ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

АЛЕКСИНАЦ

ПРЕДМЕТ: ОПШТА МОТОРИКА ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ГЛАВНИ УСЛОВИ МОТОРИЧКОГ ВЕЖБАЊА

ПРОФЕСОР СТУДЕНТ

Др. Игор Станојевић Данило Милорадовић

Бр.индекс. 2270

Алексинац, новембар 2016.

1
 САДРЖАЈ

 УВОД
 ТЕЛЕСНА ВЕЖБА
 КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗВОЈА ПРЕДШКОЛСКОГ ДЕТЕТА
 Психолошке карактеристике
 Пажња
 Памћење
 Машта
 Мишљење
 Унутрашњи говор
 Говор
 Емоције
 РАЗВОЈ МОТОРНИХ СПОСОБНОСТИ У ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
 Повезаност здравља и вежбања
 УСЛОВИ ЗА ПРАВИЛАН РАСТ И РАЗВОЈ ДЕТЕТА
 УСЛОВИ ЗА ТЕЛЕСНО ВЕЖБАЊЕМ У ВЕЗИ СА ДЕЧЈИМ РАЗВОЈЕМ И
УНАПРЕЂЕЊЕМ ЗДРАВЉА
 ФОРМИРАЊЕ ЗНАЊА И ВЕШТИНА КОД ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ КРОЗ
ИНТЕГРИСАНЕ ФИЗИЧКО-ЗДРАВСТВЕНЕ АКТИВНОСТИ
 МЕТОДИЧКО ОРГАНИЗАЦИОНЕ ФОРМЕ И СРЕДСТВА У РАЗВОЈУ
ФИЗИЧКО-ЗДРАВСТВЕНИХ АКТИВНОСТИ
 ЗАКЉУЧАК
 ЛИТЕРАТУРА

2
 УВОД

Протеклих векова су се деца, пре поласка у школу, од своје треће до седме године,
развијала углавном у оквиру породице и под утицајем њене околине и животних прилика.
Материјалне околности породице биле су у већини случајева од велике важности при
васпитању деце. Брига за дете, његово здравље, нормални физички развој је један од
најважнијих задатака у васпитању предшколске деце.

Открића о великим развојним потенцијалима предшколског детињства су учинила да је

институционално васпитање и образовање деце раних узраста постало саставни део
система васпитања и образовања. У њему, савремена предшколска установа има задатак
да деци обезбеди повољну друштвену и материјалну средину са свим потребама, условима
и подстицајима за развој богатих, разноврсних и осмишљених активности, којима она
могу да се предано баве користећи своје укупне потенцијале за развој способности. 1

"Основни циљ боравка деце у предшколским установама је целовит развој укупних

потенцијала сваког детета и напредовање у сваком од његових аспеката, уз проширивање
и квалитативно усавршавање оних развојних домета које је дете већ освојило. Настоји се
да се оформи емоционална личност, свесна себе и својих потенцијала, своје друштвене и
природне средине, која је отворена, комуникативна, конструктивна и креативна,
задовољна и испуњења оптимизмом у односу на себе, друге људе и живот у целини, која
се руководи хуманим вредностима и тежњама, код које су уравнотежена физичка,
интелектуална, емоционална и социјална својства, однеговане аутентичне потребе,
развијене личне карактерне црте, као и индивидуалне склоности испособности".2

Један од општих задатака предшколске установе је да, стварајући претпоставке за развој

низа способности, потребних детету у каснијем животу, допринесе физичкој зрелости и
готовости деце за полазак у школу у смислу високог нивоа општег телесног развоја,

1
Правилник о Општим основама предшколскогпрограма, 2006.
2
Каменов, 1997, 48

3
развоја моторичких способности и отпорности организма, да створи, здраво и снажно тело
детета спремно за напоре које изискује похађање наставе.3

Физичко васпитање предшколске деце јесте први корак ка општем развоју здравог
васпитања човека. Такво васпитање има, уосталом, многе задатке и служи се разним
средствима. Код остваривања ових задатака у раду с предшколском децом, у избору
средстава и метода физичког васпитања, потребно је водити бригу о карактеристичним
особинама деце на том узрасту.

У животу детета предшколског доба врло важну улогу има кретање. Дете има неодољиву
потребу за кретањем. Оно жели да по цео дан трчи, скаче и игра се. На тај начин боље
упознаје средину у којој се налази. Акцијом и игром дете показује своја осећања, утиске и
своје животно искуство. Кретањем се развија његова снага и јача његово здравље.

Телесна вежба

Физичка вежба (телесна вежба) је кретна активност (покрет или кретање), смишљено
управљена ка циљу позитивне трансформације човекових способности од датог ка
жељеном стању, што се остварује само у контексту вежбања.

Физичка вежба није ништа друго до моторичка форма – покрет и систем покрета –
кретање, чијом се применом ипонављањем у неком времену формира процес физичког
вежбања.

Физичко (телесно) вежбање је адаптивни процес који сеостварује путем систематског

понављања физичких вежби.

