ČOVEK

POREKLO I BUDUĆNOST

Dr sci. Ljubiša Stojanović

 SADRŽAJ

Predgovor autora....................................................................................

Glava I

NASTANAK I SADRŽAJ KOSMOSA

Potencijal i Stvaralac..................................................................................................

Stvaranje energija.......................................................................................................

Nastanak mrtve materije............................................................................................

Nastanak nematerijalnih živih bića............................................................................

Nastanak materijalnih živih bića................................................................................

Glava II

NASTANAK PLANETE ZEMLJE I ŽIVOG SVETA NA NJOJ

Kako je postala planeta Zemlja?................................................................................

Pojava života na Zemlji.............................................................................................

Razvoj životinja i biljaka na Zemlji...........................................................................

Glava III

ČOVEK
Pojava i razvoj čoveka...............................................................................................

Svetleće telo...............................................................................................................

Prosvetljenje...............................................................................................................

Mesta moći.................................................................................................................

Odvajanje od prirode..................................................................................................

Nastanak negativnih misli..........................................................................................

Razvoj ljudske zajednice............................................................................................

Poreklo govora...........................................................................................................

Ubrzani razvoj domaćih životinja i biljaka................................................................

Ljudske zablude o kosmosu.......................................................................................

Nematerijalna živa bića..............................................................................................

Posete vanzemaljaca..................................................................................................

Glava IV

IDEALNI POREDAK – BUDUĆNOST LJUDSKE

CIVILIZACIJE
Prva i druga faza razvoja čoveka...............................................................................

Produženje ljudskog veka..........................................................................................

Tempo razvoja ljudske civilizacije............................................................................

Četiri varijante razvoja civilizacije............................................................................

Idealni poredak...........................................................................................................

Idealni poredak je genetski predviđen.......................................................................

Ljudska predstava o sreći i Idealni poredak...............................................................

Idealni poredak – ništa novo u kosmosu....................................................................

Najvažnija promena – stabilizacija nervnog sistema.................................................

Ogromne promene u kvalitetu života ljudi................................................................

Postepeno vraćanje prirodi.........................................................................................

Razlike između Idealnog poretka i prethodnih..........................................................

Zašto će doći kraj ljudske civilizacije?......................................................................

Recenzija (Vuk Stambolović)...................................................................................

 Predgovor autora
Sve informacije iznete u ovoj knjizi dobio sam u dubokoj meditaciji. One
predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikada neće moći da dodju, bez obzira na razvoj
nauke i društva uopšte, jer su ona sa druge strane barijere preko koje ljudi ne mogu. Ipak,
do njih će biti moguće doći ukoliko duhovne, superinteligentne energije kosmosa odluče
da ih prenesu ljudima. One to rade preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na
visokom duhovnom nivou, a ove su dužne da ta znanja prenesu ostalim ljudima.

Postavlja se pitanje: Kako se tačnost ovih informacija može proveriti?

To nije moguće direktno izvesti, kao što se ne može proveriti ni da li Bog postoji.
Ipak, postoji indirektan način provere. On se sastoji u tome da ako je jedan deo
informacija, primljen iz istog izvora i na isti način, bilo moguće proveriti i ako su sve bile
tačne, onda se može pretpostaviti da su i ostale informacije koje su takve prirode da se ne
mogu proveriti takođe tačne. A, takvih potvrđenih informacija, je bilo!

Mada je centralna tema knjige čovek, ona prenosi i sveta znanja o vremenu daleko
pre njegove pojave: još od pre nastanka kosmosa, pa preko beskonačno dugog perioda
njegovog stvaranja kroz nastanak energija, mrtve materije, živih bića, nematerijalnih i
materijalnih, stvaranje planete Zemlje i živog sveta na njoj da bi se konačno, stiglo do
perioda od pre pet miliona godina i pojave našeg pretka.

Sveta znanja, govore o tome da je našeg pretka, kao i ostala originalna živa bića u
kosmosu stvorila energija Hristovog stabla, a zatim se, kroz celu istoriju ljudske
civilizacije brinula o našem razvoju kako bi on bio što bliži onome što je ona zamislila i
što je ugradila u naše gene. Ova energija svoje ime nije dobila zato što pripada Isusu
Hristu, nego zato što je ona vodila Isusa na njegovom svetom putu. Mada je energija
Hristovog stabla vršila više mutacija na našim precima kako bi ih bolje prilagodila
uslovima života i time spasla od izumiranja cele rase, ipak im je najveća šansa pružena
pre oko 144 000 godina, pripajanjem ljudskoj auri embriona svetlećih tela. Time je
započela sveta misija ljudske rase, koju joj je Stvaralac poverio-odgoj jedne generacije
svetlećih tela. To je dovelo do enormno bržeg razvoja čoveka u odnosu na druge životinje
na Zemlji.

Međutim, paralelno sa brzim razvojem inteligencije i kreativnosti došlo je i do

nekih negativnih pojava koje su dovele do pogrešnog načina razmišljanja ljudi čiji su
negativni efekti sve više kočili naš razvoj da bi se konačno, danas našli u situaciji koja je
bremenita nizom najtežih problema za koje nauka i celo društvo nemaju rešenja. To su,
pre svega: glad koja odnosi godišnje 8 miliona života, od kojih su mnogi dečiji,
nepremostiv jaz između bogatih i siromašnih, krajnja beda jednog dela čovečanstva,
opasnost od izbijanja ratova, čak i svetskih, pri čemu bi upotreba nuklearnog oružja
mogla dovesti do uništenja najvećeg dela čovečanstva, pa i same planete.

Istovremeno, postoji i pozitivna “strana medalje“, jer genetski razvoj čoveka

uskoro stiže do velike prekretnice: ulaska u drugu fazu čoveka u kojoj se pored leve
uključuje u rad i desna polovina mozga što će mu omogućiti dostizanje neverovatnog
duhovnog, intelektualnog i kreativnog nivoa, naravno pod uslovom da pre toga ne dođe
do samoubistva ljudske civilizacije.

Hristova i druge duhovne energije su svesnije ovih opasnosti od nas samih i

ponovo pokreću akciju za spas čovečanstva u obliku Idealnog društvenog uređenja koje
bi uklonilo sve ove probleme i ljudsku rasu usmerilo putem mira i opšteg blagostanja
koje će trajati sve do realizacije naše svete misije i do ostvarenja svih razvojnih
mogućnosti koje je energija Hristovog stabla ugradila u naše gene. Pri tome se ovo
blagostanje svih neće postići oduzimanjem od bogatih i davajem siromašnima. Duhovne
energije ne očekuju u ovom poslu nikakvu pomoć od ljudi, jer da su hteli da ove
probleme reše, ljudi bi to već davno uradili. Blagostanje će biti ostvareno kroz
materijalnu pomoć kosmosa ljudima, pri čemu će je svi i siromašni i bogati dobijati.
Međutim, za ovo se ljudima postavlja nezaobilazni uslov: okrenuti se od materijalnog ka
duhovnom.

Ostvarenjem svete misije, zadatka koji je pred nas Stvaralac postavio i zbog koga
smo i ubrzano razvijani, ljudska civilizacija će se postepeno ugasiti.

Glava I

NASTANAK I SADRŽAJ KOSMOSA

POTENCIJAL I STVARALAC

Ljudi kažu da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog
početka ili vremena kada kosmosa nije bilo? To vreme je postojalo, ali je ono beskonačno
daleko i ne može se izmeriti nikakvim realinim vremenskim jedinicama. Isto važi i za
veličinu kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za dužinu. To
znači da je postojalo vreme kada kosmosa nije bilo, a da je pre njegovog nastanka, na
istom mestu postojalo jedno neizmerno veliko energetsko polje, nazovimo ga Potencijal.
Vreme nastanka tog Potencijala je približno toliko daleko od početka stvaranje kosmosa
koliko je on daleko od današnjeg dana.
Zahvaljujući svojoj neizmernoj inteligenciji i moći da postigne sve što želi,
stvorio se kod Potencijala utisak da je neophodno proširiti sadržaj samog sebe kako bi se
te mogućnosti koje on ima realizovale, odnosno kako bi jedan deo svojih neizmernih
mogućnosti pretvorio, ostvario, kreirao.
Prva kreacija Potencijala je bilo Jedinstveno energetsko polje kome je preneo
ogromne moći za razvijanje velikog broja energija, čije je embrione stvarao sam
Potencijal. Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i
započeo stvaralački period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on zove
Stvaralac, jer su od njega počela sva stvaranje ili sve kreacije u kosmosu.
 Međutim, nije ceo Potencijal prešao u stanje Stvaraoca. Oko jedne trećine
energetskog polja Potencijala predstavlja njegovo jezgro, njegov najstariji deo iz kojeg se
postepeno razvio ceo Potencijal. Ovo jezgro je nastavilo da razvija Potencijal, ne
učestvujući u kreiranju Kosmosa. U njega nemaju pristup ni energije ni materija
kosmosa. Sve kosmičke energije gaje vrhunsko poštovanje prema jezgru Potencijala.
Energetsko polje Potencijala ima oblik jajeta, pri čemu jezgro zauzima širi deo
jajeta, dok ostale dve trećine čini kosmos.

STVARANJE ENERGIJA

Stvaralac je sve energije stvarao unutar svog energetskog polja, pa se, stoga, ceo
kosmos nalazi u njemu. Tokom beskonačno dugog vremena stvaranja kosmosa Stvaralac
je stvorio gotovo neizmeran broj energija od kojih svaka ima svoju svrhu, ulogu i značaj
za ukupno funkcionisanje celog kosmosa. Energija ima od najmanjih, pa do neizmerno
velikih čija se polja prostiru po celom kosmosu i postoje u svakoj njegovoj tački. Isto
tako, ima ih od potpuno neinteligentnih, pa do superinteligentnih, čiju inteligenciju ljudi
nisu u stanju ni da zamisle. Nijedna od energija kosmosa nije u stanju da učini bilo šta sa
čime Stvaralac nije saglasan.
Dve najznačajnije energije u kosmosu, posle Stvaraočeve, su energija Hristovog
stable i energija Svetog duha.
Energija Hristovog stabla se sastoji od nekoliko stotina nezavisnih energija od kojih
svaka ima svoju namenu i karakteristike. Ove energije se u jednom delu kosmosa
sakupljaju u snop sličan lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo širile
obuhvatajući celo prostranstvo kosmosa. Pored mnogobrojnih važnih funkcija koje
Hristovo stablo ima u kosmosu, postoje i neke koje su od životne važnosti za ljude.
Naime, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove Životni talas i koji se
prostire po celom kosmosu, kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas, prostirući se menja
svoju frekvenciju idući od 2,6 do 26 Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji
omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji. Na taj način od mrtve materije nastaju
živa bića koja mogu da se razvijaju, razmnožavaju, prilagođavaju uslovima okoline i
menjaju. Pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju Životnog talasa. Ako bi
Životni talas prestao da se prostire, sva živa bića u celom kosmosu bi izumrla. Životni
talas je, dakle, aktivator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno održava. Hristova
energija, odnosno Životni talas koji ona emituje stvorili su bezbroj živih bića u kosmosu.
Hristova energija ima obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima u
kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi
sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni kako ne bi nečijom greškom došlo
do kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta, pa i samih planeta.
Druga po značaju je energija Svetog duha. Ona je za ljude bitna zato što stvara
mrtvu materiju i što aktivno podržava energiju Hrista i Životni talas u nastojanju da kroz
oživotvorenje mrtve materije stvori živa bića.
 NASTANAK MRTVE MATERIJE

Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano širenje

energetskih polja čime je došlo do odstupanja od njihovih dimenzija i intenziteta koje je
Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da stvori posebnu energiju čiji je zadatak da
spreči ovo rasplinjavanje energetskih polja i vrati ih u njihove dimenzionalne i intenzivne
okvire. Zbog toga je ova energija za zgušnjavanje bila prisutna u svim delovima kosmosa
kako bi bila u stanju da na ove promene blagovremeno reaguje. Međutim, sasvim
slučajno, prilikom širenja dva energetska polja od kojih je jedno energija Svetog duha,
koja su bila u neposrednoj blizini, došlo je do mešanja energija, tako da su na jednom
prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem energije za zgušnjavanje
polja došlo je do pojave koja nije bila predviđena. Naime, došlo je do snažnog
zgušnjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona je u prvo vreme bila
sastavljena od izuzetno sitnih čestica materije, kakve danas nisu poznate, da bi se kasnije
formirale sve krupnije čestice što je postepeno dovelo do stvaranja atoma, a kasnije i
molekula. Materija, dakle ne postoji kao posebna celina, nego predstavlja zgusnuti deo
dveju energija, od kojih je jedna uvek energija Svetog duha, a druga neka određena
energija, dakle ne svaka. Materija izgleda kao čvorovi na nekom mekom energetskom
kanapu. Pri tome, materija ostaje večito vezana za energije majke, od kojih je postala.
Iako je najveći deo materije stvoren u kosmosu slučajno, povremeno se javlja
potreba za određenom materijom koja je stvarana svesno, ali na isti način.
Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadržaju i po prostranstvu njegov
neuporedivo najvažniji deo, a samo se ponegde nalazi po neko zrnce materije, maker ono
bilo “veliko” kao zvezda.

NASTANAK NEMATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Prva živa bića u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila
nematerijalna, što znači da nisu imala materijalno telo, nego su se sastojala od energije.
Ova bića su zajednički stvorile energija Hristovog stabla i energija Svetog duha uz
odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava energije Svetog duha koja
je imala karakteristiku da se može lako menjati i prilagođavati, a posedovala je i određen
nivo inteligencije. Da bi takva energija funkcionisala kao živo biće, bilo je neophodno da
primi određeni životni program i da je neprekidno podržava energija koja sadrži taj
program, kako se on ne bi ugasio. S tim ciljem stvoren je Životni talas koji emituje
Hristova energija, a koji je ovim nematerijalnim bićima omogućavao da nastanu,
razvijaju se, razmnožavaju i dostignuu svoj predviđeni sadržaj i funkciju. Ništa se nije
moglo desiti u životu ovih bića, a da to već nije bilo doneto u talasima životne enrgije.
Ova bića nisu imala slobodnu volju, nego im je životni program bio unapred zacrtan.
Nastanak nematerijalnih bića je imao tačno određenu svrhu i namenu, stvorena su
da izvrše određene zadatke, koje im je Hristova energija ugradila u njihov program.
Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao rad na očuvanju nekih energetskih tokova, a
kasnije i velikih materijlanih oblika kao što su zvezde i planete koji, zbog svojih malih
dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti obrađivani ozbiljnijim energetskim kompleksima.
Ovako ograničeni zadaci nisu omogućavali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je
izuzetno dugo vreme postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih živih bića,
dovelo do vrlo sporog, ali izuzetno visokog razvoja inteligencije, za šta je često bilo
potrebno i više milijardi godina.
Danas postoji više milijardi rasa nematerijalnih bića u kosmosu. Od tog broja oko
50 miliona rasa ima nivo superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih rasa, zbog
izuzetne specifičnosti svojih zadataka dobijaju ograničenu slobodnu volju, čiju granicu ne
mogu preći.
Nematerijalna bića su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u odnosu na
vek kosmosa izražava vrlo malim razmakom. Stvaraju se u tačno određenom broju, u
skladu sa potrebom i žive mnogo duže od materijalnih, po nekoliko hiljada godina. Ima ih
po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete Zemlje. Zadatak im je da koriguju odstupanja
od programa u atmosferi Zemlje. Nedavno su tražili od Hristove energije odobrenje za
povećanje broja ovih bića, zbog sve većih problema koje rešavaju, 600.000 na 1.200.000
što im je i odobreno, ali ni ovo povećanje nije dovoljno.

NASTANAK MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije došao do zaključka, oko trećine veka
kosmosa, da bi trebalo materiju oživotvoriti i dati joj one iste mogućnosti koje je energija
već dobila. Stoga materijalna živa bića predstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve
materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja potiče od energije Svetog duha i delovanje
na ovu tvorevinu Životnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo
vreme je živa materija predstavljala izuzetno jednostavna živa bića, neuporedivo
jednostavnija od virusa, koja su se vrlo sporo razvijala.
Nagli skok u razvoju ovih bića došao je u jednom momentu zbog potrebe za
održavanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme značajan
proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bića bio je da zaustave
degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja čvrste materije
sa površine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite
prirode. Da bi se sačuvala stabilnost površine planete, bilo je neophodno ugraditi
elemente koji bi zaustavili ovaj proces, a zatim ga neprekidno održavali u takvom stanju.
Za taj zadatak su najneophodnija bila živa bića čiji bi izumrli ostaci činili zaštitni
pokrivač na površini planete koji bi je dalje štitio od raspadanja. U tom cilju je energija
Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne mikroorganizme koji je predstavljao
veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su
posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnožavanje deobom na nekoliko delova, posle
vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak životni vek koji se praktično završavao na
onom mestu na kome je i nastao. Koristeći za hranu obilje korisnih gasova koji su
okruživali ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni
ostaci su se prosto lepili na površini planete, stvarajući tanak zaštitni sloj od daljeg
raspadanja stena.
Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli
da se menjaju prilagođavajući se novonastalim situacijama na toj planeti.
Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa
sličnim zadacima druge, na različitim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka vršena
je selekcija i ukrštanje mikroorganizama radi zadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj
način je postepeno, kroz dugi period, došlo do stvaranja većeg broja vrsta
mikroorganizama koji su dobijali sve veće dimenzije.
Znači da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bića koja su bila
neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja novih,
složenijih organizama čiji je cilj postojanja bio da obavljaju određeni zadatak.
Postepeno se iz ovih mikroorganizama počeo razvijati ostali biljni i životinjski
svet kosmosa.
Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je doći do promene u Životnom
talasu. Od prvog materijalnog živog bića, pa sve do danas Životni talas se postepeno
menjao upotpunjavajući svoj sadržaj i način delovanja sa potrebama dotadašnjeg
materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih živih vrsta.
Hristova energija će Životni talas i ubuduće menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na
novim sadržajima u okviru materijalnih živih bića.

