po ‘pariskom ukusu’ ukrasio gospodin Viterbo, Sveisko|zc#b: narodna radinost, poloprivredni proizvodi, duvan, fla8e s mineralnom —_¥ Parzu. 1900 1 "Srpski pavijon u Parizu projektovao je ath. Milan Kapetanovic, dok je detale i glavne izvodatke planove u Minstarsivu gradevna razradio Milorad Ruvidié. Konoipian je Kao centraina kvacratna gradevina, Sa velkim stedi$nim osmougaonim kubetom i Ceti mania, sepa, iznad krakova upisanog Kista. Prvobitno planiran da bude od opeke i kamena, poput vacine izio2benh pavijona sagraden je od drvela, /.. Pavijon je upadljivo evocirao athitekturu sipskh crkava Cetmaestog veka"; A. Kadievié, Jedan vek iragenia nacionalnog stia u srpsko) arhitektur(Srediina XIk- srediia XX veka), Gradevinska knjga, Beograd 1997, 68 2A Kadijevié, nav delo, 69 3 “Gidki pavilion je bio inspirisan lokainim vizantiskim uzorima. /.../ On je jo8 vi8e lisio na crkvu. /.../ Na rumunskom pavijonu je takode oponasana nacionalna medijevain arhitektura, sa naglaSenim vizantiskim arakterom’; A. Kadijevis, nav. do, 70. 4 Uporedit: R. Marinska, Sofa-Europe. Bulgarian Painting (1900-1950) in the Context of European Ar, National Art Gallery, Sofia 1996, 12-14. 107 108 vodom, rakijom, pivom i vinom, u predvoriu su izloZeni etnogratski predmeti, a Smiljka i Milica iz Pirota tkale su pred publikom svoje cilime”.§ Slikamna Paje Jovanovi¢a Krunisanje cara Dugana (1900), Marka Murata Dolazak cara Dugana u Dubrovnik (1900), Borda Krsti¢a Pad Stalaca (1900), Riste Vukanoviéa Dahijske Zrtve (1900) ba’ kao i skulpturama Borda Jovanoviéa Kosovski spomenik (1898-1903) i Petra Ubavki¢a Takovski ustanak (1900), Odbor je Kraljevinu Srju predstavijao dogadajima iz nacionalne pro8losti, kao vizueinim izjavama identiteta. Manirom epske pripovedacke naracije, u sluzbi patriotske propagande, predstavijene su scene-simboli: vi8evekovnog evropskog legitimiteta, nacionainog herojstva, istoriskog kontinuiteta, kolektivne patnje, borbe i secanja, sa oiglednom namerom da potertaju srpsku evropsku tradiciju i posiedice branjenia Evrope. Znatenje ove briglivo odabrane selekcije istoriskih motiva trebalo je da uoblici jasno otelotvorenu ideju samosvojnog nacionalnog bi¢a i da jo$ jednom naglasi kako smpska sredina, bas po svom istorijskom nasledu, nikako nije i ne moze biti “orjentalna” All, iako su vra¢ale secanje na otpor neevropskom, upravo ove slike, autentiéno istorijski kostimirane, udaljavale su Srbiju od tada$nje Evrope. Zato ne ¢udi dilema Lazara Tritunoviéa da li su “te ogromne dekorativne slike, kao pozorigne kulise, u koje je jedan narod salio svoje poiitiéke i istorjske ambicije, litile na gosta iz provincije, u Cudnom odelu i sa kaljavim cizmama".6 Medalje, pohvale i diplome ne mogu se bez zazora od njihove brojnosti bespogovorno prihvatiti kao opipljiv dokaz srpskog evropskog trjumta, odnosno $ireg balkanskog trijumfa, posto su i ostale zemlje iz regiona “brojno nagradene’,? Moda smo ovde vise svedoci “kolonizacije ma8tom"s - slike evopskog Drugog biagonakiono i sa znatiZeliom su prihvacene, kao predstave koje bi snabdele kultumu i Zabavnu industrju na Zapadu novim, egzotitnim motivima. Jer, iako se sporaditno moglo éuti da je Balkansko poluostrvo “nedovolino raziigito” da bi igralo ulogu egzotiénog orijentalnog Drugog, za njega se i dalje smatralo da je isuvise “ukaljano” ovom drugo&éu da bi (u