ПРИПРЕМА ЗА ДВА НАСТАВНА ЧАСА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ У

ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Наставник: Јелена Југовић-Јовановић, проф. разредне наставе

Дидактичко – методички подаци :

Наставна јединица: Пронађи ритам

Тип часа: обрада

Ликовни проблем: ритам

Мотив: ликовни и композицијски елементи

Наставне методе: метода разговора, метода демонстрације, аналитичко посматрање

Наставна средства:слајдови, уметничке репродукције, дечији ритмички инструменти,

наставни листићи, картончићи са одговорима

Наставни облици: фронтални, индивидуални

Ликовно подручје: сликање

Ликовна техника: темпера

Циљ часова: уочавање и усвајање појма ритам ( у музици, плесу, поезији, ликовној
уметности , у природи, у нама), примена усвојеног појма кроз сликање

Задаци часова: уочавање ликовних проблема на уметничком делу,

уочавање испреплетаности ритма у природи и животу,
развијање дивергентног мишљења, креативности и способности опажања,
развијање перцепције и концентрације,
развијање потребе за стваралачким радом и естетским доживљајем,
неговање љубави према природи,
неговање потребе за складом у себи и за складом у околини,
развијање интересовања за народну традицију и народно стваралаштво,
развијање интересовања за упознавање мултикултуралности у народној традицији,
развијање више димензије естетике,
неговање вредновања лепог према објективним критеријумима,
вежбање говора и изражавања сопственог мишљења

Корелација: Српски језик, Музичка култура, Математика, Природа и друштво,

Физичко васпитање, Народна традиција
ТОК ПРВОГ ЧАСА

Мотивација:

Наставник најављује да ћемо решавати укрштеницу за шта ће нам бити

потребно знање са часова Ликовне културе.
Ученици решавају укрштеницу коју наставник демонстрира преко слајдова
бр. 1 – 12.

Решење укрштенице је реч: ритам.

Наставник поставља питање ученицима на шта их асоцира реч ритам. Ученици наводе

своје примере. (На плес, музику...) Тако ће наставник проценити каква су предзнања
ученика о ритму. Након тога, наставник најављује наставну јединицу: Данас ћемо
упознати ритам. Покушаћемо да сликањем прикажемо ритам у природи. Можемо и да
дочарамо ритам помоћу облика и боја и тако осликамо шару за неку тканину или украс.

Наставник објашњава начин рада на овим часовима. Пред ученицима су картончићи

које ће користити у току часа као одговоре. Такође, користићемо и наставне листиће
како бисмо се што боље припремили за рад. Након часова, попунићемо листић за
самовредновање како бисмо оценили часове и свој рад. На овом часу ћемо и свирати,
али помало и плесати. Поред тога, решаваћемо и лакше математичке задатке, а помало
и рецитовати.

Наставник дели ученицима дечије ритмичке инструменте ( добош, звечке, триангл и

штапиће) и каже: Хајде да се подсетимо бројалице „Ен, ден, дини“ коју смо учили на
часовима Музичке културе. Наставник демонстрира слајд бр.13. Објашњава да велики
добош означава да ћемо слог свирати дуже, а мањи добош означава да ћемо слог изнад
њега свирати краће.

Ученици изводе бројалицу свирањем на дечијим ритмичким инструментима и певањем.

Наставник пита: Како су се смењивали ударци у добош (звечке, триангл...) током
свирања? (Неке слогове смо изводили дуже, а неке краће. ) Тако смо добили ритам. 
Морамо уочити разлику између трајања појединих слогова и тиме одредити ритам.

Демонстрирање слајда бр. 14. Разговор о ритму у музици. Ученици наводе

примере из музике.Наставник поставља питање: Како у музици настаје ритам?
Понављањем истих елемената, али и изменом неких елемената ствара се ритам.

Наставник демонстрира слајдове бр. 15 и 16. Објашњава ученицима како ће изводити

покрете уз бројалицу. Ученици изводе бројалицу уз покрете као што је приказано.

Демонстрација слајда бр. 17. Извођење закључка да ритам може да се прикаже

покретом. Разговор о томе како се ритам ствара у плесу. Ученици наводе примере
плесова које познају.