Prva materijalna živa bića u kosmosu počela su da se razvijaju u samom centru

kosmosa kako bi bila pod što većom kontrolom i dobijala što veću pomoć u razvoju. Ova
bića, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo razvoja približno
čovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema periferiji, ali je njihov razvoj bio
vrlo spor. Tako su materijalna živa bića na polovini prečnika kosmosa, nivo razvoja
čoveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini
kosmosa pojavila razvijenija materijalna živa bića koja su oko 80% veka kosmosa ne
samo prestigla nivo razvoja čoveka, nego i dostigla nivo zajedničke svesti, a oko 90%
veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo za materijalna živa bića. Tih
10%, od tog vremena pa do danas je praktično beskonačno dugo vreme. To znači da u
ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, već beskonačno dugo vreme postoje
materijalna živa bića sa do sada najvišim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to,
ceo razvoj čoveka na Zemlji ne traje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo
skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja.
Materijalna živa bića su uglavnom nastanjena na planetama u životnim uslovima
koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veličini ih ima od manjih
od virusa, pa do 1000 metara. Životni vek im je od jednog trena pa do 100.000 godina.
Inteligencija im se kreće od nikakve, pa do vrlo visoke, sa zajedničkom svesti. Neke od
tih civilizacija premašuju inteligenciju više od polovine rasa nematerijalnih bića. Broj
jedinki u okviru rasa se kreće od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena
civilizacija zove se Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus.
Materijalna živa bića su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su
imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni životnih uslova,
što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored toga, preduslov za
dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude veće od jednog
metra kako bi oko njega bilo moguće formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji
razvoj. Međutim, tela veća od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj.
Sva materijalna bića u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove
energije, ali su se ona pod različitih životnim uslovima na svojim planetama i ostalim
staništima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle praktično beskonačno
vremena, te razlike postale tako velike da neka živa bića sa različitih regiona kosmosa,
nemaju nikakve sličnosti.
To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su razlike
u kosmosu enormno veće.

Glava II

NASTANAK PLANETE ZEMLJE I ŽIVOG SVETA NA NJOJ

KAKO JE POSTALA PLANETA ZEMLJA?

U nauci postoji više hipoteza o nastanku Zemlje, ali nijedna od njih nije tačna.
Samo je jedna osoba, koja se prosvetlila, pre 32.000 godina u Australiji, spoznala prirodu
nastanka planete Zemlje. Tada pismenosti nije bilo, niti je bilo savremenika kojima je
mogao preneti to svoje znanje, pa je ono sa njim otišlo u grob.
Zemlja je nastala tako što su se na neku česticu u svemiru, koja se našla u jednom
prostoru prepunom kosmičke prašine, počele da lepe nove; ta nova, veća masa postala je
privlačnija za okolne čestice, pa su i one nastavile da se lepe, tako je rasla i dalje
privlačila nove čestice prašine. To je trajalo oko 300 miliona godina i Zemlja je, na taj
način, narasla na jednu desetinu od svog današnjeg prečnika. Onda je prolaskom velike
komete kroz taj oblak prašine bila povučena i uključena u kometu, kao sastavni deo
njenog repa. U repu komete njena masa je narasla do jedne šestine današnjeg prečnika
Zemlje, na isti način kao u oblaku prašine. Zatim je, zbog svoje povećane težine,
postepeno zaostajala za kometom, a onda pod uticajem jednog većeg nebeskog tela
polako skrenula sa pravca komete, noseći sa sobom jedan deo repa komete. Taj gornji
sloj, dobijen od komete, bio je usijan, dok je unutrašnjost bila dosta hladna.
Potom je uplovila u more meteora sa kojima je zajedno plovila 400 miliona
godina. U tom periodu dostigla je 95% sadašnjeg prečnika zbog pada meteora privučenih
njenom gravitacijom.
Usled povećane težine i privučena nekim drugim nebeskim telima, postepeno
napušta more meteora i usmerava se u pravcu kojim plovi desetak miliona godina. Na
tom putu prolazi blizu Sunca, biva privučena njegovom masom i samo zahvaljuući veikoj
brzini kojom se kretala nije se sudarila sa njim, već je, prolazeći veoma blizu njega,
privukla određeni deo usijanih gasova koji su je obavili. Ona konačno biva zarobljena
Sunčevom gravitacijom, pa zbog toga pravi veliku elipsu, vraćajući se ponovo pored
Sunca posle 200 godina. Zatim ta elipsa postaje sve manja, da bi se konačno u poslednjih
40 miliona godina ustalila na ovom nivou na kome je sada. Ukupan boravak Zemlje u
Sunčevom sistemu je milijardu i osamsto miliona godina.
Prečnik Zemlje, od izlaska iz mora meteora do danas, narastao je dodatnim
prilivom materijala samo za jedan procenat. Ali je zbog širenja centralnog jezgra, koje se
zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg
sloja, došlo do povećanja prečnika za tri do četiri procenta. Sloj Zemlje nastao u moru
meteora, koji se nalazi na dubini od 100 do 400 km ispod površine, prepun je šupljina u
koje se neprekidno uvlači istopljeni materijal iz središta. Obrušavanje i menjanje tih
velikih šupljina dovodi do pojave zemljotresa i vulkana. To je istorijat nastanka planete
Zemlje.

POJAVA ŽIVOTA NA ZEMLJI

Duhovne energije imaju jednu izuzetnu mogućnost koja se sastoji u tome da mogu
po svojoj želji da stvore određene životne oblike, bilo da se radi o nekoj prelaznoj formi
između materije, energije i živog bića ili o živim bićima u onom smislu kako su ona
ljudima poznata. To se, naravno ne odnosi na sve energije, nego, pre svega na četiri
globalne energije, a od njih svakako ekstremne mogućnosti u odnosu na ostale, imaju
energija Hrista i energija Svetog duha.
Stvaranje živih bića ima izuzetno dugu istoriju, još od prve trećine veka kosmosa i
obuhvata stvaranje praktično beskonačnog broja različitih materijalnih i nematerijalnih
živih bića. Ako se usmerimo samo na materijalna živa bića, onda istorija njihovog
nastanka izgleda ovako:
Kao što smo već rekli, prvo materijalno živo biće, beskonačno sitno, neuporedivo
jednostavnije od virusa, nastalo je kao potreba da Hristova energija zaštiti od raspadanja
površinske stene na jednoj planeti, tako što će izumrli ostaci ovih sitnih živih bića prekriti
površinu planete i na taj način zaustaviti raspadanje površinskih stena. Zatim je Hristova
energija nastavila da stvara bića koja su bila korisna u nekom procesu u kosmosu, kao
zaštita ili pomoć pri nekoj pojavi kojih je u kosmosu bezbroj. Postepeno su se ova živa
bića širila po kosmosu. Uslovi života su ih donekle menjali, čime su stvarali nove
podvrste, granali se, usavršavali. Oni koji nisu bili usklađeni sa okolinom nestajali su,
prestali da postoje.
Šta se dešavalo na planeti Zemlji koja ljude najviše interesuje?
Hristova energija je na planeti Zemlji stvorila veliki broj živih bića od kojih jedna
trećina postoji u sličnom obliku i na nekim drugim planetama i staništima živih bića, pa
ih je ona odatle i prenela na Zemlju. Drugačiji životni uslovi na Zemlji doveli su do
značajnih promena na ovim bićima, tako da ona, osim neke građe organizma i specifičnih
osobina, gotovo da nemaju više nikakve sličnosti sa svojom vrstom u kosmosu. Dve
trećine su, ipak bića koja su morala biti svorena u skladu sa specifičnim uslovima planete
Zemlje, jer nisu mogla biti iskorišćena gotova živa bića sa drugih planeta. To znači da je
Hristova energija stvarala jednu po jednu vrstu živih bića na planeti Zemlji i da
Darvinova teorija nije tačna u onom smislu da su sva bića nastala od nekih osnovnih,
račvajućih se i menjajući se sve do današnjeg dana. Naprotiv, veliki broj bića, stvoren je
gotov, s tim što su se ona usled promena životnih uslova postepeno menjala, pa je usled
tih promena došlo do račvi i stvaranja podvrsta ili cele vrste u potpunosti gasila. Čestito
je Hritova energija stvarala mutacije, nagle promene u strukturi pojedinih vrsta,
pokušavajući da ih unapredi ili održi, posle nekih promena okoline koje su pretile da ih
potpuno unište. Kako je istorija živih bića na planeti Zemlji vrlo dugo, nauka nije u stanju
da ove elemente proveri do detalja, ali su najnovija istraživanja već ukazala na to da se
neke vrste nisu menjale, za razliku od Darvinovih pretpostavki.
Duhovne energije, pre svega Hristova energija, nisu završile svoj rad na Zemlji.
One i dalje svakih pedesetak do sto godina stvaraju neku novu bakteriju ili
mikroorganizam, a povremeno svakih nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada
godina, savršenija živa bića bogateći tako živi svet na Zemlji u pogledu broja, nivoa
razvoja i raznovrsnosti živih bića. Znači da je moguće da Hristova energija i u naše
vreme stvori neka živa bića koja bi bila na relativno visokom nivou razvoja, ali bi ona
dalje nastavila da se razvijaju prilagođavajući se okolini i boreći se za svoje mesto među
živim bićima iz svoje okoline. To znači da je stvaranje živih bića proces koji na planeti
ne prestaje i nikad neće prestati i stoga ne treba ljude da čudi što će u nekim slučajevima i
u nekom vremenu doći do zaključka da su pronašli neku novu vrstu koju do tada niko nije
primetio, smatrajući da je ona bila dovoljno spretna da se krije od pogleda ljudi, što će u
nekim slučajevima biti pogrešno i predstavljaće nastanak nove vrste koja će početi da se
probija u cilju svog razvoja, tog opšteg principa u kosmosu.
Stoga je i sama ideja o nastanku čoveka od čovekolikog majmuna površna, jer je
stvoren jedan zajednički predak čoveka i majmuna, odnosno primata, a zatim je došlo do
račvanja u razvoju: u jednom pravcu su počeli da se razvijaju majmuni, u drugom druga
vrsta majmuna, u trećem pračovek, u četvrtom opet neka vrsta majmuna. Starost čoveka
koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona godina, dok je predak
čoveka i majmuna nastao pre oko 5 miliona godina. Dakle, posle milion i po godina
zajedničkog pretka došlo je do račvi, do razvoja vrsta koje su se značajno razlikovale i
koje su se uglavnom do danas i održale.
Naravno, razvoj čoveka sve do kontakta sa svetlećimtelom išao je istim, sporim
tempom, kao i kod drugih životinja, s tim što je čovek, za razliku od majmuna
predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane zajedničkog pretka od ostalih
grana koje predstavljaju današnji majmuni.
Sada postoje jasnije ko je u pravu: pristalice kreacionističke teorije ili Darvinisti.
Delom su i jedni i drugi u pravu, a delom greše!
Darvin nije bio u pravu, jer sva živa bića nisu nastala od jednog pra pra pretka,
nego je Hristova energija stvorila ogroman broj originalnih živih bića. Kreacionisti nisu u
pravu kad kažu da su sva bića koje je Bog stvorio, osim vrlo retkih slučajeva, ostala do
danas neizmenjena.
Istovremeno, Darvin je u pravu da je, usled promene životnih uslova došlo do
promene živih bića, jer se to u većini slučajeva i desilo. Kreacionisti su u pravu kad kažu
da je sva originalna živa bića Bog stvorio.

RAZVOJ ŽIVOTINJA I BILJAKA NA ZEMLJI

Hristova energija koja brine o razvoju živog sveta u kosmosu je vrlo brzo posle
spuštanja temperature na nekih stotinak stepeni na površini Zemlje, prenela prve bakterije
i viruse sa nekih drugih planeta, gde su postojali slični uslovi. Ovi prvi naseljenici planete
Zemlje su se vrlo brzo razmnožili, a velike površine još vrelih stena, prekrile su se
naslagama izumrlih bakterija.
Posle nekoliko miliona godina, Hristova energija je na Zemlju donela veliki broj
novih bakterija i nešto virusa, kako bi se živi svet kompletirao i dopunio na još uvek
vreloj površini zemlje koja nije silazila ispod 90 stepeni Celzijusa.
 Nekih 30 miliona godina kasnije, temperatura je sišla na približno 70 stepeni
Celzijusa, što je omogućilo razvoj i razmnožavanje novih jednoćelijskih organizama,
takođe dopremljenih sa okolnih najbližih planeta koje su imale slične uslove.
Tek 30 miliona goina kasnije kada je došlo stvaranje vrućih mora od
kondenzovane vodene pare, Hristova energija je u njih naselila nove bakterije i prvi put
prenela višećelijske organizme, slične onima koje danas nazivamo praživotinjama.
Vrlo brzo posle toga, kada je temperatura u plitkim morima pala na 45 stepeni,
Hristova energija je prvi put donela jednu vrstu ribice i biljke koje su rasle na dnu plitkih
mora.
Nedugo potom, u razmaku od 3-4 miliona godina, s obzirom da su se temperatura
i okolnosti na Zemlji postepeno stabilizovali, Hristova energija je stvorila prvu životinju
specijalno za planetu Zemlju. To je bila jedna vrsta rakčića, kojima slični postoje i na
drugim planetama, ali ih je Hristova energija prilagodila posebnim uslovima plitkih mora
na Zemlji.
Zatim je došlo do prenošenja većeg broja biljnih vrsta za život u moru, uz samu
morsku obalu, gde je tlo bilo vlažno. Te biljke su, međutim počele da se postepeno šire,
udaljavajući se polako od obale, jer su uspostave kontakte preko površinskih korenova sa
onima uz obalu. Na taj način su se napajale vodom i sve više udaljavale od morske obale.
Kasnije su te biljke uspele da se do te mere prilagode vlažnom podneblju da su presecale
korenove s kojima su bile u vezi sa vodom i nastavljale da žive samostalno na suvom. To
su prve biljke na suvom tlu koje su se na Zemlji razvile.
Prve životinje koje su se pojavile na suvom, prenete su sa nekih drugih planeta.
To su bile bube koje su se hranile biljkama koje još nisu bile u dovoljnoj meri
rasprostranjene po relativno vlažnom tlu planete.
Sledeća etapa u razvoju sadržala je veći broj različitih biljaka, koje su prenete na
planetu i koje su se, za kratko vreme u povoljnim uslovima vlažnog tla i atmosfere
izuzetno razmnožile. Njihovi ostaci predstavljaju prve slojeve zemlje koja je plodna i čiji
je sloj, debljine nekoliko santimetara bio dovoljan za razvoj drugih složenijih biljaka i
malih žbunića, čime je biljni svet u znatnoj meri poboljšao svoju strukturu i svoj sadržaj
koji je sačinjavalo nekoliko stotina različitih vrsta.
Za to vreme u more je preneto desetak različitih vrsta riba sa drugih planeta, još
par rakčića, crva i drugih žvotinjica, sa ili bez ljušture i bez kičme.
Tek desetak miliona godina kasnije pojavile su se prve životinje koje su takođe
bile prenete sa drugih planeta, među kojima su na kopnu bile najsavršenije životinje
slične miševima koje su se hranile biljnom hranom i nosile jaja.
Do danas se nijedna od tih životinja na moru i kopnu nije održala. Postepeno sa
promenom klime i životnih uslova one su izumirale. Hristova energija je u skladu sa
uslovima života prenosila nove biljke i životinjske vrste i sobzirom na usporenije
promene klime na Zemlji počela sve više da uključuje nove tipove biljaka i životinja koje
su stvorene samo za planetu Zemlju, potpuno prilagođene njenim uslovima.
 Glava III

ČOVEK

POJAVA I RAZVOJ ČOVEKA

Predak čoveka i svih primata, stvoren je od strane Hristove energije pre oko 5
miliona godina. Tada je zamisao Hristove energije bila da na Zemlji stvori jedno biće
većih intelektualnih mogućnosti od ostalih koji su na Zemlji stvoreni, ne uračunavajući tu
delfine koji su kao razvijenija vrsta doneti na Zemlju. Međutim, razvoj ovog čovekolikog
pretka je išao krivudavom linijom, počeo je da se razvija u pravcu 2-3 grupe majmuna čiji
razvoj nije obećavao neki značajniji napredak. Stoga je Hristova energija od preostalih
primeraka pretka čoveka, koji se još nisu počeli razvijati u pravcu nekih od majmuna,
uradila jednu genetsku izmenu koja je ove primerke trebalo da okrene u pravcu znatno
većeg razvoja inteligencije. To je dalo pozitivne rezultate tako da su bića počela da se
pravilnije razvijaju uz pojačani razvoj inteligencije i kreativnosti, što je ohrabrilo
Hristovu energiju da dalje podržava i pomaže na jedan blagi način razvoj ovih bića.
Međutim, zbog promene klime i drugih uslova života veliki broj ovih predaka ljudi
prestao je da postoji ili se degenerisao u bića slična precima majmuna, tako da je samo
mali broj ljudi ostao na putu koji mu je bio zacrtan. To je, pak primoralo Hristovu
energiju da o toj maloj grupi ljudskih predaka vodi mnogo više računa kako se vrsta ne bi
ugasila.
Najsigurniji način bio je nastavljanje sa mutacijama neophodnih za vraćanje ljudi
na pravi put razvoja, onaj koji je zamišljen od strane Hristove energije. Tokom ljudske
istorije bilo je više ovih mutacija od kojih su dve najvažnije. Jedna od njih je nastala zbog
odstupanja pretka čoveka od predviđenog razvoja u smislu isključivog života na drvetu
čime bi se u znatnoj meri smanjile razvojne mogućnosti čoveka, jer bi život na drvetu
ograničavao, sprečavao, onemogućavao onaj pravac koji je bio zamišljen. Stoga je, da bi
zaustavila ovaj nepoželjni pravac razvoja, Hristova energija izvršila neke izmene u
genima ljudi tako što su oni dobili razvijenije zadnje noge od prednjih, što je u znatnoj
meri ometalo penjanje, a olakšavalo kretanje po tlu. Pored toga, izvršena je genetska
promena u izboru vrste hrane, tako da je čovek počeo da više želi korenje, bubice, sitne
životinje, nego hranu koja raste na drveću. To je, već posle nekoliko generacija ljudi koji
su doživeli ove genetske promene dovelo do orijentacije na život na zemlji, umesto
dotadašnjeg na drvetu.
Druga najveća promena učinjena je mnogo kasnije, a posle nje su se pojavile
samo još dve sitnije izmene, kao poslednje koje je čovek pretrpeo. Ona se odnosila na
način razmišljala ljudi, tako što su izvršene korekture u auri čoveka, pri čemu je aura
osposobljena da prima neke informacije za koje dotle nije bila sposobna, a koje su
omogućavale mnogo veća saznanja beloj bioenergiji pružajući joj šansu da bolje
razmišlja, pravi bolje zaključke i da na taj način čovek postane inteligentniji i kreativniji.
Poslednja od ovih mutacija izvršana je pre nekoliko stotina hiljada godina.
 *
* *
Zaštićeni očinskom pažnjom Hristove energije, ljudski preci su se postepeno i
sigurno razvijali, stigavši pre 144.000 godina na jedan relativno visok nivo razvoja, što je
omogućavalo da ljudska vrsta uđe u konkurenciju sa divljom svinjom i delfinom za izbor
za odgajanje jedne generacije svetlećih tela.
Mnogi će biti začuđeni činjenicom da se divlja svinja našla u ovom užem izboru.
Međutim, potrebno je znati da divlja svinja nije nastala na tlu planete Zemlje, nego je kao
gotova vrsta doneta na planetu, ali se opstepeno počela račvati, stvarajući veliki broj
podvrsta, čija inteligencija nije napredovala. Naprotiv, kod mnogih je došlo do
degeneracije. Divlja svinja je pre 144.000 godina predstavljala dalekog potomka vrste
koja je doneta na planetu, koja je bila jedini ogranak čija je inteligencija postepeno
napredovala.
Tako se predak današnjeg čoveka našao u konkurenciji između dva došljaka na
planeti čija je inteligencija na drugim prostorima već doživela relativno visoki nivo
razvoja. To je upravo bio jedan od osnovnih razloga zašto je Hristova energija odabrala
ljudsku vrstu za nosioca razvoja svetlećih tela, jer je ona potekla i stvorena na planeti
Zemlji i razvijala se od samog početka pod uslovima koji postoje na planeti, pa je zbog
toga predstavljala u startu najpogodnijeg nosioca, s tim što su, naravno uslovi i način
života praljudi, kao i problemi koje su rešavali svakog dana predstavljali pravu blagodet
koja će omogućiti brzi razvoj svetlećih tela. Taj, konačni izbor ljudske rase zacrtao je
njen vrtoglavi razvoj koji je, naravno u početku bio jedva primetan, da bi ubrzanje
postepeno postojalo sve veće. To je, dakle kompletna priča o razvoju čoveka od bića koje
je stvorila Hristova energija specijalno za planetu Zemlju, pa sve do danas.