pravom smislu) bilo “evropsko" 2 Ovakav odnos samo je potvrdio duboku podvojenost koja Ce opstajati i u buducnosti, o Cemu svedoci fazgovor koji tri decenije kasnije, na /zloZbi jugosiovenske likovne umetnosti u Londonu, vodi Isidora Sekuli¢: "Hodamo i posmatramo zajedno sa prijateliem Englezom. Iz otiju nam se dita da razno vidimo i mislimo. Priznajemo najzad uzajamno da je tako. A za vreme priznanja osmesi nai su uttivi i ljubazni kao dve Zastave na brodovima koji se polako i paralelno razmimoilaze. Pa onda Ge Englez: ‘Jasno je, opaza se, da ti umetnici imaju evropskog, i jesu Evropijani, i rade evropski, pa ipak sve to i nije. Ane mogu da uhvatim gde prestaje ono to jesu i potinje ono &to izgledalu”."° NaglaSeno insistiranje na dvojnom identitetu, koji je pre svega srpski/pravosiavno-vi- zantiski, a tek zatim i Sire - evropski, moze se, pak, pojasnit tradicionalnim strahom od verske asimilacije, pri emu bi, u duhu epohe, vera bila interpretirana kao jedna od kju’nih odrednica nacie. Tako postaviiena dihtomija Istok-Zapad, ukazivala bi, dakle, na podvojenost pravoslavija i katolitanstva, ni8ta manju nego pravosiavia i islama. 5 Prema: L. Titunovié, Useste Srba na svetskoj zio’bi u Parizu 1900, rekonstrukaja, u; Umetnici kanovi SANU, Galerja SANU, Beograd 1980, 500. 6 L. Tritunovié, Srpsko slkarstvo 1900-1950, Nolit, Beograd 1973, 32. 7 Uporeaiti: R. Marinska, nav. delo, 12. 8. Goldsvorti, zmigjjanje Ruritanje. Imperializam maste, Geopetika, Beograd 2005, 2. 9, Goldsvort, nav. del, 6. 10), Sekulié, Problem malog naroda (1932, orig), u: Balkan, Plavi jahat, Beograd 2003, 33. Evropejstvo, sa rezervom prigrlieno, u pozadini je ba8tinilo Rim i Carigrad, ane Beograd i Stambol, kao nepomitlive suprotnost. Pri tome se poimanje opstosti zapadnog hnriS¢anstva kao antipoda jedinstvenosti isto¢nog nije zasnivalo na teoloskoj konstrukcili, veé pre pokuaju, reklo bi se uspenom, da se lako prijeméivim verskim podelama pri- krije prava priroda geopolltiékih i ekonomskih potreba i interesnih odnosa. 11 Rezerva prema preteranom kulturmom pluralizmu moze se shvatiti kao logiéna posledica évtsto uspostavijenih dogmi. Ipak, ono Sto na prvi pogled Zbunjuje, jeste skoro potpuno ‘odsustvo slike novog urbanog miliea, koji se dinamiéno fazvijao i nesporno postajao jedan od glavnih ranih nosilaca liberalizacije i emancipacije drustva, te posredno i kulture. Jer kada je u Francuskyj, tokom druge polovine 19. veka, zapocelo impresionisti&ko napustanie ideje 0 slici kao pousno| parabolii uzvisenom prizoru, nije se moglo ni slut da je tet 0, kako Ce se ispostaviti, tematskom prevratu izuzetnih stazmera. Jasno Je, takode, da je novouspostaviieni odnos prema neistorignom, nemitoloskom i, U svakom. Pogledu, neglorifkovanom prizoru, bio odraz Kolko umetni¢kih, toliko i druStvenih Procesa. Novo, gradansko druStvo krtilo je sopstveni Prostor. Nouvelle couche sociale Prepoznaje se u kafeima, gradskoj gu2vi, pozoristu, na konjskim trkama, kako uziva u trivijalnosti javne zabave kao sinonimu svin ugodnosti “modemog Zivota”. Jos vaznije je, Medutim, da se novoformirano gradanstvo ne libi da o tome ostavi slikane dokaze, koji ‘Se uspostvaljaju kao svojevrsni autoportreti epohe. '2 Otuda i pitanje zaéto slitnu matricu Ne prati srpska sredina, koju savremenici kritkuju kao primitivnu, skomnog kultuinog nivoa, sa