Крајњи смисао физичког вежбања може бити усвајање одређених кретних умења, вештина
и навика, развијање и одржавање физичких и функционалних способности или
задовољавање других потреба личности (креативних, рекреативних и потреба за забавом).

3
Џиновић, 2011,20

4
 КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗВОЈА ПРЕДШКОЛСКОГ ДЕТЕТА

Предшколско детињство је најбурнији период развоја и сваки од узраста у оквиру овог

детињства има своје специфичности. Вођење рачуна о овим специфичностима, као и
индивидуалним карактеристикама сваког детета, је услов успешног васпитно-образовног
рада. Да би тај рад био научно заснован и уједначен до оне мере до које се јављају разлике
у оквиру појединих узраста, он треба да се одвија према Општим основама
предшколскогпрограма“.4

Костур детета се у многоме разликује од костура одраслог човека. Пре свега се истиче
разлика у пропорцији делова скелета. Што је дете млађе, што је већи временски размак
између њега и одраслог, то је разлика у скелету све већа.

Новорођенче има велику главу, здепасти струк, кратке руке и ноге. Костур детета
разликује се од одраслог такође обликом кичме и грудног коша. Костур детета
предшколског узраста је мекан и подложан различитим врстама деформација. Код деце се
процес окоштавања брзо развија и кости детета су у таквом стању веома еластичне и
пластичне и неотпорне на негативне утицаје. Дечја мускулатура, у поређењу са
мускулатуром одраслог човека се развија слабо и у односу на општу тежину тела је мала, а
такође и у односу на масу унутрашњих органа .Код новорођенчета тежина мускулатуре
чини близу 23% тежине читавог тела, код предшколског детета она износи око 27%
тежине тела док код одраслог мушкарца достиже 42% до 44% укупне тежине тела.

Мишићна влакна детета су танка, проценат воде у њима је већи него код одраслих.
Мишићи детета се развијају постепено. Најпре се развијају мишићи из већих мишићних
група, а касније они из мањих. По карактеру рад мишића може бити динамички и
статички. Рад мишића, који се састоји у наизменичном стезању и растезању, и који је
праћен покретима у зглобовима, назива се динамички. За разлику од динамичког рада,
статички рад не даје видљив резултат кретања у простору. Он је усмерен ка томе, да држи
тело и поједине делове у одређеном положају. Зато је често потребан велики напор.

Познавање рада дисања и крвотока код деце има велико значење колико за организацију
физичког васпитања уопште, толико и за избор и примену активности. Што се тиче
4
Правилник о Општим основама предшколског програма, 2006.

5
дисања, у поређењу с одраслим, дете се налази у лошијем положају. Дете предшколског
узраста удише у минути 22 до 24 пута, док одрасли само 16 до 18 пута. Срце и крвни
судови детета су у повољном односу према организму. Срце које није оптерећено
напорним радом ни тешким узбуђењима, а поштеђено је и разних штетних утицаја
(алкохол, никотин идр.) ради код деце предшколксог узраста без икаквих потешкоћа и
прецизно. Код избора телесних вежби потребно је пазити на особине крвотока и органа за
дисање. Ти се органи прилагођавају захтевима, које поставља поједини рад, али вежбе
морају у свакомслучају одговарати степену телесног развитка. То не значи да се у раду са
децом морају избегавати већи или мањи физички напор.

Нервни систем није изграђен ни по свом анатомском развоју, ни по функцији. Код деце
предшколског узраста није довршено диференцирање станица (неурона) коре великог
мозга у лобањи и одговарајућих психо-моторних центара; није довршена ни мијелизација
нервних влакана. Код предшколске деце се опажа недовољно развијен нервни механизам
који управља покретима. Нервни систем се развија нешто другачијим темпом од оног који
прати развој осталих система. Он се развија врло брзо, још у интраутерином животу, па
све до треће - четврте године живота. После овог периода темпо развоја нервног система
се успорава. Око 16-те године мозак достижесвоје дефинитивне квантитативне димензије.
Сазревањем виших сегмената централног нервног система, нарочито коре великог мозга,
успостављају се и сложенији моторни рефлекси као и најфинија координација.

Особине дечјег организма и обележја његовог доживљаја су фактори који нас упућују
на избор средстава физичких активности, на њихову примену и методе у раду.

6
 Психолошке карактеристике

Физички развој детета је основа психичког развоја. Психички напредно и здраво дете има
много више услова да развије све позитивне особине личности, много више него физички
болесно дете. Основ за правилан развој огледа се, пре свега, у правилној нези и исхрани
детета. Предшколски узраст се карактерише врло интензивним психичким развојем.
Осећаји и опажаји на млађем предшколском узрасту /2-3. године/ су релативно добро
изражени. Деца овог узраста успешно разликују четири основне боје, а пред крај
предшколског узраста опажају не само основне боје, већ и боје са прелазним тоновима.
Дете овог узраста, већ правилно опажа облике по појединим карактеристикама и
препознаје предмете. Опажај је више усмерен на целину него на поједине делове.

