Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Sadržaj
1.
Uvod....................................................................................................................2
2. POJAM I ZNAČAJ NABAVKE KAO POSLOVNE FUNKCIJE............4
3. EVOLUCIJA NABAVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆIMA TRŽIŠNO
RAZVIJENIH ZEMALJA..................................................................................5
4. PERSPEKTIVE RAZVOJA NABAVKE U POSLOVNOJ POLITICI
PREDUZEĆA....................................................................................................8
5. MARKETINŠKl KARAKTER NABAVNE FUNKCIJE........................11
5.1. OTVORENA PITANJA MARKETINŠKOG TRETMANA NABAVKE
KAO POSLOVNE FUNKCIJE........................................................................12
5.2. SADRŽAJ POLITIKE MARKETINGA U NABAVCI..............................14
Zaključak..........................................................................................................18
Literatura.........................................................................................................19

1
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

1.Uvod
U svim delatnostima - privrednim i neprivrednim, nabavka uz proizvodnju
i prodaju predstavlja osnovnu poslovnu funkciju. Ni jedno industrijsko i drugo
preduzeće ne može funkcionisati bez poslovne funkcije nabavke. Ta važnost
potcncirana je činjenicom da nabavka čini sastavni deo reprodukcije svakog
prcduzeća koje koristi mnogobrojne reprodukcione materijale. Njihova je
potrošnja najveća u industrijskom preduzeću unutar kojeg se preraduju,
obraduju, dorađuju ili pak ugrađuju u finalni proizvod. Zbog toga se nabavka
pojavljuje kao uslov otpočinjanja proizvodnje i predstavlja jednu od osnovnih
karika u procesu reprodukcije.
Nabavka se vrši u okviru potreba preduzeća u oblasti proizvodnje (u
trgovini - u oblasti prodaje). Ove potrebe su po pravilu, unapred poznate i
utvrdene materijalnim bilansom. Zbog toga nisu retka shvatanja da je u
uslovima normalne snabdevenosti tržišta lako nabavljati, ali je teško prodavati.
Bitno je da preduzeće raspolaže obrtnim sredstvima i da drži situaciju na
nabavnom tržištu u svojim rukama. Tako se stiče utisak da pri nabavci nema
problema i da, u stvari, ne postoji neka politika na ovom sektoru.
Ipak ne osporavajući teškoće na koje se nailazi pri plasmanu nekih proiz-
voda, bilo bi rizično uprošćavati nabavku, odnosno nabavnu funkciju preduzeća.
Stalno treba imati u vidu da loša nabavka otežava prodaju i umanjuje poslovni
uspeh preduzeća. 0 izvesnoj uprošćcnosti nabavke moglo bi se govoriti samo n
slučaju oskudice na tržištu. U takvim prilikama je najhitnije da se obezbedi
snabdevanje i na toj osnovi korttinuitet u radu preduzeća. Zbog straha od
prekida u proizvodnji, odnosno prometu, faktori racionalne nabavke (veličina
nabavke, zalihe, kvalitet, cene i sl.) blede i dobijaju sekundarni
značaj.Međutim, nabavna politika i njena realizacija danas su znatno složenije
nego nekada. Sve više se oseća potreba da se u nabavci otpočne sa strategijskim
razmišljanjem od kojeg će zavisiti ne samo kontinuitet proizvodnje i poslovanja
već, u znatnoj meri, i ekonomičnost i rentabilnost preduzeća. Prema tome,
uspešno poslovanje preduzeća ne može se zamisliti bez racionalnih postupaka u
nabavci.
"Ako bi se moglo tačno odgovoriti na pitanje koliko je učešce nabavne
službe u dobiti preduzeća, prestalo bi zanemarivanje funkcije nabavne službe i
potcenjivanje mogućnosti za povećanje dobiti koje postoje u nabavkama. Medu
praktičarima u nabavnim službama svakako je veoma rašireno osećanje potrebe
da se brojčano oceni udeo nabavke u dobiti. Ali nauka o ekonomici preduzeća
ne može da reši ovo pitanje. To je najverovatnije jedan od razloga što se
nabavna služba nalazi u senci prodaje".

2
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Kao što je poznato, sredstva preduzeća reprodukuju se po formuli:

N-N..P....R1-N1
N = novac, R = roba, P = proizvodnja, R1 = uvećana vrednost robe, N1 =
uvećani iznos novca.
Reprodukcija sredstava vrši se u obliku stalnog kruženja i prervaranja iz
jednogoblika u drugi, iz novčanog u robni, zatim u poluproizvode, robu u obliku
gotovih proizvoda i, najzad, u novac. Taj se proces neprekidno obnavlja.
Nabavka ima svoje mesto u reprodukciji.Tako se preko nabavke (podfaza R -
N) obezbeđuje materijalno-tehničko snabdevanje preduzeća, gde se vrši
pretvaranje novca u robu. Preko prodaje (podfaza Rj - N1) vrši se realizacija
gotovih proizvoda i, konačno, transformacija angažovanih sredstava u njihov
početni oblik (novac).
Te dve podfaze razmene (nabavka i prodaja) čine jedinstvenu fazu razmene
- novac za robu; odnosno robe za novac - izmedu kupca i prodavca, odnosno
prodavca i kupca. Svaka je kupovina istovremeno i prodaja i obratno. Svaki
prekid u reprodukciji, bilo da je nastao u nabavci, proizvodnji ili prodaji, ima
za posledicu poremećaj u obavljanju privredne delatnosti i vodi zamrzavanju
angažovanih sredstava sa svim ekonomskim posledicama. Zato je sa stanovišta
marketinga neophodno da se proizvodni program usklađuje sa mogućnostima
prodaje (potrebama i zahtevima potrošača), a da nabavka proističe iz potreba
proizvodnje, u trgovini iz potreba prodaje. Nabavka treba da traži mogućnost
uskladivanja resursa triišta nabavke i vlastitih proizvodnih kapaciteta (prodaje u
trgovini), u skladu sa marketing strategijom preduzeća kaoceline.
Strategijski pristup nabavci ispoljava se, dakle, u nastojanju da obezbedi
preduzeću kontinuitet proizvodnje (prodaje). Znaći, samo kontinuitetom
proizvodnje (prodaje) ne iscrpljuje se sadržina strategijskog pristupa nabavci.
Kontinuitet predstavlja jednu stranu procesa strategijskog upravljanja
preduzećem, a ima puni društveno-ekonomski smisao samo ako se vrši po
principu korporativne profitabilnosti i finansijskog rasta.

