ТЕХНИЧНИЧКА ШКОЛА

ПРОТА СТЕВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ

АЛЕКСИНАЦ

МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:

ТРГОВИНСКО ПОСЛОВАЊЕ

ОБЛАСТ:

ПЛАНИРАНЈЕ ПОВОЉНОГ ПРОСТОРА ЗА РАД

ТЕМА:

ПРОДАЈА БОЈЕ,ЛАКОВА И ОСТАЛИХ ПРОИЗВОДА ХЕМИЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ

ПРОФЕСОРКА УЧЕНИК/ЦА

Звездана Вељковић Павловић Сања IV-3

ЈУН 2015. ГОД

1
 Садржај

1. Увод……………………………………………………………….3
2. Продавница боје и лакова.............................................................4
3. Квалитет производа.......................................................................4
4. Планирање асортимана.................................................................6
5. Калкулација у трговини................................................................6
6. Припрема робе за продају.............................................................8
7. Распакивањее робе........................................................................9
8. Распоређивање и означавање робе...............................................9
9. Излагање робе................................................................................9
10. Фазе непосредне продаје....................................................10
11. Кретање потошача и разгледање робе..............................10
12. Информисање потошача о роби........................................10
13. Обрачун новчангг износа за родату робу.........................10
14. Избор робе...........................................................................11
15. Зкључак................................................................................12
16. Литертура.............................................................................13

2
 Увод

Хемијска индустрија је грана индустрије која хемијским путем прерађује биљне,

животињске и минералне сировине, као и разне отпатке. Има изузетно широк спектар
деловања и обухвата већину грана индустрије, служећи се њиховим сировинама,
Прерађујући их добијају се готови производи који даље иду на тржиште.

ПРОИЗВОДЊА - ТРГОВИНА- ПОТРОШЊА

3
 ПРОДАВНИЦА БОЈА И ЛАКОВА

Осим професионалних фарбара и молера, којима је претежно намењен овај програм, све
више људи се одлучује за мање самосталне захвате у уређењу, одржавању или освежењу
стамбеног, пословног или других отворених и затворених простора. У овим продавницама
се може наћи широк и разноврстан асортиман боја и лакова за различите врсте материјала,
али и велики избор одговарајућег прибора и алата. Продавницу треба отворити у урбаној
средини с више од 20.000 становника (укључивши и гравитирајућу околину), и то у
њиховим трговачким центрима, уз претпоставку да не постоје конкурентски садржаји. Уз
тако одређене локацијске услове, програм је довољно еластичан за све осцилације тражње,
па није исплативо повећавање његовог обима.

Критични елементи програма су: асортиман, квалитет, цене артикала и стручност

запосленог особља.

КВАЛИТЕТ ПРОИЗВОДА

Израз квалитет производа представља комплексан појам и сталан је човеков пратилац у

свакодневном животу и раду тј. као корисника и као произвођача.

Квалитет се обезбедјује под условом да су све мере и поступци у циљу постизања захтева
квалитета у складу са постављеним планом квалитета, који обухвата: планирање
квалитета, управљање квалитетом и испитивање квалитета.

За производе кажемо да су високог квалитета, ако им је доказана трајност или

економичност у употреби.

Под квалитетом у ширем смислу подразумевамо скуп свих особина једног производа које
задовољавају прописане услове у погледу:

- намене производа

- његове функције и поузданости

- једноставности и економичности у употреби

- одржавања итд.

Квалитет је један од битних обележја неког производа чији се прописани или захтевани
ниво мора остваривати уз оптималну производност и економичност у току производног
процеса.

4
Основни показатељи квалитета производа представљају:

- физички и функционални век трајања,

- поузданост,

- расположивост,

- безопасност при раду,

- конфорност и једноставност у опслуживању,

- коефицијент корисног дејства,

- степен механизације и аутоматизације,

- лако и економично одржавање и приступачност делова при одржавању,

- цена производа,

- естетски изглед и сл., квалитет је дефинисан по ЈУС.А.К0.001 на следећи начин:

Квалитет је скуп свих својстава и карактенстика производа, процеса и услуга, које се

односе на могућност да задовоље утврдјене или индиректно изражене потребе.