gradanskim drustvom “prekono¢i proizislim iz opanaka’’,13 ali koje bi upravo “novom slikom” mogio da ostavi drugatije svedoéanstvo o sebi Dakle, pitanje koje se Postavia nije kada i kako (se uotava modemizacija formalne strukture slike), veé zasto; Za8t0 nisu slikali Zeleznicu, cirkuse, javne ku¢e, “dansinge"? Modemost, kao i nova klasa. artixulisana je, o¢igledno, na drugi natin, uslovijena teretom tradicije, potvrdujuci princip veze umetnik — umetnicko delo — sredina u kojoj nastaje. JO8 od kraja 19. veka uotava se revidiranje odnosa prema prosiosti oliéeno u teZnji “gradanske elite da potisne kulturno naslede strane, osmanske viadavine iz uliénih prizora”, koje je dodatno podstaknuto prilagodavanjem “potrognim dobrima novog tipa. /.../ ‘Zapad potiskuje sve vise Istok u Beogradu. Fes potinje da se gubi pred Segirom, opanak pred cipelom, minderluk pred krevetom, sukno pred evropskim odelom’”. "4 Ipak, sudeci po tematskoj apstinenciji, Zanr scena aktuelnog trenutka i dalje je pos- matrana kao indikativni recidiv videnog, kao niz sociolosk i ideolo’ki neprihvattjivin mo- tiva. Za prefinjeno istantan evropski ukus, kome se trebalo predstaviti, taj Zanr je bio ofijentalno-pucki, a nimalo mondenski, pripadajuéa slika Balkana kao mesta “gde se Istok susrece sa Zapadom, a ono samo nijednom od tih svetova ne pripada u Potpunosti. To je Evroazija, dvosmislena zemija izmedu onoga &to je pravi Istok i onoga &to je pravi Zapad, bastardna teritorja razgrani’enja”.® Branko Maksimovié, jedan od "| Uporediti: M. Todorova, Imaginarni Balkan, Biblioteka XX vek, Beograd 1999, 40-41 12 Detalino: T. J. Clark, The Painting of Modem Life. Paris in the Art of Manet and His Followers, Princeton University Press, Princeton, New Jersey 1986 13. pitanju je videnje srpskog drusva u decenijama koje su prethodile Prvom svetskom ratu; M. Grol, z predtatne Srbje (1939, orig), prema: R. Vutetié Miadenovie, Evropa na Kalemegdanu, “Cvijeta Zuzorié” sutumi tot Beograda 1918-1941, INIS, Beograd 2003, 24 14M. Calié, Socijaina istonja Srbje 1815-1941, Clio, Beograd 2004, 136-137 18 D. Nofis, Balkanshi mit, Geopoetika, Beograd 2002, 18. 110 ature iz Narodn tvoraca generainog urbanistitkog plana iz 1923. godine, opisuje Pozorisni trg u Beo- gradu kao mesto na kome su jo$ uvek mogle da se vide stare i neugledne zgrade, bas kao i straéare "koje su padale u of! svojom ruznoGom i zapustenoséu".*6 U neposredno} bizini blatnjava kaldrma, miris rostija i krezii, tadicionaine “turske” kafane... Prema oceni Milana Grola, grad je prvih decenija 20. veka, “progutan Levantom, Balkanom, Pe&tom, ali narotito najezdom palanke svih rasa, jezika i vera oko sebe, koja iScupana iz korena — ovde sada ne Zivi ni pod svojim krovom ni u svojoj mali, nego na ulici, u katani, U bioskopu, ‘baru’, ‘bifeu’, u ‘Gevabdiinici’, u radnji 's uzitkim proizvodima’, u bezbrojnim kafanicama sa palanackim panjem i roatijiem pred vratima, ili u takozvanim lokalima ‘umetnitke boemie’, jednoj od najbanainijh industria u tom vagarskom metezu".'7 | karikatura objaviiena u Naroanom blagostanju 1929. godine pod nazivom Fatalnost geogratskog polozaja. Beograd se nalazi na sredokraci izmedu divjiackog istoka i ugladenog zapada,"® govori 0 uvrediivim sudovima, jednog dela intelktuaine elite. Predstava crnog mugkarca, u afriékom tradicionalnom kostimu, trebalo bi, valida, da