3
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

2. POJAM I ZNAČAJ NABAVKE KAO POSLOVNE FUNKCIJE

U poslovnoj praksi i literaturi, našoj i stranoj, postoje različiti stavovi i

mišljenja pojedinih autora o pojmu i sadržini nabavke. Zbog toga je potrebno te
pojmove tačno definisati.
Prema Dr D. Radunoviću "Nabavka predstavija oblik snabdevanja
privrednih subjekata u uslovima tržišne privrede. U pitanju je snabdevanje
sredstvima za rad i predmetima rada, jednom rečju, sredstvima za proizvodnju.
Pošto se sredstva za rad (mašine, alati i sl.) nabavijaju uglavnom povremena
nabavka se najčešće tretira kao oblik snabdevanja privrednih subjekata
predmetima rada, odnosno reprodukcionim materijalom. Zbog toga se nabavka
pojavljuje kao uslov otpočmjanja proizvodnje i predstavlja jednu od osnovnih
karika u procesu reprodukcije"
U definisanju pojma i sadržine (obuhvatnosti) nabavke treba voditi računa
i o razlikama koje postoje kad se nabavka posmatra kao proces. kao poslovna
funkcija i kao stručna služba, odnosno organizaciona jedinica unutar preduzeća.
Kao proces nabavka je podfaza procesa razmene u okvira ciklusa reprodukcije.
Kao poslovna funkcija nabavka predstavlja skup poslova kojima se
najsvrsishodnije obavlja jedna faza u reprodukcionom ciklusu. A kao stručna
služba nabavka predstavlja organizacionu jedinicu unutar koje se obavljaju svi
poslovi vezani za nabavku.
Prema Dr M. Novaku "Stručna služba je grupa ljudi određenih stručnosti
koja s odgovarajućim sredstvima ostvaruje jedan ili više posebnih zadataka a u
nekim slučajevima i samo deo posebnog zadatka".
Dosadašnja razmatranja pojma nabavke u domaćoj i stranoj literaturi
pretežno se odnose na prostorni horizont odnosno dimenzije (sadržinu i
obuhvatnost). Za uspešno organizovanje i funkcionisanje nabavke potrebno
analizirati pojam nabavke u odnosu na vremensko trajanje. Kad se razmatra
nabavka u užem smislu (kao kupovina) uglavnom se misli na svakodnevne
operativne aktivnosti. Nabavka u širem smisiu bavi se i taktičkim i strateškim
aktivnostima u dužem vremenskom periodu (od jedne do deset godina).
Teorija prostornog i vremenskog razmatranja pojma nabavke formulisana
od strane engleskog ekonomiste Dawies O. ima za rezultat shvatanje pojma
nabavke u užem i širem smislu. Drugim rečima, shvatanjem nabavke u širem
smislu težište se stavlja na planiranje budućih dogadaja, ali, isto tako, i u
pažljivom izučavanju tokova iz prošlog i tekućeg perioda. Na ovaj način se kroz
strategiju nabavke obezbeduju funkcionalne veze između operativnih odluka i
dugoročnih ciljeva.

4
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Nabavka u širem smislu obuhvata niz radnji i postupaka koji su vezani za

kupovinu sredstava za proizvodnju (predmeta rada i sredstava za rad) (u
trgovini - robe široke potrošnje). Kupovini prethode istraživanje tri utvrđivanje
politike nabavke, planiranje nabavke, organizacija nabavke i izbor izvora
nabavke. Slede je doprema, kontrola kvaliteta i količina nabavljenih sredstava
za proizvodnju i robe široke potrošnje, prijem, skladištenje, likvidiranje i
plaćanje računa dobavljačima.
Pojam nabavke u širem smislu ne smemo poistovetiti s pojmom
"upravljanje materijalima" (Materials Management) koji je još širi jer uključuje
osim navedenih aktivnosti nabavke u širem smislu, i: planiranje i kontrolu
proizvodnje, prijem, sldadištenje i otpremu gotovih proizvoda, rukovanje
materijalima i gotovim proizvodima, knjiženje i evirjentiranje materijala,
poluproizvoda i gotovih proizvoda, kontrolu i upravljanje zalihama materijala,
nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda.
Osim razlika koje nastaju kada se nabavka analizira kao proces, poslovaa
funkcija ili stručna služba, nastaju i razlike i priiikom objašnjavanja pc nabavke
s različitih aspekata. Tako je, na primer, I. Medvešćek objasnio pojam nabavke
s različitih aspekata: ekonomskog, organizacionog, tehničko - tehnološkog,
privredno-pravnog i socio-psihološkog, ističući da su isti međusobno uslovljeni
i da zanemarivanje ma kog od njih dovodi do problema i disproporcija u
delovanju funkcije nabavke kao ceiine.

3. EVOLUCIJA NABAVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆIMA TRŽIŠNO

RAZVIJENIH ZEMALJA

Razvoj nabavke usko je povezan s razvojem društvene podeie rada,

proizvodnih snaga i odnosa potrošnje i razmene. Otkako postoje, ljudi su se
moraii snabdevati vodom, hranom i drugim potrepštinama. U prvo su vreme
sami pribavljali sve što im je bilo potrebno, a zatim u manjim pa sve većim
grupama. Međutim, nabavka kako je prethodno definisana, nastaje tek pojavom
robne proizvodnje, a njen razvoj počinje kad neposredna razmena robe za robu
(trampa) ustupa mesto razmeni robe za novac.
Na razvoj nabavke prvobitno je najviše uticala trgovina kao posrednička
delatnost izmedu proizvodnje i potrošnje u robno-novčanom prometu. U
početku je trgovina imala lokalni karakter, a kasnije se roba prevozi na sve
udaljenosti. Na povećanje obima trgovine znatno utiču veiika geografska otkrića
Novog sveta (Amerike), manufakturni način proizvodnje od 15. do 18. veka, a
najviše, kao i na celokupni privredni i društveni razvoj, prelaz na industrijski
način proizvodnje, odnosno industrijska revolucija. Nabavku roba , osim
trgovaca, sve do industrijske revolucije obavljali same zanatlije. Za njih je ona
bila sporedna delatnost, kao i u neprivrednim delatnostima pojedinca za

