Tehnologija rada glavne knjige

U ovom poglavlju opisuje se tehnogija rada glavne knjige kada ona obuhvata u sebi i finansijsku
analitičku evidenciju. Postavka automatizovane tehnologije rada mora da bazira pre svega na
računovodstvenom kodeksu, načelima i standardima obezbeđujući zahtevanu pouzdanosti
verodostojnost računovodstvenih podataka i informacija. Polazna osnova tehnologije rada je pisant ili
elektronski dokumenat koji nastaje iz poslovnog procesa, kojim se dokumentuje nastanak poslovnog
događaja i koji služi kao podloga za unošenję ili preuzimanje podataka u poslovne knjige. Svaki formirani
poslovni dokument koji se prihvata u knjigovodstvu mora da zadovolji minimum knjigovodstvenih
zahteva sa stanovišta kvaliteta i verodostojnosti poslovnog događaja. Svaki poslovni dokument koji ima
knjigovodstveni značaj ima svoj funkcionalni tok od mesta nastanaka di arhiviranja. Taj tok mora biti
takav da svaki dokument u što kraćem roku bude predmet knjigovodstvene obrade. Prvi korak na tom
planu je prikupljanje i kontrola dokumenata.

Prikupljanje i kontrola dokumenata

Sva poslovna dokumenta se dele prema uticaju koji imaju na promenu pozicija sredstava, obaveza
prema izvorima sredstava, nastajanju rashoda, prihoda i utvrđivanju rezultata poslovanja, odnosno
drugim računovodstvenim kategorijama. Za svaku vrstu dokumenta mora biti određeno lice koje će
utvrditi istinitost prispelog dokumenta i svojim potpisom (klasičnim ili digitalnim) garantovati da je
dokument (realan odraz poslovnog događaja i da se kao takav prihvata u knjigovodstvenoj obradi
podataka. Dalji postupak tehnologije rada umnogome zavisi od organizacije posla u knjigovodstvu
određene organizacije. Savremena tehnologija rada i projektna rešenja predviđaju i preporučuju da se
svaki dokument obradi i iskontira na mestu svoga nastanka uz korišćenje posebno postavljenih šema za
automatsko kontiranje. Ovlašćena lica, komercijalisti ili magacioneri (zavisno od tipa dokumenta), više
unos, odnosno formiranje poslovnog dokumenta, a samim tim i odgovarajućih knjigovodstvenih
promena interaktivnim putem u računar, stvarajući na taj način izvorni dokumenat, tako da sem potpisa
na dokumentu (signiranjem istog), čime potvrđuju njegovu ispravnost, nije potrebno vršiti drugu doradu
na dokumentima, jer se ista ostvaruje posredstvom računara. Ukoliko je organizacija rada postavljena
tako da se unos naloga za knjiženje ne dobija automatski iz već obrađenih dokumenata, potrebna je
izvesna dorada dokumenta pre unosa. Ovlašćeno lice je u obavezi da izvrši grupisanie dokumenata
prema vrstama naloga, koja je korisnik otvorio u okviru projektnog rešenja i pridoda oznake potrebnih
atributa za automatsku obradu podataka (signira dokument), kao što su konta, šifre analitika, mesta
troska, kurs valute i slično. Ovaj posao može biti podeljen na više lica zavisno od organizacione podele
knjigovodstva i veličine organizacije.

Unošenje naloga za knjiženje

Prilikom unosa podataka u računar projektno rešenje mora obezbediti maksimalne logičke i formalne
kontrole prema standardu-za-računovodstveni softver, JRS 33, tako da izvedene računovodstvene
informacije budu izvor stvarnog stanja poslovnih promena. Lice koje vrši unos podataka je obavezno da
na osnovu grupisanja dokuTehnologija rada glavne knjige
U ovom poglavlju opisuje se tehnogija rada glavne knjige kada ona obuhvata u sebi i finansijsku
analitičku evidenciju. Postavka automatizovane tehnologije rada mora da bazira pre svega na
računovodstvenom kodeksu, načelima i standardima obezbeđujući zahtevanu pouzdanosti
verodostojnost računovodstvenih podataka i informacija. Polazna osnova tehnologije rada je pisant ili
elektronski dokumenat koji nastaje iz poslovnog procesa, kojim se dokumentuje nastanak poslovnog
događaja i koji služi kao podloga za unošenję ili preuzimanje podataka u poslovne knjige. Svaki formirani
poslovni dokument koji se prihvata u knjigovodstvu mora da zadovolji minimum knjigovodstvenih
zahteva sa stanovišta kvaliteta i verodostojnosti poslovnog događaja. Svaki poslovni dokument koji ima
knjigovodstveni značaj ima svoj funkcionalni tok od mesta nastanaka di arhiviranja. Taj tok mora biti
takav da svaki dokument u što kraćem roku bude predmet knjigovodstvene obrade. Prvi korak na tom
planu je prikupljanje i kontrola dokumenata.