Пажња

Пажња је у првим годинама живота краткотрајна и мала по обиму, али може бити и веома
интензивна. У ово доба она је везана за личне интересе. Дете не може да се концентрише и
да буде добар посматрач, јер оно примећује пре свега оно што га занима, што је у вези са
његовом особом.

Памћење

Памћење је до четврте године код детета изразито ненамерно, јер се ретенција и

репродукција одвијају без посебних напора детета у игри, или у другим практичним
активностима. Деца овог узраста лако памте песму или причу. У петој години долази до
намерног памћења које се из дана у дан све више утврђује.

Машта

Машта се већ након друге године живота брзо развија. Дете живи у свом свету маште, што
му причињава велико задовољство. У машти дете доживљава остварење својих
неиспуњених жеља. Игра посебно доприноси развоју дечје маште.

7
 Мишљење

Почетни облици мишљења се код детета појављују паралелно са ходом. Када дете научи
да хода, оно наилази на низ неочекиваних препрека које мора да савлада. Савлађивањем
тих препрека или проблема, мада не увек, код детета се развијају почетни облици
мишљења. Треба да прође још доста времена да би дете вербализовало проблем, а још
више времена је потребно да би могло да објасни како је решавало овај или онај задатак.

У другој години живота дете већ добија прве лекције практичног мишљења, у трећој
години користи неке познате операције за решавање низа конкретних задатака. Тај
почетни облик мишљења по неким ауторима назива се "мишљење рукама".

Код деце старијег предшколског узраста, између 6-7. године живота, у развоју мишљења
долази до појаве унутрашњег говора, који се јавља као мишљење за себе.

Унутрашњи говор

Појава унутрашњег говора указује на високи степен умне развијености, на то да дете сада
може да се одвоји од конкретног појединачног случаја који опажа у датом моменту и да
смисли у себи адекватно решење.

Говор

Говор се појављује код деце у почетном облику око прве године живота у форми неких
речи. Од правилног развоја говора у приличној мери зависи да ли ће дете успоставити
добре социјалне контакте са околином, вршњацима и одраслима. Прва реч има обично
значење читаве реченице и јавља се пред крај прве године. Дете негде у шестој и седмој
години располаже са фондом од две до три хиљаде речи.

8
 Емоције

Емоције предшколског детета се разликују од емоција одраслих. Дечје емоције су

површне /по начину изражавања / и спонтане, кратке су и врло брзо се смењују. Са
узрастом детета мења се и дужина емоционалног стања. Емоције се на предшколксом
узрасту јављају врло често и врло су снажне, нарочито ако се ради о страху, гневу или
радости.

РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ У ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ

Последњих 10-20 година моторичке активности предшколског детета постају предмет

озбиљног проучавања у свету и код нас. У свом развоју моторика пролази кроз три
значајна периода: рефлексни период;

 сензомоторни период;
 психомоторни период.

Ови периоди развоја моторике показују како се моторна активност развијала од настанка
покрета до поласка детета у школу. У подели на периоде не треба се држати строге поделе
на узраст, јер постоје одступања условљена нормалним индивидуалним разликама и то:

 у развоју сваке функције;

 у склопу развоја система и органа, а нарочито ЦНС;
 у разликама полова и разликама деце у погледу социјалног статуса 5.

Рефлексни период почиње од 12. недеље феталног живота и траје до четири и по месеца
постпартално. За овај период значајне су две фазе развоја покрета. Уочено је да се први
покрети јављају интраутерино и то као рефлексни одговор у 12. Недељи феталног живота,
када су формиране прве мишићне плоче и мишићна вретена. Одмах након рођења код
детета преовладавају рефлексне активности које се јављају још интраутерино. Покрети су
спонтани, несвесни, појединачни, без контроле и координације из виших центара ЦНС.
Спонтана рефлексна моторна активност је обележена алтернирајућим флексоро-
5
Џиновић,Мартиновић, 2011, 24

9
екстензорним покретима десних и левих екстремитета. Ово је прва фаза развоја покрета, а
Л. Пијаже (Piaget) је види "у рефлексним одговорима моторике на дражи које могу да
настају у самом телу, или да долазе споља. Увек се покреће цело тело, покрећу се све
мишићне структуре, покрет је масован, али неусмерен и неприкладан. Функција заправо
врши крик који се при томе издваја, јер он бива мајци сигнал за помоћ. Тонус је напет,
покрети бројни, некоординирани и сиромашни. Манипулативне могућности још нису на
помолу6.

У првом месецу живота детета појављује се једно од првих кретања, држање главе у
вертикалном положају, у другом месецу подизање и дуготрајније задржавање главе када
дете лежи на стимаку, у трећем месецу дете подиже главу ослањајући се на подлактице а
затим и на шаке. Покрети су асиметрични са ирегуларном флексијом и екстензијом,
супинацијом и пронацијом. У четвртом месецу нестају асиметрије положаја тела и
асиметрије покрета, па се јављају обострано симетрични покрети флексије и екстензије.
Ово је друга фаза развоја покрета која траје од почетка другог месеца до четири и по
месеца живота.