Производи морају задовољити свеукупне захтеве купца у погледу цене, рокова испоруке,
економичности у раду. где измедју осталог спада и уштеда енергије,заштита човекове
околине и квалитета живљења и сл. Све ово се дефинише подобношћу производа у
употреби и представља захтев потрошача. При томе купац није заинтересован за
оптимизацију трошкова производње, већ набавну цену, као и оптимизацију трошкова у
употреби, а то значи:

- једноставност одржавања,

- расположивост резервних делова,

- минимум застоја рада при сервисирању и сл.

Купац при преузимању робе захтева доказ о квалитету, а то добија преко уговора и
оверених протокола испитивања који имају законски карактер.

5
 ПЛАНИРАЊЕ АСОРТИМАНА

• Трговац планира асортиман да би створио одговарајући опсег и обим производа које ће

понудити својим циљним потрошачима.

• Одговарајући – значи онај који ће задовољити потребе потрошача боље од конкуренције,

а при томе остварити највећи одрживи профит.

• Процес планирања има две фазе:

– анализу и

– одлучивање.

Узак и дубок - специјализоване продавнице које задовољавајупотребе одређених врста

потрошача. Придоносиоригиналности и бољем имиџу продавнице.

Широк и плитак - покрива доста широко тржиште и задовољава основнепотребе

потрошача у ограниченом избору робе, јер нуди велик бројартикала у малом броју
појавних облика. Такав асортиман имајупродаваонице мешовите робе (продавница из
суседства).

Узак и плитак - мала продавница на врло повољном мјесту.Неколико линија производа у

врло малом броју варијација. Нпр.бензинске пумпе.

Широк и дубокк - обухвата већи број артикала у склопу сваке одабранескупине производа.
Велики трговачки центри или хипермаркети у одијелупрехрамбене робе.

КАЛКУЛАЦИЈА У ТРГОВИНИ

Калкулација је рачунски поступак помоћу којег се врши распоређивање трошкова на

њихове носиоце (робу), односно рачунски поступак којим се утврђује набавна, односно
продајна цена робе. Основни циљ калкулације је оптеретити сваку врсту и јединицу робе
оним трошковима који су и стварно настали приликом набавке и продаје робе.

Калкулација се израђује према одређеним принципима, односно правилима, која се морају

поштовати приликом израде калкулације. Ови принципи треба да осигурају правилан
распоред трошкова на њихове носиоце.

6
Ови принципи се састоје у следећем:

1. Калкулација мора бити тачна

2. Трошкове треба обрачунавати у њиховим носиоцима

3. Калкулацијом се трошак мора обухватити само једном

4. Калкулација мора бити прилагодљива

5. Калкулација мора бити документована

6. Калкулација мора бити прегледна

7. Калкулација мора бити правовремена

8. Калкулација мора бити успоредива

9. Калкулација мора бити економична

Према времену израде калкулације можемо поделити на:

- Претходна, гласку или предкалкулацију

- Накнадну, стварну или коначну калкулацију.
-

Са становишта документованости разликују се:

- Документована калкулација
- Недокументована калкулација
-

Према броју производа калкулације можемо поделити на:

- Просту калкулацију
- Сложену калкулацију

Роба је производ људског рада који је намењен за даљу продају а не за личну потрошњу,
јер у том случају не би била роба. Са робом се послује у трговини тј. она је предмет
купопродаје. Да би се роба изложила за продају на продајном месту претходно треба
извршити одређене припреме за продају.

7
У те припреме би сврстали следеће послове :

1. Расапакивање робе,

2. Чишћење робе,

3. Проверавање и дотеривање робе,

4. Груписање робе,

5. Сортирање робе,

6. Класирање робе,

7. Претходно мјерење робе,

8. Претходно паковање робе,

9. Претходно аћустирање робе,

10. Стављање ознака на робу,

11. Нумеричко и симболичко означавање артикала и

12. Чување робе.

ПРИПРЕМА РОБЕ ЗА ПРОДАЈУ

Роба намењена за продају припрема се у магацину или другим помоћним просторијама

продавнице. Тамо се роба распакује, чисти, дотерује, сортира, класира и означава. Тако
припремљена роба за продају доставља се у придајни простор продавнице, распоређује и
излаже на своја места.

РАСПАКИВАЊЕ РОБЕ

Приликом пристизања робе у приручно складиште врши се процес распакивања робе,

тиме се иста ослобађа од транспортне амбалаже.

