Sveta Bozanska Liturgija 12-14

Божанствена литургија Светог Оца нашега Јована Златоуста
Пре сабрања верних у храм на свето богослужење, свештеник врши Проскомидију,

Предложење или Претходно Приношење (проскомизо - приносити). То је својеврсна
молитвена припрема за свету Литургију, а састоји се од символичног распоређивања
евхаристијског хлеба на св. Дискосу, ливења вина у св. Путир и помињања свих светих и свих
чланова Цркве, како живих тако и престављених у Господу. Сврха Проскомидије је да се
покаже како је цела Црква престављена на Дискосу са Христом, Јагњетом (Агнецом)
Божијим у средишту.
Божанствена Литургија почиње првим делом који се зове Литургија оглашених, зато што су
се на њој некада скупљали сви чланови Цркве, као и Катихумени или Оглашени, тј. они који
још нису крштени. Реч Литургија значи служба Богу, али у слободнијем и ширем преводу значи
и заједничко дело. Стога је сабрање свих верних, у исто време и на истом месту, од изузетне
важности за Цркву. И сама реч Црква означава сабрање свих верника сједињених у Христу,
као једно Тело којем је Христос Глава. Према томе, заједнички долазак свих верних у цркву
(храм) већ јесте Литургија, почетак кретања, мистичне литије, која нас води ка Часној
Трпези у Светињу Светих. То кретање и пут почиње возгласом, тј. благосиљањем Царства
Оца и Сина и Светога Духа. Царство Божје је стварна тема Литургије, јер смо управо сада
напустили све бриге овога света и упутили се у Царство Божје у којем ћемо тек бити са
Христом као Царем, по Његовом другом доласку, иако је предукус тог Царства већ сада и
овде. Отуда овако свечане и величанствене одежде које носе епископ и свештеници, јер онај
који служи св. Литургију управо преставља Христа као Цара и Бога.
Ђакон: Благослови, Владико.
Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове
векова.
Народ: Амин. (Нека тако буде)

Велика јектенија, која следи, је заједничка молитва Цркве. Кроз њене прозбе (речи које
изговара ђакон) и одговоре, човек учи да се моли са Црквом и у Цркви, као део Тела Христовог.
ВЕЛИКА ЈЕКТЕНИЈА
Ђакон: У миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј. (Господе помилуј)

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и јединство свих,
Господу се помолимо.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у
њега, Господу се помолимо.
Ђакон: За најсветијег Патријарха (или високопреосвећеног Митрополита, или преосвећеног
Епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни
народ, Господу се помолимо.
Ђакон: За благоверни и христољубиви род наш и за све Православне Хришћане, да им
Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.
Ђакон: За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, крај и оне
који вером живе у њима, Господу се помолимо.
Ђакон: За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна,
Ђакон: За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење,
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Ђакон: Поменувши Пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу
Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот
свој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје Господи. (Теби Господе)

Возглас:
Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу,
сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Први АНТИФОН
Антифони су молитве које су некада наизменично изговарала два хора (две певнице). Они
уопштено означавају радосно величање, односно хвалу Богу, јер су се верни сабрали да би срели
Господа, а сада то
сабрање (Црква) изражава радост због тог сусрета.
Народ: Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу; и ниње и присно и во вјеки вјеков,
амин.
Благослови душе моја Господа и всја внутрењаја моја, имја свјатоје Јего.
Благословен јеси Господи.
(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова, амин.
Благосиљај душо моја Господа и све што је у мени, име свето Његово.
Благословен си Господе.)
[На Христове празнике, уместо: Слава… Благослови душе… чита се Антифон 1. Види

додатак]
МАЛА ЈЕКТЕНИЈА
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Тебје Господи.
Свештеник: Јер је Твоја моћ, и Твоје је Царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога
Духа, сада и увек и у векове векова.
Други АНТИФОН
Народ: Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу; и ниње и присно и во вјеки

