Professional Documents
Culture Documents
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
ГЊИЛАНЕ-БУЈАНОВАЦ
СЕМИНАРСКИ РАД
Студент Пофесор
Костић Марија
У Бујановцу
1
Појам Ренесансе
Појам ренесанса потиче од француске речи renaissance што
значи препород или поново рођен.Ренесанса је културно-историјски
појам који је означавао период од 1350. год. до 16. Века. То је
период у коме је дошло до поновног интересовања за класичну
антику и процват уметности да би се касније овим појмом
означавало културно стање прелазног доба из средњег века до новог
доба.
Ренесанса је један од најкрупнијих покрета у култури западне
Европе који је довео до преокрета у науци, филозофији,
књижевности и ликовној уметности.Ренесанса се најинтензивније
развијала у Италији а затим и у Немачкој и Холандији.
2
човек, универзално образовни хуманиста, представник новчане и
интелектуалне елите.Хуманисти су сакупљали и проучавали античке
рукописе, учили грчки и латински језик, истраживали остатке
античке архитектуре и скулптуре.Развијена самосвест и
самопоуздање омогућили су им да слободно бирају узоре, које
налазе у антици и у природи,да доносе закључке и да их аналитички
обрађују.Створено је рационално и научно схватање света и ојачала
је индивидуалност италијанског и европског грађанина.Хуманизам
се залагао за право појединца да се служи својим разумом и да
верује у исправност својих закључака.Експериментална наука се
развијала као последица непосредног посматрања природе и живота.
Заснована на емпиријском доживљају света и критичком односу
према ауторитетима, ренесанса је ослободила бујицу стваралачке
енергије најпре у Италији и Низоземској,а затим у Немачкој и
Француској.
Свет у коме се појавио ренесансни уметник био је много
сложенији од света његових предходника. Уметник не само да је био
пријатељ хуманиста, филозофа и књижевника већ је и сам био
универзално образован и свестран стваралац. Многи су били
истовремено архитекти, скулптори, сликари, научници и песници.
Упућени на природу, проучавали су оптику и установили
законитости линеарне и ваздушне перспективе. Значајан предмет
проучавања уметника било је и њудско тело, његова анатомска
структура, закони покрета и пропорције од којих зависи његова
лепота.
3
диференцирасветло – тамним да би предметима и фигурама дао
волуминозност и чврстину природних облика.Композицију својих
слика Ђото је замислио у простору у који уноси и скромне елементе
пејзажа. Волуменима фигура и стене он ствара плитку позорницу и
зато се догадјај одиграва у првом плану, пред посматрачем, на
нивоу његовог погледа.Ђото је био први сликар који је подједнако
водио рачуна опростору слике и простору посматрача.На Ђотова
4
искуства хадовезаће се многи сликари ране ренесансе.
5
који су у готичкој архитектури ишли ка разједињавању обједини у
просторно јасне архитектонске целине.
Капела Светог Петра у Монторију, која обележава место
распећа Св. Петра у Риму, дело је архитекте Бромантеа.Грађевина је
добила надимак Темпието, мали храм, по својим малим
димензијама,али је монументална по утиску.Једноставна по мсвојој
замисли, кружног облика са куполом, она је савршена у својој
симетрији, а нарочито у хармоничном односу свих делова
целине.Ритам хоризонталних и вертикалних елемената,постепено
смањивње архитектонских волумена од постоља до куполе, тј.
Одоздо нагоре, чине је тако уравнотрженом да би одузимање или
занемаривање и најмањег дела нарушило јединство целине.
6
Скулптура ренесансе такође прекида сресње вцековну
традицију. Током 15. Века она одбацујеархитектонски оквир и
постаје самостално дело. Задњи део статуе уметници сада
обрађују исто тако пажљиво као и предњи. Један од највећих
скулптора италијанске ренесансе је Фирентинац Донатело,
(1386-1466 год. ) који је својим делима изразио скоро све
видове ренесансне уметности.Први је, после антике, у бронзи
излио мушки акт у природној величини. То је његова статуа
Давида. Оживео је у новом духу натурализам римског
портрета типа бисте,извајавши у обојеној теракоти портрет
Николе Узана. Тачност и прецизност анатомских детаља на
овој глави биле су запањујуће већ и за његове савременике.
Попут коњаничких статуа постављених на форуме римских
градова, Донатело је излио у бронзи коњаничку статуу
Гатамелате за трг у падови. Изражајно Гатамелатино лице
има вредности римских портрета. Римска је и снага воље и
ауторитета којима овај италијански кондонтијер управља
коњем снажне мускулатуре.
Иако скулптор, Донатело је пројектовао на својим
рељефима тродимензионални простор помоћу линеарне и
ваздушне перспективе.На постаменту за статуу св. Ђорђа, где
је светитељ приказан како убија аждају, у призору су фино
изнијансирани односи светло-тамног, којима је постигнута
илузија простора, ваздуха и атмосфере.
7
Висока ренесанса у Италији
8
превазишао новим осећањем за форму.На недовршеној слици
Поклоњење мудраца