Сензомоторни период траје од четвртог месеца живота, током прве године па све до
средине друге године. Карактеришу га трећа, четврта и пета фаза развоја покрета, док је
шеста фаза развоја покрета прелазна, јер се у њој сензомоторни спрег губи и уступа место
психомоторном спрегу. Трећа фаза развоја покрета траје од половине петог месеца па до
краја осмог месеца живота детета. Схема покрета је још увек аутентични извор
задовољења тежњи. Дете покрет усмерава према предмету у видном пољу. Сви покрети
дохватања до почетка деветог месеца су у почетку незграпни и непрецизни. Од почетка
деветог месеца до краја дванаестог месеца траје четврта фаза развоја покрета. Дете од
девет месеци стабилно седи и из тог положаја изводи покрете, напред, назад, лево, десно;
способно је да оствари опозицију палца, чиме се оспособило за хватање и вршење
манипулативних активности шакама и прстима. Петa фаза развоја покрета почиње крајем
дванаестог месеца и завршава се са осамнаестим месецом. Овом фазом још увек доминира
сензомоторна основа психомоторне активности, јер по Пијажеу "представа још није
ослобођена од перцепције".7 Развој контроле покрета на овом узрасту, који иде у правцу
6
интерпретација Бојанин, 1979,35.
7
навод,Бојанин, 1979, 38.

10
од главе ка доњим екстремитетима доводи до моторних понашања која су специфична за
човека: стајање и усправно ходање. У шестој фази развоја покрета (одвија се током друге
половине друге године и завршава се крајем друге године живота детета) сензомоторни
спрег се губи, мисао ослобађа и поставља у први план контакта између детета и реалности,
укључујући структуре искуства претходне линије контаката које су чиниле активности
сензо-моторног периода.8 Усправни положај детета је сигурнији као и покрети из тог
положаја. Стајање је аутоматизовано, дете може да стоји на једној нози, може да се сагне
до пода, може да узме нешто са њега и да се врати у усправни положај, ходање је донекле
синхронизовано иако се дете још увек љуља (гега), оно може при ходу да окреће главу, да
се окрене и промени правац кретања чинећи већи заокрет, дете може да шутира лопту без
губитка равнотеже. У двадесетпрвом месецу може да силази низ степенице једну по једну,
уз држање за руку.

Током треће године и касније, говоримо о предшколском периоду детета и

психомоторним активностима. (психомоторни период) "Психомоторна активност се
извршава преко психомоторног спрега кога чине низ структура чије су функције
међусобно повезане са циљем извршења психомоторне радње, која је на нивоу на комеје и
дозрелост структура и функција психомоторног спрега".9

На узрасту од 24 до 36 месеци живота, код детета моторика се развија и усложњава. Даље

се усавршавају основни елементарни облици кретања (ходање, трчање, пузање,
поскакивање...). Од треће године живота водећа активност на том узрасту је и даље игра.

Игра

8
Бојанин, 1979, 38.
9
Бојанин, 1979, 93.

11
Игром дете задовољава своју потребу за кретањем, тако да се развој локомоторних и
манипулативних покрета наставља. Ходање и трчање млађе предшколске деце су због
слабости антропометријских димензија (коштано-мишићног и зглобног система)
несавршени. Дужина корака није константна, развој удружених покрета руку тек почиње,
покрети нису још праволинијски, при трчању нема спринта.

Са развојем ЦНС ходање и трчање постаје природније, деца почињу да савладавају

одређене препреке (заобилазе предмете, пењу се, силазе...), марширају у ритму музике,
ходају по правој линији ногом испред ноге раширених руку, трче мењајући правац,
скакућу на једној и другој нози, возе трицикл, прескачу препреку висине 20 цм и др. На
крају предшколског периода долази до повећања свих квантитативних и квалитативни
показатеља како манипулације тако и локомоције.

ЗДРАВЉЕ И ФИЗИЧКО ВЕЖБАЊЕ ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

У пракси предшколског васпитања и образовања све се више тежи за осмишљавањем

одређених поступака и сутуација ради очувања здравља деце. Потреба за здрав начин
живота деце треба да се формира од најранијих дана када је организам пластичан и
подложан утицајима животне средине. У свакодневним активностима неопходно је
развијати код деце позитиван однос према здрављу, јер здрав начин живота подразумева
кретне активаности. Савремени начин живота је показао тренд погоршања физичког,
менталног и социјалног здравља деце. Проблем васпитања, образовања из дравља деце
остаје главни општи проблем, зато што од степена здравственог образовања деце зависи
радни потенцијал земље у блиској будућности. Из наведених разлога, предшколска деца
би требала да буду на адекватан начин упућена у ситуације зашто нешто раде и зашто
треба да нешто ураде како би очувала своје здравље. Све су учесталији захтеви да
здравствено васпитање у предшколским установама буде што боље теоријски разрађено и
да се све више примјењује у пракси.