вјеков, амин. Јединородниј Сине и Слове Божиј, безсмертен сиј и изволивиј
спасенија нашего ради воплотитисја от Свјатија Богородици и приснодјеви
Марији, непреложно вочеловјечивијсја: распнијсја же Христе Боже, смертију
смерт поправиј, једин сиј Свјатија Тројици, спрослављајемиј Отцу и
Свјатому Духу, спаси нас.
(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова, амин.
Јединородни Сине и Речи Божја (Логосе Божији), бесмртан си и изволео си да се
ради нашега спасења оваплотиш од Свете Богородице и приснодјеве Марије, и
непроменљиво постао си човек; био си распет, Христе Боже, и
смрћу (си) смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и
Светим Духом, спаси нас.)
[На Христове празнике, на овоме месту чита се Антифон 2. Види додатак]
Свештеник: Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме
Духу, сада и увек и у векове векова.
БЛАЖЕНСТВА - Трећи АНТИФОН
Блажени милостиви, јако тији помиловани будут

(иза сваког стиха се пева тропар канона)
(Благо милостивима, јер ће бити помиловани - Мт. 5,7.)
Блажени чистији сердцем, јако тији Бога узрјат

(Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога виети - Мт. 5,8.)
Блажени миротворци, јако тији синове Божији нарекутсја

(Благо онима који мир граде, јер ће се синовима Божијим назвати - Мт. 5,9.)
Блажени изгнани правди ради, јако тјех јест Царствије Небесноје

(Благо прогнанима правде ради, јер је њихово Царство Небеско - Мт. 5,10.)
Блажени јесте јегда поносјат вам, и изженут и рекут всјак зол глагол на ви
лажушче мене ради
(Благо вама, ако вас осрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи
лажући, мене ради - Мт. 5,11.)
Радујтесја и веселитесја, јако мазда ваша многа на Небесјех

(Радујте се и веселите, јер је велика плата ваша на Небесима - Мт. 5,12.)
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу

(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу)
И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин.

(И сада и увек и у векове векова, амин.)
[На Христове празнике, на овоме месту чита се Антифон 3. Види додатак]
МАЛИ ВХОД
(За време појања Слава… и ниње… чини се Вход (улазак) са светим Јеванђељем).
Мали Вход или улазак у Олтар преставља улазак Христа у свет (историју) и почетак Његове
мисије (проповеди), јер Јеванђеље које носи свештеник представља самога Христа (Реч
Божју). Мали Вход је и прилика да епископ (ако служи) уђе у Олтар, те се тиме поменута
символика појачава. Кроз епископа и у њему (или кроз свештеника, који служи по благослову
епископа) сви ми улазимо у Светињу над Светињама, јер се сво сабрање (Црква) возглављује у
епископу и кроз њега сада сви стојимо пред престолом Божијим.
Ђакон: по Входу стаје на св. Двери и каже: Премудрост, смерно стојмо!
Народ: (Недељом) Придите поклонимсја и припадем ко Христу; Спаси ни

Сини Божиј воскресиј из мертвих, појушчија Ти: Алилуја.
(Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу. Сине Божији, Васкрсли из мртвих,
спаси нас, који Ти певамо: Алилуја.)
(На празнике богородичине и светитељске или у обичне дане, пева се: Придите
поклонимсја и припадем ко Христу; Спаси ни Сини Божиј во свјатих дивен
сиј, појушчија Ти: Алилуја.)
(Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу. Сине Божији дивни у Светима,
спаси нас, који Ти певамо: Алилуја.)
[Ове песме зову се: входноје. Христови празници и Сретеније, имају своје посебно входноје.
Види додатак]
Затим се певају тропари и кондаци (црквене химне).
Ђакон: Након последњег кондака, ђакон се окрене народу и каже: Господу се помолимо.
Свештеник: Јер си свет Боже наш и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада
и увек...
Ђакон: и у векове векова.
ТРИСВЕТА ПЕСМА
Свјатиј Боже, Свјатиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас (3 пут).
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу; и ниње и присно и во вјеки вјеков, амин.
Свјатиј Безсмертниј помилуј нас.
Свјатиј Боже, Свјатиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј помилуј нас.
(Свети Боже, Свети Крепки (Силни), Свети Бесмртни, помилуј нас (смилуј се на
нас) (3 пут).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова, амин.
Свети Бесмртни, помилуј нас.
Свети Боже, Свети Крепки (Силни), Свети Бесмртни, помилуј нас.
[У неке празничне дане, уместо: Свјатиј Боже…поју се друге песме. Види додатак]
Ђакон: Пазимо!
Свештеник: Мир свима.
Чтец: (онај који чита Апостол) И духови твојему. (И духу твоме)
Ђакон: Премудрост!
Чтец: Прокимен глас. (каже који је глас прокимена и гласно прочита прокимен)
Народ: (Отпева прокимен по гласу који је назначен).