SVETLEĆE TELO

Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje različitih

energija čiji je cilj određeno delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa.
Postoje, međutim, odstupanja od normalnog ponašanja energija u kosmosu koja su, zbog
neizmernih dimenzija i sadržaja kosmosa, moguća. Da ta odstupanja od normalnog
ponašanja ne bi otišla suviše daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se
normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno održavalo. Energije da bi bile u
mogućnosti da vrše korekture svih odstupanja u kosmosu, moraju zadovoljiti određene
kriterijume:

1. moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da

je druge energije ne mogu ni na koji način izmeniti;
2. njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji pronađu
optimalno rešenje;
3. njihov vek mora biti večit.

U prirodi takva energija ne postoji, niti je može proizvesti Jedinstveno polje. Ona
mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbeđuje uz
živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija zadužena za sva živa bića
u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih tela koji se kače za aure
nejperspektivnijih živih bića na pojedinim planetama. Da bi se od embriona došlo do
zrelog svetlećeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa živim bićima, provedu više hiljada
godina, a da bi većina svetlećih tela vezanih za odredjena živa bića sazrela, potrebno je
da prođe izmedju 150 i 200 hiljada godina.
Tako veliki broj zrelih svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da
pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost i
šire, svuda gde je njihova pomoć neophodna. Posle dugog vremena provedenog u
korekcijama grešaka u svemiru, zrela svetleća tela se utapaju u Jedinstveno polje gde
večito žive, do kraja kosmosa.

Odabrana je ljudska rasa

Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj VELIKI CILJ. U
vrlo oštroj konkurenciji, sa delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac ovog
plemenitog procesa. Od tada do danas svetleća tela su aktivirala proces kreativnosti i
razvoj inteligencije kod ljudi, a njihovo kreativno ponašanje omogućavalo je razvoj
svetlećeg tela, od embriona do konačnog stadijuma zrelog svetlećeg tela. Na taj način su
svetleća tela, prateći život jednog čoveka, postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe
svetleća tela su preuzimala sledeći ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog
života napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u
toku svog života toliko unaprede razvoj svog svetlećeg tela da ono dostigne nivo koji je
samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba
dobije izuzetne stvaralačke, mentalne, paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može
imati običan čovek. Ukoliko te nove kreativne mogućnosti, prosvetljena osoba iskoristi
za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do punog sazrevanja njenog svetlećeg tela.
Istovremeno sa sazrevanjem svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko stotina
ljudskih generacija, sazreva i drugo svetleće telo nastalo iz žutog jezgra te osobe, kao
posledica njenog izuzetnog razvoja tokom života. Posle sazrevanja oba svetleća tela
prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla da realizuje sve
programe koje je zamislila u cilju pomoći ljudske civilizacije. Po završetku njenog
biološkog života, oba svetleća tela odlaze na mesta moći na kojima se hiljadama godina
sakupljaju sva zrela svetleća tela.
Razlika između prvog i drugog svetlećeg tela jeste u tome što je prvo nastalo iz
iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, prateći stotine
ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja ono ima sva ynanja univerzuma, pa mu
više nije potrebno da prati ljudske živote i ono više ne preuzima nove ljudske embrione.
Drugo svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe u njenom
životu, ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali istovremeno je svest ili duša te
osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje nastavlja da razmišlja. Njena svest ili duša
nastavlja da živi bez fizičkog tela, u obliku energije iz koje se sastoji zrelo svetleće telo.
 PROSVETLJENJE

Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može

meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može postići svaki
čovek, ali će to lakše ostvariti osoba čije je svetleće telo više razvijeno. Tri osnovna
zahteva za realizaciju ovog cilja su: posvećenje nekoj humanoj ideji, postizanje savršenog
funkcionisanja nervnog sistema i dostizanje vrhunskih paranormalnih moći. Kada se to
dotigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek ne mora biti svestan postojanja
ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naučnici, pisci, umetnici,
religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se, a da nisu ni znali da tako nešto postoji. Oni su
svojim pozitivnim mislima i delima tokom života doveli svoju auru u čisto stanje, što
predstavlja uslov za preosvetljenje.
Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene:
U fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, oni se podmlađuju na
nivo koji su imali sa 35 godina, hronične bolesti nestaju, neumorni su, san im traje samo
2 do 3 sata.
U psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja.
U pogledu paranormalnih moći promene su najveće. Prosvetljeni jasno vide
prošlost i budućnost, čitaju misli, vide na daljinu itd.
U pogled normalnih mogućnosti ne postoje stvari koji oni ne shvataju počev od
savršenog poznavanja ljudskog organizma i psihe, rešavanja ekonomskih problema, i
način za obezbeđenje mira u svetu.
Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene mogućnosti i
pomogne razvoj ljudske civilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći broj ljudi krene putem
Stvaraoca.

MESTA MOĆI

Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetlećih tela sa
aurama praistorijskih ljudi, uspelo je da sazri tridesetak svetlećih tela. Ona su se sakupila
i formirala prvo mesto moći, u vazduhu, iznad tga koji se nalazio između koliba u seocetu
praistorijskih ljudi koji su im se učinili najperspektivnijim. To je bilo na mestu koje se
danas zove Džajpur (2 miliona stanovika) na 250 km južno od Nju Delhija. To je prvo
mesto moći i ono se održalo do danas. Ono je ujedno i najsnažnije mesto moći na Zemlji.

Mesto moći je obično hram ili ostatak hrama, gde je nekada započeo razvoj neke
od starih civilizacija, kao što su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Južnoj
Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu, Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u
Grčkoj, Aja Sofija u Istambulu, Zid plača u Jerusalimu, tri velike piramide kod Kaira:
Keopsova, Kefrenova i Mikerina, neki budistički i Hindu hramovi i mnogi drugi.

Sadržaj mesta moći su zrela svetleća tela koja lebde u vazduhu na nekoliko stotina
metara visine, okupljena kao u grozdu, neprekidno se krećući. Ima ih od tridesetak, pa do
772 koliko sadrži mesto moći Džajpur. Snaga mesta moći uglavnom zavisi od broja zrelih
svetlećih tela i civilizacije od koje potiču.
 Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je da pri poseti ovim mestima, osobe
čije svetleće telo relativno razvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog fonda znanja. To
postižu tako što priđu svetlećem telu posetioca, koje uvek ide sa njim i ne može se od
njega udaljiti više od 300 m, i prožmu se sa njim. To izgleda onima koji to mogu da vide
kao kad bi dve lopte magle prošle jedna kroz drugu i razdvojile se. Koliko će se zrelih
prožeti sa svetlećim telom posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa
funkcionalnosti nervnog sistema posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem loš,
kao posledica stresova i negativnih misli, neće ni sa jednim, dok se vrlo razvijena
prožimaju sa svima na mestu moći. Posetiočevo svetleće telo koristi preuzeto znanje da
kasnije aktivira kreativnost svog čoveka i daje mu nove ideje.
Mnoga mesta moći su danas ili arheološka nalazišta ili živi hramovi koje posećuje
veliki broj ljudi, a da niko od njih nije ni svestan da je došao na mesto moći. Tek svaki
desetohiljaditi posetilac mesta moći ima sreću da njegovo svetleće telo doživi prožimanje
sa zrelim, svi ostali nemaju tu mogućnost, jer im aura nije dovoljno čista, odnosno nervni
sistem loše funkcioniše, ili im je svetleće telo slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju koristi od
ove posete, jer su stupili u kontakt sa energetskim poljima koja postoje na svim mestima
moći.
Mesta moći su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno važnu ulogu, jer su
civilizacije raynih naroda počinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada su
boravile na mestima moći. Neka mesta moći su tokom istorije omogućila, jedno za
drugim razvoj dve i više civilizaija. Zbog toga se može sa pravom tvrditi da su mesta
moći tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije. Sva mesta moći na
Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju, a sa njima i sa svim
mestima moći u kosmosu gde imaju sličnu namenu kao na Zemlji.
Osobe čija su svetleća tela doživela prožimanja na mestima moći imaće od toga
velike koristi. Ali njih je tek 1 prema 10.000. Šta se dešava sa ogromnom većinom
posetilaca mesta moći? Oni, takođe imaju velike koristi, jer su tokom posete proveli sat
ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao posledica toga,
javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe
sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećanje kreativnosti, jasnije sagledavanje
svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja.

ODVAJANJE OD PRIRODE

Činjenica je da čovek nikada nije bio na takvom nivou opšteg razvoja kao što je
danas. To naravno ne znači da je taj razvoj dovoljan, da je on u svim oblicima
zadovoljavajući. Naprotiv, postoji veliki broj negativnosti u ostvarenom razvoju koje
zahtevaju da se isprave i izmene u skladu sa voljom Stvaraoca.
Jedina stvar u kojoj je čovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao
jeste kontakt sa duhovnim energijama, odnosno kontakt sa prirodom. Čovek je postepeno,
korak po korak gubio kontakt sa prirodom, istim tempom kojim je osvajao neke
mogućnosti, prisvajao ih kao što je vatra, gajenje životinja, zemljoradnja, pronalazak
metala i njihova primena, izgradnja kuća, pismenost, stvaranje mašina, početak
korišćenja nekih energija. Kada je došlo do pronalaska, odnosno do korišćenja vatre za
grejanje i zaštitu životinja, a zatim prvo za pečenje, pa zatim za kuvanje hrane, čovek je
dobio sigurnost koju do tada nikada nije imao: da se zaštiti od hladnoće i životnja i da
može omekšati hranu koju jede.
Svaki od sledećih koraka u napredovanju značio je odustajanje od jednog dela
veza sa prirodom, njihovo postepeno gašenje, pri čemu čovek postaje sve sigurniji, sve
samouvereniji.
Kontakt sa prirodom predstavljao je, ustvari potpunu otvorenost duše i svesti
čoveka prema duhovnim energijama, čije je delovanje doživljavao, čijih se usmerenja
pridržavao, sve do momenta kad je njihovo delovanje počelo da dolazi u suprotnost sa
nekim njegovim osvojenim, stečenim, smišljenim beneficijama. Tada je on započeo da
izbegava ova uputstva koja su dolazila od duhovnih energija, kojih on naravno nije bio
svestan, ali ih je doživljavao na dosta jasan način.
Njegovi kontakti sa svetlećim telom započeti pre 144.000 godina, takođe su
doživeli promene, što znači da su i oni, u početku snažni i jasni saveti i usmerenja, čije
poreklo, naravno nije mogao da dokuči, ali je bio svestan informacija i preporuka koje je
dobijao i on ih se u početku, dobrim delom pridržavao da bi, takođe sa osvajanjem
prirode počeo da se osamostaljuje svaki put kad bi usmerenje svetlećeg tela, na neki
način moglo da umanji osvojene darove prirode. Posebno je to delovanje svetlećeg tela
bilo sputavano, otklanjano polusvesnim naporima naših predaka, kad je u pitanju bio
odnos sa drugim ljudima, maltretiranje dugih ljudi, zarobljenika. Tada su naši preci,
dobrim delom potiskivali ono što su dobijali od svetlećeg tela i dozvoljavali da se njihov
bes, mržnja, kao proizvod straha od neprijatelja razbukte u punoj meri, pri čemu je
rezultat bio kažnjavanje i ubijanje neprijatelja, posebno zarobljenika. Taj proces se dalje,
razvojem civilizacije, sve više razvijao, a taj otpor dosta janim signalima svetlećeg tela
postao sve jači, pa je čovek počeo da ih ignoriše, da ih prećutkuje, prelazi preko njih
svaki put kad mu to nije odgovaralo.
Na taj način je počeo da se postepeno, tokom hiljada godina gasi uticaj svetlećeg
tela, jer je čovek stvorio odbrambene sisteme koji su u početku sputavali, uklanjali,
poništavali ona uputstva svetlećeg tela koja su bila u najvećem raskoraku sa stavom naših
predaka, da bi kasnije taj sistem počeo da se primenjuje na sve blaže i blaže razlike u
stavovima između svetlećeg tela i te osobe.
Postepeno, za ove 144.000 godina čovek se izuzetno snažno odvojio od prirode,
obezbedio sredstva za život koja stvara na jedan ustaljen, sistematski način, bez velikog
upliva prirode na to, stvorio samouverenje, sigurnost, osećaj da je nezavisan i da niko ne
može, niti treba da utiče na njega. To predstavlja vrlo visok stepen onih promena koje su
započele još pre više od sto hiljada godina, tako da se može reći da je današnji čovek
potpuno odvojen od prirode, odnosno duhovnih energija, jer je tokom ovog perioda
razvoja uspeo da potisne, ignoriše, prećutkuje sve pozitivne uticaje koji su dolazili do
njegove svesti. Iz generacije u generaciju taj značaj koji je svetleće telo imalo za naše
pretke sve se više gubio u skladu sa osamostaljenjem ljudi i odvajanjem od prirode, kao i
sve većim odstupanjima između onoga što je svetleće telo upućivalo ljudima i onoga što
su ljudi stvarno radili.
Stoga je današnje stanje odvojenosti, otuđenosti, nemogućnosti običnog čoveka
da dobije informacije od svetlećeg tela koje bi mu bile vrlo korisne, posledica negativnih
elemenata razvoja ljudske civilizacije, u tom smislu su se ljudi osvajajući deo po deo
prirode počeli s jedne strane da se osećaju sigurno, bezbedno, a s druge strane uputstva
koja su dobijali od svetlećeg tela bila su sve češće u suprotnosti s onim što su ljudi radili
ili mislili, pa su stoga sve više ignorisali informacije koje su od svetlećeg tela dobijali.
Sa gubljenjem ovog kontakta sa svetlećim telom igubila su se, na samo ona
uputstva koja su bila u suprotnosti mislima i delima ljudi, nego i ono što je najvažnije:
nestala su sva uputstva među kojima je bilo izuzetno korisnih koja bi usmeravala ljudski
razvoj da ide pravilnim putem, čime bi se on znatno ubrzao i omogućio ljudima da žive
mnogo lakše, mnogo komfornije, mnogo bezbednije. To znači da su ljudi, odbojno
reagujući na savete i uputstva svetlećeg tela koji su bili u suprotnosti sa nekim njihovim
stavovima i mislima, prekinuli komunikaciju koja je sadržala i druge informacije koje su
bile pozitivne, koje bi ljudi prihvatili i koje bi omogućile mnogo brži i pravilniji razvoj
ljudske civilizacije.
Slobodna volja se, u slučaju ljudske rase pokazala kao dvosekli mač, jer je pored
punog razmaha mašte, procvata razmišljanja i njegove slobode istovremeno stvorila, čisto
ljudsku reakciju na ono što im ne odgovara, na ono što je suprotno od onog što oni rade i
misle. Teda je ljudska svest pronašla mehanizam da ove savete jednostavno igoriše,
zaobilazi, neutrališe, potiskuje, u prvo vreme privremeno, do daljnjeg, da bi kasnije to
odbijanje postalo sve dugotrajnije, dok na kraju ne bi postalo definitivno još u samom
startu, pri saznanju ovih informacija.
Ignorisanje onoga što svetleće telo ukazuje i savetuje postepeno je dostiglo takav
nivo da je došlo do potpunog prekida komunikacije između čoveka i svetlećeg tela. To se
desilo pre oko 30.000 godina, a samo retki pojedinci su nastavili ove kontakte do pre,
približno 10.000 godina. Od tada niko od normalnih ljudi, osim ako se nisu bavili
duhovnošću, ne može da kontaktira sa svetčećim telom.
Međutim, osobe koje su prihvatale ovaj kontakt, još od vremena kada su ga svi
ljudi imali, pa postepeno kroz istoriju ljudske civilizacije, kada su obični ljudi sve više
gubili kontakt, a retki pojedinci ga zadržavali, negovali, održavali, izvršavali sve što je
svetleće telo savetovalo, sačuvale su svoju auru potpuno čistu, neki od njih su se
prosvetlili, a približno svaki peti od njih je uspeo da mu sazre svetleće telo. Nažalost,
svega 7.000 ljudi je do sad to uspelo i zbog toga na mestima moći postoji 14.000 zrelih
svetlećih tela, od svakog čoveka po dva. Danas se mogu nabrojati na prste jedne ruke
prosvetljene osobe od kojih većina živi povučeno, bez znanja okoline, bez kontakta sa
javnošću, pri čemu svaki od njih ima neku svoju misiju koju realizuje, a koja je manje ili
više korisna za razvoj celokupnog čovečanstva. Nažalost, niko od ovih ljudi nije
zainteresovan za opštu, neograničenu pomoć svim ljudima sveta, nego svako od njih ima
neku oblast za koju ima najviše afiniteta kojom isključivo želi da se bavi do kraja svog
života na zemlji, pri čemu svi oni, na ovaj ili onaj način pomažu razvoj ljudske
civilizacije.