Примарни задатак наших предшколских установа у процесу стицања знања и вештина у

области здравственог васпитања јесте заштита живота и здравље деце, њихов физички

12
развој, на чија решења су усмерени напори не само васпитача већ комплетног васпитног
тима који подразумева:

 рационалну организацију васпитно-образовног процеса са одговарајућим

санитарно-хигијенским нормама;
 рационалну организацијукретних активности;
 систематизацију рада у формирању код деце вредности здравља и здравихстилова
живота;
 побољшање рада на развоју физичких, моралних и вољних особина личности;
 реализацију интегрисаних физичко-здравствених активности и остварење њених
задатака у сарадњи са медецинским особљем, васпитачем и породицом.

ПОВЕЗАНОСТ ЗДРАВЉА И ВЕЖБАЊА

Између здравља и вежбања постоји директна повезаност, вежбање утиче на здравље и

обрнуто, здравље на вежбање. Кретањем тело мења своје унутрашње стање и спољашњу
средину са којом је у непосредном контакту. Констовано је да се чак минималним
кретањем мења унутрашње стање, у рад се укључују сви органски системи, повећавајући
промет хранљивих материја и кисеонка10.

Физичко вежбање, као планско повећавање обима кретања, у великој мери утиче на развој
физичких способности код деце, повећавајући радну способност организма у
економизацији физиолошких процеса са једне стране, а с друге стране, утицај физичких
активности се огледа и у повећаним могућностима организма у смислу мобилизације
физиолошких процеса до највиших мера. Да би физичке активности имале позитивно
дејство на органске системе, као и на развој моторике, мора се водити рачуна о анатомској
грађи и функционалним способностима организма деце предшколског узраста.

По Угарковићу, обим вежбања представља везу између здравља и вежбања, што

представља прву карику која се налази у ланцу здравља, док све остале карактеристике
служе за формирање и подизање функционалних способности. Постигнути ниво
10
Џиновић, Мартиновић,2011, 32.

13
функционалних способности није директна веза са здрављем. Здравље се мери величином
максималних способности било ког система који у својој функционалној сфери постиже
максимум. Способност система има везе са здрављем само у случају када се ниво
функционисања доведе на минималне норме за одржавање хомеостазе.

УСЛОВИ ЗА ПРАВИЛАН РАСТ И РАЗВОЈ

Циљеви телесног развоја и здравственог васпитања према Каменову су:

 Развој здравствене културе ради очувања и јачања сопственог телесног и менталног

здравља и здравља других људи.
 Правилан раст и развој дечјег организма и повећавање његове отпорности према
неповољним утицајима савременог живота, променама у климатским условима
(топлоти, хладноћи, ветру и влази) и према обољењима.

Стицање елементарних знања о здравственој култури (разумевање основних захтева за

очување здравља, као што су: свакодневно вежбање, одмор, правилна исхрана и хигијена),
као и мотивисаност за њихову примену.

Најелементарнија знања о болестима и повредама, њиховом избегавању, као и о

најједноставнијим поступцима прве помоћи (шта учинити када се опечемо, повредимо
кожу, ухвати нас сунчаница и сл.).

Познавање професија које се старају о људском здрављу (лекара, зубара, медицинске

сестре).

Навика да се спава поред отвореног прозора и свакодневно борави и креће на свежем

ваздуху.

Дисање на нос и одвикавање од дисања на уста.

Навика да се приликом кашљања заклањају уста руком, а приликом кијања марамицом.

Правилан развој функција коже у погледу терморегулације и дисања.

14
Јачање мишића желуца и других унутрашњих органа и њихово што правилније
функционисање.

Унапређивање функционалних способности органа за крвоток и дисање, јачање мишића

срца, појачавање дотока крви срцу и побољшавање ритмичности његових откуцаја,
побољшање прилагодљивости срца неочекиваним напорима.

Правилно и правовремено окоштавање, јачање и формирање еластичног кичмено гстуба,

развој свода стопала и учвршћивање коштано-везивног апарата.

Правилан положај тела приликом седења (посебно, за столом приликом јела и других
активности), стајања, ходања и вршења одређених радњи ради предупређивања
поремећаја моторике и телесних деформитета (посебно, кичменог стуба и стопала).

Познавање правила личне уредности, чистоће и хигијене, као и разлоге за њихово

придржавање, уз изграђивање и учвршћивање хигијенских навика и потреба. Способност
сразмерно самосталног задовољавања ових потреба (умивање и прање руку за врнувши
претходно рукаве и не квасећи се при томе, пре јела, после коришћења тоалета, и по
потреби), старање о чистоћи тела, одеће, обуће и околине.

Навика да се редовно, када се за то укаже потреба, и на време, перу зуби, правилно служи
чешљем, четком, марамицом, салветом и другим личним прибором, као и дасе правилно
користе санитарни уређаји.

Навика на правилан сан и одмор.

Навика на правилну и умерену исхрану као и регулисање тежине тела.

УСЛОВИ ЗА ТЕЛЕСНО ВЕЖБАЊЕ У ВЕЗИ СА ДЕЧЈИМ РАЗВОЈЕМ И

УНАПРЕЂИВАЊЕМ ЗДРАВЉА

15
Задаци физичког и здравственог васпитања деце раног и предшколског узраста произилазе
из постављених циљева, а конкретизују се у зависности од узрасних особености и
индивидуалних могућности деце. У процесу физичког и здравственог васпитања остварују
се здравствено-хигијенски, образовни и васпитни задаци.