Чтец: Читање из посланице Галатима (или Јеврејима, или Римљанима, тј. говори наслов

Апостола и ко га је од Апостола писао) светога Апостола Павла.
Чтец: Чита Апостол.

(Ђакон за то време кади Олтар, Иконостас и присутни народ).
Кађење има своју символику: Мирисни дим визуелно символише присуство Светога Духа у храму, а
сам мирис треба да нас подсети на миомирис наше молитве и уопште нашег чистог исповедања
вере. Када свештеник кади у нашем правцу, треба побожно да се поклонимо и да се прекрстимо.
Свештеник: Мир ти (читачу).
Чтец: И духови твојему.
Ђакон: Премудрост.
Чтец: Алилуја. (3 пут)
Народ: Алилуја. (3 пут или велико)

Затим Свештеник излази, носи Јеванђеље, и говори:
Свештеник: Премудрост, смерно стојмо. Чујмо Свето Јеванђеље. Мир свима.
Народ: И духови твојему. (И духу твоме)

Ђакон: Читање светог Јеванђеља од ... (име јеванђелисте)
Народ: Слава Тебје, Господи, слава Тебје. (Слава Теби, Господе, слава Теби.)
Свештеник: Пазимо!
Ђакон чита Свето Јеванђеље, а кад заврши читање, свештеник говори:
Свештеник: Мир Теби, благовеститељу.
Народ: Слава Тебје, Господи, слава Тебје.

Св. Јеванђеље се чита на Литургији по речима: “човек не живи о самом хлебу него о свему
што излази из уста Господњих” .2.Мој_16:2, 5.Мој_29:6, Псал_78:24, Псал_104:29 Мт_4:4,
1.Кор_10:3, Јев_13:5
СУГУБА (УДВОЈЕНА) ЈЕКТЕНИЈА И ЈЕКТЕНИЈА УСРДНОГ МОЉЕЊА
Ђакон: Рецимо сви из све душе, и од свега ума свога, рецимо.
Ђакон: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи помилуј. (3 пут)

Ђакон: Још се молимо за благоверни и христољубиви род наш и за све Православне
Хришћане.

Ђакон: Још се молимо за најсветијег Патријарха (или високопреосвећеног Митрополита, или
преосвећеног Епископа) нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.

Ђакон: Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, и за сво у Христу братство
наше. (ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име), и за сво у
Христу братство његово.)

Ђакон: Још се молимо за блажене и незаборавне свете Патријархе Православне, за
благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма (ако је
манастир: свете обитељи ове), и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу
који овде почивају, и за православне свуда.

Ђакон: Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном
храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ који, очекује од Тебе
велику и богату милост.

Свештеник: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и
Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
СПОМЕН УМРЛИХ (Врши се по потреби; не врши се на Христова празнике)
Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи помилуј. (3 пут - мртвачко)

Ђакон: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих (имена), и да им се опрости
сваки грех вољни и невољни.

Ђакон: Да Господ Бог наш настани душе њихове где праведници почивају.