NASTANAK NEGATIVNIH MISLI

Jedna divna istina kaže: Čovek nikada neće biti potpuno slobodan, dok ima svoje
negativne misli! I zaista, one mu blokiraju slobodu duha, tela, kretanja, razmišljanja,
ometaju mu kreativnost, inteligenciju, zdravlje. One su oklop koji okružuje telo i, što ih je
više, one ga sve više stežu, ograničavaju, smanjuju njegovu slobodu.
 Mi smo govorili o tome kako je čovek započeo da izbegava, ignoriše, prećutkuje,
potiskuje uputstva koja je dobija od svetlećeg tela, kada su ona bila u suprotnosti sa
njegovim delima ili mislima koje su mu više odgovarale. Na taj način je došlo do
postepenog, sve slabijeg kontakta sa svetlećim telom, jer ga je čovek namerno potiskivao,
ignorisao, sve dok se ovaj kontakt nije ugasio u potpunosti, pa današnji čovek nije u
stanju da primi svesno nijednu informaciju od svetlećeg tela.
Šta je sa negativnim mislima i kako su se one razvijale?
Negativne misli su one misli za koje kažemo da odstupaju od puta ili volje
Stvaraoca. To su, dakle pogrešne misli među koje spadaju mržnja, zavist, borba za vlast,
nezadovoljstvo, briga, žalost i strah. Njihovo štetno dejstvo po čoveka je ogromno i
ogleda se u tome što one prouzrokuju preko 80% svih hroničnih organskih i psihičkih
bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog sistema, smanjenju kreativnosti,
inteligencije, duhovnosti i humanosti.
Sve dok je kontakt sa svetlećim telom bio dobar, ono je kritikovalo ljudske
negativne misli, opominjalo, usmeravalo na njihovo uklanjanje. Zbog toga ih je bilo malo
i ljudsko mišljenje je bilo usklađeno sa voljom Stvaraoca. Međutim, sam proces
slabljenja kontakta sa svetlećim telom omogućio je stvaranje negativnih misli, jer one
nisu bile u dovoljnoj meri kritikovane, nije ukazivano na njihovu štetnost, pogrešnost i
usmeravanje na pravilan način mišljenja. To znači da je slabljenje kontakta sa svetlećim
telom koje je čovek izazvao da bi izbegao neka uputstva koja su bila u suprotnosti s onim
što je radio i mislio, postepeno otvaralo put sve većem broju negativnih misli koje, zbog
slabljenja kontakta nisu više mogle biti kritikovane niti je više bilo dovoljno upozorenja
za njihovu promenu, odnosno neutralisanje. To je korak po korak povećavalo broj
negativnih misli da bi to, kad se uticaj svetlećeg tela u smislu direktnih upozorenja preko
svesti sveo na minimum, odnosno potpuno ugasio, omogućilo procvat negativnih misli,
bez kontrole, bez ičijeg upozoravanja, ukazivanja na njihovu pogrešnost i štetnost. Zbog
toga je broj negativnih misli neometano rastao i svaki čovek ih je stvarao onoliko koliko
je želeo.
Nažalost, u to vreme još slabašna svetleća tela, kod većine ljudi nisu mogla da
blokiraju ovaj proces, pa se on širio i na druge osobe, gotovo bez kontrole. To se posebno
dešavalo u nekim sredinama koje su postajale žarišta netrpeljivosti (nacionalne, rasne i
verske) šireći svoj negativan uticaj na ostale okolne narode.
Pored toga, još značajniju ulogu odigrala je neka vrsta lakoće i nonšalantnosti u
stvaranju negativnih misli ljudi koja proizilazi iz prirode čoveka i koja sadrži određenu
dozu nesamokritičnosti, pokušaja bežanja od obaveza, bežanje od krivice i svaljivanja
krivice na druge ljude. Taj uzrok je zapravo dominirajući, dok su prethodno nabrojani
uzroci bili samo dopuna i pojačanje u razvoju ove ljudske najnegativnije osobine. Zbog
toga je ljudska civilizacija i dospela do ovakvog stanja.
Naravno, negativne misli i stresovi oštećuju auru stvarajući tzv. energetski žele,
što kod te osobe dovodi do lošijeg protoka bele bioenergije i konačno do pojave
hroničnih bolesti, čak i onih najtežih. To je, dakle posledica enormnog razvoja negativnih
misli, ne kao kazna, jer tako nešto u kosmosu ne postoji, nego kao opomena, kao
upozorenje, kao uzročno-posledična veza između negativnih misli i stresova s jedne
strane i pojave bolesti s druge strane.
Čak ni ovo upozorenje, pošto upozorenja poreko svesti od strane svetlećeg tela
više nema, nije bilo dovoljno da ljudi shvate da je bolest posledica negativnih misli i
stresova i da je ako želimo da budemo zdravi, potrebno da imamo samo pozitivne i
neutralne misli, što će biti garancija našeg zdravlja. Pored zdravlja to predstavlja i
garanciju naše kreativnosti, inteligencije i razvoja duhovnosti.

RAZVOJ LJUDSKE ZAJEDNICE

Početak ljudske zajednice datira od pre 111.000 godina. Pre toga, a od početka
kontakta sa iskrom svetlećih tela, ljudi su živeli u manjoj ili većoj porodici ili u grupama
koje nisu sadržavale karakteristike ljudske zajednice. Tek kada je više porodica počelo da
živi zajedno, započeo je razvoj ljudske zajednice. U početku su one formirane
zahvaljujući krvnom srodstvu između porodica, ali su se kasnije, dve ili više porodica
udruživale u veću ljudsku zajednicu koja je brojala od 50 do 200 ljudi.
U takvoj zajednici, kao i u ljudkoj istoriji pre zajednice, sve je bilo zajedničko,
oružje i oruđe, žene i deca. Brakovi nisu postojali, već su žene same odlučivale sa kojim
će muškarcem živeti i koliko dugo. Ti kontakti su obično bili od nekoliko dana do
nekoliko godina, ali nikada ceo život.
Deca iz takvih odnosa vodila su se po majci, a ne po ocu. Očevi se isu osećali
posebno vezanim za tu decu. Deca su rasla zajedno, u velikoj grupi i malo su kontaktirala
sa roditeljima. Obučavali su ih lovu i ratnim veštinama znalci koje je odredila cela
zajednica.
Ljudi su živeli bez mnogo briga, bez straha, bez borbe za vlast, bez zavisti.
Hronične bolesti su bile vrlo retke. Patili su od povreda zadobijenih u lovu, od životinja
ili neprijatelja. Deca su se rađala dosta lako, pri čemu su majke zauzimale stojeći položaj,
raširenih nogu, obično uz neko drvo ili četvoronoške.
Ni pri rođenju, ni u detinjstvu deca nisu imala gotovo nikakve traume. Bračnih
problema nije bilo; ako se nisu slagali, partneri su se jednostavno razilazili. Borbe za
vlast nije bilo, jer je vlast pripadala plemenskom starešini, a njega je nasleđivao, po
pravilu, njegov sin.

Prve, sistematske negativne emocije počele su da se razvijaju sa stvaranjem

institucije braka, do koje je došlo pre oko 98.000 godina. Od tada su deca, nastala u
braku, počela da se zadržavaju u bračnoj zajednici i tada su počele da se stvaraju razlike
između dece. Bračne zajednice su, u stvari, egocentrični embrioni u celoj ljudskoj
zejednici.
Mnogo kasnije, pre oko 60.000 godine, došlo je do stvaranja privatne svojine nad
sredstvima za proizvodnju, oružjem i oruđem, malim parcelama za obradu i stokom, ali to
samo među najrazvijenijim ljudskim zajednicama, dok je velika većina i dalje živela u
bračnim ili još niže od bračne zajednice. Ipak se može reći da je od pre 23.000 godina
najveći broj ljudskih zajednica prešao na privatnu svojinu. Zahvaljujući njoj, došlo je do
ubrzanog razvoja pojedinih ljudskih zajednica, jer je privatna svojina, vlasništvo,
podsticalo pojedine ljude na posebna zalaganja i angažovanja, što je dovelo do opšteg
napretka ljudske zajednice.
Već pre 16.000 godina postojala su vrlo razvijena ljudska društva na području
Australije, istočne Azije sa ostrvima i centralne Afrike. Ove civilizacije su odgovarale
nivou koji su Sumeri imali tek 5.000 godina pre nove ere.
 Međutim, najviši nivo civilizacije postigli su pre 14.000 godina stanovnici velikog
ostrva, veličine Grenlanda, koje se nalazilo 250 km zapadno od Afrike, a njegov
severoistočni deo na mestu gde su sada Kanarska ostrva. To je bila legendarna Atlantida,
čija je civilizacija dostigla nivo koji je bio poznat Egiptu tek 2.000 godina pre nove ere.
Pre 12.000 godina došlo je do naglog sleganja Zemljine kore, koje je progutalo Atlantidu
i sve njene stanovnike u toku samo jedne noći. Ovaj zemljotres nije bio posledica
nikakvog udara ili prolaska nebeskih tela pored Zemlje. Ogromni talasi plime, koja se
širila u svim pravcima, uništili su gotovo sve stanovnike Engleske, Atlantske obale
Evrope i Sredozemnog mora i prodrli 500 km u dubinu afričkog kopna. Na taj način su i
tragovi kulture Atlantide bili uništeni, dok su udaljenija područja, koja su bila pošteđena
poplava, slabo bila u kontaktu sa Atlantidom.
Pre 7.000 godina došlo je do procvata kulture na Tibetu, Kini i Mesopotamiji.
Ovoga puta veliki potop, zemljotresi i vulkani, izazvani vrlo bliskim prolazom komete
pored Zemljine kugle, stvorili su pustoš na gotovo celoj Zemljinoj površini. Posebno su
ovim bili pogođeni Severna Amerika, Australija,Tibet, Kina, Japan i delimično
Mesopotamija. Posle tog vremena ljudska civilizacija se razvijala bez većih kataklizmi.
Legenda o ovom potopu našla je svoje mesto i u Bibliji, ali je prava istina o njemu
drugačija. Mesopotamija (međurečje – između reka Tigra i Eufrata) je u to vreme imala
najviši nivo razvoja tadašnjeg sveta sa poznavanjem slikovnog pisma i razvijenim
sistemom za navodnjavanje koji je omogućavao tri žetve godišnje. Jedna prosvetljena
osoba saznala je unapred za potop i uspela da ubedi lokalnog vladara da povede
celokupno stanovništvo u okolne planine noseći sa sobom sve što je bilo vredno, rukopise
i umetničke predmete, spasavši od uništenja ogromno kulturno blago. Ta osoba je
istorijska ličnost, ali to nije bio Noje, niti su ljudi našli spas u Nojevoj barci, nego u
mukotrpnom penjanju u planine bežeći od talasa visokog 15 metara koji je nosio sve pred
sobom. Vratili su se tek posle nekoliko meseci kada se voda povukla, a tlo osušilo.
Zatekli su na svojim plodnim poljima sloj mulja visok desetak metara. Većina preživelih
se raselila u druga područja, a onima koji su ostali bilo je potrebno 15 godina da obnove
sisteme za navodnjavanje. Ostalo stanovništvo Mesapotamije kao i mnogi primitivni
narodi sa obala Sredozemnog mora su zbrisani potopom.

Ali, vec pre 7.000 godina u ljudskom društvu su postojale, duboko usađene, sve
negativne emocije i tada su počele da se javljaju sve masovnije bolesti. Pored hroničnih
bolesti, ljudi su masovno umirali od raznih zaraza koje su nailazile na pogodno tlo u
organizmu, oštećenom negativnim emocijama: mržnja, netrpeljivost, borba za vlast,
zavist, stotine hiljada robova, ogromne razlike između klasa, večiti strah za odbranu
vlasti, borba potlačenih za svoju slobodu i maltretiranje od onih koji su hteli da vlast
sačuvaju. Negativne emocije i bolesti među ljudima neprekidno su rasle, hiljadama
godina, da bi tokom poslenjih hiljadu godina pre Hrista dostigle vrhunac. Nikada, ni pre
ni posle toga, tako mali broj ljudi koji je postojao na Zemlji, a posebno na Bliskom istoku
gde je civilizacija u proseku bila najrazvijenija, nije dostigao tako visok nivo negativnih
misli. Tada je Stvoritelj, da bi spasao auru Zemlje koja je bila oštećena negativnim
mislima ljudi, odlučio da, i pored toga što je ljudima data slobodna volja, posredno utiče
na nju kako bi došlo do organizovane promene načina mišljenja i do svođenja negativnih
misli na najmanju meru.
 Stvaralačka energija koja sve prožima realizova je ovu ideju preko čoveka-Hrista.
On je uspeo da zainteresuje mase za religiju čija je osnova bila promena načina mišljenja
na taj način što bi se negativne misli svele na minimum, što je trebalo da omogući
smanjenje boleština i oštećenja Zemljine aure. Završnica te njegove misije bio je zadatak
da se promenom frekvencije energije u Zemljinoj auri, a pri tom ne menjajući frekvencije
kod živih bića i materijalnog sveta na Zemlji, neutrališu negativne posledice loših misli
koje su se skupljale hiljadama godina.
Zahvaljujući tom njegovom epohalnom činu, čovečanstvo je naglo krenulo
napred, ali je već u srednjem veku, u hrišćanskom svetu za vreme inkvizicije, doživelo
znatan zastoj.

Današnji način života omogućava stvaranje ogromnog broja negativnih misli i to

samo u toku jednog dana.

POREKLO GOVORA

Ljudi su počeli da govore pre oko 250.000 godina. U početku je njihov jezik bio
veoma oskudan, sastojao se iz određenih krikova vezanih za pojedina stanja i događaje.
Odnosio se na strah, radost, hranu, opasnost, apel. A zatim je govor počeo da se proširuje
u velikim zajednicama gde je postojala potreba za komunikacijom. Pravi razlog nastanka
govora bio je da se ljudi obraćaju drugim pripadnicima zajednice, da im kažu svoje
mišljenje, želje, predloge, da im kažu šta vole, a šta ne, sa kime vole, a sa kime ne vole da
se druže. Zbog toga se govor počeo razvijati i to čini njegov početak u više stotina ili
hiljada velikih zajednica praljudi. Taj period je trajao nekoliko hiljada godina, a nastao je
upravo sticajem okolnosti koje su omogućile stvaranje većeg broja velikih ljudskih
zajednica koje su živele u relativnom izobilju hrane.
Ljudi su počeli da govore prvo u Indiji, na padinama Himalaja gde je bila vrlo
bujna vegetacija i odlični uslovi za život. Svaka od skupina je imala svoj jezik koji je
donekle ličio jedan na drugi, jer se radilo o ljudskim bićima koja su sva imala iste
govorne mogućnosti, ali je reč obično nastajala kao nešto što je često neka značajna
jednika društva, najsnažnija ili najvažnija u toj skupini, što su ostali postepeno preuzeli.
Stoga nije bilo ni moguće da se za iste pojmove pronađu iste reči u svim grupama ljudi.
To je bio jedan od glavnih razloga zašto se ljudski jezik nije brže razvijao, što je ujedno
usporavalo mogućnost spajanja, proširivanja, udrživanja ljudskih zajednica između sebe
– jer se nisu razumevali.
Ipak, tokom nekoliko hiljada godina u pojedinim područjima dolazilo je
postepeno do upoznavanja jezika susednih grupa, do mešanja jezika i postepeno do
stvaranja istog ili sličnog jezika koga su koristile više grupa ljudskih zajednica u jednom
regionu.
Posle Azije, govor se pojavio u Australiji potpuno nezavisno, pod istim uslovima,
pre oko 230.000 godina.
U Africi su praljudi progovorili mnogo kasnije, tek pre 180.000 godina. Glavni
razlog ovog kašnjenja je bio taj što su ovi praljudi živeli u mnogo lošijim životnim
uslovima, pa nije bilo mogućnosti da se osnuju velike ljudske zajednice.
Evropa nije nikada stvorila svoj jezik već su nju, kao prvi ljudi naseljavali došljaci iz
Azije pre 230.000 do 220.000 godina.
Ljudska rasa ima tri izvora koji su nastali potpuno nezavisno: azijski, australijski i
na kraju afrički. Azijski je najbrže napredovao zbog izuzetno povoljnih uslova za razvoj
pre oko 250.000 godina. Međutim, pre oko 230.000 do 220.000 godina, zbog pogoršanja
uslova za život prenaseljani krajevi su morali da se razređuju i mnogi su krenuli na istok,
sever ili zapad i u narednih dvadesetak hiljada godina naselili Evropu, Severnu i Južnu
Ameriku i celu Aziju.
Ljudska jezgra nastala u Australiji i Africi nikada se nisu proširila na druge
kontinente.

UBRZANI RAZVOJ DOMAĆIH ŽIVOTINJA I BILJAKA

Zadatak ljudske civilizacije je da pomogne razvoju jedne generacije svetlećih tela.

Međutim, postoje i neke prateće pojave koje se događaju drugim živim bićima, a koje su
vezi sa simbiozom čoveka i svetlećeg tela. Naime, čovek je svojim izuzetno brzim
razvojem (za 144.000 godina ljudi su se razvili za nekoliko desetina hiljada puta, dok su
za isto vreme sve ostale životinje napredovale za svega dva puta!) uspeo da povuče za
sobom i neke životinjske vrste posebno one koje su mu najbliže, koje su najčešće s njim u
kontaktu. To su domaće životinje i životinje za zabavu. Čovek je, simbolično rečeno,
povezan kao paučinastim nitima s domaćim životinjama i on ih, idući napred kao da vuče
za sobom, povlači preko tih niti. Time je simbolično prikazan ubrzani razvoj domaćih
životinja zahvaljujući izuzetno brzom razviju čoveka. Taj uticaj saradnje čoveka i
svetlećeg tela na životinje je dvojak: na prvom mestu životinje dobijaju od svetlećeg tela
čoveka informacije koje deluju na njihovu aurutako što se one bolje prilagođavaju
čoveku, njegovim zahtevima i prohtevima. To znači da one postaju pokornije u odnosu
na čoveka, manje agresivne, ispunjavaju veći broj zadataka koje im čovek postavlja, više
rade i više se naprežu po zahtevu čoveka. To bi se isto, ali u mnogo manjoj meri moglo
reći za biljke, čije su mogućnosti ograničene u odnosu na životinje, ali koje takođe, pod
dejstvom svetlećeg tela čoveka prilagođavaju svoj rast, svoju plodnost i ostale elemente
svoga života potrebama čoveka, više nego što su to radile u vreme kada čovek nije bio u
spoju sa svetlećim telom.
Drugi deo uticaja na domaće životinje i delimično na biljke čini sam čovek,
upravo na taj način što on svoje zahteve, svoje želje, svoje uslove za rad i svoje druženje
sa životinjama, sada postavlja mnogo jasnije, preciznije, jer je daleko inteligentniji,
razumniji, njegovo poznavanje ponašanja životinja sada nije zasnovano na bliskosti i
instiktu kao nekada, već na razumevanju ponašanja životinja, njihovog načina ishrane,
potreba, mana. Čovek danas poseduje mnogo više znanja pomoću kojih uspeva da od
životinja izvuče mnogo veću korist i veće zadovoljstvo, nego što je to nekada mogao.
Što se tiče biljaka, čovek je svojim znanjem uspeo da pronađe neke od
mogućnosti za poboljšanje i ubrzanje rasta biljaka, povećanu plodnost, dobijanje
ukusnijih plodova, zaštitu biljaka, bolje obezbeđenje hrane i vode.
To znači da je izuzetni razvoj čoveka u odnosu na ostale životinje i biljke na
Zemlji, doveo i do ubrzanog razvoja i značajnih promena u intelektualnom i fizičkom
pogledu kod životinja i biljaka, pre svega i na taj način pribavio sebi značajnu korist. Ova
pojava će se i dalje razvijati, čime će se razvoj životinja i biljaka koje su u bliskom
kontaktu sa čovekom sve više jačati, kako bi jednoga dana životinje koje hiljadama
generacija odrastaju sa čovekom, a posebno kućni ljubimci, postale
neuporedivonaprednije i razvijenije od pripadnika svoje rase među divljim životinjama ili
onim čiji je kontakt sa čovekom znatno ređi i indirektniji.