Формулисани циљеви физичког и здравственог васпитања васпитачима постављају

следеће задатке у вези са дечјим телесним развојем и унапређивањем здравља који су
формулисани у Основама програма за предшколски и припремни предшколски узраст:

 Стварање услова за очување и унапређивање дечјег здравља, односно, нормално

функционисање читавог дечјег организма, како под повољним, тако и
променљивим температурним и климатским условима и променљивим условима
напора.
 Деловање на општи развој детета преко његовог тела и чула, а не само на његове
перцептивно-моторне квалитете. Способности које се развијају одговарајућим
активностима у овом домену треба да се уграде у општије способности и утичу на
развој детета у целини, а развој посебних вештина опажања и кретања да се јављају
као њихов нус продукт.
 Децу научити начинима за чување и јачање здравља и одржавању личне уредности
и хигијене, односно, хигијене околине, и омогућити деци да у вези сатим стичу
одређене навике.
 Створити услове за општи развој: телесних органа (органа за крвоток, дисање,
варење и др.), мишићно-коштаног система, правилних пропорција тела, раста и
тежине, као и усавршавање њихових функција.

Како је у детињству највише изражена потреба за игром и разноврсним активностима,

потрудити се да се та потреба задовољи, односно, предупређивати последице физичке
неактивности којој су изложена деца у савременим условима живљења.

Свакодневно организовање телесних активности које са млађом децом трају од 15 до20

минута, а затим се њихово трајање повећава у складу са могућностима деце и трају, уз
краће одморе, до 45 минута. Када се за то пружи прилика, у ове активности (нарочито
вежбање) треба укључити и родитеље.

16
Организовање јутарње гимнастике, која у почетку траје од 4 до 5 минута, затим се
продужава на 6 до 8 минута, и на крају траје од 8 до 10 минута. Као и у погледу других
способности, и у овом погледу постоје велике индивидуалне разликемеђу децом које
треба уважавати.

Обезбеђивање средине у којој су задовољени одговарајући здравствено-хигијенски услови

према медицинским стандардима и прописима, боравак и спавање у проветреним
просторијама уз сталан доток свежег ваздуха.

У договору са медицинским особљем систематски предузимати мере за очување и јачање

дечјег здравља уз помоћ природних фактора (воде, сунца и ваздуха), боље речено,
омогућити деци што чешћи и дужи боравак у природи.

Обезбеђивати свакодневни боравак деце на свежем ваздуху и посебно обратити пажњу на

то да је дете одевено у складу са временским условима, нарочито када је температура
изнад 18°С степени. Треба имати у виду потребу деце да на ваздуху проведу бар три,
четири часа дневно, зими са прекидима, а лети се време боравка уприроди може и
повећати.

Обезбеђивати, када год је то могуће, излагање дечјег тела директном утицају ваздуха и
сунца и створити услове за деловање воде на тело: обливање, туширање, пљускање и
активности у води. У свим овим поступцима треба задовољити принцип поступности како
се не би угрозило дечје здравље. Након што се нежна дечја кожа заштити одговарајућом
кремом, сунчање започети у преподневним или поподневним чесовима. У почетку
сунчање не би требало да траје дуже од петминута. Постепено се тај период продужава.

Створити услове за задовољавање дечје потребе за одмором, посебно за спавањем. Деца

би требало да у току дана, најбоље у подне, одспавају бар један сат, највише два сата. (Ово
се нарочито односи на млађу децу, док се код старије треба у већој мери прилагођавати
њиховим индивидуалним навикама и склоностима).

Да се деци обезбеди храна одговарајуће енергетске вредности, у складу са дијететским

захтевима за тај узраст, који се односе на утврђене односе угљених хидрата, масти,
беланчевина, минералних материја, витамина и воде. Исхрана деце мора бити богата

17
свежим воћем и поврћем. Оброци треба да буду припремљени на одговарајући начин,
лепо и укусно сервирани. Осим тога, они треба да буду понуђени деци увек у приближно
исто време.

Пружати помоћ медицинском особљу у предузимању превентивних мера за заштиту

дечјег здравља; обратити пажњу да деца, која су на некој терапији, редовно узимају
лекове; старати се нарочито о оној деци којој је потребна посебна пажња
(реконвалесценти, болешљива деца, и сл.)