Ђакон: Милост Божју, Царство небеско, и опроштај грехова њихових молимо од Христа,
бесмртнога Цара и Бога нашега.
Народ: Подај Господи. (мртвачко)
Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј. (мртвачко)
Свештеник: Боже духова и свакога тела, који си смрт сатро и ђавола победио, и живот
свету твоме даровао. Ти сам, Господе, упокој душе умрлих слугу твојих (имена), у месту
светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање.
Сваки грех што су учинили речју, или делом, или мишљу, као благ и човекољубив Бог
опрости им, јер нема човека да живи, а да не греши. Ти си једини без греха; правда је
твоја правда вечна и реч је твоја истинита. Јер си Ти васкрсење, и живот, и покој уснулих
слугу твојих (имена), Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим
Оцем, и свесветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. (мртвачко)
ЈЕКТЕНИЈА ЗА ОГЛАШЕНЕ
Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.
Ђакон: Верни, помолимо се за оглашене.
Ђакон: Да их Господ помилује.
Ђакон: Да и научи речи истине.
Ђакон: Да им открије Јеванђеље правде.
Ђакон: Да их присаједини Својој светој, саборној и апостолској Цркви.
Ђакон: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.
Ђакон: Оглашени, главе своје Господу приклоните.
Народ: Тебје Господи. (Велико, а ако ђакон служи, онда мало)

Свештеник: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и
Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Ђакон: Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте оглашени, изиђите;
нико од оглашених да не остане.
ЛИТУРГИЈА ВЕРНИХ
Сада, када су из храма изашли Оглашени (Катихумени), тј. они који се спремају за св. тајну
Крштења и још је нису примили, почиње други део св. Литургије: Литургија верних.
Ђакон: А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј. (Велико, а ако је ђакон мало)

Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и светоме Духу,
Ове молитве се говоре само кад и ђакон служи
Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих,
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у
Свештеник: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се
помолимо.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
Свештеник: Да свагда чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме
Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. (Одмах затим Херувимска песма)
Иже херувими тајно образујушче,

и животворјашчеј Тројицје трисвјатују пјесан припјевајушче,
всјакоје ниње житејскоје отложим попеченије.
(Ми који Херувиме тајанствено изображавамо,
и Животворној Тројици Трисвету песму певамо,
сваку сада животну бригу оставимо.)
ВЕЛИКИ ВХОД
Велики Вход (Свештеник и ђакон чине велики Вход: излазе на северне двери Олтара, носећи
Часне Дарове и показујући их вернима, молећи се и помињући све Црквене чинове, док пред
њима иду свећеносци. Дарови које носе свештеници јесу наш свеукупан принос Христу, наша
жртва према Њему, као уздарје на дар Његове жртве за нас. Кроз те дарове ми приносимо
сами себе и сав живот свој, као што је Христос, из љубави, принео себе за нас.

Ђакон: Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике светога
храма овога (ако је манастир: свете обитељи ове) да помене Господ Бог у Царству своме,
свагда, сада и увек и у векове векова.
Свештеник: Најсветијег Патријарха (или високопреосвећенога Митрополита, или

преосвећеног Епископа) нашега (име), свештенички и монашки ред и сав клир црквени да
помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова. (Ако је
манастир: Настојатеља ове свете обитељи преподобног игумана (име) и сво у Христу братство
његово да помене Господ Бог у Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.
Свештеник: Благоверни и христољубиви Православни род нашда помене Господ Бог у

Царству своме, свагда, сада и увек и у векове векова.
Свештеник: Све вас Православне Хришћане да помене Господ Бог у Царству своме,
Народ: Амин. (Пева се други део Херувимске песме)
Јако да Царја всјех подимем, ангелскими невидимо дориносима чинми.