LJUDSKE ZABLUDE O KOSMOSU

Kosmos nije organizovan na način kako to ljudi zamišljaju. Predstave ljudi

bazirane su na kosturu kosmosa u kome glavnu ulogu imaju zvezde, planete, magline,
dakle materija. Sadržaj i organizacija kosmosa, upravo su obrnuti. Daleko najveći deo
sadržaja kosmosa čini energija, dok materija spada u sadržajno najmanje značajan, a
prostorno najmanje zaprimljen deo kosmosa.
Poredak u kosmosu je tačno definisan i on se odvija na predviđen način.
Međutim, za ljude su najinteresantniji neki elementi kosmosa koji, na ovaj ili onaj način,
imaju veze sa ljudima ili bar sa nekim njihovim razmišljanjima. Fizika, astronomija i
neke druge nauke usmerile su se, pretvorile u uho, kako bi čule odgovor kosmosa na
signale koje su poslali očekujući odgovor barem od jedne civilizacije koja je najmanje na
ljudskom nivou i time potvrdili postojanje još jedne inteligencije u kosmosu osim
ljudske. Svima, sem naravno ljudima, ta aktivnost je smešna i besmislena. U kosmosu
postoji nekoliko miliona materijalnih civilizacija čiji su su razvojni dometi barem na
nivou ljudskih, a nekoliko stotina hiljada civilizacija materijalnih bića možemo nazvati
supeinteligentnim. Ovome treba dodati i pedesetak miliona rasa superinteligentnih
nematerijalnih civilizacija. Mora se, međutim priznati da su materijalna bića, sa kojima
ljudska civilizacija jedino računa i očekuje od njih odgovor relativno retka u ovom delu
kosmosa. To govori upravo o neizmernoj veličini kosmosa. Ljudi će na ovaj način dosta
teško uspostaviti kontakte sa drugim civilizacijama iz više razloga:

1. Ove civilizacije za takav kontakt, po pravilu, nisu zainteresovane;

2. Način slanja signala je pogrešan, pa će njegov domet biti izuzetno mali;
3. Civilizacijama na visokom stupnju razvoja koje bi mogle da razlikuju i ovako
slabašne i njima neshvatljive, nemušte signale biće jasno da se radi o jednoj nedovoljno
razvijenoj, agresivnoj civilizaciji koja ih neće mnogo privući i zanimati.

Neuporedivo će brže, sadržajnije i jednostavnije uspostaviti kontakt uz pomoć

duhovnih energija sa ovim civilizacijama. Pri tome izbor civilizacija koja će primiti
signal neće biti definisan mogućnošću prijema signala i njegovog dešifrovanja, njihovom
udaljenošću ili bliskošću, već šansom da se od tih civilizacija dobije što veća pomoć i
podrška u razvoju ljudske civilizacije u pozitivnom smislu. To znači, ne isključivom
usmeravanju na materijalne efekte, nego usklađivanju ljudskim misli sa voljom
Stvaraoca.
Velike, globalne energije, duhovne, kao i mnoge druge manje, zatim specijalne i
posebne energije kriju u sebi neimerna znanja i mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste
za dobrobit čovečanstva i za napredak ljudske civilizacije.
 Međutim, do ovih znanja i ovih moći ne može se doći nikakvim istraživanjima u
materijalnoj sferi, nego samo istraživanjima koja se bave duhovnom sferom, sferom
čoveku nepoznatih duhovnih i drugih energija. One su spremne da u svakom trenutku
prenesu sva moguća znanja i moći koje je bilo koji čovek u stanju da preuzme i realizuje.
Upravo tu leži osnovni problem razvoja čovečanstva, jer je ono okrenuto u pracu
istraživanja materijalne sfere, gubeći se postepeno u ćorsokaku ovih istraživanja. Potpuno
zanemarena, posebno na Zapadu, istraživanja duhovne ili paranormalne sfere uzalud
čekaju pojavu ljudi koji će se njima baviti. Osnovni problem je to što je za preuzimanje
ovih znanja i moći neophodan visoki duhovni nivo. Do njega se, na žalost dolazi sporo,
najvećim delom istraživačkim radom.
„Kada se nauka bude bavila barem deset godina duhovnošću (paranormalnim
pojavama), više će napredovati, nego za sve vreme svog postojanja“, Nikola Tesla.

NEMATERIJALNA ŽIVA BIĆA I LJUDI

Kakve su moguće relacije između ljudi i nematerijalnih živih bića? Nijedna od

ovih rasa nema nikakvih negativnih ili štetnih namera prema ljudskoj rasi ili bilo kojoj
energetskoj ili materijalnoj rasi u kosmosu. To je zbog toga što one u potpunosti žive i
ponašaju se u skladu sa voljom Stvaraoca. Zato ljudima ne preti nikakva opasnost ni od
jedne nematerijalne rase koja postoji u kosmosu. Naprotiv, razvoj ljudske civilizacije
mogao bi biti ubrzan ako bi se koristila ogromna znanja nematerijalnih rasa sakupljena
tokom milijardi godina njihovog postepenog razvoja. Oni su spremni da pruže pomoć u
svakom momentu i u svakom pogledu. Potrebno ih je samo kontaktirati. Nažalost,
kontakt sa ovim neuporedivo razvijenijim civilizacijama od naše mogu da uspostave
samo ljudi na izuzetno visokom duhovnom nivou, kakvih je vrlo malo.
Kontakt sa ovim razvijenim civilizacijama bio bi sličan kontaktu civilizovanih
ljudi sa urođenicima koji prvi put vide belog čoveka, uz jednu ogromnu razliku: prva
ideja belog čoveka je bila kako da eksploatiše i iskoristi za sebe nizak nivo razvoja
urođenika i pokrade im i opljačka sva nacionalna bogatstva, dok je stav ovih
visokorazvijenih civilizacija upravo obrnut: njihov pozitivan i human način razmišljanja i
delovanja usmeriće ih na maksimalnu pomoć čoveku, bez bilo kakve koristi za svoju
civilizaciju. Njihova pomoć ljudskoj civilizaciji može biti višestruka: od uspostavljanja
pravilnog načina mišljenja, promene klime, obezbeđenje energetskih izvora, saveta za
unapređenje poljoprivrede i industrije, pa sve do bržeg napretka u duhovnom smislu.

Jedna rasa visokorazvijenih nematerijalnih živih bića postoji i u atmosferi planete

Zemlje. Obavlja, već vrlo dugo zadatke u oblasti energetskog očuvanja aure Zemlje koje
im je Hristova energija postavila. Ima samo milion i dvestotine hiljada ovih bića. Ne
spuštaju se ispod visine od 200 km od površine Zemlje, jer postoji opasnost da im neki
radio i drugi talasi koje ljudi emituju naškode, odnosno oštete njihovo energetsko telo.
Žive oko 3.000 godina. Novo biće se može roditi tek kad neko umre, jer je njihov broj
ograničen i odgovara obimu zadataka koje treba da izvršavaju. Prema ljudima gaje
prijateljska osećanja i vrlo su spremni i raspoloženi da nam pomognu u svakom pogledu.
 POSETE VANZEMALJACA

Pre 26.000 godina ljudi su prvi put stupili u kontakt sa civilizacijom koja je bila
nauporedivo razvijenija od njih. To je bila civilizacija bića, približno veličine čoveka, tela
prekrivenih krljuštima, sa jednim okom i četiri uda raspoređenih slično rukama i nogama,
s tim što su ih mogli koristiti i za hodanje i za rad. Ova civilizacija potiče sa daleke
planete iz sazvežđa Orion, na kojoj su uslovi za opstanak tih bića prestali da postoje, pa je
jedan manji deo njih uspeo da svemirskim brodovima krene dalje trežeći odgovarajuću
atmosferu na drugim planetama.
Većina se raselila na najbliže planete gde i danas postoje njihovi potomci, dok su
manje grupe krenule u obilazak prostranstva vasione, da bi na kraju postepenom
dekadencijom ovi putujući potpuno izumrli. Oni su se na Zemlji zadržali u dva navrata po
nekoliko godina. U pitanju su bile posete dva nezavisna broda. Na svakom ih je bilo po
nekoliko stotina.
Prvi brod je posetio područje današnjeg Tibeta i kako su pripadali humanoidima,
pokušali su da ubrzaju razvoj tadašnjih ljudi. Oni su proučavajući mogućnosti razvoja
ljudi pomogli ovima u načinu paljenja i održavanja vatre, topljenju nekih metala i
najgrubljem kovanju sekire i oružja, kopanju pećina, štavljenju životinjskih koža i šivenju
odeće, gajenju nekih biljaka i domaćih životinja. Trebalo im je više od pola godine da bi
ljudi prestali da ih se plaše. Njihov boravak od nekoliko godina omogućio je ubrzanje
razvoja te civilizacije ljudi od preko 10.000 godina. Svi pokušaji da se taj napredak
poveća nisu urodili plodom iz prostog razloga što je ljudska mogućnost učenja bila
izuzetno niska.
Pet stotina godina kasnije jedan drugi brod sa humanoidima spustio se u
Australiju gde tekođe boraviio 7-8 godina s osnovnim ciljem da unapredi razvoj ljudske
civilizacije. Efekti su bili približno isti s tim što je ova rasa pokazivala veću sklonost ka
napredovanju od Tibetanaca. Materijalni tragovi koje su ovi humanoidi ostavili s
vremenom su se raspali i nestali.

*
* *

Druga poseta vanzamaljaca usledila je pre 17.000 godina, a posetioci su bili vrlo
razvijena bića koja su na Zemlju došla iz čisto istraživačkih razloga. Prilikom posete
posvetili su pažnju stanovnicima Atlantide kao potencijalno najnaprednijim ljudima na
Zemlji. Njihov boravak je trajao oko 100 godina i uspeo da ostavi dubokog traga na
razvoj Atlantiđana. Kao i prethodni, obzirom da su bili visoko civilizovani, nisu težili da
ljude uče svojim znanjima koja nisu bila u skladu sa razvojem ljudske civilizacije, već su
istraživali pravce kojim bi se ljudska civilizacija mogla u budućnosti razvijati. Na bazi tih
teorijskih pretpostavki pronalazili su odgovarajuća materijalna otkrića i na njih upućivali
stanovnike Atlantide. Zahvaljujući njihovom dugom boravku preneli su na domoroce
mnoge napredne metode u izgradnji kuća, poljoprivredi, stočarstvu, transportu,
moreplovstvu. Dali su im pismenost. To je bilo slikovno pismo. Knjige i dokumenta su
pisali na koži ili drvetu.
Ova bića nisu ličila na ljude, bila su najsličnija amebama visine oko 2 metra, koja
su se i kretala slično amebi. Organi za disanje su im bili drugačiji konstruisani, pa su radi
udisanja vazduha nosili na glavi odgovarajuće naprave koje su ličile na šlemove. Na licu
su imali jedno duguljasto jajasto oko. Hranu su mogli uvlačiti svim delovima tela. Prvih
pet godina niko od ljudi im nije smeo prići, ali su oni proučavajući ljude i čitajući njihove
misli pronašli načina da ih preko hrane i raznih atrakcija privuku i da im se približe. Po
završetku misije brod je nastavio svoj istraživački put po svemiru.
Atlantiđani su se tokom narednih hiljadu godina izuzetno razvili da bi sledeće dve
hiljade godina bili daleko najnaprednija civilizacija na Zemlji koja je, na žalost, u toku
jedne noći potonula i nestala s lica Zemlje. Bez obzira na raširenost trgovine Atlantiđana,
posebno sa zapadnom Afrikom, 1000 godina kasnije nije se sačuvao nijedan primerak
pisma ili neki drugi materijalni dokaz o postojanju Atlantide.
Ovi posetioci su vršili istraživanja i u ostalim delovima Zemlje, pa su stoga ostala
neka svedočanstva o njihovom delovanju, ali su svoj osnovni rad bazirali na
Atlantiđanima kao najperspektivnijem narodu.
Posle njih nije više bilo poseta planeti Zemlji vanzemaljaca koji su imali
materijalno telo.

Glava IV

IDEALNI POREDAK - BUDUĆNOST LJUDSKE CIVILIZACIJE

PRVA I DRUGA FAZA RAZVOJA ČOVEKA

Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To
je razvoj. Razvoj predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi
bio ono što jeste. Zbog toga je razvoj osnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan trenutak
u razvoju kosmosa od početka do danas da ovaj princip nije do maksimuma zastupljen,
što znači da se kosmos neprekidno razvija i da će se razvijati sve dok ga bude bilo.
Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji sadrži suštinu,
redosled, intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadrži i ljudska aura i stoga
je njen razvoj podeljen u dve faze:

- Prva u kojoj učestvuje samo leva polovina mozga;

- Druga u kojoj učestvuje i leva i desna polovina mozga.

U čemu je razlika između ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga?
Hristova energija koja je stvorila čoveka zamislila je da završni deo razvoja
čoveka posle više prethodnih mutacija, selekcija itd, sadrži dve faze u kojoj bi prva faza
bila zadovoljavajuća i obavila svoju funkciju sve do pred kraj ljudskog razvoja, dok bi
druga faza trebalo da da krunu svega, da izuzetnom brzinom razvoja završi, ne samo
razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetlećih tela.
Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije moglo
znati da će ljudska civilizacija dobiti zadatak da pomogne razvoj jede generacije svetlećih
tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno dobro došlo, jer će se sa razvojem druge
faze u znatnoj meri olakšati sazrevanje svetlećih tela o čemu govori i skraćenje perioda
do sazrevanja svetlećih tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj način će i pored
kašnjenja u razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli
ona, ipak u približno predviđenom roku završiti svoj razvoj i ujedno završiti sazrevanje
svih svetlećih tela kojima pomažemo.
Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure?
U prvoj fazi uloga mozga je da skladišti ogroman broj informacija i zaključaka
koje je bela bioenergija donela i istovremeno vrši emitovanje ljudskih misli, odnosno
razmišljanja bele bioenergije te da komanduje funkcionisanjem svih organa ljudskog tela.
Druga faza razvoja ljudske aure podrazmeva priliv obilja informacija od strane
duhovnih energija koje će omogućiti beloj bioenergiji da neuporedivo brže donosi svoje
zaključke, da oni budu mnogo dublji, mnogo ispravniji, da se broj negativih misli svede
na minimum i time omogući pročišćavanje ljudske aure i njeno mnogo bolje
funkcionisanje, što automatski dovodi do poboljšanja inteligencije, kreativnosti i
duhovnosti. To znači da će kvalitet, dubina i širina rada ljudske aure, a posebno bele
bioenergije u njoj, zbog poboljšanih okolnosti u kojima funkcioniše omogućiti
neuporedivo više zaključaka, kao i nekih paranormalnih mogućnosti za koje je
neophodno da se uključi desna polovina mozga.
Desna polovina mozga sadrži neke potencijale kojih leva nema i čijim će
aktiviranjem doći do snažnog razvoja ovih potencijala što će upravo omogućiti snažan
razvoj paranormalnih moći, inteligencije i kreativnosti. Znači da desna polovina mozga,
takođe ima svoju funkciju koja se neće probuditi i aktivirati sve dok aura te osobe ne
pređe u drugu fazu razvoja sa neuporedivo većim ukupnim mogućnostima koje će desna
polovina mozga, tekođe preuzimati i skladištiti, a za neke služiti kao emisiona stanica
radi njihove realizacije.
Duhovne energije predviđaju da će kroz oko 1.000 godina, u skladu sa genetskim
mogućnostima, prirodnim putem doći do aktiviranja desne polovine mozga i prelaska
čoveka u drugu fazu. Ovo je toliko značajan događaj da se skoro može porediti sa
spajanjem embriona svetlećih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre 144.000 godina.
Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se već u
naše vreme postigne aktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo moguće uz njihovu
veliku pomoć u obliku oko 40 energetskih delovanja koja bi se obavljala približno
jednom mesečno, što znači da bi ceo ciklus trajao oko 3 godine. Pri tome bi se aktivianje
desne polovine mozga moglo realizovati svakoj osobi koja to želi, pod uslovom da je
starija od 16 godina.*
*
Dr sci. Ljubiša Stojanović je 2004. godine započeo realizaciju programa za aktiviranje desne polovine
mozga u kojoj je do sada uljučeno preko 500 osoba u okviru njegovih seminara “Put ka prosvetljenju” u
Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kranju, Banja Luci i Skoplju.