5
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

individualnu potrošnju, feudalnoj vlasteli i vladarima za vojsku i upravu. Na

razvoj teorije o nabavci do industrijske revolucije najviše je uticala teorija o
trgovini kao privrednoj delatnosti čiji je osnovni zadatak kupovina i prodaja
robe.Za industrijski način proizvodnje sa stalnim i sve bržim povećanjem broja i
veličine preduzeća, obima proizvodnje i asortimana proizvoda, bila je potrebna
sve veća količina i asortiman reprodukcionog materijala. S obzirom na to da su
posiovode, rukovodioci radionica, pogona i proizvodnje bili sve vise zauzeti
rešavanjem problema: kako što više, brže, kvalitetnije i jeftinije proizvoditi, za
njihje povećani obim i asortiman nabavke postao preveliko opterećenje. Poslovi
nabavke se postepeno izdvajaju iz proizvodnje u samostainu organizacionu
jedinicu, a nabavka zbog sve većeg značaja postaje poseebno Irtonort u
upravljanju preduzećem. Taj se proces odvija prvo u SAD-u pocetkom
dvadesetog veka, a kasnije, posebno zbog značaja nabavke reprodukcionog
materijala, u toku i posle Prvog svetskog rata, i u drugim privredno razvijenim
zemljama sa zakašnjenjem. Ulogu nosioca razvoja nabavke u praktičnom i
teorijskom smislu od trgovine preuzima industrija. Prva knjiga koja isključivo
obraduje nabavku objavljena je 1887. godine u SAD-u.
Autor ove knjige M. M. Kirkman bio je jedan od rakovodilaca železničkog
preduzeća "Chicago and Northwestern Raihvav" u kome je nabavka bila
izdvojena u samostalnu organizacionu jedinicu. Do 1915. godine objavijeno je
već nekoliko knjiga i članaka o nabavci u SAD-u, mahom u tehničkim
časopisima. Teorija o nabavci u SAD-u, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Itaiiji,
objavljena u knjigama časopisima i stručnim člancima, usko je povezana s
praksom i istraživanjem nabavke u preduzećima dotičnih zemalja. NameMemo
samo neke časopise iz nekoliko zemalja, i to:
a)SAD
- "Journal of Purchasing and Materials Management", National
Association of Purchasing Management, Inc. Oradell;"Nj (izlazi
tromesečno).
- "National Purchasing Review", National Association of Purchasing
Management, Inc. Oradell Nj (izlazi dvomesečno).
- "Purchasing" Cahners Publishing Co., Boston (izlazi dvomesečno).
b)VELIKA BRITANIJA
- "Modern Purchasing", London (izlazi mesečno).
- 'Procurement Weekly", Institute of Purchasing and Supply, Stamford
(izlazi sedmično).
- "Purchasing and Supplv Management", Institute of Purchasing and
Supply, Stamford (izlazi mesečno).

6
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

c)NEMAČKA
- "Beschaffung aktuell", Organ das Bundesverbandes Materialwirtschaft
und Einkauf C.V. BME, Herausgeber: Kondadinveriag, Leinfelden-
Echterdingen (izlazi mesečno).
d)ITALIJA
- "IT compratore", Organ officiale dell' .Associazione degli
Approvvigonatori e Compratori Italiani - A.D.A.C.I. Milario (izlazi
dvomesečno).
Brži razvoj nabavke uslovljen je i nedostatkom reprodukcionih materijala
za vreme i neposredno posle I i II svetskog rata, porastom cena nafte i sirovina
početkom sedamdesetih godina i bespoštednom konkurencijom osamdesetih
godina prošlog veka.
Kontinuiranom unapređivanju nabavke doprinela su i profesionabia
udruženja radnika nabavke u pojedinim državama, a zatim i njihovo povezivanje
u međunarodne saveze.
Prvo udruženje nabavljača N.A.P.A. (National Association of Purchasing
Agents) formirano je u SAD-u 1915. (od 1969. menja naziv u N.A.P.M. -
Nationa! Association of Purchasing Managament, što znači Nacionalno
udruženje za upravljanje nabavkom). Danas u svim privredno razvijcr postoje
udruženja radnika nabavke. 1958. godine osnovan je Evropski savez nabavljača
(European Federation of Purchasing), a 1974. godine međunarodni savez za
nabavku i upravljanje materijalima (International Federation of Purchasing
and Materials Management) sa svrhom razvijanja kadrova, unapređenja
poslovne prakse, podsticanja i koordiniranja istraživanja i pomoću nacionalnim
udruženjima nabavljača. Članice Međunarodnog saveza za i upravljanje
materijaiima su 39 nacionainih udruženja nabavljača i instituta iz 38 država sa
svih kontinenata (Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Danska,
Filipini, Finska, Francuska, Grčka, Hong Kong, Indija, Irska, Italija,Izrael,
Japan, Južna Afrika, Kanada, Kenija, Kostarika, Nigerija, Malezija, Mexico,
Namibija, Holandija, Nemačka). Svrha ovih udruženja je razvijanje i
permanentno obrazovanje kadrova koji rade na poslovima nabavke, praktično i
teorijsko unapređivanje organizacije nabavke uz povećanje efikasnosti
celokupnog preduzeća.
Ovim podacima pitanje razvoja funkcije nabavke nije skinuto s dnevnog
reda. O tome se raspravlja i u savremenim uslovima privređivanja preduzeća,
zbog sve izražcnijih kolebanja na tržištu nabavke.
Neizvesnost na ovom području proizilazi iz:
1) inovacija koje sa sobom donosi informatička revolucija;

7
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

2)čestih inovacija na području primene materijala i energije;

3)relativnog i apsolutnog pomanjkanja pojedinih reprodukcionih
materijala i restrikcija u njihovom korišćenju;
4)rapidnih promena u strukturi pojedinih reprodukcionih materijala i
energije i
5)novog pristupa upravljanju kvalitetom prema standardima ISO 9000,
ISO 14000, "CE" znak, HACCP standardi.
Ne ulazeći dalje u ovu problematiku istakii bismo da je razvcj teorije o
nabavci, u svetu, podsticajno delovao i na razvoj nabavke kod nas.