ФОРМИРАЊЕ ЗНАЊА И ВЕШТИНА КОД ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ КРОЗ

ИНТЕГРИСАНЕ ФИЗИЧКО-ЗДРАВСТВЕНЕ АКТИВНОСТИ

Формирање знања и вештина кроз интегрисане физичко-здравствене активности код

предшколске деце произилази из актуелних проблема савременог начина живота који за
последицу има низак степен здравља као и дисхармонију физичког развоја и развоја
моторичких способности деце. Погоршање здравља деце, промена социјалних и
економских условаставља ставља пред модерно образовање суштински нове изазове и
задатке. Потреба да се побољша квалитет образовања, укључујући и предшколско, огледа
се у спровођењу иновативних програма. При томе, један од приоритетних трендова у
решавању проблема формирања, чувања и учвршћења здравља деце у данашње време је
потрага за новим и ефикаснијим формама, средствима, методама и техникама васпитања и
образовања и њиховој примени у пракси педшколских образовних институција.
Интелектуализација многих облика људских активности, интензивирање процеса
образовања, смањење кретних активности деце, ниска физичка припремљеност деце за
укључивање уобразовни процес Основне школе итд. довели су до појаве многобројних
истраживања у свери физичког развоја и здравља деце у школи, што није случај са
предшколским васпитањем и образовањем.

Дете у предшколским установама треба, пре свега, да буде здраво, јер само здраво дете
може да се физички развија што је општи интерес друштва, односно здраве нације. Према
Светској здравственој организацији, здравље се дефинише као стање потпуног физичког,

18
умног, моралног и социјалног благостања. Светска здравствена организација је истакла
паролу која гласи: ,,Здравље сваком човеку планете.” Такво тумачење појма здравља
ставља улогу физичке културе, на нови степен, као основу формирања здравог облика
живота људи. Свакако, акценат је стављен на децу предшколског узараста, јер ни у ком
другом периоду живота физичко васптање није тако тесно повезано са општим
васпитањем као у првих седам година живота детета, када се постављају темељи здравља,
дугорочна свестрана моторна спремност и хармоничан физички развој. Крајње је важно, у
том најранијем периоду бурног развоја, код деце правилно организовати активности из
физичког васпитања, јер правилно организоване активности омогућавају организму да
накупи снагу и осигура не само физички већ и свестрани развој личности.11

Данас се на физичко васпитање више не гледа, искључиво, као на систем гимнастичких

вежби за унапређивање појединих врста спретности потребних у одређеним спортовима
или за повећање радне способности, односно, на систем утицаја којима се јачају мишићи и
повећава ефикасност покрета, већ се тежиште преноси на развој личности у тоталитету, на
све аспекте развоја детета.Свестрани физички развој и здравље детета је основа за
формирање личности. Правилан и нормалан развој дечјег организма има за последицу
добро здравље детета. Здравље предшколске деце је детерминисано биолошким,
еколошким, социјалним, хигијенским факторима, али у великој мери зависи одваспитно-
образовних усмерења. Између више фактора (физичка средина, микроклима, принципи
опште хигијене, друга деца, васпитачи и сви који окружују децу) који утичу на здравље и
перформансе растућег организма, важну улог имају кретне активности деце. Позитиван
утицај на развој организма деце имају само физичке активности које се налазе у оквиру
оптималних вредности. Тако, ако су деца у периоду бурног развоја изложена хипокинезији
и физичким неактивностима повећава се број негативних последица за растући организам
у смислу нарушавања функција и структура рада организма, регулације метаболизма и
енергије, смањења отпорности организма на промену спољних услова. Међутим, и
хиперкинезија (претерано велика моторна активност деце) такође крши принципе
оптималне физичке активности, што би могло да доведе до скока функција
кардиоваскуларног система и негативног утицаја на развој различитих система дечјег
организма.
11
Џиновић, 2011. стр.18.

19
Анализа малог броја истраживања у физичком васпитању предшколсколске деце показује
да због широко распрострањене иновативне образовне и здравствене технологије
фокусиране углавном на лични правац развоја и образовања деце у предшколским
образовним установама, све већу актуелност представља проблем избора садржаја,
метода, облика вежбања и оптимизација физичког оптерећења, усмерена на побољшање
физичког стања организма с једне стране и формирања дечјег знања и вештина у области
технологије очувања, одржавања и унапређења здравља са друге стране. Оптимално
решење је могуће у условима интегрисаног процеса физичког и здравственог васпитања
деце у предшколским установама, јер анализа научне литературе и свакодневна пракса
упућују на низ неслагања између: потребе друштва за формирање здравог, јаког, веселог,
предузимљивог детета које добро влада својим кретањима, самостално оријентисаног у
окружењу, способног да учи у предшколској установи, школи и каснијим креативним
активностима, и постојећих недостатака уорганизацији процеса здравственог васпитања у
предшколским установама; потребе да се садржаји физичкоги здравственог васпитања у
предшколским установама обраде и реализују као целина, да се утврди њихов циљ и
одреде њихови задаци и недостатка обједињених, разрађених и утврђених здравствених
садржаја кроз покрет, који ће помоћи васпитачима да према својим потребама, и условима
које конкретна средина пружа, одаберу садржаје које ће реализовати са децом. Потребе
значајнијег броја научних истраживања усмерених на побољшање квалитета
предшколског здравственог васпитања и недостатка структурираних физичких и
здравствених активности са планираним, занимљивим, креативним и едукативним
садржајима теоријског и радионичког типа који подразумевају комбинацију знања, идеја и
поступака који воде, како очувању здравља деце, тако и редукцији понашања која га
нарушавају. потребе за укључивање породице у едукативну интервенцију предшколске
установе и школе на плану промовисања правилног развоја и здравља деце и недостатка
методичких смерница за стицање неопходних знања за рано препознавање испречавање
неправилног функционисања различитих система организма, корекцију кретног система,
као и адекватан третман деце са сметњама у физичком развоју; потребе за формирање код
деце позитивног става и заинтересованости према физичком вежбању и сопственом
здрављу, и постојећих недостатака у организацији таквих активности на практичом
вежбању.

