ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА

ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
ГЊИЛАНЕ-БУЈАНОВАЦ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ЛИКОВА КУЛТУРА

ТЕМА: УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ

Студент Пофесор

Костић Марија

У Бујановцу

1
 Појам Ренесансе
Појам ренесанса потиче од француске речи renaissance што
значи препород или поново рођен.Ренесанса је културно-историјски
појам који је означавао период од 1350. год. до 16. Века. То је
период у коме је дошло до поновног интересовања за класичну
антику и процват уметности да би се касније овим појмом
означавало културно стање прелазног доба из средњег века до новог
доба.
Ренесанса је један од најкрупнијих покрета у култури западне
Европе који је довео до преокрета у науци, филозофији,
књижевности и ликовној уметности.Ренесанса се најинтензивније
развијала у Италији а затим и у Немачкој и Холандији.

Типичне одлике ренесансе у ликовној уметности-

сликарству у Италији

Сликари ренесансе решавају све више проблеме дубине

ростора.Упоцетку периода ренесансе још увекп преовлађује слика у
темпери и још увек су присутнирелигијски садржаји.
У првој половини 15. века појављује се техника сликања
уљаним бојама коју је један млади сликар у Италију пренео из
Холандије. У каснијем периоду ренесансе сликари сликају и познате
личности а не ретко међу њих стављају и аутопортрете што
представља и освртање на самог себе и развој свести о сопственој
вредности.
На сликама влада мир и статика, простор је слободан. Нема
јаког контраста боја, осветљење је једнако.

Уметност ренесансе у Италији

Италија је земља у којој је уметност ренесансе нашла свој

највиши израз, јер је у њој најпре дошло до развоја градова и
гомилања богатства у појединим грађанским породицама.
Упоредо са материјалном, развијала се и духовна култура, која
се изразила у све већем интересовању за античку уметност. Носиоци
те нове културе били су хуманисти, који су културу усмерену према
човеку супростављали сколастичкој науци и теологији. За
италијанске хуманисте средиште универзума више није Бог, вец

2
човек, универзално образовни хуманиста, представник новчане и
интелектуалне елите.Хуманисти су сакупљали и проучавали античке
рукописе, учили грчки и латински језик, истраживали остатке
античке архитектуре и скулптуре.Развијена самосвест и
самопоуздање омогућили су им да слободно бирају узоре, које
налазе у антици и у природи,да доносе закључке и да их аналитички
обрађују.Створено је рационално и научно схватање света и ојачала
је индивидуалност италијанског и европског грађанина.Хуманизам
се залагао за право појединца да се служи својим разумом и да
верује у исправност својих закључака.Експериментална наука се
развијала као последица непосредног посматрања природе и живота.
Заснована на емпиријском доживљају света и критичком односу
према ауторитетима, ренесанса је ослободила бујицу стваралачке
енергије најпре у Италији и Низоземској,а затим у Немачкој и
Француској.
Свет у коме се појавио ренесансни уметник био је много
сложенији од света његових предходника. Уметник не само да је био
пријатељ хуманиста, филозофа и књижевника већ је и сам био
универзално образован и свестран стваралац. Многи су били
истовремено архитекти, скулптори, сликари, научници и песници.
Упућени на природу, проучавали су оптику и установили
законитости линеарне и ваздушне перспективе. Значајан предмет
проучавања уметника било је и њудско тело, његова анатомска
структура, закони покрета и пропорције од којих зависи његова
лепота.

Рана ренесанса у Италији

Рана ренесанса је прво уметничко раздобље ренесансе које

траје кроз цео 15. век. Претеча ренесансне уметности у Италији у 14.
веку је фирентински сликар Ђото ди Бондоне познатији као Ђото.
Ђото је био италијански сликар готике, архитекта и скулптор.
Сматра се да је његов допринос био кључан у развоју тог раздобља
уметности. Његове фреске у Капела дел Арена у Падови значе смео
и скоро радикалан раскид са византијском традицијом која је у
Италији била веома јака. Он се на овим фрескама ослободио
великих површина злата,користећи уместо њега природне боје
предмета – локални тон. Ђото, међутим, локални том

3
диференцирасветло – тамним да би предметима и фигурама дао
волуминозност и чврстину природних облика.Композицију својих
слика Ђото је замислио у простору у који уноси и скромне елементе
пејзажа. Волуменима фигура и стене он ствара плитку позорницу и
зато се догадјај одиграва у првом плану, пред посматрачем, на
нивоу његовог погледа.Ђото је био први сликар који је подједнако
водио рачуна опростору слике и простору посматрача.На Ђотова

4
искуства хадовезаће се многи сликари ране ренесансе.