4. PERSPEKTIVE RAZVOJA NABAVKE U POSLOVNOJ POLITICI

PREDUZEĆA

Iz prethodnih izlaganja se može videti da mesto nabavke u poslovnoj

politici preduzeća nije uvek isto, niti je uvek stalno, već se ono menja u
zavisnosti od stepena razvoja proizvodnih snaga u odredenom vremenskom
periodu. Ova retrospektiva daje osnov za sagledavanje perspektive daljeg
razvoja nabavke. Može se sa sigurnošću očekivati da će razvoj proizvodnih
snaga stavljati nabavku u dileme kako da obezbedi proizvodnju potrebnim
reprodukcionim materijalima i drugom robom. To je posledica više uzroka, od
kojih su najbitniji:
- naučno tehnički progres (informatika, elektronika),
- stalni porast učešća materijainih troškova u društvenom
bruto proizvodu;
- razvoj digitalne ekonomije,
- ekološki aspekti nabavke i menadžmenta nabavke,
- oskudica energije i pojedinih reprodukcionih materijala;
- primena strategijskog pristupa u upravljanju i organizaciji
preduzeća;
- stalne, svestrane i brze promene u okruženju preduzeća.
Sve većom podelom rada, specijalizacijom i integracijom u indus:
primenom automatizacije, novih tehničkih otkrića i tehnoloških postupaka
stalno se smanjuju troškovi proizvodnje. Industrijska preduzeća nekada su
nabavljala u većoj meri sirovine i reprodukcione materijale niskog stepena
prerade, proizvodila su poluproizvode i sklopove, montirala ih u slcženije
sklopove - sve do finalnog proizvoda. To je postalo neekonomično jer je
proizvodnja u specijalizovanim preduzećima za pojedine delove i sklopove
jeftinija, stoga ih je povoljnije nabavljati nego proizvoditi. Troškovi proizvodnje
se tako smanjuju, a materijalni troškovi rastu.
U SAD, troškovi materijala u odnosu na vrednost prodatih industrijskih
proizvoda u 1971. godini iznosili su 53%, a u 2001. godini 59%, a u Italiji

8
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

troškovi materijala i proizvodnih usluga u odnosu na vrednost fakturisanih

industrijskih proizvoda 1977. godine iznosili su 54%, a 2001. godine 60%.
Privredni razvoj u svetu i njegovo ubrzanje, naroćito nakon Drugog
svetskbg rata, postavili su pitanje raspoloživosti resursa, posebno nafte i
pojedinih metala. Da se nastavio privredni razvoj industrijski razvijenih zemalja
kao pre energetske krize, već početkom ovog veka nedostajalo bi nafte, bakra,
olova, žive i srebra. Ne ulazeći u tačnost takvih predviđanja, ona su znatno
doprinela uticaju nabavke na rezultate poslovanja preduzeća.
Primenom strategijskog pristupa u upravljanju i organizaciji preduzeća,
naglasak je stavljen na celinu, a zatim na delove (podsisteme) i interakcijske
veze i odnose delova i celine. Posmatrajući tako nabavku kao podsistem sistema
preduzeća, uočena je i velika uloga i značaj njenih akcija na rezultate ostalih
podsistema u preduzeću, a otuda i na rezultate preduzeća u celini. Dok se do
tada uticaj nabavke posebno uočavao u proizvodnji (odgovarajući kvalitet i
količina reprodukcionog materijala, redovnost isporuka), u marketinškoj
orijentaciji preduzeća dolazi do izražaja i istraživanje tržišta nabavke.
Istraživanjem tržišta nabavke, upoznavanjem sa proizvodniom i poslovanjem
dobavljača, pregovaranjem sa dobavljačima, dolazi se do vrlo korisnih
informacija. Pre svega te informacije pružaju nam mogućnost da saznamo o
novim (alternativnim) izvorima nabavke, novim tehnološkim postupcima,
promenama i tendencijama na tržištu nabavke, strategijama marketinga itd. Na
taj se način povećava značaj nabavke kao izvora korisnih informacija, pa čak i
savetodavne funkcije ostalim funkcijama i upravljačko-rukovodećem
podsistemu preduzeća. Ovakav pristup doprineo je optimizaciji količma
nabavke i zaliha reprodukcionog materijala, primeni metoda, analize vrednosti i
ABC metoda analize u nabavci, što je povećalo uticaj nabavke na sniženje
ukupnih troškova preduzeća.
Na kraju treba se podsetiti da svaki podsistem preduzeća utiče višestruko i
lančano na ostale podsisteme i celokupni sistem preduzeća. Uticaj podsistema
nabavke dolazi posebno do izražaja zbog njegovih mnogobrojnih direkinih i
indirektnih odnosa i veza sa svim podsistemima unutar preduzeća. Radi
ilustracije navodimo samo jedan primen Zakašnjenje materijala izaziva zastoje u
proizvodnji i povećanje troškova zbog čekanja ili prelaza s jednog posla na
drugi, a u mnogim slučajevima i zakašnjenje proizvodnje i isporuke gotovik
proizvoda. Zakašnjenjem isporuke gotovih proizvoda dolazi do zakašnjenja
realizacije, povećanja troškova finansiranja, smanjenja likvidnosti, plaćania
penala za nepoštovanje ugovorenih rokova isporuke, a u težim slučajevima i
odustajanja kupca od ugovora i plaćanja naknade štete zbog neispunjenja
ugovora. Učestalo zakašnjavanje isporuke gotovih proizvoda smanjuje
narudžbine, što utiče na smanjenje obima proizvodnje, smanjenje korišćenja
kapaciteta, povećanje fiksnih troškova po jedinici gotovog proizvoda i smanjenje
konkurentske sposobnosti. Taj lančani ciklus nastavlja se i multiplicira njegove