predstavia “diviiatki istok", dok su obrisi grada i luke u pozadini “ugladeni zapad”. Nezadovoljstvo prisustvom “orijentalnog’ u_srpskom drugtvu i kulturi uslovijeno je permanentnim pokugajima definisanja sopstvenog mesta u Sifokom polju politike interesnin sfera, praGenim naglaSenom potrebom da se jasno podvuée nacionalni identitet. Formiranje nacionalnih drZava obelezio je “proces zaborava" s cillem da se turska kultura pomeri iz neposredne u potpuno Zakijuéenu progiost.19 Posledi¢no je u kulturoloskom diskursu veoma Gesto, prilikxom opisivanja turskog nasleda, egzistiralo ono zaziranje koje po pravilu prethodi “opisivanju ostataka nepriateliske kulture i nagina Zivota, i to onog dela koji je najsedentarni, najstabilnij, upisan u svakodnevicu’.20 Nezeljeni ostaci, suStinski potpuno prihva¢enog “tudeg”, programirani su da izazovu kompleks Drugosti, nametnut trustrrajucim pojmom Evrope, koja postaje idealizovana u svojoj nedostiznosti. "Evropa je bila sinonim za napredak, red, blagostanje, radikaine ideje, to jest, slika, ideal, Evropa kao vremenska kategorija (ako se vreme shvata kao razvoj), a ne Evropa kao geografski entitet’.2 Pomenute drugtvene, politiéke i, Gesto, emotivne dileme uogavaju se u gradeniu "novog” kultumog identiteta i u drugim zemijama regiona, koje se odlikuju sliénim istorjskim nasledem.?2 odnog blagostania, 1929 vit, Od studentskin dana do tmo 6B Maks jth staza urbanizma u Beogradu, u: Beograd u seéanjma 1919-1929, Smpska kniéevna zadruga, Beograd 1980, 53 7 M. Grol, nav. delo, 35, 18 Narodno blago jevic, u: Zene, sike, izmi8iaji (pr. 8. Arsié), Centar za Zenske ide, Beograd 2000, 56. 20 §, SapSak, nav. del0, 51 21 M, Todorova, nav. delo, 81 22 Uporeaiti: R. Marinska, nav. deo; kao i: M. Georgieva, KOxarocnasimces sn BunrapcKomo HaKycrB0 M HeKycTéOMO Ha Cop6me, X ypsarcko, Chosen ‘Bunrapcen xynoxnx", Coos 2003 1912), Vsnarencrso Za raziku od (pre)te8kin regi nekih savremenika, raznolikosti beogradske vedute predstaviaju, sa neskrivenim simpatijama, razglednice i ilustrovane dopisnice, rado raz. menjivane podetkom veka, na kojima je o¢igledan dozivijaj balkanskog identiteta u ko- lebanju izmedu “evropejstva" i “orijentalne razli¢itosti*.23 Tako mlekadzije sa Cezama, am- reladiije, Cokaliie sa obramicama, bozadiije sa fesovima, bostandiije, Secerdzije, slado- ledaije, prodavci alve, luSe, uSe¢erenog susama i orasa, nesmetano nude svoje proiz- vode miladim damama u evropskom ruhu.24 Na ulici su se prodavali i vruci Skembiéi u saftu, kao i gibanca iz tepsija drzanin nad zarom da bude topla i kvalitetna “tako da se mast cedi niz bradu” 25 Da je gradski Zivot ostajao u znat- ‘oj meri dragovolino obojen mentalitetom, duhom i at- mosferom duboko ukorenjenih prethodnih vekova, doka- Zuju brojni predmeti svakodnevne upotrebe, reti, aneg- ote i fotografije,26 koje nisu vezane iskiucivo za nize so- cijaine grupacije. Tako se na fotografiji sa venéanja kralja Aleksandra Obrenoviéa i Drage MaSin, 1900. godine, pred portom Saborne crkve, dok stoje na kaldrmi posutoj slamom i prekrivenoj éilimima, vide mu8karci sa fesovima, pored onih koji nose cilindre i Zirado SeSire. Na Zenama se smenjuju libade i Gipka, suncobrani i kike upletene oko glave. | kod kraljevskog doma Karadordeviéa, decenijama kasnije, sreéemo sliéne motive. Tokom prestone besede kralja Aleksandra | Karadordevica, 1932. godine, pirotski cilimi su ukra8avali zidove i balkone u Narocnoj skupgtini, umesto sika, mozaika ili murala, kao svojevrsna srpska verzija francuskin dvorskin tapiseria27 | balkon iznad ulaza u dvor bio je ukragen pirotskim cilimom do podetka Drugog svetskog rata. Uredenje kuéa u “istotnjatkom stilu” ostalo je omiljeno U Stbiji i dugo posle odlaska Turaka, a pirotski ¢iimi bili su sastavni deo gradanskog enterijera sve do Drugog svetskog rata.’6 Da je bilo i drugatijh interpretacija gradskih potreba, konfuzije identiteta i drustvenih razika, medu mnogim sli¢nim, pokazuie i epopela projekta izgradnje Umetni¢kog pavilona na Kalemegdanu, koju Milan KaSanin 1929, godine komentarise retima:. "Prvi projekat Paviliona, rad arhitekta Branislava Kojiéa, koji je dobio prvu nagradu na konkursu, morao je biti naputen, jer se u eogradsko| Opstini naglo da e Paviljon, zamisien u vrio interesantnom stiiu Sumadijskih kuéa, ligiti na drumsku mehanu i nagrditi prestonicu /.../ Drugi projekat, po kojem je Seria dopisnica sa uiiénim trgoveima, oko 1915, 23, Goldsvotti, nav. delo, 2, 24 Videti reprodukcije u: B. Vasijevié, Beograd. Sto godina na ilustrovanim dopisnicama, Editions Francophiles, Beograd 1996, 126-127 25 M. MiloSevié, Dedastvo u Molerovo| ulici, u: Beograd u setanjima 1900-1918, Beograd 1977, 154 26 Signi primer steéu se, naravno, u svim Krajevima Srbie. Tako se valevska katana Krajevié Marko u lokalrim novinama rekamira retima: *Kod bratVele ima uvek frigko i hiadno pivo, dobra Siivovica i odiini Spricen... A 310 je kata, prava turska! (...) Sto ToSa Cevabdiija, majstorski sprema izvanredne Cevandice, nailepse ramnjice, masne éubbastie i jedinstveno jagnjece patenje": Gis Vajeva, 20, 28 jul 1928. 27 Ne bi trebalo prevideti da je na skoro svim medunarodnim izazberim smotrarna, tokom prve polovine XX veka, pitotsko éllmarstvo dominiralo srpski nacionalnim pavijonima, te kasnie i pavijonima Krajevine SHS Jugoslavje. Sreéemo ih npr. na Svetsko) obi u Parizu, 1900. godine, Bakansko) iia2bi u Londonu 1907 godine, polom na Medunarodna) lab moderih primenjenih i induststah umetnosti u Parizu 1925, godine. na izlo2bi Intemacionanog Zenskog udrugenja u Bedu 1930. godine; Videti detalino: M. Vitkovié Zee, Protski iim, Muze) pimenjene umetnosti, Beograd 2001, 107-113 26M. Vitkovié-Zikié, nav. delo, 50. 111 112 Pavilion najposle sagraden, takode je izradio Koji, ovaj put u nekom ‘stil’ koji nije ni Kasi ni moderan, no koji se opStinarima vise svideo" 22 Kao metafora jednog vemena, mozda ponajoole opstaju zapazanja Isidore Sekulié u eseju Problem m. da, gde, opisuj situaciu u Srbiji svom engleskom priateliu, obja8njava: "Znate, s nama, s nasim umetnicima i s nama uopéte, i s nasim evropejstvom, tako je nekako kao sa onim gumskim duhorn koji ie pridobio princezu i odveo je kui, alu je tu morao éuvat vi8e no o@i u glaw, jerje ona, pored ‘simpatija za novu of 4 i Zivot, pokazivala i izvesne naklonosti da bedi" 30 Vrednovano “evropskim” merilima, u delima prve gen srpskih moderista, ko ja je na umetniéku scenu stupila sa smenom vekova, oseéa se neobiéno snano ve Zivanje Za afitmaciju nacionalnog. lako srpski impresionizam odikuje neophodna tor- maina inovativnost, Sire posmatrano, on se zapravo i dalje temnelji na logici Svetske iz. lo2be, interpretiranaj, doduse, drugatiim