Aktiviranjem desne polovine mozga postiže se čistoća aure, visoka duhovnost,

velike paranomalne moći, uzvanredne mogućnosti u matematici, fizici, nauci uopšte,
razumevanje privrednih problema i mnoge druge mogućnosti koje su nezamislive za
obične ljude, što znači da su ove osobe vrlo blizu mogućnostima prosvetljenih. Pored
toga, vrlo brzo, za nekoliko godina, automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bez
obzira na to da li su nešto posebno preduzimale.
 Generalno gledano, već za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom desnom
polovinom mozga mogao dostići oko 100.000, za 15 godina oko 10 miliona, a za 50
godina oko 3 milijarde. Značaj ovih osoba u celom svetu će, sa povećanjem njihovog
broja sve više rasti, jer će u svojim zemljama zbog gotovo genijalnih mogućnosti
zauzimati vodeća mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri čemu će njihova zajednička
crta biti potpuna usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, nego danas.
Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogućnosti ljudske aure koji smo
nazvali druga faza razvoja čoveka, duhovne energije su započele i pripremu još
spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj, odnosno proširenje mogućnosti ljudske
aure izvan genetskih, što bi dovela do stvaranja posebne rase ljudi, neuporedivo
razvijenije od naše

PRODUŽENJE LJUDSKOG VEKA

Čovek u svom razvoju može napredovati u fizičkom, intelektualnom, kreativnom

i duhovnom smislu. Postoje delovanja koja su vrlo duboko ušla u rad na promenama u
duhovnom, kao i u psihičkom smislu, sa ciljem da dobijemo čoveka druge faze razvoja
koji će oogućiti neuporedivo veće intelektualne, paranormalne i normalne mogućnosti i
čoveka kao inteligentnog bića. Međutim, na planu fizičkog razvoja do sada nije rađeno
ništa iz prostog razloga što je razvoj fizičkih mogućnosti čoveka u znatnoj meri vezan za
njegove duhovne mogućnosti. Činjenica je da će duhovni i intelektualni razvoj čoveka
omogućiti čistu auru, dobro funkcionisanje organizma, poboljšanje zdravstvenog stanja,
produženje ljudskog veka i podmlađivanje osoba kojima je aktivirana desna polovina
mozga. To, međutim govori samo o mugućnostima da se postojeće fizičke mogućnosti
ljudi bolje realizuju, produži vek i duže vremena zadrži optimalno fizičko stanje. Ne
govori se ništa o nekim fizičkim razvojnim promenama ljudskog tela.
Da li tu postoje neke mogućnossti?
Svakako da one i u toj sferi postoje i mogu biti vrlo ozbiljne, a tiču se mogućnosti
da se ljudsko telo razvije u odnosu na današnje u nekoliko pravaca.
Prvo, da se produži životni vek do probližno 140 godina za sve one koji dostignu
drugu fazu čoveka, a za one iz prve faze do 110 godina.
Drugo, fizičke mogućnosti aw mogu udvostručiti što se tiče snage, brzine,
elastičnosti, istrajnosti.
Treće, iskoristivost kiseonika iz vazduha se može udvostručiti.
Četvrto, iskoristivost hranljivih sastojaka se može utrostručiti.
Peto, kao najveća promena je mogućnost razvoja ljudskog organizma u smislu
korišćenja hranljivih sastojaka minerala, vitamina direktno iz vazduha, preko kože,
disajnih organa, kao i iskoristivost određenih supstanci nanošenjem na kožu, bez
unošenja kroz usta u organizam.
Sve ove mogućnosti su vrlo realne i mogu se postići isto tako realno kao što se
može dostići druga faza razvoja čoveka, pri čemu se ovaj fizički razvoj ne postiže
automatski sa razvojem druge faze, nego čovek druge faze samo znatno lakše postiže ove
razvojne ciljeve fizičkog tela.
 TEMPO RAZVOJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

Ljudska civilizacija se tokom svoje istorije nije ravnomerno razvijala. Sve do

kontakta sa svetlećim telima razvoj je, kao i kod svih ostalih životinja i biljaka, tekao
neverovatno sporo, da bi posle toga počeo postepeno da se ubrzava, s tim što je ubrzanje,
u svakoj narednoj eposi bivalo sve veće. Evo tempa razvoja ljudske civilizacije prema
duhovnim energijama.

1. Do kontakta sa svetlećim telima

(pre 144.000 godina)……………..ekstremno sporo
2. 20.000 godina posle kontakta…....izuzetno sporo
3. Od 20.000 do 60.000 godina
posle kontakta…………………....vrlo sporo
4. Od 60.000 do 120.000 godina
posle kontakta…………………….sporo
5. Od 120.000 do 137.000 godina…..prvi znaci ubrzavanja
6. od 137.000 do pre 200 godina…...sigurni znaci ubrzanja
7. Od pre 200 godina do danas……...brzi razvoj
8. U narednih 200 godina…………...ekstremno brzi razvoj

Budućnost će, dakle, karakterisati ekstra brzi razvoj ljudske civilizacije. To se, pre
svega, odnosi na materijalne stvari, ali će istovremeno stvoriti i snažnu potrebu za
duhovnošću, zarad balansa.

ČETIRI VARIJANTE RAZVOJA CIVILIZACIJE

Po mišljenju duhovnih energija postoje 4 varijante razvoja ljudske civilizacije u

budućnosti.

Prva je dalji nastavak širanja negativih misli, stvaranje negativnih žarišta kod
pojedinaca i grupa ljudi, pa sve do celih država, stvaranja kriza i napetosti meu državama,
ratova, čemu nema kraja. Velika opasnost postoji da neka od država koja u ratu bude
pritisnuta uza zid upotrebi nuklearnu bombu, čime započinje lanac nuklearnih
bombardovanja koje će uništiti, ne samo ljudsku civilizaciju, nego i planetu Zemlju.

Druga varijanta predstavlja kompromisno rešenje, pri čemu bi se države

obavezale da dalje neće ratovati i da će međsobne nesuglasice rešavati mirnim putem, a
ne ratom. Kazna za one države koje započnu rat biće odmazda svih drugih država. Ova
varijanta razvoja nosi u sebi stalnu napetost imeđu mnogih država, upravo zbog teškoća
oko mirnodopskog rešavanja određenih nesuglasica i problema koji bi se, po pravilu
otezali u nedogled, neprekidno stvarajući netrpeljivost, odbojnost i mržnju prema,
najčešće susednoj zemlji sa kojom problem postoji. Ova varijanta jedino sprečava ratove,
ali samo delimično smanjuje napetost i negativne misli u odnosu na susedne narode i
države.
 Treća varijanta razvoja ljudske civilizacije podrazumeva postepeno širenje svetih
znanja koje će kod mnogih ljudi dovesti do pravilnog načina mišljanja, koji će stvoriti
određena jezgra, udruženja, ponegde i partije koje bi bile protivteža negativnim mislima
većine drugih ljudi. Ovi centri i organizacije bi svojim pozitivnim delovanjem delimično
kompenzovali i umirivali razbuktale strasti i, u odnosu na susedne i ostale države,
donekle održavali balans koji bi mnogo ređe nego u prethodnom slučaju ekalirao u hladni
rat, netrpeljivost, dbojnost i pravi rat. Na unutrašnjem planu ove organizacije bi stvorile
bolju klimu, bolje međuljudske odnose. Više od toga ove organizacije ne bi mogle da
pomognu.

Četvrti mogući scenario jeste Idealni poredak. Zahvaljujući velikoj

rasprostranjenosti svetih znanja i besplatnoj pomoći iz kosmosa u obliku korisnih
proizvoda koji potpomažu jedno drugom tako da njihov uticaj neprekidno raste da bi
približno dve trećine stanovništva u relativno kratkom periodu prihvatile sveta znanja, a
preko 90% i proizvode pomoći iz kosmosa. Time bi se omogućio razvoj Idealnog poretka
koji bi u sebi sadržao nove promene načina mišljenja u pozitivnom smislu, tako da bi od
75% do 90% ljudi prihvatalo sveta znanja, razmišljalo na pravilan način i pozitivno
uticalo na ostali deo populacije.
Hrana iz kosmosa i svi drugi proizvodi omogućili bi da ljudi žive mnogo
konfornije, bez materijalnih briga i problema, dok bi kratko radno vreme omogućilo
obilje slobodnog vremena koje bi se koristilo za druženje počev od porodice, pa do
prijatelja i poznanika, za zabavu i razoodu i bavljenje onim hobijem za koji osoba ima
afiniteta. Takvi odnosi među ljudima ne bi dozvoljavali razvijanje negativnih misli ni
prema sebi ni prema drugim ljudima, a još manje prema drugim državama i narodima.
Zbog toga je ovaj četvrti scenario mogućeg ljudskog razvoja jedini pravi i jedini
pozitivan od svih varijanti koje se javljaju kao mogućnost.

Sadašnje stanje međuljudskih, kao i međunarodnih odnosa, odnosa ljudi i država

jeste takvo da se još uvek nalazi u prvoj varijanti sa nekim idejama koje još nisu sazrele,
koje se još ne mogu realizovati u smislu prelaska na drugu varijantu razvoja ljudske
civilizacije i odnosa među državama.

IDEALNI POREDAK

Idealni poredak predstavlja, po mišljenju duhovnih energija jedino pravo rešenje

za razvoj ljudske civilizacije i jedino pravo rešenje za zaštitu ljudi od samouništenja koje
može dovesti čak i do uništenja same planete. Stoga je njegovo ostvarenje ne samo
potrebno, nego i neophodno! Celokupni razvoj Idealnog poretka zasnovan je na dva
međusobno povezana faktora bez kojih je njegova realizacija nemoguća. Prvi predstavlja
sveta znanja koja ljudima objašnjavaju na koji način je potrebno pravilno razmišljati,
kako bi se broj negativnih misli sveo na minimum i time obezbedilo dobro zdravlje,
izrazita kreativnost i visok nivo inteligencije. Istovremeno sveta znanja ljudima govore o
nekim činjenicama koje nikada neće biti otkrivene ljudskim načinima istraživanja, jer se
nalaze sa one strane barijere preko koje čovek ne može. Duhovne energije stoga prenose
ova znanja onim ljudima koji su dovoljno duhovno razvijeni, ne samo da ih prime, nego i
da ih prenesu i ostalima za opšte dobro celokupne ljudske civilizacije. Ova znanja će
omogućiti razvoj tolerancije među ljudima, dobrosusedske odnose i otkloniti
netrpeljivost, loše međudržavne odnose i ratove. Time će ta znanja odigrati svoju vrlo
značajnu ulogu u obezbeđenju mira u svetu.
Međutim, sve dok postoje glad i beda u svetu, dok postoje društveni odnosi koji
su zasnovani na eksploataciji čoveka od strane čoveka, odnosno dok postoje ogromne
razlike između bogatih i siromašnih, sveta znanja neće biti dovoljna da se u potpunosti,
trajno i sa sigurnošću obezbedi mir u svetu. Zbog toga presudnu ulogu u realizaciji
Idealnog poretka igraju proizvodi pomoći iz kosmosa koji će se besplatno deliti ljudima u
Idealnom poretku, a koji će predstavljati neke osnovne proizvode egzistencionalne
prirode, kao i proizvode za široku potrošnju i poboljšanje komfora i života uopšte. Ovi
besplatni proizvodi iz kosmosa koje će moći posedovati i siromaši i bogati drastično će
smanjiti razlike između bogatstva i siromaštva, u potpunosti ukloniti glad i bedu i
omogućiti da najveći broj stanovnika dostigne nivo srednje klase. To znači da će najveći
broj ljudi živeti bez materijalnih i drugih problema, bez straha od nezaposlenosti, jer će
posao biti omogućen svima koji to žele. Neće postojati strah kod ljudi da će ostati bez
materijalnih sredstava ili da će na bilo koji način doći u nezavidnu situaciju.
Pomoć iz kosmosa će eliminisati teški rad u rudnicima, topionicama,
termoelektranama itd, ukloniće opasnost od nuklearnih elektrana, jer će one biti
isključene, a dnevni rad će se svesti na 2-3 sata, što znači da će ljudi posle radnog
vremena biti odmorni, a svoje ogromno slobodno vreme će utrošiti na druženje sa
porodicom, prijateljima i poznanicima, na razonodu i zabavu, duhovni razvoj, istraživanje
i proučavanje onih oblasti za koje osoba ima afiniteta, kao i za bavljenje raznim hobijima.
Deca će biti u potpunosti oslobođena napornog i dosadnog učenja korišćenjem
priveska koji automatski prenosi u svest potrebna znanja, ne samo opšte školsko gradivo,
nego i znanja potrebna za sticanje određenih kvalifikacija neophodnih za obavljanje
određenih poslova.
Ovo blagostanje, dobro raspoloženje i tiha sreća će onemogućiti stvaranje
negativnih misli i stresnih situacija, što će pored odličnog zdravstvenog stanja omogućiti
i produžetak ljudskog života do 150 godina, s tim što će ljudi biti vrlo dugo aktivni u
psihičkom i fizičkom pogledu i lucidni sve do kraja života.
Ovako miran, zadovoljan i srećan život neće stvarati netrpeljivost i negativna
žarišta, ni prema drugim ljudima iz svoje okoline, kao ni prema ljudima drugih nacija,
druge religije, rase. To će predstavljati garanciju mira u svetu koji neće biti pomućen
hiljadama godina. Zbog toga Idealni poredak predstavlja ne samo jedino pravo rešenje za
ljudsku civilizaciju, nego i poslednji poredak u njenom razvoju, koji će se uz manje
korekcije zadržati sve do kraja ljudske civilizacije.
Naravno, postavlja se pitanje: Ko će, kako i odakle obezbediti ovu materijalnu
bazu koju smo jednim imenom nazvali „pomoć iz kosmosa“?
Čovečanstvo poseduje materijalna dobra čijom preraspodelom bi se moglo, ne
samo spasiti one koji umiru od gladi, nego i smanjiti bedu u svetu i tako otkloniti, makar
najopasnija žarišta. Međutim, duhovne energije su svesne činjenice da bogati niti su ikad
bili niti će biti raspoloženi i spremni na ovu vrstu humanosti, stoga one uopšte ne
računaju na pomoć iz ljudskih izvora. Jedini mogući izvor ove pomoći, materijalne i
nematerijalne koja će omogućiti realizaciju Idealnog poretka su duhovne energije,
odnosno kosmos.
Pomoć kosmosa ljudima će biti besplatna, ali ona neće jednostavno „pasti s neba“.
Nju će moći da prihvate samo duhovno vrhunski razvijene osobe. U tome i jeste glavni
problem, jer su ljudi, posebno na Zapadu gotovo potpuno zanemarili duhovnost i svu
pažnju usmerili na materijalno. Svesne toga, duhovne energije već duže vreme, u tom
smislu pripremaju određene osobe kako bi ih osposobile da pomoć iz kosmosa preuzmu i
organizuju njenu distribuciju.

IDEALNI POREDAK JE GENETSKI PREDVIĐEN

Idealni poredak je davno zamišljen od strane duhovnih energija kao vrhunac

razvoja ljudske civilizacije.
Naime, još od stvaranja pretka svih primata, Hristova energija je imala vrlo jasan
plan u vezi sa njegovim razvojem koji se do danas, najvećim delom i ostvario uz manja
odstupanja koja su sasvim razumljiva, s obzirom na uticaj mnogih spoljašnjih faktora, pre
svega klime, na njegov razvoj.
Dobijanje misije za pomoć razvoju jedne generacije svetlećih tela predstavljalo je
veliki uspeh ljudskog pretka, jer se on zato izborio u jakoj konkurenciji sa delfinom i
divljom svinjom, ali je ovaj izbor bio planiran, zamišljen, zašta je čovek bio negovan,
korigovan, mutiran tokom prethodnih 5 miliona godina.
Ipak, tokom razvoja čoveka došlo je do odstupanja od onog što je Hristova
energija i uopšte duhovne energije zamislile za čoveka, zbog izuzetne lakoće,
bezbrižnosti, nesavesnosti, neodgovornosti ljudi pri stvaranju negativnih misli koje su u
znatnoj meri usporile njegov razvoj. Ovo usporenje je bilo tako izuzetno snažno da
duhovne energije procenjuju da bi čovek dostigao današnji nivo još pre 30-40.000 godina
da nije došlo do neverovatno jakog razvoja negativnih misli i dela.
Razvoj ljudske zajednice se realizovao upravo onako kako je to Hristova energija
zamislila, ali je svaki period razvoja, pre svega oni raniji: prvobitna zajednica,
robovlasnički poredak, a donekle i feudalni i kapitalistički trajao znatno duže nego što je
to bilo zamišljeno. Dakle, da je realizacija negativnih misli i dela bila na niskom nivou,
kako je to Hristova energija bila zamislila, s obzirom na slobodnu volju ljudi koju su
dobili radi pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, ljudska civilizacija bi se, ne
samo generalno brže razvijala, nego bi se i pojedine poslednje epohe u razvoju, počev od
pojave prvobitne zajednice do danas, mnogo brže smenjivale, nego što se to stvarno
dogodilo. Upravo taj enormni razvoj negativnih misli doveo je i u poslednjem
društvenom uređenju – kapitalizmu do dodatnih ekstremnih devijacija, kao što su
komunizam i fašizam koji su zapretili da potpuno unište ljudsku civilizacju.
Zamisao duhovnih energija je bila da se pri konačnom dostizanju kapitalističkog
poretka, ali sa neuporedivo manje negativnih misli i dela postepeno, bez velikih
revolucionarnih promena pređe u jedno društvo koje bi prethodilo Idealnom poretku, gde
bi sveta znanja bila donekle prihvaćena i vrlo sporo dovela do sazrevanja ljudske
civilizacije, da bi posle nekoliko hiljada godina pojedina najnaprednija društva počela da
prelaze u Idealni poredak uz pomoć proizvoda iz kosmosa, a da bi celokupna svetska
populacija posle hiljadu godina prešla na Idealni poredak koji bi se posle 3.000 godina
definitivno završio sazrevanjem svih svetlećih tela ljudi i završetkom misije koju im je
Stvaralac dao. To se, međutim nije desilo zbog enormnog razvoja negativih misli ljudi,pa
je umesto da je pošetak razvoja Idealnog poretka desi pre približno 30.000 godina, tek
danas najavljen kao jedina mogućnost razvoja ljudske civilizacije koja će je ne samo
dovesti do kraja svoje misije, nego i spasti sebe i celu planetu od propasti. Sada smo,
znači sa 30.000 godina zkašnjenja pred samim razvojem Idealnog poretka za šta će
ljudska civilizacija uz svoje ogromne napore i još mnogo, mnogo veću pomoć duhovnih
energija pokušati da ostvari ono što je davno trebalo biti gotovo.

