Висока пословна школа струковних студија „Чачак”

ПРОМТНИ И ТЕРМИНСКИ ПОСЛОВИ СА

ДЕВИЗАМА
СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор: Име студента:

Број досијеа:

Београд, јануар, 2020.године

 Садржај

УВОД.............................................................................................................3
1.ПОЈАМ ПРЕДУЗЕЋА..............................................................................4
1.1. Карактеристике, елементи и циљеви предузећа ............................5
2.ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА.........................................7
2.1. Једноставна организована структура ..............................................8
2.2. Функционална организована структура..........................................8
2.3. Дивизиона организована структура.................................................8
3.ВРСТЕ ПРЕДУЗЕЋА...............................................................................8
3.1. Мала, средња и велика .....................................................................9
3.2. Производна, трговачка и услужна предузећа................................10
3.3. Врсте предузећа у савременим условима.......................................11
4.НЕВЛАСНИЧКИ ТИПОВИ ПРЕДУЗЕЋА..........................................14
4.1. Друштвена предузећа .....................................................................14
5. ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА.............................................................................14
5.1.Појам јавног предузећа........................................................................14
5.2.Облици организовања за обављање дел.од општег интереса...........15
5.3.Оснивање јавног предузећа..................................................................15
5.4.Циљ оснивања и пословања.................................................................16
5.5.Органи јавног предузећа.......................................................................16
6. НЕПРОФИТНА ПРЕДУЗЕЋА..............................................................17

ЗАКЉУЧАК................................................................................................18

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................19

2
 УВОД

Девиза је свако потраживање у иностранству које гласи на страну валуту.

Врло често се користи у ужем смислу када означава страну валуту. Монетарна
политика централне банке оријентисана на давање олакшица за функционисање
банкарског система, односно тржишта новца, која тиме доприноси оживљавању
економских активности у земљи.

Адекватност капитала је однос између капитала и ризичне активе банке, односно

способност банке да апсорбује губитке настале лошим пласманима. Нашим
законом регулисано је да је свака банка обавезна да пословање обавља тако да
обезбеди да у сваком тренутку њен капитал буде у висини која није мања од
динарске противвредности износа од 10.000.000 евра према званичном средњем
курсу, као и да њена ризична актива (збир активе пондерисане кредитним ризиком
увећан за укупну отворену девизну позицију) буде покривена капиталом у износу
од најмање 12%.

Експозитура банке је испостава, филијала неке веће управне или привредне

јединице. У банкарству означава део неке банке која се бави само тачно одређеним
банкарским пословима (пр. послови са грађанима).

Промтни курс је трансакција која се извршава одмах, односно одмах односно у

року два дана од закључења уговора.

Термински курс је онај који се уговара сада за испоруку девиза у оређеном дану у
будућности.

Екстерно финансирање се односи се на пословање предузећа, а подразумева

финансирање предузећа од стране правних и физичких лица ван саме фирме. У
екстерно финансирање спадају сви облици финансирања из туђих извора (нпр.
кредит), као и финансирање од стране власника предузећа (нпр. нова емисија
акција).

Промптно се могу купити акције. Комерцијални записи, девизе с тим да се пренос

новца мора извршити за најкасније 5 дана. Промптни послови код робе
представљају ефективну купопродају реално постојеће робе на складишту или на
путу. Стварни доказ да роба постоји је робни запис - складишница, товарни лист
или коносман, из којих се по датумима може видети да та роба у том моменту
реално постоји.

Зато се робни запис у пракси назива и власнички лист. Битна је расположивост

роба, која реално постоји у моменту њене купопродаје. Рок извршења промптног
посла регулише свака појединачна берза својим узансама.