piktoralnim znakom. Zasnovan, pre svega, na kontinuitetu, uoéava se kao stepenica logitnog razvoja siedine, diji modemizam izrasta na razumevaniu tradiclle, a ne Cinu raskida sa njom.3" U zaledu natinjenog izbora skrivala se Zelja Za Sirim drustvenim priznanjem i afirmacijom, koje identifikaciia sa tradic lakSava, zatim vid samoodbrane ide nom. te matikom, koja je prijala konze n oku, pa makar iskazana i “zapadnjackim ma: iii emotivna nespremnost da se is! ci ionalnog kli$ea svedocilo bi o pojmijenim kao suprotnostima pattijarhainom, odnosno nacionalnom identitetu, koji je bio najvaznije uporigte aktueine borbe Za nacionaino pitanje.32 Istovremeno, upravo tokom pive dve decenije 20. ve anskih ral Paznje javnosti neprekidno usmerene na “bra¢u koja Came pod tudinskom via8¢u", kada se Prosvetno Odelienje Ministarstva inostranih dela, posebno Makedonski odbor, pod okviljem pros- vetnog i kulturnog rada bavi polititkom propagandom u Makedoniji, Nade%da Petrovié Milan Milovanovic, Kosta Miliéevié, Vidosava Kovatevié, putuju i slikaju ju2ne srpske krajeve%3. Po smisienom fizickom izmegtenju, posetama svetim, ili pak dozivjienim kao takvim, mestima i propratnoj formi njihovog arhetipskog postovania, ova putovanja skoro D da se uspostavijaju kao svojevrsna hodota’¢a. Posledina i slike koje tom prilkom nastaju — Hilandar (1907), Gratanica (1908), Manasija (1910) Milana Milovanoviéa, zatim Crveni boéuri (1913), Kosovski bozuri (1913), Gradanica | i Il (1913) Manastir Deéani svetih mesta. ipak nemaj. Nadeddin dotiviai 3) NadeZde Petrovié — funkcioni8u poput relikviia fakvi predmeti ~ poznati kao reaiia ili predstave kao 810 s smisla bez pride i tradicije koje ih postaviaju u interpretaciiski okvir M. KaSanin, Umemni6ki pavijon i Prva jesenja zlozba (1929, orig), u: Umetnigke kritke, Kultura, Beograd 1968, 11 30 |, Sekulié Merenik vanoviea po Staro) Srbil, Me atki zbomik XXXIX, Leskovac 199% manastira najbolje opisuje monolog iz pozorigne drame koju je 1903. godine napisala. “Ti spomenici su potrebni nama. Oni su nam dokaz naseg Gospodstva, nase stare slave. Svi mozemo izginuti ali nage spomenike moramo saguvati. Njima Gemo mi dokazati od koga su Turci Carstvo preoteli, dije behu ove zemie nage ili Bugarske. | dia treba da bude” 25 Sli¢ne retorike je i Zapis Milana Milovanoviéa koji se 6uva u Hilandaru uz patna Manastir sv, Vasilja i Ostrvo Nisja (0ba iz 1907): “Upusen od srpske viade da snimi zna- | menitosti, koje bi srpstvu i Covetanstvu bie od koristi, probavin u manastiu Hilandaru /.../ M. A. Milovanovié akad. Zivopisac’.36 Ne- kolko variacija na temu Studenice i Manasie, uz slike nastale na Kosovu, Sveto| Gori i Veneaij, Milovanovié je 1910. godine pred- stavio u Zagrebu, na izlozbi Meaulita pod nazivom Nejunackom vremenu uprkos. Na njoj je uspostavijena ideoloska matrica spskog pavijona na Medunarodhgj izlodbi u Rimu odranoj 1911 godine. Tom prilkom izlozena su 222 rada podejena u tri celine: Kosovski cikius, cikus Krallevica Marka (Vidovoanski fragment! | aera Petovié sika Markov ciklus) i dela sa slobodnom temom3? Kako je Poruka —Vervov most, 1913, shvatena govori komentar iz italjanske Stampe: “Dosli su da narn pokau za8to do sada nisu bili uesnici u stvaranju eviopske kulture, i za8to je nihova Zasluga za tu kulturu samo pasivna; dos su da nam optuze svoje Turke, Koj su in u napretku