Prikupljanje i kontrola dokumenata

Sva poslovna dokumenta se dele prema uticaju koji imaju na promenu pozicija sredstava, obaveza
prema izvorima sredstava, nastajanju rashoda, prihoda i utvrđivanju rezultata poslovanja, odnosno
drugim računovodstvenim kategorijama. Za svaku vrstu dokumenta mora biti određeno lice koje će
utvrditi istinitost prispelog dokumenta i svojim potpisom (klasičnim ili digitalnim) garantovati da je
dokument (realan odraz poslovnog događaja i da se kao takav prihvata u knjigovodstvenoj obradi
podataka. Dalji postupak tehnologije rada umnogome zavisi od organizacije posla u knjigovodstvu
određene organizacije. Savremena tehnologija rada i projektna rešenja predviđaju i preporučuju da se
svaki dokument obradi i iskontira na mestu svoga nastanka uz korišćenje posebno postavljenih šema za
automatsko kontiranje. Ovlašćena lica, komercijalisti ili magacioneri (zavisno od tipa dokumenta), više
unos, odnosno formiranje poslovnog dokumenta, a samim tim i odgovarajućih knjigovodstvenih
promena interaktivnim putem u računar, stvarajući na taj način izvorni dokumenat, tako da sem potpisa
na dokumentu (signiranjem istog), čime potvrđuju njegovu ispravnost, nije potrebno vršiti drugu doradu
na dokumentima, jer se ista ostvaruje posredstvom računara. Ukoliko je organizacija rada postavljena
tako da se unos naloga za knjiženje ne dobija automatski iz već obrađenih dokumenata, potrebna je
izvesna dorada dokumenta pre unosa. Ovlašćeno lice je u obavezi da izvrši grupisanie dokumenata
prema vrstama naloga, koja je korisnik otvorio u okviru projektnog rešenja i pridoda oznake potrebnih
atributa za automatsku obradu podataka (signira dokument), kao što su konta, šifre analitika, mesta
troska, kurs valute i slično. Ovaj posao može biti podeljen na više lica zavisno od organizacione podele
knjigovodstva i veličine organizacije.

Unošenje naloga za knjiženje

Prilikom unosa podataka u računar projektno rešenje mora obezbediti maksimalne logičke i formalne
kontrole prema standardu-za-računovodstveni softver, JRS 33, tako da izvedene računovodstvene
informacije budu izvor stvarnog stanja poslovnih promena. Lice koje vrši unos podataka je obavezno da
na osnovu grupisanja dokumenta odredi vrstu naloga pod kojom će vršiti obradu poslovne promene i da
formira broj naloga, koji se kao autoinkrement automatski dodeljuje posredstvom računara, u okviru
raspona dodeljenog toj grupi dokumenta. Preporučuje se kod naloga glavne knjige koji se ne dobijaju
automatski i koji se posebno unose u računar, da broj dokumenata odnosno stavki u jednom nalogu za
knjiženje, radi lakše manipulacije i kontrole, nikad ne prelazi 100. Pored obeležavanja vrste i broja
naloga, lice koje radi treba da označi da li je nalog kompletiran i ispravan, ili se očekuju dorade na tom
nalogu, jer samo ispravan, odnosno kompletan nalog glavne knjige može ići u proces knjiženja. Korisnik
može izlistati uneti nalog za knjiženje i priključiti ga grupi dokumenata na koji se odnosi, ali se ovakav
nalog još uvek ne smatra knjigovodmenta odredi vrstu naloga pod kojom će vršiti obradu poslovne
promene i da formira broj naloga, koji se kao autoinkrement automatski dodeljuje posredstvom
računara, u okviru raspona dodeljenog toj grupi dokumenta. Preporučuje se kod naloga glavne knjige
koji se ne dobijaju automatski i koji se posebno unose u računar, da broj dokumenata odnosno stavki u
jednom nalogu za knjiženje, radi lakše manipulacije i kontrole, nikad ne prelazi 100. Pored obeležavanja
vrste i broja naloga, lice koje radi treba da označi da li je nalog kompletiran i ispravan, ili se očekuju
dorade na tom nalogu, jer samo ispravan, odnosno kompletan nalog glavne knjige može ići u proces
knjiženja. Korisnik može izlistati uneti nalog za knjiženje i priključiti ga grupi dokumenata na koji se
odnosi, ali se ovakav nalog još uvek ne smatra knjigovod