9
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

elemente sve dok se ne eliminiše uzročnik, u ovom slučaju zakašnjenje

reprodukcionog materijala. Kada do toga dođe, onda je potrebno mnogo
vremena i mnogo napora da se ponovo uspostavi kontinuirani ciklus
reprodukcije.
Osnovni tehnološki, ekonomski i društveni elementi koji čine okruženje
preduzeća permanentno se menjaju. Tu se, pre svega, misli na promene u
društveno-ekonomskom sistemu, tehnološim inovacijama i u celini na naučni i
tehnički progres, na stalan porast proizvodnih snaga, na faktore koji opredeljuju
a masovnu proizvodnju, na permanentno menjanje potreba i zahteva tržišta itd
Preduzeća moraju stalno pratiti promene u okruženju i brzo se priiagodavati
istima. Prema tim promenama menja se i razvojna strategija preduzeća.
Promene u okruženju као i promene razvojne strategije preduzeća
zahtevaju od nabavke širu i dugoročniju viziju j bolje razumevanje tih
zbivanja. U takvom scenariju zbivanja, gde su promene trajna konstanta, nije
dovoljno d nabavka samo prilagodava tim promenama. Neophodno je da se,
istraivanja tržišta i okruženja, predviđanjem, dugoročnom politikom,
strategijom i planiranjem, usmerava prema očekivanim promenama.
Mišljenja smo, da osnovne tendencije budućeg razvoja preduzeća
pokreću pitanja iz domena nabavke koja privlače pažnju po svojoj
aktuelnosti primenljivosti za privredu, i to:
- integralno i strategijsko upravljanje nabavkom;
- primena marketing koncepta u nabavci;
- tržišno orijentisana nabavka potpomognuta posiovnom logistikom (po
principu just -in-time),
- primena savremene informatičke tehnologije koju pored računara čine
novi sistemi komuniciranja na relaciji kupac - dobavljač (EDI EDIFACT,
Internet),
- reciklaža repromaterijala kao značajna komponenta štednje i smanjenje
uvozne zavisnosti preduzeća i privrede u celini,
- obezbeđenje kvaliteta repromaterijala u skladu sa zahtevima se: od
standarda ISO 9000, ISO 14000,HACCP standardima i "CE" znak,
- razvijanje kooperantskih odnosa po sistemu franšizinga.
U integrainom i strategijskom upravijanju nabavkom dolazi do
povezivanja i uskladivanja tržišno orijentisanih zadataka nabavke sa zadacima
proizvodnje, prodaje, marketinga i poslovne logistike preduzeća. Na ovaj način
integralno upravljanje nabavkom doprinosi sniženju ukupnih troškova,
minimiziranju angažovanih finansijskih sredstava. Ovaj započeti trend se u
budućnosti kroz dalje unapredenje integralnog i strategijskog upravljanja
širenjem njihove primene u sve većem broju preduzeća.

10
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Zbog potrebe povećanje efikasnosti i tranzicionih promena u našoj

privredi, preduzeća će sve više biti prinuđena da slede ovu koncepciiu kako
bi uspešnije uhvatila korak s tendencijama budućeg razvoja u Evropi i svetu.
Organizaciono, menadžersko, marketinško i vlasničko prestrukturiranje naše
privrede, uz liberalizaciju cena, uvoza i deviznog tržišta, uz realne kamatne
stope i druge promene privrednog sistema i naša će preduzeća biti ekonomski
motivisana, ali i prinuđena, da kontinuirano povećavaju efikasnost poslovanja.
Uz ove promene neminovno je i poboljšanie kvaiiteta kako reprodukcionih
materijala tako i finalnog proizvoda, a sve u cilju prilagodavanja kriterijuma
evropskog i svetskog tržišta.
Zbog vrlo velikog uticaja nabavke na efikasnost preduzeća kao i
harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije,
kontinuirano će se povećavati uloga i značaj nabavke u marketing strategiji
preduzeća.

5. MARKETINŠKl KARAKTER NABAVNE FUNKCIJE

Marketing koncepcija predstavlja apsolutnu tržišnu orijentaciju

preduzeća, što znači usmeravanje svih njegovih aktivnosti (ne samo proizvodnje
prodaje) ka optimalnom zadovoljenju potrošačke tražnje.
Marketing koncepcija prožima celokupnu organizaciju preduzeća
stvarajući jedan sistem koji je podređuje direktnom povezivanju proizvodnje i
potrošnje. Ovo povezivanje se realizuje u dva smisla: od potrošnje teku
informacije proizvodnji, a od proizvodnje teku proizvodi ka potrošnji. Pošto se
proizvodi radi potrošnje, a nosilac potrošnje je finalni potrošač, to je on početni
i krajnji objekat interesovanja marketinški orijentisanog preduzeća.
Između preduzeća i potrošača istovremeno postoji medusobna zavisnost, ali
isto tako i sukob interesa. Ni jedna ni druga strana u uslovima tržišne privrede
ве mogu jednostavnim deiovanjem da obezbede rešenja u svom apsolutnom
interesu. Njihove odnose formiraju objektivni faktori odnosa pcnude i tražnje
na tržištu, kao i drugi uticaji koji su van domašaja njihovih pojedinačnih moći.
Menadžment savremenog preduzeća nalazi interes u maksimalnom
podešavanju svoje aktivnosti ka kvalitativnom, kvantitativnom, vremenskom i
prostornom zadovoljenju potreba potrošača, trudeći se naravno pri tome, da
plasman robe ostvari pod najpcvoljnijim uslovima koje mu tržišna situacija
trenutno dopušta. Da bi u tom uspelo preduzeće podreduje svoju poslovnu
poiitiku marketing konceptu, što znači da proizvodnju orijentiše ka zahtevima
potrcšaća, a nastup na tržište podešava strategiji i taktici koja će dati najbolje
rezultate. Da bi se u tom uspelo marketing koncept preduzeća mora se bazirati
na ekonornskim, psihološkim, sociloškim i drugim naučnim osnovama.

11
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

U literaturi nalazimo velik broj definicija i objašnjenja pojma marketinga

odnosno, marketing koncepcije. U Leksikonu marketinga stoji da je marke
pojam sa više značenja: a) ekonomski proces, b) poslovna aktivnost ili funkcja,
c) poslovna koncepcija (filozofija) i d) naučna oblast. Višeznačnost marketinga
otežava napor teoretičara da dodu do njegove jedinstvene definicije.
Po jednima je marketing koncepcija "specifični tržišno orijentisani sistem
organizacije i p'osiovne aktivnosti preduzeća". Drugi marketing sniatraju
"potrošački orijentisanim menadžmentom, umesto ranijeg industrijsko -
tehnološkog menadžmenta". Treći marketing gledaju samo kao "proširenje
oblasti istraživanja tržišta novim funkcijama", i tako dalje.
Najprihvatljivija bi bila опа definicija koja marketing koncepciju
poslovanja preduzeća poistovećuje sa onom poslovnom politikom koja je
usmerena ka optimalnom zadovoijenju potrošača, a da preduzeću istovremeno
obezbeđuje opstanak i razvoj. Realizovanje ove koncepcije diktira apsolutno
povezivanje svih aktivnosti u preduzeću u jedan sistem koji povezuje
proizvodnju i potrošnju. Pošto prodaja postaje podfunkciia marketing funkcje,
a skladištenje i transport se uklapaju kao neophodni i u novu koncepciju ostaje
samo pitanje mesta nabavke.