zaustaviali vekovima; da nam pokazu svoje nacionalne borbe u te8koj prosiosti; da nam pokazu svoju izdrdjivost i svoju snagu; svoju vrednost, svoju zasluzenost jedne bolje nacionalne sudbine”.58 Prikazane scene iskonskih, oduzetih-i-vracenin uspomena, kao i kultumo-ideolo8ka se¢ania, opredmeéeni savremenim formalnim jezikom, nemaju nameru da prizivaiu prosiost, vet je obnavjaju na natin koji diktra sadagnjost. Odnos pros- lost-sadasnjost postaje nuznost Zivjerja. ane nostalgija 2 Premda formaino preoblikovana, ideja vodiia sa Svetske izlozbe, o jedinstvu nacije koje se “sastoji od stalnog izmeStanja njenog nepopraviivo pluralnog mademog prostora, ograniéenog raziititim, tak i nepri- jatelskim naciama, u jedan oznatavajuci arhaitan i mitski prostor’4° i dalle opstaje. Znaéenje motiva Kiju@na je odika ovih radova, koja ih izdvaja od drugih, samo naiz- gled sliénin, savremeni ostvarenja. Poredenjem NadeZainih iii Milovanovievih "mana- sta” sa slikama Savinaéke crkve njihovih savremenika, postaée jasnije vidne razlike u “logici pogleda”. Na slikama Koste Miliéevia CrAva sv. Save zimi (1912), Savinacka orkva (1913), Prolede (1913), Crkva sv. Save (1913), ba& kao ina Sa (Qj cravi (1911) Bori- voja Stevanoviéa, sama gradevina je, kao po pravilu, sakrivena iza drveta. Povutena, dis- kretno SGuéurena u pozadini, centraino mesto prepusta kroSnjama, granju, mladoj devojci, detetu — nestalnim motivima, koji se uspostaviaju kao glavni predmeti inte: resovanja ovog repetitivnog procesa. Nihova promenijvost je temel “te znatajne 34 G, Boumen, Savremeno hrigGansko hodoéasée u Svetu zemiju, u: Novo Gitanje ikone (pr Geopostika, Beograd 1999, 198. 35 N. Petrovié (1903, orig.) prema: Lj. Millkovié, Nadedda Petrovic 1873-1915. Put: Beograd 1998, 163. 36 Prema: V. Ristié, Mian Miovanovié 1876-1946, Narodni muze), Beograd 1986. 15. 37 Detalino: L. Titunovié, Sroski pavifon u Rimu 1911. rekonstrukoia, u: Umetnici Glanovi SANU, Galeria SANU, Beograd 1980, 520-521 38 Prema: D. Mitrinovie, Srbv i Hrvati na Medunarocino| Umeinidko) l2lozbi u Riu (1911, orig.), u: Us @lanovi SANU, Galeria SANU, Beograd 1980, 522, 39H, Baba, Smegtanje kuture, Beogradski ktug, Beograd 2004, 28. 40H, Baba, nav. delo, 274-275. promene u odnosu izmadu dela i pogleda, promere kojom sam pogled (pre nego pred- stavijeni motiv) postaje stvaro znatenje dela’.*' Da je ret o licnom pogledu pokazuje rad Velika Stanojeviéa, Stara Savinacka crkva (1913), na kome se vide dva slikara kako rade u nepostednoj okoiini crkve. Nihovo prisustvo nedvosmisleno ukazuje ko i kada stvara. U NadeZdinim i Milovanovievim radovima, medutim, vreme je zaustavjeno. Nista nasiikano nerra vrednost hronolo8ke atribucie. Izvanvremenski karakter pokazatelj je nj- hovog znagaja i posrecno iaeje Siji su simboli — kao "toposi nacionalne memorije" Nade2din odnos prema srpskim spemenicima konstitui8e lokalnu verziu francuske Nostaigiie prema prosiosti, cliéene u doziviaju katedrala kao “simboa velikog gubitka” Reé je 0 polemikama koje su prethodile P:vom svetskom ratu, kada se francuska javnost podelila u stavovima prema sopstvenom spomenigkom nasledu, pre svega katedra- lama: od dubokih, prenaglaSenih ose¢anja nacicnalnog ponosa do otvorenog “gadenia nad ovim beskorisnim teretom prosiosti’ Na nacionaina promigianja podstaknuta “francuskim is

    You might also like