Демонстрирање слајда бр. 18. Разговор о томе да је ритам у народном колу постигнут и
распоредом плесача. Демонстрирање слајда бр. 19. Разговор о томе да се и на народним
ношњама може уочити ритам. Разговор о слици са слајда. Наставник пита: Које боје се
смењују на овој шари са народне ношње? (Црвена, црна, плава, зелена). Значи,
комбинацијом боја се постиже ритам. Које облике запажате на овој шари?
(Круг, квадрат, полукруг, цвет...) Значи, и понављањем облика настаје ритам.
Наставник каже: Хајде да погледамо изглед народних ношњи различитих народа и
крајева! Приказивање слајда бр. 20. Наставник објашњава да је на слици народна
ношња из Хрватске. Поставља питање: Које боје се смењују на овој ношњи? Kоји
облици се понављају? Који облици се понављају на огрлици? Приказивање слајда бр.
21. Наставник објашњава да су на слици приказане женска и мушка народна ношња.
Поставља питања: Које боје су заступљене на мушкој народној ношњи? Које боје су
заступљене на женској ношњи? Демонстрација слајда бр. 22. Наставник пита: Које боје
можемо уочити на овом делу народне ношње? (Црвену, црну, белу...) Како су
распоређене шаре? Обратите пажњу на наборе. И на тај начин је створен ритам.
Извођење закључка уз демонстрацију слајда бр. 23. Све ношње обилују различитим
облицима, али скоро сваки елемент је у складу са другим. Наставник објашњава да
шаре нису поређане без реда, већ се смењују по неком правилу. Тако је створен ритам.

Уз показивање слајда бр. 24 наставник објашњава ученицима како да употребе

картончиће са различитим цветовима које имају на столу. Погледајте шару на слици и
размислите којим цветом са картона бисте наставили низ. Ученици подижу картончић.
Наставник каже: Да видимо да ли сте правилно одговорили? Демонстрира слајд бр. 25 и
закључује: Ко је правилно изабрао цвет: БРАВО!

Показивање слајда бр. 26. Да ли на цвету уочавамо ритам? Наставник објашњава да се и
ширењем елемената из заједничког центра ствара ритам.

Демонстрација слајда бр. 27. Наставник објашњава појам арабеска.

Демонстрирање слајда бр. 28. Поставља питање: Шта је на овом ћилиму лепо? (Боје,
распоред шара...) На који начин је створен ритам на ћилиму? Понављањем истих
облика и боја.)

Уз приказивање слајда бр. 29 наставник објашњава да се и приликом веслања ствара

ритам. Пита ученике: У којим још спортовима се покрети изводе у ритму? ( Клизање,
пливање, гимнастика...) Извођење закључка уз слајд бр. 30.

Разговор о томе да ритам постоји и у математици јер се бројеви нижу по одређеном

правилу. (Слајд бр. 31). Ученици подижу картон на коме су исписана решења задатка.
(Слајд бр.32).

Наставник каже: Погледајмо пажљиво дати низ. (Слајд бр. 33) .Од којих елемената се
састоји низ?

(Од геометријских фигура). Наставник објашњава: Пронађите на картончићима на свом

столу геометријску фигуру којом бисте наставили дати низ. Закључак се изводи уз слајд
бр. 34. Наставник приказује слајд бр. 35 и објашњава да бисмо следећи низ могли да
озвучимо тако што бисмо свакој геометријској фигури доделили један звук.

Уз показивање слајда бр. 36 наставник каже: Ево где још постоји ритам. Хајде да чујемо
„Луцкасту песму“ Ф. Г. Лорке. Ученици прате текст на слајду и аудио запис који прати
текст. Извођење закључка да ритам у песми зависи од распореда речи, од понављања и
набрајања речи и сл. (Слајд 37.) Један ученик рецитује песму по избору. Разговор о
ритму у песми.

Наставник поставља задатак: Хајде да откријемо где у природи постоји ритам! Ученици
наводе примере. ( Смена дана и ноћи, годишњих доба, падање кише, дрворед, саће...)
Демонстрација слајда бр. 38. Извођење закључка да је ритам присутан у природи,
животу и у нама.

Демонстрација слајда бр. 39. На слици је један београдски мост. Наставник поставља
питање: Који елементи на овом мосту се понављају? (Усправни стубови). Шта је на
елементима различито? (Дужина стубова). Демонстрација слајда бр. 40. Наставник
пита: Шта се види на слици? Који елементи се понављају? (Дрвене даске). Какав је
распоред ових дасака? (Кружни). Извођење закључка да је ритам постигнут истим
елементима који су кружно распоређени.

Демонстрација слајда бр. 41. Разговор о ритму на огради.

Разговор о ритму у ликовној уметности уз слајд бр. 42. Наставник поставља питање:
Шта се на овој уметничкој слици понавља? (Кругови). Шта се мења? (Боје). Наставник
закључује да је сликар тако постигао ритам на слици.

Наставник пита ученике за које сликаре су чули. Најављује: На следећим слајдовима

ћемо видети како су славни уметници сликајући дочарали ритам. Демонстрирање
слајдова бр. 43 и 44. Који елементи се понављају на слици? Како се понављају? (Слајд
43.) Који елементи чине слику? (Слајд бр. 44). Како су распоређени? ( Слика је
подељена на хоризонтално постављене правоугаонике који се с лева на десно
умножавају два пута. Тако је постигнут ритам ).