5.1. OTVORENA PITANJA MARKETINŠKOG TRETMANA NABAVKE

KAO POSLOVNE FUNKCIJE
Nabavka kao poslovna funkcija predstavlja sastavni deo reprodukcije koji
ima svojevrstan uticaj na kontinuitet i ekonomiju poslovanja preduzeća. Iako je
u pitanju poslovna funkcija koja se ostvaruje na tržištu, ona je u marketinškoj
literaturi ostala u senci prodaje. Taćno je, da je marketing kao poslovni koncept
nastao na području prodaje, i na devizi "lako je nabaviti ali je teško prodati, ali
to ne znači da nabavka ima podredenu ulogu i da se sme zapostaviti kao
nevažna i služba bez problema. Po svojoj prirodi, nabavka je stara isto toliko
koliko i prodaja. Stara poslovica "kupac treba sam da pazi da ne bude prevaren
(caveat emptor) zahteva od menadžmenta nabavke znanje i veštine o sledećim
komponentamat nabavnom nastupu procesu nabavke, konntroli izvršenja
nabavki, rešavanju reklamacija, poznavanje ne samo izbora prave robe po
kvalitetu i količini, u pravo vreme i na pravom mestu, a posebno za vođenje
procesa pregovaranja. No i pored toga, kao poligon za kreiranje teorije
marketinga služila je prodaja i prodajno tržište. Marketing nabavke bio je
imitacija marketinga prodaje. U takvim uslovima nastala je izvesna praznina u
literaturi iz oblasti marketinga. Zbog toga osećamo potrebu da na ovom mesta
učinimo marketinšku interpretaciju nabavke kao poslovne funkcije i
doprinesemo osvetljavanju njene marketinške dimenzije.

12
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Iako je nabavka po svojoj prirodi, toliko stara koliko i prodaja, često se

degradira na podredenu funkciju. S tim u vezi iiustrativna su zapažanja F.F.
Mausera koji kaže: "Nabavka se do skora jednostavno i pogrešno smatrala kao
prodaja sa obrnutim predznakom, odnosno da je pasivnog karaktera, ističući ća
je nauka o nabavci sadržana u jedinstvenoj nauci o prodaji. Pedesetih godina
prošlog veka probila su se shvatanja da nabavna služba, ne sme podređenu
ulogu i da je došlo vreme za detaljno bavljenje problemima ove službe, da se
ona više ne sme zapostavljati kao nevažna i služba bez problema, odnosno da
više nije samo druga strana medalje, prodaje, već da obavlja aktivnu funkciju.
Da bi se u potpunosti shvatila prodaja, mora se razumeti nabavka. Proces
ostvarivanja prodaje oduvek je skiciran na medalji sa dve strane, prodajom sa
jedne i nabavkom sa druge. S tim u vezi isti autor ističe: "da prodaja može biti
završena dok kupac ne donese odluku da kupi, otuda uspešna prodaja implicira
stimulisanje favorizujuće odluke o nabavci. Dobro razumevanje procesa
kupovine je osnovno sredstvo za donošenje ispravnih odluka od marketing
službe. Menadžeri marketinga često zaboravljaju па nabavku. On se toliko
koncentrišu na proces prodaje da na žalost, zaboravljaju г.а proces nabavke za
koji je vezana njihova aktivnost prodaje. Planiranje i strategija marketinga uvek
moraju biti usklađeni tako da se na pogodan način prilagođavaju procesu
nabavke određenog proizvoda ili usluge. Iz prethodnih izlaganja bi moglo da se
shvati, da se marketinški karakter nabavne funkcije sam po sebi podrazumeva.
Međutim neki teoretičari smatraju da se nabavka ne može smatrai
funkcijom koja bi se mogla uključiti u koncepciju marketinga. Oni brane stav da
je nabavka u suštini deo pripreme za proizvodnju (u trgovini za prodaju).
Takvo gledanje nesvesno nas vraća na polaznu orijentaciju
konzeirvativno gledanje na funkciju prodaje, koja se pre marketinga smatra
produženom rukom proizvodnje, znači, integralni deo finalizacije proizvoda.
Na drugačije mišljenje nekih teoretičara iz oblasti marketinga uticala su
sledeća dva elementa i to: organizacioni položaj nabavke odnosno nabavne
službe u preduzeću i pravac kretanja intuicije za marketing.
Kao što je poznato, nabavna služba bila je dugo vremena u proizvodnim
preduzećima ili pod rukovodstvom komercijale, ili samostalna ili u sklopu
proizvodnje, pa je mnoge autore odvratilo od orijentacije marketinga u nabavi i
to utoliko više ukoliko se ova smatrala kao integralni deo pripreme proizvodnje
(prodaje u trgovini). Takvo gledište i tretiranje nabavke odnosno nјеnе funkcije
je pogrešno. Nabavna funkcija je, bez obzira na to na kakav način je ona kao
stručna služba uključena u organizaciju preduzeća, funkcija koja realizuje
potrebe proizvodnje (prodaje u trgovini), ali u čvrstom jedinstvu sa funkcijama
unutar preduzeća (sa finansijskom i prodajnom). Takav joj odredenu
samostalnost u poslovanju, a samim tim nameće i potrebu afirmacije
menadžmenta nabavke koji svoju misiju, strategiju i taktiku zasniva na
marketing konceptu.

13
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Ako preduzeće želi da uspe, treba da oslušne puis tržišta i da uzme u obzir
uticaje koji dolaze iz tržišta u preduzeće. Pravac kretanja uticaja koje uvažava
koncepcija marketinga ide od tržišta u preduzeće. Ovi se uticaji realizuju i
postaju srvarnost samo ako proizvodnja (u trgovini prodaja) ima za to osnovne
uslove. Ove uslove stvara i nabavna služba na nabavnom tržištu. Pravac uticaja
ovog puta kreće se iz preduzeća prema tržištu.
Optimalna rešenja na nabavnom tržištu omogućavaju realizaciju
proizvodnje (u trgovini prodaje). Možemo, dakle, da radimo da se uticaji sa
prodajnog tržišta posebno ispoljavaju i na nabavnom tržištu, bilo da je reč o
proizvodnom ili trgovinskom preduzeću.
To zahteva ne samo primenu istraživanja tržišta kao osnovnog
instrumenta marketinga, već i primenu ostalih instrumenata koji će omogoći
celishodnu politiku marketinga u preduzeću. Као što je prodajno područje u
istraživanju tržišta od primarnog znaćaja, tako će i marketing imati primarno
uporište u sferi prodaje, a to zahteva da se t na drugoj strani (nabavci) pojavi
odgovarajuća koncepcija koju treba smatrati integralnim delom marketing
koncepcije preduzeća.