Алилуја, алилуја, алилуја.
(Као они који ће примити Цара свих, Анђелским силама невидљиво праћенога.
Алилуја, алилуја, алилуја).
МАЛА ЈЕКТЕНИЈА
Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.
Ђакон: За предложене часне Дарове, Господу се помолимо.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијм улазе у

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже, благодаћу твојом.
ПРОЗБЕНА (МОЛБЕНА) ЈЕКТЕНИЈА
Ђакон: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи. (Подај Господе)

Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Свештеник: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Ђакон: Добро и корисно душама нашим, и мир у свету, од Господа молимо.
Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Ђакон: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар
одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.
Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу

Свештеник: Милосрђем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим
и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: И духови твојему. (И духу твоме)

Ђакон: Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали.
Народ: Оца и Сина и Свјатаго Духа, Тројицу јединосушчнују у нераздјељнују.

(Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.)
Ђакон: Двери, двери, премудрошћу пазимо!

Овај позив ђакона остао је из ранохришћанских времена, када се у моменту исповедања вере
најстроже морало водити рачуна о томе ко је у храму, те позив: Двери, двери данас значи да
морамо бити пажљиви и прецизни код исповедања вере.
Народ: Сви заједно говоре Исповедање вере (СИМВОЛ ВЕРЕ - ВЈЕРУЈУ)

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега
видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца
рођеног пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога
истинитог, рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све
постало;
Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се
од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству
неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са
Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.
Ђакон: Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.
Народ: Милост мира, жертву хваљенија.

(Милост мира, жртву хвале.)
Свештеник благосиља верне и говори:

Свештеник: Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца и заједница
Светога Духа, да буде са свима вама.
Народ: И со духом твојим.

Свештеник уздиже руке и узвикује:
Свештеник: Горе имајмо срца!
Народ: Имами ко Господу (Имамо их ка Господу)
КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ
Свештеник: Заблагодаримо Господу.
Народ: Достојно и праведно јест поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу,

Тројицје јединосушчњеј и нераздјељњеј.
(Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици
једносуштној и нераздељивој.)
Свештеник: Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи.
Народ: Свјат, свјат, свјат, Господ Саваот*! Исполни небо и земља слави

Твојеја; Осана** во вишњих, Благословен грјадиј во имја Господње; Осана
во вишњих.
(Свет, свет, свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана** на
висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.)
* - „Владар свих сила неба и земље“

** - јевр. хошиана - „спаси“; радосни поздрав Христу приликом Његовог свечаног уласка у
Јерусалим; израз веровања у срећу, добро и спасење кроз Њега
Свештеник показује на Свети Хлеб и говори:
Свештеник: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.
Свештеник показује на Свети Путир (Чашу) и говори:
Свештеник: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе
пролива на отпуштење грехова.
Народ: Амин. (Велико)
Свештеник уздиже свете Дарове изнад главе, осењујући њима знак Крста, и изговара гласно:
Свештеник: Твоје од твојих, Теби приносећи због свега и за све.
Народ: Тебе појем, Тебе благословим, Тебје благодарим, Господи, и молим Ти

сја Боже наш. (велико) И моим Ти сја Боже наш. (мало 2 пут) И молим Ти сја
Боже наш. (велико)
(Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се,
Боже наш. (велико) И молимо Ти се, Боже наш. (мало 2 пут) И молимоТи се, Боже
наш. (велико))
Свештеник кади пред Светим Престолом и гласно говори:
Свештеник: Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу

Богородицу и приснодјеву Марију.
Народ: Достојно јест јако во истину блажити тја Богородицу,

присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего. Честњејшују
херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова
рождшују, сушчују Богородицу тја величајем.
(Достојно је ваистину блаженом звати тебе, Богородицу, увек блажену и
пренепорочну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво
од Серафима, Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу,
величамо.)
[На Христове или Богородичине празнике, уместо: Достојно… пева се Ирмос празника (песма
на јутрењу посвећена Пресветој Богородици. Види додатак]
Свештеник: Најпре помени, Господе, најсветијег Патријарха (или високопреосвећенога

Митрополита или преосвећеног Епископа) нашег (име), и даруј га светим твојим Црквама у
миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје.
Народ: И всјех и всја. (И све и сва)

Свештеник: И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и
величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Свештеник, окренувши се народу и благосиљајући га, говори:
Свештеник: И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.
Народ: И со духом твојим.