LJUDSKA PREDSTAVA O SREĆI I IDEALNI POREDAK

Kakva je relacija između Idealnog poretka i ljudske predstave, odnosno

razmišljanja o sreći, zadovoljstvu, nečemu što čovek želi, priželjkuje, što bi ga činilo
zadovoljnim, smirenim, opuštenim?
Ljudska predstava o sreći, zadovoljstvu, o miru igra veoma važnu ulogu u razvoju
Idealnog poretka. Ako bi se te zamisli o sreći kod ljudi razlikovale od onoga što nudi
Idealni poredak, on tada nikada ne bi mogao da se u potpunosti realizuje, u potpunosti
uspe, da bude prihvaćen od svih ljudi. Znači da mora postojati znak jednakosti između
onoga što ljudi žele za sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje sa onim što nudi Idealni
poredak. To predstavlja uslov, ne samo nastanka, nego i održivosti Idealnog poretka, jer
nijedan drugi poredak, do sada nije zadovoljavao ove ljudske kriterijume i pretenzije,
uvek je bio u manjoj ili većoj meri u raskoraku sa njim. Stoga su duhovne energije celu
koncepciju Idealnog poretka stvorile na osnovama ljudskih želja, predstava o sreći,
prijatnosti, miru, spokostvu. To znači da će sa punim razvojem Idealnog poretka, koji će
se desiti desetak godina posle proglašenja Idealnog poretka za državno uređenje u nekoj
zemlji, ljudi doživeti onu sreću, spokojstvo, blaženstvo, mir, zadovoljstvo koja je uvek
predstavljala njihovu težnju, želju, pretenziju, a koja je bila sve dotle, praktično
nedostižna.
Puna realizacija Idealnog poretka će stvoriti takav način života ljudi za kojim su
oni težili celog svog života, ne samo u ovoj, nego i u svim prethodnim generacijama.
Stoga je Idealni poredak realizacija težnji, želja, mašte, pretenzija ljudi svih vremena i
zato i predstavlja poslednji poredak, ne samo zato što ne postoji drugi, bolji, nego i zato
što ga ljudi neće želeti, jer su ovim sve njihove želje u potpunosti ispunjene. Ovaj
izvanredan kvalitet Idealnog poretka, sa kojim se nijedan prethodni ne samo da ne može
porediti, nego zapravo nije imao ni zadatak, ni pretenzije da stvori ljudima takve uslove
kojima će oni biti zadovoljni i sve njihove želje ispunjene. Stoga je Idealni poredak, ne
samo ispunjenje ljudskih želja, nego predstavlja prvi poredak koji je uopšte o tome vodio
računa i bio usmeren u tom pravcu. Na ovaj način Idealni poredak predstavlja ispunjenje
svih ljudskih želja, mašte, pretenzija kroz celokupnu istoriju razvoja ljudske civilizacije.

IDEALNI POREDAK – NIŠTA NOVO U KOSMOSU

Idealni poredak ne predstavlja ništa novo u kosmosu. Mnoge civilizacije

materijalnih bića imaju vrlo razvijene nivoe društvenog uređenja koji podsećaju na
Idealni poredak uz odgovarajuće razlike koje su posledica drugačije strukture,
funkcionisanja i načina razmišljanja ovih bića u odnosu na ljude. Najrazvijenije
civilizacije ovih bića u kosmosu imaju još mnogo razvijenija društvena uređenja od
Idealnog poretka, ali su ona neprimenljiva na ljude, jer zahtevaju znatno viši nivo
intelektualnog razvoja, društvene svesti i gotovo savršeno pravilan način razmišljanja.
Ljudi taj nivo ne mogu dostići, jer razvoj čoveka u genetskom smislu nije tako zamišljen.
Idealni poredak, dakle postoji još pre polovine veka kosmosa i predstavlja
normalni način funkcionisanja života, razmišljanja ovih bića koji su oni dostigli posle
prolaska kroz faze razvoja svoje civilizacije koje, donekle podsećaju na faze razvoja
ljudske civilizacije i njihove društvene poretke koje su dotle primenile. Naravno,
materijalne civilizacije u kosmosu koje nisu imale tu sreću da pomažu razvoj jedne
generacije svetlećih tela, utrošile su mnogo više vremena nego što će to ljudska
civilizacija učiniti da bi došla do nivoa na kome mogu uspostaviti društveno uređenje
koje generalno možemo nazvati Idealni poredak. One civilizacije koje su bile uključene u
pomoć u razvoju jedne generacije svetlećih tela razvijale su se brže od ljudske
civilizacije, pre svega zbog znatno smanjenog broja negativnih misli u odnosu na ljude,
što im je omogućavalo, uz pomoć svetlećih tela, gotovo pravolinijski razvoj sve do
potpunog sazrevanja svetlećih tela. One su time ujedno i zavšile svoj razvoj, jer su se
posle toga, kao što to čeka i ljudsku civilizaciju, ugasile. Ipak, pomoć u razvoju svetlećih
tela je imao relativno mali broj civilizacija materijalnih bića, zbog toga što je način života
ovih civilizacija bio dosta sređen, bez mnogo pitanja, pa bi razvoj svetlećih tela kod
takvih civilizacija išao izuzetno sporo, slično pokušajima da neke civilizacije
nematerijalnih bića pomognu razvoj jedne generacije svetlećih tela. Civilizacije koje su
bile toliko sređene, bezbedne, bez problema, da nisu mogle dobiti šansu za razvoj
svetlećih tela, to neće moći dobiti ni u budućnosti, jer će njihov razvoj biti sve savršeniji,
sve viši, sa sve manje problema.
Međutim, ljudska civilizacija ima upravo suprotan problem, jer mora da se
poboljša životni standard, da se uklone mnogi problemi, prepreke, stranputice da bi tek
došli na nivo na kome će broj problema koje treba rešiti, kao i broj negativnih misli biti
sveden na pravi nivo koji u potpunosti odgovara potrebama svetlećih tela za razvoj ljudi.
Ljudska civilizacija se, dakle nalazi na suprotnoj strani u odnosu na civilizacije
najsavršenijih, najrazvijenijih bića u kosmosu, jer je prevelik broj problema s kojima se
sreće doveo do ogromnog razvoja negativnih misli i obrnuto potrebno i suviše olako
stvaranje nagativnih misli stvorilo je mnoge probleme ljudskoj civilizaciji, usporilo njen
razvoj, a posebno usporilo program sazrevanja svetlećih tela. Zbog toga ona spada u retke
civilizacije u kosmosu kojima je potrebno poboljšati način života i poučiti ih kako bi se
broj problema preostalih za rešavanje i broj negativnih misli uklopio u zamisao Stvaraoca
da slobodna volja ljudi omogući ubrzani razvoj svetlećih tela. Tek tada, kada se to
ostvari, a to će biti moguće realizacijom Idealnog poretka, svetleća tela će imati idealne
uslove za svoj ubrzani razvoj, što će drastično skratiti preostalo potrebno vreme za
njihovo sazrevanje sa dvanaest na tri hiljade godina i time, donekle adoknaditi
zaostajanje od oko 30.000 godina nastalo kao posledica gromnog broja negativnih misli
ljudi i pogrešnog načina razmišljanja.
 NAJVAŽNIJA PROMENA – STABILIZACIJA NERVNOG SISTEMA

Idealni poredak predstavlja novu epohu koja je daleko važnija, sa daleko većim
promenama, nego što su bili prelazi iz jednog društvenog uređenja u drugo. Najveća
promena, kao posledica širenja svetih znanja i proizvoda iz kosmosa biće u tome što će
ljudi već posle par godina postojanja Idealnog poretka u potpunosti stabilizovati svoj
nervni sistem, dovesti ga u jedno dobro, smireno stanje sa vrlo malo negativnih misli,
gotovo bez stresnih situacija koje će omogućiti dobro zdravlje, dobro funkcionisanje
celog organizma, kreativnost, brzi razvoj duhovnosti i naravno dobro raspoloženje, sreću,
pravilan način mišljenja. To je svakako najvažnija promena do koje će doći, zato što će
ona izuzetno ubrzati sazrevanje svetlećih tela kod velikog broja ljudi i time znatno skratiti
vreme potrebno za završetak misije koju je Stvaralac dodelio ljudima.
Dakle, ta promena jeste najvažniji rezultat Idealnog poretka, jer će umesto kroz
12.000 godina za približno 3.000 godina sazreti sva svetleća tela ljudi i time se završiti
ciklus pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela. Sve drugo što se bude dešavalo
tokom razvoja Idealnog poretka: širenje svetih znanja, poboljšanje komfora, smanjenje
teškog rada, uklanjanje briga, strahova i neizvesnosti oko posla i mogućnosti oko
zaposlenja, školovanja dece, uklanjanje gladi, bede, besperspektivnosti, strahova od
kriza, ratova i svi ostali negativni doživljaji, uračunavajući u to i drastično smanjenje
negativnih misli i stresnih situacija, upravo imaju za cilj stabilizaciju nervnog sistema
ljudi i njihov brži duhovni razvoj koji će dovesti do zntno bržeg sazrevanja svetlećih tela.
Dakle, sve te prednosti koje Idealni poredak pruža ljudima nisu same sebi svrha,
nego predstavljaju preduslo, uslov, metod, način, sredstvo kako da se stigne do takvog
nivoa duhovnog razvoja ljudi da njihova svetleća tela što pre sazru. Svakako, tu treba
naglasiti uklanjanje opasnosti od čestih ratova, uništenja celokupne ljudske civilizacije,
pa i same planete Zemlje od strane ljudi, čime bi 144.000 godina rada duhovnih energija
na razvoju ljudske civilizacije u cilju pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela,
definitivno propalo što duhovne energije ne smeju da dozvole, jer u kosmosu postoji
velika glad za zrelim svetlećim telima – majstorima vasione. To znači da će Idealni
poredak predstavljati krunu i završnicu pomoći duhovnih energija ljudima, počev od
momenta spajanja embriona svetlećih tela sa aurama naših predaka od pre 144.000
godina, kao i intenziviranja pomoći u narednih 3.000 godina, sve do sazrevanja svih
svetlećih tela. Sada je više razumljivo da duhovne energije ne smeju dozvoliti da, ne
samo dosadašnji rad, nego i celokupna zamisao i projekat, kao i neophodnost sazrevanja
svetlećih tela propadne. Iako su 99% truda i rada oko Idealnog poretka preuzele duhovne
energije, ipak će ljudima i onaj 1% njihovog učešća predstavljati izuzetno težak, naporan
i dugotrajan put, ali oni na ovom putu ne smeju da posustanu, da podlegnu iskušenjima,
da odustanu, jer im to jednostavno pomoć duhovih energija neće dozvoliti.

OGROMNE PROMENE U KVALITETU ŽIVOTA LJUDI

Idealni poredak sadrži mnogobrojne promene do kojih će u životima ljudi doći, a

koje nismo spomenuli, jer smo se ograničili samo na one najvažnije i najbitnije koje će
ljudi najpre shvatiti i prihvatiti. Navešćemo samo neke od tih mnogobrojnih promena.
 Jedna od njih je svakako to što će ljudi čim se probude biti dobro raspoloženi,
odmorni, protegnuće se sa zadovoljnim osmehom na licu i početi da razmišljaju šta će tog
dana lepo uraditi, kako će se videti sa svojim prijateljima i rođacima, zabavljati se i
razonoditi na način koji im najbolje odgovara. To će sve stvoriti dobro jutarnje
raspoloženje koje će osobu pratiti celog dana, jer neće biti razloga da se ono pokvari,
nečim blokira, neutrališe, jer uslovi života jednostavno neće sadržati takve prepreke,
blokade, podvodne stene i opasnosti koje bi ljudima pokvarile i pogoršale njihovo
raspoloženje u toku dana ili skrenule sa onog puta zadovoljstva i razonode koje su
planirali.
Druga karakteristična pojava biće jedan doživljaj izuzetne ljubavi roditelja prema
svojoj deci koja neće biti rezultat Idealnog poretka, ali će on omogućiti da se ona
realizuje, razvije na način kakav, izvan Idealnog poretka, retko koji roditelj ima prilike da
doživi. Tu se, dakle radi o okolnostima koje tu ljubav i zadovoljstvo omogućavaju, iako
je ona prisutna kod većine roditelja u bilo kakvom uređenju i u bilo kakvim teškim
uslovima. Dakle, oslobađanje, upravo od tih negativnih misli, briga, nedaća, bede,
neizvesnosti i straha od budućnosti odjednom će omogućiti da čista, divna ljubav prema
svojoj deci ispliva na površinu, razlije se, preplavi roditelje tako da oni požele da je
iskažu svojoj deci na način na koji će je deca diživeti direktno, ubedljivo, bez skrivanja,
bez uzdržanosti, bez kočnica koje stvaraju oficirsko ili strogo vaspitanje. Ta ljubav će se
u odsustvu bilo kojih prepreka, jednostavno razliti i ispuniti biće roditelja i deca će je
upiti kao sunđer. U takvom stanju će odnos roditelja prema deci biti sa neuporedivo
većom ljubavlju nego što je danas, uopšte moguće. Roditelji će, ne samo doživljavati ovu
ljubav i privrženost prema svojoj deci, nego će i uživati u njima, u njihovom rastu,
razvoju, radu prateći svaki njihov korak sa zadovoljstvom, sa srećom. To će posebno
omogućiti učenje uz pomoć priveska za učenje, bez napora, bez nerviranja, briga i time
dati mogućnost deci da se druže, ne samo sa svojim vršnjacima, nego i sa svojim
roditeljima, da se zabavljaju, čak i da rade neke poslove, ukoliko za to budu imali
interesovanje. Dakle, odnos roditelja prema deci biće onakav kako duhovne energije
zamišljaju.
Isto tako odnos dece prema roditeljima će biti oslobođen mnogih stega, vojničke
discipline, prisile, posebno za učenje ili bilo kakvu vrstu rada i naprezanja, pa će deca u
svojim roditeljima samo ljubav, privrženost, doživljavaće ih kao osobe koje im žele samo
dobro, sreću i zadovoljstvo čime će, normalno još više usrećiti svoje roditelje.

Treća velika prmena pojaviće se kod dece svih uzrasta, jer će ona biti generalno
oslobođena najvećeg problema – mukotrpnog učenja i time obezbediti sve potrebno
vreme za igru, razonodu i zabavu. Period do početka školovanja koji je za mnogu decu
predstavljao nezaboravno vreme bez učenja, bez obaveza, briga koje su provodili samo u
igri i zabavi, kada su ih svi voleli i mazili, sada se produžava na celo njihovo detinjstvo i
mladost, što predstavlja neverovatnu promenu u pozitivnom smislu koja će preporoditi,
ne samo život dece, nego će ostaviti dubok pozitivan trag na njih kada odrastu, zaposle
se, osnuju svoju porodicu i budu imala svoju decu. Pored presudne uloge koju će
privezak za učenje imati na omogućavanje ovog predivog života dece i omladine, on će
odigrati ključnu ulogu i u vaspitavanju dece u smislu stvaranja pravilnog mišljenja i
usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca i odsustva svih negativnih misli koje bi decu
mogle dovesti na stranputicu, bilo zbog neznanja, lošeg društva ili nezadovoljstva, lošeg
funkcionisanja nervnog sistema, baznađa, nedostatka ljubavi roditelja i okoline i drugih
uzroka koji danas jedan deo dece skreću u pogrešnom pravcu. To znači da će privezak,
paralelno sa drugim sredstvima realizacije svetih znanja, ipak odigrati presudnu ulogu u
njihovom vaspitanju i pripremi da postanu pravi građani Idealnog poretka.
Naravno da će postojati još mnoge, krupne promene. Nabrojaćemo samo neke od
njih bez udubljivanja: neuporedivo lakši život udate žene, kao majke porodice,
neuporedivo lakši i konforniji život poljoprivrednog stanovništva, ukidanje svih profesija
koje zahtevaju težak i mukotrpan fizički rad, kao što su rudarstvo, rad u livnicama ili bilo
koje slične profesije i mnoge druge koje će imati značajan doprinos u poboljšanju
životnog konfora, zadovoljstva, mira, stabilnosti života, a koje će proizići iz promena u
načinu života ljudi koje donosi Idealni poredak.

POSTEPENO VRAĆANJE PRIRODI

Ljudsko reagovanje na darove prirode, kao što je osvjanje vatre, pripitomljavanje