3
 1. ПОЈАМ ДЕВИЗНОГ ТРЖИШТА

Услови за успостављање девизног тржишта су слични условима за организовање и

функционисање новчаног тржишта. Неоспорна су три основна предуслова за
постојање и функционисање девизних тржишта:
1. Конвертибилност Валута ,
2. Одговарајуће монетарне резерве и рационална политика руковања са њима
од стране Централне Банке,
3. Дугорочно уравнотежен биланс плаћања

Такође је потребно постојање слободне конкуренције између пословних банака, као

и могућност за краткорочна улагања у земљи и иностранству у облику хартија од
вредности на веће износе и роковима од 3 до 13 месеци. Потребно је ја постоји
организовано девизно тржиште са одређеним правилима трговања на којој су
предмет купопродаје само тзв. слободне девизе, да би се национални новац могао
појавити као слободна девиза неопходна је конвертибилност домаће валуте , и то
бар у њеној најмекшој варијанти, конвертибилност за инострана правна и физичка
лица.

Услови за успостављање девизног тржишта су слични условима за организовање и

функционисање новчаног тржишта. Неоспорна су три основна предуслова за
постојање ифункционисање девизних тржишта:

1. конвертибилност валута ,
2.одговарајуће монетарне резерве и рационална политика руковања са њима од
странецентралне банке
3.дугорочно уравнотежен биланс плаћања

Такође је потребно постојање слободне конкуренције између пословних банака,

као и могућност за краткорочна улагања у земљи и иностранству у облику хартија
од вредности навеће износе ироковима од 3 до 13 месеци. Потребно је да постоји
организовано девизно тржиште са одређеним правилима трговања на којој су
предмет купопродаје само тзв.слободне девизе, да би се национални новац могао
појавити као слободна девиза неопходна јеконвертибилност домаће валуте , и то
бар у њеној најмекшој варијанти,конвертибилност заинострана правна и физичка
лица. Понуда и тражња девиза обично није никада уравнотежена у краћим
временским размацима. Зато је одржавање девизних курсева у одређеном распону
са интервенцијама централне банке врло битна за постојње и функционисање
слободног девизног тржишта. Овде административне мере као што је замрзавање
курсева не долазе у обзир јер ако би тражња девиза била већа од понуде онда је
сигурно да би девизни курсеви постигли горњу ексремну тачку и тиме би
сеотворила питања утврђивања приоритетних потреба за плаћање иностранству а
самим тим и питање критеријума за елиминисање вишка тражње. Такве мере су
неспојиве са слободнимдевизним тржиштем.

4
 1. ПОЈАМ ПРОМТНОГ И ТЕРМИНСКОГ ПОСЛА

Када говоримо о берзи и берзанском пословању намеће се и појам промтног

посла са девизама. Берзански послови су уговори који се закључују преко
овлашћених лица који иступају као трговци , или као посредници и која на основу
закона или берзанских правила имају право учешћа у раду берзе.

Берзанске послове могу да закључе преко берзе само посебно овлашћени берзански
посредници и ови послови су јавни. Сва документа и информације о раду берзе,
објављују се јавно преко компјутерског и комуникационог система берзе.

На тај начин јавност се редовно обавештава о курсу берзанског материјала путем

берзанског извештаја.

Подела:

1. према циљу (стварни и шпекулативни)

2. према броју уговора (прости и сложени – арбитража, репортни и своп)

3. време доспелости (промптни и термински)

1. Према циљу (стварни и шпекулативни)

 стварни послови су они које које уговорне стране желе стварно да изврше,
да продавац испоруком робе прода робу, а да купац исплатом цене купи,
 спекулативни послови су они које уговорне странке раде фиктивно у намери
да зараде на разлици у цени материјала.

Спекулације у простору називају се арбитражним пословима, а спекулације у

времену називају се терминске спекулације, тј. правим спекулативним пословима.

2.Према броју продајних уговора, берзански послови се деле:

 на просте берзанске послове који имају само један уговор о продаји и

 на сложене берзанске послове који се састоје од два или више уговора о
продаји, такви су арбитражни, продужни-репортни и своп берзански
послови.

3. према времену доспелости (промптни и термински)

5
ПРОМПТНИ или дневни послови код којих се плаћање и испорука материјала
врши одмах по закључењу посла. Рок извршења се обично креће од два дана до три
недеље од дана закључења посла.