ПРОШИРЕНА МАЛА И ПРОЗБЕНА (МОЛБЕНА) ЈЕКТЕНИЈА
Ђакон, изишавши и ставши на обично место, говори:

Ђакон: Поменувши све Свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Ђакон: За принесене и освећене часне Дарове, Господу се помолимо.
Ђакон: Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебесни и умни
Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошаље нам за то божанску благодат и, дар
Светота Духа, помолимо се.
Народ: Господи помилуј. (велико, а ако је ђакон мало)

Ђакон: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Ђакон: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Ђакон: Добро и корисно душама нашим, и мир у свету, од Господа молимо.
Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Ђакон: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар
одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.
Ђакон: Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав
живот свој Христу Богу предајмо.
Свештеник: И удостоји нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе
небескога Бога Оца и говорити:
Народ: Оче наш који си на небесима,

да се свети име Твоје,
да дође Царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу.
Хлеб наш насушни дај нам данас,
и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Свештеник: Јер је Твоје Царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и
у векове векова.
Народ: И духови твојему.

Ђакон: Главе своје Господу приклонимо.
Народ: Тебје, Господи. (велико)

Свештеник: Благодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединородног Сина Твога с којим си
благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове
векова.
Народ: Амин. (велико)
Ђакон чини три поклона и за сваки говори тихо: „Боже, милостив буди мени грешноме и
помилуј ме“.
Свештеник: Светиње светима.
Народ: Једин Свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Оца. Амин.
(Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.)
Сада се свештенослужитељи причешћују, а народ за то време пева причастен.
Народ: (пева причастен): Хвалите Господа с небес, хвалите јего во вишњих.

Алилуја. (трипут)
(Причастен може бити и други: празнични или произвољни).
Када заврше са причешћивањем, свештеник са светим Путиром долази на Царске Двери и
показује га народу:
Ђакон: Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите.
Народ: Благословен грјадиј во имја Господње, Бог Господ и јависја нам.

(Благословен (је) који долази у име Господње, Бог је Господ и јави се нама.)
Свештеник говори, а народ понавља: Верујем, Господе, и исповедам да си Ти

ваистину Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свет да грешнике
спасиш, од којих сам први/а ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело
Твоје, и ово сама часна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости
ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, учињена речју и делом,
свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим
Тајнама Твојим на отпуштење грехова и на живот вечни.
Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу
казати тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као
разбојник исповедам Те: помени ме Господе, у Царству Твоме.
Нека ми причешћивање светим Тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или

на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.
Народ се причешћује. Приступају сви они који су се спремили за свето Причешће, иду један за
другим са страхом Божијим и руку прекрштених на грудима (десна преко леве), и сваки прима
Божанске Тајне.
Свештеник: причешћујући их, за сваког посебно говори: „Причешћује се слуга Божији, (име)
часним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и спаса нашега Исуса Христа на
отпуштење грехова и на живот вечни“.
Ђакон сваком отире усне убрусом, а причесник целива свети Путир, и поклонивши се одлази.
Док траје причешће, народ пева: Тијело Христово примите, Источника

безсмертнаго вкусите. Вкусите и видите јако благ Господ. Алилуја. Алилуја.
Алилуја.
(Тело Христово примите, Извора бесмртног окусите. Окусите и видите како је
благ Господ. Алилуја. Алилуја. Алилуја.)
Свето Причешће је најбитнији моменат, не само на светој Литургији, него и у животу сваког
хришћанина. Сав наш живот, у основи, и јесте приступање светом Причешћу, јер и сама
молитва каже: „Нека ми причешћивање светим Тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или на
осуду...“ Треба се чешће причешћивати, али са одговарајућом припремом: постом према
својим могућностима, исповешћу, уздржавањем, молитвом. „Али човек нека испитује себе, и
тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије“. (1.Кор.11,28.) Из овога се јасно види да је од
изузетне важности наш однос према светом Причешћу, јер наше спасење зависи, како од
Божје благодати, тако и од нас самих. То значи да свето Причешће није магијска формула,
која делује независно од нас, него да нас Господ прима онако како ми примамо Њега и своје
ближње: „Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени
учинисте“. (Мт. 25, 40.).
По Причешћу, свештеник благосиља народ и говори:
Свештеник: Спаси, Боже, народ Твој и благослови наслеђе Твоје.
Народ: Видјехом свијет истиниј, пријахом Духа Небеснаго, обрјетохом вјеру