5.2. SADRŽAJ POLITIKE MARKETINGA U NABAVCI

Nabavka kao proces odvija se na. tržištu i po tržišnim kriterijumirna. Na
istom tržišnom području jedni nude i prodaju, a drugi traže da nabavijaju robu.
Za jedne je ono nabavka, a za druge prodaja. "Prema tome, u pitanju su dva
Hca jedne iste medalje koja se označavaju zajedničkim imenom "kupoprodaja".
Ovaj integritet u prodaji uslovljava integritet i u marketingu. Kao što prodavac
pristupa potencijalnom kupcu sa platforme marketinga, isto tako i kupac
pristupa prodavcu (ponuđaču robe) sa platforme marketinga ... Neposredna
povezanost nabavke sa prodajom i činjenice da bez povoljne nabavke nema ni
uspešne prodaje. Marketing nabavke i marketing prodaje čine sastavni deo
marketing strategije preduzeća."
Kada se utvrduje nabavna politika preduzeća u prvom redu treba rešiti
osnovno pitanje iz koga proiziiaze i ostale komponente za vcdenje preduzeća, i
to: da li treba voditi nabavnu politiku sa aspekta same nabavke proizvodnje,
ili.prodaje, ili sa finansijskog aspekta? Teoretičari su saglasni i jedinstveni u
odgovoru - nabavnu politiku treba voditi sa aspekta marketing strategije
pr'eduzeća. Ako polazimo od činjenice da proizvodnja radi za potrebe tržišta,
odnosno za prodaju, onda je razumljivo da je prodaja ona koja na kraju krajeva
određuje vrstu i obim proizvodnog programa (u trgovini asortimana - "paketa
ponude), a time posredno, vrstu i obim nabavke. Ako je marksting teorijsko-
metodološki osnov upravljanja tržištem i kao funkcija nadredena svim
funkcijama preduzeća, onda je razumljivo da se u nabavci sve više javijaju
razmišljanja o tome kako najlakše sagledati prodajne ciljeve dobavljača

14
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

odnosno ponuđača uopšte. Znači, u pitanju je primena marketing koncepta u

nabavnom poslovanju ili nabavni marketing, kao "protivoružje'' za nabavnu
politiku preduzeća.
Menadžment marketinga je kao koncepcija rukovodenja, medutim, ipak
ograničen u svom delovanju, ukoliko je u pitanju samo tržište prodaje.
Marketing koncepcija u oblasti prodaje potrošne robe u trgovini sasvim sigurno
dobija svoj puni značaj, međutim, koristi se i na tržištu proizvodne odnosno
industrijske robe, gde se susreću prodavac i kupac - obojica sa proizvodnog
područja. Pri takvom susretu postavlja se pitanje da li kupac mdas odnosno
robe široke potrošnje, treba da bude objekat bez snage prema dobavljaču koji
koristi instrumente narketinga. Na žalost, skoro uvek je tako, pošto kupac ne
nastupa odgovarajućom protivkcncepcijom i zbog toga dolazi a položaj
podredenog partnera. To znači da je kupcu isto tako potrebna marketing
koncepcija u nabavci kao i prodavcu u prodaji.
Kad razmišljamo o marketing koncepciji nabavke moramo biti svesni da to
nikako nije odredena varijanta marketinga prodaje. One imaju zajedničko to, što
su povezane sa tržištem i čine sastavni deo marketing strategije preduzeća kao
celine. Razlike se svakako ispoljavaju u pravcu tržišnih operacija, tj. u nabavci
i prodaji, pošto je cilj marketinga prodaje, na kraju krajeva, i u tome da postigne
kontinuirani tok robe, odnosno usiuga, iz sopstvenog preduzeća prema
povoljnim cenama na tržištu gde se realizuju. Obrnuto, cilj odnosno zadafak
marketinga nabavke je da pod najpovoljnijim usiovima cmogućava nabavku
reprodukcionog materijala za kontinuiranu proizvodnju, odnosno nabavku
potrošne robe za potrebe tržišta u trgovinskoj delatnosti.
Marketing prodaje dobavljaća, posmatran sa aspekta kupaca, a
neposrednoj je protivurečnosti sa posmatranjem nabavke. Marketing nabavke
ispoljava se u tom smislu kao "odbrana i protivoružje" za neutralizaciju
agresivnog prodajnog marketinga dobavljača. Istovremeno delimično
predstavlja i instrument preventive, kada, na osnovu inforrnacija o istraživanja
tržišta nabavke, kupac razvija mogućnost predvidanja i prilagođavanja
promenama turbulentnog okruženja.
Marketing nabavke, dakle, obuhvata sve one aktivnosti nabavne funkcije
koje, preko optimalnog sagledavanja nabavnih tržišta i metodičkim korisccnjem
ovog saznanja, omogućavaju realizaciju optimalnih rezultata nabavke,
doprinoseći pri tom uspešnom ostvarenju marketing strategije preduzeća kao
celine. Drugim rečima, marketing nabavke je planska i sistematska priprema i
realizacija programa nabavke od strane menadžmenta nabavke.

