У периоду 1935 – 1955.

појавила се математичка дисциплина која се зове Линеарно

програмирање, односно Математичко програмирање (линеарно, нелинеарно, динамичко).
Дисциплина је израсла из планских разматрања привредних, производних и превозних
проблема, и то прво у радовима Нојмана у вези економије у развоју и Л. В. Канторовића
(1939.) у вези с планираном производњом и превозом. Данциг је 1947. формулисао општи
проблем линеарног програмирања и развио тзв. симплексну методу за рјешавање тога
проблема.

Линеарно програмирање jе област математике коjа се бави специjалним типом

проблема оптимизациjе унутар задатих ограничења. Многе одлуке менаџмента
подразумјеваjу покушаj оптималног искоришћења ресурса организациjе. На примјер
произвођач жели да одреди како да искористи количине сировина уз наjвећи профит,
пословођа како да распореди задани посао између своjих запослених тако да посао буде
одрађен у наjкраћем могућем року. Циљ ових и сличних проблема jесте оптимизациjа,
односно максимизациjа корисности и минимизациjа трошкова уз задата ограничења.

Подручjе примјене линеарног програмирања jе широко: производња, транспорт и

дистрибуциjа, маркетинг, телекомуникациjе, финансиjско улагање, планирање итд, а
формулисати реални проблем као проблем линеарног програмирања захтијева тимски рад
стручњака из више подручjа.

Jедан од разлога распрострањене примјене линеарног програмирања у пракси jе и

постоjање ефикасних процедура за рјешавање проблема великих димензиjа. Међу њима jе
наjпознатиjа Симплекс метода, коjу jе развио Данцинг (Dancing) 1947. Симплекс метода
представља jедан универзалан алгоритам коjи се може примјенити за рјешавање разних
облика проблема линеарног програмирања без обзира на броj промјенљивих параметара
коjи учествуjу у математичком моделу.

У математици, израз оптимизација, или математичко програмирање, се односи на

проучавање проблема у којима се тражи максимизовање или минимизовање реалне
функције систематичким бирањем вриједности реалних или цјлобројних промјенљивих из
одређеног скупа. 

Пажљиво прочитати лекцију, а затим у свеску одговорити на сљедећа питања:

1. Набројати врсте математичког програмирања

2. Подручје примјене линеарног програмирања
3. Зашто је линеарно програмирање распрострањено у пракси?
4. Шта је симплекс метода?
5. Навести дефиницију математичког програмирања