истинују, нераздјељњеј Тројици поклањајемсја, Та бо нас спасла јест.
(Видесмо Светлост истинску, примисмо Духа Небескога, нађосмо веру истиниту,
клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла.)
Свештеник, узевши свети Путир и окренувши се народу, говори:
Свештеник: Свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Да исполњатсја уста наша хваљенија Твојего, Господи, јако да

појем славу Твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја, свјатим Твојим
божественим безсмертним и животворјашчим Тајнам; собљуди нас во Твојеј
свјатињи, вес ден поучатисја правдје Твојеј. Алилуја, Алилуја, Алилуја.
(Амин. Нека се испуне уста наша хвале Твоје, Господе, да певамо славу Твоју, јер
си нас удостојио да се причестимо светим Твојим, божанским, бесмртним и
животворним Тајнама: сачувај нас у Твојој светињи, да се сав дан поучавамо
правди Твојој. Алилуја, Аалилуја, Алилуја).
Ђакон: Примивши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небеске, и животворне, страшне

Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
Ђакон: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и
сав живот свој Христу Богу предајмо.
Свештеник: Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу,
Свештеник: У миру изиђимо.
Народ: О имени Господњем. (У име Господње)

Ђакон: Господу се помолимо.
ЗААМВОНА МОЛИТВА
Свештеник излази из Олтара, стаје иза Амвона и чита заамвону молитву:
Свештеник: Господе, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају, и освећујеш оне који се у

Тебе уздају, спаси народ свој и благослови наслеђе своје, чувај пуноћу Цркве своје, освети
оне који љубе красоту дома Твога; Ти их прослави божанском силом Твојом, и не остави
нас који се у Тебе надамо; даруј мир свету Твоме, Црквама Твојим, свештеницима и
свима људима Твојим. Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од
Тебе, Оца Светлости, и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и
Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Буди имја Господње, благословено от ниње и до вијека. (3 пут)

(Амин. Нека је благословено име Господње од сада и довека.) (3 пут)
Свештеник: Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем,

Свештеник: Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.
Народ: Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу; и ниње и присно и во вјеки

вјеков. Амин. Господи помилуј, Господи помилуј, Господи помилуј. Оче
благослови.
(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј. Оче благослови.)
Свештеник: (ако је недеља) „Васкрсли из мртвих“ (а ако није недеља) Христос истинити Бог
наш, молитвама пречисте своје Матере, светих славних и свехвалних Апостола, светога
оца нашега Јована, Архиепископа цариградскога, светога (чији је храм) и светога (чији је
дан), светих српских просветитеља и учитеља Симеона Мироточивог, светитеља Саве,
Арсенија и Максима, светог оца нашег Василија Острошког и Петра Цетињског, светих и
праведних богоотаца Јоакима и Ане, и свих Светих, да нас помилује и спасе као благ и
човекољубив.
******
Народ: Амин. Спаси Христе Боже и помилуј, Свјатјејшаго патријарха нашего

(име), или: високопреосвјашчењејшаго архиепископа и митрополита нашего
(име), или: преосвјашчењејшаго архијереја нашего (име), Христољубивоје
војинство, ктитори и приложники свјатаго храма сего (у манастиру: свјатија
обитељи сеја) и всја Православнија Христијани, и сохрани их на многаја љета.
(Амин. Спаси Христе Боже и помилуј, светога патријарха нашег (име), или:
високопреосвећеног архиепископа и митрополита нашег (име), или: преосвећеног
архијереја нашег (име), Христољубиву војску, ктиторе и приложнике светога
храма овога (у манастиру: свете обитељи ове) и све Православне Хришћане, и
сачувај их много година).