Наставник демонстрира слајд бр.45. Разговор о слици: Које боје су заступљене на

слици? Који облици се понављају? Наставник објашњава да ћемо покушати да
озвучимо слику тако што ћемо у последњем реду сваком облику доделити по један тон.
Пита: Шта је настало понављањем и смењивањем тонова? (Ритам).

Наставник показује слајд бр. 46. на којем су ликовни радови ученика. Пита: Како су
ђаци ликовно дочарали ритам?

Уз демонстрацију слајда бр. 47 наставник објашњава да се на једној од три слике уочава

ритам. Ученици треба да подигну картончић са словом које означава ту слику. (Слајд
48).

Вредновање успешности мотивације: 

Ученици добијају наставни листић (приказан је на слајду бр. 49). Наставник каже: На
овом часу смо сазнали о ритму. Да бисмо га што успешније дочарали сликајући на
следећем часу, одговорићемо на следећа питања.
Ученици самостално попуњавају наставни листић. Уз демонстрацију слајда бр. 50 врши
се анализа урађених задатака. Вредновање резултата врши се уз слајд бр. 51. Наставник
саопштава ученицима начин на који ће се вредновати њихов рад, тј. колико су усвојили
знања о ритму и са коликом пажњом су учествовали у раду: Уколико имаш три тачна
одговора, твоја оцена је: БРАВО, два тачна одговора: ВЕОМА УСПЕШНО, један тачан
одговор: ДОБРО, без тачних одговора: ПОТРУДИ СЕ ВИШЕ!

ТОК ДРУГОГ ЧАСА:

Најава задатка:

Наставник заједно са ученицима припрема материјал и прибор за рад.

Разговор о томе шта нам је од прибора потребно за сликање ( палета за мешање боја,
четкица, темпера боје и посуда са водом).

Наставник позива једног ученика да објасни: На који начин треба да наносимо боју на
папир да бисмо успешно сликали?

Наставник каже: Пошто смо сазнали више о ритму, покушаћемо да га дочарамо.

Данас сликамо ритам у природи користећи темпера боје. Можемо и да осликамо шаре
за тканину или украсни предмет.

Наставник пита ученике ко би желео да још једном објасни данашњи задатак.

За то време је истакнут слајд бр. 52 као подсетник.

Реализација (самостални и стваралачки рад ученика):

Ученици индивидуално сликају. Наставник за то време обилази сваког ученика,

вербално подсећа на данашњи задатак и на ликовне проблеме. Наставник подсећа
ученике на то да свако може и треба оригинално да се изрази, као и на то да је данас
сваки ученик у улози сликара.

Анализа и вредновање рада:

Када је рад завршен, наставник лепи ђачке радове за таблу. Испод сваког рада записује
редни број како би у току разговора ђачки рад називао „Рад број 1“ или „Рад под
редним бројем 3“.

1. 2. 3. 4.
Разговор о раду на часу. Наставник поставља питање: Ко је уживао сликајући на овом
часу?

Оствареност задатка:

Наставник пита: Који је био наш данашњи задатак? Истакнут је слајд бр. 52 као
подсетник, а затим и слајд бр.53. Питањима наставник наводи ученике да говоре о
ономе што је пред њима.

Разговор о раду: Који ликовни проблем смо данас решавали? Погледајмо радове. Који
елементи се понављају на датом раду? Које боје се смењују на следећем раду? На који
начин је на раду под редним бројем 2 остварен ритам? Које елементе је користио
ученик на датом раду? По чему се разликују шаре на петом и седмом раду? На који
начин су распоређени елементи на раду број 5, а на који начин на десетом раду? Које
боје преовладавају на седмом раду? Који облици су заступљени на петом раду?

Начин на који је коришћен материјал:

Упоредимо радове 3 и 4. На ком раду је коришћено више воде? На ком раду је

коришћено више темпере, а мање воде? Упоредимо рад 3 и 4. Где се види да је у току
рада дошло до мешања боја?

Креативност:

На ком раду су коришћене водоравне линије више него вертикалне? На ком раду су
више коришћене вертикалне линије? На ком раду су коришћене необичне шаре
(елементи)? Који рад се битно разликује од осталих?

Који рад делује весело, изазива радост? Који рад изазива у вама пријатна осећања?

Наставник похваљује све ученике и каже да су данас сви били сликари јер су створили
ново и лепо дело.

На крају анализе и вредновања, ученици попуњавају листић за самовредновање

(евалуациони листић) – слајд бр. 54.

У раду су коришћене фотографије са сајта Етнографског музеја у Београду, као и аудио

запис који говори Радмила Андрић.