Ђото страшни суд

Архитектури ренесансе узор је била античка архитектура. Она

оживљава античке естетске принципе: симетрију, пропорцију и
хармонију. Ослобађа се готичке декоративности и тежи да делове

5
који су у готичкој архитектури ишли ка разједињавању обједини у
просторно јасне архитектонске целине.
Капела Светог Петра у Монторију, која обележава место
распећа Св. Петра у Риму, дело је архитекте Бромантеа.Грађевина је
добила надимак Темпието, мали храм, по својим малим
димензијама,али је монументална по утиску.Једноставна по мсвојој
замисли, кружног облика са куполом, она је савршена у својој
симетрији, а нарочито у хармоничном односу свих делова
целине.Ритам хоризонталних и вертикалних елемената,постепено
смањивње архитектонских волумена од постоља до куполе, тј.
Одоздо нагоре, чине је тако уравнотрженом да би одузимање или
занемаривање и најмањег дела нарушило јединство целине.

Донатело Браманте Темпието

6
Скулптура ренесансе такође прекида сресње вцековну
традицију. Током 15. Века она одбацујеархитектонски оквир и
постаје самостално дело. Задњи део статуе уметници сада
обрађују исто тако пажљиво као и предњи. Један од највећих
скулптора италијанске ренесансе је Фирентинац Донатело,
(1386-1466 год. ) који је својим делима изразио скоро све
видове ренесансне уметности.Први је, после антике, у бронзи
излио мушки акт у природној величини. То је његова статуа
Давида. Оживео је у новом духу натурализам римског
портрета типа бисте,извајавши у обојеној теракоти портрет
Николе Узана. Тачност и прецизност анатомских детаља на
овој глави биле су запањујуће већ и за његове савременике.
Попут коњаничких статуа постављених на форуме римских
градова, Донатело је излио у бронзи коњаничку статуу
Гатамелате за трг у падови. Изражајно Гатамелатино лице
има вредности римских портрета. Римска је и снага воље и
ауторитета којима овај италијански кондонтијер управља
коњем снажне мускулатуре.
Иако скулптор, Донатело је пројектовао на својим
рељефима тродимензионални простор помоћу линеарне и
ваздушне перспективе.На постаменту за статуу св. Ђорђа, где
је светитељ приказан како убија аждају, у призору су фино
изнијансирани односи светло-тамног, којима је постигнута
илузија простора, ваздуха и атмосфере.

7
Висока ренесанса у Италији

Висока или развијена ренесанса је касна фаза ренесансе која се

одвија до прве половине 16. века.Један од најуниверзалнијих
уметника италијанске ренесансе био је Леонардо да
Винчи.Леонардо да Винчи рођен је 1452. Год. у малом тосканском
граду Винчију.Његови радови из области математике, анатомије,
физике, механике, ботанике, балистике и теорије о уметности
изражавају огромно интересовање и познавање области људског
духа.Леонардо је са духом научника прилазио и сликарству, у коме
је експериментисао на исти начин као и у науци,због чега је неке
слике оставио недовршеним.док друге као што је миланска Тајна
вечера, пропадају због његових технолошких
експериментисања.Слика Тајна вечера почела је да пропада
неколико година након сто је завршена. Уметник незадовољан
ограничењима традиционалне фреско технике извршио је
експеримент једним темпера-уљаним медијумом који није добро
пријањао уз зид па је потребан известан напор да замислимо њену
првобитну лепоту.

Леонардо да Винчи, Тајна вечера

Бројне забелешке и цртежи које јеЛеонардо оставио говоре да

је био наследник научне традиције рационализма фирентинске
ренесансе али његове ретке сликењ показују да је ту традицију

8
превазишао новим осећањем за форму.На недовршеној слици
Поклоњење мудраца