Sveta Bozanska Liturgija 12-14

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sveta Bozanska Liturgija 12-14

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Божанствена литургија Светог Оца нашега Јована Златоуста

Пре сабрања верних у храм на свето богослужење, свештеник врши Проскомидију,

Ђакон: Благослови, Владико.

Народ: Амин. (Нека тако буде)

Ђакон: У миру Господу се помолимо.

Народ: Господи помилуј. (Господе помилуј)

Народ: Тебје Господи. (Теби Господе)

[На Христове празнике, уместо: Слава… Благослови душе… чита се Антифон 1. Види

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу; и ниње и присно и во вјеки

[На Христове празнике, на овоме месту чита се Антифон 2. Види додатак]

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Блажени милостиви, јако тији помиловани будут

Блажени чистији сердцем, јако тији Бога узрјат

Блажени миротворци, јако тији синове Божији нарекутсја

Блажени изгнани правди ради, јако тјех јест Царствије Небесноје

Радујтесја и веселитесја, јако мазда ваша многа на Небесјех

Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу

И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин.

Ђакон: по Входу стаје на св. Двери и каже: Премудрост, смерно стојмо!

Народ: (Недељом) Придите поклонимсја и припадем ко Христу; Спаси ни

Затим се певају тропари и кондаци (црквене химне).

Ђакон: и у векове векова.

Чтец: (онај који чита Апостол) И духови твојему. (И духу твоме)

Чтец: Прокимен глас. (каже који је глас прокимена и гласно прочита прокимен)

Народ: (Отпева прокимен по гласу који је назначен).

Чтец: Читање из посланице Галатима (или Јеврејима, или Римљанима, тј. говори наслов

Чтец: Чита Апостол.

Чтец: И духови твојему.

Чтец: Алилуја. (3 пут)

Народ: Алилуја. (3 пут или велико)

Свештеник: Премудрост, смерно стојмо. Чујмо Свето Јеванђеље. Мир свима.

Народ: И духови твојему. (И духу твоме)

Свештеник: Мир Теби, благовеститељу.

Народ: Слава Тебје, Господи, слава Тебје.

Ђакон: Рецимо сви из све душе, и од свега ума свога, рецимо.

Народ: Господи помилуј. (3 пут)

Народ: Господи помилуј. (3 пут)

Народ: Господи помилуј. (3 пут)

Народ: Господи помилуј. (3 пут)

Народ: Господи помилуј. (3 пут)

Народ: Господи помилуј. (3 пут)

Народ: Господи помилуј. (3 пут - мртвачко)

Народ: Господи помилуј. (3 пут - мртвачко)

Народ: Господи помилуј. (3 пут - мртвачко)

Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.

Народ: Тебје Господи. (Велико, а ако ђакон служи, онда мало)

Ђакон: А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господи помилуј. (Велико, а ако је ђакон мало)

Народ: Господи помилуј. (Велико, а ако је ђакон мало)

Ове молитве се говоре само кад и ђакон служи

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.

Народ: Амин. (Одмах затим Херувимска песма)

Иже херувими тајно образујушче,

Свештеник: Најсветијег Патријарха (или високопреосвећенога Митрополита, или

Свештеник: Благоверни и христољубиви Православни род нашда помене Господ Бог у

Народ: Амин. (Пева се други део Херувимске песме)

Јако да Царја всјех подимем, ангелскими невидимо дориносима чинми.

Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.

Народ: Господи помилуј. (Велико, а ако је ђакон мало)

ПРОЗБЕНА (МОЛБЕНА) ЈЕКТЕНИЈА

Ђакон: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.

Народ: Подај Господи. (Подај Господе)