Распакивање се врши стручно и пажљиво да се роба не би оштетила, запрљала или

загадила. Робу у приручном магацину распакује продавац, магационер (складиштар) или
помоћно особље и том приликом користе одређени алат као што су : чекић, клешта,
маказе, нож и др. Том приликом се води рачуна да не буду оштећене ознаке произвођача.

Пошто се роба распакује отклањају се амбалажа и отпаци.

8
 РАСПОРЕЂИВАЊЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ РОБЕ

Распоређивање робе је припремни посао за излагање, јер се њиме одређују робна места у
продајном простору. Правилно распоређивање робе треба да обезбеди прегледно
излагање, лакше сналажење продавца и потрошача при избору робе, рационално трошење
енергије продавца током рада, лакше чување и манипулисање робом, заштиту и сигурност
продавца при раду итд. Елементи о којима продавац треба да води рачуна при
распоређивању робе су: роба, простор, услови рада продавца, начин продаје робе, а
нарочито захтеви и интереси потрошача.

ИЗЛАГАЊЕ РОБЕ

После распоређивања робе, продавац приступа излагању робе, што у суштини представља
извршавање, реализацију претходно обављеног посла. Распоређивање и излагање робе два
су посла међусобно тесно повезана и условљена. Први обухвата план излагање робе, а
други реализацију тог плана. За излагање користе се разне врсте намештаја, прибор за
излагање и друга средства.

ФАЗЕ НЕПОСРЕДНЕ ПРОДАЈЕ

Продаја робе има следеће фазе:

- кретање потрошача и разгледање робе;

- информисање потросача о роби;
- избор робе;
- мерење робе;
- обрачун новчаног износа за продату робу и паковање и продаја продате робе
потрошачу.3,

КРЕТАЊЕ ПОТРОШАЧА И РАЗГЛЕДАЊЕ РОБЕ

Да би потрошач брзе и лакше пронашао робу коју жели да купи, мора бити испуњено
неколико услова. Као први услов у продавници треба да је остварен визуелни и
непосредни контакт између потрошача и робе. Други важан услов јесте функционалан
распоред опреме у продајном простору. Трећи услов је потпуно распоређивање робе.
Четврти услов бржег сналажења потрошача у налажењу тражене робе представљају
истакнути натписи за групе артикала.

9
 ИНФОРМИСАЊЕ ПОТРОШАЧА О РОБИ

Потрошач се у самоизборној продавници по правилу о роби обавештава самостално. Када

пронађе тражену робу сва обавештења о квалитету, димензијама, сировинском саставу,
цени итд., добија са ознака на роби.

МЕРЕЊЕ РОБЕ

Продавац је дужан да купцу измери ону количину робе коју је он тражио. Мерењем робе
одређује се њена количина. У многим случајевима потрошач мора робу да проба да би
утврдио да ли му одговара величина и облик.

ОБРАЧУН НОВЧАНОГ ИЗНОСА ЗА ПРОДАТУ РОБУ

Новчани износ за продату робу продавци израчунавају на начин који зависи од

прихваћеног система обрачуна у самоизборној продавници. Најчешће се износ за продату
робу израчунава на парагон-блоку. Новчани износ за продату робу може се обрачунати и
унапред пре продаје. То је претходни обрачун робе, која се продаје на комад.

Новчани износ добијен претходним обрачуном преставља цену робе која се исписује на
сва три дела купона уз остале податке о роби.

ИЗБОР РОБЕ

Обично потрошач не бира робу потпуно самостално. Изузетно, на избор робе утиче и
продавац, и то искључиво на захтев потрошача. На потрошача при избору робе у
самоизборној продавници утичу и други фактори, као сто су квалитет робе, лепо,
очигледно, логично и прегледно изложена роба, богат асортиман робе по ширини и
дубини итд.

Приступ подавца потошачу треба да буде отворен, како би купац имао слободу питати га о
стручном мишљењу и за узврат добити опширно објашњење о производу и његовом
коришћењу.

10
 Закључак

За продавницуовог типа су потребни информисани и добро едуковани продавци. У

продају долазе ссв новији произоди па како за теехнику,тако да и за производе хемијске
индустријее потребно је тално информисаље кко би се задовоњила питања купаца.

11
 Литература

1. Breda Vodopija,Višja strokovna šola Academia, 2006

2. Vekoslav Potočnik, Melanija Frankovič,Visoka šola za upravljanje in poslovanje, 2001

12