ТЕРМИНСКИ - код терминских послова јавља се временски размак између дана

закључења и извршења посла. Испорука и плаћање материјала се врши по истеку
унапред одређеног рока-термина. Онај ко на овај начин купује берзански материјал
нада се да ће њена цена порасти до рока испоруке или ће барем остати иста, тако да
ће себи по повољнијој цени обезбедити потребан материјал. Онај ко продаје робу,
рачуна да ће избећи штету, јер ће цена материјала до рока испоруке пасти, те се
уговором о продаји обезбеђује од пада цене.

1.1. ОКВИР ДЕВИЗНОГ СИСТЕМА

Централна банка која заузима централни положај у банкарском систему одређене

земље, у смислу да ова банка делује као банка других банака и као банкар државе.
Основне функције централне банке су :

 Емисија новца и управљање девизним резервама земље;

 Деловање у улози банкара државе;

 Деловање у улози „банке банака“;

 Регулисање и надгледање активности домаћих финансијских институција;

 Спровођење монетарне политике и регулисање ликвиднности банкарског и

привредног система;

 Спољно - економска функција;

 Организовање функције платног промета у земљи;

 Развојна функција централне банке.

Девизни систем земље подразумева регулисање међународног платног промета,

односно , под којим условима могу да се реализују послови са иностранством. У
складу са тим важно је дефинисати који су законски прописи ( домаће и
међународне у области девизног платног промета и кредитних послова са
иностранством ) и врсте послова које потпадају у домен девизних послова,
учеснике девизног система земље ( укључујући овлашћења, улоге и одговорности
које имају у процесу различитих међународних економских трансакција ван
теритрија једне земље) и инструменте платног промета. Потом је важно установити
како функционише девизно тржиште и како формира девизни курс у једној

6
националној економији, укључујући и дефинисање структуре девизних резерви
земље.

Девизни послови јесу послови у земљи са иностранством,који могу да утичу на

стање, у билансу плаћања земље и интервалну вредност домаће валуте дотичне
земље. Најчешће их банкарска пракса дефинише као послове платног промет са
иностранством ( међународни платни промет ) и кредитне послове са
иностранством.1

ВРСТЕ ДЕВИЗНИХ ПОСЛОВА

 Промтни девизни послови  Куповина и продаја страних

 Термински девизни девизних средстава (валута)
послови  Робна и неробна девизна
плаћања
 Своп послови
 Робни кредити
 Арбитражни девизни
послови  Инкасо послови

 Компензациони послови

 Куповина и продаја
племенитих метала

1
https://books.google.rs/books?
id=907DlbD2XnwC&pg=PA210&lpg=PA210&dq=PROMPTNI+POSLOVI+SA+DEVIZAMA&source=b
l&ots=tDE3p5hzJn&sig=ACfU3U1oRmjpC7ZOrpR0WXSs079zM-
5XrA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiQ353v3-
PpAhVLzIUKHYvhALwQ6AEwAnoECAcQAQ#v=twopage&q=PROMPTNI%20POSLOVI%20SA
%20DEVIZAMA&f=true

7
 2. ТЕРМИНСКИ И ПРОМТНИ ПОСЛОВИ СА ДЕВИЗАМА

Трансакција је промтна ако се обави у року од два дана а девизни курс који се у
овој трансакцији зове је промтни курс.

Терминска трансакција је договор о куповини валуте :

- у неком тренутку у будућности

- по курсу који се одређује данас ( промтни курс ).

Ако је термонски курс испод промтног онда је то дисконт. Ако термонски курс
буде изнад промтног страна валута ће имати термиинску премију у односу на
домаћу валуту.

Позитиван предзнак – терминска премија, а појам негативан предзнак значи

термински дисконт, док своп послови значе истовремена промтна куповина и
терминска продаја ( или обрнуто промтна продаја и терминска куповина ).

Пример терминског уговора:

Нпр. пре три месеца смо склопили уговор о куповини 100 ЕУР по курсу 1,01 УС =
1 еуро

- никакав новац се не исплаћује на дан потписивања уговора ( осим

сигурносне уобићијане маргине од 10 одсто )

Након три месеца ја купујем 100 евра за 101 долар без обзира на то колики ће бити
промтни девизни курс. Најћешћи су тромесечни термински уговори , за дуже
периоде нису уобичајени због велике несиугрности.