15
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Potreba za ukijučivanjem nabavnih funkcija u jedinstvenu koocepdju

marketinga preduzeća vidi se i iz sledećih činjenica. Nabavna tržišta određenog
peduzeća mogu, naime, bitno da utiču na ostvarivanje marketing strategije
preduzeća kao celine. Kod uključivanja nabavke u marketing str; preduzeća kao
celine može se baš na osnovu konstelacije i razvoja nabavke (konkretnije
nabavnih tržišta) dogoditi da se predvideni programi prodaje se mogu
realizovati (na primer, da se u određenom roku, ne mogu dobiti dovoljne
količine reprodukcionog materijala - robe široke potrošnje u trgovini, ili da
cene odnosno kvalitet ne odgovara, itd.).
U cilju izbegavanja takvih negativnih faktora odnosno efekata, zadatke
nabavke treba rešiti na adekvatan način, i u skladu sa ostalim oblastima
marketing aktivnosti preduzeća. Iz toga proizilazi zahtev da se razvojna i
istraživačka funkcija uključe kako bi se došio do prave informacije o načinu i
mogućnosti nabavke reprodukcionog materijala za novi proizvod, кreiranju
sadržaja "paketa" ponude trgovinskog preduzeća, pre nego što bi se
neopravdano potrošilo mnogo vremena i novčanih sredstava.
Kao što se vidi iz primera (takvih i sličnih strategija i taktika), praksa
nalaže istraživanje nabavnog tržišta kao jednog od elemenata marketinga
nabavke. Njegov zadatak je analiza i tekuće posmatranje različitih tržišta, što
uključuje i prikupljanje svih informacija, kao na primer:
na strani ponude (ko su proizvođači - nivo niihove tehničko - tehnološke
opremljenosti), dobavljač (da li je u mogućnosti da sam projektuje, razvija i
kontroliše proizvod), čime garantuje kvalitet sa aspekla funkcionalnosti,
bezbednosti i pouzdanosti, da li dobaviiači primenjuju "know-how",
postprodajne usluge (servisiranje i reklamacija), korporativni imidž kompanije
(dobavljača) itd.
- na strani tražnje (ko su kupci, šta kupci kupuju, gde kupuju, koliko
kupuju, kada kupuju),
- pravno-zakonska regulativa,
- socio-ekonomski i politički uticaji,
- kultura, navike i drugi faktori značajni za kupoprodajni proces, itd.
Dalje, to uključuje i korišćenje prikupljenih informacija i njihovo
integrisanje u marketing informacioni sistem preduzeća kao celine. Iz svega toga
vidi se da istraživanje tržišta nabavke u okviru marketinga nabavke u stvari
zauzima centralnu i vodeću ulogu. Istraživanje tržišta nabavke imaće u buduće
takav značaj za preduzeće kakav danas ima istraživanje prodainog tržišta.
Preovladuje mišljenje da nabavno tržište odredenog preduzeća proučavaju
dobavljači i prodavci i da je zadatak kupca samo njegovo tržišno
usmeravanje. Neki smatraju da je izraz "tržišno usmeravanje" značajniji odnosno
racionalniji od samog pojma "istraživanje tržišta", i to pre svega, zbog toga pošto

16
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

se u nabavci još više naglašavaju empirijsko saznanje kupca kao osnov za

sagledavanje tržišta, pošto naučno-istraživački metodi mogu da se koriste samo
uslovno.
S ovim mišljenjem ne možemo potpuno da se složimo, pošto je ono što mi
podrazumevamo pod istraživanjem nabavnog tržišta mnogo šire od pojrna
"tržišne orijentacije". Istraživanje tržišta ne vrše kupci, već za tu svrhu stručno
osposobljeni analitičari - ekonomisti, i to na osnovu naučnih principa.
Uzmimo kao primer nabavne cene. Parcijalnu analizu cene vrše odnosno
treba da vrše u stvari sami kupci. Analiza cene u takvoj formi (kako bi bila
efikasna i korisna za nabavnu politiku preduzeća) treba da proizilazi iz strukture
troškova dobavljača (tako na primer, treba analizirati sve moguće elemente
troškova koji su od značaja za formiranje cene). Tržišne cene, na ime, ne mogu
se formirati na duži rok nezavisno od troškova koji se inače menjaju (treba
istražiti na primer, materijalne troškove dobavljača, dalje, finansijsko -
ekonomske i socijalno-političke, lokacijske prednosti, i to u pogledu njihovog
uticaja na formiranje cene robe koja proizilazi iz ovih lokacija - oa primet
prednosti u pogledu oporezivanja i transporta).
Svakako, u mnogim slučajevima ne mogu se dobiti potrebni podaci, što
predstavlja smetnje u radu na tom području prilikom traženja najpovoljnijih
dobavljača, s obzirom na optimalne troškove nabavke. Moramo biti svesni da
odredena trajna poslovna veza treba da postoji izmedu dva partnera, koja im
daje odredene prednosti i koristi. Jedna od takvih veza je niska nabavna cena
kod odredenog kvaliteta - koja ne ugrožava normalnu dobit dobavljača.
Ukratko, nabavka više neće biti zatečena sa cenama dobavljača već će
raspolagati sopstvenom koncepcijom koja ne predstavlja samo jednostavno
uporedivanje cena dobavljača i ne zasniva se samo na iskustvu menadžmema
nabavke.
Pod istraživanjem nabavnog tržišta kao marketing elementa strategije
preduzeća podrazumevamo, dakle, istraživanje odnosno studiju nabavnih -
uslova i mogućnosti, s obzirom na pojedine dobavljače i konkurenciju.

17
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Zaključak
Možemo zaključiti da se nabavka se vrši u okviru potreba preduzeća u
oblasti proizvodnje (u trgovini - u oblasti prodaje). Ove potrebe su po pravilu,
unapred poznate i utvrdene materijalnim bilansom. Zbog toga nisu retka
shvatanja da je u uslovima normalne snabdevenosti tržišta lako nabavljati, ali je
teško prodavati. Bitno je da preduzeće raspolaže obrtnim sredstvima i da drži
situaciju na nabavnom tržištu u svojim rukama. Tako se stiče utisak da pri
nabavci nema problema i da, u stvari, ne postoji neka politika na ovom sektoru.
Takođe možemo reći da nabavka uz proizvodnju i prodaju predstavlja
osnovnu poslovnu funkciju. Ni jedno industrijsko i drugo preduzeće ne može
funkcionisati bez poslovne funkcije nabavke. Ta važnost potcncirana je
činjenicom da nabavka čini sastavni deo reprodukcije svakog prcduzeća koje
koristi mnogobrojne reprodukcione materijale. Njihova je potrošnja najveća u
industrijskom preduzeću unutar kojeg se preraduju, obraduju, dorađuju ili pak
ugrađuju u finalni proizvod. Zbog toga se nabavka pojavljuje kao uslov
otpočinjanja proizvodnje i predstavlja jednu od osnovnih karika u procesu
reprodukcije.

18
 Stambolić Aleksandra 10/08 III-POJAM I ZNAČAJ NABAVKE

Literatura
- dr Sreten Ćuzović-Menadžment nabavke. Beograd 2006.

19