životinja, pronalazak metala i drugo bilo je sve snažniji osećaj sigurnosti u sebe, što je
izazvalo postepeno sve veće ignorisanje saveta koji im nisu odgovarali, a koje su, pre više
od 100.000 godina sa lakoćom primali od duhovnih energija i svetlećeg tela. To se
dešavalo, najčešće onda kada su imali negativne misli kao što su mržnja, zavist, strah,
nezadovoljstvo, žalost. Negativne misli, pored drugih nevolja dovode i do najvećeg zla
čovečanstva – netrpeljivosti koja se širi od pojedinaca na grupe ljudi stvarajući jezgra
rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti, što često dovodi do ratova među državama, a i
do onih svetskih. Pogrešan način mišljenja koji proizvodi negativne misli posledica je
pogrešnog razvoja ljudske civilizacije tokom poslednjih preko 100.000 godina i glavni
uzročnik većine zala sa kojima se suočava savremeni svet.
Sada se postavlja pitanje: kako je moguće ovu osobinu ljudske psihe koja je
izuzetno negativna za njegov razvoj, koja mu blokira razvoj, ne samo u prošlosti, nego
preti da to uradi i u budućnosti izmeniti, blokirati ili uraditi bilo šta što bi umanjilo njen
dalji uticaj na negativni razvoj čoveka, posebno sada, kad se ljudi nalaze pred Idealnim
poretkom?
Sveta znanja će donekle ublažiti ovu ljudsku negativnu reakciju, može se grubo
reći za nekih 30%, što je i mnogo i malo. Mnogo je, jer se to do sada ničim nije moglo
ugroziti, a malo, jer to nije dovoljno da se sve ljudske reakcije koje su negativne ili bar
njihov najveći deo blokiraju ili uklone, kako bi razvoj Idealnog poretka išao krupnim
koracima napred. Preostalih 70% će realizovati duhovne energije svojim delovanjem kroz
proizvode pomoći iz kosmosa, tako što će jedan elemenat delovanja ovih proizvoda na
ljude, u energetskom smislu imati jedini zadatak da uklanja ljudsku negativnu reakciju na
informacije koje dobija preko svetih znanja, reakciju na ono što je pročitao o svetim
znanjima, na ono što mu govore duhovne energije.
U ovom momentu ljudskog razvoja ne može se govoriti o reakciji odbojnosti na
ono što nam šalju duhovne energije i svetleće telo, jer ljudi odvojeni od prirode ne
primaju ove informacije, tako da one ne utiču na njihov način razmišljanja i delovanja.
Stoga će delovanja elemenata svetih znanja do kojih će ljudi doći usmenim ili
pismenim putem ili preko priveska svetih znanja otkloniti oko 30% negativnih reakcija,
dok će sa oko 70% to postići upravo delovanjem predmeta koji će koristiti, a koji
predstavljaju pomoć iz kosmosa. Ovo delovanje će uklanjati negativnosti i odbojnost
prema onome o čemu govore sveta znanja, pri čemu ljudi u većini slučajeva neće biti
svesni ovog delovanja zbog niskog nivoa duhovnog razvoja i gubitka kontakta sa
prirodom, ali će ono, svejedno odigrati blagorodnu ulogu, jer će ukloniti mnoga
negativna ponašanja kojih će ljudi zahvaljujući svetim znanjima sada biti svesni ukoliko
ih dobiju preko usmenih i pismenih informacija o svetim znanjima ili podsvesno preko
priveska za širenje svetih znanja. Ovo delovanje će znači biti kombinacija uklanjanja
odbojnosti ljudi prema onome što dobijaju preko svetih znanja i istovremeno ukanjanje
delovanjem proizvoda iz kosmosa. Znači da će ljudi ovim delovanjem duhovnih energija
preko predmeta pomoći iz kosmosa gubiti tu negativnu reakciju na ono o čemu mu
govore sveta znanja usmenim ili pismenim putem ili preko priveska za širenje svetih
znanja.
Međutim, jedan drugi aspekt delovanja ovih proizvoda na ljude biće u smislu da
oni sve više prihvataju sveta znanja, što znači da se neće svoditi na to da ih uvere da
prihvate ono što kažu sveta znanja, što pomalo podseća na neku prinudu, nego će sve više
omiliti ljudima sveta znanja, tako da će ih oni prihvatiti kao nešto svoje, lično, nešto što
treba da neguju, da vole, poštuju, da šire drugim ljudima. Stoga je ovo drugo delovanje
mnogo važnije i dugoročno gledano mnogo značajnije, jer će ljudi na ovaj način prihvatiti
sveta znanja kao nešto što će predstavljati suštinu njihove svesti, duše, čime će se
definitivno ukloniti sve negativne misli ljudi, sva negativna ponašanja, odnosno bilo
kakvo mišljenje ili činjenje koje će biti suprotno njima.
To je perspektiva ljudskog razvoja, čime će oni, zahvaljujući čistoći svoje aure
ponovo doći do jednog novog pozitivnog prilaza i svetlećem telu i svetim znanjima, do
mogućnosti ponovnog uspostavljanja direktnih kontakata sa svetlećim telom i duhovnim
energijama, što će im omogućiti nesmetani, izuzetno brz razvoj koji će kod velikog broja
ljudi dovesti do prosvetljenja.
Sad, dakle imamo kompletan ciklus koji podseća na sinusoidu ljudskog duhovnog
razvoja, čiji se jedan elemenat razvio izvan okvira koji su zacrtale i zamislile duhovne
energije, pri čemu je u početku delovanja svetlećeg tela postojao snažan uticaj duhovnih
energija i svetlećeg tela na ljudsko mišljenje i ponašanje da bi sa osvajanjem prirode
čovek sticao oređenu sigurnost i počeo sa nekim svojim usko ljudskim, sebičnim
interesima da se sve češće suprotstavlja uticaju duhovnih energija i svetlećeg tela, kako bi
to potiskivanje i uklanjanje uticaja svetlećeg tela i duhovih energija kroz mehanizam koji
je čovek stvorio, postepeno dovelo do gubitka kontakta sa njima, jer ih je čovek svesno ili
podsvesno gasio, pri čemu smo u današnje vreme došli do takvog stanja da običan čovek
nema nikakav kontakt s duhovnim energijama. Time je ne samo otklonio razlike između
svojih stavova i svetlećeg tela koje su smetale, najčešće svojim sebičnim i negativnim
interesima, nego je istovremeno gašenjem tih kontakata čovek izgubio ogroman broj
pozitivnih i izuzetno korisnih informacija koje bi čovečanstvo do danas odvelo mnogo
dalje od onog što smo da sada postigli.
Ako uzmemo da najniža tačka predstavlja donji deo sinusoide i da od nje
aktivnosti vezane za promene u pozitivnom smislu koje će postepeno obnoviti kontakt
između čoveka i prirode, odnosno svetlećeg tela i duhovnih energija uz pomoć svetih
znanja i delovanja predmeta pomoći iz kosmosa, tada će sinusoida krenuti uzlaznom
linijom i mnogo brže nego što je bilo potrebno da se dođe dovde, približno za par stotina
godina i dostići neko nulto stanje, gde će odbojnost biti drastično smanjena, gde će prijem
informacija od duhovnih energija i svetlećeg tela početi da biva sve značajniji, da bi za
oko 1.000 godina bio uspostavljen potpun kontakt između ovih energija i ljudi, što znači
da bi se vratili na vreme dobrih kontakata starih oko 140.000 godina. Od tog momenta
broj prosvetljenih ljudi bi bio sve veći, da bi za oko 3.000 godina svi ljudi bili
prosvetljeni, a sva svetleća tela sazrela, čime bi sveta misija ljudske civilizacije bila
završena, jer bi ispunila svoju pomoć u odgajanju jedne generacije ogromnog broja
svetlećih tela, majstora kosmosa.

RAZLIKE IZMEĐU IDEALNOG PORETKA I PRETHODNIH

Ako bi se Idealni poredak uporedio s nekim od prethodnih poredaka, počev od

robovlasničkog, onda bi nivo pravde, zaštite ljudi, sigurnosti, blagostanja, mogućnosto za
razvoj, odmor, razonodu izgledao na sledeći način: Ako bi se to stanje oko tih ljudskih
mogućnosti kod robovlasničkog poretka označilo sa 1, feudalni bi bio 5, kapitalistički 12,
komunistički 7, fašistički 8 i Idealni poredak 50.
To bi bila generalna slika ljudsih mogućnosti kroz poznate društvene poretke,
koja govori kako je život čoveka postepeno napredovao u svakom smislu, s tim da je u
kapitalističkom poretku došlo do njegove, doduše kraće vreme degeneracije tako da se
ljudsko društvo u nekim zemljama vratilo izuzetno unazad, pri čemu u komunizmu
najviše, a u fašizmu nešto manje, tako da im se u 20-tom veku nivo mogućnosti čoveka
srozao na samo nešto bolje stanje od feudalnog. Ova dva poretka su tragedija i sramota za
ljudski rod, dok su ostali poreci: robovlasnički, feudalni i kapitalistički predviđeni
genetskim razvojem ljudske civilizacije i bez obzira na njihove velike mane predstavljali
obaveznu fazu u razvoju ljudi koja u to vreme nije mogla imati bolje osobine i
karakteristike, dok su komunizam i fašizam predstavljali degeneraciju razvoja ljudskog
društva, jer su se pojavili posle kapitalizma i morali su, samim tim doneti nešto bolje
ljudsko društvo.
Idealni poredak, posle svog potpunog uspostavljanja neće dozvoliti nijednu od
ovih degeneracija, pa ni neki novi, čak ni vraćanje na postojeći kapitalistički. To je zbog
toga što se u Idealnom poretku neće javiti protivurečnosti koje su karakterisale sve
dosadašnje poretke. Neće biti gladi i bede, velikog broja siromašnih i malog broja
bogatih, velike nezaposlenosti, umornih, iscrpljenih, depresivnih, gnevnih ljudi koji bi
tražili poboljšanje svog materijalnog stanja, svog statusa, jer će u Idealnom poretku ljudi
biti jednaki, sa istim mogućnostima, razlike između bogatih i siromašnih znatno
smanjene, sa najvećim delom stanovništva u srednjem, dobro situiranom sloju, sa
obezbeđenim poslom, besplatnim školovanjem, besplatnim vrtićima, besplatnim
lečenjem, sa divnim kućama opremljenim najkvalitetnijim pokućstvom, besplatnim
prevozom itd. Ovakvo stanje ne stvara negativne misli, revolt, depresiju, mržnju, ratove,
ne stvara ni neko tiho nezadovoljstvo i nemir, a kamoli želju za stvaranjem novih
društvenih uređenja koja bi bila pravilnija, poštenija, bogatija, duhovnija od Idealnog
poretka. Zbog toga je Idealni poredak poslednji poredak, jer od njega ne postoji ništa
bolje ni savršenije. Vrlo je karakteristična jedna razlika između Idealnog poretka i svih
ostalih: neće biti borbe za ona tri prestiža i pretenzije velikog broja današnjih ljudi:
bogatstvo, vlast i školovanje na ljudski način.
 ZAŠTO ĆE DOĆI KRAJ LJUDSKE CIVILIZACIJE?

Jedna od najvećih istina kosmosa glasi: Dokle god postoji kosmos, postojaće
energije, živa bića i mrtva materija.
Živa bića će se postepeno usavršavati i posajaće sve inteligentnija, kreativnija,
složenija, naprednija u svakom pogledu, zaštićenija, dugovečnija i bliža volji Stvaraoca.
To je razvojni put živih bića koji je programiran, koji se ne može menjati, ne može se od
njega odstupiti, osim za kraće vreme, pa zbog toga Idealni poredak kao nešto što je u
programu ili u genima ljudi što im je Stvaralac dao, predstavlja poslednju kariku u lancu
razvoja ljudske civilizacije, a koja je u potpunosti usklađena sa voljom Stvaraoca. Znači
da je Idealni poredak kraj puta, kraj razvoja, ali ujedno i najsavršeniji nivo, idealno
društveno uređenje na čijem kraju će, posle sazrevanja većine svetlećih tela ljudi, doći o
gašenja ljudske civilizacije.
Postavlja se pitanje: Zbog čega je potrebno da se ljudska civilizacija ugasi, ako
sve druge civilizacije na Zemlji ostaju da postoje, da se dalje razvijaju?
To je zbog toga što je ljudska civilizacija, stara 5 miliona godina, pre 144.000
gdina određena za nosioca pooći razvoju jednoj generaciji svetlećih tela, a koja će se kroz
3.000 godina završiti tako što će sva svetleća tela sazreti.
Kakva bi bila svrha daljeg razvoja i opstanka ljudske civilizacije?
Vrhunski princip kosmosa je neprekidni razvoj sve do konačnog dostizanja cilja
kome se teži. Međutim, završetkom sazrevanja svih svetlećih tela ljudska civilizacija je
dostigla taj cilj. Ne postoji nijedan viši cilj za ljude od prosvetljenja, a zatim sazrevanja
svetlećih tela.
To znači da kada većini bude sazrelo svetleće telo, njihovi potomci neće moći da
napreduju, neće postojati ništa novo, štaviše oni neće imati ni svetleća tela. To je zbog
toga što Hristova energija neće više emitovati nove embrione svetlećih tela koja bi se
spajala sa aurama ljudi, jer nema nikakvog smisla da relativno mali broj ljudi čeka
nekoliko stotina generacija, što znači više hiljada godina, dok im svetleća tela ne sazru.
Glavnina zrelih svetlećih tela koja predstavljaju kritičnu masu neće se više vraćati
na Zemlju među ljude, jer su završila svoj razvoj i preuzimaju svoje zadatke kao majstori
kosmosa.
Prema tome, posle dostizanja kritične mase zrelih svetlećih tela neophodnih za
obavljanje poslova, pre svega u auri Zemlje, ostalih nebeskih tela i samog Sunca, a zatim
širom vasione ne postoji potreba za jednom malom količinom zrelih svetlećih tela koja se
ne mogu priključiti ovoj kritičnom masi, a istovremeno, zbog malog broja ne mogu
obrazovati novu kritičnu masu.
Stoga će osobe koje još budu imale svetleća tela koja još nisu sazrela u momentu
nastanka kritične mase dalje nastaviti sa ciklusom vraćanja tih svetlećih tela sledećoj
generaciji ljudi, dok će sva ostala novorođena deca ostati bez svetlećih tela, jer novih
neće biti, a starih svetlećih tela neće biti za celu populaciju.
Zbog toga će se osobe koje se budu rađale bez svetlećeg tela brzo degenerisati i
izumiraće, jer će biti nesposobne za život koji će biti visoko razvijen u kome će biti u
mogućnosti da opstanu samo superinteligentne i superkreativne ličnosti.
 Recenzija za knjigu

ČOVEK – POREKLO I BUDUĆNOST

autora Ljubiše Stojanovića

Pre gotovo pola veka, Tomas Kun, istoričar nauke, u delu „Struktura naučnih
revolucija“, uveo je u naučni diskurs pojam paradigme – specifičnog viđenja i tumačenja
čoveka i sveta. Pojmom paradigme Kun nam je objasnio da nauka nije inkrementni
entitet, drugim rečima da se ne razvija tako što svaki naučnik svojim doprinosom uvećava
neki celoviti korpus znanja. Pojmom naučne paradigme Kun je ukazao da je nauka
diskontinuirana, odnosno da dominantna naučna znanja bivaju zamenjena ne samo
drugim znanjima, nego potpuno drugačijim viđenjima sveta u okviru kojih dotadašnje
naučne činjenice postaju irelevantne. Premda još uvek postoje težnje da se počeci
pojedinih naučnih oblasti ekstrapoliraju u daleku prošlost pa se, u medicini na primer,
legitimitet utemeljuje i u drevnim terapeutima poput Hipokrata i Eskulapa, polako se
prihvata Kunovo viđenje da naučnici ne pronalaze nova znanja, nego samo potvrđuju ono
što je u generalnom smislu već prihvaćeno, a da je za novo znanje potrebno skinuti jedne
i staviti ne samo druge, nego potpuno drugačije „naočare“.
Ipak, i pored ovog važnog saznanja, interesi su bili preči od mudrosti i nauka se
nije korigovala. Danas smo stoga u situaciji da čovekova strukturirana znanja,
kodifikovana u naučni dikurs, zaostaju za ključnim problemima sa kojima se on danas
suočava. Današnja nauka, naime, nema odgovora na ključne probleme čovečanstva: na
problem oružja za masovno uništenje, na problem iscrpljivanja energetskih resursa...
Na tragu Kunove postavke o naučnim paradigmama mogli bi smo da kažemo da
je razlog tome to što čovek još uvek nije počeo da gleda svet kroz bitno drugačije
„naočare“. Njegovi su današnji uvidi, stoga, bez obzira na sav spoljašnji sjaj nauke, još
uvek ograničeni.
Čime? Otkud? Zašto?
U pokušaju da nađemo odgovor, možemo postaviti hipotezu da je osnovni razlog
te ograničenosti čovekov još uvek veoma izraženi egocentrizam. I to egocentrizam koji je
tim opasniji što je zasnovan na čovekovom dubokom nerazumevanju samoga sebe.
Dakle, polazeći od nedovoljno shvaćenog sebe, čovek se, zapravo pokazao nesposobnim
da pogleda dalje od svoje nepotpune, pa i izopačene slike, nesposobnim da shvati da nije
centar sveta, a kamoli Univerzuma, nesposobnim da dokuči da ne može sve meriti prema
svojim samoljubivim predstavama.
Rezultat ove egocentričnosti je duboko utemeljena jednostranost. Ova, pak,
jednostranost teži da rađa svojevrsnu opsednutost, a ona nije samo kratkovida, nego je i
netrpeljiva, pa i agresivna. Moglo bi se stoga reći da smo u nauci još uvek daleko od
civilizacijskog načela pluralizma te da, u tom smislu, naučnici zaostaju čak i za
političarima.
No, ma koliko bila prilepčila, egocentričnost nije neizbežna. Među onima koji su
odoleli njenom primamljivom fokusiranju, jeste i Ljubiša Stojanović. Naime, u svojoj
knjizi „Čovek – poreklo i budućnost“ on je krenuo „s onu stranu“ egocentričnosti. Taj
pristup mu je otvorilo neslućeno prostranstvo uvida. Omogućilo mu je, zapravo da se
otvori za drugačiju osnovu stvarnosti, za rugačije razmere Univerzuma, za drugačiju
poziciju čoveka.
 Šta nam je time ponudio?
Ponudio nam je, najpre, izlazak iz kostreti zvanično preporučenog.
Ponudio nam je i mogućnost poređenja sa drugim, istovrsnim uvidima.
Osim toga, ponudio nam je i stimulus za okretanje sličnom uviđanju, pa samim
tim i sličnom osobnome traganju.
Najvažniji podsticaj, međutim, nije ni u jednom od tih domena.
Razmišljajući o čovekovom poreklu i budućnosti, Ljubiša Stojanović nam je pre
svega ponudio da se udubimo u kvalitet našeg odnosa sa onim drugim, onim koji nam je
istovremeno i vidljiv i nevidljiv, i materijalan i energetski, i složen i jednostavan, i blizak
i udaljen.
S tim što taj drugi može imati razna običja, a uz to može zadovoljavati razne naše
potrebe, one prepoznate, ali i one još neslućene.
Ta ponuda je možda i najdragocenija. Jer, s obzirom na to da smo bića odnosa,
samo preko toga drugog možemo da dođemo do sebe.
Bez dolaženja do sebe, naravno, nema nam razvoja.
Prilika koju nam otvara sadašnji trenutak, naime, neće doći sama po sebi.

Vuk Stambolović
 Ljubiša Stojanović
ČOVEK
POREKLO I BUDUĆNOST

Ljubiša Stojanović je akademik redovni član Međunarodne akademije

energoinformacionih nauka, Moskva i doktor energoinformacionih nauka. Od 1986.
godine se potpuno posvetio istraživanju i isceljenju u oblasti duhovnih isceljujućih
energija. Osnivač je duhovne ili energetske medicine i pronalazač, u svetu
jedinstvene, linije samostalnih isceljujućih proizvoda. Osnivač je centra “Ljubiša
Stojanović” u Novom Sadu. Njegove seminare “Put ka prosvetljenju” pohađalo je i
još pohađa preko 3000 osoba. Višegodišnji seminari se održavaju u Novom Sadu,
Beogradu, Subotici, Ljubljani, Banja Luci i Skoplju, a ranije i u SAD u Kanzas
Sitiju, Oklahoma Sitiju i Sarasoti na Floridi.

Pored ove, napisao je još deset knjiga:

“Bioenergija svet bez bolesti”(pisana sa bratom Branislavom), 1987;
“Bioenergija tehnike isceljenja čakrama”, 1989; “Zakoni bioenergije”, 1991;
“Isceljenje”, 1995; “Mesta moći”, 1998; “Sveta znanja”, 2000;
“Čvorovanje” (pisana sa Slobodanom Neninom), 2001;
“Razgovori s Teslom”, 2002; “Znanja iz onostranog”, 2003; “Aura”, 2004.

Dr Ljubiša Stojanović je odlikovan visokim belgijskim ordenom za

istraživanje u bioenergiji 1992; osvojio je srebrnu medalju Eureka 1992. za
koncentrator; na međunarodnom sajmu alternativne medicine u Skoplju, 2003.
dobio je za energetsku medicinu statuu “Da Vinči” i u Hodmezovašarheju,
Mađarska, 2005, prva nagrada; na međunarodnim izložbama pronalazaštva za
pločicu “Božanska voda” dobio je sledeće nagrade: Banja Luka, 2004. “Mihajlo
Pupin”; Hodmezovašarhel, Mađarska, 2005, prva nagrada; Bečej, 2005.; Svetski
sajam pronalazaštva, Budimpešta, 2006, srebrna medalja.