Валутни свопови су промтна продаја и терминска куповина валуте у једној јединој

трансакцији.На овом тржишту утичу такође и тзв. дилери као посебни трговци
девизама , који у овлашћеним банкама обављају послове куповине и продаје.

8
Промтни послови обухватају сваку куповину и продају девиза која се одвија одмах
или у року од два дана од дана закључене куповине. Термински послови
представљају сваку куповину или продају девиза , али без интервенција централне
банке у процесу формирања девизног курса.

Када се говори о овој теми битно је напоменути да промтни курсеви временом

варијају. Девизни ризик настаје не само при обављању трансакција које укључују
будућа плаћања у страној валути: ( трансакциона изложеност ) , него и стога што
промена курса доводи до промене вредности залиха и активе која се држи у
иностранству, затим ( раћуноводствена изложеност ) – а тиме се значајно мења и
домаћа процена будуће профитабилности пословања неке фирме – економска
изложеност. Хеџинг ( Heging ) је термин којим се описује изегавање девизног
ризика или затварање неке отворене позиције.

9
ЗАКЉУЧАК

Из овде наведеног долазимо до закључка да је предузеће битан чинилац

једног друштва и државе, њене стопе развоја и економске јачине и стабилности. По
угледу на развијене земље света и ми бисмо сада у нашој држави у време
транзиције и промена у друштву требали да своју привреду и развој усмеримо ка
малим и средњим предузећима. Стимулисати треба првенствено младе,
амбициозне, предузимљиве људе да усмере своје способности на формирање
истих. Мислим да би и држава морала да осмисли стратегију у подстицању
оснивања и унапредења малих и средњих предузећа која сутра могу да буду
носиоци привредних активности. Разним олакшицама и субвенцијама да изаде у
сусрет покретању наведених предузећа.
Процес транзиције који се неминовно намеће, на путу до коначног циља,
прошле су многе земље садашње чланице ЕУ, па отуда исти није мимоишао ни
Србију.
Привреда Србије је током деценија константно урушавана. Услед ратних
неприлика делимично или тотално уништени индустријски објекти уз губитак
тржишта, условили су драстичан пад обима производње.У условима када привреда

10
Србије само делимично функционише, број незапослених се стално увећава,
стандард грађана у складу са куповном моћи, наравно, има тенденцију
свакодневног опадања.
Потребно је да држава примени још јачу стратегију подстицања оснивања и
унапредења малих и средњих предузећа која сутра могу да буду носиоци
привредних активности. Разним олакшицама и субвенцијама да изаде у сусрет
покретању наведених предузећа.
Решење нагомиланих проблема, треба тражити у очекивању нових
инвестиционих улагања од стране домаћих и иностраних инвеститора. Увођењем
свежег капитала у привредне токове Србије резултирало би растом индустријске
производње, значајним смањењем броја незапослених и јачањем стандарда грађана.
Елиминисањем сиве економије и повратком изгубљеног тржишта, савесним и
одговорним пословањем, повратили бисмо раније годинама стицан углед у
пословном свету.

ЛИТЕРАТУРА

1. Кисић С., Перовић-Јовановић М. ,Економика предузећа, принципи и

примена, Београдска пословна школа- Висока школа струковних студија,
Београд, 2010
2. Закон о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса
("Сл. гласник РС", бр. 25/2000, 25/2002, 107/2005 и 108/2005 - испр.)
3. Богдановић Д., Иванишевић Г. Основи економије ,Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2004
4. Дугалић В, Штимац Милко, Основи берзанског пословања, Београд, 2005.
5. Др Покрајчић Драгана М., Економика предузећа, Београд, 2002.
6. Др Илић М., др Глигоријевић Ж, др Бошковић Г, Индустријски менаџмент,
Ниш, 2008.
7. Проф.др Унчанин Р, Пословна економија, ВПШ, Чачак, 2007.
Интернет :

11
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Vrste_preduzeca
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Drustva_lica
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Drustva_kapitala
 http://sh.wikipedia.org/wiki/Komanditno_drustvo
 www.scribd.com
 www.economist.com
 www.emagazin.co.yu

12