20
 МЕТОДИЧКО-ОРГАНИЗАЦИОНЕ ФОРМЕ И СРЕДСТВА У РАЗВОЈУ
ФИЗИЧКО-ЗДРАВСТВЕНИХ АКТИВНОСТИ

Игра као средство физичко-здравствених активности

Покретна игра

Програм здравственог васпитања који ће бити интегрисан у сва васпитно-образовна

подручја реализоваће се са децом кроз покрет и допринеће остваривању многих
конкретних васпитно-образовних задатака. Иначе, у пракси је потврђено да се чешће и
креативније реализују садржаји богати практичним примеримакроз игру. У том смислу,
овај рад са разрађеним и конкретним физичко-здравственим садржајима, предлозима и
едукативним примерима за праксу у предшколским установама, даје деци и васпитачима
нов подстицај, а истовремено представља изазов за увођење и надградњу здравствених
поступака у раду са децом.

У оквиру методичких поступака при реализацији интегрисаних активности физичког и

здравственог васпитања у раду ће се кроз примену различитих радионица расветлити
стваралачка синтеза активности физичког и здравственог васпитања. За дете је игра
посебно значајна активност. Осим што је начин изражавања, она представља и
специфичан облик учења. У њој дете, ангажујући све своје капацитете, прерађује и
присваја стечена искуства, што значи да истовремено постаје свесно тих искустава, јача и
изграђује своје психичке и физичке капацитете. За покретну игру се може рећи да је
сублимат и интелекта и покрета. Због своје особине да је доминантна активност
детињства, игра је била увек у средишту интереса оних који су покушавали да изграде
системе васпитања предшколске деце. То је био покушај да се игра искористи као
посредник за деловање на развој и здравље детета у најширем смислу.

Игра је веома важна и за психофизички развој сваког детета. Деци треба што је могуће
више телесног кретања и вежбања, потребне су разноврсне моторичке активности,
слобода креативности и позитивне емоционалности. Дете ће се играти све док му
омогућавамо и нудимо игру, јер, жеља за игром је присустна увек. Игра је инстинктивна

21
потреба, дете у природи свог бића носи потребу за игром. Деца упознају околину и
природу, стичу и проширују знања и животна искуства. У игри дете одраста, развија своја
чула и осећања, васпитава се, стиче самосталност и социјалну зрелост. Она обогаћује
детињство и нераздвојиви је његов пратилац. Игра у разради ове теме има посебну улогу
за децу предшколског узраста, а огледа се у чињеници да она кроз бројне и разноврсне
физичко-здравствене активности снажно утиче на правилан телесни раст и развој детета и
на развој биолошких функција и система, као и на здравствено стање организма у целини.
Она је и средство и метод васпитно-образовног процеса који се највише користи у раду са
предшколском децом.

Игром се изражавају, како индивидуалне, тако и колективне способности у свим

приликама и посебно непредвиђеним ситуацијама. „За здравље детета и његов правилан
развој игра и покрети су потребни колико је ваздух потребан дисању, а светлост Сунца
биљци“12.„ Игра је здравија од млека, игра је важнија од воде, игра је за човека најлепши
дар слободе“13.

Игра својим интересантним садржајем испуњава живот детета, богати његово искуство,
шири његов видокруг. Дете се игра и у исто време учи а да тога није ни свесно. У игри је
дете весело и она је главни фактор његовог снажења и здравља. У играма се код деце
испољавају склоности ка подражавању. Играјући се, дете подражава људе из своје
средине: животиње, кретање воза, аутомобила итд. Сваку добро осмишљену игру прати
осећање задовољства и радости. Ако дете у игри не осећа задовољство, оно такву игру
брзо прекида.

ЗАКЉУЧАК

Физичка активност битан је део функционисања сваког детета, јер на тај начин код њих
долази до смањења непродуктивне активности и хиперактивности, повећања пажње,
социјализације и спремности за учење нових задатака. Такође физичком активношћу
смањује се и регулише деструктивно, агресивно и аутоагресивно понашање. Свему овоме

12
Е. А. Аркин
13
Љубивоје Ршумовић

22
треба додати и значајне ментално-хемијске добити, као што су чврста воља, истрајност,
хармоничност у односима, племенитост, и друго.

ЛИТЕРАТУРА

1. Слуњски, Е., (2008). Дечји вртић, заједница која учи – место сарадње, дијалога и
заједничког учења.
2. Васта, Р., Haith, Marshall M. i Miller, Scott A. (1997). Дечја психологија.
3. http://www.carpediemcentar.rs/rekreacija.html
4. https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-
8#q=telesno%20vezbanje%20osnovni%20uslovi

23
24